Најмлађи Нушићевци учили су да пишу и шаље рзгледнице са поздравима драгим особама. Шеталиште у духу старих времена где се чаршија готово без фајронта.

Посета овогодишњој Нушићијади је велика, кажу организатори.

„Већ је посећеност на великом броју, ја не знам процене верујте, не бавим се баш статистикама, то ће Туристичка и полиција одрадити, али овако се осети да је пунија варош да људи са стране иду, осећа се много, много живље него у неким другим данима”, изјавио је Александар Митровић, председник општине Ивањица.

Фестивал и у овом издању, омаж је Нушићевом делу.

Ожалошћена породица одиграна је на сцени ивањичког Дома културе у извођењу Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке.

У истој секунди коегзистирају апсолутна ријалити присутност и потрага за „морем унутрашње тишине“. Та два света се не искључују. Напротив, један поред другог сведоче о ономе што Табашевић назива „трпљењем свих противречности света“.

Савремени човек тако непрестано кормилари између опште буке и потребе за тихим, чистим језиком. И зато Писмо младом писцу није покушај да се тој стварности пресуди, већ да се у њој пронађе место са којег књижевност још може да говори.

„Веруј свом језику, али не и себи!“– поручује Табашевић у есеју који је савет, полемика, обрачун и покушај да се изнова промисли сам појам ауторства. Насловом и формом призива Кишове Савете младом писцу, али свет у којем нови писци траже властити глас више није исти.

Уместо некадашњих принчева и идеолошких комесара, пред савременим писцем стоје тржиште књига, издавачи, књижевне награде, жирији, алгоритми, политичка коректност. Рекло би се, читав систем очекивања којем је тешко побећи. Табашевић зато као једини излаз нуди радикалну сумњу: не само у књижевни систем, већ, пре свега, у сопствену представу о себи као писцу.

Његов стварни противник није одређена институција. Већа опасност је могућност да туђи гласови толико настане човека да више не уме да разликује сопствену мисао од њеног одјека.

У том непрестаном судару различитих светова, овај разговор отвара питања која стоје у средишту Табашевићевог есеја: од растакања ега и дијалога са Кишовим наслеђем, преко геополитичких уцена „малих језика“, па све до оне ујевићевске нити која нас, кроз потпуну самоћу, ипак спаја са другима.

„Помност је ретка реч која тако очигледно милује дух“

Зашто сте написали „Писмо младом писцу“? 

– Писмо сам упутио и млађем себи, јер дубоко верујем да је прошлост жива и да се може изменити. Понеки идеали из младости напуштају ме па желим да ме изнова обузме снага вере у књижевност. Питао ме је друг да ли бих саветовао некоме младом овај животни пут; одговорити на позив, бити писац, када речи не значе ништа? Писмо је покушај да се нађе релевантан одговор на питање: чему још књижевност?

Као код Енрикеа Виља-Матаса, срећне сабласти на све стране, људи који су толико волели књижевност да су одустали од свега, реч нису записали нити прочитали годинама. Постоји и тај пут. Постоји и ово писмо које стиже неком млађаном Табашевићу и чујем га како гунђа, не обазире се и жели да свет „заглуши снагом свог гласа“. 

У писму младом писцу готово све почиње сумњом. Прво у сопствени глас, у слику себе као писца. Кажете: „Веруј свом језику, али не и себи!“ Где се онда налази оно „ја“ које пише? Како писац препознаје тренутак када говори својим гласом, а када је његов глас само ехо туђих очекивања, идеологија и књижевних узора?

– Ја, то је највећа тема књижевности, филозофије и психологије. Рембоово: ја је неко други или Честертоново: ја, удаљеније је од сваке звезде, указују на чињеницу да је човек себи непрестана загонетка; кроз дугу и бурну историју његовог самосазнавања ја је остало највећа радосна тајна.

Писци су најрадикалнији у том преиспитивању себе. Довести себе у питање основна је занимација сваког аутора. Одатле и популарне аутофикције; као фракталне игре самосвести. Једним унутрашњим монологом, једним: говорио је себи, тихо, писац демонстрира своју моћ да зна шта је у свести па и у срцу његовог јунака. Дрзовита је то свезналица која од читаоца ствара воајера и саучесника. Да би му срце јунака било прозирно, он најпре своје мора непрестано дуго и болно да испитује.

Деспотов кад генијално ускликне: Космос? Заштосмос?, он заједно са Његошем слави микро-космике човековог Ја: срце сплетено са далеком звездом. Бог одговара Мојсију: Ја сам Онај који јесам. Падом у ововремењени живот човек је радознало загледан у тај бездан властитог Ја које му је тим падом постало загонетка, а писац, та двоструко пала природа, обожава своју одважност док стоји и ослушкује тишину која је у њему космичког порекла.

Одатле речи. То Ја које пише, док пише, у ствари стоји понад унутрашњег пространства које не нуди никад спокој, већ нешто много интензивније. Тек кад у озбиљности која је својствена заиграној деци, човек, помно, појми какву тајну у себи скрива, он проналази и оно ја које одговара на позив, ја које истински пише.

Ваше писмо очигледно призива Кишове Савете младом писцу. Киш је, између осталог, саветовао аскетизам и сумњу према идеологијама и принчевима. Ви данас имате нови списак „принчева“, а то су: издавачи, жирији, алгоритми, политичка коректност... Да ли је уопште могуће доћи до „мора унутрашње тишине“ у времену у којем писац готово непрекидно мора да буде присутан у јавности и да сам производи сопствену слику? 

– Настањени смо другима: гласовима, сликама, жељама. Мисао има структуру дијалога; непрестано се одвија некаква унутрашња полемика, а Ја бира страну. Када саопштимо своју мисао, илузија сукцесивности мисаоног живота настаје због неминовне сукцесивности у писаној или саопштеној речи. Живот мисли, оно пространство унутрашње, оно нешто највластитије, наше а настањено другима, када се оспољи постаје само слаби отисак  бурног, интимног, гласовног збивања које се зове мисао.

Августинова Distentio animi – растегнутост душе – показује да у нама заувек пребива обиље свих прошлих искустава. Хотимична и нехотична сећања створе свест о том пространству свега минулог којим је заузета наша душа. Нешто ме сећа на неког и будем као ношен тим сећањем. Писци лукаво желе да запоседну будућа сећања других и зато „производе сопствену слику“. Понекад је писац толико заокупљен том мисијом запоседања будућих туђих сећања да постане неспособан да ослушкује најважније пространство које му је дато – оно лично.

У писму наводите да се од аутора са ових простора унапред очекује да потврде слику Балкана као мрачног места вечитих кољача. Али, ако писац своју позицију гради искључиво кроз отпор према том очекивању, зарад самог сукоба, не ризикује ли да и даље остане у зависном односу према истом том центру моћи који га уцењује? Како писати, а да рад не буде само реакција на оно што други траже, већ аутономни почетак нечег новог у језику? 

– Немогуће је почети а да унапред не будеш уплетен у сијасет значења о којима ниси имао могућност да мислиш пре почетка и свог литерарног обзнањивања. Два су обиља, дакле. Обиље унутрашњег, оног личног, најинтимијег, које је и само настањено другима, и спољашње обиље, мноштво других међу којима се надаш да постоји бар један дух који свему одолева изразитом помношћу; том замишљеном духу се обраћаш.

Измислити сопствене теме тежак је и захтеван посао. Медији, институти, факултети намећу теме кривице, политике сећања, мирења. Деценије агресивног мирења након ужасних грађанских ратова од нас су створиле вечите непријатеље. Како обезбедити вечити потенцијални конфликт на овим просторима? Просто, довољно је само да непрестано мириш људе. Како човек да освести сопствено унутрашње, дивно море тишине, када на сваком кораку око себе слуша агресивне помиритеље којима је неопходан некакав примитивни кољач, фашиста, да би они своју илузију посебности хранили спрам њега?

Оштро се обрачунавате са институцијама, политички коректним колегама, па и са сопственом ранијом фасцинацијом ауторима (Лакан, Дерида, Алтисер). Чини се да је заједнички именитељ свих тих сукоба отпор према потреби човека да буде „Неко“, односно да се препозна у некој готовој слици. Да ли је Ваш стварни противник заправо људска лакомост за идентитетом?

– Знаменита је она Хегелова сентенца да је реч убица ствари. Препродавац дезодоранса воли о себи да размишља као да је дилер некаквих добара, махер сиве економије. Није проблем то да човек хоће да је Неко, проблем је што је тај Неко, данас, претежно препредењак, лукави који се снашао.

Једини културни код који нам је преостао у функцији јесте тај да се међусобно препознајемо као Неко, односно као они који су спремни да учествују у малверзацијама. Такав идентитет јесте убица обиља једне личности а он је наметнут, направљен, конструисан и промовисан.

Идентитет је, дакле, та лична прича, себи о себи, према којој човек саображава сваки свој стварни аспект живота. Коме данас поштен радник може бити идеал којем се стреми, узор за личну причу према којој ћемо подесити своју судбину? Мислим и да лакомост има ново име: сналажљивост. 

Дефинишете два доживљаја света: интроспективни и ратоборни. Да ли је могуће бити ратоборан, а не изгубити нежност? Да ли нежност ризикује да постане само облик повлачења и капитулације пред светом? 

– Најнежнији људи света јесу понеки ратници. Борци који су сигурни и верују у своју решеност имају најтоплије загрљаје.

Признајете да сте у овим теоријским просторима некада искрено лутали и да сте морали да будете „хотимично глупи против властите прошлости“. Шта данас у том младом Табашевићу препознајете као продуктивну заблуду коју не бисте волели да сте изгубили?

– То место у тексту када постајем хотимично глуп, има фунцкију перформативне гесте: показујем, у начину писања, оно што бих да кажем. Хоћу да демонстрирам и покажем шта значи кад човек буде под налетом посебне емоције: једи због година које је „изгубио“ на разне наметнуте му теоретичаре. Лакомост младалачког духа који наивно верује да му ништа не може наштетити. Ипак, најпродуктивнија заблуда које се никада не бих одрекао јесте она о прозирности сопственог срца.

Ваша утеха младом писцу када остане сам: „Ако нико неће туда – сам себи буди та дружина. Ту смо већ – сви“, звучи као директан ехо Ујевићевог „Побратимства лица у свемиру“. Ипак, код њега је то космичко заједништво, а код Вас исход борбе. Да ли је Ваша „ратоборна“ одбрана тишине заправо покушај да се у алгоритмаском добу спаси та ујевићевска нит која нас, кроз самоћу, повезује са другима? Да ли је побратимство данас могуће само као радикално прочишћење од савремене буке? 

– Побратими, сабраћа, Ненад Обрадовић, на пример, писац тишине, један од најлепше тихих људи које знам, има своје обиље у којем је дивно сам, никад изгубљен у тој самоћи, увек присутан, сабрат дрвећу и водама, чудесан тип. Па мој Захарије, монах манастира Височка Ржана, редак ревносник, човек који у сваком кораку тишини одаје почаст. А тишина на Старој Планини говори хиљаду српских језика. Помност је ретка реч која тако очигледно милује дух. Мни, човек, над свим што га изнутра надилази.

Тин никада није престао да буде наш брат, сабрат свих микро-космичара језика. Амин.

„Кањевац је у поезији био радикално искрен, отмено суздржан, благо ироничан, песник атмосфере и расположења, онај који је са једнаком прецизношћу продирао у скривене валере људских душа и процесе дугих историјских удеса и траума.

Био је „разуман и вешт приповедач“ – ово је Теодосије записао о Стефану Првовенчаном, а ми исто можемо рећи за Радомана Кањевца, човека који је мислио да звезде нигде нису толико високе и бројне као на Пештерској висоравни. Ка тамо гледамо док му са поносом постхумно додељујемо награду Стефан Првовенчани“, наводи се у саопштењу. 

О значају Кањевчевог песничког, новинарског и уредничког рада у испуњеној дворани Центра за културу „Градац“ говорили су универзитетски професор, академик Зоран Пауновић, песник, есејиста и критичар Ђорђе Матић и главни и одговорни уредник Радио Београда 2 Ранко Стојиловић.

Награду Стефан Првовенчани уручила је ћерки Александри и унуку Ђорђу заменица председника општине Рашка Јована Мутавџић, после чега су неколико познатих песама групе „Галија“ извели музичари Марко Младеновић, Миленко Баловић и Милан Бановић, чланови састава Вертиго. Програм је осмислила и водила Маја Вујанац, члан Организационог одбора Рашких духовних свечаности.

Радоман Кањевац је рођен 1960. године у Ступу, крај Сјенице. На Факултету политичких наука стекао је звање дипломирани политиколог за новинарство и комуникологију. Почетком осамдесетих година био је заменик, а потом и главни и одговорни уредник Студентског програма радија Индекс 202.

У Радио Београду радио је од 1985. године. На Другом програму је радио и као уредник рубрике, уредник Редакције културе и заменик главног и одговорног уредника. Почетком двехиљадитих био је директор и главни и одговорни уредник Радио сајма, а након тога постао медијски менаџер Београдског сајма.

На место главног и одговорног уредника Другог програма Радио Београда именован је 2015. године и вршио је ту функцију у два мандата. 

Кањевац је био цењени и награђивани песник и текстописац, познат као аутор стихова за музику групе „Галија“. У престижној антологији југословенске рок поезије Петра Јањатовића „Песме братства и детињства“ заступљен је са 12 песама. Објавио је осам песничких и две есејистичке књиге.

1923.Jim Reeves је амерички кантри певач. Познат као ”Џентлмен Џим” утицао је својом музиком на развој Нешвил звука. Умро је 1964.

1934. Pete Kleinow је амерички музичар и аниматор. Један је оснивача групе Flying Burrito Brothers. Умро је 2007.

1946. Ралф Хитер је немачки клавијатуриста и певач групе Крафтверк. Група је примљена у “Дворану славних рокенрола” 2012. године.

1942. Ajзак Хејз је амерички текстописац, композитор, певач и глумац. Био је једна од креативних снага издавачке куће Стакс. У “Кућу славних рокенрола” је примљен 2002. Умро је 2008.

1948. Роберт Плант је британски певач и текстописац, познат као певач рок групе Лед Цепелин, чији је члан био од 1968. до 1980. године, када је умро бубњар Џон Бонам, али и својој соло каријери касније. Године 2008. уредници Ролинг Стоун магазина сврстали су га на 15. место на својој листи 100 најбољих певача свих времена. Године 2011. читаоци Ролинг Стоун магазина су Планта рангирали као најбољег од свих певача. Године 2006. часопис Хит Парадер прогласио је Планта „највећим метал вокалом свих времена“.Као члан бенда Лед Цепелин примљен је у "Рокенрол кућу славних" 1995. године

1949. Фил Лајнот је ирски певач, басиста и композитор, најпознатији као фронтмен рок групе Тин Лизи. Група је основана 1969. у Даблину. Критичар Џон Дуган писао је да је „Лајнот, као покретачка снага групе, био много дубљи и интелигентнији писац од многих његових колега обрађујући у својим песмама животне проблеме (љубав, мржњу) припадника радничке класе и то под утицајем Боба Дилана, Бруса Спрингстина и практично целе ирске литерарне традиције“. Група је објавила12 албума. Умро је 1986.

1952.John Hiatt је амерички текстописац и певач који је у дугогодишњој каријери свирао различите стилове од блуза, кантрија до новог таласа. Био је номинован девет пута за Греми награду.

1964. Миљенко Дворник Дино је југословенски и хрватски певач фанк и рок музике и филмски глумац. Године 1980, основао је састав Кинески зид са којим је промовисао фанк музику. На простору некадашње Југославије остао је упамћен као један од пионира фанки музике којом сe крајем осамдесетих публици наметнуо плочама ”Дино Дворник“ и ”Креативни неред“. Објавио је осам албума. Умро је 2008.

1970. Fred Durst је амерички репер, певач, текстописац и режисер. Фронтмен је групе Limp Bizkit од њеног оснивања 1994 и са групом је објавио шест албума.

1985.Michael Schuman је амерички музичар и басиста групе Queens of the Stone Age.

Рођени на данашњи дан: 1947. James Pankow (Chicago), 1952. Doug Fieger (The Knack) и 1966. Dimebag Darrell (Pantera) 

Догодило са 20. августа

1965. Менаџер Ендру Олдем је покренуо властиту дискографску кућу Immediate records. Сарађивали су са Миком Џегером, Ериком Клептоном, Нико, Смол Фејсис и другима.

1966. Битлси, који су последњи пут били на турнеји по Америци, су били приморани да откажу и одложе наступ на отвореном стадиону у Синсинатију, Кросли Филд због јаке кише.

1969.Након што су завршили песму I Want You, (She's So Heavy),Битлси су радили на редоследу извођења песама за албум “Abbey Road”.Албум је требало да се заврши спуштеним гитарским акордом који завршава песму I Want You (She's So Heavy). Ово је био последњи пут да су сва четири Битлса била заједно у студију Abbey Road.

1977. Лансирана је свемирска сонда Војаџер 2, носећи са собом „Златну плочу“ звукова и слика које представљају Земљу.

1979. Боб Дилан је објавио албум ”Slow Train Coming” са кога се издвојила Гремијем награђена песма Gotta Serve Somebody.

1984. A Flock of Seagulls су објавили албум ”The Story of a Young Heart”.

1988.Iron Maiden, Kiss, David Lee Roth, Megadeth, Guns N 'Roses и Helloween су наступили на фестивалу Monsters of Rock у Касл Донингтону.

1990. Аеросмит су наступили у Марки клубу у Лондону. Током концерта им се Џими Пејџ придружио на сцени.

2000. Спилер је са песмом GrooveJet на врху британске листе синглова.

