„И ми као бенд пунимо 18 година тако да су ово два слављеника вечерас и тај број наступа показује да смо радо виђени гост овде, а и ми волимо Чачак“, наводи Дејан Илић из састава "Eyot" чији наступ је отворио фестивал.

„Ми смо у ствари толико срећни што смо по местима која су ван центара великих, Београд, Ниш или Нови Сад, тако да када смо чули за Чачак то нам је био ја мислим хајлајт овог лета'', каже Саша Поповић из групе "The Cyclist Conspiracy" из Београда

„Карусел" традиционално окупља ауторе и извођаче амбијенталне, етно, џез и алтернативне музике, представљајући публици разноврсне савремене ауторске пројекте и различите музичке изразе.

„Са једне стране поштујемо музичку традицију, богато музичко наслеђе и наслеђе различитих култура, а са друге стране имамо један респектабилни однос према савременој музичкој пракси, значи различитим жанровима'', истиче Душан Даријевић, оснивач фестивала „Карусел“.

Фестивал амбијенталне и етно музике „Карусел" уз пратеће садржаје, траје до 11. августа. Планиране су музичке радионице, промоција књиге, изложба фотографија.

Због тога су три комшије, старости од шездесетих до осамдесетих година, патиле од недостатка сна и депресије, док је код четврте особе дошло до сталног зујања у ушима, познатог као тинитус.

Низ званичних упозорења није успео да промени његово понашање, али су четири комшије на крају полицији пружиле довољно основа да га ухапси под оптужбом за напад, навео је званичник.

Полиција је из Јокојеве куће запленила више од 40 гитара – од којих су многе биле електричне, као и осталу музичку опрему.

Истражитељи су у том крају измерили ниво буке већи од 80 децибела, што је, према подацима градских власти, приближно једнако буци у унутрашњости воза у покрету.

„Било је ужасно јер су се све врсте звукова мешале током целог дана“, пренео је Кјото њуз речи једног од дугогодишњих намучених комшија, шездесетогодишњака.

„Овдје је за реге баш супер енергија, можда јер је организатор баш велики и што ради са срцем, јер он то пружа на људе и људи баш то узимају са целим срцем. И кад причамо музичари из држава различитих, сви су одушевљени“, наглашава Тадиман, извођач из Словеније.

За госте је организован камп, а неки су се на фестивалу током година одомаћили.

„Био сам овде 4 године и сваке године једва чекам да долазим.
Баш волим реге и овде је много другачије, није само због музике, него људи су баш топли, енергија су топ и баш су добри људи. Види, изгубио сам глас од певања и од све“, каже гост из Египта Мохамед Абдел Гафар.
Свирке до касних ноћних сати у амбијенту некадашњег излетишта, у живописној природи, пријале су и музичарима и посетиоцима.

„Сцена је јако мала па се сви више-мање међусобно препознајемо. Али кад дођеш у неку средину у којој ниси био јако дуго или ниси био уопште, заправо видиш да постоји јако много људи које никад ниси срео, а јако живе ову причу“, напомиње Мирослав Чаталинац, члан хрватске групе „Каликамо".

Све је почело 2010. године, скромно са извођачима из Србије и једним бендом из Словеније. Организатори су током година уредили место фестивала и појачали музички део програма.

„И ове године су били људи из Израела, из Египта, из Француске, Италије, Шпаније, са свих страна. Просто људи, пошто је ово специфична врста музике, да кажем, људима није тешко да дођу из далека да би посетили фестивал“, наводи Душан Симовић, организатор Натурал Мистик Фестивала.

Током година Натурал Мистик је изашао из локалних и регионалних оквира, а није изостао ни током пандемије коронавируса. Тада су онлајн издање фестивала пратили људи из више од 30 земаља света.

„Направили смо скраћено издање у трајању од сат и по, то је био изазов због иначе прелепог самог дела, али пошто су студенти из Кине и ово им је први пут сарадња и упад у нашу литературу коју ми и те како познајемо. Комбинација много добре енергије, студенти из Кине су толико захвални, толико поштују, прихватају.

Наши српски уметници су екипа која пева у Народном позоришту, под руководством нашег сјајног редитеља Александра Николића“, изјавила је Невена Живковић, пијанисткиња Опере Народног позоришта у Београду.

Програм није само за љубитеље опере, већ за све који желе да упознају другачију музичку традицију.

Културна сарадња Србије и Кине последњих година све је интензивнија а гости из Кине већ трећи пут долазе у нашу земљу са истим утисцима.

„Ово је мој трећи пут у Београду, јако сам срећна што сам овде. Долазим са Централног конзерваторијума за музику у Пекингу. У Београд сам повела и своје студенте како бисмо публици представили наше традиционалне песме али и европске композиције. Верујем да је ово добра прилика да спојимо европску и кинески културу кроз музику“, каже Џанг Џанг, сопран.

Програм води професорка Ванже Жанг, која предаје на Универзитету у Кини и на Факултету музичке уметности у Београду.

Концерт је уједно и увод у наставак програма који ће наредних дана (1. и 2. августа) бити одржан у Београду, када ће млади уметници из Србије и Кине заједно извести Моцартову оперу Фигарова женидба.

Овакви пројекти, свакако доприносе јачању културних веза две земље, али и пружају младим извођачима да стекну међународно искуство и представе свој таленат публици.

Овог лета, од 7. до 9. августа, Гуча слави величанствен јубилеј – 65. Драгачевски сабор трубача, манифестацију која више од шест деценија чува пламен традиције, слободарског духа и аутентичног народног стваралаштва.

Организатори SKYMUSIC, општина Лучани, Културни центар Гуча и Туристичка организација Драгачево, су за овај историјски, 65. сусрет припремили програм који достојно слави јубилеј, спајајући модерне светске токове инспирисане нашим коренима са изворним, непатвореним драгачевским звуком.

Сабор стартује у петак, у великом стилу, подизањем саборске заставе и интонирањем саборске химне „Са Овчара и Каблара“, уз присуство домаћина сабора. Исте вечери, на драгачевском стадиону публику ће опчинити Слободан Тркуља и Балканополис. Њихов магични, модерни, а опет дубоко традиционални звук који спаја светове савршено ће најавити три дана саборског лудила. Одмах након њих, сцену преузима Дејан Петровић Биг Бенд, чији наступ гарантује фузију традиционалних мелодија и модерних ритмова, док ће прву ноћ заокружити легендарни „Поноћни концерт“ свих овогодишњих оркестара финалиста.

Субота је резервисана за суви квалитет и историју Гуче. Програм отвара концерт „Победили су – заслужили су“, где ће прошлогодишњи лауреати (оркестри Владимира Ивановића, Елвиса Бајрамовића, Трубачки оркестар „Драгачевске трубе“, Драгана Павловића и оркестар „Књажевац“ из Књажевца) показати зашто држе трон. Након њих, позорницу преузимају истински великани и мајстори трубе чија су имена синоним за Сабор: неприкосновени мајстор трубе Бобан Марковић, виртуоз нежног и моћног звука мајстор трубе Дејан Лазаревић и цар јужњачког мелоса, мајстор трубе Екрем Мамутовић.

Недеља доноси врхунац и саму срж Сабора – Финално такмичење трубачких оркестара Србије „Са Овчара и Каблара“, где ће се најбољи међу најбољима борити за престижне саборске награде.

Док чека проглашење новог победника 65. Сабора, публику очекује спектакуларан концерт Народног оркестра под вођством Владе Пановића, уз подршку оркестра мајстора трубе Дејана Јевђића. Као специјални гости вечери, највеће народне хитове певаће легенде наше естраде: Нада Топчагић, Раде Јоровић, Марина Станкић и Ненад Манојловић, док ће част да затвори овогодишњи јубиларни Сабор припасти оркестру мајстора трубе Дејана Јевђића.

Богат дневни програм 65. Сабора трубача у Гучи

Током сва три саборска дана, од 7. до 9. августа, Позорница Културног центра Гуча биће главно стециште српске баштине, фолклора, изворних надметања и аутентичних звукова трубе.

Првог саборског дана, од 15:00 часова, Позорница Културног центра Гуча отвара своја врата концертом „Из срца Драгачева“, где ће локални фолклорни ансамбли, изворне певачке групе и трубачки оркестри представити сву раскош свог краја. Следи једно од најатрактивнијих надметања Сабора – такмичење здравичара у беседништву и избор за најлепшу народну ношњу. Прво саборско поподне употпуниће и сам врхунац трубачке традиције – наступ оркестара финалиста, након чега следи проглашење победника поподневних такмичења, док је свечана завршница вечери резервисана за концерт популарних Сестара Гобовић.

Суботњи програм, од 14:00 часова, доноси праву експлозију народне игре и младалачке енергије. Отвара га културно-уметнички програм „Игра коло крај Бјелице“, у оквиру којег наступају бројни фолклорни ансамбли, након чега сцену преузимају гости из Крагујевца – КУД „Абрашевић“. Поподне је поново резервисано за локалне драгуље и концерт „Из срца Драгачева“, док ће атмосфера достићи усијање на Такмичењу младих трубачких оркестара Србије. Звук полетних труба наставља се кроз програм „Труба трубу зове“ уз наступе финалиста, а круна дана биће свечано проглашење победника у категорији младих оркестара.

