Кад тело уништава сопствени пигмент

Људима који имају витилиго највише смета естетска позадина ове болести и зато траже разне начине да кожи врате пигмент, премда универзалног лека нема. Беле флеке се појављују на различитим деловима тела, често могу бити потпуно неприметне на лактовима или испод пазуха, а најтранспарентније су оне на лицу и шакама.

Истраживачи њујоршког медицинског центра „Лангон" установили су који то молекуларни сигнали контролишу пигментацију косе и коже. Др Мајуми Ито радила је на матичним ћелијама мишева и утврдила следећу појаву: животиње које су добијале мање сигнала у ендотелинском рецептору типа Б ‒ губиле су боју крзна; код мишева код којих су ти сигнали били појачани, пигментација је постала интензивнија. Блокирањем сигнала „Wnt", такође је изазван застој матичних ћелија, а самим тим, и губитак пигмента. Ово откриће могло би да помогне у контролисању продукције меланоцита ‒ ћелија које дају боју нашој кожи и коси, те тако и у лечењу витилига.

С друге стране, студија Универзитета Јејл показала је да лек тофацитиниб, који се користи у лечењу реуматоидног артритиса, такође делује и на витилиго. У испитивању је учествовао пацијент стар педесет три године, са више белих флека на лицу, телу и шакама. Након пет месеци лечења, депигментација је потпуно нестала са лица и руку.

„Болест наслеђа"

Витилиго је, као и многе друге болести савременог доба ‒ аутоимуно обољење, што значи да се узроци губитка пигмента налазе у самом организму. Често се јавља ʼудруженʼ са још неким аутоимунским болестима, попут Хашимото тиреоидитиса, пенициозне анемије, опадања косе у виду печата. Због тога је потребно учинити лабораторијске и друге анализе да би се удружена болест утврдила или одбацила.

Иако се аутоимуне болести најчешће сматрају последицом стреса, проф. др Лидија Кандолф Секуловић напомиње да стрес не може бити најважнији узрок у настанку витилига. Најважнији фактор је ипак ‒ наследни фактор. Уколико је у породици било случајева витилига и других аутоимуних болести, много је већа вероватноћа да се симптоми понове на неком од наследника.

Оно што највише узнемирава људе код којих се витилиго шири и покрива све веће површине коже, јесте чињеница да не постоји једноставан нити универзалан лек. Занимало нас је ипак, да ли је могуће да се ширење белих флека заустави само од себе?

„Уколико је витилиго у фази брзог ширења, овакав ток се може прекинути применом системских кортикостероида у виду таблета или ампула. Кортикостероиди се могу применити краткотрајно, у току од три до шест месеци, док се хронична употреба не може препоручити" ‒ напомиње саговорница. Фототерапија, имуномодулатори, и посебан тип ласера ‒ алтернативне су мере лечења.

Сунце као претња

Код људи код којих се витилиго проширио по лицу или шакама, јавља се природна потреба да такве ʼаномалијеʼ сакрију шминком или прекрију одећом. У нади да ће флеке почети саме да се повлаче, мењају начине исхране и покушавају да свој имунитет подрже додатним витаминима.

Ипак, наша саговорница открива: „Нема доказа да се исхраном и витаминима може променити имунски систем. Обично људи покушавају да ʼпојачајуʼ имунитет, али овде се не ради о слабом, већ о погрешном имунском одговору на сопствено ткиво."

Витилиго не представља само естетски проблем. Делови коже које изгубе пигмент постају много осетљивији на зрачење сунца, и уколико се адекватно не заштите могу се претворити у опекотине.

„Веома је важно ригорозно се штитити од сунца (избегавање сунчања и одласка у соларијум, заштитна одећа и коришћење крема са заштитним фактором СПФ 50 УВА,УВБ током читавог дана), због тога што опекотине од сунца могу довести до ширења промена. Рано јутарње и касно поподневно сунце могу да имитирају фототерапију, али се морају веома опрезно и под контролом лекара примењивати да не би дошло до погоршања" ‒ упозорава проф. др Кандолф Секуловић.