Кишобран: од папирног сунцобрана до симбола џентлмена

Први кишобрани настали су пре четири хиљаде година, а највише су се користили у старом Египту, где се могу видети на скулптурама и цртежима, затим у Асирији, Грчкој и Кини. Древни народи су их користили као заклон од сунца, па се може рећи да су сунцобрани претеча кишобрана.

У давна времена могли су да их користе само владари и чланови њихових породица. Једна гравура приказује етиопску принцезу чије су кочије, на путу из горњег Египта ка Теби, биле покривене неком врстом сунцобрана - балдахина. Енглеска реч за кишобран  aмбрела (umbrella), потиче од латинске речи "умбра" што значи сенка, па нам и то говори о њиховој првобитној намени.

Свила, уљани папир,памук...

Сматра се да је први кишобран направљен у Кини, воскирањем и лакирањем папирног сунцобрана. Најквалитетније кишобране од уљаног папира израђивани су на рамовима од бамбуса у провинцијама Фујиан и Хунан. Сунцобране су правили и од свиле, уљаног папира, памука или најлона. У почетку су свилу ручно украшавали, исцртавајући разне мотиве из природе. Након што су осликавали папирне сунцобране, премазивали би их уљем како би се могли користити и за кишу.

С обзиром на то да су просечни сунцобрани имали пречник 53 центиметара и били тешки свега 250 грама, представљали су веома леп сувенир. Наравно, младе мештанке, штитећи се од сунца, увек су их носиле са собом, те је сунцобран постао и саставни део женске одеће.

"Сунцобран-кишобран" је са истока пренесен у Европу, и то најпре у стару Грчку и Рим. Неки извори кажу да су Римљанке биле те које су прве премазивале папир уљем и на тај начин га чиниле непромочивим. У то доба само су повлашћени уживали заштиту кишобрана, на шта указују разне скулптуре, гравуре и орнаменти по вазама.

Векови кишобрана

Почетком шеснаестог века кишобран је постао популаран и у осталим крајевима Европе, нарочито на северу, где је киша веома честа. У осамнаестом веку Џонас Ханвеј га је први носио као стални модни детаљ, а кишобран је убрзо постао обележје сваког правог енглеског џентлмена. Почеле су да се отварају и продавнице кишобрана у Лондону. Продавница „Џејмс Смит и синови" отворена је давне 1830. године, у њој се и данас купују кишобрани.

У том периоду овај предмет је постао омиљен и Францускињама (дамски модели у боји појавили су се тек у двадесетом веку). Убрзо се цео свет од кише „бранио" кишобранима, које су у давна времена правили од дрвета или китове кости, а „покривали" алпаком или науљеним јаким платном (од кога су се израђивала једра или шатори).

Кишобран се од тада тек незнатно изменио. Постао је лакши јер су папир и дрво замењени фином свилом. Између два светска рата било је веома елегантно да џентлмен носи кишобран од црне свиле. После Другог светског рата свила је замењена ПВЦ провидним материјалом, који је постао модеран тек шездесетих година двадесетог века. Педесетих година провидан материјал замењен је најлонским, који се највише употребљава и данас.