Ослободите се терета - у теретани!

За неке храм здравља, другима "мучилиште", појединцима место да се покажу,  теретана је прерасла у врсту институције без које готово да не може да се замисли било који већи град. Подједнако је привлачна и женама и мушкарцима. Иако свако у теретану одлази из личних разлога, сви углавном желе исто - што лепше обликовано тело, идеалних пропорција, налик античким скулптурама.

Данашња теретана, нимало случајно, повезује се с гимназијумом из доба античке Грчке. Гимназијум су, додуше, имали право да похађају само мушкарци. Осим телесног тренинга, у хеленским вежбалиштима изузетна пажња поклањала се и развијању умних способности, водиле су се расправе из филозофије, књижевности, музике...  Унутар гимназијума обично се налазила и богата библиотека. Зато је у нашем, и неким другим језицима, реч гимназија (у значењу средњошколскa институцијa) етимолошки повезана са старогрчким гимназијумом, чије је шире значење било: „вежбање духа и тела без иједне крпице на себи". Наиме, ондашњи младићи тренирали су наги.

Берлин, Брисел, Париз...

Требало је да прође много времена док опет нису почели да се оснивају специјализовани клубови за вежбање. Издваја се име Фридриха Лудвига Јана који 1811. године, надомак Берлина, оснива први гимнастички клуб. Историја спорта га памти као „турнфатера" тј. оца гимнастике, јер је тај немачки педагог, између осталог, развио справе попут вратила, греде, разбоја.

Међутим, настанак комерцијалне теретане доводи се у везу с појединим снагаторима, популарним у некадашњим водвиљима. Посебно се издваја Француз Иполит Трија, који је четрдесетих година претпрошлог века, прво у Бриселу, потом убрзо и у Паризу, основао „гран жимназ". За разлику од вежбалишта Фридриха Јана, која су као и гимназијуми била на отвореном, Трија је тренинге држао у велелепном здању од стакла и челика, које је заиста подсећало на прави телесни храм.

Осим трчања и фискултуре, у Иполитовим клубовима почиње да се тренира помоћу разноврсних тегова и једноставних справа. Још један атлета Јуџин Сандов, такође у 19. веку, оснива у Енглеској клубове посебно намењене вежбању под стручним надзором.

Од раних осамдесетих година протеклог века бележи се прави „бум" најразличитијих програма за обликовање тела. Паралелно са отварањем теретана (које су нудиле справе за активирање готово сваког мишића човекове мускулатуре), америчка глумица Џејн Фонда популарише аеробик, систем вежби које, захваљујући тадашњим видео касетама, доспевају у све делове света.

Иронија је што се поред епидемије гојазности, посебно последњих деценија, као супротност намеће недостижан идеал људског тела. Људи којима је стало да вежбају и добро изгледају, не само због складних пропорција већ и због здравља, у обавезан недељни распоред укључују теретану или неки други облик физичке активности.

Обавезан стручни надзор

Човек који први пут уђе у неку од теретана, често устукне пред количином справа за које, у почетку, и не зна чему служе. Зато у свакој теретани постоје инструктори, стручњаци који и почетницима, али и прекаљеним вежбачима, помажу да тренинг одраде што правилније.

Осим кардио справа - бицикла, траке за трчање, степера, на располагању су и многе друге. Као и бројне друге ствари, фитнес справе називамо енглеским терминима. Уз тегове свих облика и тежина, незаобилазни су бенч клупа, скот клупа, клупа за трбушњаке, вратило и разбој, лег прес (за ножни потисак), лег крл (ножни прегиб), трицепс екстензија, шоулдер прес (машина за рамени потисак), пек дек.

Чак и особа која не зна енглески, у прилици је да, осим разгибавња и обликовања мишића, научи доста нових речи (што може да се сматра као додатни бонус).

Ако су опремљене како ваља, теретане се не разликују много, на готово истоветне справе човек ће наићи у Београду, Њујорку, Берлину. Разликују се само намере корисника тих теретана, који грубо могу да се поделе у две категорије: на оне који, како се жаргонски каже, „иду на снагу" и присталице су „бодибилдинг изгледа" и друге, који теретану виде као сјајно место за рекреацију и естетско обликовање мускулатуре.

У зависности од дубине џепа и идеје шта човек жели да постигне, у теретану може свако да се упише, независно од година, пола, других опредељења. Оно што је важно: инструктори кажу да се теретана не препоручује млађима од осамнаест година, а особа која одлучи да вежба то никако не треба да чини без стручног надзора.