Фолксвагенов експеримент – цело острво прелази на електрични погон

Мало егејско острво Астипале, смештено између Санторинија и Коса, требало би да постане модел климатски неутралне мобилности. Немачки аутомобилски концерн „Фолксваген“ и грчка влада потписали су 4. новембра одговарајуће писмо о намерама. Извршни директор „Фолксвагена“ Херберт Дис каже да се ради о „пројекту који је, према мојим сазнањима, јединствен у свету“.

У следећих неколико година острво Астипалеа, површине око сто квадратних километара, требало би да постане еколошки узор – са електричним аутомобилима, скутерима и бициклима, па чак и са самовозећим миниаутобусима.

Предвиђено је да се око 1.500 возила с моторима са унутрашњим сагоревањем замени са хиљаду електричних возила. То ће вероватно бити „Фолксвагенови“ електрични модели ID.3 и ID.4. Влада у Атини субвенционише њихову куповину и плаћа до 12.500 евра по возилу. „Фолксваген“ ће их пак нудити по производној цени, а и сам ће уложити око десет милиона евра у пројекат. Отприлике толики ће бити и удео државе.

Струја из обновљивих извора

Зашто је за тај пионирски пројекат одабрано баш то острво са само 1.300 становника? Према речима извршног директора „Фолсквагена“, Диса, идеја о острву без емисије угљен-диоксида дошла је од грчке владе. Маик Штефан, руководилац пословног развоја у „Фолксваген групи“ каже у интервјуу за Дојче веле: „Заједно смо одабрали Астипалеу, јер острво има тачно праве димензије у погледу величине, броја возила и броја становника. Уз то, готово и да нема аутомобилског саобраћаја између копна и Астипалее, а не постоји ни далековод од копна до острва.“

Као и на већини других острва у Егејском мору, и на Астипалеи се електрична енергија производи дизел-генераторима. У разговору за Дојче веле, градоначелник острва Николаос Коминеас каже да ће за потребе пројекта бити потребно произвести „око петнаест одсто више струје“ него до сада. У ту сврху ускоро би требало да буду постављене ветрењаче и соларни колектори, а електрична енергија која се тако произведе складиштиће се у посебним батеријама. Истовремено, се мора обновити и мрежа путева, каже Коминеас. То је неопходно како би се уопште створили услови за аутономну мобилност.

Астипалеа – пробни полигон за аутономну вожњу

Амбициозни пројекат могао би да побољша међународно укаљани имиџ „Фолксвагена“ након дизел-скандала и постане симбол новог, електричног усмерења концерна.

Али то није све, каже грчки новинар Никос Кунитис, који и сам долази из Астипалее: „Врло је вероватно да се ту ради и о тестовима за аутономну вожњу. У вези с тим, правна ситуација у ЕУ веома је компликована, поготово за тестирања на јавним путевима. Али према грчком закону, Астипалеа је класификована као периферни регион, тако да би таква испитивања с аутономним возилима тамо лакше могла да се спроведу.“

Друга је предност то што ће се тестови и даље спроводити унутар ЕУ, дакле у релативној близини седишта концерна у Волфсбургу – а не у далекој Кини или у Сједињеним Државама, додаје поменути новинар који прати сектор ауто-мобилност.

Што се тиче преласка на обновљиве изворе електричне енергије на Астипалеи, за тај део посла надлежна је грчка држава. „То је за нас предуслов, јер заиста не би имало смисла нудити електромобилност на острву, а истовремено наставити с производњом струје с дизел генераторима“, каже Маик Штефан из „Фолсквагена“.

Мобилност без угљен-диоксида већ данас је могућа

„Фолкваген“ се нада да би Астипалеа могла да се развије у идеалну лабораторију за истраживање мобилности сутрашњице: „Надамо се да ћемо много научити у тој јединственој ситуацији, а онда то пренети и у будуће пројекте“, најављује Штефан. Амбициозан циљ јесте показати да се карбон-неутрална мобилност у екосистему већ сада може реализовати, а не тек 2040. или 2050. године.

Због релативно мале путне мреже на острву, ту је и мало вероватно да ће електрична возила имати проблем с дометом. „Астипалеа има идеалну величину за батерије које су данас доступне“, уверен је Никос Кунитис. А осим тога, тај пројекат на Астипалеи добар је почетак промоције електромобилности у Грчкој. „Не могу више да се избегавају све строжи стандарди Европске уније“, каже Кунтис .