Тек 2022. године смогла је снаге да отвори један. Унутра су били руком писани текстови песама Фредија Меркјурија: Don't Stop Me Now, Killer Queen, We Are the Champions и, наравно, Bohemian Rhapsody. Брзо га је затворила. Бол је и даље био прејак.

Овај тренутак био је почетак краја једне ере тишине и почетак процеса који је кулминирао великом аукцијом Фредијевих личних предмета 2023. године и објављивањем књиге Фреди Меркјури: Живот у стиховима.

„Рећи да сам била преплављена осећањима је преблага реч. Нисам могла да гледам те текстове. Осећала сам се као и оног дана када сам их паковала – да су то његове личне ствари и да ми се нуди прилика да зароним у њих, а ја то нисам могла", испричала је Остинова у недавном интервјуу за Гардијан.

На крају је замолила своја два сина да уместо ње прођу кроз благо које јој је Меркјури оставио. Поред текстова, наследила је и његову кућу Гарден Лоџ, у којој живи више од 30 година, као и половину његовог имања, чија се вредност процењује на око 150 милиона фунти.

Необичан пар: Од стидљиве продавачице до веренице рок звезде

Њихова веза је од самог почетка била фасцинантна. Упознали су се 1970. године, када је она била пријатељица гитаристе Брајана Меја, а Меркјури је са бендом тек тражио право име. Он је био гласан, екстравагантан и самоуверен; она тиха, повучена и конзервативна.

Он је био звезда у успону, она продавачица у бутику „Биба“. Упркос разликама, брзо су постали љубавници и уселили су се у заједнички стан. Повезала су их тешка детињства.

Меркјури, рођен као Фарок Булсара у Занзибару, послат је са седам година у интернат у Индији, далеко од родитеља. Остин је одрасла са глувим родитељима и након мајчине смрти морала је да преузме бригу о млађим сестрама.

„Фреди је у мени видео тугу коју је и сам осећао у себи, и обрнуто", објаснила је. Ускоро је открила да његова самоувереност често била маска.

„Била је то мешавина стварног самопоуздања и хвалисавости. Мислим да је та мешавина служила да прикрије и заштити оно што је он заиста био." Убрзо су се верили, али како је бенд „Квин“ постајао све успешнији, њихов однос је почео да се мења.

„Не, Фреди, мислим да си геј"

Преломни тренутак догодио се након четири године заједничког живота. Меркјури јој је признао да има нешто важно да јој каже. „Рекао је: 'Мислим да сам бисексуалац.' Одговорила сам: 'Не, Фреди, мислим да си геј.'" Није се расправљао.

За њу то није био шок, већ, како каже, огромно олакшање. „Одједном више нисам била под стресом. Постали смо бољи пријатељи и то је постала боља веза."

Иако је њихова романса била готова, њихова блискост је постала јача. Остин је постала његова лична асистенткиња, његова „девојка за све", како каже.

Била је ту кроз његове турбулентне везе, успоне и падове. Меркјури ју је називао својом „законитом супругом" и једном приликом је изјавио: „Једина пријатељица коју имам је Мери и не желим никог другог. Верујемо једно другом, и то ми је довољно."

Због тога јој је годинама пре смрти рекао да ће јој оставити кућу и 50 одсто свог богатства. „Рекао је, да је све ишло по плану, ти би била моја жена и ово би с правом било твоје."

Наслеђе, обећање и последње речи

Када му је 1987. године потврђено да има сиду, Мери је била међу малобројнима којима је то рекао. Била је уз њега до самог краја. Сећа се његових последњих речи.

Док је лежао на самртној постељи, под морфијумом, у једном тренутку се пробудио, погледао је и рекао: „Моја стара верна." „Осећала сам се помало као пас. Нисам била поласкана", рекла је кроз тужан смех.

Након његове смрти, суочила се са огромним болом, али и са антагонизмом због тестамента. Поред богатства, Меркјури јој је оставио и један тежак задатак: да се побрине за његов пепео и никоме не открије локацију.

Меркјуријев партнер, Џим Хатон, морао је да се исели. Иако му је Меркјури оставио 500.000 фунти, Хатон је тврдио да му је певач обећао да може да остане у кући. Коментаришући ту непријатну ситуацију, Остин је рекла: „То није имало никакве везе са мном. Све је било на извршиоцима тестамента."

Поред емотивног терета, поверен јој је и најтежи задатак – да чува тајну о локацији његовог пепела. „Мислим да бих, да сам Фредијев родитељ или сестра и да ми није дозвољено да знам где му је пепео расут, била узнемирена и увређена, али то је посао који је тражио од мене да урадим. И урадила сам га", објаснила је Мери, додајући да је његова мајка на крају то прихватила.

То обећање чува и данас, упркос притисцима фанова и његове породице. „То је посао који је тражио да урадим. И урадила сам га. Стално сам им говорила: 'Стварно ми је жао, не могу вам рећи.'"

Деценије које су уследиле провела је прилично усамљено, чувајући успомену на њега у кући која је остала готово непромењена. Тек недавно, када је схватила да се приближава крај и њеног живота, одлучила је да је време да „затвори то поглавље".

Одлука да прода његове ствари на аукцији и кућу Гарден Лоџ, која је сада на продају за 30 милиона фунти, била је, како каже, начин да скине терет са својих синова. 

На аукцији су се нашли и бројни лични предмети славног музичара, укључујући клавир на којем је компоновао неке од највећих хитова, сценске костиме и рукописе песама. Ова одлука растужила је Фредијеву сестру, Кашмиру Булсару, која је, према наводима медија, потрошила значајну суму новца како би на аукцији откупила неке од предмета и сачувала их у оквиру породице.

Открила је да ће након њене смрти, наслеђена средства припасти Фондацији за АИДС Елтона Џона и њеним синовима, који све до својих касних двадесетих година нису знали за дубоку везу своје мајке са легендарним музичаром нити да су одрасли у његовом дому.

Продаја имовине, иако контроверзна, поново је покренула причу о јединственом односу и сложеном наслеђу које и данас, деценијама након његове смрти, не престаје да интригира јавност.

Гледајући уназад, Мерих Остин на крају каже да је тек сада схватила колико је њен живот био необичан. „Потребан ти је читав живот да то схватиш. Са 19 не мислиш да ће ти живот бити необичан. А онда са 75 схватиш, вау, мој живот је био необичан. Одједном погледаш уназад и помислиш, да, ја заиста стојим сама."

„Књига садржи причу о 60 година моје каријере, о различитим фазама у мојој породици, о различитим фазама мог приватног живота и мислим да ни један глумац нема књигу која је на овом нивоу и која је оваквог квалитета“, истиче Севиџ.

У књизи је наведена прецизна филмографија великог глумца, уз изузетно вредне и ретке Севиџове фотографије из детињства, младости и богате каријере.

Биографија нам открива и детаље о његовом бурном одрастању у Њујорку и друштвеном активизму, а ту су и анегдоте са снимања чувених филмова, холивудска искуства са познатим редитељима и колегама глумцима, док аутор акценат ставља на култне филмове у којима је Севиџ играо, а то су пре свега Ловац на јелене и Коса.

„Рад на Коси са Милошом Форманом је био чисто задовољство, наравно и са другом звездом тог филма Тритом Вилијемсом. Уживао сам у музици и плесу и свему што је тај филм обухватао. Мислим да су се и Ловац на јелене и Коса односили на веома друштвено одговорне теме, а то је противљење рату“, напомиње познати глумац.

Филм Коса, који је заснованом на истоименом бродвејском хиту из 1968. године, донео је Севиџу велику популарност, а у књизи објашњава како му је чувени редитељ Милош Форман, помогао да изгради лик који тумачи, али и да боље разуме дубоку антиратну поруку филма.

