На једној страни, у Индонезији и Малезији, еволуирали су мајмуни, човеколики мајмуни, слонови, тигрови и носорози; док на другој страни, у Новој Гвинеји и Аустралији, живе торбари, глодари и какадуи.

Ова необична подела названа је Воласова линија – по природњаку Алфреду Раселу Воласу, који је први приметио оштру разлику у животињском свету (углавном међу сисарима) док је истраживао регион средином 19. века.

„Можемо сматрати утврђеним да Ломбокски мореуз, између Балија и Ломбока, широк само 24 километра, означава границу и нагло раздваја два велика зоолошка региона планете“, написао је Волас.

Природњак је касније самостално развио теорију еволуције отприлике у исто време када и Чарлс Дарвин. Линија коју је нацртао на мапи пре више од једног века и даље се сматра хипотетичком еволутивном баријером, иако се расправе о њеној тачној локацији и механизмима настављају.

Генерално говорећи, Воласова линија раздваја појас азијског континента од појаса аустралијске тектонске плоче. То је геолошка линија, али је такође и климатска и биолошка.

Једно од објашњења за поделу лежи у климатским променама изазваним древним геолошким догађајима.

„Када се Аустралија одвојила од Антарктика, створила се област дубоког океана која је данас позната као Антарктичка циркумполарна струја. Та промена драматично је утицала на климу целе планете и довела до значајног захлађења“, објаснио је аутор једне од студија које се баве Воласовом линијом, Алекс Скилс.

Екстремне климатске промене врсте с обе стране линије, су другачије поднеле, што је довело до јасне биогеографске разлике какву данас уочавамо.

Сматра се да се тако животињски свет у потпуности адаптирао на екосистем у којем пребива да није желео да га на пусти, нити да пређе „линију“ коју су могли, чести су закључци истраживања.

Дубоки океански канали попут Ломбокског мореуза раздвајају сваки појас, што животињама отежава прелазак. Чак и када су нивои мора у далекој прошлости били много нижи него данас, овај понор је и даље постојао.

Иако је Воласова невидљива линија најочигледнија када се упоређују сисари у Азији и Аустралији, она постоји и код птица, гмизаваца и других животиња.

Врло мало мешања чак и међу рибама

Чак и у океану неке врсте риба и микроба показују генетске разлике на једној страни границе у поређењу са другом, што указује на врло мало мешања између популација.

Научници још нису схватили које невидљиве баријере спречавају ове врсте на већу покретљивост. Међутим, станиште и клима су вероватно фактори који наглашавају еволутивни јаз.

Године 2023, анализа више од 20.000 врста кичмењака открила је да су се линије југоисточне Азије развиле у релативно тропском древном окружењу које им је омогућило да се прошире према Новој Гвинеји на влажним острвским „степеницама“.

Дивље животиње на аустралијском континенталном штиту, у међувремену, еволуирале су у изразито сушнијим условима, што је диктирало другачији еволутивни пут. То је значило да је аустралијска дивљач била у неповољнијем положају на тропским острвима ближе екватору.

Међутим, што више истраживачи проучавају Воласову линију, то је мање јасно где би линија требало да се тачно повуче и колико би „пропустљива“ баријера могла бити – барем за неке животиње које могу да пливају или лете, попут слепих мишева, буба или макакија.

Ипак, Воласова подела није апсолутна граница, већ више градијент, кажу научници. Та чудна линија нам помаже да разумемо еволуцију животиња за хиљаде врста.

„Дарвинове и Воласове менталне и стварне мапе биле су сто на којем се одвијала еволуциона шема, упоредива по важности са геолошком временском скалом“, тврди историчарка науке Џејн Камерини из Друштво за историју науке.

Оно што је почело као једна, грубо постављена линија, повучена пре више од једног века, сада помаже у обликовању веће и сложеније слике природног света и његових мистерија, пише Science Alert.

1891. Кол Портер је амерички композитор и текстописац. Иако је стекао класично музичко образовање, специјализирао се за мјузикле. Прве успехе је стекао 1920-их, да би 1930-их година постао једним од најутицајнијих и најпопуларнијих аутора на Бродвеју. За разлику од већине бродвејских композитора, Портер је писао и музику и текст за своје песме. Умро је 1964.

1915. Лес Пол је амерички џез, кантри и блуз гитариста, текстописац, произвођач гитара и проналазач. Поред Лео Фендера и Лес Пол се често наводи као најутицајнији дизајнер у развоју електричних инструмената 20. века. Он је био један од пионира чврстог тела гитаре, што је створило звук рокенрола. Међу његовим бројним почастима, Лес Пол је један од неколицине уметника са сталном, самосталном изложбом у Музеју рокенрола. Он је на сајту музеја наведен као "архитект" и "кључни члан" заједно са Семом Филипсом и Аленом Фридом, Лес Пол је једина особа која је уврштена и у ”Рокенрол кућу славних” и ”Кућу славних националних проналазача”. Умро је 2009.

1934. Jack Leroy Wilson Jr. је амерички певач из 50их и 60их година прошлог века, називан ”Господин узбуђење” због свог динамичног наступа на концертима. Умро је 1984.

1947. Мик Бокс је енглески рок гитариста и оснивач групе Јураја Хип. Јураја Хип је енглеска хард рок група основана 1969. у Лондону. Заједно са групама Лед Зепелин, Дип Парпл и Блек Сабат чинила је „велику четворку“ енглеске хард рок сцене 70-их година 20. века. Гитариста Мик Бокс једини је члан оригиналне поставе који је и данас активан у групи.

1970. Ед Симонс је енглески музичар, продуцент и члан дуа Chemical Brothers. Њихов први албум ”Exit Planet Dust” је стигао до 9. места на листи албума у Великој Британији. Са њиховим другим албумом ”Dig Your Hole” (1997) постижу успех код публике и критике. Освојили су и шест Греми награда.

1978. Мет Белами је енглески певач, текстописац, продуцент и гитариста рок бенда Muse. Група је до сада објавила осам албума, и освојили су две Греми награде. Продали су више од 30. милиона албума широм света.

1980. Џејмс Волш је енглески певач, текстописац, гитариста и фронтмен рок бенда Starsailor. Објавио је и пет самосталних албума.

Догодило се 9. јуна

1963. Битлси су свирали последњи концерт у Блекбурну на турнеји са Рој Орбисоном. Публика их је гађала желе бомбонама јер је Џорџ Харисон изјавио на телевизији како група воли да једе желе бомбоне.

1964. Боб Дилан је у студију Колумбија у Њујорку снимио песму Mr. Tambourine Man. Група Бирдс је касније обрадила песму и стигла до броја један у Америци. Њихова верзија песме је утицала на покретање жанра фолк-рок.

1972. Елвис Пресли је ушао у историју рокенрола са четири распродата концерта у Медисон Сквер Гардену у Њујорку. У публици си Џон Ленон, Џорџ Харисон, Боб Дилан и Дејвид Боуви.

1978. Ролингстонси су објавили албум ”Some Girls” на коме се Рон Вуд појављује први пут као равноправни члан.

1984. Синди Лопер је са песмом Time After Time на првом месту са обе стране Атлантика.

2007. Џорџ Мајкл је први музичар који је наступио на новом стадиону Вембли у Лондону када је одсвирао први од два концерта у склопу турнеје ”25 Live Tour”.

Рођени 10. јуна

1910. Хаулин Вулф је амерички блуз певач, гитариста и хармоникаш. Својим громким гласом и импресивним присуством, Вулф спада међу водеће извођаче електричног блуза. Многе песме које је популаризовао Вулф, као што су Smokestack Lightnin, Back Door Man и Spoonful, постале су стандарди блуза и рок-блуза. Сем Филипс је једном приметио: „Кад сам чуо Хаулин Вулфа, рекао сам: Ово је за мене. Ово је место где човекова душа никада не умире. Магазин Ролинг Стоун ставио га је на 51. место на листи ”100 највећих уметника свих времена”. Умро је 1976.

1922. Џуди Гарланд је америчка глумица и певачица. У каријери дужој од 45 година прославила се улогама у филмским мјузиклима и драмама, а затим и као певачица. Освојила је Оскар за младе глумце, Златни глобус и награду Сесил Б. Демил, те награде Греми и Тони. Њен тип вокала је контраалт. Умрла је 1969.

1961. Ким Дил је америчка музичарка. Била је пратећи вокал и бас у групи Пиксис од 1986. до 1993. и фронтмен бенда Бридерс са којим је објавила 9. студијских албума.

Рођени на данашњи дан: 1941. Shirley Owens (The Shirelles), 1961. Kelley Deal (The Breeders), 1964. Jimmy Chamberlin (Smashing Pumpkins), 1965. Joey Santiago (Pixies), 1967. Darren “Big Buff” Robinson (The Fat Boys), 1973. Faith Evans и 2004. GAYLE

Догодило се 10. јуна

1964. На својој првој турнеји по Аустралији, Битлсе је у Сиднеју дочекао јак пљусак. Група се морала појавити у камиону са отвореним кровом како би махали хиљадама обожаватеља.

1977. Џо Страмер и Ники Хејдон су кажњени на суду да плате по 5. фунти јер су спрејом насликали лого групе Клеш на зиду.

1985. Група R.E.M. је објавила трећи студијски албум ”Fables of the Reconstruction” са кога су се издвојиле песме Cant Get There from Here, Driver 8 и Wendell Gee.

2001. Група Рејдиохед је са својим петим студијским албумом ”Amnesiac” на првом месту британске листе албума. Са албума су се издвојиле песме Pyramid Song, I Might Be Wrong и Knives Out.

2003. Fountains of Wayne су објавили свој трећи студијски албум ”Welcome Interstate Managers”. Са албума се издвојила песма Stacy's Mom која је стигла до 21. места у Америци.

2004. У 73. години живота умро је Реј Чарлс.

2007. Ријана је са својим трећим албумом ”Good Girl Gone Bad” на првом месту листе албума у Великој Британији, где ће остати десет недеља.

2014. Џек Вајт је објавио други студијски албум ”Lazaretto”.

Рођени 11. јуна

1934. James “Pookie” Hudson је амерички певач и члан групе Spaniel. Група је постала популарна са песмом Goodnite, Sweetheart, Goodnite из 1953. Hudson је први певач који је имао свој микрофон док су на другом певали остали чланови групе. Умро је 2007.

1961. Robert Birch је енглески музичар и певач познат по раду у групи Stereo MC's која је међународну популарност стекла синглом Connected из 1992. Објавили су 7. студијских албума.

1969. Steven Drozd је амерички композитор, музичар и текстописац, познат по раду у групама Flaming Lips и Electric Würms. The Flaming Lips је психоделични рок бенд основан 1983. у Оклахоми. До сада су објавили 16. студијских албума.

Рођени на данашњи дан: 1946. John Lawton (Uriah Heep), 1947. Richard Palmer-Jones (Supertramp, King Crimson), 1949. Frank Beard (ZZ Top), 1951. Lynsey De Paul, 1952. Donnie Van Zant (38 Special), 1964. Penny Ford (Snap!) и 1997. Kodak Black

Догодило се 11. јуна

1949. Хенк Вилијамс је дебитовао на концерту у Нешвилу, где је добио шест бисева, што је вероватно рекордан број бисева за први концерт у каријери.

1967. У Мелоди Мејкеру је изашао оглас Марка Болана у коме се тражи откачени гитариста, басиста и бубњар за нову групу.

1977. KC and the Sunshine Band су са песмом I'm Your Boogie Man на првом месту америчке листе синглова.

1979. Група The Knack је објавили деби албум ”Get the Knack”. Са албума се издвојиле песма My Sharona.

1988. Славећи 70. рођендан Нелсона Менделе на стадиону Вембли у Лондону окупила се озбиљна екипа уметника на концерту приређеном њему у част. Наступили су: Whitney Houston, Phil Collins, Dire Straits, Stevie Wonder, Tracy Chapman, George Michael, Eric Clapton, UB40, The Eurythmics и Simple Minds. Догађај је преношен у 40 земаља и процене су да га је видело милијарду људи.

2000. Aaliyah је са песмом Try Again је на првом месту америчке листе синглова.

2002. Дејвид Боуви је објавио албум ”Heathen”.

2002. Група Korn је објавила пети студијски албум ”Untouchables”.

2015. Реј Девис из групе Кинкс је добио награду London Legend Award за уметнички допринос.

2021. Garbage су објавили албум ”No Gods No Masters”.

Рођени 12. јуна

1941. Рег Присли је енглески текстописац и певач, најпознатији по раду у групи Troggs. Група се прославила са песмама Wild Thing и With a Girl Like You из 1966. Умро је 2013.

1941. Рој Харпер је енглески фолк певач, текстописац и гитариста. Са каријером почиње 1966. и до сада је објавио 22. студијска албума.

1941. Чик Корија је амерички џез пијаниста и композитор. Половином 1960-их година започиње каријеру, а у врх га лансира сарадња са Мајлсом Дејвисом из периода 1968-1970. година, када Дејвисов бенд, у коме свира и Корија, поставља темење џез-фјужн правца, тј. комбинације џеза и рока. Умро је 2021.

Рођени на данашњи дан: 1951. Bun E. Carlos (Cheap Trick), 1951. Brad Delp (Boston), 1959. John Linnell (They Might Be Giants) и 1979. Robyn

Догодило се 12. јуна

1965. Битлси су стављени на листу краљичиних почасти како би добили титулу „Чланова британске империје“. Протести су пратили доделу, а политичар Хектор Дупис је све назвао Британска краљевска власт је на истом нивоу као вулгарни глупани.

1972. Џон Ленон и Јоко Оно су објавили политички оријентисан двоструки албум ”Some Time In New York City“.

1989. Отворен је музеј Елвиса Преслија у Грејсленду. Поред разних експоната из Елвисовог живота пажњу посетитеља су привукли и аутомобили као славни Pink Cadillac, мотор Harley-Davidson и други.

1999. Група Sigur Rós је објавила свој други албум ”Ágætis byrjun”.

2008. Еми Вајнхаус је добила милон фунти за концерт у московској галерији Гаража, која је у власништву Романа Абрамовића.

Рођени 13. јуна

1950. Радомир Михаиловић Точак је српски рок гитариста и легенда рокенрола на овим просторима. Један је од оснивача и дугогодишњи члан групе Смак. Група је основана 1971. у Крагујевцу и у првом периоду је радила до 1981. За то бреме су снимили седам албума и стекли популарност у бившој држави, промовишући Точка у једног од најбољих гитариста. На Калемегдану у Рокотеци држе опроштајни концерт на коме сам био пред 8.000 обожавалаца, и на истоме изводе део програма са тек снимљеног албума "Зашто не волим снег”. Снимио је неколико соло синглова и издао један соло албум („Р. М. Точак” - РТВ Љубљана 1976). Компоновао је музику за филм „Византијско плаво".

Рођени на данашњи дан: 1940. Bobby Freeman. 1949. Dennis Locorriere (Dr. Hook), 1968. David Gray, 1969. Sшren Rasted (Aqua), 1970. Rivers Cuomo (Weezer), 1976. Jason Brown (Five) и 1981. Kym Marsh (Hear’Say)

Догодило се 13. јуна

1969. Ролингстонси су имали фото сешн са новим гитаристом Миком Тејлором у Хајд парку. На истом месту месец дана касније имаће бесплатни концерт.

1992. Billy Ray Cyrus је на првом месту америчке листе албума са 'Some Gave All'. Са албума се издвојила песма Achy Breaky Heart која је постала његов највећи хит.

1994. Lush су објавили други албум ”Split” са кога су као синглови скинуте песме Hypocrite и Desire Lines.

1995. Björk је објавила албум ”Post”. Са албума су се издвојиле песме Army of Me, Isobel, It’s Oh So Quiet и Hyperballad.

2000. Би Би Кинг и Ерик Клептон објавили су заједнички албум ”Riding With the King“.

2003. Артик Манкис су дебитовали на концерту у Шефилду, за који су плаћени 27. фунти.

2006. Sonic Youth је објавио свој 14. студијски албум ”Rather Ripped”.

2018. Умро је легендарни бубњар Елвиса Прислија, Ди-Џеј Фонтана.

Рођени 14. јуна

1961. Душан Којић Која је српски певач, басиста, текстописац и један од хероја рокенрола на овим просторима. Свирао је у групама Шарло акробата и Дисциплина кичме. Дисциплина кичме је рок група коју је Која основао крајем 1981. године. Несвакидашња постава и необична музика су врло тешко налазиле пут до издавача. Деби албум „Свиђа ми се да ти не буде пријатно“ је објављен почетком 1983. године. До сада су објавили 11. студијских албума.

1961. Бој Џорџ је енглески певач и композитор. Током осамдесетих година 20. века, Бој Џорџ је био певач поп бенда Калчер клаб . Током целе каријере има посебан стил облачења, један је од највећих ексцентрика светске музичке сцене и поп икона осамдесетих.

1963. Антоније Пушић, познатији под псеудонимом Рамбо Амадеус, је певач, гитариста, композитор и текстописац. Познат је као кум назива „турбо-фолк“, што је његов својеврстан допринос домаћој поп-култури. Представљао је Црну Гору на Песми Евровизије 2012. са песмом Еуро Неуро у Азербејџану. До сада је објавио 15. студијских албума.

Рођени на данашњи дан: 1931. Junior Walker, 1945. Rob Argent (The Zombies), 1949. Jim Lea (Slade), 1949. Alan White (Yes), 1958. Nick Van Ede (Cutting Crew), 1963. Chris DeGarmo (Queensrяche), 1983. Siobhan Donaghy (Sugababes) и 1990. Gunna

Догодило се 14. јуна

1965. Заједно са гудачким квартетом Пол Макартни је снимио песму Yesterday.

1967. Група Дорс је свирала у Њујорку. У публици је био и Џими Хендрикс.

1970. Нови бенд Ерика Клептона, Derek and the Dominos је имао премијеру у Лондону.

1980. Питер Гебријел је са својим трећим албумом на првом месту у Великој Британији. Афрички ритмови са овог албума су ме подстакли да скупљам по афричким амбасадама у Београду њихову музику.

1984. Бој Џорџ је добио своју фигуру у музеју Мадам Тисо у Лондону.

1987. Мадона је започела светску турнеју Who's That Girl у Осаки, Јапан. Турнеја је на крају остварила највећу зараду са 20. милиона долара прихода.

1993. Jamiroquai су објавили деби албум ”Emergency on Planet Earth”. Са албума су се издвојиле песме When You Gonna Learn, Too Young to Die и Blow Your Mind.

1997. Puff Daddy и Faith Evans су са песмом I'll Be Missing You на првом месту америчке листе синглова. Песма је посвећена преминулом Ноториус Бигу.

2002. Мик Џегер је напокон добио титулу Сер.

2003. Bring Me To Life је дебитантски сингл групе Evanescence са којим ће стићи до првог места у Великој Британији.

2006. Руфус Вејнрајт је одржао концерт у Карнеги Холу у част Џуди Гарланд изводећи њен легендарни концерт из 1961.

2019. Noah Kahan је објавио дебитантски албум ”Busyhead”.

Рођени 15. јуна

1941. Хари Нилсон је амерички кантаутор који је достигао врхунац свог успеха почетком 1970-их. Његов рад карактеришу пионирски вокални експерименти, повратак великој америчкој песмари и фузије карипских звукова. Нилсон је био један од ретких великих извођача поп-рока који је постигао значајан комерцијални успех без великих јавних концерата или редовних турнеја. Његов комерцијално најуспешнији албум, ”Nilsson Schmilsson” (1971), произвео је синглове Without You и Coconut. Умро је 1994.

1943. Џони Холидеј је француски певач, музичар и глумац. Певач, кога су називали француским Елвисом Преслијем је током каријере дуге 55 година продао више од 110. милиона албума. За Француску и земље француског говорног подручја, Холидеј је био звезда митских размера, човек који је и својом музиком и својим изгледом на неки начин отелотворио све што је привлачило Европљане америчкој култури: сексипил, способност трансформације, љубав према брзини, слобода и опасност. Умро је 2017.

1947. Демис Русос је грчки певач који је током 1970-их стекао светску славу као члан групе Aphrodite's Child. Током каријере продао је преко 60. милиона албума. Умро је 2015.

1951. Стив Волш је амерички певач, музичар и текстописац, најпознатији по свом раду као дугогодишњи члан прогресивне рок групе Канзас. Повукао се из бенда 2014. године. Он пева на четири најпознатија хита Канзаса: Carry On Wayward Son, Dust in the Wind, Point of Know Return и All I Wanted.

1976. Гери Лајтбоди је северноирски музичар. Најпознатији је као певач и ритам гитариста алтернативног рок бенда Сноу Патрол. Такође је основао музичке групе Reindeer Section и Tired Pony.

Рођени на данашњи дан: 1937. Waylon Jennings, 194. Leo Nocentelli (The Meters), 1946. Noddy Holder (Slade), 1949. Russell Hitchcock (Air Supply), 1981. Billy Martin (Good Charlotte) и 1985. Nadine Coyle (Girls Aloud)

Догодило се 15. јуна

1963. Kyu Sakamoto је са песмом Sukiyaki на првом месту америчке листе синглова, поставши тако први јапански музичар коме је то пошло за руком.

1973. Марвин Геј је са песмом Let's Get It On на првом месту емеричке листе синглова. Песма је постала најуспешнији сингл за издавачку кућу Мотовн.

1974. Кроз писање ове рубрике, присетио сам се многих догађаја из живота везаних за рокенрол. Од првог постера на зиду групе Битлси из 72, који је изашао у Политикином забавнику, купљених синглова и плоча, концерата… Један од тих синглова је Night Chicago Died од групе Paper Lace. Песма је стигла до првог места Билбордове листе.

1979. Група Џој Дивижн је објавила дебитантски албум ”Unknown Pleasures” који се сматра једним од кључних албума пост-панк ере.

1981. Дјуран Дјуран су објавили истоимени дебитантски албум који је стигао до броја три у Великој Британији, а до 10. места у САД. Са албума су се издвојиле песме Planet Earth и Girls on Film.

1982. Steve Miller Band је објавио албум ”Abracadabra”.

1985. Група Дајер Стрејтс је на првом месту америчке листе албума са албумом ”Brothers In Arms”. Албум ће постати седми најпродаванији албум у Великој Британији и освојиће две Греми награде.

1985. ЈУ рок мисија је састав од извођача некадашње СФРЈ, који су снимивши песму За милион година, упутили подршку Бобу Гелдофу, у акцији за помоћ гладнима у Африци, а чија је акција кулминирала концертом „Лајв Ејд“ 13. јула 1985. Поред песме Do They Know It's Christmas?, коју су снимили извођачи из Велике Британије, и многих пројеката извођача из САД, многе државе су се такође придружиле Гелдофовој кампањи, укључујући Канаду, Немачку, Аустрију, Норвешку и многе друге.

1993. Нил Јанг је објавио албум ”Unplugged”.

1996. Умрла је џез певачица Ела Фицџералд.

1999. The White Stripes су објавили истоимени деби албум. Са албума су се издвојиле песме The Big Three Killed My Baby и One More Cup of Coffee.

1999. Након седам година паузе Карлос Сантана је објавио албум ”Supernatural” са кога су се издвојиле песме Smooth, Maria Maria и Put Your Lights On.

2005. Колдплеј су са албумом ”X&Y” дошли директно на прво место америчке листе албума. Албум је био на првом месту у 30. земаља.

2010. Дрејк је објавио свој дебитантски студијски албум ”Thank Me Later”.

2022. Ретки предмети из кућне колекције радијског водитеља Џона Пила су продати на аукцији за 465.784 фунти у Лондону. Највећу цену је постигао сингл Anarchy In The UK/I Wanna Be Me од групе Секс Пистолс који је продат за 20.400 фунти.

Сарађивао је са џез музичарима (Бошко Петровић, Дарко Јурковић, Тамара Обровац, Ладислав Фидри, Бастер Вилијамс, Џеф Балард, Лени Вајт, Лели Гренадир, Антонио Санчез, Скот Коли, Кендрик Скот, Висенте Арчер, Марк Марфи), као и најпознатијим хрватским и регионалним музичарима других жанрова. 

Матија је остварио више успешних сарадњи са Василом Хаџимановим, а памти се њихов заједнички наступ у Београду са Габи Новак и Бисером Велетанлић. 

Добитник је награде Хрватског друштва складатеља за најбољег џез музичара, вишеструки је добитник награда Статус и Порин за најбоље џез албуме, композиције и инструментална извођења.

Наступао је у многобројним европским државама, у Бразилу и САД.

Своје композиције објавио је на албумима Octopussy (1998), Solo/Part 1 (2000), Sentiana (2012), Ligherian Rhapsody (2015), Dedicated (2017), а обраде других аутора на албумима Темпера (2004; Златан Стипишић Џибони), Контеса (2010; Дора Пејачевић), Матија свира Арсена (2015; Арсен Дедић).

Компоновао је музику за телевизију, филм и позориште.

Матијин отац, легенда југословенске музичке сцене, песник и кантаутор Арсен Дедић, преминуо је 2015. године.

Матија Дедић има 22-годишњу ћерку Лу која је такође у музичким водама. 

Комплекс, који се састоји од традиционалних зграда у „шикумен" стилу, помера се како би се омогућила изградња троспратне подземне структуре.

Ово ће укључивати развој нових културних и комерцијалних зона од 53.000 квадратних метара, паркинг са више 100 места и транспортни центар који повезује линије подземне железнице у граду.

Комплекс Хуајанли изграђен је између 1920. и 1930. године и део је области Жангјуан, која је сама стара преко 140 година, карактерише га архитектура која комбинује западне и кинеске елементе.

Армија од 432 ходајућа робота

„Пројекат је привукао пажњу не само због густог распореда историјских структура, укључујући велику салу Жангјуана, зграду из 1928. године у којој се некада четрдесетих година 20. века налазила вечерња школа за патриотско образовање, остављајући мало простора за реновирање или подземни развој“, објашњава се у саопштењу локалне власти у Шангају.

Потез је привремен и комплекс ће бити враћен на своју првобитну локацију када се заврше подземни грађевински радови.

Према званичној владиној страници Шангаја, невероватни грађевински подухват се изводи помоћу 432 мала ходајућа робота. Ови роботи могу нежно подићи структуру, а затим се веома спорим покретима кретати и тако померати грађевину.

Наглашен као највећи кинески пројекат пресељења те врсте у погледу величине, тежине и сложености, задатак је захтевао ново решење због уског распореда Жангјуана. Подручје је прошарано уским уличицама и густо збијеним старим зградама, што традиционалне грађевинске алате чини неупотребљивим.

Решавајући ове изазове, пројекат је користио роботе за бушење за радове на темељима, који могу да се крећу кроз уске ходнике и врата. Такође су коришћени специјални роботи за земљане радове са склопивим рукама, који могу да раде у просторима уским до 1,2 метра.

Вештачка интелигенција је помогла у креирању 3Д модела локације

Према извештајима, тренирање вештачке интелигенције је помогло машинама да разликују глинене и чврсте препреке. 

Ови модели су омогућили инжењерима да идентификују ризике од судара, планирају прецизне руте кретања и пројектују закривљене путање транспорта земљишта. Такође је инсталиран систем транспортних трака за ефикасно уклањање земљишта, слично фабричкој линији, смањујући поремећаје.

Када се подземна изградња заврши, комплекс Хуајанли ће бити враћен на своју првобитну локацију.

Изузетно сам захвална што ћу певати у пратњи Симфонијског оркестра РТС-а, то је заиста велика част. Једва чекам и публици да покажем колико се радујем наступу у Београду.

У Србији имате верну публику, да ли се сећате свог првог наступа овде и атмосфере коју Вам је донео?

Тренутно учим неке фразе на српском: Хвала, Добро вече, Волим вашу земљу. Певам на шпанском, али иако се у преводима текстова изгубе неке речи, мени је најважнија емоција која се емитује кроз ту причу. Мој матерњи језик је шпански, али певам и на галицијском, каталонском, мало и италијанском и француском, а волела бих да певам и на српском!

Сарађивали сте са великанима света уметности попут чувеног редитеља Педра Алмодовара. Колико Вам је сарадња са тако значајним именима променила поглед на музику и Ваше стварање?

Сарадња са Алмодоваром ми је потпуно отворила врата широм света. Захвална сам на свему што смо радили. Када говоримо о вашој публици, сарадња на филму „Монтевидео“ ми је отворила врата у овом делу света.

У Вашим песмама слушамо о љубави, туговању, али и снази. Шта је најважније да публика разуме када јој доносите такве емоције?

Певамо о свему томе, али оно што ми је најважније да у песмама сви чују и осете је нада. Нада је најважнија.

Према једном броју студија, људи који су удисали мирис рузмарина постигли су боље резултате у задацима памћења у поређењу са онима у окружењу без мириса ове биљке.

Како рузмарин делује на мозак

Постоји неколико механизама којим рузмарин делује на рад мозга, а један од њих је чињеница да се удисањем рузмарина  стимулише циркулација крви у мозгу. Тако помаже у ослобађању више кисеоника и хранљивих материја, што може да побољша менталну снагу. Такође, рузмарин има умирујућа својства, његова арома може да смањи анксиозност и побољша сан.

Рузмарин садржи једињења која делују у интеракцији са неуротрансмитерима у мозгу. Једно такво једињење, цинеол, помаже у спречавању разградње  ацетилхолина, хемикалије у мозгу неопходне за учење и памћење. Чувањем ацетилхолина, рузмарин  може да помогне у подршци когнитивним перформансама, посебно у процесу старења.

Богат антиоксидантима, коју штите мождане ћелије од оштећења изазваног оксидативним стресом – главним фактором когнитивног пада.

Рузмарин је богат фитохемикалијама, биљним једињењима. Једно од најмоћнијих је карнозинска киселина, антиоксиданс и антиинфламаторно средство које помаже и штити мождане ћелије од оштећења, посебно од врста оштећења повезаних са Алцхајмеровом болешћу.

Према истраживањима која су рађена претходних година, научници су развили једну од стабилних верзија карнозинске киселине назване diAcCA, а то једињење које побољшава памћење и повећава број синапси (веза између можданих ћелија)  смањује количину штетних протеина повезаних са Алцхајмеровом болешћу, попут амилоида-бета и тау-протеина.

Посебно је интересантно то што се diAcCA активира само у деловима мозга где постоје упални процеси, што би могло да минимизира нежељене ефекте. За сада, студије на мишевима не показују знаке токсичности – што буди наду да би следећа могла бити и испитивања на људима.

Истраживачи такође верују да би diAcCA могла помоћи у лечењу болести као што су дијабетес типа 2, кардиоваскуларни поремећаји и Паркинсонова болест.

Дејство против старења

Традиционално се користи за олакшавање процеса варења, ублажавање надимања и смањење упала.

Једињења попут рузмаринске киселине и урсолне киселине позната су по својим антиинфламаторним дејствима. Рузмарин може да помогне код акни и екцема, док карнозна киселина може понудити благотворно дејство против старења штитећи кожу од оштећења од сунца.

За већину људи, рузмарин је безбедан када се користи у храни, чајевима или ароматерапији. Али концентроване дозе или екстракти могу представљати ризик. Конзумирање великих количина може изазвати повраћање или, у ретким случајевима, нападе – посебно код људи са епилепсијом.

Такође, постоји теоретски ризик да рузмарин стимулише контракције материце, па труднице треба да избегавају високе дозе. Пошто рузмарин може да раагује са неким лековима – као што су лекови за разређивање крви – најбоље је да се консултујете са лекаром пре узимања великих количина у облику суплемената.

Рузмарин је више од кухињске намирнице. То је природни лек са древним коренима уз савремену научну потпору о његовој корисности за здравље..

Египат и Античка Грчка ову биљку сматрали су светом

Стари Египћани су користили рузмарин у балсамовању и сахрањивали мртве са гранчицама ове биљке, како би, веровали су, заштитили њихове душе на путу ка загробном животу.

„Постоји веровање да ова ароматична биљка држи зле духове на одстојању, који би могли да имају штетан утицај на важне животне обреде преласка“, објашњавају аутори студије о ритуалним биљкама у различитим религијама.

Старогрчки и римски ожалошћени су често носили гранчице рузмарина у погребним поворкама и стављали их на тело покојника на месту сахране. Зимзелено лишће биљке симболизовало је бесмртност душе, а његова арома је скривала мирис труљења. Рузмарин се и данас користи на сахранама, углавном код Хришћана у Европи. На сахрани краљице Елизабете Друге, 2022. године, ова биљка била је део цветног аранжмана који је красио ковчег краљице.

Зато ово недељно поподне многе познате личности проводе на трибинама терена „Филип Шатрије“. Од некадашње тениске звезде Андреа Агасија донекле се очекује да прати своје младе колеге.

Бивши немачки кошаркаш Дирк Новицки такође се припремио на узбудљиву завршницу париског тениског такмичења.

Џорџ Расел, један од најбољих возача на планети, на Ролан Гаросу можда не прати брзину кретања, али због Алкараза и Синера седи на ивици седишта.

Холивудске великане који обожавају тенис представљају редитељ Спајк Ли, глумац Дастин Хофман и медијски могул Дејвид Заслав.  

Током година, фестивал је израстао у прави регионални бренд, познат по беспрекорној продукцији, врхунском звуку и пажљиво селектованом програму. Арсенал је до сада угостио нека од највећих имена светске и домаће музичке сцене, међу којима су Thievery Corporation, Editors, Asian Dub Foundation, као и домаће легенде попут Бијелог дугмета, Здравка Чолића са симфонијским оркестром, Рамба Амадеуса, Партибрејкерса, Гоблина, Бркова, Bad Copy-ja и многих других. Посебан куриозитет био је и наступ бенда Dogstar, у којем свира холивудска звезда Киану Ривс.

Процењује се да је кроз фестивал у претходних 15 година прошло више од пола милиона посетилаца, чиме је Арсенал Фест успео да постане догађај који Крагујевац позиционира високо на музичкој мапи Европе.

Како наводи гошћа Јутарњег програма, за јубиларно издање Арсенал феста, публику очекују сјајни извођачи, посебно када су у питању хедлајнери на Мејн стејџу.

„Задовољство ми је да најавим, иако сам сигурна да гледаоци већ знају да долази Massive Attack, који отвара овогодишњи Арсенал на Мејну. Faithless такође, који ће наступити последњег дана и обележити затварање. Биђе ту и The Hu, монголски фолк-метал бенд, врло занимљиво. La Femme, француски психоделични бенд. Мајкл Киванука долази као солиста и многи други“, наводи Љиљана Вукотић.

Арсенал фест 2025 – Main stage

Највеће узбуђење изазвало је најава гостовања легендарне британске групе Massive Attack, која ће по први пут наступити у Крагујевцу. Овај пионирски трип-хоп бенд из Бристола познат је по култним албумима попут Mezzanine, Blue Lines и 100th Window. Њихов наступ на Арсенал Фесту биће јединствено аудиовизуелно искуство које публика не сме да пропусти.

Више од деценије након последњег наступа у Србији (EXIT, 2010), Faithless, један од најутицајнијих електронских састава свих времена, враћа се на домаћу сцену. Са безвременским хитовима као што су Insomnia, God is a DJ и We Come 1, Faithless долази да заједно са публиком прослави 15 година Арсенала – и испише ново фестивалско поглавље. Њихов наступ обележиће последње фестивалско вече на Main Stage-u.

Вишеструко награђивани британски музичар Мајкл Киванука и његов ретро-соул израз и интроспективни текстови призивају дух музичких великана као што су Бил Видерс и Отис Рединг. Албум Kiwanuka (2019) донео му је светску славу, док су његове песме постале незаобилазне у популарној култури – укључујући и чувену серију Big Little Lies. Овај харизматични извођач који је у пику своје каријере, наступиће на Main Stage-u последњег фестивалског дана, 28. јуна.

Уз светске звезде, Арсенал Фест на главној бини окупља и врхунска имена домаће и регионалне сцене: енергични Буч Кесиди, харизматична Сенида, легендарни Бајага и Инструктори, Зостер, Рундек и Екипа, Освајачи, као и словеначка инди-поп сензација Joker Out и француски психоделични састав La Femme.

Посебну пажњу привлачи и The Hu, монголски фолк-метал бенд који је последњих година стекао култни статус широм света, спајајући традиционалне монголске инструменте и грлене вокале са жестоким рок звуком. Њихов наступ на Арсенал Фесту обећава несвакидашње музичко искуство.

Garden stage

Првог фестивалског дана, Garden Stage отвара Ида Престер са својим бендом Lollobrigida. Затим ће публика моћи да ужива у музици Николе Врањковића, легендарног композитора, продуцента и песника познатог по дубоким и емотивним баладама.

Garden stage ће обележити и представници алтернативне рок сцене као што је Визељ који доноси препознатљиви експериментални алтернативни рок звук. Ту је и група Драм – бенд у успону, који спаја елементе пост-пунка и инди рока и обећава енергичан наступ, док састав Шкофја Лока доноси свој „променљиви звук и чврст став”. Група Аналогна Раса затвара ово вече јединственим звуком, који доносе великани југословенског рокенрола, Никола Чутурило и Зоран Предин.

Другог дана фестивала, 27. јуна, Garden Stage отвара Sajsi MC, затим ће публика имати прилике да присуствује наступу Канде, Коџе и Небојше, који наставља програм својим хитовима који су обележили њихову каријеру дугу преко 30 година.

Ове године ће Garden stage раздрмати по први пут Црни Церак, ту су и Бјесови – гранџ роцк бенд који пружа заиста енергичан наступ, док КБО! доноси панк звук на сцену. Лавина затвара вече са својим јединственим метал звуком.

Завршног дана, 28. јуна, Garden Stage ће обележити наступ Рамба Амадеуса, који ће уз дозу хумора и критике друштва извести неке од својих највећих хитова пред публиком у Крагујевцу. Orthodox Celts, пионири келтик рока у Србији. Затим наступа Bad Copy, хип-хоп трио, познат по свом аутентичном наступу и песмама које комбинују хумор и друштвену критику. Бенд КОИКОИ, несвакидашње оригиналан алтернативни рок бенд који кокетира са разним жанровимакао што су инди рок, психоделија и диско-панк, наступиће на Gardenu последње фестивалске вечери, одмах након Orthodox Celts-a. Програм Garden-a на овогодишњем јубиларном Арсенал Фесту затвориће Six Pack.

Explosive DJ stage – Арсенал фест 2025

Од 26. до 28. јуна, током три летње фестивалске вечери, у јединственом амбијенту Кнежевог арсенала у Крагујевцу, публика ће имати прилику да ужива у наступима неких од најистакнутијих имена домаће и међународне електронске DJ сцене: Shek B2B Tinnitus, Goranche B2B Shoommadisco, Дејан Милићевић, Valentino Kanzyani. Затим ће 27.јуна наступити: Hunchkie B2B Сале Јанковиć, Petrovitz UG presents MK Ultra, Младен Томић B2B Синиша Тамамовиć, Steve Bug, а трећег дана фестивала: Ива Арифај, DJ Eye B2B Iron, Факир, Mark Aasgier, Леа Добричић.

Затим ће даље публику својим сјајним техно сетом водити Mark Aasgier, све до тренутка када ће завесу на овогодишњи Explosive Stage спустити Леа Добричић, светски препозната техно звезда са домаћим коренима, чији сетови никога не остављају равнодушним...

Арсенал Фест је много више од музичког фестивала. Са три бине, уметничким инсталацијама, богатом гастрономском понудом и атмосфером која комбинује урбано и индустријско наслеђе, Арсенал 2025 поново ће понудити потпуно искуство. Фестивал се одржава у аутентичном простору Кнежевог арсенала, који повезује прошлост Крагујевца као индустријског центра са његовим савременим уметничким духом.

Арсенал Фест није само фестивал – то је славље музике, заједништва и петнаестогодишњег труда да се створи једно од најпосебнијих места за музичке сусрете у овом делу Европе.

Четрнаест година раније, закон о раду из 1922. године утврдио је да сваки радник има право на две недеље годишњег одмора и стотине одмаралишта је изграђено широм огромне територије која је чинила совјетске социјалистичке републике. Ове установе, замишљене као комбинација лечилишта и медицинских центара, служиле су као места за одмор и опоравак радника, чиме су помагале у оптимизацији њихове продуктивности.

У Грузији, Стаљиновој родној земљи, јужно од Великих Кавказа, основан је један од водећих бањских градова Совјетског Савеза. Тскалтубовски радонски минерални извори, са температурама од 33-35°C, могли су се користити без претходног загревања, што је град ставило у центар пажње.

Године 1920, земља је национализована, а пет година касније изграђени су први објекти. Године 1931, грузијска Совјетска Социјалистичка Република је прогласила Тскалтубо премијум бањским комплексом и балнеотерапијским центром. Године 1933, покренут је амбициозан план за бањско одмаралиште, којим би се његова инфраструктура распоредила у круг око извора, а још два мастер плана уследила су педесетих и осамдесетих година.

Од краја двадесетих до краја осамдесетих година изграђено је неколико хотела, девет купатила, 22 одмаралишта и центар за истраживање хидро-минерала, од којих су многи прави драгуљи совјетске архитектуре.

Стотине хиљада посетилаца долазило је у Тскалтубо током његових златних година, а проглашен је градом 1953. године. Железничка пруга га је директно повезивала са Москвом. Осим радника који су долазили са својим „путевкама“, ваучерима које је издао лекар за бесплатно лечење, бањски град је постао и једно од најпопуларнијих места за одмор совјетске елите.

Процват бањске индустрије у Тскалтубу довео је до година великог просперитета и у року од пет деценија његово становништво је порасло на 21.000, према последњем совјетском попису становништва из 1989. године.

Али слика се драматично променила у децембру 1991. године са распадом СССР-а и Тскалтубо је престао да прима посетиоце преко ноћи. Али годину дана касније, 1992. године, у већиу напуштених зграда смештане су хиљаде избеглица које су бежале од рата у Абхазији. Бањски град је постао привремено уточиште за 10.000 интерно расељених лица која су била смештена у бившим одмаралиштима, ситуација која је трајала 30 година.

Тишина и вегетација су преплавили трошне бетонске, камене и мермерне грађевине. Неколико породица и даље пружа отпор усред рушевина и смећа.

Главна троспратна зграда у облику латиничног слова У изграђена је 1931. године, а између 1967. и 1971. године додата су још два крила како би се сместило више соба за тада цветајући бањски посао. Собе су касније сместиле до 765 расељених породица, углавном из Гагре, где су боравили три деценије чекајући да се сукоб заврши како би се вратили кући. Тек 2021. године многе расељене породице су смештене у нове станове. Данас је у санаторијуму остало још 12 породица.

Већ више од деценије улажу се напори да се Тскалтубу врати некадашњи сјај као водећем хидротерапијском одмаралишту, почевши од реконструкције централног парка где се налазе извори. Узастопне грузијске владе су осмислиле неколико планова реконструкције како би оживеле бањски град по узору на оне осмишљене у совјетско доба како би привукле приватне инвеститоре.

Грузијска држава је ставила 22 санаторијума на продају, прво 2013. године, а затим 2018. године, и иако су стране инвестиционе компаније купиле неколико, ништа није уродило плодом јер држава још увек није решила питање пресељења расељених лица која су се настанила у бившим одмаралиштима.

Године 2022, након што је већини абхаских породица коначно понуђен излаз, министарство економије представило је нови инвестициони пројекат под називом „Нови живот Тскалтуба“, најављујући приватизацију 14 објеката који још нису продати, за 50 милиона грузијских ларија (16 милиона евра).

У септембру 2023. године, катарска компанија је купила део у коме још увек живи 12 породица, за 2,6 милиона ларија (840.000 евра). Продаја укључује обавезу да се уложи више од два и по милиона евра у обнову у року од пет година. Међутим, већ је било случајева да купац није испунио своје обавезе, а држава је вратила имовину.

То се десило и са комплексом Мешахте, импресивном зградом из 1952. године која је потпуно напуштена и приватизована 2015. године под условом да њен нови власник из Уједињених Арапских Емирата изгради хотел са пет звездица до 2018. године. Мешахте је враћен држави 2023. године због кршења уговора од стране инвеститора.

Иако су радови на реконструкцији неких од приватизованих објеката бањског лечилишта већ почели – на пример, на одмаралишту у Тбилисију, истакнутој згради из 1951. године коју чувају два тетраморфна грифона – више од половине бањских капацитета још увек није продато, упркос чињеници да се континуирано стављају на продају од августа 2022. године.

У разговору са принцом Вилијамом којим је најављен Океан, сер Дејвид подсећа како је свет врло мало знао о замршености живота у нашим океанима када је он први пут заронио још 1957. године.

Навео је како му је то искуство било готово „сензорно преоптерећење“. Али сада, како је истакао, исто зарониште у плитком топловодном острвљу Аустралије изгледа катастрофално горе: глобално, корали су претрпели огромне губитке као резултат загревања океана изазваног људским деловањем.

„Страшно је то што је то скривено од већине људи“, рекао је Атенборо. „Оно што смо урадили дубоком океанском дну је једноставно неописиво ужасно. Када бисте урадили било шта иоле слично томе на копну, сви би се побунили.“

Природњак је додао је да је био „запањен“ када је „први пут видео снимке забележене за овај филм“ који приказују стање океанског дна.
Дугометражни документарац Океан са Дејвидом Атенбороом истражује „како се његов живот поклопио са великим доба открића океана“ и „зашто здрав океан одржава целу планету стабилном и одрживом“.

„Ако овај филм било шта уради, ако само покрене свест јавности, биће веома, веома важан“, истакао је Атенборо. „Могу се само надати да ће људи који га виде схватити да се нешто мора учинити пре него што уништимо ово велико благо.“

Деведесетдеветогодишњи аутор је рекао принцу Вилијаму да је „охрабрујуће“ имати „прилику да уђете људима у дневну собу“. „Читава породица која удобно седи код куће може ово да погледа. Филмови попут овог могу им открити нешто ново.“

Принц је, говорећи о неистраженим границама океана, нагласио да је „фасцинантна“ чињеница да постоје океански предели које човек никада није видео. Такође се сложио да морамо остати оптимистични у погледу опоравка океана: то је од виталног значаја, рекао је, за стабилизацију климе и обезбеђивање здравије будућности за све нас.

Документарац Океан се надовезује на Атенбороову вишегодишњу сарадњу са поморским научницима који раде на истраживању и документовању дубоког мора. Објављивање долази у тренутку све веће забринутости због претњи као што су рударство на дубоком мору, смањење биодиверзитета и рањивости океанских екосистема на климатске промене.

Документарац такође стиже непосредно пре Конференције Уједињених нација о океанима која ће се одржати касније овог месеца у Ници. Државе чланице су се у принципу сложиле да заштите 30 одсто светских океана, али је напредак био спор. У Океану, Атенборо позива на већу хитност.

Јер у тој милијардерској породици има много тога за дивљење. Баш као и сестре Девон (игра је Меган Феј) и Симона (Мили Алкок) и публика гледа свепристуни луксуз: скупа уметничка дела на зидовима, дизајнерски намештај у огромним дворанама, необичне хаљине, читава војска послуге која одржава вилу у погону.

Велики понори иза блиставе фасаде

У САД се за то каже wealth porn – „порнографија богатства". „Обични смртници" на то реагују различито: некима је то привлачно, као Симони, асистенткињи милијардерске супруге Микеле (Џулијан Мур). Други, попут њене сестре Девон, све то сматрају одвратним и сувишним.

Наравно, – и у серији Сирене иза блиставе фасаде крију се велики понори: интриге, дрога, па можда и убиство. Шта то заправо смишља милијардерка Микаела? Зашто је друге жене гледају као вођу секте? И шта заправо ради њен муж Питер (Кевин Бејкон) кад иде на пецање? Често се чује реч – монструм.

Слика луксуза и порока, лепе и мрачне стране богатства провлачи се кроз многе нове популарне серије: било да је реч о The White Lotus (ХБО), The Perfect Couple (Нетфликс), Nine Perfect Strangers (Амазон), Your Friends And Neighbors (Епл ТВ+) или Paradise (Дизни+).

Слика богаташа у популарној култури је нарушена

Право „пљување по богатима" започело је серијом Наследници (Succession), вишеструко награђиваном драмом о животу медијског могула и његове породице, очигледно инспирисаном америчким бизнисменом Рупертом Мердоком.

Серија је савремена краљевска драма, налик Шекспировом Краљу Лиру. Главни јунаци у њој нису више ни богати, ни лепи, ни дивни – већ демонски, одбојни и морално наказни, објашњава филозоф Бјерн Ведер, аутор књиге Богаташки олош – о монструмима капитализма.

Како се последњих деценија погоршавала слика капитализма, тако се, сматра Ведер, погоршавала и слика богаташа у поп-култури.

„Више не пролази она прича да, ако је богатима добро, биће свима добро." Готово је с причом о благостању за све. „И ту се лепо види како поп-култура реагује на промену вредносних оријентација."

Пре 50 година, слика богатих на телевизији била је сасвим другачија: у чувеним бумер-серијама попут Даласа или Династије све се такође вртело око новца, моћи и интрига – али ти супербогаташи нису деловали болесно и сломљено, већ привлачно, чак заводљиво.

„Видимо да је с неолибералним политичким заокретом осамдесетих поново дошао талас те тзв. 'порнографије богатства' – са серијама попут 'Фалкон Креста', 'Даласа', 'Денвера', где се покушава спој старог идеализованог тројства: радна етика, аскетизам, лични успех и благостање", каже Ведер.

„Али мислим да су људи, најкасније после велике економске кризе двехиљадитих, престали да верују тим причама."

Скретање пажње уместо критике система

Уместо тога, пред кулисама луксуза све се више отвара људска провалија. У серији Сирене то се симболички огледа и у стрмој литици поред виле милијардера.

То што се појединци приказују као жртвени јарци, Ведер делимично разуме, али сматра да је у питању одвлачење пажње: „Да не бисмо размишљали о томе да је све то заправо системски проблем."

Зато би било потребно више истинске критике система. Ипак, ту критику је тешко уобличити у забавне фиктивне приче које захтевају драмску оштрину и персонализацију. Неми филмски класици као што су Метрополис Фрица Ланга или Модерна времена Чарлија Чаплина успели су у томе – па зашто то не би пошло за руком и неком новом савременом наративу?

Једно је сигурно: слика богаташа на телевизији и у серијама озбиљно је нарушена. Богати су некада дефинитивно били лепши.

Ходање већим интензитетом требало би да се обавља на нивоу који је, како аутори описују „донекле тежак“. На том нивоу је рецимо и даље могуће разговарати, али би вођење озбиљне дебате било теже.

Ходање нижим интензитетом требало би да се обавља на нивоу који је „лаган“. На том нивоу, разговор би требало да буде удобан, пријатан, мада мало напорнији од разговора током седења на пример.

Јапанско ходање се упоређује са високоинтензивним интервалним тренингом (HIIT) и назива се „ходањем високог интензитета“, иако је мање напорно од правог HIIT тренинга, јер се једноставно реализује нижим интензитетом, односно са мање напора.

Једноставно је бавити се јапанским ходањем, захтева само штоперицу и простор, односно локацију за неометано ходање.

Потребно је мало планирања и одузима мање времена одузима од сличних вежби ходања као што је концепт прављења 10.000 корака дневно. Зато је јапанско ходање погодно за већину људи.

Какве резултате можемо да очекујемо

„Јапанско ходање нуди значајне здравствене користи. Студија из 2007. године из Јапана упоредила је ову методу са континуираним ходањем нижег интензитета, са циљем постизања 8.000 корака дневно. Учесници који су пратили јапански приступ ходању доживели су значајно смањење телесне тежине. Крвни притисак је такође опао – више него код оних који су пратили рутину континуираног ходања нижег интензитета", објашњава Шон Пајмер, клинички физиолог вежбања, Универзитета у Халу.

Снага ногу и физичка спремност су такође мерени у тој студији.

„Оба фактора су се побољшала у већој мери код оних који су пратили програм јапанског ходања, у поређењу са онима који су завршавали континуирано ходање умереног интензитета", додаје Пајмер.

Дугорочна студија је такође открила да јапанско ходање штити од смањења опште снаге тела и опадања кондиције које се дешава са старењем.

Наведена побољшања здравственог стања такође указују на то да јапанско ходање може помоћи људима да живе дуже, иако то још није директно проучавано.

Постоји неколико ствари које треба узети у обзир код овог новог тренда ходања. У студији из 2007. године, око 22% људи који су почели са праксом јапанског ходања, није завршило програм. С друге стране, програм нижег интензитета, са циљем од 8.000 корака дневно, није завршило 17% испитаника.

Такви налази значе да јапанско ходање можда није погодно за свакога и можда није ништа лакше или атрактивније од једноставнијих циљева заснованих на корацима.

Постизање одређеног броја корака дневно такође је показало да помаже људима да живе дуже. За оне старије од 60 година, циљ би требало да буде око 6.000 до 8.000 корака дневно и 8.000 до 10.000 за млађе од 60 година. Слични докази за јапанско ходање, још  не постоје.

Истраживања нам говоре да људи који редовно обављају, кроз више етапа,  умерене до интензивне физичке активности живе дуже, без обзира на то колико траје сваки период.

„То значи да би требало да се фокусирамо на то да осигурамо да редовно обављамо умерену до интензивну физичку активност и да је учинимо уобичајеном. Ако је та активност јапанско ходање, онда је то вредан избор", закључио је Шон Пајмер са Универзитет у Халу.

Бирао га је Милета Дашић, рођен у Тирани, пореклом из Црне Горе. Сећа се времена када је цела Албанија слушала Здравка Чолића. И баш тих година постао је отац.

„Родио се син, дали смо му име Здравко, због Здравка Чолића, који је био мој гост и поздрављам га ако гледа", рекао је Милета Дашић, власник кафића.

Само један поглед, и јасно је за који клуб Милета навија.

Љубав према црвено-белима пренео је и на многе госте и комшије са којима прати Звездине утакмице.

„Црвена Звезда нам је увек давала радост и весеље, јер велики играчи као што је Михајловић, Југовић, Стојковић Пикси, Ђуровски… Све смо пратили, не само ја, цела Тирана, цело друштво", додао је.

У друштву се прати утакмица Албанија – Србија. Каже да сви знају за кога навија и да ће у кафићу бити они којима то не смета.

„Новинари знају да је Србија мало јачи тим, пошто смо у групи са Енглезима ево једне шале – Нека испадне Енглеска, нека иду напред Србија и Албанија", рекао је Милета.

Уз срдачну добродошлицу, стални гости локала пренели су нам да им је Југославија некада била прозор у свет, а да данас у Србији виде пријатеља.

„За нас је радост да гледамо репрезентацију Србије јер има јаке играче попут Митровића и Влаховића, Албанија је мало јача тимски, не знам који ће бити резултат, можда 1:1", прича гост Андреа Сево.

„Иначе навијам за Интер, а данас навијам за Србију", додао је гост Аљтим Чочиа.

Овде се навија и за Новака Ђоковића који се поклоном захвалио на подршци из Тиране. Поклон са његовим ликом добила је екипа РТС-а уз позив да у кафићу „Здравко“ прославимо успех српских спортиста.

На програму фестивала међу 35 филмова из целог света могу се видети Роселинијев документарац о Индији, први македонски филм у боји Мис Стон редитеља Жике Митровића, адаптација Метерлинкове Плаве птице из 1918, Станлио и Олио и још много тога.

„Око 80 одсто Фестивала су београдске премијере или су филмови виђени последњи пут пре 60, 70 година. А што се тиче овогодишњег програма, он је буквално састављен од свих могућих жанрова: криминалистичког филма, социјалне драме, бајке и фантазије, спектакла, вестерна до хорора и научне фантастике”, изјавио је Александар Саша Ердељановић, директор и селектор Фестивала нитратног филма.

Као и увек, Фестивал нитратног филма прати стручни скуп, гостују професионалаци из области архивистике, директори кинотека и историчари филма из 17 земаља.

Тема овогодишњих разговора биће могућности очувања филмске баштине за генерације које долазе.

„Засигурно да је најважнија ствар коју Кинотека ради у овом периоду дигитална рестаурација домаћих филмова. И када погледамо уназад у тих 10 година, на свака два месеца Југословенска кинотека је дигитално рестаурирала по један целовечерњи српски филмски класик, и то је нешто на шта сам заиста поносан”, рекао је Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке.

Златни печат Југословенске кинотеке у понедељак ће бити уручен глумици Тањи Бошковић, а биће приређена и ретроспектива њених филмова.

Шетајући и разгледајући наслове, уочили су га верни фанови, са којима се он радо фотографисао држећи у рукама примерак романа Игра престола Џорџа Р. Р. Мартина.

Бин није крио изненађење што су га препознали многобројни посетиоци.

Од Лагуне је добио на поклон роман нашег нобеловца Иве Андрића На Дрини ћуприја на енглеском језику, што га је посебно дирнуло.

„На другој страни, режим је појачавао притисак. Хабсбурзи су се могли одржавати само кроз тврде мере. Свака критика је сурово гушена. У том судару мира и диктатуре, људи су почели да се окрећу себи, породици и приватном животу. Јавила се чежња за далеким крајевима, за путовањима и упознавању новог. Бидермајер је стил напетости и противречености. Његова послушност је била тишина пред експлозију", каже кустос Јохан Крефтнер.

Људи Бидермајера су се повлачили у приватност. Да ли им је недостајао мотив да се суоче са стварности, осим оних који су патили под притиском љутог сиромаштва? Да ли су зато најпознатији сликари тог времена – Валдмилер, Амерлинг, Абел, Крафт, лоше сликали стопала својих фигура – јер оне нису чврсто стајале на тлу реалности?

„То није знак препознавања стила. За сликаре Бидермајере је људско лице стајало у фокусу. Стопала им нису била важна. Али редукције тог типа су црвена нит у историји сликарства. Некима нису биле важне руке. И на најбољим платнима Ван Дајка и Рубенса руке су изразито лоше насликане. Напротив, знак Бидермајера је употреба светла – то како су сликари с ове стране Алпа покушали да на север увезу светлост италијанског сунца, а оно овде није такво", додаје кустос Крефтнер.

Бидермајер је срушио идеализам у корист реализма. Неправде су нотиране као сатира, не побуна. Читаво морално учење цркве и државе налази се компримовано на платнима Биедермеиера. На слици Јозефа Данхаузера богаташ даје милостињу – али пази да буде примећен, што је за Јеванђеље по Матији велики грех. Прилог узима фигура лево, каритативни симбол цркве и државе. Десно у другом плану стоје сиромашна удовица с дететом и просјак.

Интересантно је којим средствима се гради нарација о доминантности и понизности. По супротно нагнутим телима, богати и сиромашни творе композициону кружницу. Симбол цркве и државе стоји ван круга, што дозвољава бројне интерпретације: неутралност у вечном обрачуну богатих и сиромашних. Или: Бог све види. Или: Бога нема, то све раде људи једни другима.

„Раније је огроман сјај пламена био видљив са неколико километара удаљености, отуда и назив 'Капија пакла', данас је остао само слаб извор сагоревања“, рекла је Ирина Лурјева, директорка државне енергетске компаније „Туркменгаз“, на конференцији о животној средини у главном граду Ашхабаду.

Лурјева је саопштила да су око пожара избушене бројне бушотине како би се сакупио метан.

Катастрофа се догодила када се тло испод платформе урушило, а платформа упала у такозвани џеп природног гаса. Како је отровни метан цурио у ваздух, геолози су одлучили да запале кратер, процењујући да ће гас унутра горети само неколико недеља.

Такође позната под далеко мање апокалиптичним именом гасни кратер Дарваза, је велика рупа у пустињи ширине отприлике 70 метара и дубине најмање 30 метара.

Запаљени кратер је добио на интернетској слави 2019. године, када је председник Сердар Бердимухамедов објавио видео на којем близу запаљеног кратера изводи акробације у свом аутомобилу.

Када су путници први пут почели да се сливају у Дарвазу, није било туристичких услуга нити било каквих садржаја и морали су да понесу све што им је потребно за ноћење. Данас постоје три стална кампа са ноћењем у јуртама или шаторима, као и оброцима и моторизованим превозом до обода кратера за оне који не желе да пешаче.

Зато међу мештанима влада велика забринутост, јер верују да ће, ако се кратер угаси, туризам у Туркменистану претрпети огроман ударац и да ће многи од њих остати без посла.

Процењује се да се Туркменистан налази међу пет земаља које поседују највеће резерве природног гаса као и значајне резерве нафте.

Према Међународној агенцији за енергијује Туркменистан је због цурења гаса највећи светски емитер метана – што власти одлучно негирају.

У заједничкој објави са страницама Хари Потер и Хари Потер на Бродвеју, Фелтон је у познатој црној одори са чаробним штапићем у руци, а ту је и Дракова препознатљива плава коса.

„Чим се вратила плава коса почео сам да плачем из неког разлога. То је тако велики део мог детињства. Осећај је као да се враћам у средњу школу“, рекао је Фелтон гостујући у једној ТВ емисији.

Глумац је у филмском серијалу Хари Потер тумачио школског ривала најпознатијег дечака-чаробњака. Сада је поново Драко Малфој и напету атмосферу најављује чувеном репликом: „Уплашен си, Потере?“.

Тридесетседмогодишњак је описао свој повратак у универзум Харија Потера као сновиђење: „Стално мислим да сањам“. Британски глумац истакао је да ће бродвејска представа почети тамо где су се филмови о Харију Потеру завршили. Хари и Драко су очеви који први пут шаљу своју децу у Хогвортс, школу за вештичарење и чаробњаштво.

„Када се Потеров тврдоглави син Албус спријатељи са сином његовог најжешћег ривала, Драка Малфоја, то покреће невероватно ново путовање за све њих. То носи моћ да заувек промени прошлост и будућност“, наводи се у синопсису на веб-страници позоришне продукције.

„Ослободио сам се тог лика пре 16 година, а сада добијам прилику да се вратим у улогу као отац. Овог пута, у новој причи, упознајем га као одраслог човека, што је веома узбудљиво“, рекао је Фелтон.

Бродвејска продукција изводиће се у Позоришту Лирик у Њујорку, од 11. новембра до 22. марта, а карте у претпродаји могу се купити од следећег уторка.

Комад Хари Потер и уклето дете премијерно је изведен у лондонском Вест Енду 2016. године, пре него што је отишао на Бродвеј. Представа у два чина освојила је многа признања, укључујући неколико награда „Лоренс Оливије“ и Тони.

„Жао ми је, пријатељи. Сломљен сам и искрено се извињавам због евентуалних непријатности. Вратићу се, видимо се ускоро“, написао је Стјуарт на Инстаграму.

Претходно су отказана и два Родова концерта у хотелу "Caesars Palace" у Лас Вегасу који су такође део опроштајне турнеје која носи назив One Last Time.

Очекује се да ће 80-годишњи музичар наступити на популарном музичком фестивалу Гластонбери, касније овог месеца.

Стјуарт је недавно добио награду за животно дело на Америчким музичким наградама, а прошлог месеца виђен је у Италији.

Иако је у мају рекао да неће отићи у пензију, Стјуарт је најавио да ће ове године завршити велику опроштајну турнеју у Северној Америци, а да ће се након тога фокусирати на мање наступе.

Родерик Дејвид Стјуарт рођен је у предграђу Лондона 10. јануара 1945. године. Са продатих више од 250 милиона носача звука један је од извођача са највећим продатим тиражима албума и плоча. 

Захваљујући препознатљивом храпавом гласу, током 60-тих година 20. века, врло брзо је постао занимљив љубитељима рок звука. Носи титулу сера, а у музичком свету важи за живу легенду.

Међу његовим највећим хитовима издвајају се балада Sailing, диско химна Da Ya Think I'm Sexy?, You're in My Heart (The Final Acclaim), Maggie May, Forever Young, Rhythm of my Heart, песма All For Love из филма Три мускетара коју је отпевао заједно са Стингом и Брајаном Адамсом.

У оквиру опроштајне турнеје One Last Time Стјуарт је прошле године обишао Европу и Азију. У Београду, где је започео европски део турнеје , наступио је 17. маја прошле године. 

Ево шта можете да кажете када особа са којом покушавате да разговарате не жели да се одвоји од телефона:

„Имам групно ћаскање које је тренутно врло напето, али бих радије разговарала са тобом без ометања. Можемо ли да склонимо телефоне у торбе?“

Постоји анегдота да је група другарица отишла на вечеру и ставила своје телефоне на средину стола. Прва која посегне за својим уређајем морала је да плати рачун.

Међутим, не мора да се уноси финансијски аспект у целу причу. Уместо тога, предложите да сви оставите своје телефоне негде ван видокруга.

Оваква фраза не делује оптужујуће и представља суптилно решење да се пренесе порука: Хеј, сви имамо обавезе на телефонима, али сад желим да разговарамо нас двоје.

„Је ли све у реду?“

Ово питање дозвољава могућност да постоји хитан случај – док имплицира да би, ако га нема, било боље спустити телефон. Можда делује помало конфронтационо, али је боље него да се одсечно опомене саговорник да одложи телефон.

На овај начин оставља се могућност да се можда стварно дешава нешто важно.

„Има ли нешто занимљиво што можеш да поделиш са мном?“

Ово је начин да се неко натера да прича о томе шта прати на телефону – и, као резултат тога, да подигне поглед са поменутог уређаја. Понекад је то само размена порука са неким другим, али с времена на време, дешава се да саговорник подели са вама то што прати, попут: 'Погледај овај стварно смешан видео' или 'Ево ове забавне слике коју ми је неко послао'.

У сваком случају, идеја је да их поново увучемо у разговор уживо.

„Да ли је сада добар тренутак за разговор или да се вратим када завршиш?“

Овај приступ је директан, али и даље пун поштовања. Скреће пажњу на чињеницу да је друга особа очигледно ометена, без икаквих захтева од ње. То саговорнику даје аутономију, а истовремено поштује наше сопствене потребе. Често је довољно да обавестите свог саговорника да освести чињеницу да није потпуно присутан да би се подстакло ресетовање.

„Недостајеш ми када стално гледаш у телефон.“

Говорити некоме да ти недостаје долази из рањивости, а не из намере да га оптужите – и готово сигурно ће то дотаћи срце вашег пријатеља. Изражавате да телефон ствара дистанцу и да желите везу, поред тога, подстиче емпатију.

Већина људи не схвата како њихово коришћење екрана утиче на друге док им се на то нежно не укаже. Трик је да се то каже топло, искрено, тако да се осећа као емоционални подстицај, а не као осећај кривице.

„Можемо ли да направимо паузу од 10 минута без телефона? Заиста желим да се макар мало испричамо.“

Замолити некога да склони телефон на тако кратко време је реалистично – то је веома изводљива пауза. Не тражите да се заувек искључи, већ позивате на заједнички тренутак. Обично смо склонији да прихватимо када постоји јасна временска граница и добар разлог.

Поред тога, то је сарадња, скоро као да предлажете тимски изазов.

„Ови тренуци са тобом ми заиста много значе.“

Ако сте на вечери са пријатељима или проводите квалитетно време са чланом породице кога не виђате често, размислите о томе да скренете пажњу на значај тог тренутка.

Можете чак и да додате: „Чини ми се да смо пропустили много драгоцених тренутака због телефона“. То може бити веома моћно и може да доведе до значајних побољшања у квалитету односа.

„Приметио сам да када смо заједно, ти углавном пратиш Тик-ток, чини ми се као да ме игноришеш.“

Скретање пажње на то како се осећате због начина на који саговорник користи телефон може бити ефикасније од „провокативних“ коментара, потут: „Увек си на Тик-току! Не мариш за мене!“

Међутим, истицање сопствених осећања може посејати семе које ће подстаћи саговорника да преиспита своје навике. Најважније је приступити томе са позиције да не осуђујете саговорника и да нагласите да не желите да га малтретирате.