Први је међу њима наступио Срђан Јоксимовић из Прибоја, који се са једанаест тачних одговора у првој игри изједначио са прошлонедељним рекордером Милошем Карном. Након тако сјајног наступа, Срђановим саиграчима остало је само да га једногласно саветују да одабере вишу суму од 800.000.

Без много размишљања, он се управо за то и определио, а након сјајног низа тачних одговора ту суму и одбранио.

Једина дама у тиму, Ђурђица Пантић из Крагујевца, пријавила се за Потеру, како каже, „да пробије лед са омиљеним квизом“ и у томе је дефинитивно успела. Њен дебитантски наступ донео је 120.000 у првој игри, али Ђурђица се није на томе зауставила.

Пратила је храброст својих колега и одабрала борбу за виши износ од пола милиона динара. Да је то била права одлука, потврдио је њен даљи наступ, будући да је без грешке у заједничку касу пренела 500.000.

Као трећи, победничком тиму се придружио Сава Тасић, студент из Лесковца. Сава је у првој игри освојио, а потом у другој и одбранио 105.000 динара. Тиме је „дрим тим“ комплетиран, а пред Буквића стављен озбиљан изазов.

Трагач је током целе епизоде био веома расположен за шалу и деловао поприлично растерећено. То је допринело атмосфери у студију, али би се могло рећи и да га је у пресудном тренутку деконцентрисало.

Тако је Милан направио низ грешака у финалној потери, не успевши да стигне петнаест корака предности које су такмичари имали. Упркос поразу, Буквић је остао насмејан и расположен, уз срдачне честитке и аплауз такмичарима.

Јагуари су изгубили 49 одсто свог историјског подручја у Америци, према подацима Међународне уније за заштиту природе (IUCN). Највећа популација живи у Амазонији, али све остале популације су класификоване као угрожене или критично угрожене.

У Хондурасу су јагуари заштићене животиње, али упркос томе прете им разне опасности.

„Крчење шума и криволов су највеће претње и радимо на решавању оба ова проблема“, рекао је Френклин Кастањеда, директор огранка „Пантере“ у Хондурасу.

Између 2001. и 2024. године, ова централноамеричка нација је изгубила 1,5 милиона хектара под дрвећем, што је 19 одсто од укупне површине под шумама у Хондурасу, према подацима организације Global Forest Watch. Интензивна пољопривреда попут плантажног узгоја и крчење шума због пашњака међу главним су разлозима дефорестације.

Влада Хондураса се обавезала да ће обуздати кршење шума до краја деценије, као и да ће обновити 1,3 милиона хектара шума. План нулте дефорестације до 2029. прогласио је ванредно стање у области животне средине како би заштитио шуме и дивље животиње, користећи 8.000 војника за спречавање илегалних пољопривредних активности и активности сече шума.

Такође, један од проблема је и изловљавање животиња којима се јагуар храни, као што су јелени, пекари (животиња налик на свињу) и игуане, јер утиче на снабдевање храном ове велике мачке.

Проблем са храном и стаништем

Али на планинском венцу Мерендон постоје наговештаји успеха на еколошком плану. Планинска шума, заједно са другим такозваним облачним шумама Хондураса, заштићена је од 1987. године, када је препознат њихов значај као виталних водосливова за суседне заједнице.

„Тада нису знали, али сада знамо да су штитили и веома важно станиште за јагуаре“, нагласио је Кастањеда.

Ипак, илегалне активности и губитак биодиверзитета нису у потпуности искорењени, а последњих година организација „Пантера“ и њени партнери су појачали надзор, укључујући патроле ренџера, постављени су додатни скривени акустични монитори и камере. Развијен је и програм за поновно увођење врста којима се јагуар храни. Из „Пантере“ наводе да је криволов смањен, а заштита и ревитализација су учиниле шуму погоднијом за велике мачке.

„Чини се да видимо бољитак када су у питању велике мачке генерално“, рекао је Кастањеда.

Пуме почеле да се враћају пре пет година 

Након 17 година праћења, 2021. први пут су откривене пуме на посматраном подручју, а од тада су уочене више пута.

Већина јагуара живи испод 1.000 метара надморске висине, а облачни јагуари су изузетно ретки. Било је само неколико виђења, укључујући и Костарику и Мексико. Не зна се да ли је ово резултат новог понашања животиња, то јест прелазак на нову територију или нешто што истраживачи нису раније запазили због удаљености подручја на великим надморским висинама, објаснила је др Алисон Девлин, директорка програма за јагуаре у „Пантери“.

Високе планине Хондураса подручје куда јагуари пролазе

У Хондурасу су забележена само три виђања јагуара на великим надморским висинама, од којих је последње било 2016. године.

Кастањеда је назвао ново виђење „сјајним“, рекавши да је планина на којој је виђена велика мачка била под надзором последњих 15 година, а последњих 10 година континуирано.

Јагуари нису везани за једно подручје; записи у Хондурасу показују да прелазе 10 километара у једној ноћи, а постоји документација о јединкама које су прешле чак 400 километара близу границе САД и Мексика, рекао је Кастанеда.

Ланац Мерендон нема сталну популацију јагуара, а млади мужјак се вероватно кретао дуж коридора за дивље животиње од источног Хондураса до Гватемале у потрази за женкама, претпоставио је Кастањеда.

Пикасо је насликао слику Tête de Femme (Глава жене) 1941. године. Онлајн платформа за продају тикета наводи да ће број срећки бити ограничен на 120.000, што значи да би могло да се прикупи 12 милиона евра ако се све продају.

Од прихода, милион евра биће исплаћено Галерији Опера, међународној уметничкој фирми која је власник слике. Оваква акција допринеће раду Фондације за истраживање Алцхајмерове болести, са седиштем у једној од водећих париских јавних болница.

Организатори кажу да су две претходне „Пикасо лутрије“ прикупиле више од 10 милиона евра за културни рад у Либану и програме за воду и хигијену у Африци.

Прва таква уметничка игра на срећу у којој је нуђен „1 Пикасо за 100 евра“, одржана је 2013. године, а радник на ватрогасном распршивачу у Пенсилванији освојио је дело Man in the Opera Hat, које је шпански мајстор насликао 1914. године током свог периода кубизма.

Друга Пикасова слика, уље на платну Мртва природа (Nature Morte) била је награда 2020. године и отишла је рачуновођи у Италији чији је син купио срећку мајци као божићни поклон.

Та мртва природа, насликана 1921. године, обезбеђена је за потребе хуманитарне лутрије куповином од милијардера колекционара уметнина Дејвида Намада, који је у интервјуу тврдио да би Пикасо одобрио лутријску продају његових дела. Пикасо је умро 1973. године.

„Пикасо је био веома великодушан. Поклањао је слике свом возачу, свом кројачу“, истакао је Намад. „Желео је да његову уметност сакупљају све врсте људи, не само супербогати.“

Tête de Femme биће изложена у аукцијској кући Кристи у Паризу од данас, а извлачење добитног листића одржаће се на истом месту у уторак у 18 часова по локалном времену.

– Желим, пре него што одговорим на ваше питање, наравно да свим православним хришћанима честитам празник Христовог васкрсења уз поруку и поздрав 'Христос васкрсе!'

Када је реч о томе како се до сада одвијала и како се тренутно одвија моја каријера, делује и верујем да јесте људима који то посматрају са стране, онако врло импресивно, сензационално, што не кријем да јесте делом тако, али волела бих да истакнем да је то један веома дугачак процес и да су у питању године мог великог труда, рада и посвећености без којих ништа не би било могуће.

Али верујем у доброј мери и велики фактор моје одлучности и децидности да започнем изградњу своје каријере на међународним сценама. Можда би одговор најбоље гласио уколико бих рекла да је то неки мој унутарњи одраз и у ствари поимање уметности да оно што ја сматрам својим уметничким изразом некако желим да поделим са људима на светској сцени и сматрам да то у некој мери заправо и превазилази оквире земље и простора у којем сам рођена и где живим.

Какво је искуство радити са маестром Мигуелом Ромеом?

– Специфична је ова година за мене, како смо и у најави чули. Целу ову концертну сезону 2026. године ја проводим радећи у Шпанији, радећи под менторством шпанског диригента чије је име Мигуел Ромеа. Али волела бих да нагласим да сам прилику за овакву врсту и усавршавања, али и професионалног рада и искуства стекла путем легитимног конкурса на који сам се пријавила и аплицирала сада већ прошле године.

Конкурс је одржан крајем јуна месеца у престоници Краљевине Шпаније, у Мадриду, и након конкурса стигла је вест да сам ја била одабир и неко ко је добио ту могућност да ове године асистира диригенту и маестру Ромеи.

Искуство рада са њим је фантастично. Пре свега, јако је лепо радити у једној од медитеранских земаља каква је Шпанија из разлога што је друштво, народ и самим тим, наравно, и све моје колеге музичари онако врло су отворени и топли.

Мислим да у великој мери делимо сензибилитет према музици и према уметности. Мој лични сензибилитет и музички укус се у великој мери поклапа са укусом мог ментора, тако да је то једна, рекло би се, добитна комбинација и добитни тандем. Јако лепо радимо. Ја у великој мери учим и трудим се да што више могу учим од некога ко је одавно, и већ годинама уназад, признат на светској музичкој сцени.

После Шпаније чека вас ангажман у Италији. То ће бити треће лето које проводите тамо. Асистираћете у Фиренци у продукцији опере Боеми Ђакома Пучинија, што је такође значајан успех. Како се развијало ваше искуство када говоримо о тим земљама?

– Поново конкурс. Очигледно моју досадашњу каријеру и мој пут обележавају конкурси, што мислим да је лепо и вредно јер говоримо о земљама, наравно, у којима се свако од нас осећа као странац и то и јесмо, без сумње. Велике су разлике у култури, атмосфери, у језику и свему ономе што заправо представља мале препреке и нама музичким уметницима, али околности мог рада и усавршавања у Италији су заиста биле специфичне јер је језик и опера нешто што је неодвојиво, тако да сам не тако мали број година уназад, али и сада континуирано посветила заиста учењу језика како бих добила прилику да, такође путем конкурса који је организовао велики светски диригент маестро Антонело Алеманди, прођем тај одабир кандидата који конкретно за ову прилику рада у Фиренци и рада на операма заиста долазе из читавог света.

Дакле, не говоримо само о европском континенту, не говоримо само ни о америчком континенту, говоримо заиста о врхунски талентованим и квалитетним музичарима који долазе из читавог света како би своју прилику добили у Фиренци.

Осим диригентске и музичке каријере, ви сте и вокални солиста. Шта вас је усмерило ка дириговању, а шта ка вокалној уметности и како те две уметности успевате да ускладите?

– Некада, раније, добијала сам често савете, можда пре овде на балканском простору, како би требало да дођем до једне тачке преусмерења и фокуса на само једно. А онда ме је јако обрадовало када сам интензивно почела да путујем и заправо пролазим разне аудиције и конкурсе о којима говорим за иностране земље и пројекте у иностранству, како су велики диригенти и педагози из других земаља почели да ме у ствари саветују супротно и говоре ми да никада не напуштам вокалну традицију и да никада не одустанем ни од тог пута, паралелно уз свој диригентски.

Тако да сам сада у једном периоду и зениту пуног охрабрења да континуирано и паралелно активно наставим да певам, наравно, као што ћу наставити и свој диригентски ангажман. А интересантно би било говорити у нешто дужој емисији свакако о томе колико се певање и дириговање могу повезати и колико је значајно за једног диригента када поседује уопште могућност вокалног израза, колико ми је певање помогло у дириговању, колико ми је дириговање значило у неким лидерским вештинама када је у питању моја певачка каријера. Тако да, врло је интересантно, али трудим се да учим од најбољих који сматрају да је музика једно цело и да у том погледу не подлеже правилима подвајања и одвајања и ја се држим тог.

Исту идеју имали су и овога пута, слањем нове поруке песмом и спотом Хоћу да ми буде лепо и то у време још једног великог празника, Ускрса.

Песма крушевачког рок састава поново долази у право време, сугеришући да се управо у празничним данима потрудимо да нађемо времена за себе и своје ближње, да славимо живот и да са више ведрине посматрамо свет око себе, уз поруку да можемо допринети сопственој срећи, уколико радимо на томе и верујемо...

Бенд „Струјни удар“ чине Ђорђе Нејковић, Драган Ранитовић и Аца Џунић, уз сараднике, такође врсне музичке професионалце, који употпуњују њихов звук. Музика овог састава се ослања на рок израз, са наглашеним мелодијама и директним гитарским приступом, док продукција остаје сведена и функционална.

Текстови су фокусирани на личне доживљаје и свакодневне теме, често са дозом ироније и дистанце. Kако истиче Нејковић, албум је настајао годинама, кроз „скупљене емоције, мотиве и мелодије".

Десет песама овековећених на студијском албуму Хоћу да ми буде лепо, сведоче да се ради о музички и ауторски зрелом, продукцијски озбиљном издању, што након мишљења стручне јавности ових дана потврђује и све бројнија публика која открива музику „Струјног удара“.

Албум је крајем прошле године објавио ПГП РТС, а представљен је на концертној промоцији у Дому омладине Београда, где је бенд уживо представио енергију, атмосферу и кохерентност свог музичког материјала.

„Струјни удар“ се овим издањем јасно позиционирао као ауторски пројекат који инсистира на комуникацији са публиком и порукама у којима се она препознаје, а које су уједно и веома инспиративне.

Осим песама Божић и Хоћу да ми буде лепо, бенд је урадио спотове и за Падам, песму снимљену са Звонимиром Ђукићем Ђулетом из бенда „Ван Гог“, као и за песму Харизма, снимљену са Драгим Јелићем из „ЈУ групе“.

Осим што већ има потенцијал радијског хита, Хоћу да ми буде лепо, насловна песма ауторског студијског албума састава ,,Струјни удар", претендује да постане и својеврсна рок мантра свакодневице.

Весну Радосављевић гледаоци су већ навикли да виде у улози презентера у Дневнику, Владимир Јелић се, после дуже паузе, поново вратио на Радио-телевизију Србије, а Мирко Михајловић до сада је био познат као водитељ Јутарњег и Београдског програма РТС-а.

„У времену када сви говоре – важно је коме верујете. Ви сте изабрали нас“, поручују водитељи Другог Дневника и додају „Свакога дана доносимо само оно што је важно. Јасно, тачно и на време.“

Подвиг додатно добија на тежини када се зна да је Дамато трчањем почео да се бави тек у позним годинама. Непосредно по проласку кроз циљ, испред миланског Дуома, кроз осмех је рекао водитељу програма: „Мало ми недостаје даха." Већ неколико тренутака касније, уз препознатљив смисао за хумор, на питање одакле долази одговорио је: „Из Торина, али не пешке".

Први маратон са 73 године

Прича Ђузепеа Дамата носи посебну животну поруку. Трчањем је почео да се бави тек са 73 године, након што је претходно годинама неговао велику љубав према бициклизму.

Kако је испричао за италијанске медије, све до тада спортску страст проналазио је на два точка.

После једне незгоде и супругиног захтева да остави бицикл, одлучио је да промени дисциплину, али не и животни ритам. Почео је да трчи, а свој први маратон завршио је за импресивних 3 сата и 40 минута. Од тада није стао.

Маратон у Милану био је 17. у његовој каријери, а на путу до новог светског рекорда пратила су га, како каже, његова „два анђела чувара", унуци Сиро Д’Амато, искусан ултрамаратонац, и Стефано Дамато, 28-годишњак којем је ово био први маратон.

„Мало су ме успоравали, јер имам обичај да кренем прејако. Захваљујући њима, стигао сам до циља потпуно свеж", рекао је Дамато.

Живот у непрекидном покрету

Висок 160 центиметара и тежак свега 49 килограма, са грађом типичном за брдског бициклисту и дугопругаша, Дамато иза себе има живот испуњен радом и спортом.

Рођен у Торину, од оца из Пуље и мајке из Венета, годинама је водио малу породичну фирму за паркете, остајући притом стално физички активан.

И данас игра тенис неколико пута недељно, а дух такмичара никада га није напустио. Још као осамнаестогодишњак бициклом је за само четири дана стигао од Торина до Напуља, а током живота савладао је и бројне доломитске планинске превоје.

У његовој породици, чини се, и генетика има важну улогу, отац Станислао доживео је 102 године.

Нови изазов већ у Торину

За Ђузепеа Дамата, међутим, ни светски рекорд није крајња станица. Нови циљ већ је пред њим: Полумаратон у Торину 19. априла.

„Видео сам да тамо трче и пријатељи, верујем да ћу им се придружити", рекао је Дамато, једноставно и мирно, као да иза себе нема управо историјски резултат. Планове има и за будућност: „Надам се да ћу трчати још десетак година".

Kада то изговори човек који је са 90 година оборио светски рекорд, те речи звуче као више од жеље, као снажна порука да за нове циљеве никада није касно.

Какве су биле прве звезде у универзуму

Сматра се да су прве звезде које су се формирале у нашем универзуму биле готово у потпуности састављене од водоника и хелијума, без тежих елемената. Такође су биле огромне и вреле, стотине пута масивније и десетине хиљада степени топлије од Сунца.

Али пошто је већина ових такозваних звезда треће Популације живела само релативно кратко време пре него што је експлодирала, астрономи још увек нису коначно пронашли галаксију испуњену њима јер су постојале тако рано у историји универзума.

Галаксија Хеба као могући траг Популације III

Сада су Роберто Мајолино са Универзитета у Кембриџу и његове колеге открили да галаксија Хеба, група звезда која је настала само 400 милиона година након Великог праска, има све карактеристике галаксије испуњене трећом Популацијом.

Поред тога што не садржи видљиве елементе теже од водоника или хелијума, светлост која долази из галаксије је концентрисана око карактеристичне фреквенције повезане са хелијумом који је лишен својих електрона – нешто што су само изузетно вруће звезде, попут Популације III, у стању да ураде. „Чини се да су звезде Популације III, колико видимо, највероватније објашњење“, каже Мајолино. „Сва друга објашњења су веома незадовољавајућа.“

Кључна улога телескопа Џејмс Веб

Хебу су првобитно приметили Мајолино и његов тим 2024. године користећи Свемирски телескоп „Џејмс Веб“ (JWST), где су њени спектри изгледа показивали јонизовану линију хелијума која сугерише звезде Популације III, али није било јасно да ли је ова линија стварна или долази из друге галаксије, као и да ли у звездама можда постоје тежи метали.

Али, након даљег посматрања помоћу JWST-а, истраживачи су сада пронашли другу линију, повезану са јонизованим водоником и која долази из истог извора, што указује да је линија хелијума заправо стварна.

„Провела сам много времена заиста пажљиво испитујући податке, уверавајући се да је ово сигурна детекција линије“, каже чланица тима Хана Иблер са Универзитета Лудвиг Максимилијан у Минхену у Немачкој.

„Када је ово постало јасно, где видимо овај врх (јонизованог водоника) и иначе нема детекције линије, то је било заиста невероватно. Био је то сјајан тренутак знати и имати доказ да је оно што смо тврдили неколико година раније заиста тачно, да овде имамо хелијум и водоник, што сугерише сценарио Популације III.“

Још нема коначне потврде

Резултати су убедљиви, а присуство линије јонизованог хелијума указује да видимо изузетно вруће објекте, што је оно што очекујемо за звезду Популације III, каже Данијел Вејлен са Универзитета у Портсмуту, у Великој Британији, али то није коначно јер још увек немамо ниво прецизности потребан да искључимо да нема тежих елемената, што би их учинило зрелијим звездама Популације II.

Галаксију испуњену са онолико звезда Популације III колико Мајолино и његов тим предвиђају, такође је тешко објаснити симулацијама које су астрономи направили о раном универзуму, које откривају да су се прве звезде често формирале у релативно изолованим и ретким јатима.

Зашто је откриће важно за разумевање универзума

„Није ствар само у трци да се стави застава на Популацију III, рекавши да смо је пронашли, и то је то. Заправо, већ много учимо“, наводи Мајолино. Ако се потврди да су звезде у Хеби звезде Популације III, како додаје, оне би нам могле дати кључне информације о раном универзуму.

Мајолино и његов тим су већ користили прва посматрања Хебе да симулирају колико су масивне могле бити прве звезде и открили су да је већина њих око 10 до 100 пута масивнија од Сунца, са много мање мањих од тога.

Један од главних разлога за опрез је чињеница да је витамин Д растворљив у мастима, што значи да се не излучује лако из организма, већ се акумулира у ткивима. То значи да се прекомерне количине могу временом нагомилати и довести до токсичних нивоа у крви.

У пракси, лекари све чешће бележе пацијенте са веома високим вредностима витамина Д, преноси Science Alert.

Како се наводи, код особа са повишеним нивоима витамина Д или код оних који узимају велике дозе суплемената (изнад препоручених), уочен је „неочекиван пораст ризика од падова и прелома“. Ово доводи у питање уобичајено уверење да веће количине овог витамина аутоматски значе јаче кости.

Високе дозе нису безбедне како се раније мислило

Иако се витамин Д често промовише као безопасан суплемент, истраживања показују да то није у потпуности тачно.

Све више људи узима високе дозе – често између 4.000 и 20.000 интернационалних јединица (IU) дневно – што значајно превазилази уобичајене препоруке.

Истовремено, додатни извори витамина Д (као што су обогаћена храна или други комбиновани  суплементи) могу повећати укупан унос, што може довести до токсичности и озбиљних последица.

Прекомерни унос витамина Д може довести до стања познатог као хипервитаминоза које је, када је витамин Д упитању, повезано са повишеним нивоом калцијума у крви (хиперкалцемија).

Ово стање може изазвати мучнину, повраћање, слабост, учестало мокрење, бол у костима
и проблеме са бубрезима, укључујући камен у бубрегу

У тежим случајевима, вишак калцијума може довести до оштећења меких ткива, артерија и бубрега.

Научници наглашавају да витамин Д има важну улогу у организму, али да његово узимање мора бити контролисано и прилагођено индивидуалним потребама.

„Витамин Д је далеко од безопасног суплемента и не треба га тек тако узимати“, наводе стручњаци који су испитивали штетност његовог прекомерног уношења.

Уместо произвољног узимања високих доза, препоручује се консултација са лекаром и праћење нивоа витамина Д у крви, како би се избегли потенцијални ризици, закључују нутрициолози.

Логотип Xbox One појављује се на почетку видео-клипа пре него што почну да се смењују призори мушкараца који играју разне онлајн компјутерске игре и људи, укључујући и жене, у торњевима контроле лета који гледају у своје рачунаре.

„Тренирали сте се за ово“, кажу у огласу.

У огласу се такође истиче да ће годишња плата која се нуди контролорима, износити 132.000 евра (155.000 долара) након три године рада.

Министар саобраћаја САД, Шон П. Дафи, навео је у саопштењу да се ФАА морала прилагодити како би досегла следећу генерацију контролора лета.

Нова стратегија запошљавања циља и „растућу демографску групу младих одраслих особа који поседују многе вештине које се тешко стичу, а потребне су за успешног контролора“, истакао је Дафи.

Кампања подсећа на ону покренуту 2021. године под Бајденовом администрацијом, названу "Level up", што је фраза која се користи за описивање напретка у електронским играма. Између осталог, циљ кампање из Бајденове ере био је убеђивање гејмера да попуне упражњена радна места контролора.

Контрола лета је кључна за одржавање безбедности авиона који улазе и излазе са аеродрома. Контролори прате и усмеравају авионе како би се избегли судари и други проблеми на аеродрому, али и изнад и око њега.

У описима ове професије сугерише се да посао захтева брзо доношење одлука под притиском, као и техничку стручност. Међутим, упражњена радна места за контролоре су проблем већ годинама, а стручњаци предвиђају да ће недостатак расти сваке године у наредних неколико година.

Америчка Федерална управа за ваздухопловство је прошле године саопштила да ће се сматрати да ће сва радна места бити попуњена са укупно 14.663 активна контролора. У то време је недостајало најмање 3.000 контролора уз напомену да се очекује да ће многи контролори напустити своје позиције до 2028. године.

Дафи је у петак рекао да је број запослених тренутно на највишем нивоу у последњих шест година, али није навео конкретне податке о броју запослених и слободних места.

Ник Данијелс, председник Националног удружења контролора лета, синдиката који представља контролоре, рекао је да синдикати подржавају стратегију регрутовања играча видео-игара како би се решио проблем са мањком запослених.

„Наш синдикат поздравља иновативне приступе проширењу базе кандидата, укључујући и обраћање појединцима са високим нивоом способности као што су гејмери, све док се поштују ригорозни стандарди које захтева ова професија кључна за безбедност“, нагласио је Данијелс.

Оглас за запошљавање нових контролора објављен је након неколико инцидената у које су били укључени авиони и контрола лета. Почетком 2025. године, војни хеликоптер се сударио са путничким авионом у ваздуху изнад аеродрома „Роналд Реган“ у близини Вашингтона, усмртивши 67 људи. Ове године, летелица компаније „Ер Канада“ срушила се на ватрогасно возило на аеродрому Ла Гвардија у Њујорку, при чему су два пилота погинула.

Такође, Џастин је на огромном екрану пустио неке од кућних видео-снимака којима је привукао пажњу публике, или и музичке индустрије са 12 година. Присутнима је деловало да извођач током наступа реагује на неке коментаре који су се низали уживо на Јутјуб стриму.

Учешће на Коачели био је највећи живи наступ кандаске звезде у последње четири године, након што је отказао своју светску турнеју Justice због здравствених проблема.

Концерт је отворио сам на потпуно празној сцени, изводећи песме са својих албума Swag и Swag II из 2025. године пре него што је публици рекао да жели да их поведе „на путовање“ и вратио се на почетак каријере. Више пута је питао публику колико далеко у прошлост сеже њихово памћење.

Бибер је такође пустио снимак због којег је недавно постао виралан у којем се расправљао са фотографом, а што је изазвао спекулације о његовом менталном стању.

Певач који понашањем неретко шокира јавност, одабрао је да на фестивалу наступа у дуксерици, мајици и шортсу на скоро потпуно празној бини. Како су се хитови низали, тако су се Џастину придруживале колеге, међу којима су били Кид Ларој, Визкид, Темс и Дижон.

Џастинова супруга, Хејли Бибер, пратила је наступ у друштву славног пара, глумца Тимотија Шаламеа и ријалити звезде Кајли Џенер.

Бибер је, након два одлагања, започео светску турнеју Justice у марту 2022. године, али је већ у септембру, након што је открио да пати од парализе лица, која је наступила услед Рамсаи-Хантовог синдрома, то јест компликација услед херпес зостера.

У јулу 2025. године објавио је без икакве најаве албум Swag, а у фебруару је наступио уживо на додели Греми награда.

Биберов наступ на фестивалу Коачела био је драстично другачији од наступа Сабрине Карпентер, чији је наступ у петак увече са холивудском тематиком обиловао променама костима, имао богату кореографију и разрађену сценографију.

Колумбијска поп звезда Карол Џи главна је данашња звезда фестивала, који се одржава током два викенда у калифорнијској пустињи. Према званичним подацима, фестивал који се одржава у граду Индио у Калифорнији, привлачи више од 100.000 људи дневно.

Ивана је до титуле у свом родном селу дошла након надметања које је ове године окупило 52 учесника из осам земаља. Ивана је и као дете била шампионка, док јој је међу сениорима ово друга титула.

Ивана Проданов, сениорска првакиња света у туцању јајима истиче да је и поред победе у категорији одраслих 2022. године, осећај и даље јединствен.

Описујући одабир шампионског јајета, победница каже да се тешко одлучила за оно које је понела у борбу: „Тата и његов пријатељ – они су одабрали јаје са којим ћу се такмичити“.

У конкуренцији 86 младих такмичара најбољи пласман остварио је осмогодишњи основац из Мокрина Душан Терзић.

„Први пут сам победио!“, похвалио се Душан, јуниорски првак света, и додао да су му у одабиру јаја помогли тата и деда.

Такмичари долазе из целог света

Да је такмичење у Мокрину заиста светско надметање, сведочи велики број учесника из иностранства.

„Живим у Лос Анђелесу и три месеца сам на пропутовању по европским земљама. Од пријатеља сам чуо за ово необично надметање и одлучио да дођем и такмичим се. Изузетно искуство и пун сам најлепших утисака из Мокрина и Србије“, прича Мајкл Њуман из Лос Анђелеса.

Мирослав Голић из канадског града Ванкувера каже да се оваква прилика не пропушта: „Ускрс је, није то мала ствар. Живимо у Ванкуверу и 26 година смо тамо већ. За Божић и ово – ту смо увек“.

И док се Ускрс махом обележава код куће и у кругу породице, овај хришћански празник се у Моркину прославља заједнички у центру села уз хиљаде грађана и гостију, који због необичног такмичења у туцању шареним јајима долазе и из најудаљенијих делова Европе и света.

Одрастање између филмских и модних икона

Као млађа ћерка једног од најпознатијих глумачких парова европског филма, Леони је одрасла у окружењу у којем су уметност, мода и глума природно испреплетени.

Њени родитељи упознали су се 1996. године, а заједно су били до 2013. године, остављајући снажан траг у европској и светској филмској индустрији. Старија сестра Дева Касел већ је изградила успешну каријеру у свету моде и филма, поставши једно од најтраженијих младих лица на модним пистама.

Мода, породица и наслеђе које се не може избећи

Иако још није званично започела каријеру у моди или филму, Леони Касел већ привлачи пажњу модне индустрије. Дебитовала је као насловна звезда априлског издања италијанског Вога за 2026. годину, чиме је симболично закорачила у свет високе моде.

Током фотографисања, она и њена мајка су поделиле тренутке опуштености и сарадње, бирајући одећу и комбинујући стилове. Моника Белучи је раније истакла да деци даје слободу да сама пронађу свој пут: „Децу треба поштовати. У једном тренутку она одрасту и на нама је само да пратимо њихов лет“.

Ништа се не ради без љубави

У интервјуу за Вог, Леони се представила као сензибилна и радознала млада особа, заинтересована за музику, филм и језике. Говори пет језика и воли путовања, а ускоро планира одлазак у Бразил. Свој поглед на живот сажела је једноставном реченицом: „Ништа се не ради без љубави“.

Реченицом која уједно одражава и надимак који јој је дала мајка, али и начин на који посматра сопствени развој.

Ко су непо-бебе у моди

Појава Деве и Леони Касел није изолован случај. Последњих година у употреби је термин непо-бебе (nepotism baby), којим се означавају деца познатих личности која каријеру граде у истој индустрији као њихови родитељи односно која су баш захваљујући њима привилегована.

У свету моде таквих примера има много. Међу најпознатијима је Каја Гербер, ћерка Сидни Крафорд, данас једно од најтраженијих лица модних писта и чест гост црвених тепиха. Ту је и Лила Мос, ћерка Кејт Мос, која већ гради међународну каријеру.

Овај феномен изазива подељене реакције. Критичари сматрају да непо-бебе имају олакшан пут захваљујући породичном имену и већ постојећим контактима, што отвара питање меритократије и једнаких шанси. С друге стране, истиче се да су ови млади људи одрастали под рефлекторима и притиском јавности, често од најранијег детињства, што њихово искуство чини сложенијим него што изгледа на први поглед.

Како је истакла и манекенка Викторија Черети, разлика између оних који каријеру граде од нуле и оних који имају познато презиме и даље је велика и тешко упоредива. Привилегија постоји, али не гарантује успех, она „само“ отвара врата. Коначан пут зависи од личног рада, талента и избора.

Генерација која тек долази

За Леони Касел, као и за многе младе из познатих породица, пут тек почиње. Између образовања, међународног искуства и првих корака у јавном животу, она се и даље формира као личност.

Док модни свет посматра њене прве кораке, остаје утисак да ће се тек видети да ли ће следити породични пут или изградити сопствени. За сада, како каже њена мајка: „Леони већ лети“.

Жуманце чини јаје посебним. У њему се налази већина витамина, међу њима и Б12, који постоји само у намирницама животињског порекла. Жуманце је пуно и минерала, попут гвожђа и цинка.

И највећи део протеина налази се управо у жуманцету – око 60 одсто више него у беланцету. Протеини из јаја су нарочито високог квалитета, што значи да организам може да их искористи готово у потпуности.

Једно јаје садржи и масноће – између 180 и 220 милиграма холестерина. Наш организам сам производи чак четири пута више.

Холестерин је у основи животно важна масноћа у крви и важан градивни елемент ћелија и витамина.

Постоје две врсте холестерина. ХДЛ – преноси вишак холестерина из крвних судова у јетру, и често се назива добар холестерин.

ЛДЛ – може да се таложи у артеријама и повећа ризик од болести срца и крвних судова.

„Знамо да је ЛДЛ холестерол у крви фактор ризика за одређене облике кардиоваскуларних болести, на пример за такозвану атеросклерозу, односно закречење крвних судова“, каже професор Стефан Лорковски са Универзитета Фридрих Шилер у Јени.

„Препоруке кажу да се дневно не би требало унети више од 300 милиграма холестерина“, каже нутриционисткиња Жанин Хенкел-Оберлендер, професорка биохемије исхране на Универзитету у Бајројту.

Да ли холестерин из јаја представља проблем?

То одговара отприлике једном и по јајету дневно, ако се холестерол уноси само из јаја. Међутим, холестерол се налази и у другим намирницама животињског порекла, попут путера, меса или млечних производа.

Исхрана утиче, пре свега, на количину холестерина која се може таложити у организму. Но, тај утицај се данас процењује нешто мањим него раније, каже нутриционисткиња Хенкел-Оберлендер.

„Раније се сматрало да је исхрана пресудан фактор који одређује ниво ЛДЛ холестерина. Данас знамо да то није баш тако.“

Према садашњим сазнањима, исхрана утиче са око 25 одсто, док се раније процењивало да тај утицај износи око 50 процената.

„Генетска компонента је знатно већа од компоненте исхране“, каже Хенкел-Оберлендер. Код сваке четврте до седме особе постоје одступања у метаболизму холестерина, која су вероватно генетски условљена. Ко има повишен ниво холестерина, требало би да води рачуна о уносу јаја – иако је тај ниво у великој мери генетски условљен.

Да ли јаја помажу у изградњи мишића?

Велико кокошје јаје садржи око седам до осам грама протеина. Оно обезбеђује и аминокиселину леуцин, која је важна за изградњу мишића.

Међутим, тих хранљивих материја има и у махунаркама, орашастим плодовима и житарицама, на пример у овсеним пахуљицама. „Због тога не морате да једете јаја“, каже стручњак за исхрану Лорковски.

Протеини и аминокиселине најбоље доприносе изградњи мишића када се мишићи додатно оптерећују тренингом. Ипак, често се уноси превише протеина, упозорава Лорковски.

„Не морате сваког дана да попијете шејк са десет сирових јаја.“

Посебно код производа са високим садржајем протеина, попут протеинских чоколадица или напитака, уносе се велике количине које организам не може у потпуности да искористи.

Нутриционисткиња Хенкел-Оберлендер објашњава: „Тај протеин једноставно наставља пут кроз црева. У дебелом цреву ферментише, што може да изазове бол у стомаку, надимање и пролив.“

Може ли превише протеина да оптерети бубреге?

Код здравих људи конзумирање јаја по правилу не изазива проблеме са бубрезима. Међутим, код особа код којих већ постоји почетно оштећење бубрега велика количина протеина – нарочито из прерађених производа са високим садржајем протеина – може додатно да оптерети бубреге. Организам мора да се ослободи вишка протеина и нарочито азота који се у њима налази.

„У бубрезима се тада ствара много урее“, објашњава Хенкел-Оберлендер. „То добро функционише код здравих одраслих особа које пију довољно течности. Али код пацијената са бубрежном инсуфицијенцијом или оштећењем бубрега, за које можда још ни не знају, то заиста може да допринесе даљем слабљењу функције бубрега.“

Код здравих људи, међутим, нема доказа да исхрана богата протеинима оштећује бубреге.

Све зависи од индивидуалног здравственог ризика

Конзумирање јаја се у научним студијама увек изнова доводи у везу са болестима срца и крвних судова, као и са можданим ударом. Међутим, често је реч само о назнакама.

„Више великих анализа до сада није показало јасне доказе да постоји стварна повезаност са болестима срца и крвних судова или са повећаним ризиком од смртности“, каже Хенкел-Оберлендер.

Велике студије, попут оних које спроводи Харвардова школа јавног здравља „Чан“, често испитују конзумирање једног јајета дневно и притом не налазе снажну директну повезаност са болестима срца и крвних судова.

С друге стране, особе са дијабетесом типа 2 или са проблемима са бубрезима и јетром требало би да обрате пажњу на конзумирање јаја.

„Већ годинама имамо податке који показују да је код особа са дијабетесом типа 2 конзумирање јаја чешће повезано са повећаним кардиоваскуларним ризиком“, каже Лорковски. У том случају је, дакле, већи ризик од болести срца и крвних судова.

„Све зависи од индивидуалног кардиоваскуларног ризичног профила“, додаје Лорковски.

Лансирање „Артемиса 2“

Полетање 2. априла са лансирног комплекса 39Б означило је почетак прве људске лунарне мисије још од „Апола 17“. Покретана најмоћнијом Насином ракетом СЛС (Space Launch System), у тек свом другом лету, мисија „Артемис 2“ послала је четворо астронаута на десетодневно путовање дуго 1,1 милион километара. На самом врху налазила се посада у капсули „орион“, под надимком „Интегрити“.

Земља кроз прозор

У мисији пуној рекорда, Насина астронауткиња Кристина Кох постала је прва жена која је напустила Земљину орбиту и обишла Месец. Овде је видимо 2. априла како кроз прозор главне кабине летелице Орион посматра нежну плаву сферу Земље. Док се „Артемис 2“ приближавао Месецу, континенти и облаци су се сливали у један живи свет.

И Земља има тамну страну

Фотографија Земље са Сунцем иза ње настала је непосредно након кључног маневра убрзања ка Месецу 3. априла, када је „орион“ напустио Земљину орбиту и кренуо ка Месецу. Земља је тада постала светлећи срп у тами, док је њена ноћна страна остала у сенци, готово невидљива.

Здраво, свете!

Такође снимљена одмах након убрзања ка Месецу 2. априла, ова фотографија снажно се разликује од каснијих. Дуже време експозиције открило је неосветљену страну Земље, али је чине јединственом и други детаљи. Поред тога што је прва фотографија која приказује поларне светлости на оба пола, на њој се виде и Земљин срп, Венера (десно доле) и трака зодијачке светлости (сунчева светлост која се одбија од прашине у астероидном појасу Сунчевог система).

Терминатор

Док је „орион“ 3. априла јурио даље од Земље, командант Рид Вајзмен снимио је линију терминатора – оштру границу која раздваја дан и ноћ на Земљи, свакодневну појаву претворену у упечатљив призор из дубоког свемира.

Здраво, Месече!

Снимљен 6. априла, непосредно пре почетка посматрања приликом пролета поред Месеца, овај призор открива огроман кружни ожиљак – басен Оријентале, широк око 1.000 километара, једну од најдраматичнијих ударних формација на Месецу. Овај остатак древне вулканске активности испуњен лавом настао је услед колосалног удара пре више милијарди година.

Игра сенки

Истог дана, 6. априла, посада је забележила и линију терминатора (сумрачнице) на Месецу – област где ниско сунчево светло клизи преко површине, стварајући драматичне сенке које наглашавају кратере, гребене и планине, што је идеално за проучавање грубог терена Месеца. Према речима пилота Виктора Главера, који је посматрао ову линију кроз прозор „ориона“, кратери испред њега били су толико тамни да су изгледали „као да бисте право пали у центар Месеца ако бисте закорачили у неке од њих“.

Залазак Земље

Шести април био је врло плодотворан што се свемирских призора тиче, јер је посада забележила је и „залазак Земље“, током лета око Месеца. Док су астронаути прелетали преко далеке стране Месеца, посада је фотографисала и описивала карактеристике терена, укључујући ударне кратере, древне токове лаве, као и пукотине и гребене настале током спорог развоја Месеца кроз време. Слика подсећа на чувену фотографију Излазак Земље (Earthrise), коју је астронаут Бил Андерс снимио 58 година раније током лета посаде „Апола 8“ око Месеца.

Потпуно помрачење Сунца

Астронаути мисија „Аполо“ већ су посматрали потпуна помрачења Сунца на путу ка Месецу, али је посада „Артемиса 2“ била прва која је то видела са далеке стране Месеца. Тог 6. априла, потпуно помрачење трајало је невероватних 54 минута посматрано из „ориона“, током којег су чланови посаде могли да виде сунчеву корону, звезде и удаљене планете – јединствену перспективу немогућу са Земље.

Орион у Тихом океану

Нешто више од два сата након поноћи, после драматичног ватреног пробијања Земљине атмосфере, капсула „орион“ спустила се и „бућнула“ у Тихи океан код обале Сан Дијега. Мало више од сат времена касније, спасилачки тимови отворили су врата капсуле, извукли астронауте и хеликоптерима их пребацили на оближњи војни брод.

Реч је о кратким ланцима аминокиселина који природно постоје у организму и играју важну улогу у бројним биолошким процесима. Неки пептиди већ су одобрени за медицинску примену, али велики број оних који се тренутно користе у ове сврхе није прошао адекватна клиничка испитивања, преноси Science Alert.

Како функционишу пептиди

Пептиди делују као сигнални молекули – „комуницирају“ са ћелијама и могу да покрену различите физиолошке процесе, попут лучења хормона или регенерације ткива.

Због тога су постали привлачни онима који траже брза решења за опоравак после тренинга, побољшање изгледа коже или повећање нивоа енергије. Међутим, управо та способност да утичу на сложене системе у телу отвара и бројна питања о безбедности.

Тржиште без контроле

Један од кључних проблема је чињеница да се многи пептиди продају онлајн. У пракси, то значи да се купују без рецепта и користе без медицинског надзора. Оваква ситуација ствара регулаторну „сиву зону“, у којој није јасно ни шта се тачно налази у производима, нити у којим дозама.

Стручњаци упозоравају да су бројни препарати погрешно означени, контаминирани супстанцама које могу бити штетне или садрже другачије супстанце од оних наведених на декларацији. Научна заједница је зато, између осталог, прилично опрезна када је реч о овом тренду.

„Не видимо податке који би оправдали толики ентузијазам“, упозоравају истраживачи, истичући да фармацеутске компаније нису показале значајно интересовање за већину ових супстанци. Другим речима, да постоје убедљиви докази о ефикасности и безбедности, ови производи би већ били у широкој медицинској употреби, преноси Sience Alert.

Потенцијални ризици нису занемарљиви. Сам чин убризгавања носи одређене ризике – укључујући инфекције, упале и оштећења ткива, нарочито ако се ради без стручне помоћи. Поред тога, пептиди могу утицати на хормонски систем и друге кључне процесе у организму.

Постоји бојазан да би неки од њих могли да „подстакну раст постојећих тумора“ или изазову поремећаје у раду ендокриног система. Забележени су и случајеви алергијских реакција, токсичности, па чак и озбиљних инфекција попут сепсе.

Велика непознаница: дугорочни ефекти

Један од највећих проблема је недостатак дугорочних истраживања на људима. „У најбољем случају, ово је бацање новца. У најгорем, може бити опасно“, упозоравају лекари.

Без јасних клиничких података, немогуће је са сигурношћу знати какве последице ове супстанце могу имати након месеци или година употребе.

Важно је разликовати пептиде који су прошли строге регулаторне процедуре од оних који се продају без контроле.

Одобрени лекови на бази пептида користе се у лечењу одређених стања и прописују се под надзором лекара. Насупрот томе, нерегулисани производи са интернета могу бити небезбедни управо због непознатог састава и дозирања.

Више наде него доказа

Иако пептиди имају потенцијал у медицини, тренутна популарност инјекционих варијанти у велнес заједници далеко превазилази научне доказе.

Како упозоравају стручњаци, људи који их користе често практично експериментишу на сопственом телу, без јасног разумевања ризика.

Док не буде више поузданих истраживања и јаснијих регулатива, основна препорука стручњака остаје иста – опрез пре свега.

„Он је рекао: Људи ево ја сам спреман то да дам, од мене и овако нема ништа, он се био опростио са овоземаљским животом. Ја сам спреман да то скинете са мене и да спасите официра, али да се моје име никад не помене, да се никад не зна ко му је учинио и дао”, прича Раденко Николић, Милојев потомак.

Његов несебичан чин стигао је до краља Петра, који га је због изузетне храбрости одликовао Карађорђевом звездом. Тако је Милоје постао први редов са једним од највиших признања тог времена.

„И за узврат добио је још, краљ му је послао на његову кућну адресу где су му донели ађутанти, хиљаду динара је добио новчану награду то је у то време било два пара волова у нашем селу то ниједна кућа имала није”, додао је Николић.

Новчану награду није задржао – даровао ју је цркви у суседном селу, остављајући траг дубоке хуманости која се као породично предање преноси са колена на колено као симбол жртве и части.

„Са тим новцем је донирао лустер у локалну цркву у Цапарићу. Он за нашу породицу је једна светиња којом се поносимо сви, иначе од Милоја и породице Николић око 250 директних потомака тренутно има”, испричао је Ратко Николић, Милојев потомак.

„Све што је он радио и ја бих исто сутра урадио исто тако, као што је он био исти би такав био за породицу нашу, за Србију”, истиче Милоје Николић Милојев унук.

Уз ордење чува се и памти и реченица из болничке постеље.

„Милоје је у својој трагедији једну реченицу изговорио у болници: Шта мали Милоје из Љубовије за мајку Србију осим живота може да да”, рекао је Никола Кнежевић, глумац у филму о Милоју Николићу.

Више од једног века касније Милојеви потомци саградили су цркву у Леовићу као трајни спомен на његова велика дела.

Због сарадње са колегама у Бечу, читав протокол – припрема, процена, хируршки рад, постоперативни ток – изграђен је по узору на трансплантациони програм у Бечу.

Сарадња са аустријским хирурзима даје прилику нашим пацијентима, како наводи, да буду оперисани по водећим светским протоколима.

Др Славиша Башчаревић, који је боравио шест месеци на усавршавању у Бечу, описује подухват као велики искорак српског здравства.

„Читав тим је радио као целина. Ово је веома компликована, вишечасовна операција. Свако је знао своју улогу, на челу са врхунским стручњацима грудне хирургије, анестезиологије, пулмологије и остатком медицинског особља. Кључ свега је координација, посвећеност и прецизност“, истакао је Башчаревић.

Операција је почела око 18 часова, а завршена је у раним јутарњим часовима, али др Башчаревић каже да нико није осећао умор.

Др Марко Поповић, који је узимао плућа од донора, навео је да иако сама операција траје више сати, њој претходи вишедневна припрема – од момента када се сазна да постоји донор до самог момента вађења плућа.

„Позитивна трема је била огромна када смо прихватили орган и када смо схватили да ћемо спасити један живот“, рекао је Поповић.

Координација експлантационих тимова је изузетно сложена, јер мора да се ускладе тимови који ваде срце, плућа, бубреге, да се након тога координише долазак остатка екипе и наставак процедуре.

Читав подухват трајао је два до три дана.

Славиша је послушао сестру, изабравши средњу понуду и борбу против три трагача. Ипак, пар нетачних одговора на самом почетку га је избацило из колосека, те није успео да надигра искусну екипу трагача.

Мемедовић је тада питао Сању да прокоментарише наступ свог брата, подсетивши се том приликом и њеног учешћа у Потери.

„Била сам у Потери, победиле смо трагачицу Милицу. Био је то први искључиво женски тим“, рекла је Сања, на шта се водитељ надовезао питањем: „Јесте ли расположени вечерас да одиграте ову Суперпотеру против наших трагача?“

Иако изненађена и затечена, Сања је ипак прихватила да замени места са Славишом, те се убрзо нашла на позицији такмичара док ју је брат подржавао из публике.

 Уследио је брилијантан наступ и неизвесна трка са трагачима из које је Сања изашла као победница и „богатија“ за 1.000.000 динара.

 „У збиру сте добри“, нашалио се Мемедовић и додао „свакоме по 500.000“.

 Славиша се, видно одушевљен сестрином победом, надовезао рекавши: „Знао сам да Сања то може“, па шаљиво додао „купиће ми пар стрипова и неку књигу.“

Епизоду су обележила још два сјајна такмичара. Славиша Недељковић из Новог Сада „пробио је лед“ наступивши први и победом над Трагачима освојио 400.000 динара.

Ништа мање вредан похвале био је и наступ Дарка Вучићевића из Шапца, који је показао велико знање и храброст да се бори за невероватних 2.000.000 динара против сво четворо трагача. Овог пута му то није пошло за руком, али ипак није деловао разочарано и са осмехом је напустио студио.

И тест је положен. Капсула са астронаутима спустила се уз помоћ падобрана у океан, код обале Сан Дијега. Четворочлана посада напустила је капсулу и хеликоптером пребачена на брод америчке морнарице.

Астронаути су прелетели око 1.126. 000 километара и снимили супротну страну Месеца. Мисија је уписала и нове рекорде: никада нико није летео тако далеко од Земље, приближили су се Месецу на само 6.400 километара и први пут је једна жена била на прагу Месеца.

„Мислим да је ова мисија заиста историјска и показала је велике могућности нових летелица, јер је одвела нашу екипу до Месеца, најдаље од земље него икада пре и вратила безбедно. То је изванредан успех и имамо још много тога да урадимо“, рекао је Хауард Ху, менаџер „Орион“ програма.

„Ова посада је више пута рекла да ово раде за цело човечанство, а данас смо испунили тај циљ завршетком њиховог путовања и безбедним повратком на Земљу“, рекао је Рик Хенфлинг, директор повратног лета мисије.

У геополитичком смислу, успех мисије Артемис чита се и као порука - свемир више није само питање наука и технологије, већ престижа и моћи. Међу првима који су упутили честитке – председник САД.

„Честитам сјајној и веома талентованој посади Артемиса ИИ. Читаво путовање је било спектакуларно, слетање је било савршено и, као председник Сједињених Држава, не могу бити поноснији! Радујем се што ћу вас све ускоро видети у Белој кући. Поново ћемо то урадити, а онда, следећи корак, Марс!“, написао је Трамп на Твитеру.

Следећа мисија - Артемис 3 требало би да донесе оно што свет чека више од 50 година – поновно слетање човека на површину Месеца. А земљин сателит данас се посматра као кључна станица – не за крај пута, већ почетак мисија ка Марсу и дубљем свемиру.