„Улога коју сам тумачио у филму Коса будила ми је помешана осећања, зато што себе нисам сматрао хипиком, нисам био део тог покрета, али Милош Форман ми је објаснио да ће лик којег играм проћи једну трансформацију, да ће бити другачији него што је био у представи Коса. Зато сам прихватио улогу и онда сам кроз њу доживео трансформацију тог лика, у смислу да је он, иако је на почетку филма подржавао рат, када је други млад човек, његов добар пријатељ, практично жртвовао свој живот за његов, схватио да не треба више да подржава рат, потпуно се променио и његов систем вредности је био другачији, онакав какав сматрам да би данас сви требало да имамо. Мислим да су и данас теме које су ти филмови покренули релевантне и да нам је битна у Сједињеним америчким државама, где живим, друштвена одговорност, брига о школама, о здравству људи и свега онога што чини заједница. До тога ми је изузетно стало“, наглашава Џон Севиџ.

Промоција књиге се поклопила са 77. рођенданом познатог глумца, па му је, уз жеље да његова каријера и даље буде тако успешна, приредјена и мала прослава.

Пороти је било потребно око три сата да донесе осуђујућу пресуду у случају који се у великој мери заснивао на бројним признањима самог Дејвиса, укључујући и његов опис убиства у мемоарима Легенда улица Комптона из 2019. године.

Шакур је рођен 1971. године у Источном Харлему у Њујорку, а славу је стекао почетком деведесетих година прошлог века. Његов поетичан стил био је истовремено и оштар коментар друштвених неправди, укључујући системски расизам, полицијску бруталност и проблеме са којима се суочавају маргинализоване заједнице.

Сматра се једним од највећих репера свих времена, Шакур је утицао на читаве генерације и остао слављен широм света и годинама након своје смрти. Имао је само 25 година када је преминуо у болници, неколико дана пошто је четири пута погођен из ватреног оружја док се налазио у аутомобилу у близини Лас Вегас Стрипа.

Поштовање које су обожаваоци гајили према реперу годинама је подстицало бројне теорије завере о његовој смрти. Постављала су се питања о томе ко је био умешан, зашто је случај остао неразрешен толико дуго, па чак и да ли је Шакур заиста мртав.

Током суђења, које је трајало више недеља, окружни тужилац округа Кларк Марк Диђакома и његов заменик Бину Палал извели су пред суд 25 сведока, од којих су неки морали да буду позвани судским налогом јер нису желели да сведоче.

Шездесеттрогодишњи Дејвис био је оптужен да је подстакао смртоносну пуцњаву, иако сам није повукао обарач. Годинама пре хапшења 2023. године, истражитељима и новинарима је говорио о свом директном учешћу у овом случају.

Његов адвокат Мајкл Санфт покушао је да представи те приче и изјаве као преувеличане тврдње човека који је желео да искористи интересовање јавности и бројна питања која су остала без одговора у вези са Шакуровим убиством.

Тужиоци су пустили осам сати снимака насталих током четири различита догађаја у различитим годинама, на којима је Дејвис сопственим речима описивао шта се догодило у ноћи 7. септембра 1996. године.

Дејвис је у својој књизи навео да је испланирао освету Шакуру након што је реперово окружење раније те вечери претукло његовог нећака Орланда „Бејби Лејна“ Андерсона у предворју хотела и казина „Ем-Џи-Ем Гранд“.

Андерсон, који је две године касније погинуо у пуцњави која није била повезана са овим случајем, био је члан супарничке банде из Комптона у Калифорнији.

Шакур и оснивач његове издавачке куће Мерион „Шуг“ Најт присуствовали су боксерском мечу Мајка Тајсона у казину, када је дошло до сукоба са Андерсоном, а затим су кренули на забаву после меча.

Према наводима истражитеља, док су били заустављени на црвеном светлу, поред њиховог возила зауставио се бели „кадилак“, из којег је неко почео да пуца.

Дејвис је у својој књизи тврдио да се налазио у том аутомобилу и да је са собом понео пиштољ „глок“. Навео је да су након напада на његовог нећака одлучили да се освете Шакуру и његовој пратњи.

Тупакова сестра Секива „Сет“ Шакур заплакала је док је пресуда читана, док је Дејвисов син прекрио лице руком, пренела је агенција АП.

Судија окружног суда округа Кларк Карли Кирни заказала је изрицање казне Дејвису за 13. октобар. Тужиоци нису тражили смртну казну, а након пресуде су одустали и од захтева да се Дејвисова припадност банди додатно узме у обзир приликом изрицања казне.

За убиство првог степена у Невади запрећена је казна затвора у трајању од 20 година до доживотне робије. Дејвис је најавио да ће уложити жалбу на пресуду.

Иако је суђење коначно окончано, чланови Шакурове породице годинама су се питали зашто је истражитељима било потребно толико времена да дођу до закључка у овом случају.

„Тридесет година чекамо да бисмо могли да тугујемо како треба. Многи људи не могу да тугују док не сазнају шта се догодило њиховој вољеној особи и како се то догодило“, рекао је Шакуров рођак Зајд Акињела новинарима испред суднице током суђења.

Његова каријера, која је почела на прагу педесетих година прошлог века, није била само низ песама, већ хроника једног времена, испричана са неодољивим шармом, духовитошћу и мајсторством које се ретко среће. Био је више од певача – синоним за евергрин и човек који је доказао да године не значе ништа када је дух млад.

Случајни каубој и пионир џеза

Рођен у Загребу 20. јануара 1929. године, у породици где је музика била део свакодневице, Станић је рано показао изузетан таленат. Почео је као гитариста и контрабасиста са израженом склоношћу ка џезу, музици која ће остати његова прва и највећа љубав.

Ипак, песма која га је лансирала и донела популарности настала је готово случајно. Као члан Вокалног ансамбла Никице Калођере, добио је задатак да отпева нумеру Cowboy Jimmy. Занимљиво је да надимак није добио по песми, већ обрнуто. Калођера се нашалио: „Џими, имамо за тебе песму по мери", и тако је рођен хит који је деценијама емитован на радио-таласима широм Југославије.

Његова музичка радозналост и вештина одвеле су га далеко изван оквира шлагера. Мало је познато да је Станић један од првих, ако не и први музичар који је на овим просторима уживо изводио рокенрол. Његови наступи у загребачком Варијетеу и Риц бару 1956. године, као и документовани концерт на Коларчевом универзитету у Београду 7. фебруара 1957. године, сматрају се првим манифестацијама нове глобалне музичке сензације у тадашњој држави.

Посебан драгуљ у његовој биографији је анегдота из 1956. године, када је легендарни трубач Дизи Гилеспи гостовао у Загребу. У последњем тренутку, Станић је ускочио да на контрабасу замени Гилеспијевог басисту који није стигао на време, иако су у публици седели врхунски домаћи контрабасисти.

Баритон за сва времена

Иако је био врстан инструменталиста, његов угодан и топао баритон постао је његов главни инструмент. Домаћи барови и западноевропски ноћни клубови постали су његов животни простор, а репертоар му се кретао од захтевних евергрина попут Пролази све и Замагљен прозор, до духовитих песама које су откривале његову склоност ка хумору.

Нумере као што су Био сам коњушар цара, Моја кобила Сузи и Димњачар постале су заштитни знак његових наступа, претварајући концерте у кабаретске представе испуњене смехом и интеракцијом са публиком. Није се либио да обради ни светске хитове, па су се на његовом репертоару нашле песме попут Delilah и Bonnie and Clyde.