Завршни дан на Позорници Културног центра Гуча, почиње такође од 14:00 часова и протећи ће у знаку врхунских фолклорних извођења. Чачански КУД „Абрашевић“ представиће се богатим програмом и традиционалним играма, док ће посебну емоцију и радост на сцену донети уметнички ансамбл „Деца Граца“ под руководством Јулијане Протић, чиме ће на најлепши начин бити заокружен дневни културни програм овогодишњег јубилеја.

Позорница Културног центра Гуча и ове године остаје неизоставно место за све посетиоце који желе да осете аутентични дух Сабора, уживају у српској ношњи, традицијској песми и бодре младе наде трубе које чувају наш идентитет од заборава.

Ове јесени на РТС-у ћемо пратити осмо издање Сабора. Специфичност овог фестивала је у томе што слави ауторе, а од шестог издања такмичарски програм фестивала подељен је у две категорије – староградске песме и романсе и новокомпоноване народне песме, којима су посвећене посебне фестивалске вечери.

Сабор народне музике Србије пружа прилику новим ауторским делима да буду представљена публици и стручној јавности, афирмишући рад композитора, текстописаца и извођача и доприносећи очувању вредности староградске и новокомпоноване народне музике – важних чинилаца музичког и културног наслеђа Србије.

Сабор народне музике Србије 2026 – конкурс

Композиције (највише по две у свакој категорији) потребно је доставити уз студијски или демо-снимак, нотни запис и текст композиције. Трајање композиције не сме бити дуже од четири минута. Право учешћа имају искључиво необјављене песме које нису јавно извођене.

Пријаве се могу доставити поштом или лично на адресу: СЕМУС, Дечанска 14/7, 11000 Београд, као и путем електронске поште на адресу: semusbg@yahoo.com.

Конкурс је отворен до 1. септембра 2026. године.

Сви детаљи конкурса доступни су на сајту СЕМУС-а.

Правилник фестивала „Сабор народне музике Србије 2026“ објављен је на интернет порталу Радио-телевизије Србије.

И ове године ћемо, након две вечери програма Сабора 2026, добити две победничке композиције фестивала у две категорије: „Најбоља новокомпонована народна песма“ и „Најбоља нова староградска песма/романса“.

Стручни жири доделиће по две награде за прво, друго и треће место у наведеним категоријама. Такође, публика ће СМС гласовима одлучити о добитницима две награде „Победник публике“ за најбоље такмичарске композиције, по свом избору, у обе категорије.

Сабор народне музике Србије јединствен је по тежњи да афирмише и слави ауторе композиција.

Национални музички фестивал заједнички су осмислили и организују Савез естрадно-музичких уметника Србије (СЕМУС) и Радио-телевизија Србије, са циљем да кроз афирмацију аутора и подстицање стваралаштва допринесу неговању квалитета новокомпоноване народне и староградске музике.

Програм је отворила Мадона, која је извела свој хит Music, а током наступа придружили су јој се некадашњи бразилски фудбалски асови Роналдо Назарио и Роналдињо.

Потом је венецуелански диригент Густаво Дудамел, уз оркестар састављен од музичара Њујоршке филхармоније и Симфонијског оркестра „Симон Боливар“, извео препознатљиву спортску химну Seven Nation Army, уз учешће ликова из „Мапетоваца“.

На сцену је затим изашао јужнокорејски састав BTS, који је извео светски хит Dynamite.

Џастин Бибер се публици представио акустичном верзијом песме „Everything Hallelujah“, након кратког сценског наступа глумаца Џејсона Судејкиса и Брендана Ханта, познатих по серији „Тед Ласо“.

Потом су сцену преузели Шакира и афричка музичка звезда Берна Бој, изводећи званичну химну првенства под називом „Dai Dai“, песму која се чула уочи сваке од 104 утакмице на турниру.

Колумбијска суперзвезда, боса и обучена у хаљину од жутог и ружичастог перја, била је окружена плесачима у сличним костимима, укључујући и групу деце.

Ово је био четврти Шакирин наступ на Мундијалима – после „Hips Don't Lie“ на Светском првенству 2006, планетарног хита „Waka Waka (This Time for Africa)“ 2010. и песме „La La La (Brazil 2014)“.

Спектакл је окончан наступом дечјег хора PS22, Криса Мартина и бројних ликова из „Мапет шоуа“ и „Улице Сезам“.

Богат програм и пре почетка утакмице

Финалу је претходила свечана церемонија затварања Светског првенства.

Роби Вилијамс извео је Фифа химну Desire, заједно са Никол Шерзингер и Лауром Паузини.

У програму су наступили и јутјубер IShowSpeed, као и музичари Пост Малон и Свеј Ли, док се публици мотивационим говором обратио холивудски глумац Том Круз.

