Изазови пресељења у другу државу – мучити се или не, питање је сад!

Подаци о броју исељених из Србије су непоуздани, па број наших људи у иностранству варира између 4,5 милиона и 11,5 милиона, од којих је, према неким изворима, најмање 500.000 младих стручњака.

Одлуку о исељавању је тешко донети, а пресељење носи одређене изазове у прилагођавању. Стручњаци кажу да је кључно преиспитати своју мотивацију, а да она може бити рационална или ирационална.

Зашто отићи, зашто остати?

Рационалан мотив за човека је немогућност да нађе посао у струци, да заради довољно новца, или оствари своје амбиције, што може довести до фрустрације. Тада човек може да помисли да за њега у његовој држави нема места и да донесе одлуку о исељавању.

С друге стране, ирационални мотив односи се на ситуације у којима је човек вођен инфантилним размишљањем да је „туђе слађе“.

То су случајеви у којима човек, без аргумената, сматра да ће му у сваком случају у иностранству бити боље, не сагледава рационално своје одлуке и ризике које носи одлука о исељавању. Такве импулсивне и инфантилне одлуке могу на крају продуковати разочарање.

План за пресељење

„Било би добро некако сам са собом проценити да ли сам ја неко ко ће одговорити на ове изазове успешно, или ће се сломити, брзо вратити, неће моћи да издржи носталгију, неће моћи да издржи неке нове културолошке моменте“, објашњава психијатар и психотерапеут др Игор Радосављевић из Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“.

Такође, наводи и да је важно да ли ће неко поћи са породицом, да ли га тамо чека много пријатеља и, што је важан фактор, да ли зна језик. Људи увек пролазе кроз психолошко прилагођавање које носи мањи или већи ниво стреса.

„Један од трикова је орочавање, јер ништа није заувек, нама се само тако чини. Важно је покушати рећи себи – три месеца ћу се мучити, ја то могу, од мучења нећу умрети, само ће ми бити тешко, а то је за људе“, објашњава др Радосављевић.

Уколико је човек и након тог зацртаног периода једнако неприлагођен требало би да преиспита своје мотиве са почетка – да ли су били довољно утемељени.

„Дешава се да, или сам ја боље и настављам да газим једним рационалним путем, или ћу се вратити кући, ни то није катастрофа“, закључује др Радосављевић.

Пролазећи кроз психолошке тешкоће у адаптацији човек треба да ослушкује своје потребе и да, према типу своје личности, коригује своје ставове и активности које не дају добре резултате, савети су стручњака.