Хипотерапија и у Србији

Да коњи добро делују на здравље људи знао је, још у античкој Грчкој, лекар и отац медицине Хипократ. Вековима су људи уочавали да ратници коњаници имају велико самопоуздање. Крајем 19. и почетком 20. века у Оксфордској болници у Енглеској, рањени војници лечени су терапијским јахањем. У Скандинавији су 1946. године почели помоћу коња да лече од дечије парализе.

Када је на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952.године у дисциплини на коњу победила Лиз Халтер, која је имала церебралну парализу, а такмичила се са здравим спортистима, то је био сигнал да коњи чине добро за здравље. Тако се сада хипотерапија примењује широм Европе, Америке и Канаде, као медицинска терапија коју спроводи специјално обучени физиотерапеут тј. хипотерапеут. Коњ који се бира за ту намену мора да буде обучен и по карактеру толерантан. Иначе, кажу познаваци, коњи одлично препознају психичко стање јахача и крећу се тродимензионално као човек.

Нису важне године

Терапија уз помоћ коња помаже у разним областима од физикалне медицине, до дефектологије, логопедије и психологије. Помаже особама са најразличитијим стањима и обољењима попут апоплексије, церебралне парализе, аутизма, Дауновог
синдрома, мултипла склерозе, мишићне дистрофије, реуматоидног артритиса и многих других. Поред добрих резултата које има на физичко здравље људи, хипотерапија даје сјајне резултате и у областима емоционалног и психолошког развоја.

Доказано је да хипотерапија развија и јача самопоуздање, сузбија страхове, побољшава перцепцију и делотворна је на учење. Нема старосних препрека, па се хипотерапијом може лечити дете од две године, као и одрасла особа старија од педесет година.Терапија се изводи на отвореном простору и увек је индивидуална. У њој осим хипотерапеута учествују психолог или логопед и обавезно водич коња.

У Београду се лечење помоћу коња обавља на хиподрому и за сада се тај вид физиотерапије финансира преко Удружења за хипотерапију добровољним прилозима грађана.