Током година, све чешће у друштву супруге Барбаре, кроз извођење старих шлагера из тридесетих и четрдесетих, као и песама чешког порекла, непогрешиво је враћао публику у носталгичну атмосферу прошлих времена. Његова каријера крунисана је 2013. године наградом Порин за животно дело, признањем које су му одали колеге музичари, потврђујући његов изузетан допринос музичкој сцени.

Чак и у дубокој старости, Станић није губио енергију. До последњих година био је активан, наступајући са својим бендом и пунећи дворане. Возио је аутомобил, уживао у чаши вина и, како је сам говорио, у десетак цигарета дневно. Живео је по својим правилима, као „човек-птица који воли слободу", задржавши оптимизам и ведрину до самог краја.

Инспирација за глас који је постао синоним за част потекла је из дубоко личног извора. На аудицији за улогу, Кален се присетио савета свог старијег брата Ларија, одликованог ветерана Маринског корпуса. "Питер, немој да будеш холивудски херој. Буди прави херој", рекао му је. "Прави хероји не вичу; они су довољно снажни да буду нежни". Тај савет је обликовао Каленов приступ, дајући Прајму мирну снагу и ауторитет.

Иако је Оптимус Прајм био његова најпознатија улога, Каленова вокална свестраност била је пребогата. Дао је глас и меланхоличном магарцу Иару у Дизнијевом серијалу "Вини Пу", доказујући да може да пређе са галактичког команданта на депресивног плишаног магарца.

Позајмио је глас и злом аутомобилу К.А.R.R.-у у серији "Night Rider", као и незаборавним ванземаљским звуцима насловног чудовишта у филму "Предатор". Његов глас се чуо у десетинама цртаних филмова, укључујући "G.I. Joe" i "Dungeons & Dragons". 

Колико је био везан за улогу Оптимуса Прајма, сведочи и чињеница да је одбио да је пародира, сматрајући да лик заслужује поштовање. Популарност лика постала му је јасна тек након бурне реакције публике на Прајмову смрт у анимираном филму из 1986, што је натерало продуценте да га врате у серију. За свој изузетан допринос, Национална академија телевизијских уметности и наука уручила му је 2023. године Еми награду за животно дело. Иза себе је оставио четворо деце и троје унучади.

Извори за TMZ кажу да је глумац, који је више од деценије имао озбиљне здравствене проблеме, преминуо касно у уторак увече у свом дому у Лос Анђелесу.

Медији такође наводе да је полиција дошла у његову кућу у 23:23 у уторак увече. Саопштено је да „нема сумње на нелегално деловање у овом случају".

Тим је започео каријеру у Холивуду крајем шездесетих година прошлог века, а велику славу доживео је са филмом The Rocky Horror Picture Show.

Иако су га критичари у почетку игнорисали, филм је развио други живот као културни догађај у простору „поноћног филма“, баш као што ће „The Room“ деценијама касније, преноси TMZ. 

Обожаваоци ће можда препознати Тима и као застрашујућег кловна Пенивајза из адаптације романа It Стивена Кинга из 1990. године и његову улогу господина Хектора у филму Сам у кући 2: Изгубљен у Њујорку.

Његове запажене улоге укључују и учешће у остварењима Ени, Потрага за Црвеним октобром, Острво са благом Мапета, Окупљање породице Адамс, Мрак филм 2...

Иако је увек био активан извођач – како у филмским улогама, тако и на сцени као позоришни глумац – здравствени проблеми су успорили Тима последњих година. Доживео је мождани удар 2012. године, што је захтевало операцију мозга.

Прошле године – отприлике у време када је објавио своје мемоаре Vagabond – Тим је изјавио да још увек не може да хода.

„Са великом тугом саопштавам да је Доли Партон, једна од највећих кантри певачица, али и много више од тога, свих времена, управо преминула. Ово је истински губитак за милионе људи. Никада није било никога попут ње, нити ће икада бити“, написао је Трамп.

„У њену част, наредио сам да америчка застава широм Сједињених Држава буде спуштена на пола копља током недељу дана, почев од вечерас у 18 часова. Почивај у миру, Доли! Свет те воли“, додао је амерички председник.

Вест о смрти Доли Партон саопштио је њен нећак Брајан Сивер у видео-поруци објављеној на њеним налозима на друштвеним мрежама.

„Доли је живела у светлости и сада је у Исусовом наручју, где су је сигурно дочекали Карл, њени родитељи и безброј других који су је посматрали и чезнули да им се придружи на небесима“, рекао је Сивер у видео-снимку.

Узрок смрти Доли Партон није саопштен, али је забринутост због њеног здравља порасла током 2025. године, након што је одложила концертну турнеју због, како је сама навела, „здравствених проблема“.

Њена сестра Фрида Партон касније је јавно позвала обожаваоце певачице да се моле за њу.

Ауторка песама I Will Always Love You, Jolene и 9 to 5 уложила је и милионе долара у описмењавање деце, развој вакцине против ковида 19 и друге хуманитарне пројекте.

Толико је била надарена да је две од највећих песама 20. века – Jolene и I Will Always Love You – написала у једном дану. Њено стваралаштво одликовали су живописно приповедање, изузетан осећај за емоције и снажне мелодије, које је изводила својим продорним и јасним гласом.

У каталогу који је на крају обухватио стотине песама, остварила је рекордних 25 синглова на првом месту америчке кантри листе, док се 47 њених албума нашло међу првих десет на кантри листама. Успела је да се пробије и на поп-листе песмом 9 to 5, која је 1980. године стигла до првог места у САД.

Музичку каријеру успешно је ускладила са запаженим глумачким радом, а за своје улоге два пута је номинована за Златни глобус. Њен програм за подстицање писмености „Imagination Library“ донирао је деци више од 150 милиона књига.

Све то радила је са препознатљивим стилом, гламуром украшеним штрасом и високим фризурама. Њена чувена опаска о сопственом изгледу – „Потребно је много новца да би се изгледало овако јефтино“ – постала је један од најчешће цитираних примера њене духовитости.

Партонова је рођена у сиромаштву, у једнособној брвнари у Тенесију. Била је четврто дете мајке која је до 35. године родила дванаесторо деце и оца који је радио као фармер и грађевински радник. Једна од њених најомиљенијих песама, Coat of Many Colours, говорила је о томе како јој је мајка правила одећу од разнобојних комада тканине. Њена прва гитара била је импровизована од мандолине на коју су постављене жице за бас-гитару.

Прву праву гитару добила је са осам година од ујака. Од певања у цркви стигла је до наступа на локалној телевизији са десет година, а прву плочу снимила је са 13. Исте године наступила је у „Гранд Оле Оприју“, концертној дворани у Нешвилу која представља једно од средишта кантри музике, а њен наступ најавио је Џони Кеш.

„Увек сам веровала да ће све ићи добро и сањала сам о томе још пре него што сам кренула у средњу школу“, рекла је касније. „Увек сам желела да будем звезда. То ми је једноставно деловало природно.“

Након што је 1964. године завршила средњу школу, преселила се у Нешвил и каријеру започела као ауторка песама, а не као извођачица. Наредне године потписала је уговор као певачица и у почетку су покушали да је представе као поп извођачицу, али без успеха. Када јој је омогућено да се окрене кантри музици, остварила је два узастопна хита и објавила дебитантски албум Hello, I’m Dolly.

Године 1966. удала се за Карла Дина. Њихов брак трајао је све до његове смрти, а пар је 2016. године, поводом 50 година заједничког живота, обновио брачне завете.

Преломни тренутак у каријери десио се 1967. када се придружила популарном телевизијском шоу Портера Вагонера. Њихов дует постао је омиљен широм Америке, а Доли је потписала уговор са кућом RCA Records. Ипак, њена амбиција и таленат убрзо су превазишли улогу партнерке. Растанак је био тежак, али је изнедрио једну од најлепших балада свих времена.