Химну Сједињених Америчких Држава извела је Џенифер Хадсон, док су химне Шпаније и Аргентине изведене уживо, за разлику од већине утакмица на турниру.

На трибинама стадиона „МетЛајф“ били су бројни спортисти и познате личности, међу којима Хавијер Бардем, Бијонсе и Џеј-Зи, Тимоти Шаламе, Кајли Џенер, као и Мет Дејмон.

Увођењем програма на полувремену, по узору на Супербоул, Фифа је први пут спојила највећи фудбалски догађај са форматом спектакла карактеристичним за амерички спорт.

Истовремено, програм је имао и хуманитарни циљ, јер је био посвећен промоцији Фифа Глобалног фонда за образовање, који прикупља средства за омогућавање приступа образовању и спорту деци широм света.

Живахна колекција, како је студијски албум "Foreign Tongues" месецима најављиван, представља Стонсе у пуном сјају – динамичне, распеване и препознатљиве.

„У музичком смислу, нови албум Ролингстонса је жанровски резиме. Све што су радили током каријере, али подигнуто на продукцијски ниво 21. века. Ту имате и рудиментарни прелаз између ритам-енд-блуза и рока у песми 'Бјутифул Дилајла' Чака Берија, која је урађена у том примитивном смислу. Имате и баладе које асоцирају на њихове седамдесете“, рекао је Александар Жикић, рок критичар.

Лепак који је промишљено спојио све елементе у целину јесте тражени и успешни продуцент Ендру Вот.

„Рокенрол је комбинација става, вештине и, наравно, талента и креативности. Ако неко има способност да све те ствари одржи оволико дуго, а да притом не изгуби радост стварања и остане на изузетно високом нивоу, онда је то нешто чему сваки нормалан човек може једино да се диви. Можда звучи претерано, али мислим да су Ролингстонси... прави узори човечанства“, навео је Александар Жикић.

Критичари стављају фокус на културолошки допринос Ролингстонса, а албум "Foreign Tongues" већ сада апострофирају као један од догађаја сезоне. 

Догађај у Битољу није био само представљање једног новог дискографског издања, већ сусрет две културне средине које су деценијама биле повезане музиком. Управо зато, ово издање отвара простор за нове пројекте и наставак сарадње између ПГП РТС-а и уметника из Северне Македоније.

Одговорни уредник ПГП РТС-а Марко Милутиновић подсетио је на више од седам и по деценија дугу историју најстарије и највеће дискографске куће на Балкану, истичући да албум „Балкански жубор“ представља издање иза којег стоје озбиљан уметнички рад и посвећеност аутора.

„Посвећеност професора др Јовета Кекеновског овом музичком материјалу препознаје се кроз сваки тон и сваку фразу. Осим уживања у инструменталним композицијама за хармонику, пажљив слушалац може да осети и много тога што прија уху, али и нашем унутрашњем свету“, рекао је Милутиновић.

Говорећи о музичком каталогу ПГП РТС-а, Милутиновић је указао и на чињеницу да су последњих неколико година објављени и албуми уметника који, поред музичких каријера, имају и значајна врхунска професионална остварења у другим областима – међу њима су и доктори наука из медицине, права, филологије и других дисциплина.

„Размишљали смо откуда тај порив да се и на музичком пољу искажу људи који су већ изузетно остварени у другим професијама. Одговор је једноставан – музика има снагу да повезује људе, да оплемењује и доноси благодети и онима који је стварају и онима који је слушају. Поносни смо на ово издање и на сарадњу са професором др Јоветом Кекеновским, а верујемо да је овим албумом отворен пут и другим реномираним уметницима из Северне Македоније да своја дела придруже богатој фонотеци ПГП РТС-а“, истакао је Милутиновић.

Директор фестивала Сашко Савевски представио је резултате јубиларног десетог издања фестивала „Хармониките“ и захвалио ПГП РТС-у што је управо у оквиру ове манифестације представљено издање „Балкански жубор“, нагласивши значај повезивања уметника и културних сцена региона.

О значају сарадње говорио је и професор др Јове Кекеновски, универзитетски професор, доктор политичких наука и солиста на хармоници, чији је повратак концертној сцени последњих година потврђен и успехом на међународним такмичењима, међу којима су Trophee Mondial 2025 и International Open Trophy(CMA).

„Поносан сам што је управо мој албум постао издање којим је обновљена сарадња ПГП РТС-а и уметника из Северне Македоније. Верујем да ово није само признање мом раду, већ и подстицај за нове сусрете и нова издања уметника из наше земље. Музика је простор који повезује људе и културе, а овакве сарадње имају трајну вредност“, рекао је Кекеновски.

Након промоције, професор др Јове Кекеновски, уз пратњу групе „Фонтана“, премијерно је концертно представио комплетан музички материјал са албума „Балкански жубор“. Публика у Официрском дому, међу којом су били и представници медија и културног живота Северне Македоније, први пут је у целини чула композиције са овог издања ПГП РТС-а. 

Захваљујући сарадњи битољског фестивала „Хармониките“ и манифестације „Прва хармоника Србије“, албум „Балкански жубор“ ускоро ће бити представљен и публици у Србији. У оквиру програма ове традиционалне манифестације у Сокобањи, љубитељи хармонике имаће прилику да се упознају са концертним репертоаром професора др Јовета Кекеновског, који чине и композиције са овог издања ПГП РТС-а.

Певачи, обоје са завидним музичким искуством, кажу да је песма намењена младима. Очекују добар пријем код публике.

Сарадња се, како кажу, развила спонтано, а песма-дијалог је у фази миксања, након чега ће сигурно добити и дефинитивно име.

Текст и музику радио је Борко Миленковић а аранжман Ђорђе Марјановић.

Бугарски јавни сервис је из разматрања за организацију највећег светског музичког такмичења искључио Пловдив и Варну који су такође исказали интересовање да угосте евровизијске такмичаре и обожаваоце.

„Након завршетка прве фазе процеса избора града домаћина, која је обухватала процену техничких спецификација предложеног места одржавања, његове усклађености са захтевима Европске радиодифузне уније и продукцијским стандардима Евровизије, објављено је да општине Пловдив и Варна нису прошле у следећи круг“, наводи се на сајту такмичења.

Директор такмичења Мартин Грин и генерална директорка БНТ-а Милена Милотинова захвалили су се тимовима из Пловдива и Варне на интересовању за организацију Песме Евровизије.

Како се наводи у саопштењу на сајту Песме Евровизије, међународна група за процену наставља са радом на избору града домаћина између Бургаса и Софије, а коначна одлука биће донета у наредним недељама.

Бугарска први пут организује Песму Евровизије, пошто је на овогодишњем такмичењу у Бечу убедљиво победила Дара са композицијом Бангаранга.

У недавном интервјуу за РТС, Дара је рекла да су је након победе у Бугарској дочекали као суперхероја и да се труди да буде разлог због којег ће људи веровати у своје снове.

„Број концерата опада јер је концертна делатност подложна друштвеним променама, друштвеним питањима. Али та дворана траје, она практично од 1932. године до данас никада није затворена и ради 365 дана у години“, истакао је Пековић.

Нова концертна сезона почиње на јесен, а у оквиру циклуса „Коларац – твој свет музике“ посебно је издвојен пијанистички рецитал Николаја Луганског, заказан за 13. новембар. Управник Задужбине нарочито је нагласио вишедеценијску повезаност са музичким ансамблима јавног сервиса.

„Наши реномирани водећи оркестри имају своје концертне сезоне. То су Симфонијски оркестар и Хор Радио-телевизије Србије. Они су редовни гости, односно они су, могу рећи, и једни од домаћина, јер та сарадња траје деценијама. И заиста, сарадња Коларца и Радио-телевизије Србије, то је више изнад сарадње, то су односи између брата и сестре. Симфонијски оркестар РТС-а деценијама у Коларцу свакодневно ради, одржава своје пробе, снимања, концерте“, навео је Пековић.

Поред стандардних програма, Коларац кроз циклус Artist Lounge у фоајеу пружа простор и за савремену музику, неокласику и джез у тзв. „граничним спојевима“ или кросоверима. Пековић је додао да су се у оквиру овог циклуса представили и ексклузивни уметници издавачке куће Deutsche Grammmophon, попут Роџерина и Јупа Бевинга, а да нова техничка опрема омогућава фин баланс међу жанровима.

Реконструкција након више од шест деценија

Озбиљнији кораци на реновирању објекта од јавног значаја, кроз који дневно у просеку прође хиљаду људи, покренути су након 63 године чекања. Захваљујући донаторима и држави, административне припреме за реконструкцију велике концертне дворане успешно су приведене крају, а радови би требало да се изведу следеће године.

Ускоро се очекује и отварање потпуно новог простора, смештеног један ниво испод концертне дворане – сцене за камерну музику и джез клуба. Грађевинска дозвола и услови обезбеђени су прошле године, а пројекат финансирају донатори.

„Коларац ће имати ту сцену коју ће подарити нашим уметницима за камерну музику и, наравно, за джез музику. Ту ће бити један, могу рећи, сигурно ексклузиван клуб, али у коме ће се сви осећати пријатно. Он нема претензије да буде елитистички, али имамо жељу да он изгледа као у највећим светским метрополама“, рекао је управник Коларца.

На пројекту адаптације и реновирања ангажовани су академици и професори Брана Митровић, као водећи архитекта, и Дејан Миљковић. Према Пековићевим речима, њих двојица воде рачуна о сваком сегменту „да се не наруши историја, традиција и њен значај и вредност у Коларцу, али да се тим финим интервенцијама заправо тај простор доведе до некаквог савршенства“.

Соларна електрана и модерна галерија

У протеклом периоду зграда је већ доживела значајне инфраструктурне измене. Прошле године, 13. септембра, отворено је 570 квадрата реновираног простора (укључујући 300 квадрата трећег спрата и део столарије), а сада је добијена грађевинска дозвола за још два спрата, с циљем да објекат добије финални фасадни изглед и сертификат енергетске ефикасности.

„Успели смо да реконструишемо, да средимо кров читавог комплекса. Комплекс има 6.500 квадрата, и да уградимо соларне панеле и соларну електрану, тако да Коларац сада може да производи сопствену струју“, нагласио је Пековић у емисији Првог програма Радио Београда Јутро је .

Унутар комплекса комплетно је преуређен и ниво минус један на Студентском тргу, чиме је позната Коларчева галерија визуелних уметности, која на том месту постоји од 1984. године, више него дупло увећана. Галерија се сада простире на два нивоа, опремљена је најсавременијом Erco расветом и звучним системом, чиме испуњава стандарде европских и светских галерија. Поред тога, сређени су архив, пратеће техничке просторије, као и наменска винска соба за потребе организације догађаја у Задужбини.

Посредством великог платна, публика је уживала у аријама Травијате која је извођена у римском театру у Костанци.

Либрето је написао Франческо Марија Пјаве, према драми Дама с камелијама Александра Диме. Име Травијата има значење посрнуле жене.

Интерпретацијом несрећно заљубљене куртизане Виолете, која пркоси друштвеном лицемерју до последњег даха, божанским гласом сопран Ерманела Јахо опростила се од Травијате, коју је извела више од 320 пута на разним светским оперским сценама.

Такође, маестралан био је Дмитриј Корчак у улози Алфреда, под диригентском палицом Франческа Чампа.

„Културни догађаји овог типа су изузетно значајни јер привлаче различиту публику, пре свих младе, али и људе који до сада нису имали прилику да оду у позориште и доживе оперу. А опера је врста музике која директно долази до срца и из срца, подстичући емоције толико снажно да је понекад тешко зауставити сузе, али и смех. Опера, са својом драмом у суштини, наводи на размишљање и помаже да што боље сагледамо компликовано време у коме живимо“, наглашава Франческо Ђамброне, управник Римске опере.

Када је реч о костимима, црвена боја „Валентино" нераскидиво је повезана са Травијатом.

Као млади дизајнер, Валентино је у Барселони први пут гледао Травијату, где је, опчињен црвеним хаљинама, одлучио да ће то бити његова заштитна боја.

На Шпанском тргу, раскошни „Валентинови“ костими заокружили су гламурозност холивудског редитељског стила Софије Кополе.

„Израда костима за позориште и оперу потпуно је другачија него за класичну моду и ревије. Да бисте креирали костим за особе које певају, пре свега је неопходна техничка студија и детаљна припрема, што је Валентино знао веома добро. Зато је инсистирао да оперски певачи, посебно сопран, певају док пробају костиме, како би прецизно могао да оцени колико може да затегне хаљину“, објашњава Ђанкарло Ђамети, суоснивач Фондације Валентино.

Туристи Римљани уживали су у савршеном споју музике и дизајна, који је по ко зна који пут потврдио сву снагу и магичност културе.

Специјално за ту прилику организатори су окупили хорске певаче духовне музике у ансамбл под називом Београдски хористи. Концерт је привукао велики број љубитеља духовне музике, а публика је извођаче и аутора наградила дуготрајним овацијама.

„Ово је моја прва посета Србији и Београду. Био сам веома срећан, али и помало нервозан. Већ после пробе схватио сам да ће ово бити велики догађај, захваљујући изузетним извођачима и атмосфери, tако да се осећам као да сам код куће, кад слушам њихове гласове, како изражавају емоцију, посежући за њом из дубине своје душе. Апсолутно предивно. Био сам затечен, али у исто време и одушевљен овом посетом која је утицала на моју перспективу“, наводи руски композитор.

Балакирјев је школован као хорски диригент, пијаниста и композитор у Санкт Петербургу, а управо је хорска музика обележила почетак његовог уметничког пута.

Данас, поред духовних композиција, пише музику за клавир, романсе на стихове Пушкина и Љермонтова и ради на новим оперским остварењима.

Као потомак породице једног од најзначајнијих руских композитора 19. века, Милија Балакирјева, каже да то наслеђе доживљава и као инспирацију и као велику

„Осећам повезаност не само са Милијом Балакирјевим, већ и са његовим пријатељима.Римским Корсаковим, Мусорским,… Све их волим, проучавао сам њихову музику, јако их волим нарочито Римског, он је мој идол. Pокушавам да будем као он у музици и компоновању. Са моје тачке гледишта сваки пристојан руски композитор, мора имати у свом опусу, уколико је рус и православац, и нешто из домена духовне музике“, наглашава Балакирјев.

Концерт у Београду био је први сусрет Игора Балакирјева са српском публиком, али, како каже, не и последњи.

После изузетног пријема његове музике, у плану је нови долазак и представљање других композиција, међу којима је и опера инспирисана Светим Јованом Дамаскином.

За руског композитора, управо овакви сусрети потврђују да духовна музика и данас превазилази границе језика и култура, повезујући људе заједничким уметничким и духовним искуством.

Интимна је била и близина музике – хармоније, звук притискања педала и покрета руку. О харфи и на харфи интимно су говориле две младе уметнице на мастер студијама. „Харфа може да покаже могућности које су врло широке, и у том смислу тај програм је пун боја, пун различитих звукова. Идеја је била да прикажемо харфу кроз све епохе и да то спојимо у један концерт“, наводи харфисткиња Александра Петровић.

Александра је освојила сва важна домаћа такмичења, своју извођачку надмоћ успешно је показала и у инстранству. Укратко – њен сигуран наступ објашњава зашто је била стипендиста чувеног Берклија.

Музикално је свирала и Олга Марковић, која има и искуство из Норвешког националног омладинског оркестра, такође Омладинских оркестара Западног Балкана и Источне Баварске.

„Мислим да је романтизам најзахвалнији за харфу, јер је харфа просто романтична и тако се генерално приказује. Мени је лично најзахтевнија савремена музика јер има много различитих ствари које морају да се имају у виду, како би се осмислио цео тај израз“, напомиње харфисткиња Олга Марковић.

Две харфисткиње су поделиле концерт, свака је до максимума искористила своје време. Била је то двострука игра музичких мисли у оквиру програма ФМУ на БЕЛЕФ-у.

Како би учешће оркестра било у потпуности реализовано, „Соноре" је позвао компаније, институције и појединце да финансијски подрже одлазак ансамбла у Беч и тиме допринесу афирмацији савремене српске музике и младих домаћих уметника на међународној сцени.

Сви који желе да подрже овај пројекат могу извршити уплату на рачун Камерног оркестра „Соноре": 340-0000032343083-72.

World Orchestra Фестивал, који се одржава током јула и почетком августа 2026. године у три фестивалска термина, међународна је манифестација оркестарске музике која од 2013. године окупља ансамбле из бројних земаља света. До сада је на фестивалу учествовало више од 400 оркестара из преко 40 држава.

Оркестар су 2022. године основали диригенти Нина Ракић и Бојан Кљајић са идејом да младим професионалним музичарима пруже прилику за уметнички развој и међународну афирмацију.

Ансамбл окупља студенте завршних година основних, мастер и докторских студија Факултета музичке уметности у Београду и Академије уметности у Новом Саду и за кратко време постао је препознатљив по концертима високог уметничког нивоа, друштвено одговорним пројектима и промоцији доступности уметности.

Део средстава за реализацију пројекта је обезбеђен захваљујући подршци Министарства културе Републике Србије, СОКОЈ-а, Града Сремске Митровице, Фондације 1%, компаније Меди Лабор и других донатора.

Неопходна су додатна додатна средства за техничку и уметничку реализацију пројекта.

 "Свакако да је супер што се дешава напољу, што је бесплатан улаз. Могуће је да се неко ко не зна за сам догађај задржи мало. Знам новосадску тешку публику, њу је тешко добити, али када се пробије мало лед, знају да врате цене", рекао је Вук Чувардић, басиста бенада "Deep Steady".

Сем концерата у Летњем биоскопу, на остале три локације улаз је бесплатан. Бине су постављене по граду у облику ћириличког слова Џ, а овогодишњи назив фестивала је "Лагано". Први пут се одржава на отвореном и на лето.

"Интересовање је велико. Публика је кренула да циркулише још у време тоснких проба, што је добар показатељ, с обзиром на то да је ово први пут на отвореном, да је први пут у летњем периоду и потпуно је нови и другачији концепт. И ево већ у овим првим сатима се показало да се то публици допада", рекла је Милана Милованов, ПР Новосадског џез фестивала.

Поводом обележавања 100 година од рођења Мајлса Дејвиса, у Ликовном салону Културног центра Новог Сада, организује се Слушаоница Мајлс Дејвис, где посетиоци свакодневно од18 часова могу да се упознају са уметниковим стваралаштвом и слушају његову музику са грамофонских плоча.

