Погрешна временска прогноза – ко је крив?

Израда временске прогнозе је сложен технолошки процес, заснива се на науци и захтева ангажовање великог броја људи.

Доц. др Владимир Ђурђевић, стручњак Физичког факултета Универзитета у Београду (Одсек за метеорологију) наводи да овај процес подразумева прикупљање и обраду података, захтева познавање математике и физике и употребу високе технологије: „При прављењу временске прогнозе веома важну улогу имају једначине које описују кретање атмосфере и користе се да би се израчунало будуће стање атмосфере, односно прогноза. Оне се решавају уз помоћ компјутерских програма који се називају атмосферски модели. Природа тих једначина је таква да су оне у неком смислу хаотичне. Управо зато врло мала разлика у почетном стању атмосфере може да доведе до дивергенције, то јест до разилажења решења у будућности. Што идемо даље у будућност то разилажење може бити веће", објаснио је Ђурђевић.

Метеоролози учествују у изради свих сегмената временске прогнозе, а самим тим и у састављању текста намењеног широј јавности.

Метеоролози се највише ослањају на краткорочну прогнозу

О томе како се ти подаци пласирају на телевизији и како изгледа сарадња са метеоролозима говори Лидија Марковић, презентер временске прогнозе на РТС-у: „Тачне информације и подаци о времену нам свакодневно стижу мејлом из Републичког хидрометеоролошког завода. Наш посао је да то што добијемо на најбољи могући начин прилагодимо нашем програму и прикажемо гледаоцима. Такође, преко интернета скупљамо информације из земље и света, а преко евровизијске размене стижу нам различите слике и вести на енглеском језику које касније преводимо."

Владимир Ђурђевић тврди да се у пракси временске прилике предвиђају из сата у сат (и дана у дан) и до десет дана унапред, али да се метеоролози ипак највише ослањају на краткорочну прогнозу (до три дана): „Данашња једнодневна прогноза има успешност од деведесет пет посто остварења за неке метеоролошке елементе као што је температура. С друге стране, падавине се много теже прогнозирају од температуре, тако да успешност при прогнозирању падавина није тако добра."

Лидија Марковић се надовезује на ову тврдњу, истичући притом да сам проценат тачности прогнозирања падавина зависи и од доба године: „Најмањи проценат тачности прогнозирања падавина је у зимском периоду и износи око седамдесет шест процената. Међутим, ситуација је током лета другачија и успешност прогнозирања кише тада износи чак деведесет посто."

Сложен систем - компликовани процеси

Иако метеоролози који учествују у процесу прављења временске прогнозе поседују бројна знања и са великом пажњом врше сложене прорачуне  поново долази до грешке. Зато не можемо a да се не запитамо: ко је крив?

„Највећи кривац је атмосфера, односно цела наша планета. Реч је о изузетно сложеном систему, који је пун разних комликованих процеса. Они доводе до тога да је време веома тешко прогнозирати. Тако да ту има много места где може да дође до неке грешке или непоузданости. Међутим, самом прогностичару остаје врло мало места да направи грешку. Не треба заборавити да успешност прогнозирања времена зависи и од инструмената, а ниједан од њих није савршен и може да погреши", каже Ђурђевић

Лидија Марковић истиче: „Без обзира на то што понекад изгледа као да смо промашили, како кажу наши гледаоци, или да нисмо добро погодили, прогноза се зато и зове прогноза јер не може имати стопроцентну тачност. Просечна тачност је од осамдесет пет до деведесет пет процената, а ја ипак верујем да је више ових деведесет пет. Сама грешка не мора нужно да буде толико лоша, јер као што смо поменули - падавине није тако лако предвидети, тако да ће нас вероватно обрадовати када нас уместо најављене кише дочека сунчан дан".