Краљица кантрија и ауторка бесмртних хитова

Песму I Will Always Love You написала је 1974. као опроштај од Портера Вагонера. „Села сам и рекла му: 'Портеру, написала сам нешто што мислим да треба да чујеш'. Почела сам да певам, а он је почео да плаче", испричала је Доли годинама касније.

Та песма, коју ће деценијама касније прославити Витни Хјустон у филму Телохранитељ, постала је симбол њене ауторске снаге и пословне проницљивости.

Када је Елвис Присли изразио жељу да је сними, Доли је одбила, јер је његов менаџер тражио да се одрекне половине ауторских права. „Одмах чим сам могла, основала сам сопствену издавачку кућу. Мислим да је важно, ако можете, да све своје држите близу куће, где можете да контролишете шта се са тим дешава", објаснила је. Та одлука донела јој је милионе.

Њена соло каријера експлодирала је седамдесетих година. Песме попут Joshua, Jolene и Coat of Many Colors – аутобиографска прича о детињству и сиромаштву – постале су кантри класици.

Удружење за кантри музику (CMA) прогласило ју је за најбољу певачицу 1975. и 1976. године. Ускоро је прешла границе жанра, освојивши поп публику хитом Here You Come Again и освојивши Греми награду 1978. Исте године, CMA ју је прогласила за Забављача године.

Филмски деби у комедији Од девет до пет (1980) уз Џејн Фонду и Лили Томлин донео јој је статус холивудске звезде. Насловна нумера, коју је сама написала, постала је химна радничке класе и донела јој номинацију за Оскара. Уследиле су улоге у филмовима Челичне магнолије и Најбоља мала јавна кућа у Тексасу.

Више од музике: Доливуд и филантропско наслеђе

Иако је постала светска звезда, Доли Партон никада није заборавила своје корене. Године 1986. уложила је значајна средства у отварање тематског парка „Доливуд" у близини свог родног места. Њена мотивација била је јасна: „Одувек сам мислила да ако успем у ономе што сам наумила, желим да се вратим у свој део земље и урадим нешто велико, нешто што ће донети много послова у ову област". Данас „Доливуд" посећују милиони људи годишње и представља стуб локалне економије.

Њено филантропско наслеђе је једнако импресивно као и њена музичка каријера. Кроз своју фондацију покренула је 1995. године програм "Imagination Library" (Библиотека маште), инспирисан чињеницом да њен отац није знао да чита.

Програм, који деци од рођења до пете године поклања по једну књигу месечно, до данас је дистрибуирао преко 250 милиона књига широм света. „Деца ме зову 'Госпа Књига'. Мисле да им лично доносим књиге у поштанско сандуче", рекла је једном приликом.

Током пандемије ковида 19, донирала је милион долара медицинском центру Универзитета Вандербилт, што је помогло у развоју вакцине Модерна. Њена великодушност није познавала границе.

Живот саткан од награда и приватности

Списак њених награда је запањујући. Освојила је 11 Греми награда из 54 номинације, укључујући и ону за животно дело. Примљена је у Дворану славних кантри музике, Дворану славних композитора, па чак и у Рокенрол дворану славних 2022. године, част коју је у почетку скромно хтела да одбије.

Добитница је Националне медаље за уметност и признања Кенеди центра, највиших државних почасти за допринос култури. Са 25 песама на првом месту Билбордове кантри листе, држи рекорд као најуспешнија жена у историји жанра.

Упркос огромној слави, свој приватни живот је чувала далеко од очију јавности. Њен супруг Карл Дин, власник фирме за асфалтирање, ретко се појављивао са њом. „Мој муж није неко ко жели да буде изложен. Веома је приватан и ја сам то увек поштовала", говорила је Доли.

Иако нису имали деце, сматрала је да је то део Божјег плана. „Мислим да је Његов план био да немам децу, како би свачија деца могла да буду моја. И сада јесу".

Била је кума поп звезди Мајли Сајрус. Њен имиџ – платинаста коса, наглашене облине и шљокице – био је део њеног бренда, а на шале о „глупим плавушама" одговарала је са духом: „Не вређају ме вицеви о глупим плавушама, јер знам да нисам глупа. А знам и да нисам плавуша".

Доли Партон је до последњих дана остала активна, радећи на бродвејском мјузиклу о свом животу Hello, I'm Dolly и планирајући отварање музеја у Нешвилу. Оставила је за собом ризницу од преко 3.000 написаних песама и наслеђе које превазилази музику.

Била је симбол отпорности, аутентичности и доброте – девојчица из планина која је освојила свет, али никада није заборавила одакле је потекла.

„Подсетник на наше славне јунаке, славне личности, људе који су били спремни да се жртвују до крајњих граница за своје идеале. Нешто што треба све нас да мотивише, прво да нас подсети да имамо велике претке, а онда да мотивише и нас на велика постигнућа“, рекао је Дунић у Београдској хроници.

Монодраму игра већ 14 година, а највећи број извођења одржан је пред школском омладином. Како каже, представа је често представљана као „живи час историје“, а посебно задовољство му је када успе да задржи пажњу најмлађе публике.

После више од 900 извођења, Дунић је престао да броји представе, а монодраму је играо и пред публиком у дијаспори. Као једно од најупечатљивијих издваја гостовање у Торонту, где је, како наводи, представа изазвала изузетну пажњу публике.

Поред наступа на БЕЛЕФ-у, Дунић најављује и почетак нове позоришне сезоне. Позориште на Теразијама наставиће са извођењем свог репертоара, а у припреми је и нови мјузикл Згодна жена (Pretty Woman).

За Александра Дунића лето је било радно. Поред позоришних представа и снимања, од почетка маја води и култну радио-емисију Караван, која се емитује понедељком и четвртком. Са представом Патријарх Павле наступао је и током лета у Беранама.

Историјски јунаци, позоришна сцена и нови пројекти тако су обележили његово лето, док монодрама о Јанку Катићу и после година извођења остаје прилика да се публика подсети личности и вредности из српске историје.

Чак и нови премијер Енди Барнам, који је август резервисао за обилазак већине општина у земљи како би се упознао са капацитетима и проблемима сваке од њих и упарио оне, које показују привредну компатибилност, није превише привлачан уредницима летњих медијских издања.

Медијски цунами Сасексових

Зато је вест да се војвода и војвоткиња од Сасекса Хари и Меган враћају у Уједињено Краљевство пала као тежак камен у медијску жабокречину изазвавши прави цунами спекулација, дебата и претпоставки.

Ако желимо да издвојимо жито чињеница од кукоља нагађања, треба приметити да машинерија Сасексових, која се бави односима за јавношћу, пословично темпира саопштења на два начина – или их пласира како би на посредан или непосредан начин представљале одговор на оно што раде радни чланови британске краљевске породице, или их објављује у време када, због недостатка других вести, могу да одјекну снажније него што би то иначе био случај.

С обзиром да је тим Сасексових изабрао потоњу опцију, намеће се закључак да тактички Хари и Меган овога пута не желе да се конфронтирају са кућом Виндзора.

У прилог тој тези иде и чињеница да је Бакингемска палата потврдила да је краљ Чарлс био званично обавештен о намерама млађег сина и његове породице три дана пре него што је саопштење отишло у јавност.

Британски краљ потом је наводно обавестио старијег сина и престолонаследника принца Вилијама о повратку принца Харија у земљу.

У ту верзију догађаја мало је теже поверовати, јер су Сасексови већ уписали своју децу у британске школе. Јасно је да су краљ и престолонаследник били обавештени истога тренутка када се то догодило.

Зато чињеница да је тим Сасекс обавестио краља три дана пре грађана има пре свега симболичан значај – носи поруку да се породица принца Харија кући враћа „у миру“.

