„Седамсто жена годишње премине, око хиљаду и више оболи, а имамо моћно оружје које је недовољно искоришћено. Само седам одсто деце је вакцинисано, а то је мали број. Ово је апел са 50 познатих и јавних личности који подижу глас за јавност, да би се статистике промениле и подигла свест.ХПВ вирус који изазива многе малигнитете може да се превенира овом вакцином која се користи у преко 140 земаља у свету“, истакла је Горица Ђокић, председница Удружења „Проговори".

"Ћилим је имао чудну судбину, тих година приликом ослобођења Зајечара, налазио се у једној згради која је преживела све те борбе и власници нису хтели да га униште, већ су га ставили у један ковчег у девојачку спрему и тако је он преживео те послератне године.

Разумљиво је зашто је тако мало ћилима сачувано, јер су они били реликвија за победнике неких прошлих времена краљевине која је у том тренутку била омражена и сви ти ћилими који су проналажени или су склањани,затурани, спаљивани, уништавани, јер су за собом могли да повуку и газду тог ћилима, домаћина“, рекао је Зоран Тошић, кустос у Подземном граду Карађорђевића.

Ћилими су некада били неодвојиви део историје свих краљевских породица, али и обичних људи. Управо због тога, неизстовани су део поставке у некадашњем тајном ратном склоништу грађеном по налогу краља Александра, а данас музеју. Више од 75 просторија ископаних у камену скривају бројне приче о збивањима на Балкану у периоду између два рата.

„Једна од најлепших прича је прича о српским ћилимима. Ћилими су красили свадбену поворку краља Александра Карађорђевића и краљице Марије и наравно то је један од разлога зашто су толико заступљени у овој изложби у Подземном граду "Камена девојка",  има их преко тридесет. Подземни град је тајна по себи постоји још неколико тајни, а то је пре свега тајна о тајном пролазу или пролазу испод реке Дрине“, рекао је Зоран Тошић, кустос у Подземном граду Карађорђевића.

Историја династије Карађорђевић уједно је, кажу, и сведочење о једној држави и народу у њој. Зато ћилими, али и остали предмети из тог времена у јединствени музеј на десној обали Дрине стижу из свих крајева Србије, али и Републике Српске.

Компанија која стоји иза производа, "Contraline", каже да овај приступ нуди реверзибилну алтернативу кондомима и вазектомији, са хидрогелом дизајнираним да се разгради у телу након одређеног временског периода, чиме се враћа плодност.

Компанија "Contraline" објавила је детаље свог клиничког испитивања прве фазе, откривајући да Адам може успешно да блокира ослобађање полних ћелија током 24 месеца, без сперматозоида у семеној течности двојице учесника код којих је до сада достигнута ова временска тачка у испитивању.

Осим тога, наводи се да нису забележени озбиљни нежељени догађаји.

„Ово је заиста узбудљиво јер је наш циљ од првог дана био да створимо контрацептивно средство за мушкарце које траје две године – то је оно што се тражи: двогодишња, привремена или реверзибилна контрола рађања намењена мушкарцима. И имамо прве податке који показују да је то могуће“, рекао је Кевин Ајзенфратс, оснивач и извршни директор компаније "Contraline".

Према његовим речима, 25 учесника у клиничком испитивању укључено је у различито време, а очекује се да ће уследити још резултата.

Оценивши да је у питању одличан доказ концепта, Ајзенфратс је истакао је имплант убачен током минимално инвазивне процедуре која траје око 10 минута и да се користи локална анестезија, што значи да пацијент остаје будан.

У развоју више контрацептивних средстава која блокирају семеноводе

Адам није први мушки контрацептив у развоју који делује тако што блокира сперматозоиде у ејакулационим каналима иако је Ајзенфратс навео да су неки други користили импланте од материјала који се нису разградили у телу. Рекао је да има мало података који показују да је плодност враћена након што су импланти уклоњени, док се такође јавила брига да би такви импланти могли да изазову ожиљке на семеноводу и да доведу до трајног стерилитета.

Резултати клиничког испитивања контрацептивног средства Адам још нису објављени у стручном часопису са рецензијом и не укључују податке о реверзибилности импланта.

Међутим, Ајзенфратс истиче да хидрогел има предвидљив животни век и да се показало да се током времена разграђује, што је показано у испитивањима на животињама, при чему је рад са нижим дозама код људи открио краћи период ефикасности.

„Идеја је да се добије нешто попут спирале за мушкарце“, објашњава Ајзенфратс, додајући да након двогодишњег периода мушкарци могу да одлуче да ли желе поново да уграде имплант.

Тим ради и на процедури која ће омогућити враћање плодности на захтев корисника. Ајзенфратс је прецизирао да мушкарци могу да користе тестове сперме код куће како би проверили да ли је контрацепција још ефикасна.

Из компаније "Contraline" наводе да очекују почетак друге фазе клиничког испитивања у Аустралији касније ове године у којем ће учествовати 30 до 50 мушкараца.

Професор Ричард Андерсон, стручњак за хормонску мушку контрацепцију на Универзитету у Единбургу, поздравио је резултате које је Адам постигао.

„Импресивно је да ово изгледа као нешто што заиста функционише, што је одлично. Сада имамо хормонске и нехормонске методе у напредном клиничком развоју, што је потенцијално много боља позиција него што смо били раније у смислу стварног добијања нечега на тржишту за мушкарце“, истакао је професор Андерсон.

Међутим, професор Андерсон и професор Џон Оутли, са Државног универзитета Вашингтон, указују на то да нису објављени подаци који показују реверзибилност имплантације Адама и да је остало нејасно колико дуго траје један имплант.

Професор Андерсон је такође нагласио да тек треба да се покаже да се имплант може уклонити, док је професор Оутли додао да су дугорочне последице блокирања семеновода непознате.

Такође, професор Оутли је приметио да иако би Адам могао бити јака контрацептивна опција за мушкарце, може се десити да је мушкарци тек ограничено прихвате.

„С обзиром на избор који нуди пилуле, фластера, инјекције или операције, верујем да би већина мушкараца пре изабрала пилулу или фластер уместо операције“, поручио је професор Оутли.

Отисци зуба животиње која припада породици великих мачака пронађени су на карлици човека сахрањеног на гробљу за које се верује да садржи остатке гладијатора.

Место где је пронађен скелет човека старости између 26 и 36 година, налази се дуж старог римског пута који води из Јорка и добило је ознаку гробља након што су археолози објавили да су открили 82 скелета војно способних младића у документарном филму из 2010. године под називом Гладијатори: Повратак из мртвих (Gladiators: Back From the Dead).

Док су Римљани документовали борбе између људи, као и људи и животиња у уметничким делима и записима, физички докази гладијатора и борби у које су улазили да би забавили друге су ретки, кажу аутори студије.

Научници наводе да су на костима уочене различите лезије, а након анализе и поређења са савременим траговима зуба разних животиња, идентификовано је да су у питању трагови који потичу од повреда нанесеним зубима велике мачке, вероватно лава.

Процењује се да је човек имао између 26 и 36 година када је умро, а да је живео током трећег века нове ере, када је Јорк био познат као Еборакум, град и војна база у римској провинцији Британији.

Професорка Беки Гоуланд, са Одељења за археологију Универзитета у Дараму, оценила је да је у питању узбудљива нова анализа и први директан доказ спектакла у којем су учествовали људи и животиња у римској Британији, али и шире.

„То такође поставља важна питања о важности и транспорту егзотичних животиња широм Римског царства“, истакла је професорка Гоуланд.

Истраживачи желе да сазнају како су лавови доспели у Британију и да открију више детаља о животу гладијатора на рубу Римског царства. 

Први директни, физички докази 

Студију, објављену у часопису PLOS One, водио је Тим Томпсон, професор антропологије на Универзитету Мејнут у Ирској.

„Годинама се наше разумевање гладијаторских борби и виђење борби у којима су учествовале животиње у великој мери ослањали на историјске текстове и уметничке приказе“, истакао је професор Томпсон.

Према његовим речима, ово откриће пружа први директан, физички доказ да су се такви догађаји одиграли у том периоду.

„На основу тог доказа мења се наша перцепција римске забаве и културе уопште у овом региону“, поручио је антрополог Тим Томпсон.

„Често се говори да игра може изразити неизрециво. Радост, туга и очај постају видљиви; отелотворени изрази наше заједничке крхкости. Да игра може пробудити емпатију, инспирисати љубазност, подстакнути жељу за излечењем, а не за повредом. Посебно у времену у коме стотине хиљада људи трпи неизвесност и последице ратова, сведоци су политичких преврата или протествују против неправде - искреност наше мисли добија витални значај", навео је Барашњиков.

Додао је да је то тешка обавеза и терет за тело, за игру и уметност, али да је уметност и даље најбољи начин да се одреди облик неизреченом.

„И да се поставе питања: Где је моја истина? Како да поштујем себе и своју заједницу? Коме или чему дугујем одговорност?", закључио је Барашњиков.

Светска алијанса за уметничку игру у оквиру Међународног позоришног института при Унескоу (ITI UNESCO), покренула је 1982. године обележавање Светског дана игре, а 29. април је изабран за датум обележавања у част дана рођења Жана Жоржа Новера, зачетника модерне игре.

Гала концерт у Народном позоришту у Београду за Светски дан игре

У саопштењу Народног позоришта у Београду наводи се да ансамлб Балета Народног позоришта у Београду слави балет као најузвишенији спој уметности, лепоте и покрета.

На Великој сцени Народног позоришта у Београду ће 29. априла бити одржан гала концерт „Славимо игру, славимо уметност“ током ког ће бити изведене деонице из најпознатијих дела богатог репертоара Балета Народног позоришта међу којима су Лабудово језеро, Гусар односно Le corsaire, Дон Кихот, Крцко Орашчић, Дијана и Актеон, Краљица Марго, Бановић Страхиња, Ко то тамо пева и Бајадера.

Балетска чаролија за децу биће одржана 11. маја на Великој сцени и тај програм намењен је најмлађима.

Програм за децу спаја уметнички доживљај и приближавање балетске уметности - односно биће одломци из најлепших сцена омиљених балетских представа, прилагођен дечијој публици.

Осим тога, биће организован и обилазак „Иза сцене" када ће малишати имати прилику да након концерта уз стручно вођење завире иза кулиса и открију чаробни свет позоришта.

Театар Мадлениjанум  Светски  дан игре, обележиће на Великој сцени 25. априла балетском премијером Carmen suite & Bolero у режији и кореографији Александра Илића. Савремена интерпретација два музичка ремек-дела биће уједно и обележавање 150 година од смрти Жоржа Бизеа и 150 година од рођења Мориса Равела.

Уз велики ансамбл домаћих и страних играча,на сцени ће бити и Гала Јовановић, наша балерина која игра за Бечку државну оперу.

На француском је „aјкула“ била „богиња“ – јер се та реч (déesse) и ознака модела ДС изговарају исто. А догађај о којем говори Мажес је био прва јавна демонстрација најславнијег Ситроеновог модела која је пратила отварање Салона аутомобила у Паризу.

Било је то 8. октобра 1955. – посетиоце и новинаре као да није занимао ниједан други нови модел представљен на Салону. Већ увече тог дана, Ситроен је примио 12.000 поруџбина модела ДС19, а до краја трајања Сајма их је било 80.000!

Конкуренција није била лоша, али...

Не може се рећи да те године није било иновација и интересантних модела. На тржишту су у средњем и луксузном сегменту још увек велика имена били Пежо – који је исте године избацио модел 403, један од најуспешнијих у историји – и Симка која је са својом „ведетом“ покушала да наново дефинише луксуз и привуче купце традиционалним америчким дизајном.

BMW је са својим моделом 501 покушао да одвуче имућније купце на сасвим другу страну, линијама које су биле разигране и рафиниране толико да је тај аутомобил прозван „анђелом барока“.

И оно што никако не треба заборавити: „Гејлорд гладијатор“. Један од најлуђих аутомобила свих времена, америчка лимузина склапана у баварском концерну „Цепелин“. Покушај да се створи ултралуксузна лимузина која би могла да вози брзо као „ферари“, а буде култивисана попут „ролс-ројса“, све то упаковано у дизајн какав би и данас изгледао ексцентрично.

Ништа од свега тога! „ајкула“ је све њих бацила у сенку – на много година. Дизајном и мноштвом техничких решења која су била испред свог времена.

Поменути Пол Мажес је (као технички самоук!) био изумитељ хидропнеуматског вешања које је потпуно променило појам удобне вожње и тек много година касније уведено и у луксузне моделе других произвођача. Реч је о систему који је самостално регулисао ниво – без обзира на оптерећење – и могао да спусти возило ка подлози ради боље аеродинамике при већим брзинама.

Тим снова: Бертони-Лефевр-Мажес

Полуаутоматски мењач, серво волан, каросерија од панела који су могли да се уклоне са шасије, што је олакшавало поправке, гумено дугме уместо класичне педале за кочнице, биле су то само неке од атракција ДС-а. Само оне би биле довољне овај модел постане звезда антологије превоза на четири точка.

Али и на њих је мало ко обраћао пажњу јер су на Салону све очи биле приковане за каросерију какву свет до тада није видео. Футуризам произашао из пера Фламинија Бертонија одликовали су: недостатак класичне маске мотора, издужена аеродинамична линија у виду капи, елегантно покривени задњи точкови, задњи мигавци уграђени у завршетке бочних линија крова, те низ других елемената који су били нешто ново и свеже и у ентеријеру возила.

Међу њима је и волан с једним јединим паоком, конструисан тако да лако може да се сломи при чеоном судару – и тако поштеди возача тешких повреда.

Мажес јесте био задужен за хидропнеуматско огибљење, али све остале техничке тековине овог аутомобила су дело Андреа Лефевра – заслужног и за технику других кључних Ситреонових модела.

Оно што је дотад изгледало немогуће, сада је остварено. „Ајкула“ је могла да се без проблема вози на три точка, па чак и са две пробушене гуме – бар неко време, као што је то показао атентат на председника Француске Шарла де Гола 15. октобра 1961: противници његове политике према Алжиру су отворили ватру на Де Голов ДС и избушили две гуме. Возач је једноставно дао гас и – утекао.

