Идеалан начин за учење математике?

Какву потребу десетогодишње дете може имати за дељењем, питао се Бенезет? „Цео предмет аритметике могао би да се одложи до седмог разреда, а онда би га просечно дете савладало за две године“, предложио је овај педагог.

У пролеће 1929. године кад је ово предложио вишем америчком школском надзорнику, Луис Пол Бенезет је и сам био већ пет година школски надзорник у Манчестеру у Њу Хемпширу и већ био оштро критикован зато што је практично протерао аритметику из наставног програма првог и другог разреда и првог полугођа трећег.

Бенезет је записао да је у време кад је ступио на дужност на место школског надзорника, 1924, у Манчестеру било 20 одсто више првака него ученика другог разреда, јер је петина деце понављала први разред због лоших оцена из аритметике. „Успео сам да до 1929. године изједначим број деце која уписују први и трећи разред“, записује Бенезет.

Објасните разломак својим речима

Своје истраживање, Бенезет је почео тако што је тражио од 14-годишњих ђака да му својим речима објасне случај да је када имамо два разломка са истим бројитељем, онај са мањим именитељем већи. Приметио је да је ђацима веома тешко да то објасне.

Бенезет је закључио да је проблем у наставном програму: „Ако је програм захтевао да деца савладају дељење до краја четвртог, а разломке до краја петог разреда наставник је таквим задацима морао да посвети силне часове занемарујући вежбање говорног језика. Исти експеримент извео сам у школама у државама Индијана и Висконсин и добио исте резултате као у Њу Хемпширу“, записао је Бенезет.

Потом је спровео експеримент у коме све до седмог разреда деца неће уопште формално учити аритметику, него ће пре свега учити да читају, расуђују и препричавају.

Истраживање је настављено у нижим разредима основне школе. Намера Луиса Пoла Бенезета била је да покуша да осигура да ученици схвате значење онога што уче, а не да само памте.

Намерно је одабрао школе са великим бројем имигрантске деце која не владају добро енглеским језиком, како би проверио да ли је одсуство ригидног учења математике, омогућило ђацима да се концентришу на развој језичког изражавања и да се тако много лакше укључе у друштво нове земље, интегришу се, а касније много брже уче на вишим нивоима школовања.

Такви ђаци би много лакше учили математику када овладају разумевањем појмова на енглеском језику који се користио у школама. Његова теорија је остала уз многе контроверзе до данас веома занимљива за изучавање. Од 1938. до 1948. године Бенезет је био професор на Колеџу Дортмут, а затим је још десет година предавао на Универзитету Бредли и Колеџу Џексон.

Бенезетове текстове о учењу математике на основу истраживању које је спровео у америчким основним школама почетком прошлог века, објавиће ускоро на нашем језику у новом броју часопис РЕЧ издавачке куће „Фабрике књига“.