Међутим, с обзиром да су Хари и Меган зарадили милионе долара оптужујући британску краљевску породицу за расизам, мало ко у Британији стварно верује да повратак Сасексових није увертира у нови талас драме у кући Виндзора.

Самит у Балморалу

Радни део краљевске породице традиционално се одмара у шкотском замку Балморал. Медији су у недељу забележили ужурбану активност Виндзорових. Званично, краљевска породица ишла је у лов на патке.

Незванично, у паузама између пуцања на пернату дивљач, текла је расправа како се носити са претњом по стабилност монархије, коју повратак „реметилачког фактора“, који Сасексови недвосмислено представљају, собом носи.

Према јулским истраживањима агенције JuGav, четири године после смрти краљице Елизабете Друге, монархију подржава чак шездесет четири одсто Британаца.

Најпопуларнији су принц и принцеза од Велса и краљева сестра принцеза Ана, али краља Чарлса подржава око две трећине грађана што је рејтинг на којем би му позавидела већина политичара у свету.

Међутим, када се мало загребе испод површине испитивања јавног мњења, види се да чак четрдесет одсто младих, узраста између осамнаест и двадесет четири године, подржава републику.

Да би опстала, британска краљевска породица мора да се фокусира на ту циљну групу. То је превасходни задатак средње генерације куће Виндзора, предвођене престолонаследником принцем Вилијамом.

Свака иницијатива принца и принцезе од Велса, као и кћерке принцезе Ане – Заре Тиндал, срачуната је да привуче баш тај демографски стратум.

Принц Вилијам се тако бави заштитом човекове околине и годишње уручује глобалну награду Ертшот, док се његова супруга принцеза Кетрин фокусира на васпитавање деце предшколског узраста.

До сада је Атлантски океан представљао сјајну бафер зону између визије модерне и ефикасне британске монархије са минималним бројем радних чланова, коју деле краљ Чарлс и принц Вилијам, и монетизоване монархије тј. титуле као непрекидног извора зараде, коју заговарају принц Хари и његова супруга Меган.

Повратак Сасексових у Британију неминовно убрзава судар та два концепта. Зато чланови куће Виндзора не претерују када поништење мегзита доживљавају као егзистенцијалну претњу, вредну тајних самита у шумама и мочварама око Балморала.

Књиговодство Виндзорових

Да бисмо разумели потенцијал претње, коју Сасексови представљају, морамо да се удубимо у књиговодство Фирме Виндзор.

На челу Фирме налази се истински пословни талент – краљ Чарлс увећао је сопствено богатство за четрдесет милиона фунти само у последњих годину дана.

Вредност његових финансијских средстава тренутно се процењује на шесто осамдесет милиона фунти што је знато више од триста седамдесет милиона фунти колико је његова мајка краљица Елизабета Друга имала у тренутку смрти пре четири године.

Међутим, та процена, која краља Чарлса по богатству изједначује са бившим британским премијером Ришијем Сунаком, прилично је конзервативна.

Подразумева само краљева имања у Сандрингему и Балморалу, његове приватне инвестиције и накит, као и приходе од краљевског пољопривредног добра у грофовији Ланкастер, којим је донедавно руководио краљев отац принц Филип.

Међутим, ако се на то дода вредност покретне имовине, краљ Чарлс располаже богатством од око милијарду и осам стотина милиона фунти.

Ту се не рачунају дворац у Виндзору и Бакингемска палата, који нису суверенова приватна својина.

Краљ Чарлс је своје пословне вештине испраксирао у деценијама док је као престолонаследник руководио имањем грофовије Корнвол где је први почео да узгаја органску и здраву храну на одржив начин.

Од грофовије Корнвол направио је једну од најпрофитабилнијих пољопривредних компанија на свету.

Њу је доласком краља Чарлса на престо наследио престолонаследник принц Вилијам, јер она иде уз титулу војводе од Корнвола, која такође припада сваком принцу од Велса.

Управом над грофовијом од Корнвола, принц Вилијам је преко ноћи постао милијардер у фунтама са годишњим профитом компаније од двадесет четири милиона фунти.Тачније, британски престолонаследник располаже са милијарду сто педесет милиона фунти.

До смрти краљице Елизабете Друге, принц Вилијам имао је „само“ сто четрдесет милиона фунти.

У ту суму је урачунато и десет милиона фунти, које је наследио од мајке – принцезе Дајане и неидентификовани део од седамнаест милиона фунти колико је принчевима Вилијаму и Харију оставила њихова прабака – краљица мајка.

За разлику од оца и брата милијардера, принц Хари заједно са супругом Меган располаже са „пуких“ шездесет милиона долара или око четрдесет четири милиона фунти.

И принц Хари је наследио десет милиона фунти од принцезе Дајане, као и већи део од седамнаест милиона фунти наследства, које је принчевима оставила краљица мајка рачунавши да је млађем принцу потребно више новца него будућем краљу чији су приходи загарантовани.

Сасексови су зарадили сто милиона долара од уговора са Нетфликсом и четвртину те суме од уговора са Спотифајем.

Међутим, оба уговора су истекла и неће бити продужена после низа неуспешних медијских пројеката, којима Сасексови нису успели да освоје публику.

Пропали су како подкаст и кулинарска серија чија је перјаница била Меган Маркл, тако документарна серија о војводи и војвоткињи од Сасекса и њиховим „недаћама“ у рукама британске краљевске породице и медија.

Једини успех доживели су мемоари принца Харија „Резервни“ за које је добио двадесет милиона долара предујама и од чије рекордне продаје је до сада зарадио најмање седам милиона долара.

Међутим, хипотекарни кредит на имање у Монтечиту у Калифорнији, чија се вредност процењује на четрнаест и по милиона долара, је чак девет и по милиона долара.

Одржавање тог имања од девет соба и шеснаест купатила са темперираним винским подрумом, базеном, сауном и кућом за госте износи преко милион долара годишње.

Пар поседује и кућу за одмор у Португалу, а на обезбеђење сваке године издваја око два милиона долара.

Иако њихова канцеларија за односе са јавношћу тврди да Хари и Меган за сваки говор или јавни наступ добијају око милион долара, проверено је да су њихови хонорари у пракси знатно мањи.

Тако је принц Хари за говор о менталном здрављу на конвенцији канадских продаваца некретнина пре пар месеци добио „само“ шездесет хиљада долара.

Најзад, принц Хари је недавно, уз још шест славних личности међу којима је и Елтон Џон, изгубио процес против таблоиода Дејли Мејл, који су оптуживали за прислушкивање телефона и друге незаконите облике нарушавања приватности.

Принц Хари сада листу треба да исплати одштету и судске трошкове у вредности од девет и по милиона фунти.

Када подвучемо црту под ову рачуницу, јасно је да повратак у Британију за Сасексове представља знатну уштеду.

Иако пар тврди да ће задржати кућу у Калифорнији, познаваоци њихових прилика сматрају да је тако нешто мало вероватно.

Продајом имања, решили би се огромног хипотекарног кредита и трошкова на одржавања, а успут би и зарадили, који милион фунти или долара. Свеједно.

Повратком у Британију нестали би и милиони трошкова на обезбеђење, јер, без обзира на то што им је премијер Барнам пожелео „срећу са приватним пројектима и животом“, полиција и обавештајне службе неће моћи да игноришу обезбеђење принца, који је пети у наследном реду.

Стратегија поништења „мегзита“

Тиме се назиру обриси правих разлога за поништење мегзита. Пријатељи принца Харија истичу да он већ годинама прича да жели да децу школује у Британији.

С обзиром на узраст принца Арчија и принцезе Лилибет, јасно је да је прави час да се деца укључе у британски образовни систем.

