Највећи део напада одиграо се за око 20 минута, почев од касних вечерњих сати у четвртак, а према проценама америчких компанија за анализу блокчејна "TRM Labs" и "Chainalysis", имао је сличности са претходним великим нападима за које је окривљена Северна Кореја.

Према наводима компаније TRM, нападачи су успели да наложе дигиталним новчаницима које користи „Бајненс“ да пребаце средства у новчанике под контролом хакера. Сличан начин напада примењен је и током крађе 2025. године са берзе криптовалута „Бајбит“ (Bybit), за коју је амерички Федерални истражни биро (ФБИ) оптужио Пјонгјанг.

„TRM приписује напад елитној хакерској јединици Северне Кореје“, наводи се у анализи коју је компанија објавила на свом сајту. И TRM и “Chainalysis” саопштили су да су веома уверени да иза напада стоји Северна Кореја.

Највећи хакерски напад у историји

Северна Кореја годинама користи сајбер јединице повезане са државом за шпијунажу, финансијске крађе и прибављање прихода, наводе америчке и јужнокорејске власти, као и стручњаци за сајбер безбедност.

Пјонгјанг редовно одбацује такве оптужбе. Његова мисија у Женеви и амбасада у Кини нису одмах одговориле на захтев Ројтерса за коментар.

„Бајненс“ је саопштио да су средства корисника безбедна и да сарађује са партнерима како би замрзнуо део угрожене имовине. До сада је лоцирано око три милијарде долара. Очекује се да ће услуге повлачења новца бити поново доступне у наредних 48 сати.

Компанија, међутим, није саопштила шта се догодило са преосталих 3,3 милијарде долара.

„Ваш новац је безбедан и покрићемо сваки губитак. Нашом истрагом није утврђена одговорност било ког појединца“, написао је на мрежи Икс Ричард Тенг, један од генералних директора „Бајненс“.

„Ово је највећи хакерски напад у историји“, изјавио је Аравинд Сринивасан из компаније за тржишно посредовање GSR, док су цене криптовалута бележиле пад.

Биткоин је достигао најнижу вредност у последњих шест недеља, од 76.368 долара, док је етер појефтинио за више од три одсто, на најнижи ниво у последња два месеца од 2.178 долара, пре него што су се тржишта стабилизовала.

BNB, криптовалута првобитно покренута под називом „Бајненс коин“, која може да се користи за плаћање накнада на берзи „Бајненс“, изгубила је пет одсто вредности у претходна 24 сата и трговала се по цени од 709,70 долара, према подацима сајта CoinGecko.

Уздрмано поверење у тржиште одразило се и на акције компанија које управљају берзама криптовалута.

Акције компаније „Коинбејс глобал“ (Coinbase Global), која је саопштила да није погођена нападом, пале су за 4,8 одсто. Истовремено, акције компаније „Стратеџи“ (Strategy), познате по великим улагањима у биткоин, изгубиле су готово шест одсто вредности у продуженом трговању на америчким берзама.

Компромитован лаптоп

Прелиминарна истрага указује на то да је напад можда почео упадом у лаптоп једног од „Бајненсових“ инжењера. На тај начин нападач је, како је саопштила компанија, добио приступ једном од њених система и извршио неовлашћена повлачења средстава.

„Наш безбедносни тим прати целокупан ток напада преко компромитованог рачунара, који је можда послужио као улазна тачка за овај инцидент“, саопштио је „Бајненс“.

До сада су једини непосредни снимци свемирског авиона били мутне фотографије светлости која се одбија од беспилотне летелице према површини Земље. Ти снимци нису пружали јасне назнаке о њеном конкретном дизајну, способностима или намени. Кина такође никада није јавно објавила фотографије летелице нити открила кључне информације о њеној конструкцији.

У понедељак, 26. октобра, америчка Обавештајна агенција Министарства одбране објавила је најновију верзију извештаја „Изазови за безбедност у свемиру“, у којем се процењују различити фактори који представљају ризик за америчку свемирску инфраструктуру. У документу од 130 страница, аутори су уврстили до сада необјављену фотографију „кинеског свемирског авиона“. У кратком опису наведено је да је снимак направљен 2024. године сателитом приватне свемирске компаније „Максар технолоџис“, која је у међувремену променила име у „Вантор“.

Неочекивано откриће фотографије први је уочио и поделио на друштвеној мрежи Икс новинар Ендру Џоунс, који прати кинески свемирски програм и раније је објављивао важне информације о другим мисијама које су у току.

Ни у опису фотографије ни у одговарајућем делу извештаја не наводи се да је реч о првом снимку те врсте, нити се објашњава зашто је фотографија раније била класификована као поверљива. То отвара питање да ли су аутори извештаја уопште били свесни њеног значаја.

Постоји, међутим, једна ограда. У извештају се наводи да Кина има два активна пројекта свемирских авиона – „Шенлонг“ и „Тенгјун“, што значи „јахач облака“. Ипак, како пише специјализовани портал Ејвиејшонист (The Aviationist), у опису фотографије није прецизирано који је од та два модела приказан.

До данас није потврђено ниједно лансирање летелице „Тенгјун“. Постојеће фотографије могућег прототипа такође указују на то да се њен дизајн знатно разликује од онога што се види на новом снимку. Због тога се већина стручњака слаже да је на фотографији највероватније „Шенлонг“.

Шта нам открива нова фотографија?

До сада се о „Шенлонгу“ углавном знало да функционише слично чувеним Насиним спејс-шатловима – ракета га износи у свемир, након чега кружи око Земље, а затим се спушта на површину планете клизећи кроз атмосферу. По повратку може да буде допуњен горивом и поново лансиран у ниску Земљину орбиту.

„Шенлонг“ није једини активни свемирски авион на свету. Свемирске снаге САД имају сопствену летелицу, Икс-37Б, која је од првог лансирања 2010. године завршила седам орбиталних мисија. Тренутно се налази у ниској Земљиној орбити, где спроводи експерименте са квантном навигацијом. Научници се надају да би та технологија једног дана могла да замени џи-пи-ес.

Према новим фотографијама, „Шенлонг“ има бројне сличности са својим америчким панданом.

„Кинески свемирски авион има делта-крила, врата одељка за терет, тамни топлотни штит и сервисни модул на задњем делу, са соларним панелима за производњу електричне енергије. Другим речима, дизајн летелице са крилима у великој мери представља копију свемирског авиона X-37Б, којим управљају америчке Свемирске снаге“, наводи технолошки портал Арс техника (Ars Technica).

Ипак, две летелице нису потпуно исте. Према специјализованом порталу Глобал дифенс њуз (Global Defence News), њихов општи распоред елемената је сличан, али разлике у геометрији крила показују да се спољашњи изглед два свемирска авиона разликује.

Још није познато колике су димензије „Шенлонга“. Амерички Икс-37Б дугачак је 8,8 метара, а распон његових крила износи 4,5 метара, наводи часопис Попјулар сајенс (Popular Science).

Нова фотографија такође указује на то да „Шенлонг“ највероватније није војна летелица намењена директној употреби у борбеним операцијама. „Фотографија не потврђује да летелица има улогу у наоружању“, наводи Глобал дифенс њуз.

Ипак, Кина вероватно располаже и другим свемирским оружјем, сличним мистериозним америчким системима за деловање у орбити, чије је постојање недавно потврдио секретар америчког Ратног ваздухопловства Трој Е. Мејнк.

„Кина је развила и наставиће да унапређује оружје намењено деловању против сателита у орбити, како би ометала, оштетила и уништила свемирске капацитете других држава“, навели су представници ДИА у другом делу новог извештаја.

„Пекинг тежи да постане водећа светска сила у свемиру“, додаје се у извештају.

Досадашње мисије „божанског змаја“

Од првог лансирања у свемир, у септембру 2020. године, током почетне дводневне мисије, „Шенлонг“ је завршио две дуготрајне мисије.

Прва је трајала осам месеци, од августа 2022. до маја 2023. године, а друга девет месеци, од децембра 2023. до септембра 2024. године. Нова фотографија настала је током друге од те две мисије.

Свемирски авион тренутно је на четвртој мисији, која је почела 7. фебруара лансирањем ракетом „Дугачки марш 2Ф“ из кинеског Центра за лансирање сателита Ђиућуен, како је раније објавио портал Спејс.

Укупно је „Шенлонг“ провео више од 800 дана у орбити. Ипак, није познато да ли је Кина користила исти свемирски авион у све четири мисије или располаже са више таквих летелица.

„Шенлонг“ је до сада у Земљиној орбити избацио најмање девет неидентификованих објеката. Највероватније је реч о малим сателитима, познатим као кубесати, али њихова намена и даље није разјашњена.

Епизода под називом „Guinea Pig On A Stick“ приказује пса који врши нужду на плажи. Лик који шета пса покупи измет, али ситуација убрзо измиче контроли. 

Сцена је део разговора главних јунака са женом на једном ранчу. Она им представља GTA 6 и хвали графику и детаље виртуелног света, наводећи управо интеракцију са псећим изметом као пример могућности које игра нуди.

„Графика је заиста на следећем нивоу“, каже она, истичући да играчи могу да покупе псећи измет, бацају га на друге ликове и употребе га у нападу ако ови одлуче да узврате. На крају додаје да је то део игре која стиже у новембру.

Иако је реч о кратком исечку, снимак пружа увид и у број ликова који се истовремено налазе на плажи, што је један од детаља који доприносе утиску живог и насељеног света игре.

Жену која представља игру позајмила је глас глумица Тиш Хикс, што је потврђено у одјавној шпици епизоде. Она је позната и по нарацији у трејлеру за гејмплеј игре GTA 5, па би њен глас могао бити познат љубитељима серијала.

Појава игре у „Саут Парку“ није потпуно неочекивана, јер су аутори серије Треј Паркер и Мет Стоун и раније у својим епизодама коментарисали свет видео-игара. Један од најпознатијих примера је епизода посвећена игри World of Warcraft из 2006. године. У серији су се појављивале и референце на Rockstar-ову игру Red Dead Redemption 2.

GTA 6 је једна од најишчекиванијих видео-игара, а Rockstar Games је и раније приказивао делове виртуелног света и могућности интеракције са његовим становницима. Иако је механика са псећим изметом већ била позната, појава у „Саут Парку“ пружила је прилику да се види како изгледа у самом гејмплеју.

Ђукић је подсетила да је прва конференција одржана 2019. године, када је основан и Центар за четврту индустријску револуцију. „Од тог првог издања, наш циљ и основа јесте да направимо темељ за сарадњу три сектора друштва, а то су, наравно, наука, индустрија и држава."

До сада је, како је навела, на конференцији учествовало преко 5.000 учесника, са преко 300 говорника и модератора из приближно 40 држава.

За јубиларно издање организатори су припремили и новине – поред вештачке интелигенције и биотехнологије, теме укључују и нанотехнологију и биоекономију, а фокус је на томе како се научна истраживања доводе до комерцијализације производа, лекова и терапија.

Најављена је и „имерсив" соба од 360 степени у којој ће посетиоци моћи да погледају едукативне видео садржаје – један о успешности биотехнологије, а други о 20 година дигитализације Србије.

Нобеловац и водећи светски стручњаци међу говорницима

Међу учесницима је и Грег Семенза, добитник Нобелове награде за медицину или физиологију 2019. године за откриће начина на који се ћелије прилагођавају доступности кисеоника. „Заиста нам је велика част што поново ове године имамо нобеловца који ће говорити, који је један од наших пет 'keynote' говорника", истакла је Ђукић.

Поред њега, најављени су и Моли Стивенс са Оксфорд универзитета, Андреа Калифано са Колумбија универзитета и БиоХуба из Њујорка, као и Маријета Хеминез из Мерк глобал хелт кера. Ђукић је нагласила да је циљ да се представе и домаћи научници, попут Драгомира Миловановића са Берлинског универзитета и Михајла Бијелића.

Говорећи о улози Србије у међународној мрежи, Ђукић је оценила да је главна поента да се „глас Србије чује у свету" и да млади истраживачи добију прилику да се повежу са колегама из иностранства. Подсетила је да је Центар део Светског економског форума – један од преко 20 центара, трећи настали у Европи и једини на простору Западног Балкана – што отвара могућности за сарадњу са државама попут Француске, Индије и Украјине.

Вештачка интелигенција, етика и сарадња науке и индустрије

Једна од централних тема биће примена вештачке интелигенције у развоју медицине и науке. Ђукић је објаснила да бржа анализа и обрада великих скупова података помажу научницима да боље разумеју биолошке и генетичке процесе, а посетиоци ће о томе моћи да чују више на панелу "AI Application in Life Sciences".

На питање која област има највећи потенцијал, Ђукић није издвојила ниједну појединачно: „Срж се налази заправо у повезивању свих тих области заједно." Терапије нове генерације доносе нове приступе лечењу болести које до сада нису имале довољно ефикасне терапије, нанотехнологија помаже бољој дијагностици, а вештачка интелигенција омогућава бржу обраду података.

Најавила је и пројекат "Innoteera Gen", финансиран од стране Европске уније, у којем је Центар партнер са институцијама из Србије и Хрватске, а који је посвећен генетици, персонализованој медицини и болестима штитне жлезде. Пројекат ће бити представљен на посебном штанду, а другог дана конференције биће организована и затворена радионица са представницима индустрије.

Ђукић је нагласила да конференција на сваком панелу окупља представнике индустрије и науке, како би се теме сагледале из различитих углова.

„Научник може да пронађе нове партнере за своје пројекте или за писање неких нових пројеката, док индустрија може да прикаже своја решења, да добије нове контакте", напомиње гошћа емисије Јутро је, додајући да млади могу да пронађу менторство и чују нешто о чему су раније само читали у радовима. Посебан панел биће посвећен високим фондовима и саветима инвеститора за српске стартапе.

На конференцији ће бити и штанд посвећен COST акцијама, а акција Центра носи назив "Inflamomics" и бави се истраживањем "inflamaginga" – упалних процеса који се дешавају у организму током старења и који касније могу довести до кардиоваскуларних и других болести. Посетиоци ће моћи да постану чланови акције.

Упитана о равнотежи између развоја технологија и заштите података, етике и безбедности, Ђукић је рекла да је реч о „једном вечитом филозофском питању", али да се мора водити рачуна о ризицима, посебно код медицинских и генетичких података.

„Морамо знати ко има приступ тим подацима, како се користе, на који начин их штитимо. Морамо, дакле, да имамо добре институције, добру регулаторну основу", каже Ђукићева и додаје да се Центар бави јавним политикама за примену нових технологија. „Поштовање правила, међународних стандарда, етике – без легитимности нема ништа."

Као највећи успех конференције Ђукић је издвојила управо повезивање. Навела је примере да су се научници са домаћих института повезали са колегама из Италије и Шпаније, као и да су потписани меморандуми о сарадњи са америчком компанијом Bioworks.

„Надам се да ће бити што више нових пројеката, што више конкретних сарадњи и нових решења", закључила је Данијела Ђукић, координаторка за међународну сарадњу Центра за четврту индустријску револуцију у Србији, гостујући у јутарњем програму Радио Београда 1.

Роман је, између осталог, описиван као „дубоко људски“, а његов стил као „визуелан и људски“, док су други хвалили „лепоту поетског језика“ или говорили о „читалачком шоку“.

Истог дана када је роману додељена награда „Фнак“, на друштвеним мрежама појавиле су се сумње да је коришћена генеративна вештачка интелигенција, што је нагло преокренуло начин на који је књига прихваћена.

У листу Монд, писац Томас Б. Реверди веома непосредно је изразио нелагоду коју изазива та неизвесност. Признаје да машина може савршено да га дирне, али ако накнадно сазна да она стоји иза текста, та емоција престаје да га занима, јер се „то није обраћало мени“.

Ова формулација је веома сликовита. Емоција је заиста постојала, али се тек накнадно мења оно што читалац верује да зна о пореклу текста који је прочитао, чиме се ретроактивно преобликује значење које приписује сопственом читалачком искуству.

Многи читаоци би се сигурно могли препознати у тој нелагоди. Јер читати можда значи и претпостављати да нам се неко обраћа, да је промислио сваку реч и у њу унео делић себе. Када то присуство постане неизвесно, целокупан доживљај дела окреће се наглавачке.

Независно од ове полемике, чији значај не зависи од тога да ли су сумње оправдане, овај случај открива дубоку промену: улазимо у доба у којем писац може да користи вештачку интелигенцију у свим фазама рада, од тражења идеја до самог писања, а да читалац то не може да открије.

Можда се приближава и тренутак када само читање текста више неће бити довољно да се разликује дело које је у потпуности створио човек од дела насталог у великој мери уз помоћ вештачке интелигенције.