Атентат као нежељена реклама

„Ајкула“ је постала симбол напретка као и француске елеганције и шарма. Возили су је сви, од босова концерна до „откачених“ уметника којима је продавана у бојама бомбона; рели-возачи су са њом освајали трофеје, породице се возиле на излете, па и мртви – на последње путовање. Опробана је готово свака могућа намена овог аутомобилског чуда.

Француски филозоф Ролан Барт је још 1957. описао ДС као „хуманизовану уметност“ и „модеран еквивалент великих готских катедрала“ који је читав народ присвојио као „магичан објекат“.

Са малим „освежењима“ модела, у које спадају и фарови који се окрећу заједно са воланом у правцу кривине, „Ајкула“ је склапана две деценије, да би 24. априла 1975 – пре тачно 50 година – последњи модел сишао са производне траке. Модел број 1.330.755.

За многе је он до данас остао аутомобил број 1 светске историје и наравно да је осмишљавање његовог наследника било више него незахвалан задатак. Ипак, и он је решен успешно.

Још их има!

Иако не званични наследник, модел SX са веома оригиналним и елегантним дизајном Жана Жиреа је – ако и није деловао епохално – побрао велике похвале и остао један од најомиљенијих аутомобила више средње класе, већ 1975. овенчан титулом аутомобила године (World Car of the Year који бира 100 новинара из 30 земаља) и склапан до 1991. године – такође са много варијација и у сектору возила посебне намене.

Што се тиче „ајкуле“, она и данас може да се види на улицама – ретко и као продукт истрајног рада рестауратора, механичара и власника који могу себи да приуште одржавање овог технички веома комплексног ветерана. Процењује се да у Немачкој тренутно још има између 1.000 и 2.000 примерака који су у возном стању.

Томе треба додати још неколико стотина од‌јављених аутомобила који у складиштима и гаражама чекају да им неки ентузијаста поново удахне живот. Што заправо више није ни потребно: ДС је одавно бесмртан.

 „Чим се родила ова идеја да пешачимо до Крфа која је била заиста спонтана, сва тројица смо одговорили у истом тренутку да идемо и да пробамо. Оно што је интересантно је да смо сада имали јако тежак физички прелаз преко Кукавице, до Врања. Тешка рута, захтевна рута, али психички прелака. За разлику од неких рута које су биле физички лагане, али психички јако тешке, тако да то што смо доживели преко Кукавице,мислим да ћемо памтити целог живота“, каже Бојан Брајковић, хуманитарац из Параћина.

Јасан је мотив који их води, пешаче како би прикупили новац за помагала деци без екстремитета до 15 година старости на територији Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, у оквиру Фондације Наташе Ковачевић.

 „Јако нам је битно да ова порука дође до што већег броја људи, и да сви негде у обиму и износу који могу да издвоје и да помогну ту фондацију. То је кључни мотив, такође смо хтели и да укажемо на значај Крфа за српски народ, да поново актуелизујемо један моменат витештва и жртве коју су људи заиста спремни да поднесу за неки виши циљ“, наглашава Томислав Драгићевић из Шапца.

Дневно прелазе по око 30 километара, зацртани циљ је 703. То је и позив на број за рачун на који се уплаћује новац.

„Људи нас примећују, највише нас примећују кроз та пуста села, јер није та појава уобичајена да кроз та села пролазе овако неки опремљени момци који пешаче и људи хоће да се сликају са нама, питају, хоће и да уплате, тако да нам је пуно срце када се то дешава“, истиче Ђорђе Јокић из Београда.

Тројицу економиста по струци, на путу прати и Предраг Стајчић, као техничка подршка.

Сви апелују да колико ко може, помогне и уплати новац на текући рачун Фондације Наташе Ковачевић.(Т.Р. 160-6000002245699-87, позив на број је 703, Фондација Наташе Ковачевић)

Резултати студије указују на то да власници оцењују да им однос са њиховим псима доноси задовољство које, код неких, превазилази оно које осећају у односу са људима са којима су најближи, као што су добри пријатељи.

Веза власника и пса не замењује односе са људима

Међутим, истраживачи нису успели да утврде да ли је веза власника и пса јача код оних појединаца који имају слабије везе са људима.

„Наши резултати су показали да веза не замењује међуљудске односе, већ нуди нешто другачије – јединствену комбинацију карактеристика које допуњују оно што добијамо од стране мреже људи са којима имамо интеракције“, рекла је Борбала Турчан, вођа студије са Универзитета Етвеш Лоранд у Мађарској.

Представљајући налазе у часопису Scientific Reports, тим је описао како су користили онлајн друштвене мреже да регрутују 717 власника паса у два периода, од априла 2011. до фебруара 2013. и од јануара 2022. до децембра 2023. године. Око 20 одсто учесника је имало децу, а око 80 одсто партнера.

Од анкетираних је затражено да оцене свој однос са кућним љубимцем, дететом, романтичним партнером, најближим рођаком и најбољим пријатељем на основу 13 карактеристика укључујући дружење, интимност, поузданост, осећај задовољства и равнотежу моћи.

Учесници су упитани колико често су штитили и пазили на набројане појединце, проводили време са њима у забави, свађали се и открили да им је појединац ишао на живце, као и колико су сигурни да ће веза трајати и ко је доминантнији.

Стручни тим је на тај начин открио да власници своје псе оцењују вишим оценама  када је реч о дружењу и потреби за негом у односу на најближег рођака, најбољег пријатеља и романтичног партнера, док пријављују да су искусили мање негативних интеракција са својим псом него са својим дететом, романтичним партнером или најближим рођаком.

Власници су такође давали боље оцене својим псима него најбољим пријатељима и рођацима када су у питању наклоност, поузданост и подршка.

Међутим, у области интимности, романтични партнери су одували љубимце. Испитаници су пријавили и осећај већег задовољства односом са својим псима него са својим најближим рођаком или најбољим пријатељем.

Асиметрија моћи

Али када је дошло до питања моћи, односи власника са њиховим псима показали су највећи раскорак у равнотежи. Истраживачи су приметили да док су деца одгајана да постану самосталне одрасле особе, псима је био неопходан сталан надзор и брига.

„Пси нуде веома позитиван однос уз минималан ризик од конфликта, пружају снажну друштвену подршку и осећај јединствене могућности да имате потпуну контролу над животом другог живог бића“, објашњава професорка Енико Кубињи, која је један од главних аутора студије.

Борбала Турчан је нагласила да, иако је однос пса и власника био најсличнији оном између детета и родитеља, кључна карактеристика – осим асиметрије моћи – је да пси имају много нижи ниво антагонизма и сукоба са својим власницима у поређењу са децом, нешто што је, како су научници приметили, слично односу између најбољих пријатеља.

Иако студија има ограничења, укључујући и то да су се учесници сами бирали, то јест пријављивали за учешће у студији, истраживачи наводе да су налази истакли флексибилност улога које су пси имали.

„Пас може бити друг за игру деци, добар цимер, најбољи пријатељ за младе самце, сурогат дете за младе парове, фигура брата и сестре када деца стигну, унуче родитељима чија деца су 'напустила гнездо' и можда најважнији извор социјалне подршке за старије људе који живе сами“, истакла је професорка Кубињи.

Борбала Турчан се сложила са колегиницом: „Пси могу бити (скоро) све што желимо да буду“.

Шта узрокује отечено лице?

Задржавање воде

Типично, главни узрок натеченог лица је због задржавања воде. Разлог због којег ваше лице постаје натечено обично је због вазодилатације (ширења крвних судова) и неравнотеже електролита (минерала у вашем телу који имају електрични набој и који помажу да се избалансира количина воде у нашем телу), што доводи до тога да течност напусти вене и оде у кожу.

Лимфни систем

Проблеми са лимфним системом такође може бити део проблема. Лимфни систем је невероватно важан у избацивању нечистоћа из тела, а повремено бива блокиран или успорен. Једна од најважнијих ствари које можете да урадите да побољшате лимфну дренажу је да пијете воду.

Окидач за ово накупљање вишка воде варира. Постоји много разлога због којих би вам се то могло десити, од превише соли, алергија, раног буђења, топлих тушева, алкохола и (увек неизбежног) ПМС-а.

Покварен зуб

Ако имате напукнут или окрњен зуб или нетретирану шупљину то може дозволити бактеријама да се ушуњају у пулпу – меку унутрашњост – зуба, где се да се размножавају.  Апсцес (инфекција) доводи до накупљања гноја и отока око зуба или десни. Због тога ћете имати опаку зубобољу и отицање вилице.

Инфекција синуса

Ово би такође могао бити разлог зашто изгледате мало надутије у лицу него иначе. Када имате гадну прехладу, простори испуњени ваздухом између очију и иза чела, носа и јагодица постају упаљени и зачепљени. Притисак изазван том резервом узрокује туп бол око очију, зеленкасто-жути исцедак из носа, ударне главобоље - а понекад и отечено лице.

Основни здравствени проблем

Постоје многа здравствена стања која се могу појавити са отицањем лица, укључујући болест штитне жлезде, реуматоидни артритис, системски еритематозни лупус и болест бубрега.

Када посетити доктора због отока лица

Обавезно се треба обратити лекару уколико је отечено лице или оток болно на додир, праћено грозницом, осипом, осећајем пецкања или болом у зглобовима јер то може указивати на инфекцију.

Како можемо да спречимо отицање лица

Ако знате да сте склони отицању, једна од препорука је да спавата на уздигнутом узглављу, јер то може помоћи да се у лицу не сакупља вишак воде.

Такође је важно пре спавања уклонити шминку и умити се. Упале на кожи погоршавају натеченост, а прљава шминка остављена преко ноћи доприноси томе.

Окидачи као што су алергије и хормони су неизбежни, тако да је вредно водити рачуна о количини алкохола и соли коју конзумирате, а употреба хладније воде за прање лица је добра идеја, саветују доктори.

Која храна узрокује натечено лице?

Велике количине шећера и натријума утичу на задржавање течности у нашем лицу. Оток је израженији око очију, на шакама и стопалима.

Смањите унос хране са сољу као што су: чипс и грицкалице; сухомеснати производи; сир; маслине; кисели краставци; слани и суво печени орашасти плодови; слана риба; соја сос; коцке за супу.

Да ли алкохол изазива натечено лице?

Алкохол је диуретик који доводи до опште дехидрације. Наша кожа постаје сува и може изгледати наборано, али у исто време лице може бити натечено због вазодилатације. Тен је затамњен, али кожа лица може зацрвенити, а хроничним прекомерним уносом алкохола црвенило може постати трајно са попуцалим капиларима.

Алкохол може да лиши нашу кожу витамина и хранљивих материја и може да проузрокује дуготрајно оштећење – прекомерно конзумирање алкохола је повезано са трајним црвенилом и кожним обољењима као што је розацеа, па је важно умерено конзумирати алкохол, упозоравају доктори.

Како да се решите натеченог лица?

Устани и усправи се

Пробудили сте се са надувеним лицем. Устаните из кревета и усправите се, гравитација ће подстаћи течност да се оцеди са лица и да се оток брже смањи.

Останите хидрирани

Можда звучи противречно, али ако останете добро хидрирани, то ће значити да ће ваше ткивне течности бити уравнотеженије и да ће се надутост смањити.

Користите хладан облог

Сви стручњаци се слажу да употреба хладне воде за чишћење или употреба средстава за негу коже или лица директно из фрижидера може помоћи у уклањању надутости лица.

Покушајте са лимфном дренажом

Имамо лимфне чворове по целом телу и њихова сврха је да одводе течност из ткива у кожи и транспортују је назад у крвоток, међутим, ако постоји било каква опструкција, течност ће се нагомилати (задржавање воде / надутост).

У овом случају помаже масажа, јер ће помоћи у уклањању свих блокада и убрзању транспорта течности.

На пример, да бисте циљали натеченост око линије вилице, користите алат за лице од ружичастог кварца да пређете дуж линије вилице нежним притиском, померајући од браде ка уху. Затим повуците надоле дуж спољашње стране врата – увек почните од средине и повуците према ивици лица.

Вежбање

Вежбање може да направи велику разлику на отеченом лицу. Када мирно и равно лежите ноћу, око очију се накупља отеклина због чега изгледају натечено. Вежбање или чак лагана вежба ће помоћи.

Смањите температуру воде када се туширате

Туширање врелом водом може бити пријатно и опуштајуће, али може повећати доток течности, као и доток крви у лице, што значи да ћете бити врући и отечени.

Смањење топлоте за степен или два је најбољи начин да то избегнете, али ако вам је потребан врео туш, завршите туширање прскањем хладном водом по лицу.

Како се брзо отарасити натеченог лица

У журби ослободите се надутости и охладите тако што ћете зграбити коцкице леда умотати их у крпу и прећи преко коже, фокусирајући се на подручје око очију и чела. Кожа ће бити светлија, затегнутија и подигнута, тврде дерматолози.

Прве су животиње које су показале такве способности. Ово сугерише да препознавање правилности геометријског облика може бити дубоко укорењено у еволуцији, и да би могло бити чешће у животињском царству него што смо сматрали.

„Ми људи – на основу нашег јединственог формалног и симболичког разумевања – постављамо геометрију на сасвим другачији ниво; али чини се да је сама основа, са визуелне тачке гледишта, укорењена у еволуцији“, рекао је физиолог за животиње Андреас Најдер.

Најдер и његове колеге са Универзитета у Тибингену у Немачкој радили су са два мужјака црне вране (corvus corone), старости 11 и 10 година, за потребе експеримента.

Вране су обучене да открију један облик који се не поклапа са пет иначе идентичних дводимензионалних облика приказаних на екрану рачунара. Да би демонстрирали за који облик су утврдили да је „уљез“, вране су кљуцале његову позицију на екрану.

„До ове фазе експеримента, вране никада нису имале задатак да открију четвороугаоног уљеза у низу других четвороуглова“, напомињу аутори у свом истраживачком раду. Ово је осигурало да вране покажу већ постојеће геометријске сензибилности, а не научене.

Током експеримената, половину времена вранама су били показани скупови четвороуглова који су садржали различите степене правилности, са сваким обликом постављеним под насумичним углом и размери.

Више воле правилније облике

Вранама је било лакше да открију гранични део међу четвоространим облицима са правилним карактеристикама, као што су једнака дужина страница у квадрату или конзистентни углови правоугаоника од 90 степени. Што су углови и стране облика правилнији, то су вране тачније детектовале „уљеза“.

У експерименту су представљали такве четвороуглове као што су класични квадрат, ромб, једнакокраки трапез, и произвољан неправилан четвороугао.

Што су четвороуглови били некласичнији, односно „искривљенији“ и неуобичајени, то је вранама било теже да схвате који се разликује од осталих.

„Вране су, баш као и људи, имале највише потешкоћа да открију геометријске правилности у ромбу. Ово наглашава сличности геометријских способности врана и људи", рекао је Најдер.

Другу половину времена у експериментима, вранама су показивани познати нечетвороугаони облици, на пример, пет звездица и један месец, који су коришћени у њиховој обуци.

Способност врана да разликују спољашње облике на основу њихових геометријских разлика, без икакве додатне обуке за то, сугерише да, попут људи, геометријска правилност може играти важну улогу у интеракцији врана са светом.

„Птице користе, и познат им је концепт просторне правилности, на пример, за оријентацију и навигацију у већим срединама и при томе имају предност у преживљавању“, објаснио је Најдер.

„Ова основна интуиција код врана, њихова способност да схвате геометријска својства у дводимензионалним облицима, илуструје како је основно знање о величинама и геометрији укорењено у биолошкој еволуцији“, написали су истраживачи.

Било да су наше способности еволуирале одвојено или у оквиру наше заједничке животне историје, узбуђени смо што ћемо пронаћи још један разлог зашто су вране, засада, у томе изгледа најбоље, наводи се у научном раду који је објављен у часопису Science Advances.

До 2023. године, осећала се као финансијски заробљеник на тржишту изнајмљивања станова, и била је уверена да никада неће имати сопствени дом, упркос томе што је радила као модни фотограф.

Прекретница је наступила када је решила да јој нови дом постане њен ауто. Никол је уложила 8.500 фунти у комби „форд транзит“, претворивши га у свој нови дом. Сада, у пратњи свог љубимца Макартнија тврди да ужива у новостеченој слободи и то са значајно смањеним животним трошковима.

Некада је паркирала у близини зграде у којој је радила током недеље, а онда би викендом путовала земљом, док није добила посао чистачице у једном кампу у Дорсету.

Тада је постала самостални фотограф, фриленс-креатор садржаја за предузећа и менаџер друштвених медија, истражујући своју земљу уздуж и попреко комбијем, заједно са Макартнијем.

„Потрошим око 650 фунти месечно – то је мање него што сам било када потрошила само на кирију и сада имам више избора на шта ћу потрошити свој новац. Живела сам из месеца у месец, нисам могла да имам друштвени живот и нисам могла себи да купим све што ми је било потребно“, изјавила је Никол.

„Макартни је тако срећан што живи у комбију са мном, воли то, а ја сам постала најбоља верзија себе. Самоуверенија сам, и осећам се тако слободно, али и смирено... Не могу више да видим себе да се икада вратим на посао од 9 до 17 сати…”, додала је.

Променила 18 адреса и рекла да је доста

Током година, Никол је живела у 18 различитих кућа и станова, често се селила као дете, а касније и због тога што „ствари нису ишле како треба“ са њеним партнерима. Као резултат тога, навикла је да буде у покрету, а живот у комбију је „увек био на (њеном) радару“, захваљујући друштвеним мрежама.

Дипломирала је на Универзитету Ковентри од  2020. и касније радила пуно радно време као фотограф у једном модном студију у Вашингтону.

Међутим, после три године у тој улози, Никол се осећала „неиспуњено и једноставно јадно“.

Упркос томе што је „напорно радила“ и даље се борила да приушти новац за кирију и осећала је да „скоро никада“ неће моћи да поседује некретнину. Како статистика каже, већина некретнина продатих у Вашингтону током прошле године били су станови са терасама, и продавани су по просечној цени од 126.930 фунти.

Све то ју је навело да купи комби за становање. У септембру 2023. купила је преуређени „форд транзит“ за око 8.500 фунти.

„То је било веома минималистички… Ту је кухиња, судопера, кревет, соларни панели и додала сам фрижидер, гасну плочу за кување и фритезу и ставила нови душек. Током времена радила сам и на декорацији, па ми је сад ентеријер украшен детаљима са леопард-принтом“, прича о свом комби-дому Никол.

Док је тражила посао као „слободњак“ задржала се у својим сменама у фирми од девет до пет, живела је у комбију и паркирала се на оближњем паркингу, а викендом је путовала земљом.

То је радила девет месеци са својим псом Макартнијем, док је већина њене породице, како каже Никол, мислила да је „мало луда“, док су други чланови породице и пријатељи били збуњени, али су је подржавали.

У јуну 2024. нашла је посао чишћења кампа преко Фејсбука.

После онлајн интервјуа, понуђен јој је ангажман, па је дала отказ и преселила се у Дорсет две недеље касније. Тамо је радила три месеца и користила је викенде да истражи јужну обалу.

„Било је заиста дивно, јер сам се раније осећала као да не могу да побегнем, као да сам била заробљена”, додала је Никол.

Никол сада каже да је у контакту са правим пријатељима и породицом, да има „везу на даљину“, а посебно је захвална на томе што има пса: „За два дана се навикнуо на комби и мислим да воли овај начин живота”.

Када је реч о друштвеном животу, каже да се у почетку се борила са „ограниченом интеракцијом са људима“, јер није баш волела сопствено друштво, али се постепено навикла да сама иде у кафиће, и да „ужива у својој самоћи“.

Сладунка Ђорђевић из села Варош каже да је најважнији добар млади сир: „Пет минута док се отопи, касније се дода брашно пројино и пшенично. Готов је кад се одваја од шерпе, пусти масло, а и низ чело кад потече зној“.

Сврљишка млекара, која је ово јело брендирала са намером да очува традицију сврљишког краја и белмуж учини доступним сладокусцима широм Србије, сада има више посла.

„Ресторани, кафане, продавнице, имају већу потражњу, јер људи су знатижељни да пробају белмуж и то се одражава на продају. Али има доста посла за нас. Морамо да се организујемо, да се пољопривредници организују, да има више стоке, више млека, више тих производа у понуди“, објашњава Влада Крстић, директор Сврљишке млекаре.

Популарност белмужа није стигла преко ноћи

Белмуж, прошле године на трећем месту а ове године најбољи по оцени светских гастронома, доприноси и повећању броја туриста, па се уз овај бренд промовишу и други туристички садржаји попут пећина, манастира, археолошког налазишта у Нишевцу, Старог Сврљига.

„Белмуж је прославио овај крај и туристи кад зову, питају да ли спремамо белмуж. Наравно да спремамо и наравно да су задовољни тиме. Долазе из Македоније, Бугарске; Енглези и Руси су нам ту свакодневно“, наводи Мариола Ђорђевић из села Варош.

Оваква популарност није дошла преко ноћи. На промоцији белмужа ради се двадесетак година кроз манифестацију посвећену том специјалитету.

„Општина Сврљиг кроз Белмужијаду улаже у промоцију белмужа и сад се то враћа кроз привреду, кроз стабилизацију сточног фонда, самим тим кроз већи број гастрономских туриста“, истакао је Мирослав Марковић, председник Општине Сврљиг.

Да доприноси заради сточара показује податак да се само током три дана Белмужијаде потроши између три и четири тоне сира, за шта је потребно 15 до 20 хиљада литара млека, које је, у односу на откупну цену, кроз белмуж троструко исплативије.

Име је галаксија добила по Шулонгу, змају из кинеског мита, а њено откриће је сада детаљно описано у часопису Astronomy & Astrophysics.

„Шулонг показује да су се зреле галаксије појавиле много раније него што се мислило, и то у првих милијарду година након Великог праска. Наше откриће нуди кључне оквире за моделе формирања масивних галаксија и порекло спиралних структура у раном универзуму", пише тим научника на челу са астрономом Менгиуан Сјаоом са Универзитета у Женеви у Швајцарској.

У Универзуму око нас данас, галаксије су присутне у више различитих облика и величина. Лентикуларне галаксије личе на неке врсте мрља и без јасно дефинисаног облика, док спиралне галаксије имају дефинисане спиралне кракове који се извијају из њихових центара.

Спирална галаксија великог дизајна је највеличанственије структурисана врста галаксије, са истакнутим, добро формираним и видљивим спиралним краковима који се извијају од светлог, добро дефинисаног галактичког центра; што представља идеал тога како би спирална галаксија требало да изгледа.

Истраживачи кажу да немају јасну представу о томе када су спиралне галаксије први пут почеле да се формирају у Универзуму, али су прилично ретке, и практично их нема пре више од 11,5 милијарди година.

Шулонг је случајно откривен у подацима које је прикупио телескоп „Џејмс Веб", за своје „Панорамско истраживање", кампању за посматрање галаксија у Космичкој зори, током прве милијарде година након Великог праска.

Зашто је Шулонг невероватан

Иако је истраживање уочило и друге масивне галаксије, Шулонг је, каже тим, заиста невероватан.

„Има запањујуће развијену морфологију: благо испупчење плус звездани диск који формира звезде, а ту су и спирални кракови великог дизајна (дефинисани као спиралне структуре које обухватају целу галаксију, од језгра до периферије, са спиралним краковима који почињу у дијаметрално супротним тачкама). И све то постоји цећ у оквиру прве милијарде година након Великог праска, пишу истраживачи.

Поред тога, новооткривена галаксија је прилично велика за галаксију из раног Универзума, и мери око 62.000 светлосних година у пречнику, са масом која је упоредива са масом Млечног пута.

„Оно што Шулонг издваја је то колико заправо личи на Млечни пут по облику, величини и звезданој маси“, каже Сјао.

Чини се да црна рупа у њеном центру мирује, што сугерише да се стопа формирања звезда од 20 до 155 соларних маса годишње успорава.

Сви заједно, подаци указују на галаксију која је прошла кроз све иззаове формирања и која се полако слаже у једну мирну, добро дефинисану структуру.

Истраживачи верују да Шулонг представља најранији пример спиралне галаксије виђене до данас. Ово сугерише да се галаксија слична Млечном путу може формирати много брже него што смо мислили – око 10 пута брже.

„Присуство свих ових својстава чини Шулонг изузетним, што указује на брзо формирање и морфолошки развој масивних галаксија у раном Универзуму“, закључују истраживачи у свом раду.

Генеративна вештачка интелигенција – која може да креира текст, слике, аудио и видео-материјале као одговор на једноставне текстуалне упите – помогла је да се произведу неки од филмова који су у марту награђени врхунским признањима у индустрији.

Али у образложењу америчке Академије филмске уметности и науке наводи се да ће се и даље узимати у обзир људско учешће у настанку филмова при избору добитника Оскара.

Академија је саопштила да је њено ново виђење подобности филмова направљених коришћењем генеративних алата заснованих на ВИ настало на основу препорука њеног Савета за науку и технологију.

Измењена правила која су објављена у понедељак, предвиђају да чланови Академије сада морају да гледају све номиноване филмове у свакој категорији како би могли да учествују у финалном кругу гласања, у којем се одлучује о победницима.

Употреба вештачке интелигенције у филму постала је горућа тема након што је Ејдријен Броди награђен Оскаром за најбољег глумца за улогу у филму Бруталиста на овогодишњој додели најважнјих филмских награда у марту.

У филму Брејдија Корбета коришћена је генеративна вештачка интелигенција како би се побољшао акценат глумца када је говорио мађарски језик.

Тада се испоставило да је слична технологија клонирања гласа коришћена за побољшање певачких делова у Оскаром награђеном мјузиклу Емилија Перез.

Способност технологије да брзо промени или усклади тон и стил уметника, или изврши измене као што је суптилна промена нечијег изгледа, помогла је да такви алати постану популарнији у продукцији музике и филма.

Али употреба вештачке интелигенције остаје контроверзна, а уметници и глумци су забринути због материјала који се користе за обуку таквих алата и њиховог утицаја на животе филмских радника.

Бриге и ограничења

Глумци и сценаристи су упозоравали на могућност губитка посла због вештачке интелигенције током штрајкова у Холивуду 2023. године.

„Ако можете да узмете моје лице, моје тело и мој глас и тако ме натерате да кажем или урадим нешто око чега нисам имала избор, то није добра ствар“, рекла је легендарна холивудска глумица Сузан Сарандон за Би-Би-Си.

И сценаристи страхују да би студији настојали да смање трошкове и уштеде време користећи уместо људи алате као што је ChatGPT, четбот компаније "OpenAI" за задатке као што су истраживање и писање сценарија.

Заштитне мере око употребе ВИ успостављене су као део споразума постигнутих између синдиката и студија који су означили крај штрајкова. Али, док су неки глумци наизглед прихватили технологију, други, попут Скарлет Јохансон, објављују упозорења о њеном потенцијалу да дозволи злоупотребу њиховог лика или сличностима.

Аниматори су прошле године рекли за Би-Би-Си, да генеративни алати вештачке интелигенције још нису били довољно добри да би могли да реплицирају квалитет њиховог рада, свакако на на нивоу награђиваних радова.

„То је као да вам помаже лош писац. Наравно да ћете добити нацрт, али ако вам треба нешто са емоционалном тежином, вештачка интелигенција вам неће донети Оскара“, рекао је Џонатан Кендрик, суоснивач и председник глобалног сервиса за стриминг „Рокит фликс“.

Археолози знају за локалитет, близу села Црнобуки, још од 1966. године, али је првобитно сматрано да се ради о војној испостави, а не граду, наводе стручњаци државног политехничког универзитета Калифорније који су спровели истраживање.

Тек је 2023. године тим истраживача обавио снимање технологијом ЛИДАР, која помоћу ласера може да створи топографску мапу, упркос растињу и слоју земље.

Истраживање је показало да се ради о граду са акропољем површине 2,8 хектара. Откривени су и остаци радионице тканине и грађевине која се чини да је театар. Осим тога, археолози су пронашли и различите врсте предмета, од грнчарије и новчића па чак до клинене карте за позориште.

Све до сада, стручњаци су мислили да је град изграђен дуго након смрти Александра Великог, током владавине Филипа Петог. Ипак, откриће новца искованог између 325. и 323. године пре нове ере указује да се ту живело и током владавине Александра.

Штавише, тим археолога откопао је секире и делове керамичких посуда, што показује да је локалитет био насељен још у бронзано доба. Планира се наставак истраживања.

Откриће локалитета могло би да пружи додатан увид у моћно царство древне Македоније која је играла велику улогу у обликовању хеленског света, спајању цивилизација и култура.

На тај начин могу да се идентификују пацијенти којима је потребан агресивни облик терапије након операције јер постоји већа шанса да се канцер врати.

„Замишљамо да се тест користи како би се надгледали пацијенти током времена, потенцијално сваког или сваког другог месеца у првих три године након операције, како бисмо добили рани индикатор враћања меланома“, објашњава један од аутора студије др Дејвид Полски , дерматолог-онколог са школе медицине „Гросман“ на Универзитету у Њујорку.

Уколико тест покаже присуство ДНК тумора, доктор може да изабере да примени напредније технике снимања како би нашао мање туморе који су тешки за приметити или може да примени агресивнији режим лечења који би користио комбинацију различитих терапија, уместо само једну.

Меланом је рак меланоцита, ћелија које производе пигмент. Он чини око један одсто случајева рака коже, али узрокује највише смрти јер је најагресивнији и брзо може да се прошири на друге органе.

Рано откривање, као и са осталим облицима рака, пружа највећу шансу за потпуно излечење.

Полски и његове колеге су се фокусирале на меланом трећег стадијума, када се канцер проширио на оближње лимфне чворове.

Хирурзи тада оперишу и одстрањују колико год могу зараженог ткива пре него што се почне са различитим терапијама са циљем да се убију преостале ћелије рака.

У постоперативној фази компјутеризована томографија (ЦТ скенер) може да примети знаке враћања канцера, али многи пацијенти имају трагове меланома превише мале да би их детектовао скенер.

Како би пронашли те трагове рано (пре него што се рак поново развије), научници су се фокусирали на откривање фрагмената ДНК тумора које туморске ћелије ослобађају током свог уобичајеног животног циклуса.

Ти фрагменти циркулишу у крви и могу да се открију јер имају мутације јединствене за ћелије рака.

- Чуј, слушај! Какви су то императиви?

Можете ли да замислите овакав онлајн дијалог Ромеа и Јулије 21. века, праћен низом емотикона који се смеју, плачу, вриште, наздрављају, преврћу на главу? Да ли би код њиховог литерарног оца Виљема Шекспира четовали?

Свакако, захваљујући чињеници да је писац рођен 23 априла, када је умро још један великан, Мигел де Сервантес, тај датум је проглашен за Светски дан књиге. Читав април поприма обележје књиге, а савремена литература печат времена.

Пред нама је роман у форми чета

Реалност наше свакодневне комуникације ауторка је истовремено духовито и темељно пренела у књижевност и створила оригинално дело.

Њени јунаци су Петар и његова интернет пријатељица која своје поруке потписује различитим именима, Лавинија, Вања, Ката, Славица, Петра... Име мења у "заносу самообмане" у зависности од тренутног стања ума и духа и ненаметљиво покреће једну од тема књиге - питање идентитета.

Петар је пита: "Шта тачно покушаваш док махниташ са свим овим ликовима, док од њих правиш асортиман, као да су артикли у пакленом округу купопродаје, а при том све постављаш широко и неухватљиво, ван свих очекивања, ван дохвата."

Филтери за улепшавање лица али не и стања душе

Игра на карту недоступности, а уклапа се у стереотипе, "у укројене џепове, ...како већ доликује идентитетима који се репродукују само из свог забрана."

И она воли да се гледа само у сопственом огледалу, не у очима других. Чак ни Петра. Стално заказују сусрете који се никада неће остварити. Задржавају се у виртуелном свету где постоје филтери за улепшавање лица, али не и стања душе. Нашла је и у стварности решење које гаји отуђеност:

"- Хоћу да направим острво.

- Занимљиво. Од чега?

- Да пронађем, измислим, свеједно. Може да послужи и неко право. Живела бих тамо и правила нешто. Можда бих и само живела, а да ништа не правим.

- Сама? Без људи?

- Било би ту и неких људи, али не много, и не сувише близу."

Осмех, загрљај, уперени кажипрст

Њихови разговори су духовити, Причају о баналним стварима живота, куповини млека, вожњи аутобусом до Церака, боји косе, о ретроградном чивилуку, њеној бризи за "капитализам и ентанглмент теорију. Ништа мање "а онда о Шредингеровој мачки, како Цицерон заврши у темплејту, о Лорем ипсуму, делу његове теорије етике која говори о односу задовољства и бола, о филозофским темама.

Наравно, било о чему да причају мисао подвуку емотиконима које ауторка описује исписујући их курзивом - осмех, загрљај, уперени кажипрст... Како бисмо иначе данас губили време на речи којима се дели туга и радост са неким, изражава чуђење, одушевљење? Једним кликом све је речено. Може и више њих ако су осећања баш у узлету. Притискамо све што је у понуди у шареном телефонском стикер шопу. А шопинг је неизоставни део живота. Конзумеризам је снажно обележје наших дана, па свака пауза живота мора да буде попуњена пропагандним порукама. Оне се у књизи прецизно наслањају на разговоре јунака.

На пример препоруком "капи за смиривање живаца и опуштање, са екстрактима пажљиво одабраних биљака из планинских подручја Србије. Ако купите три бочице од 100 мл четврта је бесплатна. Пронађите свој унутрашњи мир."

У добробитима технологије

О Петру мало сазнајемо, али довољно да схватимо да је симбол човека заробљеног у добробитима технологије: гомилама мејлова, смс порука, jitsi-zoom-google meet-ова, slack и discord emailing листа, вибер група и сигнала, телеграма, WhatsAppa, скроловања по мрежама.

"Колико порука се врти на разним групама и мејлинг листама, софтверима који су смишљени за кабасте пројекте и локалне пројектиће. Колико сувишних питања и коментара примама кроз разне апликације и месенџере."

Ирена Ристић користи све језичке инструменте карактеристичне за онлајн живот: реченице које су често довршене само у мислима саговорника, енглеске скраћенице, жаргон, емотиконе које описује, темплејте. Иронично речено свако ко држи до себе, чак и ако води рачуна о лепом изражавању, написаће у поруци као јунак ове књиге "Цимни ме", а никако "позови", уместо "молим те" "плс"... Ауторка одлично познаје језик, односно психолошки аспект коришћења речи, израза, реченичних склопова.

Савршен је контраст савременог речника с подсећањем на заборављене речи, појмове попут трикотажа, еспадрила, поштеда, комитет...

Поново Ирена Ристић, као што нас је навикла претходним књигама, удружује све своје струке у висок квалитет дела - психологију, режију, уметност...

Доследна је и у белешци о аутору:

"Себе описује глаголима, више но именицама.

Дела се рачунају, не? Својства по себи не постоје, каже Петар.

Миг-осмех."

Огромна количина воде напунила је басен за само неколико година, а нагуране и стрме стене на брдима југоисточне Сицилије су још један доказ поплаве.

Теорија о мегапоплави појавила се 2009. године када су научници открили огроман канал од ерозије на дну Гибралтарског мореуза.

Наредна истраживања утврдила су ожиљке на морском дну где је вода својом силином пробила себи пут кроз плитко подручје између Сицилије и Африке и напунила источно Медитеранско море.

Ђовани Барека са Универзитета у Катанији, који је одрастао на Сицилији, дуго већ сумња да је поплава исклесала необична брда пастилног облика на југоистоку Сицилије, која су сва окренута у истом правцу.

Анализе које је спровео заједно са колегама показале су да је био у праву.

Њихова студија, објављена у часопису Scientific Reports, утврдила је да су стене на врху ових брда у ствари избачене на врх из дубљих слојева. Компјутерска симулација показала је да су брда исклесана воденом бујицом 40 метара високом, која се кретала брзином од 115 километара на час.

Потоп пре 5,3 милиона година изазван је слегањем морског дна које је довело до урушавања копненог гребена између Атлантика и медитеранског басена. Гребен је повезивао планинске ланце на обалама данашње Шпаније и Марока.

Како је вода почела да се излива преко мореуза, еродирала је гребен све док проток воде није постао катастрофалан потоп. У то време, басен Средоземља је био скоро потпуно суво пространство ниског копна, између 1,5 и 2,7 километара испод данашњег нивоа мора.

Деми Мур је у филму Супстанца остварила сјајну улогу жене која је опседнута вечном младошћу.О лепоти је рекла: „Лепота је позитивност и аутентичност, када ти је одлично у твојој кожи“.

Истакла је да се годинама труди да одржи одличан изглед и форму, често и под притиском да изгледа савршено. Сматра да је коначно пронашла рецепт за опуштен и здрав живот, јер је рецепт да будемо своји и да се са великом пажњом и љубављу односимо према свом телу. Поручила је свима да права лепота није у годинама и изгледу, већ у бризи о себи.

О лепоти, личном расту и изазовима живота глумица Софија Вергара истакла је „да живот није лак, али да се са годинама осећа јаче, јер са годинама долази мудрост, па није важно шта ко мисли о њој“.

Часопис Тајмс, такође је саставио листу од 100 најутицајнијих личности у 2025. години из различитих сфера живота.Деми Мур на тој листи такође има своје заслужено место.

Такозвани Нови Бург је последњи објекат који је убачен у архитектонски комплекс Хофбурга, низа репрезентативних дворских простора из којих су владали Хабсбурзи.

Нови Бург је замислио (прет)последњи цар Фрањо Јосип, нацртао чувени архитекта Готфрид Земпер, изводио Земперов асистент Карл Хазенауер, а довршавали променљиви тимови. Изградња је испала скупља него што се планирало. Радило се четири деценије, темељи су тонули јер је испод био стари сплет тунела за војну одбрану од Турака и Француза, како када.

Објекат савијене нео-ренесансне фасаде је завршен тек 1913, и то као остатак оригиналног царског нацрта, у граду који се спремао за рат у коме ће изгубити империју.

Иако нису знали шта би са Новим Бургом, све власти аустријске Прве републике (1918-1938) су препознале вредност балкона на средишњем ризалиту. Он обухвата масу, усисава је, затвара са стране, прави монументалну бину која психолошки делује на окупљене. При томе и није балкон, већ алтан. Разлика је у конструкцији – алтан има властите носаче, стабилнији је, док балкони „висе“ на фасади.

Алтан Новог Бурга је од самог почетка био у репрезентативно-политичкој функцији, али ниједна га не би тако компромитовала као Хитлеров говор из марта 1938.

Фотографије и филмски извештаји с догађаја, где Хитлер држи говор, а испод њега пола милиона људи виче „Зиг хајл!“ (на немачком Sieg Heil!, што значи живела победа), и данас горе у колективној меморији Аустријанаца. За њих је, још горе за свет, тај алтан постао симбол добровољне аустријске предаје Трећем рајху.

Сходно томе, негативне емоције домаћих су се после рата обрушиле на алтан. Створена је бизарна ситуација, као да је говор држао алтан, а не Хитлер. Како је време пролазило, националним и градским властима све је више сметала издржљивост негативних стереотипа.

Егзорцизам архитектуре

Само се по себи разуме, да се од 1945. године до данас више нико није усудио да држи политички митинг на том месту.

Уз то се појавио и нови проблем. Показало се како није довољно да се алтан заобилази и не користи, да се затвори за посетиоце, што он све ове године и јесте био. Тако празан је деловао још страшније. Национална културна политика је константно била у дилеми како извршити егзорцизам над „Хитлеровим балконом“. Тражиле су се идеје, организовале изложбе, отварали конкурси, али до дана данашњег није одлучено ништа конкретно.

Оснивање Музеја савремене историје 2018. године у репрезентативним просторима директно иза алтана/балкона донело је осећај ургентности. „Контекстуализација“ је постала чаробна реч за тај тип проблема. Она се све чешће чује и у односу на друге архитектонске објекте и споменике који се доживљавају као непријатни историјски сведоци.

У пракси, то изгледа тако да се зграда за коју се претпоставља да је опседа дух зле историје „контекстуализује“, претвара у ловину слободних уметничких идеја и перформанса.

На управо отвореној изложби (22. априла) у Музеју савремене историје иза алтана, представљене су три макете које мењају смисао „Хитлеровог балкона“. Све су рађене у сарадњи са Универзитетом уметности из Линца.

• Решење „Вечна стража“ (аутор Франц Васерман) завија средњи ризалит у потпуну црнину. На алтанској конструкцији стоји велики гранитни блок из каменолома у коме су радили логораши у Маутхаузену. Макета делује као огромна некропола усред града и тешко да би укинула негативну чаролију тог објекта, пре би је живу сахранила.
• Решење „Алтан под кровом“ (аутори Рамеш Даха и Фабијан Антош) затвара конструкцију одозго огромним блоком прозирног плексигласа. Намера је да се код посетилаца изазову две супротне сензације – да гледају слободно у простор и да се истовремено ломе под тежином блока.

• Решење "Good Riddance" (аутор Габријела Едлбауер) предвиђа да се алтан увуче у зграду и окрене ка унутрашњости. Оно је финансијски најзахтевније, јер тражи да се читава конструкција скине и поново подигне пар метара даље, заклоњена од погледа споља. Видели би се само обриси кроз прозор који подсећа на крематоријуме из нацистичких логора. То је и по наслову најрадикалније решење, у слободном преводу „дођавола с њим“.

Тешко је замислити да ће и од овог идејног конкурса нешто бити. Сва три пројекта су изабрана по уметничком и симболичком ефекту, а да још нису консултовани ни статичари, ни архитекте, ни државне установе за заштиту споменика културе.

Тема и даље остаје у домену симболичког упокојења архитектуре која смета, али се нико не усуђује да је такне из страха да јој не подигне атрактивност за ревизионисте.

За посетиоце Музеја савремене историје тераса и даље остаје затворена.

Најдаље докле смеју су стаклена улазна врата, али одмах поред стоји дигитална интерактивна табла где могу да напишу шта би они направили с „Хитлеровим балконом“ кад би их неко питао.