Међутим, у својим мемоарима принц Хари жалио се на „трауматично школовање“ у Итону у чије клупе и спаваонице се који дан усељава најстарији син принца од Велса, Џорџ.

Зато се као главни кандидат за школовање деце Сасексових помиње оксфордска предшколска, основно и средњошколска установа Dragon (Змај), позната по прогресивном и либералном образовању.

Из те школе, која акценат ставља на лепе уметности, изашле су глумачке величине попут Хјуа Лорија, Тома Холандера, Едија Редмејна и Тома Хидлстона.

Локација школе одговара гласинама да се Сасекси неће настанити у Лондону или Виндзору, већ на западу Енглеске у пребогатом и идиличном Котсволдсу, крају са прелепом природом и селима, која су очувала свој средњевековни изглед.

Ту би Хари и Меган били близу деци, али и резиденцији краља Чарлса у Хајгрову, а војвоткиња од Сасекса могла би да ту настави да развија свој имиџ „божанствене домаћице“, који је до сада безуспешно покушавала да промовише серијом и низом производа, који нису привукли купце, ни ценом, ни квалитетом.

У идеалном свету, такво решење било би прихватљиво за радне чланове куће Виндзора, јер би принц Хари и његова породица били далеко од очију јавности, а монетизација њиховог друштвеног статуса остала би лимитирана и у границама „доброг укуса“.

Међутим, досадашње искуство нам говори да је такав сценарио превише добар да би био истинит.

Меган Маркл већ преговара са тимом прослављеног редитеља Гаја Ричија да се појави у трећој сезони његове успешне серије Господа.

Следеће године принц Хари предводиће спортске игре ратних војних ветерана и инвалида Инвиктус у Манчестеру. Тиме је већ јасно да Сасексови не намеравају да се држе подаље од јавности.

Тренутно само двадесет два одсто Британаца има добро мишљење о Меган Маркл, али трећина има позитиван став о принцу Харију што је за седам процената више него пре годину дана. Јасно је да његов тим у том расту види потенцијал.

Борба за титулу

Најзад, историчари краљевске породице указују да је повратак Сасексових проузрокован и падом војводе од Јорка.

Истичу да лакоћа са којом је Ендрјуу Маунтбатен-Виндзору одузета принчевска титула није могла да промакне принцу Харију, који нема никакве односе са старијим братом откако је снају Кетрин оптужио за расизам.

Аналитичари месецима спекулишу о томе да би доласком на престо, принц Вилијам могао да одузме титулу млађем брату са истом лакоћом и ефикасношћу. Зато повратак кући може да се чита и као покушај принца Харија да спречи такав исход.

Да би му то пошло за руком, потребна му је подршка грађана, коју тренутно нема пошто његовог старијег брата воли рекордних седамдесет осам одсто Британаца.

Зато ће за нас новинаре бити интересантно да пратимо какву ће то стратегију принц Хари усвојити на свом путу до стабилности титуле и прихода, те да ли ће се она мењати или ће бити доследна и на који ће начин утицати на популарност и стратегију радног дела британске краљевске породице.

За тај део Фирме Виндзора почиње доба бура, нестабилности и трзавица, које ће се свакако одразити на здравље принцезе од Велса Кетрин, која се недавно изборила са раком, али и краља Чарлса, који се и даље лечи од те неумољиве болести.

За принца Вилијама повратак брата је први велики тест пре него што стане на чело куће Виндзора.

За принца Харија повратак кући је потез човека, који нема превише избора и коме је остало мало тога што би могао да изгуби.

У том десперадовском квалитету Харијевог повратка лежи истинска опасност по институцију, која опстаје хиљадама година.

На Инстаграму је освануо видео који приказује како је Хoланд поделио вест о новој фризури са најближим сарадницима. Видео компилација под називом „Најбоље реакције на Холандову нову фризуру" приказује норвешког аса како позива пријатеље и сараднике.

Први на листи био је музичар и познати навијач Ситија Ноел Галагер, који је праснуо у смех и прокоментарисао да Хoланд сада изгледа као да му је 17 година. Још бурнију реакцију имао је саиграч Џек Грилиш. Када је угледао Хoландову обријану главу, Грилиш није могао да заустави хистеричан смех, добацивши кроз шалу: „Изгледаш као да имаш је*ених 10 година!".

На крају, Хoланд је позвао и менаџера Пепа Гвардиолу. Иако изненађен, његова реакција била је смиренија и очинска. Са осмехом је понудио практичан савет: „Ако ти се не свиђа, порашће."

Нови почетак за нову сезону

Хoландова дуга коса била је толико запажена да је инспирисала бројне мимове и такмичења за двојнике. Ипак, чини се да је промена била планирана. Како преносе медији, фудбалер је ову промену најавио као „нови почетак" за нову сезону, симболично се опраштајући од старог изгледа пред нове спортске изазове.

Одлука је изазвала лавину коментара међу навијачима. Док су једни поздравили промену, други су у шали изражавали „забринутост", називајући његову дугу косу „амајлијом за срећу".

Сумње у то да ли ће краћа коса утицати на његову игру брзо су одагнане. Хoланд је свој нови изглед премијерно показао на терену у првој утакмици сезоне против Борнмута, у којој је Манчестер Сити славио победу резултатом 2:1.

Kако је рекао, уз добру вечеру било је много тема – од филма и спорта до Србије и свега онога што још треба да покажемо свету.

Закључили су и да се до успеха, било на филму, у спорту или у животу, не стиже без рада, дисциплине и велике енергије.

„П. С. Нисам тражио демонстрацију чувене шпаге између две столице јер је Жан-Kлод ван Дам дошао у оделу. Неке дипломатске ризике ипак не треба преузимати. Што се обарања руке тиче, изгубио сам, али вам у видео формату то задовољство нећу приуштити", рекао је Вучић.

Централни догађај је 99. годишњи меморијални сервис у маузолеју гробља „Холивуд форевер", где Валентино почива. Овај догађај, који представља најстарију непрекидну годишњу традицију у Холивуду, одржава се тачно у 12:10, у време када је срце прве филмске иконе престало да куца пре једног века у Њујорку.

Поред тога, организована је и специјална пројекција његовог последњег филма, Шеиков син из 1926. године, подсећајући нове генерације на харизму која је освојила свет.

Ко је био „латински љубавник"

Рођен као Родолфо Алфонсо Рафаело Пјер Филиберт Гуљелми ди Валентина д'Антонгуола у Италији 1895. године, млади Валентино је емигрирао у Америку 1913. године у потрази за бољим животом. Након низа слабо плаћених послова, укључујући и посао плесача, пробио се у растућој филмској индустрији Холивуда.

Прекретница у његовој каријери догодила се 1921. године са два филма која су га катапултирала међу звезде: Четири јахача апокалипсе и Шеик. Улогама егзотичних, страствених и помало опасних љубавника, створио је архетип „латинског љубавника" и постао први мушки секс симбол филмског платна.

Његова појава изазивала је до тада невиђено обожавање женског дела публике, док је код мушкараца често наилазила на презир. Конзервативни део америчког друштва оптуживао га је за „феминизацију" америчких мушкараца, сматрајући његову углађену и сензуалну појаву претњом традиционалним вредностима.

Управо та подела у јавности само је додатно ојачала његов статус феномена који превазилази филмско платно. Валентино није био само глумац; био је културни симбол који је изазивао дебате о мушкости, моралу и променама у друштву.

Смрт која је потресла свет

На врхунцу славе, у августу 1926. године, Валентино се срушио у хотелској соби у Њујорку. Хитно је хоспитализован због перфорираног чира на желуцу. Иако је операција у први мах деловала успешно, убрзо је развио перитонитис, тешку упалу трбушне марамице, и преминуо 23. августа.

Вест о његовој смрти одјекнула је светом попут експлозије, изазвавши глобални излив туге и масовне хистерије. Процењује се да се око 100.000 људи окупило испред погребног завода у Њујорку, надајући се да ће последњи пут видети свог идола.

Окупљање се претворило у нереде у којима је повређено више од сто особа. Медији су извештавали о бројним случајевима самоубистава и покушаја самоубистава међу његовим најватренијим обожаватељкама.

Сличне сцене поновиле су се и када је његово тело специјалним возом пребачено преко целе земље у Холивуд, где је одржана друга сахрана. Трагични крај који и данас инспирише приче о загонетки смрти Рудолфа Валентина оставио је и неочекиван траг у медицини. Стање од којег је боловао, а које се манифестује симптомима сличним упали слепог црева, у медицинској литератури касније је названо „Валентинов синдром".

Рођење модерне културе славних

Феномен колективне туге, виђен у овом обиму по први пут, постао је понављајући образац у популарној култури. Стручњаци често повлаче паралеле између реакција на Валентинову смрт и јавног жаљења за каснијим иконама као што су Елвис Присли, Џон Ленон или принцеза Дајана.

Ови догађаји показују како масовни медији стварају снажну, готово личну везу између публике и славних личности, што у тренутку њихове смрти доводи до колективног излива емоција који брише границе између приватног и јавног.

Валентинова смрт сматра се преломним тренутком у којем је рођена модерна култура обожавања славних. Медијско праћење трагедије, са свим својим сензационалистичким детаљима, поставило је темеље за таблоидно извештавање које је и данас доминантно.

Стотину година касније, наслеђе Рудолфа Валентина не живи само кроз његове филмове, већ и кроз начин на који као друштво доживљавамо славу, губитак и комплексан однос који имамо са звездама које стварамо.

Ванденкеркховеу је мајка, белгијска певачица Венди Ван Вантен, када је имао 16 година открила да је Лоран његов отац, пренео је cnn.com.

Њих двоје су, према наводима из медија, били у вези током деведесетих година, након што су се случајно упознали на једној модној ревији у Паризу.

Како је објављено ове недеље, принц Лоран је пре око шест месеци, на скромној церемонији у градској кући, законски признао Ванденкеркховеа као сина и наследника свог приватног имања. Признање је уследило након што је ДНК тест потврдио њихово сродство.

Лоран је очинство регистровао у белгијском матичном регистру, објавио је лист Телеграф.

Признавањем очинства Ванденкеркхове је стекао иста наследна права у односу на Лораново приватно имање као његова полусестра, принцеза Луиз (20), и полубраћа, принчеви Никола (20) и Емерик (19), које Лоран има са супругом, принцезом Клер.

Међутим, Ванденкеркхове неће примати краљевско финансијско следовање, неће имати званичне дужности и нема право на белгијски престо.

Постоји могућност да преузме очево презиме Сакс-Кобург, али је наговестио да то можда неће учинити.

„Поносан сам на презиме Ванденкеркхове. Ако бих жртвовао то породично презиме, то би била издаја свега што је моја мајка учинила за мене“, рекао је недавно за локални фламански дневни лист.

Ванденкеркхове је рођен у августу 2000. године као син певачице Венди Ван Вантен, чије је право име Ирис Ванденкеркхове.

У документарцу емитованом прошлог септембра на белгијској телевизији ВТМ, Ванденкеркхове је испричао да му је мајка открила идентитет оца.

Четири године касније контактирао је принца Лорана и пренео му шта му је мајка рекла, након чега је Лоран пристао на ДНК тест.

После потврде очинства, Ванденкеркхове је рекао да су он и његов отац водили „отворене и искрене разговоре“.

Ово није први случај признања детета рођеног ван брака у белгијској краљевској породици.

Лоранов отац, бивши краљ, годинама се борио око утврђивања очинства, пре него што је 2020. године признао да је током афере добио ћерку.

Делфин Боел (58) на крају је добила правну битку и титулу принцезе, а сада користи име Делфина де Сакс-Кобург.

Њихова деца, седмогодишњи принц Арчи и петогодишња принцеза Лилибет, уписана су у британску школу, у коју би требало да крену у септембру.

Краљ Чарлс је у недељу обавештен о њиховој селидби. Тренутно нема планова да принц Хари или Меган поново преузму дужности активних чланова краљевске породице.

Хари и Меган су са децом у јулу ове године посетили краља у његовом дому Хајгроув, али се, како се наводи, тада није разговарало о селидби.

Би-Би-Си сазнаје да краљ до прошлог викенда није знао за планове о повратку, али да поздравља могућност да чешће виђа Харија, Меган и њихову децу, у приватном и породичном својству.

Не очекује се промена званичног статуса принца Харија и Меган и они ће и даље бити приватна лица.

Војвода и војвоткиња од Сасекса напустили су Велику Британију и повукли се са краљевских дужности почетком 2020. године, пре него што су се у марту исте године настанили у Калифорнији.

Од тада су односи у породици били затегнути, а јулска посета краљу и краљици Камили представљала је важан помак у њиховим односима.

Палата је сусрет у краљевом приватном дому у Глостерширу описала као „приватно породично окупљање“. То је био први пут после више од четири године да је краљ видео своје унуке.

Принц Хари и Меган нису заједно боравили у Великој Британији од 2022. године, када су присуствовали сахрани краљице Елизабете Друге.

„Татин син“ принц Хари одувек је желео да се врати, каже бивши краљевски батлер

Грант Харолд, који је до 2011. године радио за краља и краљицу Камилу, као и за принца Вилијама, принцезу Кејт и принца Харија, говорио је за Индипендент о томе шта изненадни повратак Харија и Меган значи за краљевску породицу.

Изненадни повратак принца Харија у Велику Британију одувек је био реална могућност, тврди бивши краљевски батлер, указујући на блиску везу коју је војвода у детињству имао са оцем, краљем Чарлсом.

Говорећи ексклузивно за Индипендент, Грант Харолд рекао је да је Хари у младости био „татин син“ и да је било само питање времена када ће се вратити како би обновио однос са оцем, након захлађења које је наступило пошто су он и Меган пре шест година драматично напустили дужности радних чланова краљевске породице.

„Сви говоре о блиској вези краља и Вилијама, али Хари је одувек био татин син. Док сам ја био тамо, заиста је био веома везан за оца. Имао је изузетан однос са њим“, истиче Харолд, који је блиско сарађивао са Вилијамом и Харијем до 2011. године.

Међутим, упозорио је да ће војвоткињи од Сасекса вероватно бити тешко да се поново прилагоди животу у Великој Британији и изнео претпоставку да јој је супруг можда поставио „ултиматум“ у вези са повратком у Британију.

Бивши краљевски батлер верује да ће краљ бити задовољан што му се син вратио у Велику Британију, јер ће тако имати више прилика да проводи време са унуцима, иако сматра да ће Чарлс истовремено остати опрезан.

Вилијам ће бити бесан

Такође је упозорио да ће принц Вилијам вероватно бити „бесан“ због повратка свог брата, након њиховог јавног сукоба и низа оптужби које је Хари изнео на рачун њега, Кејт, краља и краљице Камиле у својим мемоарима Резерва (Spare).

„Вилијам је особа код које, када једном изневерите поверење и пређете одређену границу, нема повратка. Раније је Вилијам могао да каже: ‘Он је удаљен 5.000 или 6.000 миља и то није мој проблем, он је у другој земљи.’ Али сада се изненада враћа практично на његов кућни праг. Једноставно не мислим да ће уопште бити задовољан том ситуацијом.“

Упркос наводном сукобу Вилијама и Харија, Харолд верује да и даље постоји нада за помирење, наводећи да „време лечи“ и да односи могу да се поправе.