2003. Музеј Мадам Тисо у Лондону је отворио интерактивну изложбу Поп идол са воштаном фигуром судије Сајмона Ковела која говори. Воштана фигура је коментарисала попут: „То је било изванредно. Нажалост, изузетно лоше.“ „Да ли стварно мислите да бисте могли да постанете Поп идол?“ Па, онда сте глуви.“ „Хвала вам. Довиђења.“ „То је био најгори наступ који сам икада видео.“

2013. Лејди Гага је замолила своје фанове да престану да шаљу претње на мрежи њеним критичарима. Певачица је рекла да неће толерисати „мржњу или увредљив језик“ упућен другима, додајући да „ово није здрав начин за суочавање са емоцијама“.

2016. Frank Ocean је објавио свој други студијски албум ”Blonde”. На њему се налазе песме Nikes и White Ferrari.

Рођени 21. августа

1904. Каунт Бејзи је амерички џез музичар, пијаниста, оргуљаш и композитор. Био је члан неколико инструменталних састава, а касније је основао свој бенд, кроз који су се афирмисали многи џез музичари. Умро је 1984.

1938. Кени Роџерс је амерички певач, текстописац, глумац и музички продуцент. Један је од најуспешнијих америчких кантри музичара. Два његова албума уврштена су у „200 најутицајнијих кантри албума икада”. Члан је ”Куће славних кантри музике”. Умро је 2020.

1952. Џо Страмер је британскимузичар, певач, гитариста, текстописац, глумац и фронтмен бендова 101ерс, Клеш и Мескалерос, као и привремени члан бенда Поугс. Музичким радом и друштвеним активизмом извршио је огроман утицај на панк и рок музику и да додам и на мене. Умро је 2002.

1967. Serj Tankian је јерменско-амерички музичар и текстописац. Познат је као певач и гитариста групе System of A Down. Са групом је објавио пет албума.

1979. Kелис је америчка певачица. Светску славу стекла је дебитантским албумом ”Kaleidoscope”, а касније и са песмом Milkshake. До сада је објавила шест албума.

1962. Дејвид Моралес је амерички ди-џеј и продуцент. Моралес се сматра једним од првих такозваних суперстар ди-џејева. Наступио је у многим клубовима широм света. Објавио је три албума. Гостовао је више пута у нашој земљи.

Рођени на данашњи дан: 1944. Jackie DeShannon, 1954. Steve Smith (Journey), 1957. Budgie (Siouxsie and the Banshees), 1957. Kim Sledge (Sister Sledge)

Догодило са 21. августа

1961. Петси Клајн је са песмом Crazy на првом месту британске листе синглова. Песму је написао Вили Нелсон.

1961. Tamla Records је објавио први сингл Please Mr. Postman од групе Marvelettes. Песма је постигла велики успех и продата је у више милиона примерака.

1965. Ролингстонси су са албумом ”Out of Out Heads” по први пут на врху америчке листе албума.

1967.Дорси су почели снимање другог албума, „Strange Days“, у студију „Sunset Sound“ у Холивуду. Албум је објављен следећег месеца и имао је два сингла која су се нашла на листи 30 најбољих, People Are Strange и Love Me Two Times.

1968.Tommy James and The Shondellsсу по други пут на првом месту у Великој Британији са песмом Mony Mony.

1982. Боно се оженио са дугогодишњом девојком Алисон Стјуарт у месту Рајени у Ирској.

1984. Група Scandal (са Пети Смит) је објавила свој студијски албум ”Warrior”. На њему се налазе песме The Warrior, Hands Tied и Beat of a Heart.

1990.Jane’s Addictionсу објавили свој други студијски албум ”Ritual de lo Habitual”. На њему се налазе песме Stop! и Been Caught Stealing.

1997. Група Оејзис је објавила трећи студијски албум ”Be Here Now”. Првога дана је продато 350.000 примерака, што га чини једним од најбрже продаваних албума икада.

2005. Пионир синтисајзера Роберт А. Муг je преминуо у 71. години у свом дому у Ешвилу, Северна Каролина. Муг синтисајзер су прославили прогресивни рок бендови 70-их попут Манфреда Мана, Јес, Пинк Флојд и Емерсон, Лејк и Палмера; Битлси су користили Муг синтисајзер у филму “Еби Роуд“, а Муг је коришћен за стварање језивих звукова на саундтреку за филм “Паклена поморанџа“ из 1971. године.

2007. Бенд New Pornographersје објавио свој четврти студијски албум ”Challengers”. Издвојиле су се песмеMy Rights Versus Yours и насловна песма.

2007.Талиб Квелије објавио свој трећи студијски албум ”Eardrum”.

2008.Bloc Partyје објавио свој трећи студијски албум ”Intimacy”. Садржи песме Mercury и Talons.

2012. Lynyrd Skynyrd су објавили албум ”Last of a Dyin' Breed”.

2014. Сер Пол Макартни је на врху листе најбогатијих басиста на свету са процењеним богатством од 1,2 милијарде долара, према веб-сајту therichest.com. На другом месту су Стинг и Џин Симонс, обојица са нето богатством од 300 милиона долара, а следе их Роџер Вотерс из групе Пинк Флојд, Адам Клејтон из групе U2 и Фли из групе Ред Хот Чили Пеперс.

2017. Током историјског помрачења Сунца, Бони Тајлер пева Total Eclipse Of The Heart, док Ози Озборн изводи Bark At The Moon.

2020. Bright Eyes објављују свој 10. студијски албум ”Down in the Weeds, Where the World Once Was”. Садржи песму Persona Non Grata.

Рођени 22. августа

1917. Џон Ли Хукер је амерички блуз певач, текстописац, и гитариста. Стекао је славу изводећи адаптације делта блуза у стилу електричне гитаре. Хукер је често укључивао друге елементе, укључујући причајући блуз и рани Хил кантри блуз северног Мисисипија. Хукер је рангиран на 35. месту на Ролинг Стоун списку 100 најбољих гитариста из 2015. године. Умро је 2001.

1936. Dale Hawkins је амерички текстописац, гитариста и певач у раној фази рокенрола. Најпознатији је по песми Susie Q. Умро је 2010.

1963. Тори Ејмос је америчка кантауторка и пијанисткиња. Ејмос има класично образовање и мецо-сопран глас. Њене познате песме су: Crucify, Silent All These Years, God, Cornflake Girl, Caught a Lite Sneeze", Professional Widow, Spark, 1000 Oceans, Flavorи A Sorta Fairytale.

1967. Layne Staley је амерички текстописац, певач и фронтмен групе Alice in Chains која се сматра пиониром гранџ покрета из Сијетла. Са групом је објавио шест албума. Умро је 2002.

1974. Ивана Петерс такође позната и као Ивана Негатив, рођена као Ивана Павловић; српска је поп и рок певачица, музичар, композитор, текстописац и кантаутор. Прославила се као певачица две групе: „Тап 011“ (1994—1999) и „Негатив“ чији је фронтмен. Са групом Негатив је објавила четири албума.

1995. Дуа Липа је британско-албанска певачица, текстописац и глумица, пореклом са Косова и Метохије. Препознатљива је по својој диско-поп музици, захваљујући којој је добила позитивне критике и стекла медијску пажњу. Добитница је бројних признања, међу којима седам награда Брит и три награде Греми.

Рођени на данашњи дан: 1958. Ian Mitchell (Bay City Rollers), 1961. Debbie Peterson (The Bangles), 1961. Roland Orzabal (Tears for Fears), Craig Finn и 1973. Howie D (Backstreet Boys)

Догодило са 22. августа

1956. Елвис Пресли је започео снимање филма Love Me Tender за који је написао истоимену песму.

1962. Прва фотографија Битлса (у формацији финалне четворке са Рингом на бубњевима) је снимљена 22. августа 1962. Последња је снимљена тачно седам година касније, 22. августа 1969. године.

1963.Billy J Kramer And The Dakotas су стигли до 11 места на британској листи синглова са песмом Bad To Me коју је написао Џон Ленон док је био на одмору у Шпанији.

1968. Ринго Стар је напустио Битлсе због сталног препирања и напетости унутар групе. Преостали чланови су снимили песму Back In the USSRна којој је Пол свирао бубњеве, а Џон бас гитару. 

1970. Криденс клирвотер ривајвл су са својим петим студијским албумом ”Cosmo’s Factory” на првом месту америчке листе албума где ће остати девет недеља.

1978. Сид Вишoс, члан групе Секс Пистолс, је последњи путнаступио уживо са бендом Rat Scabies, као и са бившим члановима Секс Пистолса, Гленом Метлоком и Ненси Спанген у лондонском Electric Ballroom-у. У публици су били Елвис Костело, Blondie, Џоан Џет, The Slits и Captain Sensible.

1979. Група Лед Цепелин је објавила осми студијски албум ”In Through the Out Door” са којим ће постићи велики комерцијални успех. Албум ће бити на врху листа албума у десетак земаља.

1983.Depeche Mode је објавио свој трећи студијски албум ”Construction Time Again“. На њему се налази песма Everything Counts.

1994. Portishead је објавио свој дебитантски албум ”Dummy”.

2003. Kjell Henning Bjoernestad, норвешки имитатор Елвиса Преслија је поставио светски рекорд певајући песме од краља рокенрола 26 сати без престанка.

2011. Свет музике изгубио је два своја највећа текстописца: Џерија Лајбера, који је преминуо у 78. години, и Николаса Ешфорда, који је преминуо у 70. години.

2025. „Barely Know Her“ је дебитантски студијски албум америчког певача и текстописца Sombrа, објављен за издавачку кућу Warner Records и Сомброву издавачку кућу SMB. Албум комбинује елементе попа и инди рока и садржи текстове који истражују теме сломљеног срца, чежње, саморефлексије и живота у Њујорку. Пратила су га четири сингла: Back to Friends, Undressed, We Never Dated и 12 to 12, при чему су прва два обележила његов комерцијални пробој.

Рођени 23. августа

1946. Кит Мун је енглески бубњар групе Ху. Сматра се једним од најбољих бубњара у рокенролу. Био је познат по разузданом животу пуном алкохола и дроге. Умро је 1978.

1949. Рик Спрингфилд је аустралијски музичар, певач и глумац. Успех постиже са песмомJessie's Girl из 1981 године за коју је добио Греми награду. 

1959. Едвин Колинс је шкотски музичар који је са песмом A Girl Like You из 1994 постигао успех на листама. До сада је објавио девет соло албума.

1962. Шон Рајдер је енглески композитор, певач, песник и водећа фигура манчестерске сцене крајем осамдесетих година. Био је фронтмен група Happy MondaysиBlack Grape. Објавио је и два соло албума.

1968. Дејан Пејовић је српски музичар, песник и визуелни уметник. Био је један од оснивача познатих рок група Вампири, Фамилија и Дибидус. Групу Фамилија памтимо по песмама: Што ја волим тај секс, Балтазар,Није ми ништа, Мала, мала, Па, па, параноја и друге. Свирали су на компилацији Грување 1/2.

1978. Џулијан Касабланкас је амерички текстописац, певач и фронтмен групе Строкс са којом је објавио седам албума. Објавио је два албума са пројектом Voidz.

1981. Никола Јарневић познат и као Еуфрат Курајбер или Еуфрат је српски репер и члан група Prti Bee Gee и 43zla. Прти Бее Гее је српска хип-хоп и фанк група из Београда. Основали су је Москри , Еуфрат и Микри Маус 2000. године. Група је објавила шест албума.

Рођени на данашњи дан: 1951. Jimi Jamison (Survivor), 1981. Natalie Horler (Cascada) и 1986. SkyBluone (LMFAO)

Догодило са 23. августа

1962. Џон Ленон се оженио са Синтијом Повел у Ливерпулу. Исте вечери је свирао са Битлсима у сали Риверпарк.

1965. Било је лудо на концертима Ролинстонса тих година. Око 200 фанова је пробило заштитну ограду ТВ студија у Мачестеру у коме је требало да гостује бенд. Заштитари су уз помоћ полиције обезбедили студио.

1966. Битлси су на првом месту британске листе синглова са двоструким синглом Yellow Submarine/Eleanor Rigby.

1967. Како то бива када је Кит Мун у питању, славећи рођендан завршио је у базену са својим аутомобилом Линколн. 

1969. Ролингстонси су на првом месту америчке листе синглова са својом класик песмом Honky Tonk Women.

1970. Лу Рид и Велвет андерграунд су свирали последњи концерт у клубу Канзас у Њујорку. Рид ће следеће две године радити код оца као дактилограф за 40 долара недељно.

1971. Дајана Рос је са песмом I'm Still Waiting на првом месту у Британији, где ће остати четири недеље.

1974. Џон Ленон је тврдио да је видео НЛО из свог стана у Њујорку. Описао га је као архетипски летећи тањир, окружен светлима са црвеним на врху. На свом следећем албуму ”Walls and Bridges“, укључио је ову белешку у књижицу: „23. августа 1974. у 9 сати видео сам НЛО - Џ. Л.“

1975. Певач групе Џој Дивижн,Ијан Кертиссе оженио са Дебором Вудраф, коју је упознао још док је био у школи. Остали су у браку до његове преране смрти у 23. години.

1980. Дејвид Боуви је на првом месту британске листе синглова са песмом Ashes to Ashes. Спот за песму је коштао 250.000 фунти.

1986. Sigue Sigue Sputnik су понудили неколицини компанија да на новом албуму који су спремали простор између песама попуне оглашивачи. Идеја није заживела.

1988.Jane’s Addiction је објавио свој дебитантски студијски албум ”Nothing’s Shocking”. На њему се налазе песме Jane Says и Mountain Song.

1994. године, случајно је објављено седам значајних албума: шести студијски албум групе Dinosaur Jr., ”Without a Sound”, на којем се налази песма „Feel the Pain“; дебитантски студијски албум групе Luscious Jackson, ”Natural Ingredients”, дебитантски студијски албум групе Toadies, ”Rubberneck”, пети студијски албум групе The Jesus and Mary Chain, ”Stoned & Dethroned”, пети албум групе Sebadoh, ”Bakesale”, други студијски албум групе Rusted Root, ”When I Woke” и дебитантски – и једини – албум Џефа Баклија, ”Grace”. Баклијев албум садржи његов хит сингл Last Goodbye, а можда најзначајније је то што садржи Баклијеву обраду песме Леонарда Коена Hallelujah.

2007. Брајан Меј је постао доктор астрофизике на Империјал колеџу у Лондону. Геније.

2019. Тејлор Свифт је са седмим албумом ”Lover” на врху листе албума са обе стране Атлантика.

2019. Jay Som је објавио албум ”Anak Ko”. 

2019. Missy Elliott је објавила албум ”Iconology EP”.

Рођени 24. августа

1942. Маршал Томсон је амерички музичар и певач. Најпознатији је по раду у соул групи Chi-Lites из Чикага. Познати су по песмама: Oh Girl, Have You Seen Her, The Coldest Days of My Life (Part 1), Stoned Out of My Mindи (For God's Sake) Give More Power.

1948. Жан Мишел Жар је француски композитор и извођач електронске музике.Прославио се албумом ”Oxygène” из 1976. године. Познат је по сценским ефектима на својим концертима које најчешће држи напољу и који се често састоје од компликованих система ласера, ватромета, стапања архитектуре и музике итд. У октобру 1981. године, Жан Мишел Жар је био први западни музичар којем је дозвољено да одржи концерт у Народној Републици Кини.

Рођени на данашњи дан: 1938. David Frieberg (Quicksilver Messenger Service, Jefferson Airplane, Jefferson Starship), 1951. Michael Derosier (Heart), 1954. Steve Holley (Wings), 1961. Mark Bedford (Madness) и 1968. Andreas Kisser (Sepultura)

Догодило са 24. августа

1959. Часопис Билборд пише о ”новој популарности” рокенрола у односу на прошлу годину која се сматра лошом по продаји издања.

1963. Стиви Вондер је постао први уметник чији су албум и песма у истој недељи стигли до првог места у САД. Реч је о албуму ”The 12 Year Old Genius” и песми Fingertips Part II.

1966. Дорси су почели снимање њиховог првог албума у Лос Анђелесу.

1969. Филм фолк певача Арла Гатрија”Алисин ресторан“, заснован на његовом истоименом хиту, је премијерно приказан у Лос Анђелесу и Њујорку.

1975. Квин су почели снимање њиховог класика Boemian Rhapsody у студију Рокфилд.

1979. Филм групе Рамонс ”Rock & Roll High School“ је почео да се приказује у биоскопима. Насловна песма је постала један од њихових

1981.Ролингстонси су објавили албум ”Tattoo You”. Велики хит са албума је била песма Start Me Up, коју су први пут снимили са реге ритмом 1977. године. 

1983. Објављен је албум “Les Chansones Populaires” групе Елекритрични оргазам. Албум је имао девет обрада од којих су се издвојиле песмеLocomotion, The Man Who Sold the Worldи друге.

1989. Бенд Ху је одржао специјални добротворни концерт поводом 20. годишњице своје рок опере ”Томи“ у Универзалном амфитеатру у Лос Анђелесу, на којем су учествовали као гости Елтон Џон (као Флипер Чаробњак), Пати Лабел (као Кисела краљица), Стив Винвуд (као Хокер), Фил Колинс (као ујак Ерни) и Били Ајдол (као рођак Кевин).

1993. Група Атеист реп је објавила деби албум ”Маори и црни Гонзалес”. Са албума су се издвојиле песме Плави трабант, Вартбург лимузина, У змајевом гнезду и друге.

1996. Певач Лиам Галагер је закаснио на снимање анплагд концерта групе Оејзис. Завршио је у публици слушајући брата Ноела како пева.

1996. Дуо Everything But The Girlје на првом месту америчке листе синглова са песмом Missing.

1999.Кристина Агилера је објавила свој истоимени дебитантски албум. На њему се налазе песме Genie in a Bottle и What a Girl Wants.

2004.Drive-By Truckers су објавили свој пети студијски албум ”The Dirty South”.

2004. Guided by Voices су објавили свој 15. студијски албум ”Half Smiles of the Decomposed”. На њему се налази песма Girls of Wild Strawberries.

2006. The Flaming Lips и Sonic Youth су наступили на трибинама сајма државе Минесота.

2019. Били Ајлиш је са песмом Bad Guy стигла до првог места америчке листе синглова.

