Циљ наших биомедицинских инжењера – мала кућна лабораторија

На Машинском факултету Универзитета у Београду, на Модулу за биомедицинско инжењерство, развијају се иновације за побољшање квалитета људског живота. У њиховим лабораторијама крију се истраживања и идеје који иду у корак са светским изазовима. Циљ им је развој детектора који би представљао малу кућну лабораторију, преко које би свако могао да прати своје здравствено стање, каже др Јелена Мунћан, доцент на Машинском факултету.

Такав детектор би се преко УСБ кабла повезао са мобилним телефоном и била би довољна само кап крви, урина или пљувачке да мобилна апликација изврши анализу параметара као што су укупан садржај протеина, глукозе, билирубина, хормона и још много тога.

Најсавременији трендови у биомедицинском инжењерству заснивају се на старом принципу - боље спречити него лечити. У складу са тим, наши биомедицински инжењери тренуто се баве раном дијагностиком и развојем биосензора. Њихова очекивања су усмерена ка откривању биомаркера, тј. показатеља болести у што ранијем стадијуму, а затим и развоју довољно осетљиве дијагностичке методе. Открити болест у најранијем стадијуму је императив, јер то олакшава терапију, смањује трошкове лечења, а у неким случајевима и продужава живот.

Биолошка вода као показатељ болести

Лабораторија за биомедицинско инжењерство и Нанолаб Машинског факултета припадају савремено опремљеним лабораторијама какве можемо пронаћи у свету. Ако се томе додају и истраживачки напори, резултат су награде у области ране дијагностике, феномена биолошке воде - воде у људском организму и интеракције воде и наноматеријала. Најновија научна сазнања показују да биолошка вода може послужити као извор врло великог скупа информација о стању организма.

Наши инжењери биомедицине раде и на развоју неинвазивних сензора, најпре за рану дијагностику канцера, и то из телесних течности као што су пљувачка и урин. Уместо да траже поједине показатеље болести, што се тренуто ради преко великог броја анализа, они су фокусирани на тражење укупних промена које сви биомаркери заједно остварују у води.

Стање биолошке воде се користи као показатељ болести. Тај приступ је развијен у Јапану, у лабораторији за технологију биолошких мерења Универзитета Кобе. У Јапану су ту методологију применили у дијагностици болести код биљака и животиња, док наши инжењери биомедицине имају могућност да је примењују у медицинској дијагностици. Самим тим, Лабораторија за биомедицину на Машинском факултету је прва лабораторија у свету која се користи овим приступом.

Нова ера у дијагностици је већ почела и, по речима др Јелене Мунћан, инжењери биомедицине на Машинском факултету имају ту привилегију да се усред Србије баве нечим тако напредним, и то прилично успешно. „Бити инжењер је награда сама по себи, јер је то иновативна каријера, а бити биомедицински инжењер значи да радите и на расветљавању људског организма и помажете људима", каже др Јелена Мунћан.

Дијагностика у будућности је у минијатуризацији и приступу информацијама о здравственом стању, у сваком тренутку, на потпуно неинвазиван начин, како би се омогућила правовремена реакција. Ипак је 21. век доба информација, а технологија, инжењерство и медицина треба да стреме ка побошљању квалитета људског живота. Према очекивањима научника, у Србији ће овакве иновације у наредних десет година постати реалност.