Колики су заиста утицај, зарада и одговорност јутјубера и инфлуенсера

Младима је одувек било важно шта кажу и поручују вршњаци. Томе се придаје већи значај од онога шта ће рећи родитељи.

У време интернета, када млади сваког дана проводе више од 120 минута на друштвеним мрежама и тамо прегледају на десетине метара „скролованог садржаја“, тежиште се помера на поруке које долазе са екрана, али екрана мобилног телефона.  

Деведесет одсто младих окренуто је друштвеним мрежама и 74 одсто сматра да су јутјубери и инфлуенсери медији као и традиционални. Због тога треба да их прате и родитељи и чују њихове поруке.

Специфичост младих људи је што на мрежама мање проналазе вести и политику. За њих су друштвене мреже више заједница, место где имају вршњаке, другове, место где разговарају, то је врста простора који је некада коришћен за комуникацију и дружење који су се обављали у реалном животу. 

Када се то све узме у обзир, утицај на младе је огроман. Многи се поистовећују са својим идолима са интернета, а неретко желе да и сами постану инфлуенсери због статуса звезде и, како се верује, велике зараде.   

„Много важније од тога колико ко зарађује од јутјубра и инфлуенсера је колики утицај они имају на младе. Истраживање које смо спровели показало је да 44 одсто младих признаје да на њих утичу инфлуенсери, али да тај утисак није снажан, међутим, утицај расте како се спушта старосна граница – у групи од 12 до 14 година утицај је далеко већи него код старијих од 20 година. Млади између 25 и 29 година у смислу подложности утицају више личе на оне који су старији од 30 година“, наводи Бојан Клачар из ЦЕСИД-а говорећи о резултатима истраживања које је УСАИД заједно са ЦЕСИД-ом покренуо у оквиру пројекта „Нова писменост“.

Сваког минута само на Јутјуб пристигне више од 500 сати материјала. Када је почињао 2005. године, био је мрежа где су људи постављали своје искуство, снимке са путовања, како нешто поправити, направити. Сада имају канал на овој платформи значи имати сопствени медиј и бити инфлуенсер значи имати мали бизнис.

„То су медији. А ако говоримо о томе да је то озбиљно бављење јавним послом, порез је један део тог разговора, други део је садржај, трећи је коме је тај садржај намењен. Морамо да разговарамо о томе како као држава, друштво, родитељи, као конзументи садржаја да приступимо садржају на начин да одговара тој количини утицаја који инфлуенсери имају“, објашњава Дарко Соковић, директор програма Нова писменост.

После деценију и по постојања ове врсте посла, и даље се говори о њој као новој или релативно новој индустрији зато што су у питању медији – то су људи који се боре за исту публику као и ТВ станице, они аудио-визуелно стварају, а имају и приход од тога.

Став Пореске управе је да тај посао мора да се опорезује.

У Србији има више од 250 канала са 150.000 претплатника, истиче Јасенка Марко експерт за Јутјуб, и указује на то да међу њима има и малолетних лица. Родитељи можда у тим случајевима нису ни упућени која су њихова права и обавезе.

„Одговорност мора да постоји и од стране инфлуенсера да плаћају порез, али и од стране државе да омогући да све буде једноставно и јасно“, закључио је Клачар.