Зашто претпостављено порекло текста толико мења оно што читалац верује да је прочитао? Неколико новијих истраживања из експерименталне психологије показује да исти текст може бити различито оцењен у зависности од тога да ли је представљен као дело човека или вештачке интелигенције.

Исти текст, другачија оцена

Експеримент који је спровела Маја Станко-Качмарек, психолошкиња са Универзитета „Адам Мицкјевич“ у Познању, у Пољској, пружа веома једноставан експериментални приказ ове појаве.

Истраживање, објављено 2025. године у часопису The Journal of Creative Behavior, обухватило је 123 учесника којима је представљена иста песма коју је написао човек. Мењала се само информација о њеном пореклу.

Учесницима је речено да је песму написао човек, да ју је створила вештачка интелигенција или да њено порекло није наведено. Када је приписана вештачкој интелигенцији, песма је оцењена као мање оригинална, естетски мање успела и емоционално мање привлачна.

Друго истраживање, које су 2024. објавили Брајан Портер и Едуар Машери са Универзитета у Питсбургу, довело је до подједнако изненађујућег резултата.

Читаоци који нису стручњаци за поезију требало је да разликују песме које је генерисао ChatGPT-3.5 од текстова признатих песника. У томе су били мање успешни него што би се очекивало случајним погађањем, а чак су чешће сматрали да су песме које је генерисала вештачка интелигенција написали људи.

У другом експерименту, када читаоци нису били обавештени о пореклу песама, текстови генерисани помоћу вештачке интелигенције добијали су и боље оцене од људских песама у неколико категорија, нарочито када је реч о ритму и лепоти.

Најзад, истраживање које је 2026. године објавио тим под руководством Данице Дилион помаже да се ова појава боље разуме.

У једној од шест студија, више од 1.000 учесника прочитало је исти одломак прозног дела, који је у зависности од случаја представљен као текст који је написао човек, вештачка интелигенција или као резултат њихове сарадње.

Истраживачи показују да дело делује утолико аутентичније уколико се чини да открива нечији ум, односно омогућава увид у животно искуство, емоције и намере свог творца. Такав доживљај мења се чак и када је текст представљен као дело које је углавном написао човек, уз ограничен допринос вештачке интелигенције.

Полемика око Телиcона Орелијена пружила је широј јавности прилику да посматра својеврстан експеримент у стварним условима. Она можда говори мање о књижевним способностима машине, а више о психолошким механизмима читаоца, који захваљујући вештачкој интелигенцији открива да у тексту не тражи само значење или емоције већ и присуство другог ума који стоји иза њих.

Како објаснити значај који читалац, чини се, придаје том присуству иза речи?

Уочавање намера тамо где их нема

Део одговора лежи у биолошкој историји људске когниције. Природна селекција погодовала је процесима који су осетљиви на присуство делатних субјеката и на приписивање намера, емоција и циљева на основу њиховог понашања или других организованих знакова.

Та склоност је толико снажна да људе често наводи да уочавају намеру чак и тамо где је нема. Још су 1944. године Фриц Хајдер и Маријана Зимел показали да људи спонтано описују једноставне геометријске фигуре које се крећу као да оне следе одређене циљеве, доживљавају емоције или чак ступају у друштвене односе.

Писање такође активира ове механизме социјалне когниције, који су много старији од саме писмености. Оно што вештачка интелигенција данас нагло доводи у питање није тај, углавном аутоматски механизам, већ древно уверење да одређени сложени знакови сведоче о постојању ума који их је створио.

Вештачки системи сада могу да производе такве знакове и изазивају исте закључке о постојању намере, а да они притом не морају бити израз мисли, намера или емоција људског ума.

Тражити ум не значи тражити аутора

Историја показује да склоност ка тражењу намере иза знакова није одувек подразумевала и потребу да се иза текста препозна један одређени аутор.

Значајан део књижевног и верског наслеђа преносио се без јасно утврђеног аутора, често кроз узастопне прераде. У културама заснованим на рукописима и сами преписивачи могли су да мењају текстове које су преносили.

Представа о аутору као јединственом извору дела постепено се усталила у модерној књижевној култури, нарочито са развојем штампарства, а потом и са ширењем ауторског права.

У 20. веку Ролан Барт доводи у питање ову представу, која је до тада постала готово природна. У есеју Смрт аутора одбија да намеру писца сматра коначним кључем за разумевање текста. Аутор постаје „писач“, док се значење гради у самом чину читања.

Вештачка интелигенција данас отвара један парадокс. Иако је књижевна теорија одавно релативизовала значај аутора, читаоци 21. века с појавом вештачке интелигенције нагло откривају колико су и даље везани за идеју да се иза речи које читају налази јединствен људски ум.

Када стварање више није проблем

У делу Вавилонска библиотека, објављеном 1941. године, Хорхе Луис Борхес описује библиотеку у којој се налазе све књиге од 410 страница које се могу добити различитим комбинацијама 25 знакова.

Међу њима се, дакле, нужно налази и безброј ремек-дела, али без аутора. Када сви текстови већ постоје, проблем више није у њиховом стварању, већ у томе како их пронаћи, препознати и проценити који заслужују да буду прочитани.

Генеративна вештачка интелигенција доноси нешто слично у стварни свет. Она омогућава готово неограничену производњу текстова, али тиме не укида избор, селекцију или преобликовање.

Замислимо да је Шарл Бодлер располагао генеративном вештачком интелигенцијом. Није толико важно претпоставити да би јој поверио писање Цвећа зла, колико се запитати шта би могао да извуче из мноштва асоцијација које би му она ставила на располагање.

Данас постоји читав континуум начина употребе вештачке интелигенције, од текста написаног у потпуности без ње до текста који је машина написала од почетка до краја.

У овом новом простору, засићеном могућностима, аутор би могао да се дефинише мање тиме што је сваку реч произвео без ичије помоћи, а више способношћу да ресурсе вештачке интелигенције стави у службу јединствене уметничке намере, преобликујући и повезујући материјале од којих ће на крају настати целовито дело.

Бити аутор у доба вештачке интелигенције

Случај Телиcона Орелијена наводи нас да раздвојимо вредност текста од онога што читалац претпоставља о његовом пореклу. Роман не губи своје књижевне квалитете само зато што су се појавиле сумње у начин на који је написан. Они не могу у потпуности зависити од онога што читалац верује да зна о његовом аутору.

Међутим, иако употреба вештачке интелигенције сама по себи није довољна да се оспори вредност текста, она нас приморава да поново одредимо шта значи бити његов аутор.

Можда питање више није само: може ли машина да напише велики роман? Оно сада гласи и: трагове ког ума или душе и даље носи дело написано уз помоћ машине?

Authentic Brands Group, организација која има власништво над Прислијевом музиком и његовим ликом, оптужује Антропик за повреду права на 274 Преслијеве песме. Тужба је поднета у петак, а први је објавио магазин Billboard.

Међу песмама које су обухваћене тужбом налазе се Can't Help Falling in Love, All Shook Up и A Little Less Conversation.

Компаније из области вештачке интелигенције већ су се суочавале са тужбама због наводног кршења ауторских права које су покретали Америчко удружење музичке индустрије (RIAA) и музичке куће попут Sony-ја, Universal-а и Warner Records-а.

Ипак, овај случај представља један од првих већих правних спорова које је директно против компаније која развија ВИ покренула организација која управља правима на каталог једног извођача.

Исход би могао да постави шири преседан за начин на који компаније за вештачку интелигенцију смеју да користе постојеће музичке каталоге.

„Преслијеви тужиоци покрећу овај поступак како би заштитили своја искључива права од туженог који је читав свој пословни модел изградио на кршењу ауторских права у размерама које до сада нису виђене“, написао је главни адвокат Ричард Буш у тужби.

У тужби се наводи да је „од самог почетка“ Антропиков ВИ модел Claude стварао садржај којим се крше ауторска права на „готово сваку песму из сваког каталога доступног на интернету“.

Тужиоци траже 150.000 долара за сваку песму за коју тврде да су права повређена, што би укупно износило око 41 милион долара.

У тужби се такође наводи да је Антропик увео заштитне механизме, односно ограничења која би требало да спрече стварање садржаја којим се крше ауторска права. Међутим, тужиоци тврде да су те мере биле неефикасне и да је компанија, након што је то откривено, знала да њене заштитне мере нису биле ефикасне у спречавању стварања садржаја којим се крше ауторска права.

