Ако се процене овог визионара, који је са позиције шефа Гугла у Кини и оснивача фонда Sinovation Ventures, деценијама из прве руке пратио успон технолошких гиганта, испоставе као тачне, вештачка интелигенција ће у наредним годинама променити свет и глобалну економију више него интернет.

Са око 70 одсто светске производње паметних телефона, готово 90 процената тржишта комерцијалних дронова и 75 одсто производње свих електричних аутомобила на свету, Кина је данас један од кључних покретача глобалне технолошке индустрије. Сваке године региструју стотине хиљада патената и улажу огромна средства у истраживање и развој.

Зато сам прешао пут дуг више од 8.000 км и стигао у Шенжен, срце кинеске високотехнолошке индустије – не да видим само нове уређаје, већ да покушам да разумем како настаје један од највећих технолошких успона савременог света.

Шенжен – град у којем је будућност већ стигла

Шенжен многи називају кинеском Силицијумском долином. Међутим, његова највећа вредност не огледа се само у великим технолошким компаније које су овде настале, попут 'DjI' или 'Хуавеја', већ у екосистему у којем универзитети, истраживачки центри, стартапи и индустрија заједно развијају нове технологије.

Зато се у овом граду можда и најбоље може сагледати стратешки приступ Кине у настојању да постане технолошка сила број један.

Пре нешто више од четири деценије, Шенжен је био рибарско место са неколико десетина хиљада становника. Данас је то један од најмодернијих градова на свету, са више од 17 милиона људи и седиштем неких од највећих технолошких компанија. Његов развој постао је симбол кинеских економских реформи.

Шенжен није постао технолошки центар случајно. Кинеске власти су га још осамдесетих година прошлог века прогласиле првом Специјалном економском зоном, отварајући врата инвестицијама, иновацијама и приватном предузетништву.

Довољно је неколико минута шетње Шенженом да постане јасно зашто се овај град сматра симболом кинеског успона. На улицама су роботаксији без возача, док изнад глава становника дронови достављају храну за неколико минута.

Оно што је у многим деловима света још увек пилот-пројекат или визија будућности, овде је део свакодневице.

Колико Кина улаже у развој рачунарских технологија показује и нови суперкомпјутер 'LineShine', смештен управо у Шенжену. Први пут после готово деценије, кинески систем заузео је прво место на светској ТОП500 листи најбржих суперкомпјутера, надмашивши америчку конкуренцију. Кинези се хвале тиме што користи искључиво домаће процесоре.

Зашто је Шенжен постао кинеска Силицијумска долина

Да бих боље разумео шта стоји иза кинеског технолошког успона, у пословном дистрикту Футијан састајем се са Данијелом. Школовао се и радио у Кини и Европи, и управо због тог искуства може да упореди два различита приступа развоју технологије и објасни шта је Кину довело у сам врх глобалне технолошке трке.

„Град је познат по иновацијама и технологији. Овде су седишта бројних технолошких гиганата, попут Huaweija и DJI-ја, али и великог броја других компанија из области високих технологија. Пре свега, овде је изузетно развијен ланац снабдевања. Ако сте технолошка компанија, готово све што вам је потребно – од компоненти до партнера – можете пронаћи на једном месту. Други разлог је развијена инфраструктура. Метро, јавни превоз и читав градски систем омогућавају да се људи и роба брзо крећу, што је веома важно за развој индустрије“, објашњава Данијел.

У граду тренутно послује више од 30 једнорога (компанија чија вредност прелази милијарду долара). Како Кина и сам град Шенжен помажу стартапима?

„Шенжен је уједно веома отворен град. Као једна од првих специјалних економских зона у Кини, добио је снажну подршку државе кроз подстицаје за развој компанија, посебно у областима чипова, интернета и високих технологија. У Шенжену постоји и познати слоган: „Једном Шенжен, заувек Шенжен.“ Он одражава дух града који је отворен за људе из свих крајева Кине и света. Управо та отвореност, заједно са талентованим људима, развијеном инфраструктуром и подршком иновацијама, учинила је да Шенжен постане оно што је данас – један од најважнијих технолошких центара на свету“, додаје Данијел.

Дуго је ознака Made in China (Направљено у Кини) била синоним за масовну производњу. Међутим, последњих година Кина мења своју улогу у глобалној економији. Све више улаже у истраживање, развој и вештачку интелигенцију, са циљем да свет упозна и ознаку Designed in China (Дизајнирано у Кини).

'Хуавејев' град за инжењере и пут ка технолошкој независности

Управо зато сам се упутио у Донгуан, град удаљен око 200 километара од Шенжена. Ту се налази Хуавејев истраживачко-развојни кампус – цео град где хиљаде инжењера развијају нове технологије.

Приступ овом комплексу могућ је искључиво уз посебне дозволе, због чега ретки имају прилику да завире иза његових врата. На више од 120 хектара простиру се лабораторије, развојни центри и стамбени објекти за смештај инжењера и њихових породица.

Донгуан је град који можда није толико познат туристима, али јесте инжењерима. Овде се налази један од највећих истраживачких кампуса на свету. Свакога дана, више од 30.000 стручњака овде развија технологије које ће тек за неколико година стићи до корисника широм света.

После америчких санкција уведених 2019. године, 'Хуавеј' је управо у кампусу у Донгуану окупио више од 2.000 инжењера како би развио сопствени оперативни систем и започео пут ка потпуној технолошкој независности.

Кампус је изграђен по узору на европске градове. Комплекс је подељен на 12 тематских целина инспирисаних Оксфордом, Паризом, Вероном, Брижом, и другим европским градовима.

Идеја је била да се споје историјска архитектура, природа и модерно радно окружење, како би инжењери имали простор који подстиче креативност и иновације.

На вештачком језеру налази се чак и реплика Карловог моста из Прага, а међу статуама историјских личности своје место добио је и Никола Тесла.

Чонгћинг – мегаград у којем вештачка интелигенција управља свакодневицом

Да бих се уверио како технологије развијене у кинеским лабораторијама функционишу у свакодневном животу крећем у један од највећих кинеских мегалополиса. Чонгћинг – град са више од 32 милиона становника, највећи је у Кини и један од највећих на свету.

Небодери, аутопутеви на неколико нивоа, метро који пролази кроз зграде и паметна инфраструктура учинили су га симболом кинеског технолошког напретка. Ако негде може да се тестира колико технологија мења живот људи, онда је то управо овде.

У граду ове величине технологија је неопходност. Вештачка интелигенција користи се за управљање саобраћајем, камере и сензори прате проток возила у реалном времену, док дигиталне услуге омогућавају грађанима да већину административних послова завршен путем мобилног телефона.

У граду са више од 32 милиона становника гужве су свакодневица и један од највећих изазова. Медицинске узорке између болничких кампуса овде превозе дронови. На земљи, логистику преузимају роботи који разносе лекове и лабораторијске узорке, док возила без возача превозе пацијенте и медицинско особље.

„Пројекат дрона и робота за логистику у болницама покренут је 2024. године. Раније ове године, увели смо услуге путовања без возача покретањем медицинске руте без возача – попуњавајући празнину у превозу пацијената и особља између кампуса. То је такође прва болничка медицинска рута без возача у Кини те врсте“, наводи Киу Ли, Секретар партије Болнице Јонгчуан у Чонгћингу.

Метро који пролази кроз зграду као симбол кинеског инжењерства

Метро на линији два који пролази кроз стамбену зграду на шестом спрату, одавно је прерастао своју основну функцију и постао један од симбола Чонгћинга, али и кинеског инжењерског напретка.

Сваког дана овде долазе хиљаде туриста како би направили фотографију која је постала вирални хит – уз помоћ различитих перспектива изгледа као да „гутају воз“ који пролази кроз зграду. Тако је једно несвакидашње технолошко решење постало и једна од најпознатијих туристичких атракција у Кини.

„Многи градови имају метро, али овај је апсолутно јединствен у свету. То је подземна железница која пролази кроз стамбену зграду, а то знам јер смо је већ видели на интернету, а и наш туристички водич нам је препоручио“, каже један туриста из Сингапура.

Захваљујући специјалним гуменим изолаторима и ваздушним јастуцима, ниво буке и вибрација унутар станова износи око 60 децибела што је слично буци коју прави машина за прање судова. Наизглед необична туристичка атракција заправо је показатељ филозофије на којој Кина гради свој технолошки развој.

Технолошка трка Пекинга и Вашингтона

Инжењерско умеће попут овог из Чонгћинга Кина не чува за себе. Оно је једно од њених најјачих геополитичких „оружја“ – „жива реклама" за извоз кинеске технологије у Азију, Африку и делове Европе.

Када су се у мају 2026. године у Пекингу сусрели Доналд Трамп и Си Ђинпинг, сцене са аеродрома и из Велике дворане народа подсећале су на повратак у неку врсту хладноратовског позоришта високог бизниса.

Трамп у Пекинг није повео само класичне дипломате, већ је председнички „боинг 747“ испунио са седамнаест најмоћнијих америчких извршних директора – од Спејс Екса и Епла, Илона Маска и Тим Кука, до директора највредније компаније на света – Нвидије.

Трговински вашар уместо технолошког помирења – укратко би се могли описати мајски разговори у Пекингу.

Вашингтон је дошао по старе, добро познате политичке победе – пласман пољопривредних производа (соје и говедине) и стабилизацију ланаца снабдевања ретким минералима. Кључна питања попут контроле извоза полупроводника, чипова високих перформанси и заједничког оквира за управљање вештачком интелигенцијом остављена су по страни.

Америчка делегација је покушала да изнуди уступке, али је Си Ђинпинг још једном демонстрирао кинеску стратешку смиреност, настојећи да остатку света стави до знања да Кина више није држава која покушава да сустигне Запад.

