Гравитационим таласима може се изучити прошлост свемира!

Стојковић је агенцији Бета рекао да су до сада све информације добијане из удаљених делова свемира проучавањем светлости која стиже до Земље.

„Добили смо потпуно нови прозор у наш свемир. Сада можемо директно да проучавамо бурне догађаје, као што су судари и спајања црних рупа посматрањем гравитационих таласа који долазе директно до нас“, открива Стојковић.

Према његовим речима, најновијим открићем, после 100 година, заокружена је Ајнштајнова теорија релативитета, а гравитациони таласи који долазе од самог Великог праска могу дати информације о самом почетку свемира које до сада нису биле доступне.

„Али за то нам треба следећа генерација детектора гравитационих таласа“, истиче Стојковић.

Уз помоћ детектора гравитационих таласа, како каже, могле би да буду откривене мале примордијалне црне рупе које емитују јако гравитационо зрачење и то је „један од најбољих начина да се потврди постојање такозваног Хокинговог зрачења црних рупа“.

„Као што каменчић који падне у воду производи таласе који се простиру у околину, тако и црне рупе у судару могу да произведу таласе у самој тканини простора и времена“.

Гравитационе таласе у ткању простор-времена Ајнштајн је помињао 1916. године у склопу своје Теорије опште релативности. Они су изузетно слаби у простор-времену, односно четвородимензионалном простору који обухвата време и три просторне димензије.

Ови таласи, које су поједини физичари назвали „звучним записом универзума“, најинтензивнији су приликом деструктивних догађаја у универзуму.

Велики међународни тим астрофизичара користио је новији и унапређени инструмент вредан око 1,1 милијарду долара познат као ЛИГО (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory) да би открио гравитационе таласе настале после судара две удаљене црне рупе, што је један од начина њиховог настанка.