Од Кинеског зида до Ускршњег острва – светска баштина под „климатским стресом“

Ратови и револуције већ дуго угрожавају национална културна добра – најновији примери су Иран и Украјина. Међутим, данас им прети још једна опасност – климатске промене.

Унеско-локалитети светске баштине – од 4.000 година старих пирамидалних храмова у Ираку, до чувених око 1.500 година старих статуа на Ускршњем острву – све чешће су угрожени ерозијом и пропадањем. Више температуре, јаче олује и суше оштећују грађевински материјал. Студија из 2025. показује да је 80 одсто локалитета светске баштине под „климатским стресом“, јер се древни материјали попут дрвета или камена, тешко прилагођавају растућим температурама.

„Колевка цивилизације“ – Велики зигурат Ура

Хиљадугодишња историја прети да нестане, јер југ Ирака постаје све топлији. Повећане температуре изазивају снажну ерозију.

Усред пустиње налази се чувени Велики зигурат Ура – око 4.000 година стар храм посвећен богу Месеца Нани. Грађевина се све више распада, а пешчане дине које покрећу јаки вјетрови додатно оштећују структуру.

Истовремено, подземне воде због врућине и суше постају све сланије, што нагриза цигле од блата старих месопотамских храмова.

„Наслаге соли су последица климатских промена“, каже Казем Хасун из службе за антиквитете у провинцији Дхи Кар. Кристали соли продиру у материјал, шире се и постепено га разарају.

Угрожене су и рушевине древног града Вавилона на Еуфрату, где висока концентрација соли такође оштећује грађевине. Археолози покушавају да ублаже штету, на пример израдом десалинизованих цигала од блата израђених по хиљадугодишњим методама.

Џамије у Исфахану, Иран

Рат тренутно представља велику претњу историјским локалитетима у Ирану, али и климатске промене остављају видљиве последице. Међу угроженим објектима су и историјске џамије у граду Исфахану.

Саборна џамија приказује развој џамијске архитектуре током дванаест векова. Градња је почела 841. године, а објекат је касније више пута прошириван и обнављан. Унеско је сматра „музејом иранске архитектуре“.

Са својим импресивним куполама и богатим штукатурама, служила је као узор за религијске и образовне грађевине широм региона – од Ирана, до Ирака и Сирије.

У близини се налази и трг Мејдан-е-имам из 17. века, где стоји позната Шахова џамија са плавом куполом и богатом калиграфијом.

Међутим, објекти стоје на нестабилном тлу које се постепено спушта због опадања нивоа подземних вода услед суша. Екстремне температуре и велике промене влажности додатно оптерећују грађевине.

Унеско упозорава да би тај спор процес без заштитних мера могао да доведе до пукотина и нестабилности, па чак и до урушавања.

Статуе Моаи на Ускршњем острву

Познате статуе Моаи на Ускршњем острву (Рапа Нуи) могле би, према студији Универзитета на Хавајима, за неколико деценија све чешће да завршавају под водом.

Посебно је угрожено место Аху Тонгарики с 15 монументалних статуа. Због пораста нивоа мора очекују се јачи таласи и поплаве, који би, према студији из 2025, могли да угрозе више од половине културних добара на том подручју.

Аутор студије, Ноа Паоа, упозорава да би то било погубно за живу културу и егзистенцију тамошњих становника. „Та места су кључна за наш идентитет и традицију“, каже. И туризам на острву у великој мери зависи од њих. „Ако ништа не предузмемо, дугорочно би могао да буде угрожен чак и статус острва у Унеску.“

Кинески зид

Кинески зид, дуг више од 21.000 километара, једно је од најзначајнијих грађевинских достигнућа на свету. Грађен је и прошириван током више од два миленијума, а од 1987. налази се на листи светске баштине Унеска. Ипак, и он је све угроженији.

Многи његови делови направљени су од набијене земље, тако да су осетљиви на ветар, кишу и наслаге соли. То доводи до пукотина, распадања и могућих урушавања.

Данас се само око шест одсто зида сматра добро очуваним, док је приближно половина већ озбиљно оштећена или нестала.

Истраживачи зато позивају на хитне мере заштите, попут стварања природних заштитних слојева од маховине, такозваних „биокруста“ (биолошке покорице тла).

Климатске промене тако не угрожавају само природу, већ и културну баштину човечанства – и тиме део наше заједничке историје .