Може ли Кина да постави светске технолошке стандарде

Прича о возу који не буди станаре док им пролази кроз дневну собу престаје да буде само прича о инфраструктури – она можда и постаје кључ за разумевање Кине у 21. века.

Када САД уводи санкције Кини, блокира приступ најнапреднијим микрочиповима и поставља трговинске баријере, он заправо покушава да уради оно што су географија и пренасељеност већ урадили Чонгћингу: да јој постави непремостив зид.

Али историја показује да кинески апарат најбоље функционише управо под притиском – ако не могу да купе западни силицијум, створиће свој, ако не могу да користе туђе оперативне системе, програмираће сопствене.

Остатак света стоји пред јасним избором: или ће стандарде Кине прихватити, или ће морати да пронађе начин да их надмаши.

У међувремену, на хитном састанку са стотинама стручњака за сајбер-безбедност, компанија “Hugging Face” описала је како је изгледало бити мета првог потпуно аутономног хакерског напада вештачке интелигенције на свету.

Компанија је навела да је вештачка интелигенција радила надљудском брзином, али да је истовремено доносила чудне одлуке и правила грешке које ниједан људски хакер не би направио.

“Hugging Face”, платформа која функционише попут продавнице апликација за алате вештачке интелигенције, саопштила је да су хакерски агенти непрестано испробавали хиљаде различитих метода истовремено.

Компанија је 16. јула прва објавила да је била жртва хакера који је користио моћну аутономну вештачку интелигенцију и случај пријавила полицији.

Скоро недељу дана касније, “OpenAI” је признао да је управо његова вештачка интелигенција током тестирања изашао из затвореног окружења и самостално напао “Hugging Face”.

Циљ система био је да пронађе одговоре на хакерски испит који му је задао “OpenAI”, због чега је усмерио напад на “Hugging Face”.

“OpenAI” је ажурирао своје саопштење и открио да је напад био обимнији него што се првобитно веровало.

„Модели су идентификовали и искористили јавно изложене акредитиве на нивоу корисничких налога на другим јавно доступним сервисима. То укључује четири налога на четири сервиса у оквиру инцидента са “Hugging Face”“, саопштила је компанија.

“OpenAI” није прецизирао да ли се под „јавно доступним сервисима“ мисли на друге компаније.

Неспретно понашање

У уторак је индустријско удружење "Cloud Security Alliance" (ЦСА) објавило извештај заснован на хитном састанку који је "Hugging Face" одржао у петак, а који је сама компанија накнадно прегледала и потврдила.

„Агенти су често бирали неефикасне путеве и испољавали неспретно понашање које ниједан човек не би одабрао“, наводи ЦСА.

Модели вештачке интелигенције су понављали радње које су већ били успешно извршили, што указује на то да је агентска вештачка интелигенција губила контекст и ток извршавања задатака.

Такође су „халуцинирали“, односно генерисали велике количине бесмислених команди и текста, били су неуредни и нису успешно прикривали своје трагове.

Ипак, упркос бројним грешкама и необичном понашању, “Hugging Face” упозорава да је вештачка интелигенција повремено изводила изузетно напредне техничке потезе и била у стању да се веома брзо прилагођавају новим ситуацијама током вишедневног напада.

„Парк из доба јуре“

Била су потребна три дана да нападачи буду откривени у информатичкој мрежи “Hugging Face”, а стручњацима компаније за вештачку интелигенцију и сајбер-безбедност требало је много сати да их зауставе и избаце из система, што би многим другим компанијама представљало далеко тежи задатак.

Компанија није желела да открије колику је финансијску штету претрпела, али је навела да су запослени морали да проведу много сати обнављајући око трећину своје инфраструктуре.

"Hugging Face" је добио похвале због транспарентности и спремности да целој сајбер индустрији објасни шта се догодило.

ЦСА упозорава да овај инцидент показује да „вештачка интелигенција увек пронађа начин“ – алузија на филм Парк из доба јуре, у којем диносауруси успевају да побегну из својих ограђених простора.

„Они су усмерени ка остварењу циља, сами постављају подциљеве, прилагођавају се у реалном времену како би заобишли одбрану и делују упорношћу и брзином машине, што лако може да надвлада ручне механизме одбране“, наводи се у извештају.

Стручњак за сајбер-безбедност Ритеш Пател присуствовао је брифингу "Hugging Face", заједно са око 450 других учесника, и каже да индустрија интензивно ради на суочавању са новом претњом коју представљају одметнути AI агенти.

„Ово је реалност аутономних агената заснованих на најнапреднијим моделима вештачке интелигенције: неумољиво су упорни, понекад веома хаотични и испробаће сваки могући пут да остваре свој циљ, што лако може да надјача традиционалне системе одбране“, рекао је Пател.

Вештачка интелигенција добила је задатак да пронађе слабост у рачунарском систему. Требало је да ради у изолованом, заштићеном окружењу. Уместо тога, пронашла је излаз и продрла у други систем.

Иза напада није стајао хакер. Стајао је АИ агент који је, трагајући за решењем задатка, прешао границу коју су му људи поставили.

Тај случај показује да, што системи постају способнији, то је теже унапред предвидети све путеве којима ће покушати да остваре задати циљ.

Зато вештачка интелигенција више није само прича о корисним програмима, четботовима и бржем обављању послова. Она постаје питање контроле, безбедности и политичке моћи.

Ко поставља границе? Ко одговара када их систем пређе? И ко може да га искључи?

Државе више не чекају да им компаније покуцају на врата

На састанцима председника и премијера све чешће седе руководиоци компанија које производе чипове, велике језичке моделе, сателите и комуникационе системе.

Према оцени Горана Сандића, однос државе и технолошких компанија променио се у односу на раније технолошке револуције.

Некада су предузетници одлазили код државе тражећи новац, дозволе или подршку. Данас државе одлазе до лабораторија и покушавају да обезбеде приступ технологији која је постала неопходна за привреду, управу, одбрану и обавештајни рад.

„Они се међусобно позивају“, каже Сандић.

Држави су потребни модели, чипови, стручњаци и инфраструктура приватних компанија. Компанијама су потребни државни уговори, енергија, капитал, политичка подршка и приступ глобалним тржиштима.

Тако приватне корпорације постају спољнополитички актери, иако њихова руководства не бирају грађани и она за своје одлуке не одговарају бирачима, већ власницима и инвеститорима.

Њихова моћ, међутим, може да буде већа од моћи многих држава.

Сандић наводи пример „Старлинка“, сателитске мреже компаније Илона Маска, која Украјини омогућава да током рата задржи део комуникационе инфраструктуре. Одлука једне приватне компаније да обезбеди, ограничи или прекине услугу може непосредно утицати на положај државе у оружаном сукобу.

То више није само пословна одлука.

Ко може да искључи прекидач

Француски председник Емануел Макрон поставио је једноставно питање: ко ће куповати америчку вештачку интелигенцију ако Вашингтон може да „искључи прекидач“?

Сандић сматра да је метафора прекидача прецизна јер показује да технолошка зависност има најмање два нивоа.

Приступ моделу може да ограничи компанија која га је произвела. Али компанију на то може да примора и држава у којој се налази њено седиште.

Ако управа, привреда, банке, болнице или безбедносне службе зависе од технологије друге земље, држава може остати правно независна, а истовремено бити технолошки зависна.

„Суверенитет је вишеслојна појава“, објашњава Сандић.

Поред формалног суверенитета постоји и стварна способност државе да контролише системе од којих зависи. У свету вештачке интелигенције то значи контролу над подацима, чиповима, серверима, моделима, изворима енергије и стручним знањем.

Мали број држава поседује све те елементе. Већина може само да бира од кога ће их куповати.

Суверена вештачка интелигенција или избор зависности

Због тога се све чешће говори о „сувереној вештачкој интелигенцији“.

За велике силе то може да значи развој сопствених чипова, модела, центара података и дигиталне инфраструктуре. За мање земље циљ је скромнији: да знају где се чувају њихови подаци, како систем доноси одлуке и да ли приступ може бити прекинут споља.

Према Сандићевој оцени, стварни технолошки суверенитет данас у највећој мери имају само Сједињене Америчке Државе и Кина.

Чак ни оне нису потпуно независне. Америчке компаније зависе од сложених ланаца производње и опреме из Азије и Европе, док Кина и даље покушава да сустигне Запад у производњи најнапреднијих чипова.

Та међузависност за сада спречава потпуну поделу света на два затворена технолошка блока. Али обриси поделе већ постоје.

Избор 5Г опреме, клауд система или АИ модела све мање је само питање цене и квалитета. Постаје питање политичког савезништва.

Холандска машина у америчко-кинеском сукобу

Најбољи пример нове геополитике је холандска компанија АСМЛ, једини произвођач најнапреднијих машина потребних за израду најспособнијих чипова.

Компанија је европска, али њене машине садрже америчку технологију. То Вашингтону омогућава да примењује сопствена извозна правила и утиче на то шта АСМЛ сме да продаје Кини.

Америка, дакле, не мора да буде власник холандске компаније да би имала утицај на њене одлуке. Довољно је да контролише важан део технологије без које крајњи производ не може да функционише.

„Америчка администрација уме да буде прилично креативна када је реч о правним разлозима“, каже Сандић.

АСМЛ би теоријски могао да одбије америчке захтеве. У пракси би тиме ризиковао приступ компонентама, тржишту и партнерима од којих зависи.

Случај показује да се нова моћ не мери само територијом и војском. Мери се и контролом над уским грлима глобалне технологије. Ко контролише чипове, опрему и инфраструктуру, може да утиче и на брзину којом ће друге државе развијати вештачку интелигенцију.

Америка иновира, Кина сустиже, Европа регулише

Сједињене Државе желе да њихове компаније развијају АИ што је брже могуће. Истовремено, када процене да је угрожена национална безбедност, ограничавају извоз технологије, модела и чипова.