Он сматра да би принцеза од Велса могла да одигра кључну улогу миротворца и помогне у поправљању односа у породици.

Меган вероватно није одушевљена повратком

Према извештајима објављеним у петак, војвоткиња од Сасекса могла би да се врати и глуми.

Међутим, Харолд верује да ће Меган имати потешкоћа да се поново навикне на живот у Великој Британији, након што јој је период проведен у земљи као активном члану краљевске породице тешко пао због интензивне медијске пажње.

„Поново се појављују гласине о телевизијским емисијама и разним другим стварима. Да ли то значи да ће Хари разговарати са оцем, а да ће потом они [Хари и Меган] сести и разговарати о томе? То је реалност и то је оно о чему ће размишљати“, каже Харолд.

„Мислим да ће јој то бити ужасно, јер, према ономе што знамо и начину на који је све представљено, њој се овде није допадало“, каже Харолд. „Не кажем да не воли да долази овде у посету, али ово је нешто сасвим друго. Веома је блиска са мајком која је остала код куће, тако да мислим да ће за Меган ово бити заиста тежак потез.“

Узрок смрти није саопштен.

У саопштењу се истиче да је свет одласком Бирда изгубио једног од најиновативнијих бубњара.

"Његов препознатљиви ритам био је пресудан да 'Зи-Зи Топ' остане у врху. Бенд,чији је био члан шест деценија, наставиће да ради даље, баш како је он желео", наводи се у саопштењу.

Бенд је саопштио да ће отказати наступ у Солт Лејк Ситију који је био заказан за уторак и наступ у Колорадо Спрингсу заказан за среду, али да ће одржати концерт у Остину у Тексасу овог викенда.

Бирд је 56 година био бубњар бенда познатог по хитовима као што су "Sharp Dressed Man" и "Legs".

Трио који су чинили Бирд, гитариста Били Гибонс и басиста Дасти Хил, припадао је најдуговечнијим поставама у историји музике.

Први пут су свирали заједно 1970. године и наставили све до Хилове смрти 2021. године, када се групи придружио Елвуд Френсис.

"Зи-Зи Топ" је стекао обожаваоце током осамдесетих година као један од бендова чије су песме често емитоване на МТВ-ју у време процвата музичких спотова.

Група је постала препознатљива по дугим брадама својих чланова, иако је бубњар Бирд углавном био обријан.

Бенд је примљен у Кућу славних рокенрола 2004. године.

Светску славу стекла је 2006. године улогом Клер Бенет, навијачице са натприродним моћима у научнофантастичној серији Хероји. Њен лик био је један од централних, а слоган „Спаси навијачицу, спаси свет“ постао је познат широм света.

Од 2012. до 2018. године играла је у музичкој драми Нешвил, где је тумачила кантри певачицу Џулијет Барнс. За ту улогу два пута је била номинована за Златни глобус.

Публика је памти и по филмовима Сећање на Титане, Волим те, Бет Купер и Врисак.

Панетијер је последњих година јавно говорила о проблемима са зависношћу и постпорођајној депресији након рођења ћерке Каје 2014. године са боксером Владимиром Кличком, који је задржао старатељство управо због тих проблема.

О својим искуствима писала је и у мемоарима објављеним у мају ове године Ово сам ја: Обрачун (This Is Me: A Reckoning). У књизи је поделила многе приче из свог живота, укључујући детаље о проблематичном односу са мајком и злостављању које је претрпела током живота у Холивуду.

Породицу је претходно задесила још једна трагедија. Њен млађи брат Џенсен Панетијер преминуо је у фебруару 2023. године у 28. години.

Од Хејден се на друштвеним мрежама опраштају бројне колеге и пријатељи.

Тамо ју је дочекао игуман, отац Бенедикт, који ју је лично провео кроз манастир и упознао са његовом историјом, монашком традицијом и реликвијама које се у њему чувају.

Посета је била приватна, а Мадона је желела да прође без медијске пажње. Према писању грчких медија, у Метеоре је стигла са групом од 12 људи, међу којима је био и њен син, а затражила је и духовни савет од игумана Варлама.

Метеори су познати по огромним стенама од пешчара које се уздижу стотинама метара изнад околног подручја. Неке достижу висину већу од 400 метара.

На овим готово неприступачним стенама монаси су почели да се насељавају још од 11. века, а временом је створен један од најзначајнијих православних монашких центара у Грчкој. У периоду највећег процвата овде су постојала чак 24 манастира.

Манастир Варлам стар вековима

Манастир Варлам, који је Мадона посетила, један је од најпознатијих манастира Метеора.

Према грчком туристичком порталу, први га је у 14. веку основао монах Варлам, док су у 16. веку браћа Нектарије и Теофан Апсарас обновила монашки живот и изградила данашњи комплекс.

Манастир је познат по вредним фрескама из 16. века. Посебно је занимљив и некадашњи начин приступа манастиру – људи су се уз литицу високу 373 метра подизали мрежом. Данас посетиоци до њега стижу степеницама уклесаним у стене.

Метеори су од 1988. године на Унеско листи светске баштине, као јединствен спој природе, културе и православне духовности.

Португалски медији су догађај назвали венчањем године. Према њиховим речима, пар се венчао 11. августа у приморском граду Кашкаишу, близу Лисабона. Њихово петоро деце је присуствовало церемонији.

Објава на Инстаграму је добила преко три милиона лајкова за мање од 30 минута након што је објављена.

Пар је заједно већ 10 година. Упознали су се у „Гучијевој“ продавници у Мадриду, где је Родригезова у то време радила. У то време, Роналдо је играо за Реал Мадрид.

Веридбу су објавили 11. августа прошле године. Родригезова је објавила фотографију великог дијамантског прстена и написала на свом матерњем шпанском: „Да, слажем се. У овом и у свим мојим животима.“

Таблоиди су спекулисали о томе када и где ће се Роналдо и Родригез венчати: једна од могућих локација била је катедрала у Фуншалу на острву Мадеира.

У суботу, Евроњуз је известио да се око 2.000 обожавалаца окупило како би гледали церемонију. Неки људи су допутовали на Мадеиру посебно да би присуствовали „највећем венчању године“.

Овај тренутак, ухваћен у његовом родном граду где традиционално проводи паузу између напорних сезона, још једном је потврдио слику о Јокићу као човеку који, упркос планетарној слави и вишемилионским уговорима, остаје чврсто на земљи и везан за своје корене.

„Част нам је што је одрастао уз наше укусе"

Посебну драж целој причи дали су и сами власници пекаре, који су са поносом истакли дугогодишњу везаност најбољег кошаркаша света за њихове производе. На самој фотографији, која је подељена на друштвеним мрежама, додате су и поруке које сведоче о њиховом односу.

„Од малих ногу па све до данас, најбољи кошаркаш на свету увек се враћа у нашу пекару", наводи се у једној од порука. У другој се додаје: „Велика нам је част што је одрастао уз наше укусе".

Ове речи не говоре само о лојалности једног купца, већ и о поносу читаве локалне заједнице на свог најпознатијег члана, који их никада није заборавио.

Ова сцена из пекаре није само симпатична анегдота, већ и снажан подсетник на вредности које Никола Јокић промовише ван терена. Његова посвећеност породици, коњима и мирном животу у Сомбору одавно је позната, а тренуци попут овог само додатно учвршћују његов статус не само спортског хероја, већ и узора који показује да је могуће остати скроман и нормалан упркос вртоглавом успеху.

Управо та једноставност и аутентичност чине га једним од најомиљенијих спортиста данашњице.