„Чак и то што је Антропик увео заштитне механизме, додуше неефикасно, како би наводно ограничио излазе којима се крше ауторска права на музику, након што је ухваћен, као и његово сазнање да су те заштитне мере биле неефикасне у спречавању стварања садржаја којим се крше ауторска права, показује да је Антропик свесно учествовао и наставља намерно да учествује у кршењу ауторских права на туђа музичка дела“, наводи се у тужби.

ВИ музичке платформе функционишу тако што анализирају велике количине снимљене музике како би научиле звукове, структуру и израз песама, а затим корисницима омогућавају да помоћу текстуалних или гласовних упита креирају сопствену музику генерисану вештачком интелигенцијом.

Музичари су више пута изражавали забринутост због тога што се њихова музика и гласови користе без њихове дозволе за обуку ВИ модела, као и због страхова да би музика генерисана вештачком интелигенцијом могла да замени песме које стварају људски аутори.

Неки ВИ ботови почели су чак да имитирају стварне живе извођаче на платформама за стриминг музике.

Прошле недеље, музички стриминг гигант Spotify саопштио је да је током претходне године из својих препорука уклонио око 50 милиона песама које је сматрао ВИ „слоп“ садржајем.

Компанија је навела да су те песме уклоњене из препорука корисницима.

Поводом раста продаје, портал IGN обратио се Мету Пискателију, вишем директору компаније „Циркана“ и саветнику за индустрију видео-игара. Он је истакао да су, поред ишчекивања GTA 6, резултатима вероватно допринеле и игре NBA 2K27, EA FC27, и Marvel's Wolverine.

„Раст продаје PS5 првенствено су покренули нови наслови. Вероватно су допринели и NBA 2K27, Marvel's Wolverine и GTA 6“, рекао је Пискатели. Додао је да конзоле Xbox Series током истог месеца нису забележиле сличан раст продаје.

На повећану потражњу за конзолама утицали су и пакети који укључују PS5 и додатну опрему, као и ограничена издања контролера DualSense, која привлаче купце уочи великих гејминг премијера.

Ипак, највећа очекивања односе се на GTA 6. Ако су најаве и интересовање публике показатељи будуће потражње, нови наставак једне од најпопуларнијих гејминг франшиза могао би додатно да подстакне продају конзола.

Први знаци таквог интересовања већ су приметни.

Пре неколико недеља, конзола PS5 Pro почела је да нестаје из понуде појединих продаваца, док су цене половних уређаја на појединим местима достигле чак 1.400 долара, што је 500 долара више од препоручене малопродајне цене компаније „Сони“.

PS5 Pro се на платформама „Амазон“ и „Гејмстоп“ нуди за 1.399 долара.

Због тога ће бити занимљиво пратити податке о продаји конзола у наредном месецу и видети колико су купци спремни да издвоје за нови уређај уочи изласка GTA 6.

У међувремену, појавиле су се гласине да би следећа генерација Xbox конзоле, позната под кодним именом Project Helix, могла да кошта чак 1.800 долара.

Поједина цурења информација указују и на то да би сама RAM меморија и SSD за PS6 могли да коштају око 680 долара. Уколико се те процене покажу тачним, могуће је да ће и следећа генерација „Сонијевих“ конзола достићи слично високу цену.

Капацитете два суперрачунара у Крагујевцу већ бесплатно користе домаћи научници, универзитети и технолошке компаније. За многе од њих то је прилика да развијају технолошка решења без улагања у скупу опрему.

„Користи се за различите еј ај моделе, машинско учење, сајбер секјурити али и за здравство и биоинжењеринг. Поменућу два интересантна пројекта. Први је где вештчку интелигенцију користимо у е-аграру. Користимо је за обраду великих количина података и документације. Други је ВИ мамографија где вештачку интелигенцију користимо за обраду великог броја мамографских снимака који помажу радиолозима да изврше селекцију и детектују промене у најранијој фази“, каже Бобан Михаиловић, Канцеларија за информационе технологије и електронску управу.

Први суперкомпјутер у Крагујевцу, са 32 графичка процесора, имао је снагу од пет петафлопса, односно пет билијарди рачунских операција у секунди.

Пуштањем у рад другог, са још 48 напредних графичких процесора, рачунарски капацитети повећани су за додатна 32 петафлопса.

Крагујевац ће у наредним месецима добити и трећи, до сада најмоћнији суперкомпјутер, који стиже из Француске, имаће 640 најсавременијих „Нвидијиних" чипова и биће чак 20 пута снажнији од постојећег.

„За још осам пута повећавамо капацитете наше платформе за вештачку интелигенцију и на тај начин ће наша научна заједница, стартaп компаније, државна управа моћи да раде на једној софистицираној инфраструктури овде код нас у Србији“, додаје Михаиловић.

Један од конкретних пројеката за који ће се користити капацитети новог суперкомпјутера је развој националног језичког модела, у сарадњи са француском компанијом "Mistral AI". Циљ је да вештачка интелигенција боље разуме српски језик, ћирилицу, али и стручну терминологију из области права, медицине и образовања.

„Невероватно је битно да смо на време ушли у ту трку примене вештачке интелигенције. Без суперкомпјутера и великих рачунара нема примене вештачке интелигенције. Већ сада се види да се наш ај-ти сектор преоријентисао на нову технологију, на примену вештачке интелигенције са класичних дигиталних система, прешло се на ову технологију“, каже каже Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ај-ти и е-управу. 

У свету у којем се снага држава све више заснива на технолошкој надмоћи, суперрачунари и дата центри постају важан део стратешке инфраструктуре.

Орион је наведен у подкатегорији међу пет оператера који проширују постојећу ВИ инфраструктуру, заједно са компанијама као што су Дојч Телеком, Фаствеб + Водафон, Касава Технолоџис и Казакхтелеком.

Ово међународно признање долази у тренутку када развија пројекат „Orion AI Factory“ у Србији, са плановима за проширење капацитета и регионалну експанзију.

Циљ је изградња инфраструктуре која ће омогућити развој, тренирање и примену напредних модела вештачке интелигенције за кориснике у Србији и југоисточној Европи.

Kомпанија своју стратегију усмерава на трансформацију традиционалног телекомуникационог пословања у развој дигиталне инфраструктуре и ВИ платформи намењених технолошким компанијама, индустрији, финансијском сектору и јавним институцијама.

У време када водеће светске економије улажу у рачунарске капацитете за вештачку интелигенцију, развој овакве инфраструктуре отвара могућност да Србија постане активнији учесник глобалног ВИ тржишта, а не само корисник технологија развијених у иностранству.

Ова вест представља важну међународну референцу за српску компанију и њен даљи развој у области ВИ инфраструктуре.

Од 1957. године и лансирања Спутњика 1, простор око наше планете био је релативно уређен, али данас доживљава невиђену гужву због одобравања великих групација сателита.

Најпознатији пример је пројекат Старлинк америчке компаније „Спејс Икс“, која са више од 9.000 оперативних сателита пружа интернет услуге широм света.

Намера ове компаније да дода још 100.000 летелица пред надлежним америчким институцијама само је део ширег проблема који годинама расте. Уколико се остваре сви међународни захтеви из Русије, Кине, Европске уније и компаније „Ванвеб“, у орбити би могло да се нађе преко милион сателита.

У јулу 2026. године, америчка Савезна комисија за комуникације је изгласала нова правила лиценцирања како би убрзала обраду захтева за постављање ових масивних система у ниску Земљину орбиту.

Са друге стране, Индија је недавно пооштрила регулаторне баријере за страна мегасазвежђа, захтевајући строгу локализацију података пре издавања било каквих оперативних дозвола.

Правне нерегулисаност и безбедносни ризици

Међународно право се ослања на Уговор о свемиру из 1967. године, који гарантује слободу истраживања, али оставља свакој држави да надзире активности својих компанија.

Упркос томе што Међународна телекомуникациона унија координира коришћење орбита и третира их као ограничени природни ресурс, она нема овлашћења да одреди тачан број летелица који простор може да издржи, остављајући на снази правило првенства за све нове констелације.

Недостатак строгих правила доноси озбиљне последице, од којих је најочитија опасност од ланчаних судара, позната као Кеслеров синдром.

Према извештају Европске свемирске агенције из фебруара 2026. године, у орбити се налази преко 68.450 објеката већих од десет центиметара, као и 230 милиона мањих, а процењује се да постоји вероватноћа од 10 процената да остаци ових летелица изазову озбиљне повреде на Земљи у наредној деценији.

Светлосно загађење и еколошке последице

Поред ризика од физичких судара, огроман број вештачких тела директно нарушава астрономска истраживања. Због рефлексије светлости, процењује се да ће ноћно небо постати светлије за 10 одсто у најтамнијим деловима планете, што отежава праћење потенцијално опасних астероида. Студија објављена у децембру 2025. године у часопису Нејчер предвиђа да ће чак трећина слика са свемирског телескопа Хабл бити уништена траговима сателита.

Мање познат, али подједнако опасан ризик односи се на атмосферу Земље. Приликом повратка у атмосферу и сагоревања на крају животног века, сателити ослобађају метале попут алуминијума, бакра и литијума. Загађење алуминијум-оксидом већ се увећало осам пута између 2016. и 2022. године, што представља директну претњу за озонски омотач.

Свемирски стручњаци напомињу да решење није у обустављању истраживања и коришћења космоса, јер је он постао кључна база целокупне светске инфраструктуре.

Неопходно је увести ригорозне процене утицаја на животну средину пре нових лансирања и успоставити истинску глобалну управу над орбитама како ова нова ера не би постала претња за међународни мир и безбедност.

Развојни тим компаније Рокстар (Rockstar) значајно се проширио од 2018. године и достигао 4.711 запослених, што је повећало трошкове продукције.

Иако је компанија демантовала гласине да је развој игре коштао више од 1,5 милијарди долара, реч је о једном од најскупљих пројеката у историји индустрије видео-игара, па основна игра кошта кошта 80 долара.

Истовремено, индустрија се суочава са таласом отпуштања и затварања студија. Чак ни комерцијални успех не гарантује сигурност запослених.

Компанија ЕА, на пример, отпуштала је раднике у четири студија након што је игра „Battlefield 6“ продата у седам милиона примерака за само три дана.

Високи трошкови развоја стварају притисак на студије да праве игре које ће привући што ширу публику и оправдати огромна улагања.

Последица могу бити сличнији играчки механизми, понављајући задаци и садржаји који од играча захтевају стотине сати.

Запослени у индустрији истовремено указују на проблеме са условима рада, прековременим радом и неизвесношћу запослења, док студији настоје да испуне све захтевније продукцијске циљеве.

Да ли су мање игре будућност индустрије?

Једно од могућих решења стручњаци виде у играма средњег буџета, познатим као АА наслови. Оне могу да понуде сложено и квалитетно искуство без трошкова карактеристичних за највеће продукције.

Пример је „Clair Obscur: Expedition 33“, игра француског студија Sandfall Interactive, објављена у априлу 2025. године. Ова најнаграђиванија игра свих времена развијена је уз буџет мањи од десет милиона долара, а продата је у осам милиона примерака.

Промене на тржишту подстичу и високе цене хардвера, као и дуги циклуси развоја нових конзола. Због тога део публике не може да приушти опрему потребну за најзахтевније игре, што издавачима отежава повраћај великих улагања.

Уместо да се конкуренција заснива искључиво на графици и техничким могућностима, већи значај могли би да добију иновативни дизајн и начин на који играчи доживљавају игру.

„Мислим да ћемо ући у доба у коме ће дизајн заиста бити главно поље конкуренције“, навео је Наоки Хамагучи, директор развоја игре „Final Fantasy VII Rebirth“.

Поједини запослени у компанији Rockstar сматрају да би алати развијени за „Grand Theft Auto VI“ могли да убрзају рад на будућим пројектима.

Ипак, остаје питање да ли ће успех највећих хитова подстаћи индустрију да настави са све скупљим продукцијама или ће већи простор добити мање игре, које нуде другачије идеје уз мањи финансијски ризик.

Јутјуб, Пинтерест, Спотифај и друге платформе настоје да ограниче количину нежељеног садржаја насталог уз помоћ вештачке интелигенције који њихови корисници виде.

Ипак, Линкдин је посебно тешко погођен овим проблемом. Прелиставање те професионалне друштвене мреже почетком ове године могло је да значи непрекидно излагање списковима са ставкама истакнутим емоџијима, помињању „Б2Б продаје“ и позивима корисницима да запрате профил или оставе коментар како би сазнали више.

Извештај истраживачке компаније „Панграм“, која прати садржај генерисан вештачком интелигенцијом на интернету, објављен у јулу, показао је да је више од 40 одсто дугачких објава на тој платформи настало уз помоћ вештачке интелигенције.

Поређења ради, тај удео износи око 30 одсто на мрежама Икс и Медијум, док је на Редиту и Сабстеку још мањи.

Због тога Линкдин сада појачава борбу против неквалитетног садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом.

„Знам да мислите да радите праву ствар када објавите савршено структурисан списак са ставкама и упечатљивим уводом на врху, као и да сте послушали све савете које су вам дали Линкдинови саветници широм интернета“, рекао је у интервјуу за Си-Ен-Ен главни уредник Линкдина, Ден Рот, који руководи стратегијом објављивања садржаја на тој платформи. „Али оно што заиста функционише јесте да звучите људски.“

У томе има ироније, с обзиром на то да је власник Линкдина „Мајкрософт“. Тај технолошки гигант подстиче људе да усвајају његове алате вештачке интелигенције за све, од писања до програмирања, а истовремено се суочава са снажном конкуренцијом компанија као што су „ОпенАИ“ и „Антропик“.

Линкдин је раније нудио алате вештачке интелигенције за уређивање и преправљање објава, али је недавно смањио обим тих услуга.

Све звучи исто

Међутим, неквалитетне објаве настале уз помоћ вештачке интелигенције представљају пословни проблем за Линкдин. Оне временом почињу да звуче исто, рекао је Рот.

Ако корисници буду изложени превеликом броју уопштених објава генерисаних помоћу вештачке интелигенције, уместо садржају који их заиста нечему учи или им помаже да боље разумеју професионалне контакте, Линкдин ризикује да их изгуби у корист других платформи.

Борба против неквалитетног садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом

У августу је Линкдин увео дугме које корисницима омогућава да пријаве објаву ако им делује као неквалитетан садржај генерисан вештачком интелигенцијом. Дугме је кликнуто више од милион пута током прве две недеље од увођења.

Компанија сада покушава да искористи сопствене системе вештачке интелигенције како би помогла у уклањању таквог садржаја са платформе и подсетила кориснике како да објављују текстове који звуче природно и људски.

Компанија је формирала тим који углавном чине бивши новинари и стручњаци за друштвене мреже, способни да препознају уопштен и немарно написан садржај. Они помажу у обучавању Линкдиновог модела вештачке интелигенције како би препознао како изгледају аутентичне и корисне објаве.

Ако модел процени да је нека објава неквалитетан садржај генерисан вештачком интелигенцијом, мања је вероватноћа да ће она бити приказана корисницима изван непосредне мреже контаката аутора.

„Терапија за садржај"

Важну улогу у стратегији има и тим задужен за рад са креаторима садржаја, који руководиоцима компанија, стручњацима из различитих области и другим корисницима Линкдина пружа својеврсну „терапију за садржај“.

Многи од њих навикли су на погодност коришћења вештачке интелигенције за писање објава које на први поглед делују углађено и професионално, рекао је Рот.

„Данас многи провуку текст кроз Клод, Џемини или неки други алат, објаве га на Линкдину и он прође лоше. Онда се обрате нашем тиму и питају: ’Зашто је ово прошло тако лоше?‘“, рекао је Рот.

„А најбоље што можете да урадите јесте да им вратите тај текст и питате: ’Да ли сте уживали док сте ово читали? Препознајете ли себе у овоме?‘“

Не треба све да буде савршено

Уместо тога, тим подстиче кориснике да прихвате несавршеност у својим објавама. Саветује им да, на пример, снимају видео-снимке тако што ће наслонити телефон на шољу за кафу, уместо да снимање организују у скупом студију. Такође их охрабрује да брзо напишу објаву како би покренули разговор, чак и ако њихова мисао није у потпуности заокружена.

Први резултати ових напора већ су видљиви. Захваљујући побољшањима система за откривање неквалитетног садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом, број прегледа таквих објава смањен је за 40 одсто, саопштио је Линкдин прошлог месеца.

То, међутим, не значи да је Линкдин у потпуности против употребе вештачке интелигенције, рекао је Рот, додајући да „нису сви рођени комуникатори“. Ипак, ако корисници не уређују и не прилагођавају садржај својим потребама, мања је вероватноћа да ће њихове објаве допрети до широке публике на тој платформи.

„Само покушавамо да подстакнемо људе да буду више људи“, рекао је он. „То је неопходно да би се њихов глас пробио кроз буку.“

Компанија Rockstar Games још није објавила колико је новца уложено у игру, а у јавности су се појављивале различите, непотврђене процене о трошковима који би могли да достигну чак две и по милијарде долара.

Излазак је више пута одлаган због додатног полирања игре. У међувремену, ишчекивање наслова утиче и на тржиште конзола: аналитичари очекују да би њено објављивање могло да подстакне продају PlayStation 5, иако су њихове цене већ порасле из других разлога, укључујући поскупљење меморијских чипова.

1. Џејсонова војна прошлост могла би да буде важна за причу

Џејсонова мајица америчке војске и тетоважа лобање, падобрана и натписа „Мараудер“ (Marauder) наговештавају да је служио у специјалној јединици. Назив би могао да упућује на Мерилове Мараудере (Merrill's Marauders), војну јединицу из Другог светског рата, али то још није потврђено.

У трејлеру се помиње и Норт Форт Ло, могуће место Џејсонове обуке, које се појављивало још у првој игри Grand Theft Auto. Ипак, његов одлазак из војске није био славан. „Упао сам у невоље у војсци, нисам отишао у најбољим односима“, каже Џејсон, додајући да људи попут њега не могу да добију кредите.

2. Џејсон и Лусија могли би да учествују у војнички организованим акцијама

У једној сцени Џејсон се кроз воду пробија у опреми налик оној коју користе специјалне јединице, са наочарима за ноћно осматрање и пушком са пригушивачем. Касније се појављује у хеликоптеру, са панциром и псом, што наговештава да би војничке вештине могле да му користе у криминалним акцијама.

Лусија се, у међувремену, појављује у црној тактичкој опреми и са вишецевним бацачем граната марке Шрузбери (Shrewsbury), којим гађа полицијска возила док виси са теретне мреже. У другој сцени хеликоптер преноси велики терет у сличној мрежи, па је могуће да су призори део исте мисије.

3. Једна од мисија могла би да укључује пљачку банке

Трејлер приказује трезор са запаљеним новчаницама и Лусију са косом везаном у реп. У тој сцени није са Џејсоном, већ са другим, за сада неидентификованим ликом. То наговештава да ће у пљачкама учествовати и други сарадници.

У једном призору Лусија је окружена наоружаним људима прерушеним у грађевинске раднике. Друга сцена приказује је како са аутомобила скаче на путнички авион, што подсећа на акционе секвенце из претходних игара. Трејлер уједно истиче и детаљније приказано уништавање објеката, уз стотине комадића стакла који излећу из зграде.

4. Да ли ће GTA 6 увести преваре са криптовалутама?

Изнад плаже у Вајс Ситију лети двокрилац са натписом „Дејсити коин“ (DacityCoin), што би могло да буде пародија на криптовалуте попут биткоина. Авион прати човек који испаљује ружичасти димни сигнал, али значење сцене још није познато. Могуће је да је реч о реклами за измишљену криптовалуту или наговештају неке од мисија.

Трејлер приказује и уличне трке и полицијску потеру у којој се појављује светлозелени супераутомобил Инветеро Кокет (Invetero Coquette), у тиркизно-ружичастој комбинацији боја.

5. Џејсонов почетак приче могао би да буде скроман

Пре него што се упусти у криминалне послове, Џејсон би могао да ради у Брајановој марини. У једној сцени са пријатељем Калом поправља и полира чамац „Шаса“ (Shasa), окружен пловилима и скутерима за воду.

У позадини се појављује и камион компаније „Глоуб Оил“ (Globe Oil), познате из ранијих игара GTA 4 и Chinatown Wars. У овом другом наслову њено уље могло је да се користи за прављење молотовљевих коктела, што представља још једну везу GTA 6 са претходним деловима серијала.

6. Однос Џејсона и Лусије биће важан део приче

У једној сцени Лусија пита Џејсона да ли ће све бити у реду, а он јој одговара: „Заједно смо прошли кроз све. Само морамо да издржимо.“ Њихов разговор наговештава да ће однос главних јунака бити једна од важних тема игре.

Међу њиховим познаницима је Кал, који се у трејлеру игра са змијом. Лусија се појављује и у златној хаљини, у сценама које би могле да припадају мисији на јахти и у клубу „Најн Уан Најн“ (Nine1Nine). У једном тренутку она и Џејсон скачу са крова у базен, али разлог њиховог бекства није откривен.

6. Детаљније анимације, оружје и нова музика

Трејлер открива детаљније анимације свакодневних активности, укључујући сцену у којој Џејсон и Лусија помажу једно другом током туширања. Лусија и даље носи електронску наруквицу за праћење, док друге сцене показују систем симулације знојења.

Од оружја се појављују месингани боксерски зглобници и снајперска пушка. У одразу на нишану види се хеликоптер који би могао да буде мета, док слушалица у Џејсоновом уху наговештава да би током акција могао да добија упутства од сарадника.

Трејлер прати песма Flower in a Hurricane, повезана са француским електронским дуом Justice, уз музичке утицаје групе Tame Impala, бенда King Gizzard & The Lizard Wizard и кантауторке SZA. Иако ураган још није приказан, најављено је да ће екстремни временски услови имати улогу у игри.

8. У Леониди ће бити музичара, банди и сумњивих ликова

Реперски дуо Реал Дајмз (Real Dimez), који чине Рокси и Беј-Лукс, појављује се у трејлеру као сарадник издавачке куће „Онли Ро“ (Only Raw Records), чији је власник клупски магнат Буби Ајк.

Међу потенцијално важним ликовима је и Мендез, припадник полиције Вајс Ситија, који би могао да буде један од антагониста.

Трејлер приказује и тетовиране чланове банде, као и маскиране људе који позирају са златним пушкама АК 47. Њихова улога у причи за сада није позната.

9. Раул Баутиста могао би да буде важан савезник

Искусни пљачкаш банака Раул Баутиста појављује се у сцени на градилишту компаније „Шлот констракшн“ (Schlott Construction), која се раније помињала у GTA Online. Изгледа да би могао да сарађује са Џејсоном и Лусијом.

Раул у једној сцени жваће пилетину док застрашује другог човека. Амбалажа подсећа на паковање ресторана „Клак’н Бел“ (Cluckin’ Bell), измишљеног ланца брзе хране из серијала, који је и раније био пародија на стварне ресторане попут КФЦ-а (KFC).

10. Животињски свет Леониде крије више од алигатора

Трејлер приказује игуану која прелази улицу, као и гмизавца који подсећа на комодског варана. Тај призор покреће питање да ли је реч о животињи из мочвара Леониде или о сцени повезаној са Џејсоновом војном прошлошћу.

У игри би требало да постоји и систем за откривање и бележење животиња, који би могао да подстакне играче да истражују свет изван главних мисија.

Према писању портала Global Times, реч је о првој примени робота са вештачком интелигенцијом која омогућава интеракцију са физичким окружењем у стварном научном истраживању.

Експедицију су заједнички организовали програм научноистраживачких документарних филмова портала „Ифенг“ и Кинеско удружење за научне експедиције. Истраживање је било усмерено на биодиверзитет планина Ајлао, области познате по великом броју биљних и животињских врста и захтевним теренским условима.

Робот на тешко приступачном терену

Роботски пас коришћен је за кретање кроз густе шуме, савладавање стрмих падина и приступ локацијама које су људима тешко доступне или небезбедне.

Током експедиције извиђао је путеве, помагао у посматрању биолошких врста, снимао фотографије и превозио залихе. На тај начин омогућио је истраживачима да прикупљају податке уз минимално нарушавање природног окружења, саопштила је компанија Deep Robotics, са седиштем у Хангџоуу.

Посебан изазов представљају променљиви временски услови у овој области. Падавине, магла и грмљавина, као и нагле промене температуре, захтевају опрему која може поуздано да ради у различитим условима.

У компанији наводе да је модел LYNX M20S конструисан за кретање по захтевним теренима и употребу на отвореном, укључујући услове у којима је приступ истраживачким локацијама отежан.

Примена роботских система у оваквим експедицијама омогућава научницима да истражују неприступачне пределе и прикупљају податке уз мање ометање природног окружења.

Сепаратор заснован на магнетима од ретких земних елемената, који су развили истраживачи са Универзитета Тарим у Синђангу, издваја феромагнетне материјале из песка применом сувог магнетног раздвајања.

Према истраживању тима, објављеном у часопису на кинеском језику Metal Mine, пустиња Такла Макан садржи „огромне количине феромагнетних материјала“, а раније студије процениле су да удео гвожђа у њеном песку износи око шест одсто.

„Међутим, њихова неравномерна распрострањеност и тешкоће у прикупљању спречавале су ефикасно издвајање и коришћење ових ресурса“, навели су истраживачи у раду.

Тестирање у пустињи Такла Макан, другој највећој пустињи на свету са покретним пешчаним динама и највећој пустињи у Кини, показало је да је прототип из сировог песка издвајао у просеку 0,46 одсто магнетног материјала, наводи се у раду.

Просечан укупан удео гвожђа у издвојеном магнетном материјалу износио је око 28 одсто, што указује на то да уређај „може да издваја и делимично концентрише магнетне материјале који садрже гвожђе из пустињског песка“.

Према речима истраживача, уређај омогућава издвајање минерала из пустиње уз малу потрошњу енергије. Прототип се напајао енергијом упоредивом са оном коју обезбеђује велика преносива батерија за пуњење телефона.

Користећи батерију капацитета 20.000 милиампер-часова, гусеничар тежак 4,3 килограма радио је непрекидно 12,5 сати, просечном брзином од 1,5 центиметара у секунди. При томе је задржао стабилност и приликом кретања по падинама нагиба од 20 степени.

Уређај има и уграђену соларну плочу која би могла додатно да повећа његов домет, навели су истраживачи.

Гвожђе је један од најзаступљенијих и најшире коришћених ресурса на свету. Према подацима Геолошког завода Сједињених Америчких Држава (USGS), Кина заузима четврто место у свету по резервама сирове гвоздене руде, са 17 милијарди тона. Испред ње су Аустралија са 59 милијарди тона, Русија са 35 милијарди тона и Бразил са 34 милијарде тона.

Незасита глад за гвожђем

Кина је такође заузела четврто место по производњи употребљиве руде у 2025. години, иза Аустралије, Бразила и Индије. Упркос значајним резервама гвоздене руде, Кина и даље већину својих потреба за овим ресурсом подмирује увозом.

Према кинеском истраживању, налазишта гвоздене руде у тој земљи одликују се сложеним саставом и ниским садржајем гвожђа, што доводи до ниског степена искоришћења и мање ефикасне употребе ресурса.

Истраживачи су навели да су прелиминарна испитивања показала присуство магнетних компоненти које садрже гвожђе у песку пустиње Такла Макан. Раније студије такође су указивале на то да удео гвожђа у пустињском песку износи око шест одсто.

Пустиња Такла Макан простире се на 337.600 квадратних километара, што је приближно површини Немачке.

Један од начина издвајања ових расутих минерала јесте магнетно раздвајање, поступак у којем се материјали сортирају на основу разлика у њиховим магнетним својствима.

Истраживачи су навели да традиционалне ручне методе раздвајања, попут привлачења магнетом, визуелног сортирања и испирања на основу разлика у густини, „нису погодне за екстремне услове пустињског окружења“.

Како би превазишли ове изазове, конструисали су сепаратор за суво магнетно раздвајање који користи прстен од трајних магнета од неодимијума, гвожђа и бора (NdFeB). Они сортирају песак и издвајају магнетне честице.

Кина доминира у производњи трајних магнета од NdFeB-а, најснажнијих комерцијално доступних магнета на бази ретких земних елемената. Они имају кључну улогу у производњи електричних возила и компонената за ваздухопловну индустрију.

Крајем 2023. године Кина је забранила извоз технологија за прераду ретких земних елемената, укључујући технологије неопходне за производњу трајних магнета од неодимијума, гвожђа и бора. Такође је увела строгу контролу извоза одређених врста ових магнета.

Према истраживању, уређај се креће по песку помоћу гусеничног система, док ротирајући механизам за прихват захвата песак лопатицама и убацује га у улаз који води до магнетног сепаратора.

Унутар уређаја, низ трајних магнета од NdFeB-а привлачи магнетне материјале на површину централног бубња. Док се бубањ окреће, гвожђе и други материјали прелазе у зону без магнета, одакле падају у канал за избацивање издвојеног материјала.

У међувремену, немагнетни материјали излазе кроз посебан отвор за испуштање песка.

У јуну 2025. године истраживачки тим спровео је испитивање перформанси прототипа, процењујући његову способност пењања и потрошњу енергије. Утврђено је да уређај може да пређе 18,2 метра за свака три одсто потрошеног капацитета батерије.

Анализа издвојеног магнетног материјала показала је да је укупан удео гвожђа износио око 24 одсто у једном и 32 одсто у другом од два репрезентативна узорка.

Истраживачи су навели да је садржај гвожђа у обогаћеним узорцима био „значајно већи“ него у обичним узорцима силицијумског песка. У издвојеном материјалу били су присутни и елементи попут титанијума и мангана.

„У целини посматрано, магнетни сепаратор осмишљен у овој студији може да омогући почетно издвајање и обогаћивање магнетних материјала који садрже гвожђе из пустињског песка“, навео је тим.

Истраживачи су приметили да су се резултати донекле разликовали између појединачних тестова, што би могло да буде последица неравномерне распоређености феромагнетних компоненти у песку, као и разлика у терену.

Ипак, како су истакли, „укупни трендови остали су доследни, што указује на основну стабилност процеса раздвајања код прототипа“.

Унутрашњост је осмишљена тако да возач буде у центру пажње, уз комбинацију дигиталних инструмената, физичких команди и одрживих материјала. Дизајн се ослања и на наслеђе модела 33 Stradale из 1967. године.

Концепт покреће хибридни систем са 2,9-литарским шестоцилиндричним мотором са два турбопуњача и погоном на сва четири точка. Ипак, није реч о најави конкретног серијског модела, већ о визији будућег дизајна бренда.

Из компаније најављују да ће поједини елементи новог дизајнерског правца бити примењени на теренцу чији се долазак очекује почетком 2028. године, а потом и на наследнику ђулијете у ц сегменту.

Електрични спачек за 15.000 евра

Ситроен је представио концепт 2CV, модерну електричну интерпретацију легендарног спачека, који је премијеру имао 1948. године и постао симбол приступачног аутомобила.

Нови концепт дугачак је 3,76 метара и задржава препознатљиве округле фарове, наглашене блатобране и заобљене линије оригинала. Идеја је да се понуди практичан градски аутомобил без непотребног луксуза који би повећао цену.

Према најавама, серијски модел могао би да кошта око 15.000 евра, а на тржишту се очекује 2028. године. Коначне спецификације још нису објављене, укључујући капацитет батерије, снагу електромотора и домет. Ситроен разматра и употребу јефтинијих ЛФП батерија како би задржао приступачну цену.

Посебну пажњу привлаче детаљи у кабини. Преграде у вратима обликоване су тако да у њих могу да се сместе јаја, што је омаж оригиналном Шпачеку.

Уместо класичне централне конзоле ту су преносиве корпе, док уклоњиви радио може да се користи и као преносиви звучник. Педале гаса и кочнице украшене су симболима корњаче и зеца.

Француски председник Емануел Макрон сео је за волан новог спачека, а по изразу лица и гестикулацијама чинило се да је био задовољан.

Фијат представио наследника једног од својих најомраженијих модела

Фијат је на Париском сајму аутомобила 2026. представио концепт Multiplay, модерну интерпретацију модела Мултипла. Дугачак 4,45 метара, аутомобил може да се прилагоди превозу путника или терета, захваљујући систему који омогућава промену конфигурације.

У породичном режиму предвиђено је шест седишта, док се променом распореда добија четворосед са отвореним товарним простором, налик малом пик-апу. Задњи спојлер може да послужи и као носач за два бицикла.

Кабина доноси необична решења, попут додатног седишта које може да послужи за смештај кућног љубимца, као сточић или простор за одлагање ствари. Сувозачко седиште може да се окрене према задњем делу и претвори у лежаљку испод панорамског крова.

Фијат за сада није објавио техничке податке о погону, батерији и домету. Multiplay је концепт, а није потврђено да ли ће и када добити серијску верзију.

У десетом веку, Харалд Гормсон је владао Данском, а његов необичан надимак, Плавозуби (на старонордијском Blátǫnn), највероватније је потекао од потамнелог или поквареног зуба. Његова владавина, која је трајала од око 958. до 986. године, остала је упамћена по историјском уједињењу Данске и Норвешке, али и по увођењу хришћанства, пише Би-Би-Си.

Прича о његовим подвизима уклесана је на Јелиншком камењу, монументалним споменицима који се налазе око 250 километара западно од Копенхагена. На већем камену, који је подигао сам Харалд, пише да је „освојио целу Данску и Норвешку и учинио Данце хришћанима". Овај споменик, смештен у некадашњем паганском месту сахрањивања, такође садржи један од најранијих приказа Исуса Христа у Скандинавији.

„Ово је била фаза, око двеста година након почетка викиншког доба, када је Данска почела да се уздиже као уједињена држава", наводи Адам Бак, кустос музеја Конгернес Јелинг. Како је објаснио Бак, северњаци су тада почели добро да разумеју различите облике европске политике, потенцијалне предности хришћанства и концентрацију моћи у оквиру једне државе.

Од Јелинга до Силицијумске долине

Идеја да се модерна технологија назове по средњовековном владару потекла је 1996. године од Џима Кардака, инжењера компаније „Интел“. Док је читао књигу о викинзима, Кардак је предложио "Bluetooth" као привремени назив за нову бежичну везу кратког домета.

Замисао је била јасна и симболична, јер баш као што је Харалд ујединио скандинавска племена, нова технологија је требало да споји индустрију персоналних рачунара и мобилних телефона.

Чак и препознатљиви лого ове технологије представља директан омаж викиншкој историји. Знак који данас свакодневно виђамо на екранима наших уређаја заправо је комбинација две руне из млађег футарка, Хагал и Бјаркан, које директно одговарају иницијалима Харалда Плавозубог.

Нова археолошка открића и технолошки напредак

Док се технолошки стандард непрестано развија, археолози и даље проналазе трагове Харалдове моћне државе. У јуну 2025. године, грађевински радници у Данској случајно су открили велико викиншко гробље са око тридесет гробова из друге половине 10. века, за које се верује да припада фарми племића у краљевој служби.

Поред тога, ранија открића масивне викиншке дворане и златног „Курмсун диска" изнова су покренула дебате о томе где је похрањено изгубљено благо чувеног краља.

Истовремено, технологија која носи његово име бележи импресивне искораке у дигиталном свету. Најновије верзије, попут стандарда 6.0 и 6.1, донеле су иновативну технологију која омогућава прецизно мерење удаљености између уређаја са тачношћу до нивоа центиметра.

Посебна интересна група која управља овим стандардом већ је најавила значајне промене које се очекују до 2027. године, укључујући веће брзине преноса података и коришћење виших фреквенцијских опсега од пет и шест GHz. Ова унапређења донеће још стабилнији бежични пренос звука и података, показујући како једно древно име наставља да обликује нашу свакодневицу.

„Вечерас можемо да кажемо: јагуар се вратио“, поручио је генерални директор компаније Роудон Гловер.

Нови модел одликују дугачак предњи део, ниска линија крова и велики точкови. Компанија је одустала од препознатљивих округлих фарова и традиционалног украса на хауби у облику јагуара у скоку, док је једна од најнеобичнијих карактеристика изостанак задњег стакла.

Према подацима произвођача, реч је о аеродинамички најефикаснијем аутомобилу у 104 године дугој историји бренда.

Возило покрећу три електромотора укупне снаге до 1.030 коњских снага, који омогућавају убрзање од нуле до 100 километара на час за 3,2 секунде. Процењени домет са једним пуњењем батерије износи до 724 километра.

Нови купци уместо традиционалне клијентеле

Представљање новог модела наставак је велике трансформације јагуара, започете пре готово две године променом визуелног идентитета компаније, која је изазвала бројне полемике.

Британски произвођач, који је некада био директан конкурент мерцедесу и бмв-у, последњих деценија изгубио је део тржишног утицаја. Компанија је 2008. године прешла у власништво индијске Тата моторс групе, а у међувремену су се на тржишту електричних возила наметнули нови конкуренти, попут тесле и лусида.

Јагуар је у склопу реструктурирања обуставио производњу већине досадашњих модела, одлучивши да будућност гради искључиво на електричним аутомобилима високе класе.

Аутомобилска аналитичарка Стефани Бринли из компаније Mobility global оцењује да Јагуар покушава да придобије потпуно нову групу купаца, којима традиционално схватање луксуза није пресудно.

Према њеним речима, нови модел намењен је људима који желе да свој статус и стил изразе на другачији начин.

Ризичан заокрет у тренутку успоравања продаје електричних возила

Иако је јагуар најавио да ће „type 01“ на тржиште стићи следеће године, компанија још није објавила очекиване резултате продаје.

Посебан изазов могло би да представља америчко тржиште, на којем су електрична возила прошле године чинила нешто мање од десет одсто продаје нових аутомобила.

Потражња је додатно ослабила након укидања савезних пореских олакшица за куповину електричних аутомобила, а пад продаје забележила је и тесла, највећи амерички произвођач у том сегменту.

Ипак, поједини аналитичари сматрају да би јагуар могао да оствари боље резултате у Европи и Азији, где постоји значајно тржиште луксузних електричних возила.

Главни уредник аутомобилског портала Kelly blue book Шон Такер оцењује да нови дизајн, упркос радикалним променама, представља својеврстан повратак коренима бренда.

Подсећа да је јагуар током шездесетих година прошлог века, захваљујући препознатљивим спортским аутомобилима, имао статус који је превазилазио аутомобилску индустрију и приближавао се свету моде.

Новом стратегијом јагуар улази у виши ценовни разред, у којем ће се надметати са произвођачима попут астон мартина и ферарија.

Међутим, тржиште луксузних електричних аутомобила већ је суочено са успоравањем продаје, које погађа и порше, мерцедес и лусид.

Бринлијева упозорава да представљање једног модела, без обзира на његов дизајн и техничке карактеристике, неће бити довољно за потпуни опоравак британског произвођача.

Јагуар зато планира да и сви наредни модели буду електрични, са ценама у сличном распону, чиме компанија практично напушта досадашњу позицију на тржишту и покушава да изгради нови идентитет.

Тиме Србија постаје једна од малобројних земаља која има фабрику безбедносних камера на тлу Европе и стаје у ред са државама у којима таква производња постоји, као што су Немачка, Мађарска, Пољска и Шведска. Због овог пројекта и најмодернијих технолошких решења које "The Mercury AI" примењује у производњи и коришћењу софтвера, признање је стигло у виду престижне награде у Загребу.

Тржиште видео надзора веома брзо расте јер градови, компаније и институције уграђују све више камера, све чешће са функцијама вештачке интелигенције. Производња је тренутно највећим делом у Азији.

Највећи светски произвођач је још 2016. произвео више од 55 милиона камера, а фабрика има више десетина само у Кини.

Зато је у струци све присутније питање поверења. Линија између поуздане опреме и опреме чији се интегритет не може проверити је танка. Треба знати од чега је камера направљена и шта софтвер у њој ради, укључујући и то да ли постоје функције за које корисник не зна.

Питање је довољно озбиљно да поједине државе ограничавају набавку опреме одређених произвођача, што постаје изузетно важно и све важније питање у свакој држави, поготово у Европи, у промењеним политичким околностима у свету и стратегији да ланци снабдевања више не зависе од удаљених земаља, већ да се производи праве на домаћем терену.

"The Mercury AI" се у поштовању најмодернијих стандарда истиче у региону и отуда престижна награда. Ова компанија развија и хардвер и софтвер. Софтвер заснован на вештачкој интелигенцији анализира снимак у реалном времену и, између осталог, препознаје насиље и оружје.

Са друге стране, оно што је изузетно важно за тржиште, не само Србије, региона, већ и Европе, јесте да је опрема усклађена са европским и америчким стандардима.

„Када камера надгледа простор, мора да се зна ко ју је направио и ко њоме управља. Ми правимо и софтвер и хардвер, па на то питање имамо одговор“, каже директор Марко Галић.

Софтвер не чува слике ни препознатљиве записе, већ само математичке векторске дескрипторе, у складу са GDPR-ом, те се зато производи "The Mercury AI" сматрају довољно сигурним и усклађеним са најновијим прописима, да се могу продавати на тржиштима Европе и Северне Америке.