У томе Сандић види противречност америчке политике: што мање регулације код куће, али строга контрола приступа технологији када су у питању геополитички конкуренти.

Европска унија изабрала је другачији пут и усвојила Акт о вештачкој интелигенцији.

Проблем је што се модели мењају много брже него закони. Док регулатор разуме једну генерацију система и напише правила за њу, компаније већ представљају следећу.

Због тога се, иако европски Акт још није у потпуности заживео, већ говори о његовим изменама.

„Потребно је да будемо свесни да одређени аспекти вештачке интелигенције морају да се регулишу“, истиче Сандић, али упозорава и да превише прописа може да успори иновације.

Остаје питање где се налази права мера.

Један од водећих АИ научника упозорио је да чак и продаја хране подлеже конкретнијим контролама него развој најнапреднијих модела. Са друге стране, компаније тврде да би строга регулација могла да их успори у трци са Кином.

Тако се сваки покушај контроле представља као могући стратешки пораз. 

Када компанија сама себи постави границу

Америчка компанија „Антропик“ ограничила је приступ једном од својих најспособнијих модела за сајбер безбедност, након што је показао да може да открије пропусте који су људима промицали веома дуго.

Таква способност може да буде изузетно корисна.

Модел може да пронађе слабост у болници, електрани или државној мрежи пре него што је пронађе нападач. Али исти систем може да помогне нападачу да ту слабост искористи.

Због тога се одбрамбена и нападачка примена АИ-ја не могу јасно раздвојити на основу саме технологије. 

„То је један правац, али два смера“, објашњава Сандић. Разлика је у томе ко користи систем, са каквом намером и против ког циља.

Компаније зато покушавају да уведу сопствена правила, ограничења и тестове. Илон Маск предлаже да водеће АИ лабораторије међусобно проверавају моделе, док би се држава укључила тек ако нешто пође наопако.

Али код система који могу да утичу на критичну инфраструктуру, војно одлучивање или финансијска тржишта, чекање да нешто пође наопако може да буде веома скупо.

Када код постаје оружје

Међународно право још нема јединствен одговор на питање када сајбер операција постаје употреба силе или оружани напад.

Ипак, према Сандићу, све је прихваћеније становиште да није пресудно којим је средством напад извршен, већ какве је последице произвео.

Ако рачунарски код изазове нестанак струје, онеспособи болницу, загади воду, уништи опрему или доведе до смрти и повреда, његова дејства могу бити слична последицама ракете или експлозива.

„Није нарочито важно да ли је у питању метак или код. Важне су последице које остану иза тога“, напомиње Сандић.

Рат у Украјини већ показује како се сајбер напади комбинују са класичним војним операцијама, пропагандом, дроновима и нападима на инфраструктуру.

Вештачка интелигенција такве операције може учинити бржим, јефтинијим и доступнијим много већем броју актера.

А што се одлуке доносе брже, човеку остаје мање времена да провери да ли су подаци тачни, да ли је систем погрешио и ко ће одговарати за последице.

Ко ће одредити правила

Сједињене Државе тренутно улажу више у развој вештачке интелигенције, али Кина показује да се технолошки заостатак не смањује само новцем.

Кинеске компаније развијају јефтиније и отворене моделе који се по способностима приближавају водећим америчким системима. Ограничења извоза подстичу Пекинг да развија сопствене чипове, производну опрему и алтернативне ланце снабдевања.

Свака забрана може да успори конкурента. Али може и да га примора да постане самосталнији.

Зато трка нема јасан завршетак, нити је извесно да ће је добити држава или компанија са највећим буџетом.

Готово сваке недеље појављује се нови модел, способност или безбедносни ризик. Право питање зато више није само ко ће направити најпаметнију машину.

Питање је ко ће држати прекидач, ко ће одређивати правила и шта ће се догодити када систем пронађе излаз који његови творци нису предвидели.

Тај помак потврђује и пример Орион ВИ Фабрика, локалне ВИ клауд платформе, засноване на НВИДИА технологијама, коју компаније, институције и развојни тимови у Србији и региону користе за тренирање, прилагођавање и покретање ВИ решења уз обраду и чување података у домаћем дата центру.

Овакав модел је посебно важан за банке, осигуравајуће куће, јавни сектор, енергетику, фармацију, производњу и БПО индустрију, где су поверљивост података и регулаторна усклађеност кључни.

Део ове нове фазе је и све шира примена агентик ВИ решења, аутономних ВИ агената. Они не само да одговарају на питања, већ и самостално извршавају задатке, проверавају статусе у системима, класификују тикете, обрађују документа, припремају извештаје и учествују у интерним workflow процесима.

Да би оваква аутоматизација била безбедна, агенти морају да раде у јасно ограниченом окружењу, са sandbox изолацијом, дефинисаним правима приступа, мрежним ограничењима и аудит логовима.

Једно од таквих решења, доступно и на домаћем тржишту, јесте NemoClaw, који компанијама омогућава да ВИ агенте уведу у пословање без губитка контроле над подацима и инфраструктуром.

Посебан значај оваквог приступа лежи у концепту сувереног ВИ-ја где подаци, модели и процеси остају у Србији, што доноси већу сигурност, нижу латенцију и бољу регулаторну предвидљивост.

Примери попут Орион ВИ Фабрике показују у ком правцу се креће домаће тржиште - вештачка интелигенција све више престаје да буде технолошки експеримент и постаје стандардни алат за ефикасније пословање, брже одлучивање и сигурнију дигиталну трансформацију компанија у Србији и региону.

„Свакако хоћемо са учешћем и са павиљоном који ће ЦЕРН имати следеће године моћи да великом броју посетилаца, једном широком аудиторијуму који долази из читавог света, откријемо много више од тога шта се тамо негде у Женеви дешава, а што заиста може да одређује неку будућност човечанства.

Поносни смо на то што имамо неке истакнуте наше мозгове, српске мозгове, научнике који су активно укључени у програме и пројекте које ради ЦЕРН и то је једна од најквалитетнијих ствари које нас повезују“. Рекла је Јагода Лазаревић, министарка унутрашње и спољне трговине и комесарка за Експо 2027.

„Мислим да је то за ЦЕРН велика прилика, али и за Србију. Веома смо поносни што по први пут ЦЕРН учествује на Експо изложби, то је велики корак за нас. Изузетно смо узбуђени због припреме нашег павиљона и стварања нове поставке за Експо, која ће након тога моћи да путује и у друге државе чланице, али ће премијерно бити представљена управо овде, у Београду“, изјавила је Урсула Баслер, комесарка секције ЦЕРН за Експо 2027.

Један од главних проблема је то што загађење настало сагоревањем ракета и сателита приликом повратка у атмосферу, према досадашњим сазнањима, забрињавајуће брзо расте у стратосфери. Летелице и објекти у атмосфери ослобађају чађ, ретке метале, оксиде алуминијума и друге загађујуће материје чији дугорочни ефекти још нису познати.

Неки научници страхују да би ово загађење могло да оштети озонски омотач, повећа изложеност људи ултраљубичастом зрачењу и додатно дестабилизује климу током актуелне климатске кризе. Поред тога, честице би могле поново да падну на Земљу, док би милиони сателита постали значајан извор светлосног загађења.

Петиција позива на обуставу издавања нових дозвола за пројекте свемирских дата центара, уз образложење да предложени планови „крше савезни закон“.

„Компаније које развијају орбиталне дата центре описују своје планове као цивилизацијски револуционарне, али истовремено одбијају било какву озбиљну анализу њихових последица по животну средину, науку, економију и друге јавне интересе“, наводе научници.

Документ су поднеле непрофитне организације Public Employees for Environmental Responsibility (PEER), Earthjustice и DarkSky International, која се бави заштитом ноћног неба од светлосног загађења.

Неколико бивших америчких државних званичника задужених за свемирске програме изјавило је за Гардијан да сумњају да су орбитални дата-центри уопште технички изводљиви. Ипак, упозоравају да би лансирање милиона нових сателита представљало озбиљан ризик по животну средину.

„Ови системи садрже велики број сложених материјала. Чак и ако сагоре приликом повратка у атмосферу, не желите да атмосферу пунимо њиховим остацима, баш као што не бисмо желели додатно загађење из индустријских димњака“, рекао је Стив Волц, бивши директор сателитске службе Националне управе за океане и атмосферу (НОАА), који је током администрације Доналда Трампа најпре суспендован, а затим отпуштен.

Суочене са снажним отпором јавности према изградњи великих дата-центара на Земљи, технолошке компаније су прошле године почеле да промовишу идеју њиховог премештања у свемир. Неке су већ поднеле захтеве за неопходне дозволе.

Број активних сателита у орбити порастао је са око 1.400 у 2015. години на приближно 15.000 данас. Очекује се да ће у наредној деценији тај број достићи чак 100.000, не рачунајући сателите намењене орбиталним дата центрима. Тренутно највећи део загађења потиче од сателитских мрежа „Старлинк“ компаније „Спејс-Икс“ и „Амазоновог“ пројекта „Пројекат Кујпер“, које заједно броје око 10.000 сателита за широкопојасни интернет.

Свемирске летелице стварају загађење и приликом полетања и приликом повратка. Лансирања ослобађају чађ, азотне оксиде, угљен-моноксид, оксиде алуминијума, хлорне гасове, а током боравка у орбити забележено је и ослобађање живе. Када се сателити после пет до 15 година повуку из употребе, током сагоревања испуштају различите метале, уносећи загађење у до сада готово нетакнуте делове стратосфере. Последице овог процеса још увек су слабо истражене.

Научници су тек крајем 2023. године почели да откривају размере проблема, када је током истраживачког лета који је финансирала НОАА утврђено присуство метала у аеросолима сумпорне киселине који чине велики део стратосфере.

Сматра се да ови аеросоли имају кључну улогу у регулисању температуре Земље јер делују као својеврсни „планетарни штит од Сунца“, формирајући високе облаке који одбијају део сунчевог зрачења. Истовремено спречавају да гасови стаклене баште и други загађивачи из нижих слојева атмосфере доспеју до озонског омотача.

Међутим, научници наглашавају да је интеракција између метала које ослобађају свемирске летелице, природно присутних метала и аеросола сумпорне киселине „углавном непозната“, а након доласка администрације Доналда Трампа нова истраживања нису настављена.

У међувремену, еколошке организације упозоравају да су биљке и животиње зависне од природне таме, док светлосно загађење доприноси опадању популације свитаца и других инсеката.

„Ови пројекти могли би трајно да промене ноћно небо какво познајемо“, рекао је Раскин Хартли, извршни директор организације „DarkSky International”.

Кол Донован, бивши стручњак НОАА за свемирску политику, који сада ради у организацији “Stand Up for Science”, указао је да би свемирски дата центри захтевали огромне количине ретких метала и других ресурса који су већ сада ограничени, што би створило нове еколошке проблеме и на Земљи.

Нагли пораст броја сателита отвара бројна правна и еколошка питања. У петицији се наводи да амерички Конгрес обавезује FCC да процени да ли је сваки захтев за управљање сателитима у складу са јавним интересом.

Организације такође сматрају да се на ове пројекте односи Национални закон о заштити животне средине (NEPA), који захтева да федералне агенције процене еколошке последице предложених пројеката. Тај закон омогућио би процену утицаја, разматрање алтернатива, мера ублажавања последица и транспарентно представљање ризика јавности.

Међу компанијама које су већ затражиле дозволе налази се и “Cowboy Space Corporation”, коју је основао милијардер и један од извршних директора компаније “Robinhood”, са амбицијом да „изгради америчку електроенергетску мрежу у свемиру“. Компанија планира мрежу од 20.000 сателита, а прво лансирање предвиђено је за 2028. годину.

Такође се наводи да „Спејс-Икс“ у свом захтеву тврди да ће његови орбитални дата-центри „обезбедити будућност човечанства на више планета“, док се питање заштите животне средине своди на кратку напомену да ће компанија „развити водеће мере за смањење светлосног сјаја сателита“, без додатних објашњења.

Према наводима петиције, захтеви технолошких компанија не садрже озбиљну анализу еколошких последица.

Компаније које развијају вештачку интелигенцију, попут "OpenAI" и „Антропика“, током протекле године представиле су моделе посебно прилагођене откривању сајбер-безбедносних слабости, уз упозорење да би њихова технологија могла да створи нове ризике јер може проналазити пропусте у рачунарским мрежама компанија брже него што их стручњаци могу отклонити.

Саопштење компаније "OpenAI" указује на то да такви безбедносни инциденти почињу да се дешавају и да чак ни технолошки најнапредније компаније за развој вештачке интелигенције можда нису у потпуности спремне за њих.

Упад у "Hutting Face" започео је када је OpenAI тестирао комбинацију два своја модела – GPT-5.6 Sol и још моћнији модел који још није јавно представљен – како би проверио колико успешно могу да повежу више рањивости у јединствен сајбер-напад.

Тест је био замишљен тако да модели раде у безбедном окружењу за тестирање, познатом као „сендбокс“. Међутим, модели су пронашли рањивост која им је омогућила да изађу из тог изолованог окружења и повежу се са интернетом. Затим су као мету одабрали "Hutting Face", закључивши да библиотека, која садржи милионе модела вештачке ингелигенције, може да пружи информације које би им помогле да успешно прођу безбедносну проверу.

OpenAI је саопштио да сарађује са библиотеком "Hutting Face" на отклањању пропуста који су омогућили напад.

„Сматрамо да је ово сајбер-инцидент без преседана, који укључује најсавременије сајбер-способности, и реагујемо у складу с тим. Уводићемо строге контроле у конфигурацији инфраструктуре, чак и по цену успоравања истраживања, док се рањивости не отклоне“, наводи OpenAI.

"Hutting Face" је прошле недеље саопштио да је открио упад и да зна да га је изазвао аутономни систем, али тада није навео да иза инцидента стоји OpenAI.

Извршни директор библиотеке, Клем Деланг, изјавио је да је „захвалан на сарадњи“ са компанијом OpenAI након хакерског напада.

„Овај инцидент, вероватно први такве врсте, потврђује оно у шта дуго верујемо: Безбедност вештачке интелигенције неће решити ниједна компанија која ради у тајности“, рекао је Деланг.

Модели вештачке интелигенције показали су се изузетно способним за програмирање, што их чини корисним и хакерима и стручњацима задуженим за заштиту рачунарских мрежа.

У априлу је „Антропик“ представио модел за сајбер-безбедност под називом „Митос“ (Mythos), који је учинио доступним само малом броју организација како би им помогао у одбрани од сајбер-напада.

Недуго затим, OpenAI је представио сопствени модел за сајбер-безбедност и омогућио ограниченом броју организација да га користе за јачање своје одбране, пре него што га понуди ширем кругу корисника. У уторак је и „Гугл“ саопштио да је развио модел усмерен на сајбер-безбедност и ставио га на располагање мањој групи партнера ради тестирања.

Знате ли које се тактике користе? Модерна фишинг порука није направљена насумично. Она је пажљиво осмишљена да циља тачно одређене емоције, рутине и менталне пречице које користимо сваки дан.

Напади нису случајни, дизајнирани су

Један од најмоћнијих механизама је ауторитет. Kада порука изгледа као да долази од неке званичне институције, мозак аутоматски претпоставља да је ауторитет једнак истини. Уколико вам банка пошаље „Извршена вам је уплата. Kликните и потврдите трансакцију”, иницијална срећа због прилива новца лако се може претворити у озбиљан инцидент.

Подједнако ефикасан је страх од губитка. Психолошке студије показују да људи много снажније реагују на могућност да нешто изгубе него на могућност добитка. Поруке попут „Ваш приступ је укинут” или „Рачун ће бити угашен” нису случајно формулисане, оне терају на ирационалне одлуке донете у секунди.

Ту је и притисак времена. „Ваш налог ће бити угашен за 15 минута” је типичан пример. Kада осећамо временски притисак, логика се гаси. Мозак прелази у реактивни мод и прескаче кораке провере које би иначе предузео. Баш тај прескочени корак је оно што нападач чека.

Радозналост постаје оружје

 Kако? Kада приметимо јаз између онога што знамо и онога што желимо да знамо, тај јаз ствара менталну тензију коју морамо затворити. „Kолега је поделио фајл са вама” или „Измењен распоред смена” су неутралне поруке које готово рефлексно отварамо, без да се питамо одакле заиста долазе.

Посебно подмукла је злоупотреба поверења унутар организације. Ако порука изгледа као интерна комуникација, мејл од „колеге”, ХР обавештење или лажни Teams линк, људи знатно ређе проверавају детаље.

Kоначно, ту је и оно што психолози називају хало ефектом. Једно позитивно својство утиче на то како процењујемо све остало. Леп дизајн мејла делује безбедно, лого познате банке делује легитимно, професионалан тон делује поуздан. И зато не анализирамо даље, преносимо први утисак на целу поруку.

Kако данас изгледа фишинг напад

Заборавите на мејлове пуне правописних грешака и нелогичних реченица.

Модерни фишинг је кратак, неутралан и са веома мало видљивих знакова упозорења.

Захваљујући вештачкој интелигенцији могуће је генерисати савршено написане мејлове, а аутоматизовани напади користе јавно доступне податке о вама како би поруке звучале застрашујуће уверљиво.

Пет навика које могу да заштите вас и вашу компанију

Добра вест је да у овом тренутку релативно једноставне навике могу помоћи да се одбраните. Пре свега, застаните пре него што реагујете.

Свака порука која ствара осећај хитности или страха заслужује бар неколико секунди пажње. Необичне захтеве, посебно финансијске, увек потврдите телефоном или кроз други комуникациони канал.

Пре него што кликнете на линк, пређите мишем преко њега и проверите да ли води на легитимну адресу. Будите опрезни према непланираним прилозима, чак и када изгледају као да долазе од познатог пошиљаоца. И на крају, пријавите сваку сумњиву поруку, јер оно што ви препознате може заштитити и колеге.

Разумевање психологије фишинга није само занимљива тема, то је прва (али не и једина) линија одбране сваке организације. Едукација запослених и систематични  тренинзи освешћивања нису трошак, већ инвестиција. Kомпанија која разуме како напади функционишу и на људском и на техничком нивоу боље је припремљена за потенцијалне нападе.

У тренутку када се у мрежу уводи све више обновљивих извора енергије, попут ветра и сунца који зависе од временских прилика, РХЕ Ђердап 3 се намеће као незаменљиви „џиновски акумулатор". Овај објекат ће бити у стању да прихвати вишкове произведене струје и врати их у систем онда када је потрошња највећа.

Министарства рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић 16. јула, потписала је меморандум о РХЕ Ђердап 3 у Букурешту, и том приликом рекла да „Србија ове године планира да започне израду просторно-планске, као и пројектно-техничке документације за изградњу реверзибилне хидроелектране Ђердап 3". Председник Владе Румуније Илије Боложан изјавио је да је потребно детаљно анализирати користи и могуће утицаје пројекта, истичући да је енергија данас питање безбедности, економске конкурентности и животног стандарда грађана.

Како раде реверзибилне хидроелектране?

За разлику од класичних проточних хидроелектрана које једноставно користе природни ток реке за покретање турбина, реверзибилне хидроелектране поседују два басена (акумулације) на различитим висинама – горњи и доњи.

Њихов рад се заснива на двосмерном циклусу који директно зависи од тренутне потрошње и цене електричне енергије на тржишту: Пумпни режим (пуњење акумулатора): Током ноћи или викендом, када је потрошња струје у Србији ниска, а на мрежи постоји вишак јефтине енергије, РХЕ ради као пумпа. Она користи тај вишак струје да би препумпала воду из доњег басена у горњи басен. На тај начин се електрична енергија претвара у потенцијалну енергију воде.

Турбински режим (производња струје): Током дана, у периодима такозваног „шпица" када грађани и индустрија троше највише струје, процес се обрће. Вода из горњег басена се пушта да пада ка доњем басену, покреће турбине и генерише скупу, дефицитарну електричну енергију која у тренутку стабилизује мрежу.

Технологија стара један век

Иако се данас помињу као решење за будућност, реверзибилне хидроелектране имају дугу историју. Први овакви системи развијени су још крајем 19. века у Швајцарској и Италији.

Прва комерцијална реверзибилна хидроелектрана са великим пумпним складиштем пуштена је у рад у Немачкој крајем двадесетих година прошлог века.

У бившој Југославији, визионарски инжењери су рано препознали овај потенцијал.

Србија већ деценијама успешно користи снагу овог концепта кроз РХЕ Бајина Башта, која је пуштена у рад 1982. године.

Она представља један од најсложенијих хидроенергетских објеката у овом делу Европе и деценијама служи као главна златна резерва нашег електроенергетског система.

Зашто су ове електране кључне за енергетски систем

Због своје јединствене способности да балансирају понуду и потражњу, реверзибилне хидроелектране имају три кључне улоге.

Складиштење енергије у великим количинама: Данашња технологија још увек нема батерије које би могле да складиште терават-сате енергије за целу државу. РХЕ су тренутно једина комерцијално исплатива технологија за масовно чување струје.

Балансирање обновљивих извора: Извори попут соларних панела и ветропаркова су непредвидиви – производе превише струје када нам не треба (нпр. током сунчаног поднева), а нимало када је најпотребнија (ноћу или при умирењу ветра). РХЕ буквално спасава мрежу тако што упија те нагле вишкове и чува их за касније.

Брзо реаговање у ванредним ситуацијама: У случају хаварије на термоблоковима или наглог пада увоза струје, РХЕ може да се покрене и достигне пуну снагу за мање од неколико минута, спречавајући тако потенцијални колапс система (тзв. "blackout").

Инвестирање у реверзибилне хидроенергетске капацитете већ дуго није питање еколошког престижа, већ кључни елемент националне безбедности и економског суверенитета једне државе. У ери незапамћене нестабилности на глобалним тржиштима енергената и све строжих међународних регулатива о декарбонизацији, државе које немају сопствене системе за складиштење енергије постају директно зависне од скупог увоза и флуктуација на туђим берзама.

Изградњом објеката попут Ђердапа 3, Србија не би побољшала тек локалну инфраструктуру, већ и позиционирала  свој електроенергетски систем као стратешко чвориште читавог региона Југоисточне Европе. У коначном збиру, способност да се управља сопственим вишковима и мањковима енергије представља најважнију границу између технолошки независних економија и оних које су препуштене на милост и немилост енергетских криза.

У Европи је цена индивидуалне претплате повећана са 10,99 на 11,99 евра месечно, породичног пакета са 16,99 на 19,99 евра, док студентски пакет сада кошта 6,99 евра месечно.

Према наводима специјализованог портала Мјузик бизнис ворлдвајд, више цене већ су уведене и у Уједињеном Краљевству.

Епл наводи да је циљ повећања цена покривање растућих трошкова лиценцирања, али и већа зарада извођача и аутора од стримовања музике. Слично образложење компанија је дала и приликом претходног поскупљења 2022. године.

Поскупљење Епл Мјузика долази након што је и Спотифај повећао цене својих претплата. Упркос томе, Епл Мјузик и даље остаје нешто јефтинији од Спотифај премијум пакета за индивидуалне кориснике на америчком тржишту.

Промене су обухватиле и поједине пакете Епл Ван, док је цена индивидуалног пакета остала непромењена. Студентска претплата и даље укључује приступ сервису Епл ТВ+, а Епл Мјузик Класикал остаје доступан свим претплатницима без додатне накнаде.

Овим потезом Епл се придружио тренду раста цена у индустрији дигиталног стриминга, која се суочава са све већим трошковима пословања и захтевима музичке индустрије за већим приходима.

– Обучавам многе новинаре и видим да нису довољно припремљени – нису свесни свих ризика о којима говорите. Неки већ користе вештачку интелигенцију, али не увек на промишљен начин – без размишљања о последицама и предрасудама које можда шире. Зато је веома важно да наставимо да едукујемо колеге новинаре и цео свет информисања и комуникација – не само о томе шта вештачка интелигенција може да уради него и о ризицима.

Све више редакција широм света користи вештачку интелигенцију на различите начине – да пише чланке, за претрагу, за различите ствари... Где је граница између њене употребе као алата и као нечега што за последицу има лоше новинарство? Ко је одговоран за постављање те границе?

– Мислим да та граница постаје све тања, и то зато што немамо осећај да је прелазимо. А зашто? Зато што делегирање – и когнитивно делегирање – није нешто што се догоди преко ноћи, него је резултат малих, свакодневних одлука. Данас вештачкој интелигенцији препуштам брејнсторминг, сутра структуру текста, а прекосутра вештачка интелигенција пише чланак уместо мене и одлучује о уредничкој линији.

То не смемо да допустимо. Где је одговорност? И даље сматрам да је одговорност на нама као појединцима – али ако радимо у редакцији, морамо имати заједничке смернице за употребу вештачке интелигенције. Иначе, као што сте рекли, свако почиње да га користи како му падне на памет. Тако вештачка интелигенција почиње да нас замењује, па се онда љутимо – а заправо смо то сами тражили, иако то заправо нисмо хтели.

Да ли вештачка интелигенција обликује наше политичко мишљење и јавно мњење, и да ли је пристрасна? Као важна помиње се разлика између персонализације и манипулације.

– Вештачка интелигенција јесте у стању да обликује и манипулише – и увек је упоређујем с масовном пропагандом. Зашто? Уз све разлике, наравно – масовна пропаганда је нешто видљиво. Можда постоји режим који блокира интернет и говори вам шта смете да гледате и мислите, и знате да постоји непријатељ.

Насупрот томе, када вам вештачка интелигенција пружи савршен резултат, ако не употребите критичко мишљење, можда нећете уочити пристрасност ни манипулацију. И када вам се сервира садржај генерисан вештачком интелигенцијом, шта добијате? Стварност, или само њен део, измењену стварност.

То постаје пропаганда без непријатеља. Самим тим је опаснија, јер многи људи – а понекад чак ни ми, којима је то посао – нису тога свесни.

На пример, треба знати да чак и савршен текст, аудио, видео-снимак или слика – може садржати не само грешке него и пристрасност, јер је вештачка интелигенција обучавана на нашим подацима, а ми сами смо пристрасни. Зависи где живимо, где смо рођени, шта смо учили – сви имамо предрасуде. Уградили смо их у вештачку интелигенцију, и она нам враћа садржај с тим истим предрасудама.

Свуда имамо дипфејкове јавних личности и политичара, лажне вести, лажне фотографије. Шта обичан човек, али и професионални новинар, може да уради? Може ли да се заштити? Јесмо ли немоћни?

– Ако мислите на људе који конзумирају вести, да ли је тај садржај лажан или не, ако нисмо сигурни, не делимо га. Не прихватамо га здраво за готово. Постављамо питања, а ако нисмо сигурни – питамо некога ко би могао знати. Ако не знамо такву особу, не делимо и идемо даље да тражимо поуздан извор. То може бити редакција или новинар – јер много нас је чије лице стоји на видео-снимку или чије је име потписано испод чланка, и можемо вам рећи да ли је извор поуздан или ћемо сами истражити.

А ако сте новинари, увек третирајте садржај као непоуздан извор. Увек се запитајте да ли је цитат, видео или садржај који конзумирате аутентичан и да ли долази из поузданог извора, и увек идите до изворног материјала ако можете. Ако не можете – не делите. То мора бити апсолутно јасно.

Као едукатор – шта покушавате да промените у новинарству и у јавности? Шта вам је важно?

– За мене је најважније повезивање човечности и технологије, јер мислим да је наше главно – дозволите ми да употребим ту реч – оружје, управо човечност.

Најбоља ствар коју можемо да учинимо јесте да је сачувамо, заједно са способношћу просуђивања. То више није само пожељна особина – способност да просуђујемо и критички мислимо јесте суштинска ствар, оно што заиста прави разлику између нас и машине.

Нисмо машине. Не можемо да производимо ударне вести сваке секунде – машина може. Али ми можемо да идемо у дубину. Зато ми је важно да људи схвате да не говоримо о будућности – говоримо о садашњости. Морамо знати о чему причамо, шта користимо, које алате имамо. Користите их – али одговорно.

Следећи корак у развоју ове технологије биће вај-фај 8, али за разлику од претходних генерација, његов главни циљ неће бити повећање максималне брзине, већ стварање стабилније, поузданије и отпорније мреже.

Поузданост уместо рекордних брзина

Осма генерација вај-фаја представља промену у начину на који се развијају бежичне мреже. Док су ранији стандарди углавном били усмерени на већи проток података, вај-фај 8 ставља акценат на кључне карактеристике свакодневног коришћења – стабилност везе, мање кашњење и бољу покривеност сигналом.

Нови стандард развија Институт инжењера електротехнике и електронике (IEEE), а један од његових главних циљева биће омогућавање непрекидне повезаности уређаја чак и када се корисник креће кроз простор. То би требало да смањи број прекида везе и елиминише такозване „мртве зоне“.

Као и претходне генерације, вај-фај 8 биће компатибилан са старијим уређајима. Нови рутери моћи ће да комуницирају са телефонима, лаптоповима и другим уређајима који користе старије стандарде. Ипак, пуне предности нове технологије биће доступне само на уређајима који имају подршку за вај-фај 8.

Технологије за поузданију везу

Једна од најважнијих новина биће боља координација више приступних тачака. Уместо да рутери међусобно стварају сметње, они ће моћи ефикасније да сарађују, што би требало да донесе бољу покривеност сигналом, већу ефикасност мреже и мању потрошњу енергије.

Вај-фај 8 требало би да омогући и неприметно пребацивање између различитих приступних тачака. То значи да корисници током видео-позива, гледања садржаја или играња онлајн игара не би требало да примете прекиде приликом преласка са једног дела мреже на други.

Нови стандард унапредиће и управљање мрежним саобраћајем. Системи за препознавање приоритета уређаја омогућиће да активности које захтевају минимално кашњење, попут видео-позива и онлајн игара, добију предност у односу на мање осетљиве активности, као што је гледање филмова или серија.

Поред тога, вај-фај 8 требало би да смањи утицај сметњи које стварају друге бежичне технологије, попут блутута, Треда и Зигбија, које могу негативно утицати на квалитет сигнала.

Иста максимална брзина, мање кашњење

На папиру, вај-фај 8 неће донети повећање максималне брзине у односу на вај-фај 7. Теоријски максимум остаће око 46 гигабита у секунди, а користиће се исти фреквенцијски опсези – 2,4, 5 и 6 гигахерца.

Ипак, стварна побољшања требало би да буду видљива у свакодневном коришћењу. Према циљевима развоја новог стандарда, брзина преноса у условима слабијег сигнала могла би да буде већа до 25 одсто, кашњење смањено за око четвртину, а број изгубљених пакета података значајно мањи.

Највећу корист од новог стандарда имаће корисници у стамбеним зградама и густо насељеним срединама, где велики број бежичних мрежа често доводи до сметњи и нестабилне везе.

Када стиже вај-фај 8?

Увођење новог стандарда за вај-фај обично траје неколико година, јер је произвођачима чипова, рутера и других уређаја потребно време да нову технологију примене у својим производима.

Пошто је сертификација за вај-фај 7 завршена почетком 2024. године, очекује се да би вај-фај 8 званично могао да буде сертификован током 2028. године.

Ипак, произвођачи већ сада раде на развоју уређаја заснованих на новом стандарду. Компаније које производе чипове припремају своја решења, док су неки произвођачи, попут ТП-Линка, већ најавили прве рутере и меш системе који би могли да се појаве до краја 2026. године.

Стручњаци, међутим, сматрају да већина корисника неће имати потребу за брзом заменом опреме, нарочито ако им вај-фај 7 већ обезбеђује довољно брзу и стабилну везу.

Развој вај-фаја 8 показује да будућност бежичних мрежа више неће зависити само од све већих брзина, већ пре свега од њихове поузданости, стабилности и способности да подрже све већи број паметних уређаја, сервиса заснованих на вештачкој интелигенцији и технологија интернета ствари.

Рођен је 1939. године у Ковину, а на Економском факултету је допломирао 1962. Убрзо се заинтересовао и за први југословенски рачунар ЦЕР-10, који је изузетно брзо рачунао и штампао. Што је више сазнавао о овом компјутеру, то му је било јасније да је његов животни позив заправо информатика.

Од 1970. до 1985. године радио је на развоју информационог система Скупштине града Београда у својству директора Градског завода за информатику.

Од 1985. до 2000. године радио на развоју информационог система савезних органа и организација у својству помоћника савезног секретара за правосуђе(за сектор информатике ) и касније као директор Савезног завода за информатику. Сарађивао на увођењу Интернета у СРЈ и од 1996. до 2000. године био администратор .gov домена за државне органе у СРЈ.

Истовремено, од 1975. до 1990. године био професор на Вишој школи за информатику за предмет „Примене рачунара у јавној управи”.

Марковић је објавио око 100 стручних чланака из области информатике. Био је на челу експертских тимова који су припремели предлоге докумената и прописа из области информатике.

Обављао је дужност председника Друштва за информатику Србије, непрофитне невладине организације и стручно удружење информатичара. Од 2003. године уређивао је ИКТ Билтен који су покренули ТАНЈУГ и Републички завод за информатику и интернет.

Године 2013. објавио је монографију 40 година Друштва за информатику Србије и електронску књигу Пут у информационо друштво која садржи избор објављених чланака и коментара.

Од 2007. године био је сарадник за област информатике у експертском тиму који ради на изради Српске енциклопедије, а коју издају САНУ и Матица српска.

Добитник је признања : „ИТ Глобус 2007“ за развој ИТ сцене у Србији, „Повеље Радио Београд 2“ за дугогодишњу сарадњу у емисијама из информатике, Е-трговина „AWARD 2010“ за ангажовање на развоју електронског пословања у Србији, „еРазвој за 2012“. годину за целокупну делатност у области ИКТ и „ПЛАКЕТЕ ДИС 2013“ за заслуге у развоју информатике, а поводом 40 година постојања и рада Друштва за информатику Србије.

Једну операцију предводио је хуманоидни робот уз асистенцију хирурга, док су другу у потпуности извела два хуманоидна робота, саопштио је Универзитет. Роботи су свињама уклонили жучну кесу, што представља важан корак пре него што истраживање пређе на испитивања на људима.

„Као доказ да је концепт изводљив, све је функционисало“, изјавио је др Рајан Бродерик, вршилац дужности директора Центра за будућност хирургије при Универзитету Калифорније у Сан Дијегу, за телевизију Еј-Би-Си њуз.

Хуманоидни роботи имају главу и руке и мањи су од већине хируршких робота који се данас користе у болницама и захтевају знатно више простора. Истраживачи и лекари дали су им и надимак – „Серџи“ (Surgie).

„Ограничења у погледу простора, која постоје код традиционалне роботске хирургије, овде нису представљала проблем“, напомиње др Бродерик. „Робот је функционисао као асистент поред пацијента, па се природно уклопио у простор у којем иначе радимо лапароскопске операције.“

Лекари и истраживачи надају се да би „Серџи“ у будућности могао да се користи и ван класичних болничких операционих сала.

„Можете да замислите да се овај уређај користи на броду, у неком удаљеном селу или у мањим операционим условима, ван великих градова“, напомиње др Шанглеј Лиу, колоректални хирург са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу. „Мислим да то отвара бројне могућности за бољу доступност хируршке неге.“

Лекари и истраживачи такође сматрају да би „Серџи“ могао да помогне у ублажавању недостатка медицинског особља у болницама и омогући већи број хируршких захвата у будућности.

„Верујем да смо показали да је могуће користити хуманоидне роботе у операционој сали за извођење стварних хируршких захвата који би једног дана могли да спасавају људске животе“, изјавио је др Мајкл Јип, професор Универзитета Калифорније у Сан Дијегу.

Др Марија Гњатовић, државна секретарка у Министарству науке, технолошког развоја и иновација, наводи да Министарство науке заиста интензивно већ годинама улаже у инфраструктуру.

"Инфраструктура је потребна да нека основна научна знања и резултате претворимо у применљиве и опипљиве резултате и производе и услуге који су важни за заједницу и за развој читавог друштва", каже Гњатовићева.

Оквирни концепт наступа на специјализованој изложби Експо 2027 у Београду представљен је на панелу одржаном у Експо-плејграунду. Осим улагања у инфраструктуру на павиљону ће бити достигнућа у развоју вештачке интелигенције.

Гњатовићева истиче да ће из ове области имати и највише презентованих резултата и иновације у оквиру Експо изложбе, али да ту су и биотехнологија и биомедицина и пољопривреда.

“Дакле, у најразличитијим областима подржавамо развој опипљивијих и конкретнијих решења и резултата, применљивијих на националном нивоу, али наш приоритет је свакако да наше иновације дођу и до међународног тржишта и угледају светлост дана на међународном нивоу", наводи Гњатовићева.

Др Саша Лазовић, директор Фонда за иновациону делатност, каже да је реч о изузетно занимљивом и интересантном програму.

"Програм садржи прошлост, садашњост и будућност, оно што наши стартапови сада раде, оно што су наши научници постизали у прошлости и оно што треба да да одговор на питање како ће изгледати будућност човечанства имајући у виду развој у технологији, пре свега у роботици и вештачкој интелигенцији", истиче Лазовић.

Поводом националног дана науке и у сусрет Експу 2027 у Београду, Министарство науке и технолошког развоја и Фонд за иновациону делатност доделили су уговоре о финансијској подршци за развој 16 регионалних стартап центара у циљу јачања иновационог екосистема Србије.

Фокс је на друштвеној мрежи Икс навео да је Гугл претрага „оборио све досадашње рекорде коришћења”, док је потпредседник за развој Роби Стајн потврдио да је тог дана забележен историјски максимум употребе сервиса.

Компанија, међутим, није објавила конкретне податке о броју упита нити методологију мерења.

Према наводима Си-Ен-Би-Сија, највећи скок интересовања уследио је одмах пошто је Енцо Фернандез постигао победоносни гол за Аргентину у завршници сусрета, што је изазвало глобални талас претрага повезаних са утакмицом, Лионелом Месијем и Светским првенством.

Ово није први пут да велико фудбалско такмичење обара рекорде Гугл претраге.

Извршни директор компаније Сундар Пичаи саопштио је да је током финала Светског првенства 2022. године између Аргентине и Француске забележен највећи интернет саобраћај у историји Гугл претраге у претходних 25 година.

Нови рекорд показује да највећи спортски догађаји и даље подстичу милионе корисника широм света да информације траже управо путем интернет претраживача.

Екосистем са бројним актерима и одговорностима

Обрада личних података у видео-играма обухвата широк и разноврстан екосистем у којем сваки актер има своју улогу – од произвођача хардвера (конзола, графичких картица и специјализоване опреме за играње), преко добављача технологија за развој игара (библиотеке, middleware – посреднички софтвер за управљање подацима, развојни пакети, интерфејси за програмирање апликација (API), програмски пакети и графички мотори), до издавача који финансирају, пласирају, дистрибуирају, а понекад и производе игре.

У овај систем спадају и storefront платформе – онлајн продавнице преко којих играчи купују или преузимају игре. Оне делују као посредници између издавача, произвођача хардвера и крајњих корисника.

Сви ови учесници имају обавезу да поштују прописе о заштити података о личности, а у Европској унији то је Општа уредба о заштити података (GDPR). Ипак, сложеност сектора, односа међу бројним актерима и глобални карактер ових услуга чине да није увек једноставно обезбедити да свака карика у ланцу поступа одговорно.

Шта се ради са личним подацима

Не обрађују све игре исте личне податке, нити их користе у исте сврхе или на исти начин. Није исто да ли је реч о офлајн игри за једног играча, попут класичне RPG игре за конзолу, или о масовној онлајн игри за више играча (MMO), односно бесплатној онлајн игри (free-to-play).

У првом случају могуће је да се чува само напредак у игри, и то локално на самом уређају. Насупрот томе, код онлајн игара, посебно оних чији се пословни модел заснива на микротрансакцијама или оглашавању, количина и разноврсност прикупљених личних података расту експоненцијално.

Обрада тих података обухвата бројне активности, али се три издвајају као најчешће.

Прва је креирање и одржавање корисничких налога. За приступ већини онлајн игара неопходно је отворити налог, што подразумева достављање података као што су имејл адреса, корисничко име, а понекад и подаци за плаћање. Они се користе за идентификацију корисника, управљање његовим профилом и омогућавање приступа напретку у игри са различитих уређаја.

Проблем је у томе што све игре нису транспарентне у погледу тога које податке прикупљају приликом регистрације и у које сврхе их користе. Поједине траже и претерана овлашћења, попут приступа листи контаката на телефону или локацији у позадини.

Циљ: праћење играча

Још једна уобичајена активност је телеметрија, односно прикупљање података у реалном времену о начину коришћења игре. То обухвата како техничке информације (попут перформанси уређаја или софтверских грешака), тако и податке о понашању играча (његове поступке, време проведено у игри или друштвене интеракције).

Овакво праћење може имати различите сврхе – од прилагођавања тежине игре и осмишљавања занимљивијих нивоа, до понуде награда и мисија усклађених са преференцијама сваког појединачног играча.

Проблем настаје када обрада података пређе границе онога што је неопходно и сразмерно или када корисник није јасно обавештен да се такви подаци прикупљају.

Тако, на пример, поједине игре прикупљају биометријске податке (као што су срчани ритам или неуроподаци преко носивих уређаја – wearables), а да корисници нису свесни последица дељења таквих информација.

Слично томе, код free-to-play модела, телеметрија се користи за препознавање играча који имају највећу вероватноћу да троше новац унутар игре. Они су у индустрији познати као „китови“ (whales). То омогућава компанијама да им пласирају посебно прилагођене понуде, па чак и да искористе њихове слабости или психолошке склоности.

Подаци који се изводе током играња

Подаци о играчима не само да се прикупљају, већ се користе и за извођење закључака о њиховом понашању. Уз помоћ техника предиктивне анализе, које се често заснивају на вештачкој интелигенцији, различити учесници у индустрији могу да изведу закључке о играчима који превазилазе податке које су они сами директно дали.

На пример, игра може да сврста кориснике према нивоу вештине, особинама личности или емоционалном стању и да те профиле користи за персонализацију искуства или боље упаривање играча. Али, такви профили могу бити и предмет продаје трећим лицима.

Да бисмо то боље разумели, систем може да закључи да је неки корисник малолетан на основу начина на који игра или куповина које обавља, чак и ако је приликом регистрације навео нетачан датум рођења.

Такође, може се проценити да неко има склоност ка зависности и, уместо да буде упозорен на ризике, та информација може бити искоришћена како би остао што дуже ангажован у игри кроз систем променљивих награда – механизам сличан ономе који користе аутомати за коцкање.

Претње – шта може поћи по злу

Као што се може видети, обрада личних података у овом контексту носи бројне ризике.

Пре свега, онлајн игре су честа мета сајбер-напада. Ако нападачи дођу до база података неке платформе, могу украсти осетљиве информације као што су лозинке, имејл адресе, подаци за плаћање или биометријски подаци.

Међутим, постоје и бројне друге претње које нису тако очигледне. Једна од њих је повезивање података. Иако многе игре избегавају употребу директних идентификатора, подаци као што су IP адреса или понашање у игри (на пример, јединствен начин кретања или ритам пуцања) могу бити довољни да се, самостално или комбиновањем више образаца, различите сесије, налози или трансакције повежу са истом особом.

То је посебно забрињавајуће јер се на тај начин може направити детаљан профил сваког играча. Такав профил може послужити као јединствени „дигитални отисак“, који омогућава праћење или надзор играча како у самој игри, тако и у другим дигиталним окружењима.

Повезивање података може довести и до откривања стварног идентитета играча. Због тога је доксовање (doxing), односно јавно објављивање приватних информација, реалан ризик у играчким заједницама. Подаци попут корисничког имена, IP адресе или разговора у чету могу процурити или бити злоупотребљени за узнемиравање, уцену или дискриминацију.

У играма за више играча, у којима је друштвена интеракција један од кључних елемената, откривање личних података може имати озбиљне последице, укључујући крађу идентитета или чак угрожавање физичке безбедности.

Нетачни подаци и дизајн који подстиче зависност

Подаци који се прикупљају у играма, као и закључци који се на основу њих доносе, нису увек тачни.

Тако, на пример, игра може погрешно означити корисника као особу „склону зависности“ само зато што је током једног викенда играо дуже него иначе. Или га може прогласити „варалицом“ на основу одређених догађаја забележених у систему.

Такве грешке не утичу само на корисничко искуство, већ могу имати и правне последице ако се аутоматизоване одлуке – попут искључивања играча – доносе на основу нетачних података или погрешних процена, како у самој игри тако и ван ње.

Поред тога, треба имати у виду и манипулативне обрасце дизајна корисничког интерфејса или специфичне механике игре, као што су козметички додаци који мењају изглед лика, скинови или различити облици персонализације аватара.

Овакве технике могу подстаћи играче да донесу одлуке које иначе не би донели, користећи њихове психолошке слабости и когнитивне пристрасности.

На сличан начин, многе игре су осмишљене тако да максимално продуже време проведено у игрању, повећају количину прикупљених личних података или подстакну потрошњу новца – на пример, путем такозваних кутија са пленом (loot boxes) или борбених пропусница (battle pass).

Такви механизми могу имати посебно негативан утицај на млађе играче, јер их могу навести на неовлашћене куповине или развој зависничког понашања.

Шта корисници могу да учине

Иако је основна одговорност на компанијама које обрађују личне податке, и сами играчи могу предузети кораке како би заштитили своја права:

Прочитајте политику приватности и обавештења о обради података. Иако су често дугачки и сложени, важно је разумети који се подаци прикупљају и у коју сврху. Ако вам нешто не улива поверење, размислите о томе да не користите ту услугу. Запитајте се да ли је заиста неопходно повезати игру са друштвеним мрежама или укључити гласовни чет.

Подесите опције приватности. Многе игре и платформе омогућавају ограничавање прикупљања података или искључивање одређених функција телеметрије и аутоматског профилисања. Добро је прегледати ова подешавања пре почетка играња.

Користите јаке лозинке и двофакторску аутентификацију. То смањује ризик од преузимања налога и крађе идентитета.

Будите опрезни са подацима које делите. Избегавајте да остављате осетљиве информације, попут кућне адресе, података за плаћање или биометријских података, осим ако је то заиста неопходно. Не прихватајте услове коришћења механички, без читања.

Едукујте се и подижите свест. Разговарајте са другим играчима, посебно са млађима, о значају приватности и ризицима који прате играње видео-игара. Корисно је пратити и препоруке надлежних институција за заштиту података о личности, као и других поузданих организација из области образовања, здравства или професионалних гејмерских заједница.

А ви – да ли сте икада проверили које податке прикупља ваша омиљена видео-игра?

Уместо дугог претраживања и уношења података, довољно ће бити да корисник потврди да прихвата предлог свог дигиталног асистента.

Да би такав начин куповине постао свакодневица, мењају се и технологије које стоје иза самог процеса плаћања.

„Један од кључних технолошких трендова је токенизација. Уместо да се при свакој куповини користе стварни подаци са картице, они се замењују јединственим дигиталним токеном, чиме се повећава безбедност и поједностављује плаћање. Посебан фокус је на малим предузећима. Уместо куповине посебних ПОС уређаја, трговци данас могу обичан паметни телефон претворити у терминал за бесконтактно плаћање једноставним преузимањем апликације. Али највећи изазов остаје финансијска инклузија. Око 1,3 милијарде људи у свету и даље нема приступ банкарском систему“, напомиње Тарек Махмуд, председник компаније „Виза“ за регион Централне и Источне Европе, Блиског истока и Африке.

Како вештачка интелигенција преузима све већу улогу у финансијама, из корена се мења и принцип финансијске безбедности.

Деценијама се подразумевало да се са обе стране сваке трансакције налази човек. У будућности ће, међутим, све више одлука доносити ВИ која ће куповати и плаћати у име корисника.

Због тога више неће бити довољно заштитити само трансакцију – биће потребно проверити идентитет, овлашћења и намеру онога ко куповину обавља.

„Мишљења људи су у овом тренутку подељена. Када је реч о финансијским трансакцијама, поверење је и даље ограничено. Само око четвртине испитаника рекло је да би дозволило вештачкој интелигенцији да самостално обави плаћање у њихово име. Истовремено, чак 80 одсто грађана очекује да управо ВИ помогне у њиховој заштити од превара приликом онлајн куповине. Све више се преплићу преваре, сајбер криминал и финансијски криминал. Сајбер безбедност постаје један од клучних елемената функционисања финансијских система“, истиче Чарлс Лобо, стручњак за управљање ризицима у компанији „Виза“.

Вештачка интелигенција није једина промена која чека финансијски сектор. Све више пажње привлаче и “stablecoini“ – дигиталне валуте чија је вредност везана за класичне, попут евра или долара.

Њихова улога није да замене постојећи финансијски систем, већ да повежу свет дигиталне имовине и традиционалног банкарства, посебно када је реч о међународним плаћањима.

Од готовине, преко платних картица и мобилних телефона до вештачке интелигенције која ће куповати у наше име. У Паризу се није разговарало само о будућности плаћања, већ о томе како ће изгледати однос човека и технологије у свету финансија. Јер у ери вештачке интелигенције можда и најважнија валута постаје – поверење.

Обележавање стогодишњице прати и представљање ексклузивног модела "Superleggera V4 Centenario Tricolore", најскупљег серијског мотоцикла у историји „Дукатија“.

Овај модел развија 228 коњских снага, произведен је у свега 100 примерака који су већ распродати, а његова цена износи 200.000 евра. Мотоцикл доноси технологије развијене у Мото ГП шампионату, укључујући карбон-керамичке кочнице и елементе од угљеничних влакана.

Генерални директор компаније Клаудио Доменикали поручио је да „Дукати“ и после једног века остаје веран својим коренима у Борго Панигалеу, настављајући да развија мотоцикле који представљају спој италијанске традиције, иновација и врхунских перформанси.

Прослава јубилеја трајаће током целе 2026. године кроз низ међународних догађаја, међу којима су глобално окупљање "WeRideAsOne", путнички програм "Expedition Masters", уметнички пројекти, документарни филм, обновљени Музеј „Дукатија“ и завршна изложба на сајму EICMA у Милану.

Централни догађај јубилеја је "World Ducati Week 2026", који се од 3. до 5. јула одржава на стази Misano World Circuit, под слоганом "Live the Legend – Celebrate 100 Years Together". Десетине хиљада љубитеља „Дукатија“ окупиће се из целог света.

Спортски врхунац манифестације је традиционална "Lenovo Race of Champions", на којој ће заједно наступити возачи Мото ГП и Светског супербајк шампионата, међу њима Франческо Бањаја, Марк Маркес, Фабио ди Ђанантонио, Франко Морбидели, Алекс Маркес, Николо Булега и Алваро Баутиста. Овогодишњи програм предвиђа слободне тренинге и квалификације у суботу, 4. јула, док ће главна трка бити одржана у недељу у подне.

Посетиоци ће моћи да присуствују традиционалним вожњама "Lap of Honour" са шампионима из различитих генерација, сусретима са возачима и потписивањем аутограма, као и такмичењима "V4 Elite Cup" и "V2 Future Champ Academy", намењеним младим талентима.

Првог дана манифестације одржана је традиционална парада мотоцикала од стазе у Мисану до Ричонеа, где је организован "Ducati Beach Party".

У суботу увече на програму је велики спектакл посвећен стогодишњици компаније, уз нарацију глумца Франческа Панофина.

У оквиру "Heritage Village", посетиоци могу да виде историјске моделе мотоцикала, лимитиране јубиларне серије међу којима су "Collezione 100" и "Superleggera V4 Centenario Tricolore", као и бројне интерактивне садржаје посвећене историји и технологији овог италијанског произвођача.

Током тродневне манифестације организоване су и тест-вожње на путу и ван њега, симулатори вожње, мотокрос наступи слободног стила, стант програми, концерти, садржаји за најмлађе и презентације Италијанског ратног ваздухопловства.

За „Дукати“, прослава у Мисану није само јубилеј једне компаније, већ симбол уласка у нови век постојања, уз амбицију да задржи место једног од најзначајнијих имена светске мото-индустрије.

„Када разговарамо о оваквим комплексним стварима, увек је лако или преценити или потценити. Све у великој мери зависи од онога ко шаље поруку. Ако сам ја у домену креирања алгоритама и вештачке интелигенције, наравно да ћу рећи да решавам ваше проблеме. У крајњем случају, они хоће да вам продају производ“, објашњава Петкоски.

С друге стране, додаје, опасно је и потцењивање могућности које нова технологија доноси.

„Потцењује се онда када игноришемо потенцијал вештачке интелигенције и нисмо спремни да прихватимо ту реалност. Треба да се питамо шта је нама, као корисницима, потребно да те алате употребимо тако да решавају наше проблеме, а не само оне за које неко други мисли да су важни.“

Вештачка интелигенција мења читав систем образовања

Говорећи о томе може ли вештачка интелигенција ускоро да замени универзитетске професоре, Петкоски наглашава да је само питање погрешно постављено јер се не мења појединачно занимање, већ читав систем.

Подсећа да је на недавној конференцији професору са Универзитета у Вашингтону било потребно десет минута само да наброји промене које су неопходне да би се вештачка интелигенција интегрисала у рад универзитета.

„Није ствар само шта професор може да уради. Вештачка интелигенција мења системе, мења цео концепт приступа образовању“, истиче Петкоски.

Према његовим речима, вештачка интелигенција може бити одличан помоћник професору, али не и замена за суштину наставе.

„Ако ја студентима само преносим пасивно знање, то ће вештачка интелигенција да уради далеко боље од мене. Ако студенте ангажујем да заједно креирамо знање, то никад неће моћи да замени.“

Зато, каже, не сматра да студенти који користе вештачку интелигенцију на испитима варају професоре.

„Ја њима кажем – не варате мене, варате себе. Завршићете курс без знања, а на крају ће о вашој будућности одлучивати не вештачка интелигенција, већ то да ли сте способни да створите вредност.“

Посебно наглашава да будући послови неће захтевати само рад са дигиталним алатима већ и сарадњу са људима.

„Студенти не могу да науче само интеракцију са вештачком интелигенцијом. Они ће радити у тимовима, а то значи да морају да развијају и људске способности да сарађују са другима.“

Као пример новог приступа настави наводи да ако студентима зада неки проблем и они му представе одговоре које је дала вештачка интелигенција, од њих тражи да понуде боље решење.

„Кажем им: 'Ево шта је алат вештачке интелигенције мени одговорио. Урадите боље од тога.' Ако машина може да реши задатак, нема проблема. Прави проблем је када је потребно нешто више. На крају, неко мора и да дефинише шта је уопште проблем, а осим тога, ВИ не разуме последице примене својих решења.“

Човек мора да контролише интеракцију са машином

Проф. Петкоски сматра да је погрешна полазна претпоставка да ће људски интелектуални развој стати ако машине преузму део послова.

„Не развијамо се ако стартујемо од глупе поставке да вештачка интелигенција може да нас замени“, сматра професор. Према његовом мишљењу, вредност настаје у сарадњи човека и машине.

„Вредност се не креира кроз вештачку интелигенцију као независан део, него вештачка интелигенција са нама креира вредност. Интелектуални развој је управо у томе да ту интеракцију контролише човек, а не алат.“

Истиче да ће највећи изазов бити за оне који годинама обављају рутинске послове без потребе да стичу нова знања.

„Треба да будемо захвални тим алатима јер нас терају да се другачије понашамо. Ми ништа не радимо ако немамо разлог и притисак. То је, у крајњем случају, еволуција.“

Што пре људи прихвате да их вештачка интелигенција може заменити у одређеним задацима, додаје, то ће пре почети да развијају нове вештине.

„Ако ја останем где сам сада са својим знањем, онда ће ме, пре или касније, заменити. Само је питање времена", додаје професор уз напомену да се променио и сам појам конкуренције. 

„Ми смо увек конкуренцију везивали за другог човека. Сада је конкуренција и човек и вештачка интелигенција. Игра се променила.“

Краткорочне уштеде могу скупо да коштају

На питање да ли ће широка примена вештачке интелигенције довести до пада плата и смањења броја запослених, проф. Петкоски упозорава да компаније не смеју да размишљају искључиво о краткорочним уштедама.

„Постоје уштеде које су краткорочно добре и уштеде које дугорочно могу потпуно да вам униште цео бизнис модел. Зато морате константно да балансирате.“

Као пример наводи велика отпуштања у компанији Икс, некадашњем Твитеру.

„Када је Илон Маск отпустио велики број људи, у том тренутку је уштедео огроман новац. Међутим, то више није иста институција. Они који су остали више немају исто поверење у послодавца јер се није размишљало о дугорочним последицама.“

На крају гостовања у Јутарњем програму, професор упућује једноставну поруку свима који страхују да би их вештачка интелигенција могла да замени.

„Прихватите то као реалност. Немојте да је игноришете и константно се питајте шта треба да промените у свом знању и како да стичете нове вештине.“

Истовремено, наглашава да одговорност није само на појединцима већ и на компанијама које морају својим запосленима да омогуће усавршавање како би остале конкурентне.

Најважнију поруку, ипак, упућује младима.

„Не останите пасивни. Треба да учите боље и више захваљујући вештачкој интелигенцији, а не упркос њој. Време је да почнете да преузимате више контроле у своје руке, уместо да чекате да неко други реши те изазове", наглашава проф. Ђорђије Петкоски.