Читај ми!

Вештачка интелигенција мења свет, на добро или лоше зависи од нас

Уз нове генерације иду и нове технологије. Оне би могле за неколико година потпуно да измене наше животе – функционисање саобраћаја, тржишта, радног окружења, комуникације, али и животних навика. Док многи страхују да ће вештачка интелигенција смањити потребу за људском радном снагом, стручњаци истичу да је реч о новој индустрији чији циљ је да олакша и унапреди наше животе.

Желели или не, сви већ користимо вештачку интелигенцију у свакодневном животу. Од Гугл мапа које нам показују краћи пут до алгоритама који нам дају препоруке за гледање неког филма. Човек, истичу стручњаци, има ограничене ресурсе, а вештачка интелигенција може да допринесе напретку друштва и да нам олакша животе.

„Вештачка интелигенција је интелигенција коју показује машина. Заправо она има способност да прими информације из спољашње средине, да их процесује и да на основу њих на неки начин аутономно резонује, пре свега, сугестије за човека како да унапреди нешто или која је, на пример, дијагноза у медицини“, каже др Бранка Ракић, старији истраживач у Институту за вештачку интелигенцију Србије.

Вештачка интелигенција замениће човека у рутинским пословима. Према објавама Светског економског форума, угасиће се око 65 милиона занимања, али и створити око 85 милиона нових.

„Има велику примену у истраживању лекова, на пример, где постоје тестови који захтевају од човека да седи и ручно броји број преживелих ћелија. То време један истраживач може много паметније да потроши од једноставног пребројавања“, објашњава Ракићева.

Према индексу спремности држава за вештачку интелигенцију за 2021. годину Србија је на 52. месту од 160 земаља.

„Значај развоја ове области препознала је Влада Србије када смо први у региону усвојили Стратегију за развој вештачке интелигенције. Ми као Институт управо повезујемо академију и индустрију, што је веома значајно за младе, зато што сада имамо, поред академске, и практичну обуку, а и у доба интернета и обуком коју имамо широм света, ми се можемо и у Србији обучавати на програмима који се раде и на Западу и у Америци и да будемо, пре свега, конкурентни истраживачима у вештачкој интелигенцији, свуда у свету“, наводи млађи истраживач у Институту за вештачку интелигенцију Србије, Илија Танасковић.

„Ми морамо да покажемо потенцијал тога, кроз праве, реалне примере у сарадњи са индустријом, јавним сектором, болницама. Затим едукација људи како то може да се користи и који је бенефит тога. И ја видим у томе велику будућност“, истиче др Бранка Ракић.

Неопходно је радити на промени образовног система како би се, кажу, нове генерације припремиле за занимања која су нам данас незамислива.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 20. април 2024.
4° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво