Који су изазoви исељавања

Подаци о броју исељених из Србије су непоуздани, па број наших људи у иностранству варира између 4.5 милиона и 11.5 милиона, од којих је најмање 500.000 младих стручњака. Одлуку о исељавању је тешко донети, а пресељење носи одређене изазове у прилагођавању. Стручњаци кажу да је кључно преиспитати своју мотивацију, а да она може бити рационална или ирационална.

Зашто отићи, зашто остати

Рационалан мотив за човека је немогућност да нађе посао у струци, да заради довољно новца или оствари своје амбиције, што може довести до фрустрације. Тада човек може да помисли да за њега у његовој држави нема места и донесе одлуку о исељавању.

С друге стране, ирационални мотив односи се на ситуације у којима је човек вођен инфантичним размишљањем да је „туђе слађе“. То су случајеви у којима човек, без аргумената, сматра да ће му у сваком случају у иностранству бити боље, не сагледава рационално своје одлуке и ризике које носи одлука о исељавању. Такве импулсивне и инфантилне одлуке могу на крају продуковати разочарење.

План за пресељење

„Било би добро сам са собом проценити да ли је особа неко ко ће одговорити на ове изазове успешно, или ће се сломити, брзо вратити, неће моћи да издржи носталгију и неке нове културолошке моменте“, објашњава психијатар и психотерапеут др Игор Радосављевић са Клиникe за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“.

Такође, Радосављевић наводи и да је важно да ли ће неко поћи са породицом, да ли га тамо чека много пријатеља и што је важан фактор – да ли зна језик. Људи увек пролазе кроз психолошко прилагођавање које носи мањи или већи ниво стреса.

„Један од трикова је орочавање, јер ништа није заувек, нама се само тако чини. Важно је покушати рећи себи – три месеца ћу се мучити, ја то могу, од мучења нећу умрети, само ће ми бити тешко, а то је за људе“, објашњава др Радосављевић.

Уколико је човек и након тог зацртаног периода једнако неприлагођен, требало би да преиспита своје мотиве с почетка – да ли су били довољно утемељени. „Дешава се да човек размишља – или да је боље и наставља да гази једним рационалним путем, или ће се вратити кући, а ни то није катастрофа“, закључује др Радосављевић.