Изазови и убрзања складиштења података

Историја складиштења података је пуна изазова, успона и падова, а онда и откривања слабих тачака новооткривених медија.

Складиштење података, са чијим смо све већим бројем свакодневно суочени, својеврсни је изазов и садашњости и будућности.

Природа се сама побринула за депоновање информација, рецимо у слојевима Земљине коре или у ДНК ланцима. Наше је да учимо да их читамо. Човек је пак са своје стране, са меморисањем кренуо од записа у камену, папируса, хартије...

Од бушених картица до нанозаписа на стаклу

Пре 200-300 година био је развијен систем чувања података на бушеним картицама, које су касније коришћене и код рачунара, док се већи заокрет у технологији десио са развојем магнетног записа шездесетих година прошлог века.

Професор др Славко Покорни са Високе струковне школе за информационе технологије подсећа и на негативне особине таквог чувања информација. „Проблем код магнетног записа је у томе да, ако се нађе у неком магнетном пољу, запис може да се поремети или уништи“.

Након дискета, следе оптички медији и УСБ конектори. Посебно су актуелне „ клауд меморије“ које омогућавају приступ бази података захваљујући мрежи са било које тачке на планети. Ипак, ту се поставља проблем безбедности и приватности, па се много тога заснива на поверењу у провајдера.

Трајност „читача“ података 

Оптички медији су дуго најављивани као трајни, али и ту се испоставило да ствари не стоје баш идеално. „Када се појавио први ЦД, најављивано је да је његова трајност 40 година. Када се десет година касније појавио ДВД, рекли су да је трајност 100 година. Међутим, испоставило се да то није тако. Ту се запис оставља механички, у облику удубљења, помоћу ласера на танком алуминијумском слоју који је у пластици. Ипак, током времена, долази до неке оксидације која утиче на трајност записа на таквом диску“, објашњава доктор Покорни.

Када је реч о трајности, треба имати у виду и рок трајања читача, јер, ако желимо да се подсетимо догађаја са матуре рецимо, видео-касета сигурно не вреди без исправног плејера. Погледајте старе фотографије својих старијих чланова породице – неке су можда старе скоро један век. Просечни хард диск, за сада, ту трајност не може да постигне.