Стигматизација тежа од саме болести

Ја бих на почетку овог разговора покушао да напаравим разлику између епилепсије и епилептичког напада јер људи то често мешају. Епилептички напад је један изоловани догађај, једна изненадно настала измена мождане активности услед ненормалне електричне активности једног дела мождане коре.

С друге стране, епилепсија представља хроничну болест у оквиру које је једна од главних манифестација заправо спонтана појава епилептичких напада. Дакле, људи који имају изоловане епилептичке нападе не морају да имају епилепсију. Ти напади могу да настану услед дејства различитих провокационих фактора, али људи код којих се епилептички напади јављају спонтано без неке очигледне провокације имају епилепсију.

Шта изазива саму болест и који су то фактори ризика?

У народу постоји неко укорењено мишљење да је епилепсија наследна болест. И ви кад саопштите некоме да има епилепсију једна од честих реакција је: „Како сад ја имам епилепсију кад нема нико у породици“. Став о томе да је епилепсија наследна болест проистекао је из опсервације да неки случајеви епилепсије имају породичну агрегацију, али чак и у таквим случајевима генетски фактори не морају да буду пресудни за породичну појаву епилепсије.

Епилепсија је једноставно честа болест, популациона болест, у великим породицама није необично да добијете податак да два или три члана породице имају епилепсију. Код десет од сто одраслих болесника отприлике пресудни су генетски фактори.

Значи, највећи број одраслих болесника са епилепсијом има неки други узрочник епилепсије, мимо генетских фактора, најчешће се ради о развојним аномалијама мозга или неким стеченим оштећењима мождане коре која у једном тренутку после извесног времена почињу да се испољавају епилептичким нападима. 

Да ли се напад може предвидети, предосетити?

Један број оболелих од епилепсије има предосећај напада који се назива аура - то је већ сам почетак напада. Само епилептичко пражњење је још увек у јако малој, ограниченој зони мождане коре.

Аура је за нас значајна из више разлога. Прво, у многим случајевима на основу карактеристика ауре можемо прецизно да локализујемо епилептичко жариште. С друге стране, људи који имају предосећај епилептичког напада имају времена или могућност да предузму мере да се заштите од повреда или различитих задеса који могу да настану током губитка свести и појаве грчева.

Дакле, аура је подједнако значајна и за лекаре и за пацијенте јер нам много тога говори о епилепсији.

На које се све начине данас лечи епилепсија?

Најважнији, најосновнији вид лечења епилепсије јесте примена антиепилептичких лекова. То су специфични лекови који својим дејством смањују надражљивост нервног система и на тај начин спречавају појаву епилептичких напада. На жалост, највећи број антиепилептичких лекова не може да делује на сам процес који лежи у основи епилепсије.

На сву срећу, код две трећине болесника са епилепсијом примена антиепилептичких лекова омогућава да се напади држе успешно под контролом. Међутим, код тридесет одсто пацијената патолошки процес који лежи у основи епилепсије напредује временом и у једном тренутку антиепилептички лекови нису довољни да држе ствари под контролом. Код њих временом епилепсија постаје фармакорезистентна и упркос примени различитих антиепилептичких лекова напади се јављају са различитом учесталошћу.

Да ли се епилепсија може лечити и хируршким путем?

Болесници који имају такозвану фокалну фармакорезистентну епилепсију, значи код њих епилепсија настаје услед надражаја једног ограниченог дела мождане коре, представљају потенцијалне кандидате за хируршко лечење.

Наравно, не можете сваког болесника са фокалном фармакорезистентном епилепсијом оперисати на првом месту због тога што епилептични фокус може понекад да буде у зони мозга која детерминише неку важну функцију па би пацијент једном таквом операцијом изгубио неку важну животну функцију што никако не би смели да дозволимо. Дакле, хируршко лечење епилепсије је могуће, али код једног ограниченог броја болесника са фокалном фармакорезистентном епилепсијом.

Те методе су доступне и пацијентима у Србији?

У КЦС већ постоји дуга традиција хируршког лечења епилепсије. Она је била присутна током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Онда је, са одласком појединих лекара у пензију, та метода једно време била онако притајена да би последњих неколико година ми започели поново са хируршким лечењем епилепсије овога пута по најсавременијим принципима какви се примењују свуда у развијеном свету.

Када болесник узима терапију лековима како то утиче на његове свакодневне активности, какав је квалитет живота пацијената са епилепсијом?

Успех лечења епилепсије се у највећем броју случајева мери кроз контролу напада. Међутим, успех лечења епилепсије би требало заправо проценити кроз квалитет живота оболелих од епилепсије. Епилепсија је нажалост, болест која прожима све сфере живота оболелог - школовање, запослење, заснивање породице, добијање возачке дозволе...

За оне који планирају потомство, мада болест није наследна које мере треба предузети у трудноћи?

Лечење епилепсије не само код трудница него и код младих жена је један од најважнијих аспеката у лечењу епилепсије. Треба поћи само од чињенице да су око 25 одсто свих оболелих од епилепсије заправо девојке и младе жене у генеративном периоду, дакле, епилепсија и трудноћа је чест проблем и често питање.

Постоји укорењен страх у популацији младих жена да је примена антиепилептичких лекова у трудноћи штетна. Често имају дилему да ли смеју или не да пију лекове итд. Наш став је да антиепилептички лекови, без обзира на потенцијално штетно дејство, морају да се пију у трудноћи. Они представљају неку врсту нужног зла, из простог разлога што појава великих напада у трудноћи може да угрози и трудницу и бебу.

Данас постоје антиепилептици који имају релативно мали степен тератогеног дејства и ми се трудимо да свим младим женама, без обзира да ли планирају трудноћу или не, уводимо такве антиепилептичке лекове са циљем да смањимо ризик од појаве било каквих штетних ефеката лекова у трудноћи а да, са друге стране, и мајка и беба током читавог периода трудноће буду заштићени.