2021. Бубњар Ролингстонса Чарли Вотсје умро у 80. години у Лондону.

Рођени 25. августа

1918. Леонард Бернстајн је амерички композитор, диригент, аутор, предавач музике и пијаниста. Многа његова дела редовно се изводе широм света, иако се ниједно не може поредити са огромном популарношћу и критичким успехом West Side Story. Умро је 1990.

1933. Вејн Шортер је амерички џез саксофониста и композитор. Шездесетих година двадесетог века придружује се саставу по имену „Други велики квинтет” лидера Мајлса Дејвиса, а потом учествује у оснивању џез-фјужн бенда Ведер Рипорт. Снимио је преко 20 албума као лидер различитих састава. Шортер је освојио 10.награда Греми. Умро је 2023.

1942.Walter Williams је амерички баритон певач и суоснивач групе O’Jays. O'Jays је америчка Р&Б група из Охаја, основана 1958. У ”Кућу славних рокенрола” су примљени 2005.

1949. Џин Симонс је амерички музичар, певач, аутор песама, музички продуцент, предузетник и глумац.Члан је групе Кис од њеног оснивања.

1951. Роб Халфорд је главни вокал британске хеви метал групе Џудас Прист. Роб Халфорд је бивши позоришни инжењер расвете и члан бенда Hiroshima.

1954. Елвис Костело је енглески текстописац, певач, продуцент и водитељ. Каријера певача му је повезана са појавом панка и новог таласа. Костело је покрено бенд Атракшнс, који је служио као подршка музичару. До сада је објавио 33 албума.

1961. Billy Ray Cyrus је амерички кантри певач, текстописац и глумац. У каријери је објавио 16 албума, а постао је познат по песми Achy Breaky Heart.

1967.Jeff Tweedy је амерички текстописац и певач познат по раду у групи Вилко. Група је основана 1994 и до сада су објавили 13. студијских албума. Објавио је и четири соло албума.

1971. Felix da Housecat је амерички ди-џеј и продуцент, познат као предводник другог таласа хаус музике из Чикага.

Догодило са 25. августа

1957. Пол Енка је са својим великим хитом, песмом Дијана на првом месту британске листе синглова.

1958.Група Elegants је на првом месту америчке листе синглова са песмомLittle Star.

1960. Пратећи бенд Клифа Ричардса, група Шедовс је на првом месту британске листе са песмом Apache. Песма је била популарна међу овдашњим бендовима тога времена.

1962. Little Eva је на првом месту америчке листе синглова са песмом Loco-Motion.

1965. Двоје обожаватеља групе Битлси је изнајмило хеликоптер из ког су скочили у базен у кући коју је група изнајмила у Беверли Хилсу.

1967. Bobbie Gentry је започела четворонедељни низ на првом месту америчке листе синглова са песмом Ode To Billie. Песма је добила четири Греми награде.

1975. Брус Спрингстин је објавио трећи албум ”Born to Run”.

1976. Свој истоимени деби албум је објавила група Бостон.

1979. Група Knack је својом најпознатијом песмом My Sharona на првом месту америчке листе албума.

1981. Replacements су објавили деби албум ”Sorry Ma, Forgot to Take Out the Trash”.

1986. Пол Сајмон је објавио његов класик албум ”Graceland”.

1987.Аеросмит је објавио свој девети студијски албум ”Permanent Vacation“. Садржи синглове Dude (Looks Like a Lady), Angel и Rag Doll.

1989. Градоначелник Чикага Ричард Мајкл Дејли проглашава данашњи дан „Дан поп Стејплса“ у част домаћег музичара и вође групе Стејпл Сингерс.

1992.Ерик Клептон је објавио албум ”Unplugged“. Садржи песму Tears in Heaven.

1992.Лусинда Вилијамс је објавила свој четврти студијски албум ”Sweet Old World“. Садржи песме Six Blocks Away и Somthing About What Happens When We Talk.

1992.The Wallflowers су објавили свој истоимени дебитантски албум. Садржи песму Ashes to Ashes.

1994. Џими Пејџ и Роберт Плант су снимили акустични концерт за МТВ телевизију.

2009. Током радио емисије на BBC Radio 6 Music, Боб Дилан је открио да је разговарао са бројним аутомобилским компанијама о томе да постане глас њихових GPS система. Дилан је рекао да мисли да би било добро да га возачи чују како говори ствари попут: „Скрените лево у следећој улици. Не, десно. Знате шта, само идите право.“

2013. Мајли Сајрус је са песмом Wrecking Ballна првом месту америчке листе синглова.

2014.Песма Whole Lotta Love од групе Лед Цепелин је проглашена песмом која има најбољи риф по гласовима слушалаца БиБиСи радија 2.

2016. Кање Вест је започео своју турнеју Saint Pablo у Инијанаполису.

2018.  Оженио се Нил Јанг са глумицом Дерил Ханом у Калифорнији.

Рођени 26. августа

1938. Џет Блек је енглески бубњар и суоснивач панк-рок бенда Стренглерс. Када је Риле из Америке донео пар плоча тог лета 1978 цела екипа која се окупила са нестршљењем је ишчекивала да чује албум групе AC/DC,” Let There Be Rock”. Ангус и дружина су оправдали поверење, а за мене највеће изненађење су биле две плоче које осталима нису биле интересантне. Реч је о првом албуму истоименог назива групе Клеш и другом албуму ”No More Heroes” групе Стренглерс. Постао сам панкер. Умро је 2022.

1966. Ширли Менсон је шкотска глумица и певачица, најпознатија по раду у групи Гарбиџ. Својим дубоким гласом и бунтовним ставом привукла је медијску пажњу. Гарбиџ је америчкамузичка група, основана 1993. године у Медисону (Висконсин). Чланови групе су Ширли Менсон (вокал), Бач Виг (бубњеви), Дјук Ериксон (гитара) и Стив Маркер (гитара). Широм света су продали више од 17. милиона примерака својих албума.

Рођени на данашњи дан: 1948. Valerie Simpson, 1965. Annie Holland (Elastica), 1966. Dan Vickrey (Counting Crows) и 1969. Adrian Young (No Doubt)

Догодило са 26. августа

1967. Small Faces, Move, Gass, Tomorrow, Denny Laine, Jeff Beckи Eric Burdon су главне звезде тродневног фестивала ”Деца цвећа” у Енглеској. Дневна карта кошта 1 фунту.

1970. Joan Baez, Joni Mitchell, Jimi Hendrix, Donovan, Jethro Tull, Miles Davis, Kaktus, Mungo Jerry, Elp, Doors, Who, Spirit, Moody Blues, Chicago, Procol Harum, Sly and Family Stone и Freeсу наступили на трећем фестивалу на острву Вајт.

1970.Џими Хендрикс је отворио Electric Lady Studios у Њујорку. Умро је неколико месеци касније, али је студио наставио да живи, а многи велики извођачи су тамо снимали током година.

1978.Френки Вали је достигао прво место на америчкој листи синглова са песмом Барија Гиба,Grease, препознатљивом мелодијом из истоименог хит филма.

1981. Градско веће Отаве прогласило је „Дан Пола Анке“ како би прославило 25. годишњицу рада канадског кантаутора у музичкој индустрији. Веће је такође назвало улицу „Paul Anka Drive“ у његову част. Анка је написао више од 900 песама, укључујући хитове као што су Put Your Head on My Shoulder и Diana, She's a Lady и My Way.

1991.Блур је објавио свој дебитантски студијски албум ”Leisure”. На њему се налазе песме She's So High, There's No Other Way и Bang.

1995. Сил је на првом месту америчке листе синглова са песмом Kiss From A Rose.

1995. Блур су по први пут на првом месту британске листе синглова са песмом Country House.

2003. Часопис Ролинг Стоунје прогласио Џимија Хендрикса највећим гитаристом у историји рока. Ерик Клептон, Џими Пејџ, Кит Ричардс, Чак Бери, Стиви Реј Вон и Рај Кудер такође су били на листи 10 најбољих.

2014. Бенд The New Pornographers је објавио свој шести студијски албум ”Brill Bruisers”.

Прогресивни рок

Те 1969. године је у Београду по први пут гостовала Берлинска филхармонија. Француско-британски суперсонични путнички авион Конкорд је обавио први лет, од Бристола до Ферфорда у Енглеској. Само три месеца након што су изговорене речи „Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство“, тачно на 25. годишњицу ослобођења, у Београд су допутовали чланови посаде Апола 11, Нил Армстронг, Едвин Олдрин и Мајкл Колинс, први људи који су слетели на Месец.До посете је дошло на предлог владе САД у октобру 1969. године, а Београд је изабран као једна од 22 дестинације које ће астронаути посетити и донети месечеву стену на поклон. Иначе, овај комад Земљиног сателита данас је процењен на око 400.000 евра. 43. године касније тај камен је био изложен у склопу моје иложбе ”Најбоље” коју сам имао у Музеју Југославике, због чега сам веома поносан. Иначе изложбу је видело преко 7000 посетилаца.

Прогресивни рок (често скраћено „прог рок“ или једноставно „прог“) је стил рок музике који је настао у Европи крајем 1960-их и почетком 1970-их. Иако се арт рок често користи као синоним за жанр, постоје одређене разлике између арт рока и прогресивног рока.Прогресивни рок бендови су померали техничке и композиционе границе рок жанра напуштајући традиционалне и популарне структуре песама и укључивајући елементе џеза, класичне музике и електронске музике.Прогресивни рок се развио из психоделичног рока крајем 1960-их, настављајући тенденцију да црпи инспирацију из разних других музичких жанрова. Представници жанра су групе Yes, Pink Floyd, Genesis, King Crimson и Jethro Tull.

Краут значи биље или коров. Краут рок је термин којим су британски критичари крстили западнонемачку сцену, разбукталу од краја шездесетих. Изузев неколико ентузијастичних поштовалаца (Џ. Пил, Б Ино, Д. Боуви) надмени Енглези нису могли да се начуде шта ће року немачки коров. Већ 1971. разноврсна краут сцена је била јача и кудикамо иновативнија од британске. Радове група Can, Faust, Neu!, Ash Ra Tempel... су откривали арт рокери и протопанкери, онда протагонисти електронске, амбијеталне, техно и ворлд музике, још касније построкери. И имали су шта да открију.

Када се говори о првом „правом“ прогресивном рок албуму, највећи број критичара и фанова најчешће издваја „In the Court of the Crimson King“ бенда Кинг Кримсон из 1969. године.Албум је комбиновао џез, класику, психоделију и хард рок у јединствену, сложену целину која је поставила образац за цео жанр. Песме попут 21st Century Schizoid Man и насловна песма су показале колико амбициозан, мрачан и технички захтеван прогресивни рок може бити.Музички критичари често наводе да је овај албум први који је у потпуности формулисао све кључне елементе прогресивног рока – дуге композиције, виртуозно музицирање, концептуалну атмосферу и снажан уметнички идентитет.

Магазин Ролинг Стоун је направио своју листу 50 најбољих албума прогресувног рока. Представљамо вам првих двадесет.

1. Pink Floyd, ‘The Dark Side of the Moon’ (1973)

Без сумње врхунац комерцијалног успеха прог рока и често се наводи да је испред њега само албум Мајкла Џексона ”Thriller“ по укупној глобалној продаји албума.Концептуални албум групе Пинк Флојд је био саундтрек безбројних планетаријумских светлосних представа. Звучно, обрађује класични рок (Money), соул (The Great Gig in the Sky), глам симфонију (Brain Damage), сатове који звоне (Time) и аналогне синтисајзере (готово све). Текстописац, Роџер Вотерс је био универзалан, а опет личан, љуштећи танку кору људског стања. Упркос свим студијским иновацијама које је предводио Алан Парсонс, основна приступачност албума ”Dark Side“ је његова највећа снага. На крају крајева, они су само обични мушкарци.

2. King Crimson, ‘In the Court of the Crimson King’ (1969)

Један од најутицајнијих прогресивних рок албума свих времена, дебитантски албум групе Кинг Кримсон избегао је блуз хаос британског рока с краја шездесетих у корист мешавине џеза и класичних утицаја прожете мелотрон музиком, повлачећи психоделију на мрачније место него икада раније. Кинг Кримсон ће вероватно неки осудити због помпезности, написао је тада Џон Мортланд из часописа Ролинг Стоун, али та критика заправо није валидна. Комбиновали су аспекте многих музичких форми како би створили надреално дело снаге и оригиналности.Са гитаристом Робертом Фрипом и мултиинструменталистом Ијаном Макдоналдом који су гомилали слојеве величанственог звука, и басистом Грегом Лејком који је интонирао евокативне и злослутне текстове, песме попут неумољивог уводног хита 21st Century Schizoid Man, упечатљивог Epitaph и достојанственог завршног хита The Court of the Crimson King поставиле су тон и образац за предстојећу прогресивну револуцију.

3. Rush, ‘Moving Pictures’ (1981)

Случајно или не, концептуално смањени пројекат канадског пауер трија постао је њихов најпопуларнији и комерцијално најуспешнији. Њихова способност да успоставе Рашов звук „за шест минута, за разлику од 20 минута“, како је то рекао Геди Ли, довела је до тако елегантно приступачних хитова као што су дрска Tom Sawyer и инструментал YYZ, ритмичан Морзеовом азбуком. И док је Camera Eye под утицајем Џона Доса Пасоса трајала 11 минута, краћи драгуљи попут Red Barchetta која се бави слободом, интроспективне Limelight и реге Vital Signs били су прогресивни еквивалент панк-рок мелодијама.

4. Pink Floyd, ‘Wish You Were Here’ (1975)

Инспирисан нестанком оснивача групе Пинк Флојд, Сида Барета, у психичкој црној рупи, албум ”Wish You Were Here“ је спојио продужену деветоделну оду свом колеги из бенда Shine on You Crazy Diamond око две песме које критикују музичку индустрију Welcome to the Machine, Have a Cigar и језиве насловне песме, такође о Барету. За Роџера Вотерса, који је написао албум, Барет је био „симбол свих крајности одсуства којима се неки људи морају препустити јер је то једини начин да се носе са тим колико је проклето тужан савремени живот“. Снимљен усред сукоба око процеса и садржаја (чланови бенда ретко су проводили време у студију заједно), омоt за албум ”Wish“ је урадио уметник Сторм Торгерсон, који је дизајнирао његову упечатљиву серију надреалних фотографија, укључујући и култну фотографију на насловној страни једног бизнисмена који буквално спаљује другог.

5. Yes, ‘Close to the Edge’ (1972)

Највећа прогресивна изјава Yes-а је сложен пар вишеделних свита, плус блиставо неразумљиви шоу Siberian Khatru. Путовање кроз слушалице са криптичним текстовима којем су форуми посветили безброј пиксела у рашчлањивању (Да ли је „Khatru“ уопште реч?), објављено је само осам месеци након албума ”Fragile”. Али запањујући низ је био превише добар да би трајао: генијални бубњар Бил Бруфорд је пребегао након напорног снимања, придружио се колегама из групе Кинг Кримсон и подигао њихове битове на гонзо-џез ниво. Али ово би могао бити његов врхунски шоу.

6. Genesis, ‘Selling England by the Pound’ (1973)

Снови о старој доброј Енглеској претварају се у конзумеристичке ноћне море на трећем албуму групе Genesis и последњем као кохезивне креативне јединице. „Можеш ли ми рећи где лежи моја земља?“, пева Питер Габријел у песми Dancing With the Moonlit Knight, првој од неколико песама које пародирају стереотип о старој Енглеској као шкртој. За гитаристу Стива Хакета, који током целог албума дочарава светлост, Selling одражава „осећај преузимања старе Енглеске; продавнице на углу која уступа место мултинационалној корпорацији“. Selling такође садржи песму Firth of Fifth, дужу композицију коју многи сматрају најбољим тренутком бенда, као и More Fool Me, њихово прво вокално појављивање Фила Колинса и наговештај поп ствари које долазе. Габријел је понео понекад монтипајтоновску карикатуру краља Артура са албума на турнеју која је уследила, појављујући се на сцени костимиран као витез Британија.

7. Jethro Tull, ‘Thick as a Brick’ (1972)

Љут што су многи критичари погрешно протумачили албум „Aqualung“ из 1971. године за концептуални албум, лидер групе Џетро Тал, Ијан Андерсон, одлучио је да га настави пародијом целог концептуалног албума. Састојећи се од једне песме од скоро 44 минута растегнуте кроз вртоглави низ ставова, албум ”Thick as a Brick“ је дошао умотан у омот новина у стилу Монти Пајтона који је приписивао текст песме измишљеном школарцу, па чак и „рецензирао“ албум унутра. Била је то бриљантна шала тако беспрекорно изведена, заправо, да већина људи није схватила шалу.. Како је магазин Ролинг Стоун у то време приметио: „Без обзира да ли је ”Thick as a Brick“ изоловани експеримент или не, лепо је знати да неко у року има амбиције које превазилазе конвенционалну песму од четири или пет минута и да има интелигенцију да спроведе своје намере, у свој њиховој замршености, са значајном. 

8. Can, ‘Future Days’ (1973)

„Future Days” је за мене најбољи албум који сам направио са Can-ом“, рекао је вокал Дамо Сузуки. Јер је било веома лако одустати од Can-а после тог албума. Нисам желео ништа од њих после тога. Музички, био сам веома задовољан. Заиста, четири песме на петом студијском албуму немачких експерименталних рокера синтетишу све што су урадили добро. Can би могао да се скине за три минута испрекиданог психоделичног попа (Moonshake) или да подели разлику између Bitches Brew Мајлса Дејвиса и Hot Buttered Soul Исака Хејса („Spray“), или да пронађе нове кратере на Месецу за Bel Air, салон који задивљује целу другу страну плоче. Све је то Can, и ништа од тога није уобичајено.

