Читај ми!

Сајт и имејл адреса су пословни ресурси у 21. веку, зашто је важно одабрати национални домен

Велика предузећа јако ретко практикују да у комуникацији са клијентима користе „бесплатне“ имејл сервисе. Истраживање које је крајем прошле године спровео Регистар националног интернет домена Србије у 400 предузећа показује да више од половине, тачније 54 одсто, малих предузећа има приватне адресе. Адреса електронске поште на властитом називу домена предузећа доноси бољи однос са клијентима и омогућава контролу над пословним ресурсом, каже за РТС Дијана Милутиновић, сарадница за маркетинг и комуникације у РНИДС-у.

Гостујући у Јутарњем програму Милутиновићева је рекла се тај податак објашњава чињеницом да микропредузећа имају мали број запослених, да је често реч о фирмама које имају једног или двоје запослених.

„Као разлоге зашто имају приватне имејл адресе фирме наводе да немају довољно информација, да делује компликовано, да немају људе који би се тиме бавили“, наводи Дијана Милутиновић.

Према њеним речима, имејл адреса на сопственом називу домена обезбеђује лепши однос са клијентима и омогућава контролу над пословним ресурсом.

Додаје да су сајт и имејл адреса пословни ресурси у 21. веку. „У Агенцији за привредне регистре је потребно да наведете имејл адресу која служи као контакт, са институцијама и другим привредницима који ће можда да претраже базу АПР-а да провере како ваше предузеће послује“, објашњава сарадница за маркетинг и комуникације у РНИДС-у.

Према речима Милутиновићеве, велика предузећа се понашају другачије и када посматрамо из угла корисника видећемо да ће јако ретко од неке велике фирме стићи мејл који садржи надимке, бројеве и слично.

„Велике фирме из иностранства када се оглашавају на нашем тржишту увек имају имејл адресе на називу домена на којем су сајтови. Ако гледате неке блогере или људе који се баве фриленс пословањем они најчешће имају адресе на сопственом домену“, поручује Дијана Милутиновић.

Наглашава да је електронско и онлајн пословање просто експлодирало у време коронавируса. Многима није било лако да се преоријентишу на тај сегмент пословања, а они који су то брзо урадили никад боље нису пословали.

„Мислим да нас је корона научила које су то предности пословања на интернету. Са друге стране и нас као потрошаче и купце верујем да је заиста променила, сада много чешће наручујемо путем интернета, научила нас је да су нам информације много доступније, да много ствари за које смо чекали на шалтерима можемо да завршимо онлајн", рекла је Милутиновићева.

Додаје да су друштвене мреже нешто без чега савремено пословање може и не мора, зависи ко какав бизнис модел усвоји.

„Увек треба поћи од тога да су наш сајт, наша имејл адреса, наше на интернету, оно о чему ми бринемо и оно што ми плаћамо. Друштвене мреже су у власништву иностраних компанија које управљају својим ресурсима како желе", истакла је Дијана Милутиновић, сарадница за маркетинг и комуникације у РНИДС-у.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво