„У свету 80 одсто људи не прича енглески језик. Ми се фокусирамо примарно на неенглеска подручја. Наша регија је специфична и што се тиче језика, културолошких ралика... ми комибунујемо глобалну снагу са локалним "мишићима" како би смо локалним клијентима осигурали то што им треба. То је дубоко локална подршка на домаћем језику", рекао је Ведран Бајер,стартап „Wonderful“.

Већина земаља ЕУ ради на развоју сопствених језичких модела. Немачка је међу последњима представила национални план ВИ, док је Швајцарска у септембру лансирала „Апертус“. На развоју модела раде и Пољска, Португалија, Француска. Стручњаци кажу да домаћи језички модел омогућава већу контролу над подацима, смањују ризик од цурења информација и јача дигитални суверенитет државе.

„Велики језички модел је неодвојив од националног дигиталног суверенитета. Ми говоримо о моделу који омогућава да тренирамо споствене системе ВИ. ВИ ће проемнити сваки сегмент нашег друштва. Од кључног значаја је да се наше архиве дигитализују, јер то нам омогућава да анализирамо велике количине података које су на српском језику. Да изводимо закључке о документацији, грађавинским пројектима, научним радовима….А кључно је да се карактер једног народа одређује његовим језиком“, истакао је Милош Јовановић, стручњак за информациону безбедност.

„Државе дефинитно тренирају велике језичке моделе и у овом тренутку то је можда још увек скупо, али то ће бити све заступљеније. Све је мање људи потреба за генерсиасње великог броја хакерских напад. Више то раде машине него пре 3,4 године“, рекао је Раде Фуртула, Касперски Србија.

У све подељенијем геополитичком окружењу, подаци постају стратешко оружје, а контрола над њима кључ безбедности грађана и привреде.

„Оно што смо и замислили да Београдски читач буде и овде, и у Панчеву, и у Америци, једно место саборства, окупљања наших људи, да се осетимо, посебно тамо, некако да смо близу кући“, наглашава Гордана Пешаковић, професор економије, иницијаторка пројекта.

„На Светски дан поезије, 21. марта, организујемо програм који се зове Начитано брдашце, у славу песме и поезије. А сваког 23. априла, на Светски дан књиге, организујемо сасвим јединствен догађај – Књижевни маратон Београдски читач. И тада, у буквалном трајању до 24 сата, славимо књижевност и писану реч“, наводи новинарка Тања Шикић, једна од иницијаторки пројекта.

Подршка младима уметницима њиховом стваралаштву, важан је део овог књижевног пројекта, коме су писци и уметници свих генерација дали допринос.

„Тако да је ово још један вид чудноватог читања, који у простору, где реч некако по путица иде, међутим задржава се ту међу окупљенима“, каже књижевник Стефан Тићми.

Онај ко чита може разум просветити, побољшати срце и улепшати нарав – овај цитат Доситеја Обрадовића поред скулптуре Београдског читача подсећа нас да је понекад довољна једна реченица да у нама пробуди нове идеје и жељу за променама које нас, као и књижевност, изненађују новим начинима да се буде креативан и живи бољи и квалитетнији живот.

„Невероватна је лепеза превара, а старији људи, посебно они који живе сами, јесу најчешћа циљна група“, упозорава социјална радница и оснивачица удружења „Снага пријатељства – Амити“ Надежда Сатарић.

Телефонски позив као улаз у превару

Преваранти најчешће први контакт остварују телефоном. Како објашњава Надежда Сатарић, старији који су усамљени „једва чекају да их неко позове“, а трговци су, каже, „јако добро проучили психологију тих људи“.

„Њима прија разговор и они ће све рећи о себи, а трговци им нуде управо оно што им је у том добу најпотребније – здравствене препарате, ортопедска помагала, постељину, јастуке, масажере“, наводи Сатарићева.

Зато је један од основних савета да се са непознатим лицима не улази у разговор и да се не откривају лични подаци.

Ништа не потписивати без читања уговора

Једна од најчешћих грешака јесте потписивање уговора без детаљног читања. Марко Драгић из Удружења за заштиту потрошача Војводине истиче да старији често не обраћају пажњу на кључне ставке.

„Потребно је да обрате пажњу шта је предмет уговора, који су услови испоруке, колика је стварна вредност производа и какав је начин отплате“, наглашава Драгић.

Посебно упозорава да није реткост да се потрошачима продају половни производи по изузетно високим ценама.

Куповина на рате – најчешћа замка

Фокус на „малу месечну рату“ један је од главних начина обмане. Драгић објашњава да трговци намерно скрећу пажњу са укупне цене производа.

„Потрошач помисли – то је неколико хиљада динара месечно, али се тиме веже на годину или две. Када се саберу све рате, испостави се да је платио озбиљан новац за производ који толико не вреди“, каже Драгић.

Опасности куповине на презентацијама

Групне презентације и продаја од врата до врата најчешћи су облици превара. Производи се представљају као „јединствено решење“ за здравствене проблеме.

„То су често производи који коштају и по 80, 100 или 200 хиљада динара, а њихова реална вредност је вишеструко мања“, истиче Драгић.

Савет је да се такве куповине избегавају, а ако се на презентацију и оде ради дружења – да се ништа не купује.

Право на одустанак од уговора

Стручњаци подсећају да закон штити потрошаче, али да многи старији за та права не знају или их не користе.

„Од куповине се може одустати у року од 14 дана без икаквог образложења. Ако образац за одустанак није достављен уз уговор, рок може бити и до годину дана од испоруке производа“, објашњава Драгић.

Важно је, додаје, да се роба не распакује и не користи.

Не ћутати и тражити помоћ

Још већи проблем настаје када старији схвате да су преварени, али то не желе да поделе са породицом.

„Стиде се да признају да су преварени, иако су их најближи упозоравали да ништа не потписују и никога не пуштају у кућу“, каже Надежда Сатарић.

Ипак, саговорници истичу да је кључна правовремена информација – породици, удружењима за заштиту потрошача или надлежним институцијама – јер се тако може спречити да и други буду оштећени.

Према писању листа Месађеро (Il Messaggero), поклон који је изабрала Ђорђа Мелони носи потпис историјске римске компаније са више од осамдесет година искуства у производњи дизајнерских предмета, строго "Made in Italy". У елегантној амбалажи бренда Campo Marzio налазила су се два предмета: порцелански држач за ситнице марке Ginori 1735, са мотивом цркве San Miniato al Monte у Фиренци или, у неким верзијама, Миланске катедрале, упарен са софистицираним дифузором мириса за дом.

Реч је о производима из премијум сегмента: малопродајна цена држача за ситнице „фиренца“ износи око 245 евра, док се слични модели из исте линије крећу у распону од 198 до 270 евра. Овакав избор потврђује пажњу премијерке према дизајну и врхунској италијанској производњи.

Није први пут да Мелонијева дарује своје министре поводом Божића. И претходних година бирала је симболичне и оригиналне поклоне: током празника 2024. године, на пример, чланови Владе добили су теглу „нутеле“, украшену машном.

Ове године, поред поклона премијерке, министри су пронашли и други пакет, који је потписао министар пољопривреде и шумарства Франческо Лолобриђида. Његов поклон састојао се од тегле меда, строго италијанског порекла, уз фото-књигу новинара Марка Панеле под насловом „Недељни ручак“. Књига, са предговорима министра културе Алесандра Ђулија и градоначелника Напуља Гаетана Манфредија, доноси збирку фотографија, од којих су многе архивске, а које приказују Италијане за трпезом на традиционални празнични дан.

Ђорђа Мелони честитала Божић и свим италијанским војницима ангажованим ван земље 

Чланови њене странке Италијанска браћа поклонили су јој компјутер вредан 10.000 евра за кућну употребу, како пишу италијански медији. Свако од чланова издвојио је по 50 евра за поклон премијерки. Претходне године поклонили су јој кревет „кинг сајз“ за спаваћу собу.

Тема институционалних поклона поново је доспела у фокус јавности и због недавне одлуке Ђорђе Мелони да донације које је добила током званичних путовања у Италији и иностранству стави на аукцију у хуманитарне сврхе. Списак поклона објавила је италијанска скупштина у мају 2025. године и он садржи детаљан преглед предмета које су јој даровали светски лидери.

Према закону, поклони чија је вредност једнака или већа од 300 евра не могу се задржати. У октобру је генерални секретар Палаца Киђи наложио њихову продају, а целокупан приход биће дониран непрофитним организацијама и удружењима. Није искључено да би у будућности иста судбина могла задесити и поклоне које су примали претходни председници Савета министара.

Међу предметима са списка налазе се, између осталог, таблет који је поклонио украјински председник Володимир Зеленски, керамичка чинијица бившег председника Сједињених Америчких Држава Џоа Бајдена, сервис за чај који је даровао мађарски премијер Виктор Орбан, шарени шал албанског премијера Едија Раме, традиционална ношња жена из Керале коју је поклонио индијски премијер током самита Г20 на Балију 2022. године, као и статуета која приказује аргентинског председника Хавијера Милеја.

Божић у Палацу Киђи тако постаје спој традиције, институција, италијанског идентитета и солидарности – равнотежа између политичких симбола и конкретних гестова.

Горан Јовић, директор издавачке куће, говорио је о процесу реализације винилног реиздања и значају сарадње са ПГП РТС-ом, нагласивши да оваква издања повезују различите генерације публике и враћају пажњу на вредност албума као уметничке целине.

Редитељ Југ Радивојевић осврнуо се на поетски, музички, визуелни и мултимедијални концепт албума, истичући да ово реиздање омогућава повезивање духа времена у којем је албум настао са савременим изразом и публиком данашњице. Такође, открио је да је управо овим албумом био инспирисан за постављање истоименог мјузикла, који се од 2020. године, под називом „Са друге стране јастука“, изводи у Позоришту на Теразијама. 

Током промоције приказана је и видео-порука школског рок бенда „Black George“ из Алексинца (ОШ „Вожд Карађорђе“), коме су „Бајага и инструктори“ својевремено поклонили инструменте и део музичке опреме. Млади музичари изразили су захвалност на подршци и истакли колико им је тај гест значио за њихов музички развој, што је догађају дало посебан емотивни тон.

Момчило Бајагић Бајага осврнуо се на трајност музике и промене које доноси време, истакавши: „Музика се мења сваки дан. Промене се дешавају као и у животу – технологија је напредовала и људи раде другачије него раније, али оно што је најважније јесте да понекад мора да постоји добра песма. Винил-плоче се враћају, јер је то једино нешто што може да се сачува… Кажу да би, у случају сунчеве олује или нуклеарног рата, све било обрисано – осим плоча. Она пре 40 година била је одштампана на 80-грамском, а ова сада на далеко квалитетнијем, 180-грамском винилу, а нарочито ми се допада и то што је беле боје.“

Бајага је подсетио и да је продуцент његовог првог албума „Позитивна географија“ био чувени музичар Корнелије Ковач, као и да су Корнелије Ковач и Саша Хабић заједно радили на продукцији албума „Са друге стране јастука“, што је био јединствен случај њихове заједничке продукцијске сарадње. Нагласио је да је „резултат био феноменалан“. Својим искуством и умећем, двојица истакнутих композитора и продуцената допринели су да „Са друге стране јастука“ постане једно од најважнијих издања југословенске рок и поп музике.

Промоција ЛП плоче „Са друге стране јастука“ протекла је у знаку јубилеја, сећања и потврде трајне вредности ауторског израза Момчила Бајагића Бајаге и музике бенда „Бајага и инструктори“, уз јасну поруку о континуитету и повезаности генерација које стварају и слушају добру музику.

 О албуму „Са друге стране јастука“

„Са друге стране јастука“, други ауторски албум „Бајаге и инструктора“ из 1985. године, већ деценијама заузима посебно место у домаћој поп-рок култури и музичкој историји. Критика га описује као „аутентично осликавање предела које Бајага види сопственим очима, удахњујући мирисе младости и лепршавости“, а слушаоци га и данас сматрају „најбољим албумом у целој његовој каријери“.

„Бајага је понудио нешто другачију, опуштенију музику, са текстовима у којима доминирају љубав, радост и нежност, а са друге стране, сам албум звучи много чвршће и рокерскије у односу на прво Бајагино издање. Као да је желео да истакне да он више није само младић који пристиже на пиједестал музичке културе, већ да на њему већ чврсто стоји, са обе ноге.“ (Извор: део ауторског текста Миодрага Марковића, Rockomotiva)

Током више од четири деценије каријере, „Бајага и инструктори“ објавили су 11 студијских албума – „Позитивна географија“ (1984), „Са друге стране јастука“ (1985), „Јахачи магле“ (1986), „Продавница тајни“ (1988), „Музика на струју“ (1993), „Од бижутерије до ћилибара“ (1997), „Змај од Ноћаја“ (2001), „Шоу почиње у поноћ“ (2005), „Даљина, дим и прашина“ (2012), „У сали лом“ (2018) и „Овај свет се мења“ (2020) – показујући континуирану креативност, аутентичност и музичку еволуцију. 

Чак и у регионима који су један поред другог дешавају се различити временски и еколошки обрасци, обликујући потпуно различита суседна станишта.

Слично као што временске зоне раздвајају два суседна места, у овом случају границу црта сама природа.

„Смена годишњих доба се обично сматра једноставним ритмом – зима, пролеће, лето, јесен – али наш рад показује да је календар природе далеко сложенији“, наглашава биогеограф и главни аутор истраживања Дру Терасаки Харт.

„Ово је посебно тачно у регионима где се облик и време типичног локалног сезонског циклуса драматично разликују широм предела. Ово може имати дубоке импликације на екологију и еволуцију у овим регионима.“

Користећи 20 година сателитских података, Терасаки Харт и његов тим су креирали оно што називају до сада најсвеобухватнијом мапом смене годишњих доба земљиних копнених екосистема.

Нова мапа идентификује глобалне регионе где су сезонски обрасци посебно неусклађени, а ове асинхроности се често јављају у жариштима биодиверзитета.

То вероватно није случајност. Већа варијабилност у временским обрасцима може имати ефекте преливања, што може довести до веће разноликости унутар станишта.

На пример, ако су природни ресурси у два суседна станишта доступни у различито доба године, то би могло обликовати екологију и еволуцију флоре и фауне на сваком од ових места.

То би чак могло значити да врста у једном станишту достигне своју репродуктивну сезону пре или после исте врсте у суседном станишту, спречавајући укрштање.

Кроз многе генерације, ово може довести до еволуције две потпуно одвојене врсте.

Два града у Аризони, Финикс и Тусон, служе као још један пример. Ова урбана средишта удаљена су само 160 километара, али њихови годишњи климатски ритмови су на потпуно различитим таласним дужинама.

У Тусону највећа количина падавина је током летње сезоне монсуна, док Финикс највише кише има у јануару, а то за последицу има преливање на њихове екосистеме.

Један занимљив образац који је открила нова мапа био је да су пет медитеранских климатских региона Земље – који имају благе, влажне зиме и врућа, сува лета – показали циклусе раста шума који су достигли врхунац отприлике два месеца након других екосистема.

Ова нескладност се догодила на местима као што су Калифорнија, Чиле, Јужна Африка, јужна Аустралија и, наравно, Медитеран.

Мапа такође приказује разлике у томе када цветнице цветају и када су усеви спремни за бербу.

„Чак објашњава и сложену географију сезона бербе кафе у Колумбији – земљи где фарме кафе раздвојене даном вожње преко планина могу имати репродуктивне циклусе који су толико неусклађени као да су на супротним хемисферама“, истиче Терасаки Харт.

Данас се многа еколошка предвиђања заснивају на једноставним моделима годишњих доба, али ако заиста желимо да знамо како ће климатска криза утицати на нашу планету и наше здравље, морамо узети у обзир варијације од места до места, чак и ако су близу.

У октобру, узорци испод морског леда у централном Арктичком океану и евроазијском Арктику открили су заједницу микроба који се називају нецијанобактеријски диазотрофи (НЦД). То су бактерије које фиксирају азот и не фотосинтетишу.

Истраживачи још увек нису показали да ове НЦД фиксирају азот на Арктику. Ако је то тачно, ови микроскопски облици живота могли би имати глобални утицај.

Открили су да рубови арктичког морског леда домаћини већем броју бактерија које фиксирају азот и већој активности фиксирања азота. Ово указује да како се арктички лед брзо топи са климатским променама, више ових НЦД-ова – који хране алге – се размножава, мењајући морску мрежу исхране и утичући на саму атмосферу.

„Ако се производња алги повећа, Арктички океан ће апсорбовати више CO2 јер ће се више CO2 везати у биомаси алги“, напомиње Ласе Риман, морски микробни еколог Универзитета у Копенхагену.

Риман тврди да фиксатори азота на Арктику морају бити укључени у будуће климатске моделе.

Како објашњава Терасаки Харт, климатски или модели заштите природе који праве опште претпоставке о годишњим добима не узимају у обзир пуноћу велике разноликости наше планете.

„Предлажемо узбудљиве будуће правце за еволуциону биологију, екологију климатских промена и истраживање биодиверзитета, али овај начин посматрања света има занимљиве импликације чак и даље, као што су пољопривредне науке или епидемиологија“, рекла је Терасаки Харт.

„Локални рибари су у свом улову имали око 13 пута више хоботница него што је уобичајено за ово доба године. Ове године уловљено је око 233 хиљаде медитеранских хоботница“, истакао је Мек Слејтер, представник организације Wildlife Trust.

У водама око јужних обала Енглеске, хоботнице су последњи пут су виђене у тако великом броју 1950. године, као и 1900. године, према подацима британског Удружења морских биолога.

Душица Новаковић добила је Годишњу награду за 2025. годину за улогу тетке у представи "Балкан експрес" Гордана Михића, у режији Даријана Михајловића, пошто је "супериорном игром и непосредним тумачењем допринела успеху обе поделе".

"Много сам срећна што са добила награду баш за ову улогу, јер је процес са колегама био заиста предиван. Толико смо се радовали и били пуни љубави једни према другима", рекла је Новаковићева.

Награђени глумци Душко Радовић и Драган Вујић су у Балкан експресу "прецизним вођењем лика и шармантним додавањем личног печата искусних бардова зналачки предводили ка моралности групу веселих музичара у окупираном Београду".

Радовић је истакао да је веома почаствован што је провео радни век "у оваквом окружењу и са оваквим људима", док се Вујић захвалио свима који су учествовали у раду на представи.

"Треба да живимо, волимо и опраштамо и увек дајемо најбоље од себе. Треба да остану лепа сећања на нас која ће заувек наставити да путују возом живота", рекао је глумац Драган Вујић и пожелео свима срећан Дан Позоришта на Теразијама и све најбоље у 2026. години, као и да имају много "људскости, љубави, здравља и душевног мира".

Захвалнице за посебан допринос у раду за 2025. годину добили су диригент Весна Шоуц, балетски играчи Лидија Новаковић и Милица Тодоровић, певачи солисти Алекса Станиловић и Татјана Поповић, оркестарски музичари Никола Ђокић и Боривоје Спасојевић.

На свечаности коју је водио глумац Славен Дошло, захвалнице за допринос у раду од колега који су отишли у пензију добили су Зорица Бошковић, Драган Лазић, Осман Ајрулоски, Милан Милосављевић и Мирјана Заложник. Добитници Јубиларних награда за десет година су Бојана Симеон, Душица Новајковић и Милена Живановић, за 20 година Никола Ђокић и Радослав Марјановић, а за 30 година Ана Тадић, Драгомир Маринковић и Снежана Мартинов.

Награда за глумачку бравуру "Јанош Тот" додељена је раније ове године Милану Тубићу за улогу млекаџије Ернија у мјузиклу "Балкан експрес".

Далеко од тога да је имагинаран, осећај одражава низ физиолошких и психолошких процеса који заједно чине десерт јединствено привлачним, чак и када се главно јело чинило као граница.

Добро место за почетак је сам желудац. Многи људи га замишљају као кесу фиксне величине која се стално пуни док више не може да прими, као да би је још један залогај препунио.

У стварности, желудац је дизајниран да се растеже и прилагођава. Када почнемо да једемо, он пролази кроз „гастричну акомодацију“: глатки мишићи се опуштају, стварајући додатни капацитет без већег повећања притиска.

Кључно је да мека и слатка храна захтева врло мало механичког варења. Тешко главно јело може учинити да се желудац осећа надутим, али лагани десерт, попут сладоледа или муса, једва да утиче на његово оптерећење, тако да се желудац може додатно опустити како би направио простора.

Хедонистичка глад

Већи део нагона за једењем торте долази из мозга, тачније из неуронских путева укључених у награду и задовољство. Апетит није регулисан искључиво физичком глађу. Постоји и „хедонистичка глад“, жеља за јелом јер је нешто угодно или утешно.

Слатка храна је посебно снажна у том погледу. Она активира мезолимбички допамински систем мозга, повећавајући мотивацију за јело и привремено слаби сигнале ситости.

Након задовољавајућег главног јела, физиолошка глад може нестати, али ишчекивање слатке посластице ствара посебну, наградом вођену жељу за наставком јела.

Други механизам је сензорно специфична ситост. Док једемо, реакција нашег мозга на укусе и текстуре на тањиру постепено се смањује, чинећи храну мање занимљивом. Увођење другачијег профила укуса – нечег слатког, киселкастог или кремастог – освежава реакцију награде.

Многи људи који заиста осећају да не могу више да једу изненада открију да „могу мало торте“ јер новина десерта поново активира њихову мотивацију за јело.

Десерти се такође понашају другачије када стигну до црева. У поређењу са храном богатом протеинима или мастима, храна богата шећером и угљеним хидратима се брзо празни из желуца и захтева релативно мало ране разградње, што доприноси перцепцији да их је лакше прихватити чак и када сте сити.

Време такође игра улогу. Сигнализација између црева и мозга која ствара осећај ситости не реагује тренутно.

Хормони попут холецистокинина, GLP-1 и пептида YY постепено расту и обично им је потребно између 20 и 40 минута да би произвели трајни осећај ситости. Многи људи доносе одлуке о десерту пре него што ова хормонска промена у потпуности ступи на снагу, дајући систему награђивања простор да утиче на понашање.

Ресторани, свесно или не, често темпирају понуду десерта у овом временском оквиру.

На ове биолошке процесе надовезује се утицај друштвеног условљавања. За многе људе, десерт се повезује са слављем, великодушношћу или удобношћу. Од детињства па надаље учимо да пудинге посматрамо као посластице или као природне компоненте свечаних оброка.

Културни и емоционални знакови могу покренути антиципаторно задовољство чак и пре него што храна стигне. Студије доследно показују да људи једу више у друштвеним окружењима, када им се храна нуди бесплатно или током посебних прилика – све су то ситуације у којима је десерт обично присутан.

Зато следећи пут када неко инсистира да више не може да поједе ни један залогај вечере, али некако пронађе места за парче торте, будите уверени: они нису недоследни. Они једноставно доживљавају сасвим нормалну и прилично елегантну карактеристику људског тела.

„Мени је посебно задовољство и показатељ да класична музика има дивну публику у Београду и зато ми са те стране представља невероватно задовољство да се и ове године одржава концерт, и то у Сава Центру“, наводи Тамара Рађеновић.

Прошле године одржала је два концерта заредом у Коларчевој задужбини, која су такође била невероватно емотивна.

С обзиром на то да је атмосфера празнична и програм концерта ће бити прилагођен томе. Концерт ће отворити музка из цртаног филма, а биће и шпанских мелодија и тема из филмова.

„То је нешто што карактерише моје концерте, да је ту увек тај спој класичних хитова, филмске музикеи неких латино мелодија. Изабрала сам тему из једног Дизнијевог цртаног филма баш за почетак концерта. И радимо исто диван омаж једној уметници из Београда. Тако да, ја волим да прилагодим репертоаре за ширу публику, да ужива у тим свим мелодијама у пратњи Симфонијског оркестра и Хор. Имаћемо дивне уметнике на сцени и управо те све култне мелодије добију посебан сјај у извођењу толиког броја музичара“, додаје оперска звезда.

Круна на успешну годину

Година на истеку је за Тамару Рађеновић била радна и успешна. Имала је прилику, како каже, да наступа у Јапану, у Осаки и Токију, са једним од најбољих оркестара, New Japan Philharmonic Orchestra под диригентском палицом Којићира Кана, који ће дириговати и концертом у Центру „Сава“.

Пре месец дана имала је концерте у Анкари и Истамбулу заједно са великом турском звездом, Муратом Караханом. Наступили су пред аудиторијом од 10.000 људи.

„Имала сам диван концерт у Лондону, у чувеном Кадоган холу, имаћу поново следеће године у априлу. Имала сам диван концерт у Лисинском у Загребу, пред дивном загребачком публиком. У Њујорку, пред мало другачијом публиком, председницима Аргентине, Француске, Фифе. А оно што ми исто причињава задовољство да се радујем у следећој години је и мој повратак у Карнеги хол. Тако да, радим пуном паром и само се трудим да уживам у свом том процесу јер је доста тежак и доста напоран“, истиче на Тамара Рађеновић на крају гостовања у Јутарњем програму.

Колико је данас ефикасан систем наплате права музичара, односно фонограма, и које су његове највеће слабости? Ко и како штити креативност?

– Код нас у Републици Србији постоје два система остваривања права, индивидуално и колективно остваривање права. Индивидуално значи да сами одете код корисника и да као аутор, интерпретатор, произвођач фонограма, произвођач емисије, редитељ и тако даље и са њим договорите услове за коришћење свог дела, односно интерпретације или фонограма.

Други систем који је код нас већ 70 или нешто година откад је организација СОКОЈ настала, то је систем колективног остваривања ауторског и сродних права. Организација произвођача фонограма Србије, чији сам директор, је управо једна од осам организација за колективно остваривање ауторског и сродних права. Конкретно ми се бавимо колективним остваривањем права произвођача фонограма.

Произвођачи фонограма, то може бити и физичко и правно лицесу, су власници снимка. То су лица чијим средствима и у чијој организацији је фонограм начињен и који одговарају за снимање тог звука.

Ми као организација наплаћујемо накнаду од радио и ТВ станица, накнаду за емитовање фонограма, затим од кабловских оператора накнаду за емитовање фонограма и накнаду од кафића, ресторана, хотела, тржних центара итд. и то је накнада за јавно саопштавање фонограма.

Поред фонограма и интерпретација, односно музичари који снимају, који учествују у снимку, накнада се наплаћује у виду јединствене накнаде од корисника у складу са одређеним тарифама.

РТС је један од највећих корисника ауторског и сродних права у Републици Србији, с друге стране је и учесник у расподели, члан и оснивач организације ОФПС. Године 2002. када је организација ОФПС основана, ПГП РТС, односно Јавна медијска установа је била потписник тог уговора о оснивању и до данас је члан организације.

Да ли аутори и продуценти могу у пракси да осете да се њихова права штите, односно каква је наплата на терену?

– Могу да кажем да је наплата изузетно добра, да је сваке године све боља и боља. Самим тим, значи да је и расподела носиоцима права све већа и већа. Кроз овај систем колективног остваривања, аутори и носиоци ауторских и сродних права веома квалитетно могу да остваре своја права.

Према информацијама које сам добио од колега из организације СОКОЈ, постоји глобална организација ЦИСАЦ за све ауторе у свету и она је правила одређено истраживање где је за 2024. годину Република Србија на 43. месту у свету по укупним приходима које се остваре од ауторског права, што је изузетно значајан податак имајући у виду и колика је наша земља и посебно колика су наше тарифе које сматрам да су ниске у односу на друге државе Европе и света.

Појавили су се нове платформе које млади највише користе, пре свега Тик-ток, Јутјуб, где се свакодневно користи музика. Да ли је ово прилика или претња за власнике ауторских права?

– Ово је и прилика и претња, односно прилика имајући у виду да што се тиче произвођача фонограма, они та права остварују индивидуално, преко одређених провајдера који имају уговоре са тим платформама. Али друштвене мреже су увек и велика прилика за злоупотребе. Баш у последњих неколико месеци, на Тик-току, Инстаграму и Фејсбуку су се појавили „починиоци кривичног дела“ из члана 99 Кривичног законика Републике Србије, које гласи неовлашћено искоришћавање ауторског дела и предмета сродног права.

Људи нису често свесни тога. У конкретном случају, неко рекламира на друштвеним мрежама да продаје УСБ са, на пример, 500 најлепших народних песама. То је класична пиратерија.

Унија дискографа Србије, чији сам генерални секретар, која се бави, такође правима дискографа, али не као колективна организација, него индивидуалним правима, је у последњих неколико месеци поднела преко 10 кривичних пријава управо против тих лица.

Вештачка интелигенција већ сада може да генерише музику. Један део узима од постојећих извођача. Да ли је постојећи правни оквир довољан да заштити ауторе?

– Та тема је веома компликована и на нивоу европских организација и у Европској унији још увек не постоје јасна правила. Али постоје одређена правила, генерална правила која су прописана и наша организација је пре неколико месеци изменила правилник о пријави фонограма, где каже: „Ако је звук извођења други звук или он што представља звук генерисан искључиво или претежно помоћу вештачке интелигенције, то се не сматра фонограмом, и то ниједна организација неће прихватити као фонограм или да се сматра ауторским делом.“

Али уколико је ВИ помогао само аутору, односно произвођачу фонограма, онда то може да се сматра фонограмом. И тај носилац права који пријављује фонограм је дужан то да наведе, према нашим правилима.

Шта је највећи изазов у наредних пет или десет година? Технолошки развој или то што закони најчешће каскају за технологијом?

– Не само наши закони, него чак и на нивоу Европске уније каскају конкретно везано за ВИ. Код нас је највећи изазов да се усвоји Закон о ауторском и сродним правима који би требало да усклади наше законодавство са директивом у колективном остваривању ауторског и сродних права.

То је јако значајно јер ће то довести до побољшања статуса аутора и носилаца ауторског и сродних права имајући у виду да ће организације морати да буду транспарентније у смислу чланства и осталих ствари које се не тичу само накнаде.

Понекад, након колоноскопије, пацијенти су узнемирени када открију да су развили дивертикулозу, али ово стање у већини случајева није разлог за бригу.

Само ако се кесице упале или инфицирају, то се сматра дивертикуларном болешћу или дивертикулитисом. Симптоми, који се обично јављају и нестају, често укључују затвор, дијареју, бол у стомаку, надимање или грозницу.

Гастроентеролог Жанил Кастинеира са Универзитета у Мајамију рекла је да се труди да својим пацијентима што више објасни када заиста постоји разлог за забринутост.

Добра вест је да чак и ако особа развије дивертикулитис, њени симптоми се обично побољшавају са само неколико дана одмора у кревету и течне исхране. Код више од 85 процената пацијената то је довољно за опоравак, мада у ретким, тешким случајевима може бити потребно лечење антибиотицима или чак операција.

Није познато шта тачно узрокује стварање дивертикула, али тренутни третмани се генерално фокусирају на помагање дигестивном тракту да се садржај кроз његове канале креће глатко, без блокада.

Зато се пацијентима који се опорављају често препоручује исхрана богата влакнима, која укључује између 25 и 30 грама влакана дневно. Ово неће излечити постојеће дивертикуле, али може спречити њихово стварање.

Ово је важно и због времена током којег ће фецес бити присутан у телу човека. Један научни преглед из 2023. године који је објединио податке из десетина студија, показао је јасне разлике између цревних микробиома код две групе људи и поделио их на „брзе“ и „споре“.

Пошто је људски цревни микробиом суштински повезан са општим здрављем, то би могло имати импликације које су до сада остале незапажене.

Према Националној здравственој служби Уједињеног Краљевства (NHS), људи старости од 50 до 70 година који једу храну богату влакнима имају 40 процената мањи ризик од хоспитализације због дивертикуларне болести у поређењу са људима са минималним уносом влакана.

Данас је још непознато како влакна и други фактори који утичу на црева могу утицати на то како се кесице првобитно формирају. Према прегледу из 2024. године ти фактори остају контроверзни и захтевају даља истраживања.

Дивертикулоза је, међутим, веома честа у западним земљама као што су САД, Аустралија и Велика Британија, где је исхрана сиромашна влакнима, а релативно ретка у Африци и Азији, где је исхрана богатија влакнима.

Други потенцијални фактори ризика укључују гојазност, недостатак вежбања и пушење. Вероватно постоји сложена мешавина фактора који соприносе развоју овог стања.

Иако се дивертикуле могу развити и у дебелом и танком цреву, око 95 процената пацијената који су становници такозваног западног света, има дивертикуле у дебелом цреву. Овај део дигестивног тракта ради под великим притиском како би помогао да фецес стигне у ректум.

Када се дивертикуле формирају, вероватно услед прекомерног притиска, склоне су крварењу, слично као код хемороида, који се формирају унутар и изван ректума и око ануса.

Крв у столици може бити безопасна, али се саветује опрез

Процењује се да дивертикуларно крварење узрокује између 30 и 65 процената свих случајева крварења у доњем делу гастроинтестиналног тракта. Обично је безболно и само пролази, али појављивање крви у столици је озбиљно питање, јер може указивати на друга тешка стања.

Стручњаци саветују да они који примете крв у столици одмах потраже медицинску помоћ, чак и ако сумњају да је повезана са дивертикулама.

Дивертикулоза се обично може дијагностиковати ЦТ скенером или колоноскопијом.

Хируршка интервенција је потребна само у тешким случајевима – на пример, онима у којима се формира или пукне апсцес.

Па ипак, чак и тада, исходи након операције су обично одлични. Око 90 процената пацијената више не показује симптоме након што им се уклони најпроблематичнији део црева. „Лечење зависи од тежине напада“, каже гастроентеролог Франческа Рафа са Универзитета у Мајамију.

„Већина случајева је блага и може се лечити амбулантно. Ваш лекар ће вероватно у почетку препоручити течну исхрану, лекове против болова а понекад и терапију антибиотицима", наводи др Рафа.

Помоћ, разговор и подршку многи траже у дневној болници „Др Лаза Лазаревић“, где се свакодневно јављају људи са различитим животним искуствима и психичким тегобама. Докторка Ђерић истиче да први контакт са проблемима менталног здравља настаје много раније него што људи обично помисле.

Од стреса до трауме

„Први контакт са проблемима менталног здравља код људи настаје врло рано. И када радимо у првом контакту нисмо ни свесни када је он у ствари настао“, каже др Ђерић.

Заједничко за већину тешких животних ситуација јесте да настају изненада и непланирано, у тренутку када особа није спремна да се са њима суочи.

„У одређеној ситуацији особа се осећа лоше, збуњено, не зна како да реагује и осећа се беспомоћно“, објашњава докторка.

Тај осећај беспомоћности, додаје, сви доживљавамо још у детињству и током живота, али најчешће успевамо да превазиђемо. Када се то не догоди, стресне ситуације могу прерасти у трауме.

„Када их не превазиђемо адекватно, оне постају трауме. Тада неадекватно превазиђена стресна реакција може да пређе у поремећај прилагођавања, посттрауматску стресну реакцију или депресивна реаговања и тада је време да се потражи стручна помоћ“, наглашава др Ђерић.

У дневној болници „Др Лаза Лазаревић“, која има одељења у градском делу и у Падинској Скели, пацијентима су свакодневно доступне бројне активности, пре свега индивидуална и групна психотерапија.

Зима и сезонска депресија

Зимски период, са мање дневне светлости, за одређене људе представља посебан изазов.

„Постоји одређена група људи која реагује на смањени ниво дневне светлости. То је категорија која се у америчкој класификацији назива сезонска депресија“, наводи др Ђерић.

Тај облик депресије јавља се у јесен и зиму, понавља се из године у годину, дуго траје и значајно омета свакодневно функционисање.

„То су људи који су посебно осетљиви и њихова осетљивост је првенствено биолошки одређена“, објашњава докторка.

Важно је, додаје, обратити пажњу на пад енергије, расположења и повећану потребу за спавањем, без обзира на то да ли се особа раније лечила или не.

„Ако раније није затражена стручна помоћ, важно је да се она тада затражи“, поручује др Ђерић.

Празнична туга и притисак савршенства

За разлику од сезонске депресије, празнична или постпразнична депресија нема биолошку основу, већ је условљена социјалним околностима.

„Она у принципу нема везе са сезонском депресијом. Празнична депресија је везана за социјалне услове и догађаје“, каже докторка.

Најчешће се јавља код људи са нарушеним породичним и социјалним односима, финансијским проблемима или осећајем усамљености.

„Углавном је краткотрајна, блага и траје током празника и мало после. Обично прође за мање од две до три недеље“, наводи др Ђерић.

Она упозорава да додатни притисак стварају нереална очекивања и поређења са другима.

„Људи сматрају да у току празника морају бити срећни, весели, да све мора бити савршено. Не мора ништа бити савршено и не треба да се упоређујемо ни са друштвеним мрежама ни са другима“, истиче докторка.

Када туга није пролазна

Кључна разлика између пролазне туге и стања које захтева стручну помоћ огледа се у начину функционисања.

„Док траје пролазна туга, можемо да обављамо свакодневне обавезе, можда уз већи напор, али можемо“, објашњава др Ђерић.

Када помоћ постане неопходна, долази до значајног пада функционалности.

„Долази се до стања да свакодневне обавезе не можемо да обављамо, чак ни уз највећи напор и жељу. Увуче нас кревет, успорени смо, неефикасни“, каже она.

Први корак ка опоравку је, наглашава, прихватање сопственог стања и тражење подршке.

„Први корак је прихватање себе и свог стања. Уз подршку породице или пријатеља. Ако те подршке нема, неопходно је да се што пре јаве стручњацима“, поручује др Ђерић.

Дозволите себи да не буде све завршено

На крају године многи осећају додатни притисак због обавеза и очекивања да све мора бити урађено.

„На првом месту треба сагледати да ли су обавезе реалне у односу на број сати у току дана“, саветује др Ђерић.

И додаје да је важно прихватити људску ограниченост.

„Скроз је људски и дозвољено је не успети да се све заврши. Не треба увек све да се заврши“, закључује др Александра Ђерић.

И банка чији су огласи приказани и компанија „Ракутен Вајбер“ тврде да приватност корисника није нарушена и да нико нема приступ садржају порука.

Главни координатор Службе за борбу против високотехнолошког криминала Управе за технику МУП-а Ненад Богуновић истиче да је реч о комплексном питању које се може посматрати из више углова.

„Да ли су прекршене одредбе закона о заштити потрошача, то је можда на неком другом да суди, али у овом тренутку да се кривично-правно терети неко – не постоји основа. Не постоје индиције да је неко имао приступ комуникацији наших грађана, да су банке читале те поруке. Оне јесу и даље end-to-end енкриптоване, односно шифроване на серверима, бар према сазнањима којима располажемо“, каже Богуновић.

Наглашава да би у случају сазнања да је неко имао приступ заштићеној комуникацији постојао јасан основ за поступање надлежних органа.

„Уколико добијемо информацију да је било ко имао приступ заштићеној комуникацији наших грађана, апсолутно постоји основ за поступање наше службе и тужилаштва за високотехнолошки криминал“, додаје Богуновић, подсећајући и на раније случајеве хапшења хакерских група које су злоупотребљавале комуникације ради преваре грађана.

Маркетиншки стручњак Миљан Премовић указује да коришћење апликација подразумева прихватање одређених услова, али да се поједине праксе налазе на граници прихватљивости.

„Што се тиче закона о оглашавању, можда се из угла духа закона ово може тумачити као нека врста злоупотребе, иако не верујем да је постојала намера да се то деси, знајући како генерално функционише рекламирање на Вајберу“, наводи Премовић.

Он објашњава да је у конкретном случају активиран систем брендираних кључних речи, које се аутоматски препознају током куцања поруке, али да је формулација поруке „узми кредит“ изазвала снажну реакцију корисника.

„Та порука можда није била најбоље формулисана и изазвала је пажњу. То може бити и плански урађено, али такав приступ може имати краткорочан ефекат и више штете него користи, посебно када је реч о поверењу корисника“, сматра Премовић.

У саопштењу компаније „Ракутен Вајбер“ наводи се да увођење брендираних кључних речи ни на који начин није угрозило приватност корисника. Како истичу, те речи се активирају искључиво на уређају корисника, слично анимацијама које се појављују приликом честитања рођендана.

„У случају да корисник укуца реч која је идентична изабраним брендираним кључним речима, она бива обојена на екрану корисниковог уређаја и тематско ЦТА дугме бива активирано ако корисник то изабере слањем поруке или кликом на дугме. Потпуна енкрипција за све преписке остаје примењена на свим нивоима комуникације“, наводи се у саопштењу.

Према објашњењима, ни Вајбер ни банке не читају поруке, већ је систем подешен тако да се појава одређених кључних речи аутоматски повезује са рекламним садржајем.

Ипак, Богуновић указује да проблем у овом случају није превасходно кривично-правне, већ етичке природе.

„Овде је проблем више етички, јер је постављена нетранспарентност у целом процесу. Ако се користе овако агресивне и интрузивне методе, онда би јавност бар требало да буде јасно обавештена, а не да се производи оваква реакција“, каже он.

Са правног становишта, додаје, компаније не смеју да прате садржај комуникације, јер би то било у супротности и са ГДПР-ом и са домаћим законодавством.

Премовић подсећа да корисници формално прихватају услове коришћења приликом инсталирања апликација, али да то не значи да су увек свесни на шта пристају.

„Можда формално-правно јесмо дали сагласност, али и по ГДПР-у и по нашем закону, који је строжи, уколико експлицитно не дамо одобрење, нешто не би смело да се дешава“, истиче Премовић.

Саговорници упозоравају да је кључно питање у овом случају – поверење корисника.

„Ако се овакве праксе буду експлоатисале, људи ће престати да користе Вајбер и окренуће се другим платформама. Постоји граница коју компаније не би смеле да прелазе, јер у супротном штета може бити много већа од краткотрајне пажње коју добију“, закључује Премовић.

„Видео сам да је вода открила неке кости изломљене, неке нису и вилице. Узео сам једну вилицу и донео је код куће", каже Раде.

Десетак година касније, упознаје и стручну јавност са стаништем праисторијских животиња. Од тада па до данас, Раде је чувар овог простора и домаћин стручњацима, који већ седму деценију истражују локалитет који се простире на око хектар површине.

„Јесам сведок свега овога. Све што је нађено, знам где је нађено. Рекли су ми одавде најзначајније шта је одредило старост, то је била глава од хијене", додаје Раде.

На овом локалитету у Глувом потоку пронађени су фосили мамута, жирафа, антилопа и неких праисторијских птица. Ту се налазе и њихове реплике.

Стручњаци тврде да је ово значајније палеонтолошко налазиште у Европи које чини 12 до сада истражених врста крупних сисара чији се остаци чувају у Природњачком музеју у Београду и Народном музеју Топлице.

„На изузетном малом простору је пронађен велики број врста. Једна врста хијене и претеча миоценске газеле. Такође пронађени су фосилни остаци конобелодона, сурлаша копји је подсећао на слона али је имао два пара кљова и био висок чак четири метра", изјавила је Сања Црнобрња, археолог Народног музеја Топлице.

Због неколико километара лошег пута до овог несвакидашњег споменика природе тешко се долази.

„Ми смо већ кренули са уређењем саобраћајнице која води до самог налазишта. Рачунамо да ћемо на тај начин привићи већи број туриста и људи који су заинтересовани да обиђу овај локалитет", рекао је Иван Бургић, председник општине Блаце.

За житеље Блаца и читавог Топличког краја, Пребреза је велики туристички потенцијал који крије још многе тајне и чека нова истраживања.

Да наведемо само пример проналазака који су били заштићени патентом, проналазак наизменичне струје Николе Тесле који је променио свет и који и данас користимо, до оних који нам олакшавају свакодневни живот као што је хемијска оловка са ротирајућом куглицом, која омогућава континуирано писање са мастилом које се брзо суши, и данас је у употреби након скоро 90 година од првог изума за то решење.

Како се стиче патент?

Патент се стиче подношењем пријаве Заводу за интелектуалну својину. Пријава мора садржати све елементе који потпуно описују проналазак, и она подлеже поступку у којем патентни испитивачи утврђују да ли проналазак испуњава законом прописане услове за заштиту патентом за описано техничко решење у пријави, а то су:

Новост – решење не сме бити раније објављено, коришћено или описано, било где у свету;

Инвентивни ниво –да решење није очигледно стручњаку из одређене области на основу претходних познатих решења

и да је проналазак индустријски примењив.

Уколико су испуњени услови за признање Завод издаје исправу о патенту, а патент важи максимално до 20 година уз плаћање такси за одржавање на годишњем нивоу. Када патент истекне прелази у јавни домен и слободан је за коришћење.

Не постоји светски признат патент, већ је то територијално парво. Ако желимо да заштитимо наш проналазак у другим земљама, у зависности од стратегије експлотаације проналаска, постоји више путева за заштиту проналаска у другим земљама.

Један од њих је подношењем једне међународне пријаве Заводу за интелектуалну, плаћањем једне таксе, којом се покреће поступак заштите у више земаља истовремено, али се то мора учинити у року од годину дана од подношења пријаве у Србији, како би се задржао датум приоритета у односу на који се испитује новост проналаска.

Какву корист имамо од патента? 

Патент треба посматрати као економски ресурс, јер власнику даје искључиво право да користи, производи или продаје проналазак у земљама где је заштићен. То значи да конкуренти не могу да користе проналазак без дозволе носиоца патента.

Патент може донети и директну економску корист - може се продати, лиценцирати или користити као средство за привлачење инвестиција и пословних партнера.

Уз правну заштиту проналаска, истраживачи и компаније имају већи подстицај да развијају нове производе, дигиталне алате или технолошка побољшања.

Сам патент не гарантује и успех на тржишту. Али иза сваког успешног патента, поред оних који су радили на развоју својих идеја до проналаска, стоји и значајна инвестиција и жеља за успехом, и то је производ симбиозе између проналазача и оних који умеју од проналаска да направе профит.

Европска унија подржава развој иновација у Србији кроз бројне пројекте, као и заштиту интелектуалне својине стартапа, као њихове највредније имовине, али и заштиту резултата научно-истраживачких организација јер су патенти и средство за трансфер знања у индустрију а не само референца за истраживаче.  

„Било је то искуство које одузима дах. Величанственост и историја овог места додатно су нагласиле свечаност тренутка. Био је то јединствен догађај, који сам поделио и са драгом пријатељицом Имом Черасуоло, параолимпијском шампионком у пливању из Напуља, која је оставила дубок траг у историји италијанског спорта“, изјавио је Куомо.

Олимпијска бакља тренутно путује кроз Италију, у оквиру штафете која је званично почела у Риму 6. децембра, а завршиће се 6. фебруара паљењем олимпијског пламена на стадиону „Сан Сиро“ у Милану, чиме ће бити отворене Зимске олимпијске игре Милано–Кортина 2026.

Пламен је запаљен 26. новембра у Олимпији, у Грчкој, у складу са древном олимпијском традицијом. Након проласка кроз Грчку, 4. децембра у Атини бакља је званично предата италијанским организаторима. Дан касније, током церемоније у Риму, председник Италије Серђо Матарела запалио је Бронзани котао Путовања олимпијске бакље.

Италијанска деоница штафете траје 63 дана и обухвата свих 110 италијанских провинција, на укупној дужини већој од 12.000 километара. У преношењу бакље учествује 10.001 носилац, међу којима су бројни олимпијски и параолимпијски шампиони, али и истакнуте личности из света културе и уметности.

Први носилац бакље у Италији био је познати пливач Грегорио Палтринијери. Међу учесницима штафете налазе се и кошаркаш Акиле Полонара, који се бори са леукемијом, као и олимпијски шампиони Елиса Ди Франћиска и Ђанмарко Тамбери. У Риму су бакљу носили и тенисер Матео Беретини, бивши кошаркаши Ђиђи Датоме и Андреа Барњани, мотоциклиста Макс Бјађи, редитељ Ђузепе Торнаторе, као и музичари Аки­ле Лауро и Ноеми.

Олимпијска бакља тренутно пролази кроз Базиликату, након што је обишла Тоскану, Лацио, Умбрију и делове централне Италије. На путу ка Милану и Кортини, пламен ће симболично повезати спорт, културу и историју, најављујући један од највећих спортских догађаја у Европи.

„Ми стварамо апликацију Вејн која представља онлајн асистента у здравству. И она је мост између асистента и здравственог система. Али Вејн није још једна апликација, Она је доказ да Србија може бити модерна и то одмах”, кажу аутори ове идеје са ИТ Академије струковних студија у Ужицу – „Eror siks tim".

„Наша апликација јесте Каријерни клик, која олакшава избор запослења и образовања, која корисницима пружа брз и лак приступ школама, факултетима, праксама и пословима”, причају Наталија, Андријана, Теодора из Техничке школе у Власотинцу.

„Наша идеја је да развијемо биоразградиве траке за мерење параметара у земљишту. Иновативна идеја је да бисмо користили кју ар код који се појављује на тим тракама, и који бисмо могли да скенирамо телефоном. Ове траке би биле најмењене фармерима, баштованима, чак и људима који имају биљке у својим становима”, изјавила је Милица Апир са Факултета техничких наука у Новом Саду.

Млади су својим решењима показали велику иновативност и знање које поседују, као и емпатију, па је пред жиријем тежак задатак.

„Мој први утисак је да је стварно више него добро, да то нису само празне речи, да то није само још један папир који ће остати у некој фиоци, већ да има пуно наде и разлога за оптимизам када се ради о импелементацији тих решења у будућности”, каже проф. Небојша Арсић, ректор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

„Оно што је најбитније јесте да су се они повезали са тимом из научно-технолошког парка и са свим осталим научно-технолошким парковима, и на тај начин су постали део иновационог еко-система”, рекла је др Марија Милић, в.д. директора НТП Београд.

За најбоље – шест средњошколских и шест студентских тимова и 11 старапова обезбеђено је 9,2 милона динара за даљи развој иновација.

„Афирмацију Михајла Пупина и све то што радимо скоро 50 година са Идвором је покренуо Иновацијски покрет у Југославији, где је Пупин у Новом Саду 1979. године постављен као узор, као нешто најбоље, што је покренуло не само у Југославији иновацијске покрете, него у свим земљама у развоју, да би дигли привредни развој на виши ниво и где би се смањивала та разлика између богатих и сиромашних земаља“, објашњава Милан Божић, председник Фондације Младен Селак.

Биће организоване изложбе у земљи и иностранству, а посла има још, подсећају почасни грађани Идвора.

„Потрудићемо се да и оне планове које можда нисмо успели да реализујемо у овој години, а међу њима је и свакако, због добро познатих разлога и блокаде ЕТФ-а, подизање достојанственог споменика испред здања техничких факултета у Београду Михајлу Пупину за које је Фондација Селак још раније обезбедила идејно решење, даље наставак промоције његових писаних дела нарочито аутобиографије Са пашњака до научењака нашим најмлађим“, нагласио је Иван Бошњак, почасни грађанин Идвора.

Светислав Закић „Оно што нас најскорије очекује јесте гостовање у Прагу где ће се испред Прашког универзитета поставити спомен-обележје Михајлу Пупину који је један део свог школовања провео и у том граду. Тренутно је актуелно издавање једног уџбеника који је Михајло Пупин написао у области термодинамике. Ради се о књизи коју је Пупин написао на енглеском језику, која је први пут преведена на српски, и та књига ће ускоро изаћи у сарадњи са Музејем Војводине из Новог Сада“, навео је Светислав Закић, директор Дома културе „Mихајло Пупин“.

У Пупиновом меморијалном комплексу у Идвору, у току су инфраструктурни радови за које је обезбеђено 30 милиона динара. Наставља се реконструкција старе школе, односно Музеја Михајла Пупина. Научниково родно место ове године посетило је више од 8.000 посетилаца.

Ауторски, али и лични печат дали су њихови синови. Режију потписује Ненад Павловић. Сценарио је настао по роману Миће Поповића Излет из 1957. године, а адаптирао га је син чувеног уметника Јован Поповић.

„То су те педесете године 20. века кад је била наручито модерна егзистенцијалистичка филозофија, Сартр, Ками, апсурд и уопште потрага за индивидуалном слободом. То можда у овом времену није толико актуелно, мада је увек актуелно”, рекао је сценариста Јован Поповић.

Црно-бела филмска прича говори о трагању младог уметника за смислом и местом у свету који га окружује. Путујући реком он истражује сопствени уметнички израз и среће живописне ликове.

„Ово је први пројекат у којем сам играо да је писан по роману и мени се то посебно допало зато што ми се чини да се у роману ликови више развију и посебно ликови које сређемо успут, мени је то, увек понављам највећи утисак у овом филму”, каже Стефан Вукић, глумац.

Касни вечерњи термин је био резервисан за љубитеље хорора.

Сценариста Александар Радивојевић дебитовао је као редитељ филмом Кармадона и током протекле године већ добио неколико признања на светским фестивалима.