9. Genesis, ‘The Lamb Lies Down on Broadway’ (1974)

Један од разрађенијих, заводљивијих и чудно награђујућих концептуалних рок албума, овај двоструки винил класик, у главној улози је увек театрални Питер Габријел као Раел, порторикански улични панк који се спушта у њујоршки андерграунд да би доживео низ надреалних авантура. („Чинило се да скакање по земљи вила брзо постаје застарело“, објаснио је Габријел свом биографу.) Међутим, басиста Мајк Радерфорд желео је да последњи албум бенда са Габријелом, који је најавио намеру да напусти групу Џенезис, заснива на Сент-Егзиперијевом „Малом принцу“. „The Lamb“ на крају варира између дивље импровизације и строге контроле, док истакнути хитови попут Carpet Crawlers и The Colony of Slippermen сведоче о јединственој мешавини уметности и моћи бенда.

10. Yes, ‘Fragile’ (1971)

Поп радио никада није чуо ништа попут Roundabout, запањујуће невероватног сингла групе Јес. Изграђен на калеидоскопу класичних акустичних и електричних гитара Стива Хова, оргуљама Рика Вејкмана и поливалентним бубњевима Била Бруфорда (посебно галопирајући, лудачки средњи део), албум је стигао на 13. место на листи албум и који обликује генерације амбициозних рокера. „Када сам имао 7 година, нашао сам ”Фрагиле” у колекцији плоча мог оца“, рекао је гитариста Ред Хот Чили Пеперса, Џон Фрушанте, који је Хоува сматрао својим омиљеним гитаристом. „Укључио бих плочу и гледао како се дневна соба претвара у утробу, удобно место. Њихова музика је била тако магична и деловала је скоро нестварно.

11. Rush, ‘Hemispheres’ (1978)

12. Emerson, Lake and Palmer, ‘Brain Salad Surgery’ (1973)

13. Pink Floyd, ‘Animals’ (1977)

14. Genesis, ‘Foxtrot’ (1972)

15. King Crimson, ‘Red’ (1974)

16. Gentle Giant, ‘Octopus’ (1972)

17. Mike Oldfield, ‘Tubular Bells’ (1973)

18. Frank Zappa and the Mothers of Invention, ‘One Size Fits All’ (1975)

19. PFM, ‘Per un Amico’ (1972)

20. King Crimson, ‘Larks’ Tongues in Aspic’ (1973)

Прогресивни рок код нас

Није било лако нашим рокерима крајем 60их и почетком 70их година прошлога века. Свакодневно се толико тога дершавало у рокенролу да је било тешко да се одабере музички правац. Након што је Група 220 пробила лед и објавила први ауторски албум ”Наши дани”, 1968. године, услови за објављивање албума постају лакши за нову генерацију рокера.

Сарајевска група Индекси са својим песмама Плима и Негде у крају у затишју (1969), која је трајала 10 минута постављају нове стандарде у писању песама. У Београду, Корнелије Ковач покреће Корни група ( 1968-1974) која у многим својим песмама користи прогресивни рок као инспирацију. Група 1969. године снима песму Прво светло у кући бр. 4, која представља један од првих уплива психоделичне музике и фантастике у рок жанр на овим просторима. Вреди поменути и песму Пут на исток, која у четрнаест и по минута представља врхунац групе у креативном и свирачком смислу. Крајем 1973. године под именом Kornelyans и са текстовима отпеваним на енглеском, Корни група снима симфо-рок албум Not An Ordinary Life.

Група Тајм, коју предводи Дадо Топић са гитаристом Ведраном Божићем на свом првом истоименом албуму снима песму За који живот треба да се родим, која поред музичке вредности представља први уплив егзистенцијализма у рок музику код нас.

Београдски трио Поп машина је 1973. године објавио албум ”Киселина” доносећи у својим песмама прогресивни блуз џез рок звук. Музички критичар Александар Жигић у својој књизи ”Фатални рингишпил” пише: Појава Поп машине је донела у Југославију оно што се чекало откад је рокенрол стигао у ове крајеве. Релевантну, ауторски и извођачки моћну, потпуно свесну и јасно опредељену групу, која је схватала суштину односа рокенрола према естаблишменту. Да поменем да је први концерт коме сам присуствовао био концерт групе Поп машина у Хали спортова на Новом Београду тих година.

Вреди поменути и групу Булдожер и њихов први албум ”Пљуни истини у очи” (1975) који се сматра једним од најпровокативнијих и најзначајнијих регионалних рок издања седамдесетих јер је донео потпуно другачији приступ тадашњој музичкој сцени, комбинацију прогресивног рока, блуза, психоделије, позоришног апсурда и сатиричних текстова.

Вреди поменути и групе Други начин, Смак,  Непочин, Бијело Дугме, Дах, Игра стаклених перли, Дах, Извир и Галија које су у свом раду користиле прогресивни рок као инспирацију.

10 песама домаћег прогресивног рока

1. Корни Група - Прво светло у кући бр. 4 (1969)

Песма је дело певача Даде Топића и трајала је 17. минута. У песми се појављују елементи хорора и фантастике у рок жанру, а по први пут на овим просторима. 

2. Индекси - Негде у крају у затишју (1969)

Ову једанастоминутну песму је компоновао гитариста Бодо Ковачевић на текст Желимира Чичка. Званично је објављена на истоименом албум Индекса из 1972.

3. Поп машина - Пут ка сунцу (1972)

За Поп машину је песма Пут ка сунцу била одскочна даска ка већој популармости. Песма је трајала близу пет минута и са миксом хард рока и акустике донела је новине домаћем рокенролу. Сингл је продат у 18 000 примерака.

4. Тајм - За који живот треба да се родим (1972)

Још један класик домаћег прогресивног рока је и песма За који живот треба да се родим групе Тајм. 

5. Корни група - Пут за исток

6. Смак - Пут од балона

7. Булдожер - Живот, то је феферон

8. Дах - Осећај

9. Непочин - Нови дан

10. Миодраг Бата Костић - Твој пут

Фестивал повезује афирмисане ауторе и великане домаће фотографске сцене са новим именима и свежим ауторским изразима.

„Ово је један врло хетероген скуп фотографија. Зато што на овој изложби можете видети ауторе који су млади, који тек почињу са фотографијом, можете видети студентске радове, затим радове различитих људи који уопште нису у фотографији, а воле и баве се њоме", објашњава Јелена Балевић, ауторка фестивала.

„Ангажована фотографија је где се људи буквално труде да нешто направе. Да кажем уметничку фотографију, или документарну, пошто има разноразних. А код мене је у ствари документ. Ријана каква је таква лепа, лепа је и на слици", наглашава фотограф Брајан Рашић.

Прва фотографија настала је пре 200 година. Од тада су се мењали начини на које се бележе тренуци, али и саме фотографске технике.

А како је фотографија била кључна и за развој филма део њене историје чува се у Југословенској кинотеци.

Од првих снимљених призора до слике настале једним додиром телефона, фотографија је постала део свакодневице, али и важан облик уметничког изражавања.

„Данас телефони су савршени до извесне мере, тако да битно је да сте у правом тренутку на правом месту и да направите тај 'клик' у тренутку када је то заиста неопходно и потребно. И тиме ћете направити нешто што ће бити интересанто јер фотографија треба да комуницира пре свега“, истиче Драган Павловић, професор фотографије на Факултету за медије и комуникације.

Фотографија се мења заједно са технологијом. Ера вештачке интелигенције отвара питање њеног ауторства и уметничке вредности.

„Моја је велика привилегија да честитам Чаи Гао добитници овогодишње награде Ханс Кристијан Андерсен за илустрацију", истакла је председница жирија Ширин Крејди.

Кинеска уметница је рођена 1946. године у покрајини Хунан. Годинама је радила у сеоској школи као учитељица пре него што се запослила као уредник издања дечијих књига. Током каријере је направила више од 40 сликовница, а када је реч о стилу он је мешавина традиционалне кинеске народне уметности, класичних техника и локалних, културних корена у покрајини Хунану.

„Дечије књиге су за мене мостови, они повезују различите културе и срца. Свако ко пише дечије приче сади семе среће у дечијим срцима и осветљава све нас", наводи илустраторка Чаи Гао.

Чаи Гао је одрастала уроњена у старе традиције – стихове своје баке и причање прича што је у њој изазвало страст за усменим и визуелним наративном, која траје целог живота.

Није универзитетски образована, сама је учила да црта док је радила као наставник, тада је настало и њено прво дело Дивна башта, 1980. године, за које је одмах добила признања. Остала је верна сликовницама које оне одражавају њену љубав према животу, отпору и чуду.

Подсетивши да су њена дела преведена на енглески, мађарски, словеначки, пољски, француски, италијански, руски и македонски језик, да су позоришне представе драматизоване према њеним књигама, у објави се додаје да је Рудан „писала о феминизму, породичном насиљу, друштвеном лицемерју, брачним односима, старењу, национализму и политичким елитама".

Миљенко Јерговић написао на свом профилу на Фејсбуку да је „била лудо храбра жена", оценивши да је „оно што је Ведрана радила по Хрватској и по околици било је важно и велико". Јерговић је додао: „И да, псовала је са стилом! И волела је овај свет".

Загребачки политиколог Дејан Јовић је написао да је Рудан била „књижевница снажног идентитета, критичког ума, одважна и увијек занимљива, једна од оних које су се властим стилом избориле за место у сећању многих људи".

Новинар Зоран Шпрајц је кратко навео да је „преминула је прослављена књижевница и колумнистица Рудан", док је поп музичарка Ида Престер је написала да је Рудан била „ретко храбра и моћна жена", коју „нитко је није могао добити у вербалном окршају, баш нитко".

Огласила се и певачица Светлана Ражнатовић која је кратко написала: „Путуј са анђелима посебна Ведрана", као и певачица Нина Бадрић: „Почивај у миру, драга Ведрана. Хвала ти Ведрана за све".

На званичној Фејсбук страни Рудан данас је објављена порука: „Ведрана је отишла на подручје без сигнала", а у својој последњој колумни на rudan.info 26. јула написала је, између осталог, да је на контроли у болници и да је у „групи 'оних којима је најтеже'": „Зато знам да ми није најтеже. Умрећу, умреће и други", навела је Рудан.

На сваку од ових врста музике плеше се другачије. Интересантан је појам милонга. Ова реч означава догађај и место на којем се плеше аргентински танго, као и танго композицију веселог карактера, насталу из ритмова афричких робова у сиромашним лучким четвртима Буенос Ајреса и Монтевидеа.

Горан Китановић је више од двадесет година у тангу, посвећен је подучавању људи као и промоцији танго културе. Један је од оних заљубљеника у овај плес, који је несебично градио танго заједницу у Београду и Панчеву.

Како Вама изгледа танго стварност у Београду?

– Постоји неколико школа које већ дуго раде, велики број људи је учио да игра танго, све је више нових полазника, редовно се организују плесне вечери – милонге, готово свакодневно… све то креира слику града који плеше, иза које стоји велики труд људи посвећних тангу. Више плесача, више школа, више семинара и фестивала – све то значи и више простора за раст.

Да ли тој слици нешто недостаје, да ли Вам нешто смета?

– Можда то како се танго представља у медијима и како о њему говоре они који о њему знају врло мало или готово ништа. Често се описује као љубавни, плес страсти, уз обавезну ружу и црвено-црну одећу. Танго је носталгичан, сетан. Велики број танго композиција има такав карактер. Постоје наравно и композиције које су веселе али је већина сетна. И текстови песама су углавном такви.

Постоји танго који се игра у оквиру стандардних, такмичарских плесова, поред валцера, slowfox-a и quickstep-a. Ми га зовемо европски танго и он има неколико корака преузетих из аргентинског танга. Код њега је изражен ритам, игра се уз оштре покрете тела и главе.

У поређењу са аргентиским тангом делује као потпуно различит плес. Када ми кажемо танго, мислимо на танго који је потекао из Аргентине и још увек се игра на сличан начин као пре много година. Никада га не описујемо као „аргентински“ већ само кажемо „танго“.

Како бисте описали милонгу?

– Милонга је плесно вече на којем се пушта танго музика, или оркестар свира уживо. Обично се организује у већим салама или ресторанима. Свако може да дође и ужива на милонги, али би требало да плешу само играчи који имају довољно искуства у тангу. Танго се игра у готово свим земљама света и није случајно то што је популаран. У њему мушкарац мора увек да се опходи према дами као џентлмен, она је у центру пажње.

На милонги се пуштају различите композиције, танго салон, милонга, валс и некада нуево танго. Салон је сетан, меланхоличан, некада и драматичан. Милонга је весела, валс је полетан.

Правило је да се на милонгу долази културно одевен, тиме се показује поштовање према партнеру са којим играмо као и према догађају. Музика се пушта у блоковима од по три или четири композиције, један блок зовемо „танда“. На почетку танде играчи прво ослушкују музику, и ако им се допада, одлучују се да играју.

Постоји много различитих стилова и периода када су писане танго композиције и ди џеј тако бира музику, да су у једној танди сличне композиције, од истог композитора и настале у истом периоду. Композиције настале око 1930. или на пример 1950. године се разликују, плесачи их препознају и могу да одлуче да ли ће играти, ако им се предстојећи блок композиција допада.

Партнер се позива на плес на специфичан начин, погледом, и то зовемо „кабесео“. Ако желите да играте са неким, погледате га и очекујете да ће вам се погледи срести. Ако вас погледа и дискретно потврдно климне главом, приђете и магија почиње.

Постоји више правила којих би играчи требало да се придржавају: партнер доводи партнерку до подијума, сви парови играју и истом смеру, игра се у загрљају који је јединствен за танго, игра се са истим партнером до краја једног блока – танде. У току плеса партнери не причају, већ су концентрисани на музику, својим покретима дочаравају наизменично мелодију и ритам композиције.

Након што се музичка нумера заврши, следи кратка пауза између две композиције. Тада се партнери упознају, ако се први пут срећу и кратко разговарају. На крају плеса се обавезно захвалимо партнеру.

Ако негде путујете, потражите где се у том граду одржавају милонге и имате вечерњи излазак, при томе стварате и нова познанства.

Милонга је место за уживање и опуштање, дружење и наравно играње!

Како је на милонгама у Буенос Ајресу?

– То је град танга и самим тим има највише милонги. У току једне ноћи има их на много локација, па можете бирати. Постоје места на којима се организују традиционалне милонге са строгим поштовањем свих правила а такође и милонге где је све опуштеније.

Велики број људи игра, долазе играчи из разних крајева света. Често се на милонгама организују концерти танго оркестара као и наступи плесних парова. Нигде на свету нема толико добрих играча на једном месту, као у Буенос Ајресу.

После периода заборава и популарности у прошлом веку, Београд је почетком двехиљадитих поново открио танго. У то време почиње и Ваша танго прича…

– Од детињства се бавим спортским активностима, прво карате, затим много година аикидо и стандардни плесови. Почетком двехиљадитих почео је да се игра танго у Београду и заинтересовао сам се... Први доживљај танга одредио је наредне деценије мог живота. Од почетних плесних корака до оснивања Танго судија 'Кадена' (šp. Cadena – ланац, у аргентинском тангу означава ланчану, кружну серију корака) танго је за мене увек био више од плеса – начин размишљања, кретања и разумевања живота.

Неколико пута су ме позивали да са стандардних плесова пређем на танго, отприлике 2003, 2004. године. Погледао сам, али није ме заинтересовао, јер сам очекивао енергију која је у стандардним плесовима. Међутим, један посебан сусрет са тангом био је пресудан – уживо сам гледао танго плесача Анхела Корију и то ми се јако допало.

Потом сам отишао у школу Адама Вучетића 2006. године. То је било нешто ново и веома изазовно за мене, танго ме је освојио. Адам је играо стилом који ми се допао и несебично је преносио знање. Оформила се лепа група, много смо вежбали и почели да одлазимо на милонге.

Након Адамовог одласка из Београда, прелазимо у школу Драгана Микића. У то време београдска сцена се ширила: појављују се нове школе, све је више плесача, а у град долазе и учитељи из Аргентине. Танго постаје део урбане свакодневице.

А онда се догодио преломни тренутак 2011. године, када сте осетили потребу да направите искорак…

– Било ми је потребно нешто ново, тражио сам више и боље. Тражио сам више квалитетног вежбања. Сасвим случајно, како су кренуле те идеје добијам позив да покренем школу и тако је створена Кадена. Волео сам сценски танго, али сам разумео важност стила tango salon у коме сам пронашао више елеганције, квалитета покрета и више унутрашње енергије.

Имали сте среће да у правом тренутку сарађујете са изузетним танго плесачима и учитељима.

– Сарадња са Рафаелом Рамирезом из Буенос Ајреса, која је почела 2013. године, додатно је обликовала мој плес. Рамирез, представник tango salon стила и ученик Антонија Тодара, донео је искуство традиције која се преноси директно са плесног подијума.

Проводили смо по десетак дана неколико пута годишње вежбајући. Добијао сам непроцењиве савете у вези са играњем , музиком, сазнао сам много о историји танга. Сарађивали смо до 2020. године, када наше планове прекида пандемија.

Танго салон је оно по чему је Ваша школа препознатљива.

– Танго салон стил, који се развио у Златно доба танга четрдесетих и педесетих година у Буенос Ајресу, је основа модернијег танга - елегантан, смирен, заснован на блискости и тишини између корака. Насупрот њему, постоје модерније форме и nuevo приступ који доноси експеримент, али не и трајност, како истичу моји аргентински учитељи.

Шта то има танго што немају други плесови?

– Загрљај. Танго се може плесати крајње сведено мада он у основи има много дефинисаних фигура, више него остали плесови. Танго загрљај је прилично присан, горњи делови тела и главе плесача се додирују.Та присност може да буде непријатна људима који почињу да уче јер не очекују толику телесну блискост са другом особом. Временом се навикну и схвате да је у тангу сврха загрљаја да кроз нежан покрет телима комуницирају ради играња.

Даме често затворе очи док плешу и препусте се покрету, да осете, прихвате и претворе сигнал партнера у нови покрет. Пред мушкарцима је више изазова, осим што морају да воде и осмишљавају плес, морају да гледају куда воде даму јер постоје правила кретања, не сме да долази до сударања парова у такозвaној ронди, то је круг којим се плесачи крећу док играју. Ако су оба партнера искусни плесачи, уклопе се и то је велико уживање. Наравно, деси се и да се не уклопе, али ће и поред тога одиграти цео блок песама и срдачно се захвалити једно другом.

У току плеса се одвија непрекидна комуникација између партнера. Мушкарац покретом тела предлаже неки корак, дама прихвата и допуњује предлог, мушкарац се уклапа и тако комуницирају кроз игру.

Оно што је заједничко тангу и другим плесовима је велики број интересантних људи, рађају се познанства, дружења. Част ми је што је у 'Кадени' танго учило а и данас учи много квалитетних особа. Посебно бих поменуо партнерке које су учествовале у развоју 'Кадене', пре свега несебично залагање Лере Балашове, која је од полазника студија стасала у изврсног инструктора.

Након осам година због повреде је морала да престане са играњем, али је обележила један период развоја наше школе. Поред Лере, Сандра Гњатовић и Бојана Јовановић су учествовале на бројним наступима и својим богатим искуством допринеле нашем развојном путу. Оволико година непрекидног рада не би било могуће остварити да није било безусловне подршке моје супруге Наде, јер су свакодневни часови одрицање за обе стране.

То је уједно савет за партнере који су у тангу, потребнa је несебична подршка и разумевање. Ако то пренесемо у живот, исто је, зар не?

Међутим, дуг је пут до милонге. Да ли су групни часови у танго школи довољни?

– То је један од начина учења, могу се похађати и индивидуални часови, а пожељно је и вежбање на додатним часовима које зовемо практике. Потребно је неко време да се савладају основни кораци и фигуре. То је довољно да се игра, међутим, да би се достигао виши плесни ниво потребне су године учења и вежбања.

Поред фигура и комбинација, ради се на техници плеса, музикалности, на механици покрета. У тангу се подразумева да свако плесу даје сопствени печат јер не постоји обавезни редослед покрета и музичког изражавања. Уче се одређене комбинације ради овладавања балансом, ради постизања флуидности покрета, брзине, осећаја за партнера и складност, али када се игра на милонги, у моменту се нижу различити покрети, у складу са музиком и партнером. Важно је да се оба партнера осећају пријатно за време плеса, да се усклађују.

Часови у школи су битни и одговорност инструктора је да на квалитетан начин обучавају играче. Потребно је много искуства да би неко био инструктор зато што је танго врло комплексан.

Ви сте и танго ди-џеј, Ваш избор музике утиче на доживљај милонге.

– Наравно. Танго музика је веома квалитетна, изводе је сјајни оркестри, људи препознају композиције које воле и у њима уживају.

Да би атмосфера на милонги била добра, потребан је добар избор музике у правом моменту. Постоје одређена правила у вези са избором музике. Уобичајено је да се пуштају по два блока (танде) салон танга, затим танго валс, поново два блока салон танга, па милонга, и тако редом. То је само груба подела и редослед.

Постоји око двадесет веoма познатих композитора такозваног Златног доба танга (период 1935-1955). Затим ту су и и оркестри пре тог доба, као и модерни оркестри. Композиције се разликују према ритмичности, динамици, мелодичности...

Танго ди-џеј такође води рачуна о карактеру композиција и пушта их редоследом да направи добру атмосферу. Сваки танго оркестар има своје специфичности. Примера ради, издвојио бих два композитора Хуан Дариенца (Juan D’Arienzo) и Освалдо Пуглиесеа (Osvaldo Pugliese). Код Дариенца је већи број композиција сличног карактера и ритам је доминантан, док су код Пуглиесеа композиције изразито драматичне и међусобно различите.

Доминантан инструмент у танго музици је бандонеон. Пореклом је из Немачке и направљен је за потребе извођења црквене музике. Мањих је димензија од хармонике и има препознатљив звук. У лучке градове Монтевидео и Буенос Ајрес су их донели Немачки емигранти, око 1870. године. Поред бандонеона, у танго композицијама су незаобилазни звуци виолине и клавира.

Шта људе мотивише да уче и упорно вежбају пре него што почну да одлазе на милонге?

– Свако осети на ком је плесном нивоу и како се уклапа са партнером. Већина је самокритична и свесна да је за милонгу потребно искуство. Ту је жеља да се ужива у плесу. Ту је страст и љубав према тангу. И захваљујући тој страсти и мотивацији да се у једном тренутку доживи сва та лепота и усклађаност покрета људи посвећено уче и вежбају.

Како доживљавате ово интензивно танго доба, долазе аргентиnски учитељи, организују се танго фестивали, танго викенди и маратони, радионице, много је прилика за учење и за плес

Привилеговани смо због свега што нам се тренутно дешава.У Буенос Ајресу је огроман број изванредних плесача и учитеља, све је већи број људи из целог света који желе да баш у главном граду Аргентине уче танго, а у исто време аргентински учитељи много путују по свету. Постоји такође велики број добрих плесача који нису из Аргентине. То је добро за нас јер се у Србији организују доласци угледних плесача и семинари са њима, што је веома значајно јер нису сви у могућности да отпутују у Буенос Ајрес.

У Београду је изражена посвећеност одређеног броја људи и школа које организују танго догађаје и на тај начин све већи број људи игра танго.

Како сада, после више од двадесет година плеса, доживљавате танго?

– Иако је веома захтеван, танго је простор дисциплине. Кроз 'Кадену' је прошло на стотине људи – осим посвећности тангу, семинара са угледним плесачима и учитељима из Аргентине, биле су то године лепог дружења и забаве.

Танго нема званична правила стицања знања. Не постоје сертификати који могу да потврде нечије познавање плеса, зато је сваки учитељ само водич, а не ауторитет у апсолутном смислу.

Последње време се усавршавате кроз сарадњу са Маријом Инес Богадо, светском првакињом у салон тангу 2010. године

Да, верујем да учење у тангу никада не престаје, свако мора имати учитеља. Напредак долази тек када постанемо свесни својих грешака и спремни смо да се посветимо дубљем разумевању сопственог тела и покрета. Када вам неко са толико знања и плесног искуства као што је Инес, помаже, отварају се нови хоризонти.

Која је Ваша мисао о тангу у овој години јубилеја Ваше школе?

Ове године 'Кадена' обележава петнаест година постојања – петнаест година загрљаја, музике, тишине између корака и људи који су у том ритму пронашли свој свет.

Танго за мене никада није био само плес. Он је непрестано трагање а можда је управо у том трагању његова највећа лепота.

Ова реченица, прожета њеним препознатљивим црним хумором, одражава дух жене која је и сопствену борбу са болешћу претворила у јавни дискурс, најављујући да ће о умирању написати књигу јер се „то чита као лудо".

Њен одлазак означава крај једне ере у којој је јавна реч имала снагу да уздрма, испровоцира и натера на размишљање, без обзира на то да ли сте се са њом слагали или не.

Рођена 1949. године у Опатији, одрасла је у сиромашној породици, што је искуство које је дубоко обликовало њен каснији бескомпромисни став према социјалној неправди.

Након што је дипломирала хрватски и немачки језик на Педагошкој академији у Ријеци, радила је најразличитије послове – била је учитељица, туристички водич, продавала сладолед и носила кофере, пре него што је ушла у новинарство.

Управо је у медијима њен оштар језик први пут дошао до изражаја, али и наишао на отпор. Почетком деведесетих, 1991. године, добила је отказ на Радио Ријеци због оштре критике тадашњег председника Фрање Туђмана. То је био само први у низу отказа које је добијала због својих ставова, што је постало лајтмотив њене каријере.

Књижевни опус без цензуре

Након што јој је новинарски пут постао трновит, Ведрана Рудан је свој бунт и аналитички ум усмерила ка књижевности. Њен први роман, Ухо, грло, нож (2002), моментално ју је винуо у врх регионалне књижевне сцене. Беспоштедни монолог огорчене и несрећно удате жене донео је сирову, феминистичку перспективу која је до тада била реткост.

У следећим делима, попут Љубав на посљедњи поглед, храбро је писала о личном искуству злостављања у првом браку, користећи писање као катарзу и поруку охрабрења другим женама. Њена дела су се бавила табу темама: од насиља у породици, преко лицемерја цркве и политичких елита, до сложених односа мајки и кћери у роману Дабогда те мајка родила.

Њен стил је био директан, бритак и лишен било каквог улепшавања. Писала је онако како је говорила – без длаке на језику.

Управо та сирова искреност донела јој је огромну читалачку публику, али и бројне критичаре. Њене књиге превођене су на енглески, руски, пољски, мађарски и друге језике, а позоришне представе рађене по њеним романима игране су у Загребу, Београду, Варшави, Лондону и Санта Моники.

Била је и потписница Декларације о заједничком језику, доследна у ставу да су национализми на Балкану вештачке творевине.

Контроверзе као заштитни знак

Ведрана Рудан никада није бежала од контроверзи; често их је сама стварала. Због својих ставова неретко је била оптуживана за радикализам и етикетирана као провокаторка.

Католичку цркву је јавно називала „злочиначком организацијом", а због поређења стања у Гази са Холокаустом на Дан сећања на Холокауст 2009. године, добила је отказ на Новој ТВ и зарадила оптужбе за антисемитизам.

У својим колумнама и јавним наступима оштро је критиковала америчку спољну политику, посебно улогу Барака Обаме и Џоа Бајдена, док је за Доналда Трампа имала речи симпатије, сматрајући да његова владавина није била „огрнута демократским фашизмом".

Једнако оштра била је и према либералним струјама, критикујући усвајање деце из Африке као вид модерног колонијализма и расизма.

Њен изузетно популаран блог „Како умријети без стреса", који је имао више од десет милиона прегледа, угасила је 2015. године, објашњавајући да не жели више да пише о мржњи која је преплавила друштво.

Иако је у јавности била синоним за псовку, тврдила је да у приватном животу никада не псује, препуштајући тај вентил својим књижевним јунацима.

Срећу је пронашла у другом браку са адвокатом Љубишом Драгељевићем, са којим је живела у Ријеци, далеко од медијске буке коју је сама често стварала.

Суочена са дијагнозом карцинома, остала је верна себи. Одбила је патетику, поручивши публици: „Ја сам бесмртна. Сматрајте моју смрт одласком на неко подручје где нема сигнала."

Тим речима, као и целокупним животом и делом, потврдила је да је била и остала глас који се не може и неће игнорисати.

Посебна пажња посвећена је приказима путева, градова и предела и томе како су нове уметничке поетике стизале у Србију.

„Париз се, када говоримо о животу једног од најпознатијих српских уметника, највише везује за Саву Шумановића. Публика на изложби може да види многе његове радове, пре свега Пијану лађу насталу 1927. године, управо у Паризу, једну од првих слика која је репродукована на насловној страни Париског журнала", изјавила је Катарина Куч, историчарка уметности.

Збирка југословенског сликарства Народног музеја Србије обухвата разноврсне уметничке тенденције које су обележиле 20. век. Кроз дела великана колекција сведочи о динамичном развоју модерне уметности.

„Она заиста представља је изванредну колекцију најзначајнијих уметника који су обликовали модерну на нашим просторима и одржавали је током бурног 20. века у Југославији, почевши од Надежде Петровић па све до Величковића, само да набројим два најзвучнија имена", додао је Војин Наранџић, историчар уметности.

Летњи програми су организовани и у Музеју Југославије, Музеју афричке уметности, Музеју науке и технике, а као и сваке године, у јеку туристичке сезоне, највеће интересовање је за обилазак Музеја Николе Тесле и стручна вођења на енглеском језику.

Лопови су заобишли алармне и безбедносне системе у музеју МуМе и однели три од пет сачуваних панела полиптиха Светог Григорија, које је Антонело насликао 1473. године, а приказује Девицу Марију која држи малог Исуса Христа, окружену Светим Григоријем и Светим Бенедиктом, као и неколико анђела.

Украден је и двострани панел са приказима Богородице и мртвог Христа у сцени Пијета, који је извађен из оклопљене витрине, пренела је агенција ЛаПресе.

Из оквира су извадили свих пет панела полиптиха Светог Григорија, али су два оставили иза зида док су бежали.

Стручњак за уметност Алберто Фиц проценио је вредност украдених дела на између 70 и 80 милиона евра.

„Потресени смо због онога што се догодило. То су два најзначајнија и најпознатија дела Антонела да Месине. То је огроман губитак за музеј, град, заједницу и свет уметности“, рекла је директорка музеја МуМе Мариса Меркурио агенцији АНСА.

Меркурио је навела да се крађа догодила нешто пре 22 часа, као и да су аларми радили и да су чувари били на лицу места. Она је украдена дела описала као кључни део културног наслеђа региона.

„Ово нису само дела Антонела да Месине. Она имају огроман значај за наш идентитет, као и, наравно, уметничку и културну вредност, јер су то дела нашег Антонела да Месине“, рекла је она за Скај ТГ24.

Главни званичник Месине задужен за културу Енцо Карузо назвао је крађу „нечим више од губитка“ и „катастрофом“.

„Месина без Антонела лишена је саме суштине највећег уметника европске ренесансе“, рекао је Карузо за Скај и позвао на брзо проналажење украдених дела.

Карузо је навео да је међународно интересовање за овог уметника порасло откако је италијанско Министарство културе раније ове године, у преговорима са аукцијском кућом „Сотби“ у Њујорку, купило Антонелову слику Ево човека (Ecce Homo) за 14,9 милиона долара.

Аналитичарка криминала у области уметности Линда Албертсон рекла је да су украдена дела одмах препознатљива, што отежава сваки покушај њихове продаје преко званичних канала.

„Украсти Антонела можда је много лакше него продати га. Ако су у питању обични лопови, ускоро ће то открити – на сопствену штету“, рекла је Албертсон, извршна директорка истраживачког удружења АРКА за криминал у области уметности, италијанском дневнику Република.

Она је навела да таква чувена уметничка дела често прелазе из руку једног криминалца у руке другог и служе као залог за друге незаконите активности.

Музеј је у недељу био затворен док су истражитељи прикупљали доказе. Представници музеја и италијанских карабињера нису одмах били доступни за коментар.

Празник Ферагосто, којим се обележава празник Успења Пресвете Богородице, представља врхунац сезоне летњих одмора у Италији. У Месини је обележен процесијом која се завршила молитвом и благосиљањем на главном тргу Пјаца Дуомо, отприлике у време када се догодила крађа.

Крађа се догодила само неколико дана након што је полиција у северном италијанском граду Парми саопштила да је пронашла три украдена уметничка дела Реноара, Сезана и Матиса, вредна око 10 милиона евра. Пет особа је задржано због крађе која се догодила 22. и 23. марта из фондације „Мањани Рока“ у провинцији Парма.

„Не постоје докази да је аутор по имену Хомер икада постојао, бар не као творац „Илијаде“ и „Одисеје“. Највероватније је реч о каснијој традицији која је ова два дела повезала са једним аутором по имену Хомер“, каже историчар Андре Леонардо Чевитарезе, професор на Федералном универзитету у Рио де Жанеиру.

Један геније или генерације песника?

У 21. веку међу стручњацима је све присутније мишљење да је примереније говорити о „Хомерима“, у множини, него о једном Хомеру, сматра историчар Данијел Бразил Јусти, професор на Федералном универзитету.

„Можемо претпоставити да су ти Хомери, у множини, били записивачи и приређивачи који су мењали, допуњавали и преписивали дела док је усмена традиција још била жива“, објашњава Јусти.

Према овом тумачењу, Хомер се пре може посматрати као име једне дуге песничке традиције него као конкретна историјска личност.

Филозоф Габријеле Корнели, професор на Универзитету у Бразилији, подсећа да се питање Хомеровог ауторства постављало још у античко доба, али и много векова касније. О овој теми говорио је и немачки филозоф Фридрих Ниче (1844–1900), који је током свог првог предавања на Универзитету у Базелу понудио опрезан поглед на такозвано Хомерово питање.

„Он је понудио веома уравнотежен поглед на проблем. Рекао је да је Хомер песник који је написао „Илијаду“ и „Одисеју“, али да то није историјска тврдња, већ естетски суд. Нема много смисла трагати за историјским Хомером. Важно је разумети Хомера као књижевни и песнички појам“, објашњава Корнели.

Ипак, идеја о Хомеру као аутору ових великих дела била је дубоко укорењена и у античкој Грчкој. Корнели наводи да су већ у петом веку пре нове ере млади Атињани морали да уче Хомерове стихове напамет.

Управо у том периоду, објашњава он, поједини учењаци почели су да уочавају стилске разлике у текстовима и издвајају делове за које су сумњали да нису настали од истог аутора. Ипак, требало је да прођу векови пре него што је питање Хомеровог ауторства поново постало предмет велике научне расправе.

Траговима усмене традиције

Преиспитивање Хомеровог ауторства посебно је добило на значају крајем 18. века, захваљујући немачком филологу Фридриху Августу Волфу (1759–1824).

Као стручњак за античку грчку књижевност, Волф је сматрао да је мало вероватно да је један човек могао да напише и „Илијаду“ и „Одисеју“ у облику у којем су до нас стигле. Закључио је да су ова дела морала бити резултат дугог усменог преношења, а да су тек касније сакупљена, уређена и записана.

Античка Грчка познавала је путујуће песнике – аеде – који су своје песме изводили пред публиком. Највероватније су се приче о Тројанском рату и Одисејевим лутањима вековима преносиле управо на тај начин.

Временом су их записивачи почели сакупљати и уређивати. Тај процес је, по свему судећи, трајао генерацијама, уз бројне измене, допуне и прилагођавања.

Кључан допринос разумевању овог процеса дали су амерички истраживачи Милман Пери и Алберт Лорд тридесетих година 20. века. Проучавајући јужнословенску епску поезију, показали су да су певачи, укључујући и гусларе, могли усмено да изводе веома дугачке епове, ослањајући се на устаљене изразе, стихове и типичне сцене.

Њихова истраживања показала су како усмена епска традиција може да се преноси и мења кроз извођење, без постојања једног писаног оригинала.

То је додатно ојачало претпоставку да су „Илијада“ и „Одисеја“ настале као врхунац дуге усмене песничке традиције, пре него што су коначно добиле свој писани облик.

Загонетка језика и ауторства

Додатну недоумицу представља и језик ових епова. Филозоф Габријеле Корнели указује на то да је језик ових дела необична мешавина различитих грчких дијалеката.

„Реч је о веома вештачкој мешавини, до те мере да, уз извесно претеривање, можемо рећи да у њој постоји неколико различитих дијалеката“, наводи Корнели.

И та језичка разноликост могла би да буде један од показатеља да су епови настајали и мењали се током дугог периода, у оквиру усмене традиције.

Филозоф Алдо Динучи, професор на Федералном универзитету Еспирито Санто, помиње и занимљиву теорију британског писца Семјуела Батлера (1835–1902). Он је заступао необичну претпоставку да је „Одисеју“ написала жена, док је „Илијада“ дело мушкарца.

Постоје различите теорије и о самом имену Хомер.

Према једном тумачењу, његово име могло би да буде повезано са грчком речју која означава „таоца“. У том случају, име би могло да има значење „онај који је предат као залог“ или „гаранција“.

Према другом тумачењу, Хомер је у каснијој традицији повезиван са слепилом. Постоји претпоставка да је реч могла да означава „слепог“ на једном од дијалеката који се говорио у области око античког града Киме, на простору данашње Турске.

„Хомер остаје историјски могућа личност, иако његово постојање не можемо доказати на начин који би задовољио критеријуме савремене историографије. Немамо натписе, званична документа, преписку, новац, поуздано идентификовану гробницу нити сведочанство савременика који помиње песника по имену Хомер“, каже професор Денис Гарсија Шавијер.

Оно што је остало јесу дела која се Хомеру приписују – „Илијада“ и „Одисеја“. Без обзира на то да ли их је створио један песник, више њих или су вековима настајала и обликовала се у оквиру усмене традиције, ова два епа остала су међу најзначајнијим делима светске књижевности.

Управо због тога Хомерова загонетка и данас привлачи пажњу истраживача и читалаца. Можда никада нећемо сазнати ко је заиста био Хомер, али ће приче о Тројанском рату, Ахилеју, Одисеју и њиховим јунацима наставити да живе.

Начин и облици тога причања мењају се са временом и приликама, али потреба за причом и причањем остаје, а прича тече и даље и причању краја нема.” Изговорио је ове речи Иво Андрић, децембра 1961. у Стокхолму, приликом пријема Нобелове награде. Говор назван „О причи и причању” причу види као насушну људску потребу, која мења начине и облике. Управо то је ова збирка – Андрић, на другачији начин и у другачијем облику, али у причању којем краја нема.

Збирка „Аска и звук”, објављена 2024. године, садржи петнаест драматизација дела Иве Андрића и све су настале после смрти Иве Андрића. Прва ових дана навршава пола века: „Разговор с Гојом” снимљен је 1976. године (дакле, само годину после пишчевог одласка). Последња у књизи је „Штрајк у ткаоници ћилима” из 2023. године.

То што су све радио драме у књизи настале после Андрићеве смрти, не значи да је писац био противник драматизација. Не – он је само ретко давао сагласност за драматизацију сопствених дела. Нобеловац је имао један услов: „Можете скраћивати, али не смете дописивати.” Професор Михајло Пантић у својим причама о писцима забележио је да је то  био један од услова за редитеља Владимира Погачића, који је још 1954. режирао филм „Аникина времена”. Друга два услова била су да се он, Андрић, ни на који начин не меша у настанак филма и да га види тек пошто буде завршен. 

Али, услов да се може скраћивати али не и дописивати кључни је услов и за разумевање радијске адаптације Андрићевог дела. Управо та интервенција на изворном тексту – одлука шта ће се изоставити, шта сажети, на који начин реорганизовати текст, како распоредити улоге – ново је креирање. (То понављање у другом медију, ових дана је посебно занимљиво и поводом филмске адаптације Хомерове „Одисеје” Кристофера Нолана.)

„Књижевник поред радио-пријемника”

 У есеју који је насловио „Књижевник поред радио-пријемника”, који је напасао 1966. године, Андрић пише о фоногеничности гласа. И управо та звучна аналогија са фотогеничношћу указује и на суштинску разлику: радио драме немају слику као телевизијске (или као филмови креирани за биоскопска платна).

Ипак, никако их не треба поистоветити са звучним књигама. За разлику од звучних књига, које представљају дословно читање књижевног текста и најчешће само један глас (који чита јасно, артикулисано и има логички акценат), у радио драмама постоји више јунака и јасна подела улога, а све је праћено музиком и шумовима који дочаравају оно о чему сведочи писац у свом делу.

Дакле, радио драме имају и „помагала” у виду звучних ефеката чији је задатак да пруже подршку основном књижевном тексту, али и да сами по себи буду „ументичко дело које превазилази писану реч”, како је то у предговору назначила Весна Перић (једна од уредница издања; друга је Мелина Пота Кољевић).

Једина драма у овој књизи која готово да нема никакве интервенције у односу на Аднрићев текст јесте “Разговор с Гојом”. Драматизација је настала 1976. године, али је право питање да ли се и у којој мери то може назвати драматизацијом. Наиме, „Разговор с Гојом” већ по себи има дијалошку форму, тако да је аутор драматизације себи као задатак дао само да упише речи „писац” и „Гоја” испред реченица које им је сам Андрић доделио. 

Ништа више, осим звукова саобраћаја и жамора улице који прате писца док долази у Бордо, или нешто касније звука циркуса док Гоја говори о циркусу, као и тих „нужних“ звукова који прате радњу па се у том смислу подразумевају. Занимљиво је да ова радио драма, која је снимљена 1976. била прва која је „озвучена“ после Андрићеве смрти. Она нема драматурга, него има само редитеља (Мирослав Беловић).

У предговору књизи радио драма, уредница Драмског програма Радио Београда подвлачи и редитељев рад с глумцима – „миран и одмерен је Петар Банићевић као Писац насупрот прималном, и светом и профаном, екстатичном и агоничном изражају Љубе Тадића као Гоје“, записала је.

Мени је посебно занимљива драматизација „Писма из 1920. године”. Писано је као приповетка која има три јасне целине: једна причана из угла свезнајућег приповедача-наратора који нам говори о свом пријатељу, лекару Максу Левенфелду, о њиховом сусрету после рата, 1920. године, на железничкој станици, али нас враћа и у период пре Великог рата и на њихово зближавање у Сарајеву; друга целина јесте само писмо које има функцију документа, које има задатак да „појача истинитост” приповетке којој даје наслов; трећа целина у приповетки је – епилог.

Међутим, у драматизацији, чак и Левенфелдово писмо ће претрпети одређење измене. Нарочито је занимљиво играње са Гетеовом песмом „Прометеј”, која постаје лајтмотив радијске драме, јер се појављује у драми и пре него у приповетки, а затим се и понавља. Утисак је да драматург према Андрићевом тексту има исти однос као Андрић према Гетеу (подсећам да у „Писму из 1920. године” Гетеова песма није дата у целини, него се наводи само њен део). Посластица за књижевне сладокусце – прочитајте и Андрићев „оригинал” упоређујући га са текстом драме, а затим и са оним што чујете у самој радијској драми.

 „С љубављу отргнуто”

Без опширнијих описа, али да ипак укажемо на значај као и на тематску и жанровску разноликост ове збирке, посебно бих читалачко-слушалачкој публици скренула пажњу на још неке звучне Андрићеве класике у овој књизи. Ту мислим пре свих, на „Госпођицу“ и „Проклету авлију“, затим – на начин на који у дијалошком преплитању гласова мудраца и писца као река тече лирско-медитативна проза “Еx Понто”, али и како, када на крају драме “Пут Алије Ђерзелеза”, почну да одјекују гласови свих жена до којих он (не) може да пређе вијугав и тајан пут, постаје јасније и драматичније па и болније Ђерзелезово реторичко питање: Какве су то жене до којих се не може као ни до Бога?  

А све то нас враћа на почетку наведеним Андрићевим речима о природној потреби човека за причом и причањем, која је одавно постала природна потреба човека да препричава и поново креира приче које воли. У једној књизи која још није преведена на српски језик („Теорија адаптације” – обимна студија веома корисна за студенте драматургије и књижевности) канадска професорка компаративне књижевност Линда Хачн наводи да је то ре-креирање норма, правило, а никако изузетак. То је оно што је, како каже, “с љубављу отргнуто” од оригинала. Из те љубави настала је и збирка „Аска и звук” (иако у њеном садржају нећете прочитати и наслов „Аска и вук”).

P.S. Уместо одломка за читање – цела драма „Разговор с Гојом” за слушање (скенирајте QR код). У књизи „Аска и звук” је укупно петнаест драма – за сваки дан до краја августа по једна. Трајање од око сат или чак краће уклапа се у дневни летњи ритам, а првог дана септембра обећавам да ћу писати о књизи која је „само” књига која се „само” чита.

Постоје представе којима простор није сценографија већ партнер. Галерије Зајечарског позоришта на археолошком локалитету Феликс Ромулијана престаје да буде само прича о римском императору и постаје сусрет позоришта са местом које је Галерије оставио за собом.

Нема прецизнијег простора за ову представу од остатака царске палате коју је Галерије подигао у свом родном крају и посветио мајци Ромули. Феликс Ромулијана, палата подигнута крајем трећег и почетком четвртог века, данас је археолошки споменик и део светске културне баштине Унеска. Овде, са позориштем, амбијент није само доказ прошлости већ импресивна сценографија.

Управо ту почиње занимљивији део Брадићевог редитељског поступка. Представа Галерије нема намеру да буде само музејска реконструкција Римског царства. Намера је да историјски материјал претвори у уметнички догађај.

Галерије овде није само римски цар са занимљивом биографијом, његова личност представљена је кроз опсесију моћи, смрћу и бесмртности. Галерије је човек који је од пастира стигао до врха империјалне хијерархије; човек који је желео да надживи властиту смрт и да се апотеозом уздигне међу богове. Његова палата зато није само архитектонски споменик већ и симбол његове политичке и личне амбиције.

Павле Пекић у насловној улози има тежак задатак – да императора не претвори у статуу. Његов Галерије је истовремено владар огромне моћи и човек који ту моћ више не може да одвоји од сопственог страха, таштине и потребе за вечним трајањем. У томе је и савремена нит ове античке приче: Колико човек који једном освоји власт заправо може да поднесе помисао да ће једног дана нестати?

Око њега је вредан ансамбл Зајечарског позоришта: Наташа Петровић као Ромула, Зоран Карајић као Диоклецијан, Милош Танасковић, Ана Бретшнајдер, Габријел Бећаревић, Теодора Стојковић, Сања Недељковић и Бранислав Мијатовић, уз учешће деце.

Посебно је важан лик Ромуле, Галеријеве мајке и паганске пророчице. Она припада свету веровања, ритуала и слутње, док њен син припада свету империјалне рационализације моћи. Између њих постоји више од породичног односа: њихов однос је судар два веровања — веровања у богове и веровања у властиту историјску величину.

Зидови, бедеми и остаци палате Феликс Ромулијана у овој случају нису само илустрација догађаја о којима глумци говоре већ сведочанство да је Галерије настојао да од себе направи историју.

Представа „Галерије“ у овом амбијенту је драма о човеку и времену. О томе шта остаје када нестане човек, када од некадашње моћи остане само камен, мозаик, натпис — и прича. Позориште тој причи даје на овом месту оно што археологија не може: глас.

На Феликс Ромулијани тај глас припада Галерију, али и месту самом. Представа Зајечарског позоришта тако, када изађе из затворене позоришне сале и стане пред остатке палате свог јунака, добија потпуну димензију. Тада се брише граница између историје и театра. Оно што је некада било Галеријево царство постаје сцена, а оно што је остало од његовог царства постаје публика која сведочи о пролазности сваке моћи.

Галерије је желео да постане бог. Феликс Ромулијана је требало да буде његово место вечности. Данас је то место у којем глумци поново дају живот његовој причи.

И можда је то једна од апотеоза коју је Галерије добио: не међу боговима, али у позоришту.

Публика је простор испред и око сцене испунила до последњег места и дугим аплаузом поздравила овај несвакидашњи догађај.

Осим на Ромулијани, „Галерије“ ће бити извођен и на другим археолошким налазиштима у Србији, као недавно на „Виминацијум фесту“, на истоименом античком локалитету.

1952. Горица Поповић је српска филмска и телевизијск аглумица. Била је члан вокално-инструменталног састава Сунцокрет. Њихов деби албум ”Моје бубе” је издат 1977. На албуму су биле песме Кара Мустафа, Мој ђердане, Моје туге, Вук и крава, Оглас, Успаванка, Ни сам не знам када и Први снег. Песму Први снег је написао Душан Михајловић Спира. 

1958. Фергал Шарки је ирски певач, најпознатији као певач и фронтмен групе Undertones. Након распада групе покреће соло каријеру и објављује три албума. Најпознатија његова песма је A Good Heart из 1985.

1968. Златан Стипишић Џибони је хрватски музичар, певач и текстописац. Каријеру је почео као певач сплитског хард-рок бенда Осми путник након чијег распада и кратке каријере у Дивљим јагодама сарађује са Дином Дворником и Оливером Драгојевићем. У том раздобљу пише и компонује неке од својих највећих хитова. Објавио је 19. албума.

Рођени на данашњи дан: 1951. Dan Fogelberg, 1984. Diamond Blue Smith (Pretty Ricky) и 1984. James Morrison

Догодило са 13. аугуста 

1964. Супримс су снимиле песму Baby Love, која ће у наредном периоду постати велики хит са обе стране Атлантика.

1964. Група Манфред ман је са песмом Do Wah Diddy Diddy на првом месту у Британији.

1965. Џеферсон Ерплејн су дебитовали уживо у клубу Матрикс у Сан Франциску. 

1966. Lovin Spoonful су на броју један америчке листе синглова са песмом Summer In The City.

1967. Флитвуд Мек су дебитовали уживо на фестивалу у Виндзору. Поред њих на фестивалу су наступили и Смол Фејсис, Пинк Флојд, Донован и Џеф Бек.

1971. Џон Ленон је одлетео из Лондона за Њујорк. То је било последњи пут да је био у Великој Британији.

1979. Cheap Trick је постигао свој највећи хит са живом верзијом песме I Want You to Want Me.

1982. Дон Хенли је објавио свој дебитантски соло албум “I Can’t Stand Still”. На њему се налази песма Dirty Laundry.

1991.Cypress Hill је објавио свој истоимени дебитантски албум. На њему се налази песма How I Could Just Kill a Man.

1994. Вудсток 94 је одржан у околини Њујорка. Било је присутно 350.000 посетилаца, а наступили су Green Day, Nine Inch Nails, Aerosmith и Red Hot Chili Peppers. Карте су коштале 135 долара.

1994. Чланови група Оејзис и Верв су ухапшени након што су демолирали бар у хотелу, а у потрази за алкохолом су провалили у цркву где су украли вино. Све се дешава на фестивалу у Шведској.

1996.Eels су објавили свој дебитантски студијски албум “Beautiful Freak”. Издвојила се песма Novocaine for the Soul.

1996.Low су објавили свој трећи студијски албум “The Curtain Hits the Cast”. Садржи песме Over the Ocean, The Plan, Lust и Do You Know How to Waltz?.

1996.Reel Big Fishсу објавили свој други студијски албум ”Turn the Radio Off”. На њему се налази песма Sell Out.

1996.Aaliyah је објавила свој други студијски албум ”One in a Million”. На њему се налази песма If Your Girl Only Knew.

2002.Bright Eyes су објавили свој четврти студијски албум “Lifted or The Story Is in the Soil, Keep Your Ear to the Ground”. На њему се налазе песме „The Big Picture“, „Method Acting“ и „Lover I Don't Have to Love“.

2013. Валери Џун је објавила свој албум “Pushin' Against a Stone“, који је добио позитивне критике. Албум се показао као пробој за Џун и нашао се на листама најбољих албума године. Албум садржи песме You Can’t Be Told, Workin' Woman’s Blues и Twined & Twisted.

2014. СинглRude канадског бенда Меџик је на првом месту америчке листе синглова. 

2021 - Кантауторка Ненси Грифитје преминула у 68. години.

2021. Бенд The Killers је објавио свој седми студијски албум ”Pressure Machine”. На њему се налазе песме Quiet Town и Runaway Horses.

Рођени 14. авугуста

1941. Дејвид Крозби је амерички музичар, певач и композитор. Био је један од оснивача група Бирдс и Крозби, Стилс и Неш. Најпре је стекао славу као члан групе Бирдс, којима је помогао у развоју жанрова фолк рока и психоделије средином 1960-их, а касније као део супергрупе Кросби, Стилс и Неш, која је помогла популаризацији калифорнијског звука 1970-их. Поред музике, Крозби је био познат по својој отвореној личности, политици и личним невољама. Умро је 2023.

1951. Slim Dunlap је амерички кантаитор и гитариста познат по раду у групи Replacements. Група је основана 1979 и сматра се пиониром алтернативног рока. Група је издала седам албума. Објавио је и два соло албума.

1966. Tanya Donelly је америчка певачица, текстописац и суосновачица бендова Throwing Muses, Breeders и Belly. 

1974. Ana Matronic је америчка певачица у поп-рок бенду Scissor Sisters. Са групом је објавила четири албума.

Рођени на данашњи дан: 1961. Sarah Brightman, 1964. Keith Howland (Chicago) и 1977. Ed Harcourt

Догодило са 14. аугуста

1962. Незадовољни улогом бубњара Пита Беста у Битлсима, менаџер бенда Брајан Епштајн и остала тројица чланова су одлучили да га отпусте. Бест је одржао свој последњи концерт следеће вечери у клубу Каверн у Ливерпулу.

1965. Sonny & Cher су на првом месту америчке листе синглова са песмомI Got You Babe, где ће остати пет недеља.

1967. Све британске пиратске радио станице су затворене када је ступио на снагу нови закон који је прогласила британска влада.

1968. ПесмаFire од групе Crazy World of Arthur Brown је на првом месту британске листе синглова.

1971. Група Ху је објавила свој пети студијски албум ”Who’s Next” који се сматра њиховим најбољим албумом.

1976. За 400 фунти Ник Лав је снимио своју прву песму So It Goes.

1984. Група The Fixx је објавила албум ” ”Phantoms”. Са албума су се издвојиле песме Are We Ourselves? и Sunshine in the Shade.

1985. Мајкл Џексон је победио Јоко Оно и Пола Макартнија на тендеру за каталог издавачке куће ATV Music Publishing. За 47,5 милиона долара, Џексон је добио права на више од 250 песама које су написали Ленон и Макартни.

1994. Боб Дилан, који је одбио позив на оригинални фестивал из 1969. године, наступа последњег дана Вудстока '94, певајући песмеIt Ain't Me Babe, It’s All Over Now, Baby Blue, Masters Of War, Just Like A Woman и Highway 61 Revisitedна главној северној бини. На јужној бини, фронтмен групе Грин Деј, Били Џо Армстронг, гађа фанове шакама блата и изазива тучу блатом. Басисти Мајку Дирнту обезбеђење избија предње зубе у хаосу.

1999. Ronan Keating је број један у Великој Британији са песмом When You Say Nothing At All.

2001.Максвел је објавио свој трећи студијски албум ”Now“. На њему се налази песма This Woman’s Work, обрада класика Кејт Буш.

2001.Мишел Бранч је објавила свој други студијски албум ”The Spirit Room“. Издвојила се песма Everywhere.

2001. Папир умрљан пицама, потписан од стране тројице од четворице Битлса, продат је за 48.000 долара анонимном колекционару на аукцији у Мелбурну. Џон Ленон, Пол Макартни и Џорџ Харисон су потписали папир током своје турнеје по Аустралији 1964. године. Бубњар Ринго Стар је имао ларингитис и није био на турнеји.

2005. Faith Hill је на првом месту америчке кантри листе албума са својим шестим албумом ”Fireflies”.

2017. Пантоне је најавио нову боју: љубичаста нијанса у част Принса.

Рођени 15. аугуста

1896. Лав Теремин, проналазач електронског инструмента који носи његово име, рођен је у Санкт Петербургу, у Русији. Умро је 1999.

1933. BillPinkey је амерички певач и оригинални члан групе Drifters. Група је имала велики утуцај на многе генерације музичара. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен 1988. године. Умро је 2007.

1946.Џими Веб је амерички текстописац, композитор и певач. Током своје каријере се етаблирао као један од најуспешнијих текстописаца и композитора. Једини је уметник који је добио награде Греми за музику, текст и оркестрацију.

1948. Том Џонстон је амерички гитариста, певач, текстописац и оснивач групе Doobie Brothers. У “Кућу славних рокенрола” је примљен 2020.

Рођени на данашњи дан: 1950. Tommy Aldrige (Whitesnake), 1972. Mike Graham (Boyzone), 1978. Tim Foreman (Switchfoot), 1984. Ted Dwane (Mumford & Sons), 1985. Nipsey Hussle и 1989. Joe Jonas (Jonas Brothers)

Догодило са 15. аугуста 

1955. Елвис Пресли је потписао уговор са пуковником Паркером.

1962. Џон Ленон и Пол Макартни су отишли до Ринга Стара да га убеде да им се придружи у Битлсима.

1965. Битлси су свирали чувени концерт на стадиону Шеј у Њујорку. Било је присутно 55.600 обожавалаца, чиме је оборeн рекорд по посећености неком концерту. У публици су били Мик Џегер и Кит Ричардс.

1966.Група Џеферсон Ерплејн је објавила деби албум ”Takes Off”.

1969. Одржан је фестивал Вудсток у близини Њујорка. Тродневном догађају је присуствовало 400.000 људи. Наступили су: Jimi Hendrix, Crosby Stills Nash & Young, Santana, The Who, Creedence Clearwater Revival, Grateful Dead, Janis Joplin, The Band, Canned Heat, Joan Baez, Melanie, Ten Years After, Johnny Winter, Jefferson Airplane, Ravi Shanker, Country Joe and the Fish, Blood Sweat, Tears, Arlo Guthrie и Joe Cocker. 

1975. Род Стјуарт је објавио свој шести соло албум ”Atlantic Crossing”. На њему се налазе велики хитовиSailing и I Don't Want to Talk About It.

1976. Група ABBA је са песмом Dancing Queen на врху листа у десет земаља.

1979. Лед Цепелин је објавио свој осми и последњи студијски албум ”In Through The Out Door“. То је последњи албум који је бенд објавио док је бубњар Џон Бонам још био жив.

1980. Џорџ Харисон је објавио полуаутобиографску књигу ”I, Me, Mine“. Настала на основу разговора које је Харисон водио са биографом Битлса Дереком Тејлором, књига је добила наслов по Харисоновој песми истог имена која се појавила на албуму Битлса “Let It Be“, последњој песми коју су Битлси снимили пре распада.

1991. Група Нирвана је на концерту у Лос Анђелесу позвала публику да дође на снимање спота два дана касније за песму Smells Like Teen Spirit. Стотине обожаватеља се одазвало позиву.

1991. Пол Сајмон је одржао бесплатни концерт у њујоршком Централ парку пред 500.000 људи.

1992. INXS су са њиховим албумом ”Welcome to Wherever You Are” на првом месту британске листе албума. Са албума су се издвојиле песмеHeaven Sent, Baby Don't Cryи Beautiful Girl.

1995. Шпански поп дуо Лос дел Рио објављује сингл Macarena у САД.

1995.Chemical Brothersсу објавили свој дебитантски студијски албум ”Exit Planet Dust”, у САД. Садржи песме Leave Home и Life Is Sweet.

1995. Blind Melon су објавили свој други студијски албум ”Soup”. Издвојила се песма Galaxie.

1995. Група Garbage је објавила свој истоимени дебитантски албум, додајући преко потребан женски глас (Ширли Менсон) алтернативној рок сцени. Са албума су се издвојиле песме Queer, Stupid Girl и Only Happy When It Rains. Албум је добио високе оцене критичара и продат је у више од 4. милиона примерака широм света.

2005.Слај Стоун излази из дуге изолације да би посетио Knitting Factory у Лос Анђелесу, где његова млађа сестра Вет наступа као главна звезда са најновијом верзијом Family Stone-а.

2009. Група Ју ту је свирала на стадиону Вембли пред 88.000 људи.

Рођени 16. аугуста

1953. Џемс Тејлор је амерички певач групе Kool & the Gang. Са групом је снимио неке незаборавне песме: Ladies' Night, Celebration, Get Down on It, Joanna, Misled иCherish.

1958. Мадона јеамеричка певачица, текстописац и глумица. Позната је по ексцентричним музичким спотовима и наступима. Сматра се за најуспешнију забављачицу (певачицу, глумицу и комерцијалну личност) икада. Добитница је многобројних награда кроз своју каријеру и носилац многих рекорда у музичком свету, међу којима је титула најпродаванијег женског музичког уметника свих времена, са процењених 350 милиона продатих албума, синглова и видео-снимака. Гостовала је у Београду 2009.

Рођени на данашњи дан: 1942. Robert “Squirrel” Lester (The Chi-Lites), 1957. Tim Farriss (INXS), 1964. Matt Lukin (Mudhoney), 1972. Emily Robison (The Chicks), 1980. Vanessa Carlton (singer-songwriter) и 1991. Young Thug

Догодило са 16. аугуста

1938. Блуз легенда Роберт Џонсон је умро након што га је отровао љубоморни човек. Као и многи познати музичари који су умрли млади, имао је 27 година када је преминуо.

1958. Елвис Пресли је стигао у Немачку на одслужење војног рока.

1962. Брајан Епстајн је отпустио бубњара Пита Беста из Битлса.

1967. Након поноћног концерта у Тропикани у Лас Вегасу, Луис Армстронг одлази у United Recording Studios, где снима песму What a Wonderful World током сесије која се завршава око 6 ујутру.

1968. Џексон Фајв су имали деби као предгрупа Дајани Рос.

1975. Питер Гебријел је напустио групу Џенезис. Након аудиције са више од 400 певача, група се одлучила да нови певач буде Фил Колинс.

1977.Умро је краљ рокенрола Елвис Пресли.

1983. Венчали су се Пол Сајмон и Кери Фишер.

1985. Мадона се удала за Шон Пена.

1985. Ред Хот Чили Пеперс су oбјавили албум ”Freaky Styley” који је продуцирао Џорџ Клинтон. Са албума су се издвојиле песме Higher Ground, Knock Me Down и Taste the Pain.

1989.Ред Хот Чили Пеперс су објавили свој четврти студијски албум “Mother’s Milk“. На њему се налазе песме Higher Ground, Knock Me Down и Taste the Pain.

1994. Принс објављује свој 15. студијски албум ”Come” . 

1994. Barenaked Ladies објављује свој други студијски албум ”Maybe You Should Drive”.

1994. Organized Konfusion су објавили албум ” Stress: The Extinction Agenda”.

1994. Као посвету Курту Кобејну, Нил Јанг је објавио албум ”Sleeps with Angels”. 

1997. Вил Смит је на првом месту британске листе синглова са песмом Men In Black из истоименог филма.

2015. One Direction су на првом месту британске листе синглова са песмомDrag Me Down.

2018. Умрла је Арета Френклин у 76 години живота у Детроиту.

2019. Френк Тарнер је објавио свој осми студијски албум, „No Man’s Land“. На њему се налази песма „Sister Rosetta“.

2019. Бенд The Hold Steady је објавио свој седми студијски албум “Thrashing Thru the Passion“.

2019. Sleater-Kinney је објавио свој девети студијски албум “The Center Won’t Hold“.

Рођени 17. аугуста

1953. Кевин Ровланд је британски певач и фронтмен групе Dexys Midnight Runners. Група је објавила шест албума.

1957. Ален Исламовић је босанскохерцеговачки певач, познат по раду у групама Дивље јагоде и Бијело дугме.

1958. Белинда Карлајл је америчка певачица која је стекла светску славу као чланица женске рок групе Go-Go's. Ова група је један од најуспешнијих женских бендова свих времена. Група је продала више од 7. милиона албума за само три године колико су постојале. Објавила је и десет соло албума.

1964. Зоран Костић, познатији као Цане је српски певач и фронтмен групе Партибрејкерс. Почео је у бендовима Урбана герила и Радничка контрола. Са колегом Антоном је обележио последње четири деценије радом у групи Партибрејкерси. До сада су објавили осам студијских албума. Од 2014 је члан групе Шкртице. 

Рођени на данашњи дан: 1962. Gilby Clarke (Guns N’ Roses), 1966. Jill Cunniff (Luscious Jackson),1969. Donnie Wahlberg (New Kids on the Block), 1969. Kelvin Mercer (De La Soul) и 2003. The Kid Laroi

Догодило са 17. аугуста

1959. Мајлс Дејвис је објавио ремек дело плочу ”Kind of Blue”. Ако бих морао негде да носим само једну плочу онда је то свакако овај албум.

1955. Елвис Пресли је објавио свој први хит број 1, I Forgot to Remember to Forget / Mystery Train. Неколико месеци касније, доспео је на врх кантри топ-листа и остао тамо пет недеља.

1960. Битлси су имали првиконцерт у Хамбургу у клубу Индра. 

1964. Градска скупштина Глазгова је објавила да сви дечаци који имају фризуре у стилу Битлса морају да носе капе на глави.

1965.Чланови групе Бирдс су били присиљени да откажу концерт у Портсмуту у склопу своје британске турнеје због лоше продаје карата.

1968. Rascals су на првом месту америчке листе синглова са песмом People Got To Be Free.

1974. Ерик Клептон је са својим албумом ”461 Ocean Boulevard” на првом месту америчке листе албума, где ће остати четири недеље.

1979.Новине Њујорк Пост су објавиле текст оАнити Пеленбург у коме се она повезује са вештицама. 

1979. XTC је објавио свој трећи студијски албум “Drums and Wires”. Садржи песме Making Plans for Nigel и Ten Feet Tall.

1987. Том Вејтс је објавио свој девети албум ”Franks Wild Years”.

1987.New Order је објавио компилацију “Substance”. Садржи песму True Faith и све синглове бенда до тада.

1991.Нирвана је снимила спот за песму Smells Like Teen Spirit у студију у Калвер Ситију, Калифорнија, по цени мањој од 50.000 долара. У споту се појављују прави фанови Нирване као публика. 

1992. Група Take That је објавила свој дебитантски студијски албум “Take That & Party”.

1995.Мајкрософт је купио права на хит групе Ролингстонс из 1981. године, Start Me Up, како би га користио као тему за своје издање Windows 95.

1998.Карлос Сантанаје добио звезду на Холивудској стази славних.

1999.Мери Џеј Блајџ је објавила свој четврти студијски албум ”Mary”. На њему се налазе песме All That I Can Say, Deep Inside и Give Me You.

2019. Група Toolје са песмом Fear Inoculum ушла на Билбордову листу као најдужа песма икада у трајању од 10:22 минута.

Рођени 18. аугуста

1969.Erik Schrody је амерички репер, певач и фронтмен хип-хоп групе House of Pain. Објавио је до сада осам студијских албума, а памтимо га по песми What It's Like за коју је добио Греми награду.

1971.Richard James познат у јавности као Aphex Twin је британски музичар, познат по раду у различитим стиловима музике као техно, амбијент и џангл. Бројни музички критичари га сматрају једним од најважнијих ликова у електронској музици.

1977. Rйgine Chassagne је канадска певачица, музичар и члан групе Arcade Fire. Са групом је објавила шест студијских албума.

1983. Мика је либански певач и музичар. Пошто је снимио свој први ЕП, Dodgy Holiday, проглашен је највећим музичким изненађењем за 2007. годину. Највећи успех постигао је хитом Грејс Кели из 2007. године са првог албума ”Life in Cartoon Motion”. Први албум је продат у више од 6 милиона примерака широм света.

1998. Клаиро је америчка певачица и композитор, позната по песми Pretty Girl из 2017. До сада је објавила три албума.

Рођени на данашњи дан: 1950. Dennis Elliot (Foreigner), 1951. John Rees (Met At Work), 1953. Marvin Isley (The Isley Brothers) и 1967. Dan Peters (Mudhoney)

Догодило са 18. аугуста 

1962. Ринго Стар је дебитовао са Битлсима на концерту у Биркенхеду у Енглеској.

1964. Битлси су се нашли у небраном грожђу када их је 9000 обожаватеља сачекало у Сан Франциску где је требала да почне америчка турнеја бенда. Фанови су провалили заштитну ограду која је замало пала на чланове бенда који су у последњем тренутку успели да побегну.

1966. Чланови групе Дорс су потписали уговор са издавачком кућом Електра. 

1969. Мик Џегер је случајно упуцан у руку у току снимања филма Нед Кели у Аустралији. 

1977. Полис су као тројка дебитовали на концерту у Бирмингему.

1979. Група Шик је са песмом Good Times стигла до првог места америчке листе синглова.

1984. Џорџ Мајкл је са песмом Careless Whisper на првом месту британске листе синглова. Песма је била број један у 25 земаља и продата је у 6. милиона примерака.

1986. Група Бон Џови је објавила свој трећи студијски албум ”Slippery When We” са кога су се издвојиле песме You Give Love A Bad Name и Livin’ On A Prayer. Албум је у међувремену продат у 28, милиона примерака.

1991. Рик Грифин је погинуо након што га је комби избацио са пута док је покушавао да претекне на свом мотору. Једна од његових најпознатијих корица албума била је за ЛП ”Aoxomoa“ групе Грејтфул Дед, као и легендарни постер ”Flying Eyeball“ који је дизајнирао за серију концерата у Сан Франциску на којима су учествовали Џими Хендрикс Експириенс, Алберт Кинг и Џон Мејл.

1992. Курт Кобејн је постао отац мале Френсис Бин Кобејн.

1992.Луна је објавила свој дебитантски албум ”Lunapark”.

1998. Death Cab for Cutie је објавио свој дебитантски студијски албум “Something About Airplanes”. На њему се налази песма Bend to Squares

1998. Кид Рок је објавио свој четврти студијски албум ”Devil Without a Cause”. На њему се налазе песме Cowboy и Bawitdaba.

1998.Корн је објавио свој трећи студијски албум ”Follow the Leader”. На њему се налази песмаFreak on a Leash.

2008. Дејвид Бирн и Брајан Иносу објавили свој други заједнички албум ”Everything That Happens Will Happen Today“. Издвојила се  насловнапесма и Strange Overtones.

2008.Stereolab је објавио свој девети студијски албум ”Chemical Chords“. Садржи песму Three Women.

2014. Ед Ширан је са албумом ”Икс” осам недеља на првом месту британске листе албума, чиме је оборио рекорд за мушке соло извођаче.

Рођени 19. аугуста

1939. Џинџер Бејкер  је британски музичар и текстописац, најпознатији као један од оснивача и бубњар рок групе Крим, која је постојала од 1966. до 1968. године. Заједно са осталим члановима бенда Крим, Џеком Брусом и Ериком Клептоном, примљен је у ”Рокенрол кућу славних”1993. године. Умро је 2019.

1940. Џони Неш је амерички певач, познат по хитуI Can See Clearly Now из 1972. Он је први певач који је снимао на Јамајци. Умро је 2020.

1945. Јан Гилан је енглески рок певач најпознатији као фронтмен групе Дип Парпл. Током каријере, годину дана је био главни вокал групе Блек Сабат, а такође је глумио Исуса Христа у рок опериЕндруа Лојда Вебера, Исус Христ суперстар. Био је члан група Episode six, Gillan и Ian Gillan bend са којим је гостовао 1979 у Београду, у хали Пинки. Био сам на концерту. Велики певач.

1951. Џон Дикон је енглески музичар, познат као басиста групе Квин. За групу је написао многе хитове као што су: You're My Best Friend, Another One Bites the Dust, and I Want to Break Free; co-wrote Under Pressure, Friends Will Be Friends иOne Vision.

Рођени на данашњи дан: 1969. Nate Dogg и 1989. Lil Romeo

Догодило са 19. аугуста

1967. Битлси су са песмом All You Need Is Love на првом месту америчке листе синглова.

1971. Лед Цепелин су започели северноамеричку турнеју у Ванкуверу. Бенд је свирао пред 17.000 фанова, док је три хиљаде обожаватеља који нису успели да уђу на концерт започело шорку са полицијом у покушају да уђу у дворану.

1973. Рита Кулиџ и Крис Кристоферсон су се венчали у Калифорнији.

1974. Омиљена група краља Чарлса, Three Degrees су на првом месту британске листе синглова са песмом When Will I See You Again.

1978. Група Комодорс је са песмомThree Times A Ladyна првом месту британске листе синглова. Песму је написао Лајонел Ричи.

1980. године, песма The Breaks од Куртиса Блова постаје први реп сингл са златним сертификатом. Песма је објављена као сингл у јуну 1980. године и продата је у више од пола милиона примерака.

1988. Песме Crazy од Петси Клајн и Hound Dog од Елвиса Преслија су најслушаније песме у стогодишњој историји џубокса. Џубокс постоји од 1906, али ранији модели су виђени први пут 1889.

2003.Kings of Leonсу објавили свој дебитантски албум ”Youth & Young Manhood“, у Сједињеним Државама. (У Великој Британији је објављен 7. јула.) На њему се налазе песме Molly's Chambers, Wasted Time и California Waiting.

2005.Фил Лајнот, оснивач, текстописац, вокал и басиста бенда Thin Lizzy, је добио почаст када му је откривена статуа у улици Графтон у Даблину, граду у којем је Лајнот одрастао.

2008.Лејди Гагаје објавила свој дебитантски студијски албум ”The Fame“. На њему се налазе песме Poker Face, Just Dance и Paparazzi.

Диско музика

Те 1976. године, у сарадњи са Музејом ликовних уметности Балтимора и владом Сједињених Америчких Држава, у Београду је представљена изложба „200 година америчког сликарства“.Пуштена је у редован саобраћај железничка пруга Београд - Бар, која је, с прекидима, грађена 24 године. Те године се код нас играло Европско првенство у фудбалу, где је у финалу у Београду победила Чехословачка. На Фесту су били гости: Питер Јустинов, Сергеј Бондарчук, Микеланђело Антониони, Едвард Фокс, Роберт де Ниро и Ђанкарло Ђанини. Редитеље Кристофера Мајлса и Ива Боасеа, који су посећивали диско клубове, протокол је често водио на погрешна места у погрешно време. Иако сам љубитељ чвршћег звука, волео сам диско музику. Волим је и данас. Једна од мојих омољених диско песама јеRing My Bellод Anite Ward.

Диско (фр.disque, енгл.disco) је правацпоп музике који се половином 70-их година 20. века одвојио као засебан музички правац. Текстови, мелодија, а често и песма, у диско музици су потиснути у позадину. У првом плану су игра, плес, микс и ритам (енгл.beat са фреквенцијом од 120-130 у минути) са специфичним ритмичким променама (енгл.groove). Врхунац, диско музика доживљава између 1976. и 1979., када има велики утицај на моду, „дух времена“ као и на тадашњи стил живота.

Неки од познатих диско уметника су Дона Самер, Глорија Гејнор, Би Џиз, Шик, Кеј Си и Саншајн бенд, Телма Хјустон, Систер Слеџ, Ди Трампс, Вилиџ Пипл и Мајкл Џексон.Док су извођачи и певачи привукли пажњу јавности, продуценти дискографских кућа који раде иза кулиса играли су важну улогу у развоју жанра. 

Филмови попут Saturday Night Fever (1977) и Thank God It's Friday (1978) су допринели популарности диско музике.

Појам диско, као скраћеница од дискотека, потиче из француског (фр.discothèque) и први пут се појављује 1941. године. Дискотеком се означавао ноћни клуб, у коме је музика долазила из грамофона уместо да је извођена уживо. 

Магазин Ролин Стоун је саставио своју листу најбољих диско песама. Претстављамо вам шрвих десет.

1. Bee Gees ‘Stayin’ Alive’

Филм Грозница суботње вечери је главни симбол диско покрета, а Stayin' Alive Бее Џиса је највећи хит грознице суботње вечери. Најпознатији хит бенда је заувек повезан са највећим културним моментом дискотеке, и вероватно је то једна од првих песама која пада на памет када неко помисли на диско уопште.

2. Gloria Gaynor ‘I Will Survive’

Хит Глорије Гејнор, из 1979. године, једна је од најтрајнијих поп песама. Звук можда има корене у диско музици из врхунског доба, али њен осећај о самопоуздању и тријумфу над недаћама је увек актуелан. Заиста, покушајте само да замислите колико пута се ова песма пева у караоке бару у било којој недељи. Запањујуће!

3. Donna Summer ‘I Feel Love’

Донин хит I Feel Love којаје доживела велики успех, један је од највизионарскијих поп хитова свих времена. Његов минимални електронски звук наговестио је све врсте електронског попа и поставио темеље за хаус музику.

4. Donna Summer ‘Last Dance’

Најпознатије песме Доне Самер са продуцентом Ђорђом Мородером скренуле су са курса типичних диско звукова и текстура, али њихов хит из 1978. Last Dance је чиста диско блаженство, са славним хај-хетовима и оркестрацијом која је узела звук тог времена и погурала га даље ка савршенству.

5. The Rolling Stones ‘Miss You’

Ролингстонси су прихватили диско на албуму “Some Girls“ из 1978. године. Miss You, највећи хит албума, убраја се међу највећа дела бенда, беспрекорно спајајући елегантни грув диско покрета са елементима сировог блуза и рока који су одувек били заштитни знак групе.

6. The Trammps ‘Disco Inferno’

Би Џиз нису били једини извођачи који су добили огроман подстицај од филма „Грозница суботње вечери“. Група „Трампс“ је објавила албум ”Disco Inferno“ са скромним успехом 1976. године, али је постао хит након што се појавио на саундтреку филма годину дана касније.

7. Bee Gees ‘You Should Be Dancing’

Прва велика диско песма групе Би Џиз,You Should Be Dancing, означава први пут да је Бери Гиб показао свој чувени фалсет. Био је то инспиративан потез и успео је да фанки, забавну мелодију подигне далеко, претерано високо.

8. Thelma Houston ‘Don’t Leave Me This Way’

Телмина изведба песме Don't Leave Me This Wayје била велики међународни хит. Постигла је успех као самостални сингл, али је постала још популарнија када је уврштена на саундтрек филма „Looking for Mr. Goodbar“.

9. Bee Gees ‘Night Fever’

Night Fever, трећи од пет хит синглова групе Bee Gees са саундтрека за филм „Saturday Night Fever“, наглашава луксузне текстуре класичне диско ере, са бујним аранжманом и хармонијама које су у оштрој супротности са њеним витким ритмом.

10. Chic ‘Le Freak’

Chic, један од највећих диско бендова, достигао је врхунац са песмом Le Freak, 1978. године. Као и све њихове најбоље мелодије, елегантна је, бујна и фанки, утемељена богатим, дубоким бас грувом Бернарда Едвардса.

Диско музика у Европи

Термин „евро-диско“ је коришћен средином 1970-их да би се описала диско продукција и уметници ван Велике Британије, као што су D.D. Sound, западнонемачке групе Arabesque,Boney M.,Dschinghis Khan и Silver Convention, минхенски продукцијски трио Ђорђо Мородер, Дона Самер и Пит Белот, италијански певач Ђино Сочо, француски уметници Аманда Лир, Далида, Cerrone, Hot Blood, Banzai (сингл „Viva America“) и Ottawan, холандске групе Luv' и победници такмичења за песму Евровизије Teach-In. У Шпанији, је диско добио популарност након смрти Франциска Франка 1975. године, са дуом Baccara. Шведска група ABBA је постигла велики хит са песмомDancing Queen. Евро-диско 1970-их убрзо је имао спин-офове и варијације. Најзначајнији спин-оф је свемирски диско. Још једна популарна варијација, без конкретног имена, појавила се крајем 1970-их: и може се чути код италијанскихиизвођача као Raffaella Carrà, La Bionda (D. D. Sound), Easy Going и француском бенду Gibson Brothers.

Диско музика код нас

Диско је постао глобални музички и плесни феномен након филма
Грозница суботње вечери (1977) са Џоном Траволтом у главној улози и музиком којом доминирају Бе Џиз са хитовима Stayin’ Alive, Night Fever i You Should Be Dancing. Развоју диско музике допринела су и два Југословена. Суботичанин, Силвестер Левај, композитор и музичар, који је компоновао светски хит Fly Robin Fly у извођењу Silver Convention.Други је Беган Чекић, који је у Њујпрк стигао почетком седамдесетих и који је покренуо дискографску кућу BC records са којом је покорио Њујорк и свет сјајним ремиксима већ познатих песама.

За Југославију се везује и једна велика диско романса, било је то венчање Бобија Фарела из Бони М. и осамнаестогодишње македонске Ромкиње Јасмине Шабан, одржано 1981. године у Скопљу.

Дискотеке се код нас појављују крајем шездесетих година. Дана 4. априла 1967. године, у Београду је отворена прва дискотека. Колоквијално се звала „Код Лазе Шећера“ и налазила се у подруму данашњег музеја Дом Јеврема Грујића, у Светогорској 17.Прва дискотека у Новом Саду је отворена у Католичкој порти средином 1967. године, на месту данашње сцене Културног центра.Та дискотека се звала „Piping Tomb“. Прва дискотека у Суботици почиње са радом 1969. године у Загребачкој улици где је отворен диско клуб ”Ларго”. 1972. године је отворена прва дискотека у Нишу, чувена „Дискотека 13“. У свету је свакако најпознатија дискотека био Студио 54. у Њујорку.

Између 1976. и 1980. године, имајући у виду хитове и имиџ Здравка Чолића, као и турнеју „Путујући земљотрес” која је завршена 5. септембра 1978. године на Београдској Маракани пред 70.000 људи, Чолић је сигурно највећа звезда диско музике код нас. 

У музичком и концептуалном смислу диско-фанк-буги ремек дело је албум “Жур” Бобана Петровића (1981). Група Здраво је диско/фанк бенд из Београда, који је 1976. године основао Бобан Петровић. Име бенда инспирисано је омладинским часописом "Здраво", који је тада почео да излази. Главни хит бенда је песма Викенд фобија, која је наишла на добар пријем код публике, али не и код критике.

Најнеобичније откриће је био македонски Албанац из Скопља, Аријан Керлију, који је у Њујорку, упијао звук, снимио четири песме и 1981. издао веома солидан мини-албум за ПГП РТБ са фантастичном песмом Луташ великим градом.

Та ера је донела и инстант чудо, Мирзино јато, које су медији окарактерисали као кичасту евро диско групу на коју су очигледно утицали Бони М. Стил Мирзиног јата укључивао је дубок, дрхтави глас сабвуфера певача Мирзе Алијагића и три упечатљива пратећа вокала под називом "Јато". Музику је написао и продуцирао гитариста Дивљих јагода Сеад Липовача, док је аутор већине текстова била Марина Туцаковић, која се касније прославила писањем текстова за друге музичке стилове. Колико је био популаран Мирза Алијагић говори и податак да је добијао и по хиљаду писама дневно од обожаватељица.

Једна од најпознатијих плесних песама из тог периода је била и песма Флојд из филма Национална класа (1979), у којој је Драган Николић играо фанатичног ауто-тркача Флојда.

Диско музику су у Југославији практиковали и неки од највећих озбиљних музичара, џезера и композитора, од Корнелија Ковача, Зорана Симјановића, до Алфија Кабиља.

"Керамика можда није довољно приказана у нашем уметничком свету, али је врло интересантна и врло версатилна. Њом се може преставити мноштво различитих форми, текстура, на различите начине се њом може манипулисати да се добију различити ефекти", рекла је Милица Савовић,уметница.

Полазна тачка за заједничке радове су били игра и експеримент кроз које више људи ствара једно дело. Контраст различитих сензибилитета и поетика се употпуњује и гради нову целину.

"Радови су настали као инспирација на надреалисте код којих један од уметника започне рад, док се остали надовезују на то. Тако да мислим да на нашим примерима не постоји грешка и мислим да су компатибилни заједно једни са другима. У сваком заједничком раду се настоји да се пронађе свако од нас троје", рекао је Стефан Тодоровић,уметник.

Индивидуални радови успостављају дијалог и визуелни склад.

"С обзиром да радимо заједно у атељеу било је природно да се допуњавамо, надовезујемо и сарађујемо. Као што можете приметити, сви смо инспирисани другачијим стварима, од геометрије до органских облика и просто било је потребно да некако смислимо како супротне ствари могу да коегзистирају и како могу да се надограђују", рекла је Тијана Јокић, уметница.

Изложба "Присутност између одсуства" се може видети до 28. августа.

Срешће и жене у колонијалној одећи, а како организатори најављују, задивиће их и панорама Хаване.

„Доживећете калдрму Тринидада у једно поспано недељено јутро, чућете уличног свирача и видети живе боје фасада приземних кућа овог града из колонијаланог периода“, наводе организатори.

Заинтересоване ће развесеити игра делфина, док ће их са стране, са чувеног црвеног плаката, буде посматрао Че Гевара. 

Отварање изложбе је 17. августа у 19:30 часова.

Отварање ће увеличати Његова екселенција, амбасадор Кубе, Павел Оренцио Диаз Хернандез. 

Рад се наставља па ће бити обновљене и преостале фреске на основу делова који су пронађени.

Експерти из Археолошког парка су користили специијалну конструкцију да би спојили обновљене делове таванице, попут слагалице, што омогућава додавање нових делова како се рестаурација наставља.

„Овде можете видети оно што је обновљено, од почетка ископавања 2023.године, на овом месту.То је била величанствена таваница, стајала је изнад собе за пријеме, неке врсте лође са прозорима који гледају на атријум, двориште и фоаје куће који је обновљен. Настављамо да откривамо нове делове таванице и нове елементе", објашњава директор парка Габријел Цутригел.

На фрескама на таваници фокус је на грчким митовима, пре свега о Дионису и Аријадни и њиховом спајању што је један од највећих грчких митова, ту су и други детаљни митолошки прикази.

„Рестаурација је увек и време за истраживање, учење а оно до чега дођемо можемо да представимо јавности. И даље се сећам како су ови делови таванице стајали на великом столу, у сенци у близини места ископавања, сада су у Палестри где смо могли да представимо најновија открића па и те фреске, нове рестаурације, открића, истраживања у Археолошком парку Помпеја", додаје Цутригел.

Помпеја је после ерупције Везува 79 године нове ере претворена од просперитетног римског града у место прекривено пепелом.

Иако су различитих генерација, техника и уметничког израза, све ове ауторе повезује једно питање – шта је оно лично што уметник оставља иза себе?

Управо тај траг, односно „отисак", тема је изложбе која окупља ауторе из различитих области.

„Одабрали смо у ужем селекционом жирираном делу 184 аутора. Али поред њих имамо и уметнике по позиву којих има преко 20, и имамо сегмент изложбе који се зове Сећање на уметника где ћемо представити радове колега које нажалост више нису са нама – Борислава Нановића и Пјера Грујичића", наводи ауторка изложбе Ана Мариновић.

Изложба обухвата различите форме – од сликарства и цртежа до фотографије, скулптуре, инсталација и других савремених пракси.

„Моји радови су урађени у техници монотипије у комбинацији са пастелима. Рађени су на подлози плетеног папира. То је ручно плетени папир, уникатни који је спреман за сваки рад посебно и то је нека врста мог самог отиска где се види да ја то спремам за сваки рад“, објашњава графичка уметница и дизајнерка Јасмина Мишељић.

„Оно што је битно у данашње време када је реч о фотографији као медјуму који је толико распрострањен и достпупан, јесте баш та оригиналност. Као и на овој фотографији можете да видите једну младу лепу жену која је природне лепоте и фотографија је настала спонтано“, напомиње фотограф Тијана Јанковић Јеврић.

Изложба у павиљону на Калмегдану је отворена до 15. августа.

„Више од пола века Тања Бошковић својим даром, радом потврђује да велика глума није само умеће, већ начин да време учиниш племенитијим, а публику богатијом. Зато је њено име један од заштитних знакова домаће кинематографије“, наводи се у образложењу.

Говорећи о њеном посебном односу са публиком, чланови жирија закључују: „Постоје глумци којима се дивимо. Постоје глумци које волимо. Тања Бошковић припада оним реткима које осећамо као део сопственог живота.“ Управо зато, како се наводи у образложењу, овогодишња награда „Павле Вуисић“ представља признање глумици која „чини младост домаће кинематографије вечном“.

Под слоганом „Више од игре“ овогодишњи Филмски фестивал у Нишу одржаће се од 29. августа до 3. септембра 2026. Током шест фестивалских дана још једном ће се потврдити статус Фестивала у Нишу као јединственог догађаја који већ шест деценија слави домаћи филм и глумачку уметност, а ове године Фестивал ће бити самостално организован од стране Удружења филмских глумаца Србије (УФГС).

Публику очекује велики број филмова у оквиру главног такмичарског програма, са светским и домаћим премијерама, програмом ван конкуренције, као и другим пратећим садржајима који подразумевају панеле, изложбе и мастеркласове.