 "Овде имамо велику и величанствену прилику да чујемо цео опус Мајсове музичке каријере, почевши од 50-их, 60-их и 70-их и овде је прилика чути то преко винила, јер се винил опет враћа, доживљава ренесансу", рекао је Константин Гверо, Новосадски џез фестивал.

Фестивал траје до 5. јула. Већина концерата почиње у 19 часова, док програми на главној бини почињу у 20 сати и 30 минута.

Био је учитељ музике младе француске аристократкиње. Њен отац, који је био цењени париски флаутиста 18. века, наручио је данас популарни Моцартов концерт за флауту и харфу. У свесци се налазе до сада непознате композиције.

„Брзо сам схватио да су то Моцартове композиције као музичке лекције“, наводи Франсоа Пјер Гој кустос у Националној библиотеци.

У свесци су записане дневне музичке вежбе које јој је композитор преписао за харфу, поред тога и седам комада за флауту и харфу. Могуће је да су биле намењене за дует оца и ћерке.

„У последњем писму у којем је поменуо своју ученицу, Моцарт је написао да она није била добра низашта, да је глупа и лења“, напомиње кустос.

Све је почело у фебруару када је Франсоа Пјер Гој, кустос Музичког одељења библиотеке, анализирао документа која нису испитана још од времена Француске револуције. Међу њима је била и мала, непозната свеска.

Моцартове композиције су сада представљене јавности захваљујући двоје музичара, чланова Филхармонијског оркестра Француског Радија.

„Ово је невероватна прилика, веома сам узбуђена. Унапред сам се радовала што ћу свирати овај Моцартов комад и тако га открити“, наглашава флаутискиња Матилда Калдерини.

„Тешко ми је да поверујем да у 2026. години и даље откривамо Моцартова дела. О томе смо могли само да сањамо“, каже харфиста Николас Тулије.

Кустос Гој је себи поставио задатак да среди већи број докумената пре одласка у пензију, када је случајно наишао на Моцартову свеску.

Како каже, није могао ни да претпостави шта ће наћи. Гој је анализирао друга Моцартова документа, лекције за своје ученике само неколико недеља раније, па је после пажљиве анализе, уочио сличности у рукопису.

Јелисић Симеуновић говорила је о настанку песме, њеној поруци, снимању спота, као и о споју оперског израза и традиционалне музике.

Како је истакла, песма носи снажну поруку очувања националног идентитета, корена и завичаја.

„Желела сам кроз емоцију љубави да подсетим наш народ да треба да размишљамо о нашим прецима, о нашим коренима, да се присетимо наших предака, да заједно оснажимо ту љубав и заједништво и пошаљемо поруку да је јако битно да сачувамо наш идентитет и завичај“, рекла је Јелисић Симеуновић.

Иако се годинама професионално бави оперским певањем, каже да у новој песми није желела да одступи од свог уметничког израза.

„Нисам желела да одступам од тог манира и тог жанра опере, па сам на један јединствен начин традиционалну музику и оперу приближила нашем народу. Људи су позитивно изненађени, иако многи нису толико упућени шта је опера, али је песма пришла њиховим срцима“, истакла је она.

Посебну пажњу привукао је и модерно конципиран видео-спот, који је реализован у сарадњи са продукцијом „Рамонда“ и редитељем Драганом Елчићем.

Певачица је открила да је део екипе филма Линија, који говори о познатом хирургу Миодрагу Лазићу, где је учествовала у музичком делу.

„Некако се тај филмски моменат нашао и у овом споту. Ја сам јако задовољна“, рекла је она.

Спот је снимљен на Косову и Метохији, у манастирима Грачаница, Пећка патријаршија и Свети Архангели.

Говорећи о снимању, Лидија Јелисић Симеуновић нагласила је да је то за њу било посебно искуство.

„Када сам се нашла на тим местима, међу тим здањима и манастирима, осетила сам мир и спокој. Ансамбл Венац је такође допринео визуелном ефекту спота и владала је једна пријатна и позитивна атмосфера“, рекла је.

Открила је и да је сама осмислила хаљине које носи у својим музичким спотовима, укључујући и најновији: „Све сам хаљине сама креирала. Ако сте уметник, сматрам да мора да постоји та креативна страна“.

Говорећи о сарадњи са Ансамблом „Венац“, оценила је да су њихова енергија и посвећеност дали посебан печат целом пројекту.

„Они су ову песму јако субјективно доживели. Мислим да се то видело на њиховим лицима кроз спот. То су млади, позитивни људи, пуни љубави, и верујем да ће ова песма и кроз тај визуелни ефекат допрети до публике“, поручила је Јелисић Симеуновић.

Најавила је и прво извођење песме пред публиком, које је планирано у септембру, у Народном позоришту, поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе.