„Често се говори да игра може изразити неизрециво. Радост, туга и очај постају видљиви; отелотворени изрази наше заједничке крхкости. Да игра може пробудити емпатију, инспирисати љубазност, подстакнути жељу за излечењем, а не за повредом. Посебно у времену у коме стотине хиљада људи трпи неизвесност и последице ратова, сведоци су политичких преврата или протествују против неправде - искреност наше мисли добија витални значај", навео је Барашњиков.

Додао је да је то тешка обавеза и терет за тело, за игру и уметност, али да је уметност и даље најбољи начин да се одреди облик неизреченом.

„И да се поставе питања: Где је моја истина? Како да поштујем себе и своју заједницу? Коме или чему дугујем одговорност?", закључио је Барашњиков.

Светска алијанса за уметничку игру у оквиру Међународног позоришног института при Унескоу (ITI UNESCO), покренула је 1982. године обележавање Светског дана игре, а 29. април је изабран за датум обележавања у част дана рођења Жана Жоржа Новера, зачетника модерне игре.

Гала концерт у Народном позоришту у Београду за Светски дан игре

У саопштењу Народног позоришта у Београду наводи се да ансамлб Балета Народног позоришта у Београду слави балет као најузвишенији спој уметности, лепоте и покрета.

На Великој сцени Народног позоришта у Београду ће 29. априла бити одржан гала концерт „Славимо игру, славимо уметност“ током ког ће бити изведене деонице из најпознатијих дела богатог репертоара Балета Народног позоришта међу којима су Лабудово језеро, Гусар односно Le corsaire, Дон Кихот, Крцко Орашчић, Дијана и Актеон, Краљица Марго, Бановић Страхиња, Ко то тамо пева и Бајадера.

Балетска чаролија за децу биће одржана 11. маја на Великој сцени и тај програм намењен је најмлађима.

Програм за децу спаја уметнички доживљај и приближавање балетске уметности - односно биће одломци из најлепших сцена омиљених балетских представа, прилагођен дечијој публици.

Осим тога, биће организован и обилазак „Иза сцене" када ће малишати имати прилику да након концерта уз стручно вођење завире иза кулиса и открију чаробни свет позоришта.

Театар Мадлениjанум  Светски  дан игре, обележиће на Великој сцени 25. априла балетском премијером Carmen suite & Bolero у режији и кореографији Александра Илића. Савремена интерпретација два музичка ремек-дела биће уједно и обележавање 150 година од смрти Жоржа Бизеа и 150 година од рођења Мориса Равела.

Уз велики ансамбл домаћих и страних играча,на сцени ће бити и Гала Јовановић, наша балерина која игра за Бечку државну оперу.

- Чуј, слушај! Какви су то императиви?

Можете ли да замислите овакав онлајн дијалог Ромеа и Јулије 21. века, праћен низом емотикона који се смеју, плачу, вриште, наздрављају, преврћу на главу? Да ли би код њиховог литерарног оца Виљема Шекспира четовали?

Свакако, захваљујући чињеници да је писац рођен 23 априла, када је умро још један великан, Мигел де Сервантес, тај датум је проглашен за Светски дан књиге. Читав април поприма обележје књиге, а савремена литература печат времена.

Пред нама је роман у форми чета

Реалност наше свакодневне комуникације ауторка је истовремено духовито и темељно пренела у књижевност и створила оригинално дело.

Њени јунаци су Петар и његова интернет пријатељица која своје поруке потписује различитим именима, Лавинија, Вања, Ката, Славица, Петра... Име мења у "заносу самообмане" у зависности од тренутног стања ума и духа и ненаметљиво покреће једну од тема књиге - питање идентитета.

Петар је пита: "Шта тачно покушаваш док махниташ са свим овим ликовима, док од њих правиш асортиман, као да су артикли у пакленом округу купопродаје, а при том све постављаш широко и неухватљиво, ван свих очекивања, ван дохвата."

Филтери за улепшавање лица али не и стања душе

Игра на карту недоступности, а уклапа се у стереотипе, "у укројене џепове, ...како већ доликује идентитетима који се репродукују само из свог забрана."

И она воли да се гледа само у сопственом огледалу, не у очима других. Чак ни Петра. Стално заказују сусрете који се никада неће остварити. Задржавају се у виртуелном свету где постоје филтери за улепшавање лица, али не и стања душе. Нашла је и у стварности решење које гаји отуђеност:

"- Хоћу да направим острво.

- Занимљиво. Од чега?

- Да пронађем, измислим, свеједно. Може да послужи и неко право. Живела бих тамо и правила нешто. Можда бих и само живела, а да ништа не правим.

- Сама? Без људи?

- Било би ту и неких људи, али не много, и не сувише близу."

Осмех, загрљај, уперени кажипрст

Њихови разговори су духовити, Причају о баналним стварима живота, куповини млека, вожњи аутобусом до Церака, боји косе, о ретроградном чивилуку, њеној бризи за "капитализам и ентанглмент теорију. Ништа мање "а онда о Шредингеровој мачки, како Цицерон заврши у темплејту, о Лорем ипсуму, делу његове теорије етике која говори о односу задовољства и бола, о филозофским темама.

Наравно, било о чему да причају мисао подвуку емотиконима које ауторка описује исписујући их курзивом - осмех, загрљај, уперени кажипрст... Како бисмо иначе данас губили време на речи којима се дели туга и радост са неким, изражава чуђење, одушевљење? Једним кликом све је речено. Може и више њих ако су осећања баш у узлету. Притискамо све што је у понуди у шареном телефонском стикер шопу. А шопинг је неизоставни део живота. Конзумеризам је снажно обележје наших дана, па свака пауза живота мора да буде попуњена пропагандним порукама. Оне се у књизи прецизно наслањају на разговоре јунака.

На пример препоруком "капи за смиривање живаца и опуштање, са екстрактима пажљиво одабраних биљака из планинских подручја Србије. Ако купите три бочице од 100 мл четврта је бесплатна. Пронађите свој унутрашњи мир."

У добробитима технологије

О Петру мало сазнајемо, али довољно да схватимо да је симбол човека заробљеног у добробитима технологије: гомилама мејлова, смс порука, jitsi-zoom-google meet-ова, slack и discord emailing листа, вибер група и сигнала, телеграма, WhatsAppa, скроловања по мрежама.

"Колико порука се врти на разним групама и мејлинг листама, софтверима који су смишљени за кабасте пројекте и локалне пројектиће. Колико сувишних питања и коментара примама кроз разне апликације и месенџере."

Ирена Ристић користи све језичке инструменте карактеристичне за онлајн живот: реченице које су често довршене само у мислима саговорника, енглеске скраћенице, жаргон, емотиконе које описује, темплејте. Иронично речено свако ко држи до себе, чак и ако води рачуна о лепом изражавању, написаће у поруци као јунак ове књиге "Цимни ме", а никако "позови", уместо "молим те" "плс"... Ауторка одлично познаје језик, односно психолошки аспект коришћења речи, израза, реченичних склопова.

Савршен је контраст савременог речника с подсећањем на заборављене речи, појмове попут трикотажа, еспадрила, поштеда, комитет...

Поново Ирена Ристић, као што нас је навикла претходним књигама, удружује све своје струке у висок квалитет дела - психологију, режију, уметност...

Доследна је и у белешци о аутору:

"Себе описује глаголима, више но именицама.

Дела се рачунају, не? Својства по себи не постоје, каже Петар.

Миг-осмех."

Такозвани Нови Бург је последњи објекат који је убачен у архитектонски комплекс Хофбурга, низа репрезентативних дворских простора из којих су владали Хабсбурзи.

Нови Бург је замислио (прет)последњи цар Фрањо Јосип, нацртао чувени архитекта Готфрид Земпер, изводио Земперов асистент Карл Хазенауер, а довршавали променљиви тимови. Изградња је испала скупља него што се планирало. Радило се четири деценије, темељи су тонули јер је испод био стари сплет тунела за војну одбрану од Турака и Француза, како када.

Објекат савијене нео-ренесансне фасаде је завршен тек 1913, и то као остатак оригиналног царског нацрта, у граду који се спремао за рат у коме ће изгубити империју.

Иако нису знали шта би са Новим Бургом, све власти аустријске Прве републике (1918-1938) су препознале вредност балкона на средишњем ризалиту. Он обухвата масу, усисава је, затвара са стране, прави монументалну бину која психолошки делује на окупљене. При томе и није балкон, већ алтан. Разлика је у конструкцији – алтан има властите носаче, стабилнији је, док балкони „висе“ на фасади.

Алтан Новог Бурга је од самог почетка био у репрезентативно-политичкој функцији, али ниједна га не би тако компромитовала као Хитлеров говор из марта 1938.

Фотографије и филмски извештаји с догађаја, где Хитлер држи говор, а испод њега пола милиона људи виче „Зиг хајл!“ (на немачком Sieg Heil!, што значи живела победа), и данас горе у колективној меморији Аустријанаца. За њих је, још горе за свет, тај алтан постао симбол добровољне аустријске предаје Трећем рајху.

Сходно томе, негативне емоције домаћих су се после рата обрушиле на алтан. Створена је бизарна ситуација, као да је говор држао алтан, а не Хитлер. Како је време пролазило, националним и градским властима све је више сметала издржљивост негативних стереотипа.

Егзорцизам архитектуре

Само се по себи разуме, да се од 1945. године до данас више нико није усудио да држи политички митинг на том месту.

Уз то се појавио и нови проблем. Показало се како није довољно да се алтан заобилази и не користи, да се затвори за посетиоце, што он све ове године и јесте био. Тако празан је деловао још страшније. Национална културна политика је константно била у дилеми како извршити егзорцизам над „Хитлеровим балконом“. Тражиле су се идеје, организовале изложбе, отварали конкурси, али до дана данашњег није одлучено ништа конкретно.

Оснивање Музеја савремене историје 2018. године у репрезентативним просторима директно иза алтана/балкона донело је осећај ургентности. „Контекстуализација“ је постала чаробна реч за тај тип проблема. Она се све чешће чује и у односу на друге архитектонске објекте и споменике који се доживљавају као непријатни историјски сведоци.

У пракси, то изгледа тако да се зграда за коју се претпоставља да је опседа дух зле историје „контекстуализује“, претвара у ловину слободних уметничких идеја и перформанса.

На управо отвореној изложби (22. априла) у Музеју савремене историје иза алтана, представљене су три макете које мењају смисао „Хитлеровог балкона“. Све су рађене у сарадњи са Универзитетом уметности из Линца.

• Решење „Вечна стража“ (аутор Франц Васерман) завија средњи ризалит у потпуну црнину. На алтанској конструкцији стоји велики гранитни блок из каменолома у коме су радили логораши у Маутхаузену. Макета делује као огромна некропола усред града и тешко да би укинула негативну чаролију тог објекта, пре би је живу сахранила.
• Решење „Алтан под кровом“ (аутори Рамеш Даха и Фабијан Антош) затвара конструкцију одозго огромним блоком прозирног плексигласа. Намера је да се код посетилаца изазову две супротне сензације – да гледају слободно у простор и да се истовремено ломе под тежином блока.

• Решење "Good Riddance" (аутор Габријела Едлбауер) предвиђа да се алтан увуче у зграду и окрене ка унутрашњости. Оно је финансијски најзахтевније, јер тражи да се читава конструкција скине и поново подигне пар метара даље, заклоњена од погледа споља. Видели би се само обриси кроз прозор који подсећа на крематоријуме из нацистичких логора. То је и по наслову најрадикалније решење, у слободном преводу „дођавола с њим“.

Тешко је замислити да ће и од овог идејног конкурса нешто бити. Сва три пројекта су изабрана по уметничком и симболичком ефекту, а да још нису консултовани ни статичари, ни архитекте, ни државне установе за заштиту споменика културе.

Тема и даље остаје у домену симболичког упокојења архитектуре која смета, али се нико не усуђује да је такне из страха да јој не подигне атрактивност за ревизионисте.

За посетиоце Музеја савремене историје тераса и даље остаје затворена.

Најдаље докле смеју су стаклена улазна врата, али одмах поред стоји дигитална интерактивна табла где могу да напишу шта би они направили с „Хитлеровим балконом“ кад би их неко питао.

1947. Иги Поп је амерички рокпевач, текстописац и повремени глумац. Иако је имао ограничен комерцијални успех, Иги Поп се сматра једним од најважнијих иноватора панк рока и сличних музичких праваца. Понекад га називају ”кумом панка”, а широко је познат као један од најдинамичнијих рок извођача на сцени. Предводио је бенд Стуџис са којим је објавио пет албума. У “Дворану славних рокенрола” је примљен 2010. године.

1959. Роберт Смит је енглески гитариста, певач и оснивач групе Кјур. Његов јединствени стил свирања гитаре, осебујан глас и осећај за моду – скоро увек бледог тена, размазаног црвеног кармина, црне оловке за очи, неуредне црне косе и потпуно црне одеће - били су веома утицајни на готичку субкултуру која је дошла до изражаја 1980-их. Смит је примљен у "Дворану славних рокенрола" као члан групе Кјур 2019. године.

Рођени на данашњи дан 1919. Don Cornell, 1951. Nicole Barclay (Fanny), 1958. Mike Barson (Madness), 1959. Michael Timmins (Cowboy Junkies), 1960. John Maher (Buzzcocks) и 1963. Johnny McElhone (Altered Images, Texas)

Догодило се 21. априла

1961. Битлси су дебитовали у клубу Каверн у Ливерпулу.

1969. Џенис Џоплин је имала први наступ у Великој Британији на концерту у Ројал Алберт Холу у Лондону. Тај концерт се сматра једним од најбољих у певачициној каријери.

1972. Песма Lean on Me коју је написао и снимио Бил Видерс је на првом месту америчке листе синглова.

1975. АББА је објавила истоимени трећи албум. Са албума су се издвојиле песме: SOS,I Do, I Do, I Do, I Do, I Doи Mamma Mia.

1979. Еми Стјуарт је на првом месту у САД са песмом Knock On Wood.

1982.Фронтмен групе Клеш Џо Страмер је нестао на три недеље, због чега је група отказала турнеју. Певач је пронађен у Паризу у Француској.

1984. Рођени инструктори. Бајагин први концерт у Београду је одржан под називом „Бајага и инструктори позитивне географије“.

1992.”Check Your Head”је назив трећег студијског албума групе Beastie Boys.

1992. Група Кјур је обајавила свој девети студијски албум ”Wish”.

1997.”Tellin’ Stories” је назив петог албума групе Шарлатанс, са којег је као први синг скинута песма One To Another.

2002. Група Оејзис је на првом месту британске листе синглова са песмом Hindu Times.То је групи шести пут да стиже до броја један.

2009. Група The Horrors је објавила албум ”Primary Colours”.

2009. Објављена је песма When Love Takes Over од француског продуцента Дејвида Гуете на којој је гостовала певачица Кели Роуланд.

2013. Калвин Харис је ушао у историју топ-листа поставши први уметник који је имао осам песама на првом месту топ листе, са једног студијског албума.

2016.У својој кући је умро Принс. Принс се сматра једним од највећих музичара своје генерације. Магазин Роллинг Стоун је уврстио Принса на 27. место на својој листи 100 највећих уметника рокенрол ере.

2016. Адел је проглашена за најбогатију британску музичарку икада, на најновијој листи богатих Сандеј Тајмса. Листа 50 најбољих музичких милионера у Великој Британији и Ирској ставила је певачицино богатство од 85 милиона фунти на 30. место.

Рођени 22. априла

1922. Чарлс Мингус је амерички џез контрабасиста, композитор, вођа групе и повремено пијаниста. Такође је био познат и по борби против расне неједнакости.Међу композиторима и извођачима џеза, Мингус се високо котира и снимио је много цењених албума. Кроз његову групу је прошло много музичара који су касније имали импресивне каријере. Умро је 1979. године.

1937. Џек Ниче је амерички аранжер, текстописац, композитор и продуцент. Шездесетих година почиње сарадњу са Филом Спектором, да би касније радио са Ролингстонсима, Нилом Јангом и другима. Умро је 2000.

1950. Питер Фремптон је енглеско-амерички гитариста, певач и текстописац, познат по раду у групама The Herd и Humble Pie. Касније у каријери постиже успех као соло извођач. Фремптон је познат по песмама:Show Me the Way, Baby, I Love Your Way иDo You Feel Like We Do.

1990.Machine Gun Kelly је амерички репер, текстописац, певач и глумац. Познат је по комбинацији алтернативног рока са хип-хопом.

Рођени на данашњи дан: 1936. Glen Campbell, 1951. Paul Carrack (Ace), 1956. Kenny Lyons (The Lemonheads), 1974. Shavo Odadjian (System of a Down) и 1984. Amelle Berrabah (Sugababes)

Догодило се 22. априла

1959. Алан Фрид је премијерно приказао свој последњи рокенрол филм ”Go Johnny Go”. У филму се појављују Чак Бери, Ричи Валенс, Еди Кохран и други.

1966.Група Troggs је снимила песму Wild Thingу Лондону. Песма ће постати хит са обе стране Атлантика и један од класика.

1969. Џон Винстон Ленон је званично променио презиме у Џон Винстон Оно Ленон.

1972.Група Дип Парпл је објавила свој други албум ”Machine Head” са којим је стигла до првог места британске листе албума. Песме Smoke on the Water и HighwayStar постижу велики успех код публике.

1974. Група Redbone је са песмом Come and Get Your Love стигла до петог места на Билбордовој листи. Они су први Индијански бенд коме је то успело.Сингл се продао у милион примерака.

1978. Боб Марли је наступио на фестивалу One Love Peace Concert, први пут након што је на њега извршен атентат годину дана раније.

1985. Принс је објавио албум“Around the World in a Day”. Са албума су се издвојиле песме:Raspberry Beret,Paisley Park и Pop Life.

2020.Група X је објавила албум ”Alphabetland”.

Рођени 23. априла

1936. Рој Орбисон је амерички певач, текстописац и гитариста познат по карактеристичном и снажном гласу и мрачним емотивним баладама. Он је један од пионира рокенрола који је у својој дугој каријери утицао на развој тог музичког жанра. Због свог гласа критичари су га прозвали ”Caruso of Rock"и "Big O”. Умро је 1988. године.

1955. Кептн Сенсибл је енглески гитариста, текстописац, певач и оснивач панк бенда Damned 1976. године. Познат је по свом изгледу који укључује црвену беретку и сунчане наочаре. Damned су први панк бенд из Велике Британије који је објавио сингл New Rose (1976), објавио студијски албум ”Damned Damned Damned” (1977) и имао турнеју по Сједињеним Државама.

Рођени на данашњи дан: 1949. John Miles, 1960. Steve Clark (Def Leppard), 1960. David Gedge (The Wedding Present), 1964. Simon Matthews (Jesus Jones), 1968. Paul Clifford (The Wonder Stuff) и 1985. Taio Cruz

Догодило се 23. априла

1963. Чланови група Ролингстонси и Битлси су се први пут срели након концерта Стонса у клубу Краудеди у Лондону. По речима Била Вајмена, сви су били нервозни али се ситуација поправила како је вече одмицало. После смо постали пријатељи.

1971. Ролингстонси објављују свој класик албум ”Sticky Fingers” у Британији. Омот је дизајнирао Енди Ворхол. Са албума се издвајају песме Brown Sugar, Wild Horses, Sway и Sister Morphine.

1976. Рамонси су објавили свој дебитантски албум истоименог назива. Албум је снимљен за седам дана са буџетом од 6400 долара. Магазин Ролинг Стоун је албум ставио на 33. место листе 100. најбољих албума свих времена. На албуму се налази њихов класик, песма Blitzkrieg Bop.

1976. Ролингстонси су објавили албум ”Black And Blue” у САД. Са албума су се издвојиле песме: Hot Stuff, Fool to Cry, Memory Motel и Melody.

1978. Басиста групе Секс Пистолс, Сид Вишуз је снимио песму My Way за потребе филма The Great Rock n Roll Swindle.

1988. Рој Орбисон је прославио 52. рођендан на концерту Бруса Спрингстина, где су му сви присутни отпевали рођенданску песму.

1994. Пинк Флојд су са својим албумом ”Division Bell” на врху британске листе албума, што им је четврти албум који је то постигао.

2002. Група Wilco је објавила албум ”Yankee Hotel Foxtrot”.

2010. Hole су објавили албум ”Nobody's Daughter”. Са албума су се издвојиле песме: Skinny Little Bitch, Pacific Coast Highway и Letter to God.

2016.Бијонсе је објавила свој шести студијски албум ”Lemonade”, који је у међувремену постао најпродаванији албум године у свету.

Рођени 24. априла

1942. Барбара Страјсенд је америчка певачица, текстописац, глумица и режисер. Са каријером која траје шест деценија стекла је популарност као глумица и певачица. Освојила је све могуће награде као што су Еми, Греми, Оскар и Тони.

1948. Зоран Модли је српски радио новинара и ди-џеј. Модли је са Бором Ђорђевићем почетком 1975. године основао групу „Хајдук Станко и јатаци“, са којом је снимио два сингла На путу за Стамбол и Анђелија, чувај се Турака. Био је веома популаран радио водитељ током осамдесетих када је имао емисију „Вентилатор 202“ Из његове „Демо топ листе“ су издвојени материјали који су издати од 1983. до 1985. године на три албума. Тако су своје прве композиције објавили састави као што су Катарина II (касније ЕКВ), Партибрејкерс, Rex Ilusivii, Денис и Денис, Карлови Вари, Доријан Греј, Психомодо Поп, Лаки Пингвини и Ла Страда. Умро је 2020.

Рођени на данашњи дан: 1945. Doug Clifford (Creedence Clearwater Revival), 1951. Nigel Harrison (Blondie), 1958. Boris Williams (The Cure), 1963. Billy Gould (Faith No More), 1964. Paul Ryder (Happy Mondays), 1967. Patty Schemel (Hole), 1982. Kelly Clarkson и 1987. Ben Howard

Догодило се 24. априла

1965. Вејн Фонтана је са песмом Game of Love на првом месту америчке листе синглова.

1968.Луј Армстронг је са 69. година постао најстарији извођач који је на првом месту у Великој Британији. Није му било ни тешко са песмом What A Wonderful World.

1976. Линда и Пол Макартни су провели вече са Џоном Леноном у његовом апартману у Њујорку. Ово је био последњи сусрет двојице Битлса у животу.

1979. Песма Georgia On My Mind од Реја Чарлса је проглашена химном државе Џорџија у Америци.

1992. Дејвид Боуви се оженио манекенком Иман.

1995.Група Оејзис је са песмом Some Might Say по први пут на првом месту у Великој Британији. Планирани промо спот за песму је отказан тбог тога што се Лијам није појавио на снимању.

2021. Тејлор Свифт је на првом месту америчке листе албума са својим једанаестим албумом ”Fearless (Taylor's Version)”.

2022. Металика је на првом месту британске листе албума са својим једанаестим албумом ”72 Seasons”.

Рођени 25. априла

1918. Ела Фицџералд је америчка џез певачица, једнa од најутицајнијих у прошлом веку.Понела је надимке и епитете: Lady Ella, First Lady of Song и Краљица џеза. Са вокалним распоном од три октаве, имала је чистоћу тона, добру интонацију и велике могућности импровизације.Током каријере која је трајала 59. година, освојила је 14. Гремија. Умрла је 1996. године.

1923. Алберт Кинг је амерички гитариста и певач који се често сматра једним од највећих и најутицајнијих блуз гитариста свих времена. Можда је најпознатији по свом популарном и утицајном албуму ”Born Under a Bad Sign” (1967) и насловној песми. Он, Б.Б. Кинг и Фреди Кинг, сви неповезани, били су познати као „Краљеви блуза“. Леворуки Алберт Кинг био је познат по свом „дубоком, драматичном звуку који су увелико имитирали и блуз и рок гитаристи“. Умро је 1992.

1935.Зорана Лола Новаковић је југословенска и српска певачица изузетно популарна током шездесетих и седамдесетих година 20. века. Као представник Југославије, 1962. године је са композицијом Не пали светла у сумрак освојила 4. место на такмичењу за Песму Евровизије. Умрла је 2016.

1945. Бјерн Улвеус је шведски музичар, певач, гитариста, текстописац и продуцент.Најпознатији је као члан групе АББА.

Рођени на данашњи дан 1933. Jerry Leiber, 1943. Tony Christie, 1945. Stu Cook (Creedence Clearwater Revival), 1958. Fish (Marillion), 1964. Andy Bell (Erasure), 1965. Simon Fowler (Ocean Colour Scene), 1965. Eric Avery (Jane’s Addiction), 1980. Jacob Underwood (O-Town) и 1994. Sam Fender

Догодило се 25. априла

1954. Џони Реј је на првом месту британске листе синглова са песмом Such A Night.

1970.Jackson Five су на првом месту америчке листе синглова са песмом ABC.

1979. Премијерно је приказан филм Rock & Roll High School у коме две песме имају Рамонси. Фил Спектор је урадио продукцију.

1982.Пол Макартни и Стиви Вондер су са песмом Ebony And Ivory на првом месту у Великој Британији.

1990. Фендер стротокастер који је Џими Хендрикс свирао на фестивалу Вудсток је продат на аукцији за 295. хиљада долара.

1994. Група Блур је објавила трећи студијски албум ”Parklife”. Са албума су се издвојиле песме: To the End, End of a Century и Tracy Jacks.

1995. Mobb Deep су објавили други студијски албум ”The Infamous”.

2000. Papa Roach су објавили албум ”Infest”.

2000. Група The Distillers је објавила истоимени деби албум.

2003. На листи богаташа Сандеј Тајмса на првом месту међу музичарима је Пол Макартни са богатством од 776. милиона фунти. Мадона је четврта са 227. милиона, док је Мик Џегер на шестом месту са 175. милиона фунти.

2014. Дејмон Албарн је објавио соло албум ”Everyday Robots”.

Рођени 26. априла

1938. Двејн Еди је амерички рокенрол гитариста. Познат је по песмама Rebel-'Rouser, Peter Gunn и Because They're Mlad. До 1963. године је продао 12. милиона плоча. Примљен је у ”Кућу славних рокенрола” 1994.

1942.Bobby Rydell је амерички певач и глумац. Био је међу првим тин звездама, а популарност је стекао са песмама: Wildwood Days,Wild Oneи Volare. Умро је 2022.

1940. Ђорђо Мородер је италијански композитор и продуцент. Мородер је заслужан за развој диско музике у Европи. Велики утицај је оставио и његов рад са синисајзерима на разне музичке правце као што су Hi-NRG, Italo Disco, Synth-Pop, New Wave и House.

Рођени на данашњи дан 1942. Bobby Rydell, 1960. Roger Taylor (Duran Duran), 1970. T-Boz (TLC), 1970. Ruth Anne (Olive), 1975. Joey Jordison (Slipknot), 1976. Jose Antonio Pasillas II (Incubus) и 1981. Miss Dynamite

Догодило се 26. априла

1966. Дасти Спринфилд је са песмом You Don't Have To Say You Love Me на првом месту у Великој Британији. Певачица је тек из 47. покушаја била задовољна отпеваном песмом.

1976.  Албум ”Wings At The Speed Of Sound” од Пола Макартнија је на врху америчке листе албума. Са албума су се издвојиле песме Let 'Em Inи Silly Love Songs.

1977. Отворена је дискотека Студио 54 у Њујорку.

1980.Добра ствар тих година код нас су били бесплатни концерти у СКЦу. Захваљујући тој погодности сам гледао много концерата у које спада и група Панкрти, са Шарлом Акробатом као предгрупом. На концерт сам стигао када су главна врата била затворена због гужве која је настала. Сећам се да сам се провукао кроз прозор из баште уз помоћ френда који није успео да уђе јер је обезбеђење затворило прозор. Остало је историја.

1978. Филм The Last Waltz који је режирао Мартин Скорцезе је почео да се приказује у биоскопима. У филму се појављују Нил Јанг, Ерик Клептон, Ван Морисон, Бенд и други.

1983. Weird Al" Yankovic је објавио истоимени деби албум.

1988. k.d. lang је објавила деби албум ”Shadowland”.

1990.У клубу Пирамида у Њујорку наступила је група Нирвана.

 1994. Дуо Out Kast је објавио деби албум ”Southerplayalisticadillacmuzik”. Са албума су се издвојиле песме: Player's Ball, Ain’t No Thang и Funky Ride.

1994. Џони Кеш је објавио албум ”American Recordings”. Продуцент је Рик Рабин.

1994. Група Live је објавила албум ”Throwing Copper”.

1995. Куртни Лав се сликала за Плејбој магазин. За неколико голишавих фотографија је добила хонорар од милион долара.

2005. Брус Спрингстин је објавио албум ”Devils & Dust”.

2005.The Mountain Goats су објавили албум ”The Sunset Tree”.

2005. Група Eels је објавила албум ”Blinking Lights and Other Revelations”.

Рођени 27. априла

1947. Питер Хам је велшки певач, текстописац и гитариста најпознатији као вокал и композитор рок групе Бадфингер из 1970-их, чије хит песме укључују No Matter What, Day After Day иBaby Blue. Такође је коаутор баладе Without You светског хита број један за Харија Нилсона. Умро је 1975.

1948.  Кејт Пирсон је амерички певачица, текстописац и један од оснивача групе Б-52. Свира гитару, бас и разне клавијатурне инструменте. Пирсон поседује мецосопран вокални опсег који остаје заштитни знак јединственог звука Б-52. Пирсонова је такође сарађивала са другим уметницима укључујући Рамонсе, Иги Попа и Р.Е.М.

Рођени на данашњи дан 1944. Cuba Gooding (Main Ingredient), 1947.  Ann Peebles, 1951. Ace Frehley (Kiss), 1959. Sheena Easton, 1959. Marco Pirroni (Adam and the Ants), 1979. Will Boyd (Evanescence), 1984. Patrick Stump (Fall Out Boy) и 1988. Lizzo

Догодило се 27. априла

1967. Сенди Шоу је са песмом Puppet On A String на првом месту у Великој Британији.

1968. Објављен је албум ”Dance to the Music” групе Sly & the Family Stone.

1971.На концерту групе Грејтфул Дед у Филмор Исту у Њујорку појавили су се чланови Бич Бојса на позорници, те су заједно отпевали пар песама.

1976.Руски цариници су на руско-пољској граници ухапсили Дејвида Боувија због књиге о Гебелсу. Боуви је касније тврдио да му је књига послужила ради истраживања за потребе филмског пројекта.

1981. Ринго Стар се оженио са глумицом Барбаром Бах.

1996. Оејзис је свирао први од два концерта у Манчестеру. Било је присутно 80.000 људи.

2002. По први пут од 1963 године нема британских музичара на Билбордовој листи синглова.

2003. Иги Поп је поново окупио групу Стуџис након 30 година за концерт на Коачела фестивалу.

2004. Лорета Лин је објавила албум ”Van Lear Rose”.

2006. Кит Ричардс је пао са палме на острву Фиџи. Завршио је у болници са потресом мозга.

2015. Група Блур је објавила албум ”The Magic Whip”.

„Први пут дела из Уметничке галерије 'Надежда Петровић' укључена су у изложбу. С обзиром на то да се неке од хероина Спомен-збирке Павла Бељанског, односно њихова дела налазе и у фундусу Галерије. То је пре свега Надежда Петровић чијих 12 дела се чува у спомен-соби галерије и оне су заправо срж самог збирног галеријског фонда“, истакла је кустоскиња Катарина Симеуновић.  

Уз Надеждина, представљена су и дела Видосаве Ковачевић, Лизе Крижанић, Зоре Петровић, Лепосаве Павловић, Љубице Сокић и Милице Зорић – стваралаштво седам жена, уметница које су оставиле изузетна остварења и задужиле читаву модерну српску уметност, хероина Павла Бељанског.

„Управо је тај моменат да је један колекционар, средином претходног века, када знамо колико је родна равноправност још била на маргинама друштвених тема, да је он у то време за своју збирку, антологијску збирку 20. века одабрао толики број дела јесте нешто што превазилази наше и националне, па чак у међународним оквирима представља веома редак пример“, објашњава Милана Квас, ауторка изложбе.

Изложбу из колекције Павла Бељанског прате видео-радови кроз које публика може упознати животе седам хероина српске и југословенске модерне уметности, а посебан сегмент је представљање седам савремених уметница.

У оквиру такмичарских и ревијалних програма биће приказано више од 80 филмова, међу којима и значајан број домаћих, европских и светских премијера. Теме којима се филмови баве укључују образовање, однос људи и животиња, друштво, биографске приче, уметност и музику, науку и технологију, историјске перспективе, као и духовите и посматрачке филмске есеје о свакодневици. 

Богат програм фестивала намењен је и филмским професионалцима, који ће имати прилику да учествују у различитим Beldocs industry активностима – тренинзима, радионицама, разговорима, панелима, мастер класовима, од којих ће неки бити отворени за јавност.

Међународни аутори развијаће и представити своје нове пројекте уз подршку реномираних ментора и доносиоца одлука – представника телевизија, филмских фестивала, биоскопа, ВОД, фондова, компанија за продају филмова из региона, Европе и целог света. 

Симовићева опредељеност за локално или историјско биће сопственог народа и у песништву и у драмама функционише на принципу микро и макро космоса где су конкретно и локално повод за опште и универзално.

Отуда су и ликови његове поезије и драмског опуса пре свега мали, анонимни, обични људи, пиљарице, рибари, праље, а једноставни и свакодневни појмови попут јајета, соли, нуле, рибе, мишје рупе, пасуља и других, попримају размере симбола и метафора.

Често позивање на усмено, народно стваралаштво, као и константна заступљеност митске и историјске традиције, остварује се у Симовићевом опусу као темпорална вертикала која задире у најдубље слојеве архетипског, присутне у човеку од најстаријих времена све до данашњег, савременог тренутка.

Заинтересован за визелно и сликовно, Љубомир Симовић је успевао да специфичном употребом језика ефикасно повеже две уметности, ликовну и песничку, да у језику формира живе песничке слике које, било реалне или фантастичне, у даљем транспоновању попримају метафорично значење.

Иако је Љубомир Симовић током свог стваралаштва написао само четири драме, Хасанагиницу, Путујуће позориште Шопаловић, Чудо у Шаргану и Бој на Косову, оне су сврстане међу саме класике домаће драмске књижевности, извођене су веома често на сценама широм земље, наши најбољи редитељи су се опробали на њима, а велики број њихових извођења (пре свега Шопаловића) широм света, од Француске до Јужне Кореје, од Украјине до Јапана, доказује да је Симовић својим драмама стекао своје место у низу најбољих светских драмских стваралаца.

Остало је упражњено место на српском песничком Олимпу, али нема сумње да се Љубомир Симовић, сада налази на правом Олимпу, међу боговима песничке речи, баш тамо где и припада, у вечности.

Као помни посматрач народа и малог човека у њему, својим антологијским драмама он периферију претвара у епску позорницу, а њене јунаке у важне сведоке универзалног времена.

У историју наше драме увео је путујуће глумце, ситне преваранте, просјаке и приградске антихероје, стварајући од њих ликове античке снаге. Говорећи универзалним језиком, његове дружине из ,,Путујућег позоришта Шопаловић” и кафане ,,Шарган” стизале су на позорнице широм света, све до далеког Јапана и Кореје.

Рођен 2. децембра 1935. године у Ужицу, Љубомир Симовић је у родном граду завршио основну и средњу школу, а дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик.

За време студија радио је као уредник и одговорни уредник студентског књижевног часописа Видици. Радни век је провео као уредник у културној редакцији Радио Београда.

Објавио је песничке књиге: Словенске елегије (1958), Весели гробови (1961), Последња земља (1964), Шлемови (1967), Уочи трећих петлова (1972), Субота (1976), Видик на две воде (1980), Ум за морем (1982), Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској (1983), Источнице (1983), Горњи град (1990), Игла и конац (1992), Љуска од јајета (1998), Тачка (2004) и Планета Дунав (2009).

Избори из Симовићевог песништва објављени су у књигама Изабране песме (1980), Хлеб и со (1985, 1987), Источнице и друге песме (1994), Учење у мраку (1995), Сабране песме I-II (1999) и Песме, Књига прва и Песме, Књига друга (2005).

Симовић је написао четири драме: Хасанагиница, Чудо у Шаргану, Путујуће позориште Шопаловић и Бој на Косову. Његове драме су извођене на многим нашим сценама, као и у иностранству.

Поред поезије и драма, посвећено је писао и есеје о српским песницима и драмским писцима. Из тога је настала књига Дупло дно, која је доживела више издања.

Есеје о ликовним уметницима објавио је у књизи Читање слика (2023).

Симовић је написао и дневник снова Сневник (1998) и роман Ужице са вранама (1995).

Почев од књиге аутопоетичких и ангажобваних есеја Ковачница на Чаковини (1990), Симовић је написао читаву серију књига у којима је расправљао о актуелним књижевним, културним, друштвеним и политичким питањима: Галоп на пужевима (1994), Нови галоп на пужевима (1999), Гуске у магли (2005), Обећана земља (2007), "Титаник" у акваријуму (2013), Жабе у реду пред поткивачницом (2016), Одбрана Београда (2020) и Неслана со (2023).

Одабрана дела Љубомира Симовића у 12 књига објављена су 2008. године.

Добитник је најважнијих књижевних награда за поезију, драму и есејистику.

Од 27. октобра 1994. године био редован члан Српске академије наука и уметности.

Место и време сахране биће накнадно објављени.

Љубав према истраживању, различитости жанрова и бројним аспектима гласова данашњег, јучерашњег и будућег времена, јесте стална покретачка снага коју „Индако“ квартет доноси на сцену. Чланови доживљавају свој квартет као уметничку и социјалну лабораторију, обухватајући све оне који су га пратили на његовом путу.

Пре две године, „Индако“ је победио на Међународном такмичењу за камерну музику у Осаки, једном од најпрестижнијих на међународној сцени.

Овај догађај представља прекретницу у историји италијанских квартета и усмерава ансамбл као један од најзанимљивијих и најсвестранијих своје генерације, остварујући међународно признање са великим ауторитетом, снагом и виталношћу.

Још једна карактеристика овог квартета је њихов „резиденцијални композитор“ – виолончелиста ансамбла, који активно ствара композиције прилагођене квартету, као и оригинална дела и аранжмане за њихове бројне пројекте међу којима је најистакнутији „Мото контрарио“ (Moto contrario).

Фокусиран на менталне инвалидитете, ову иницијативу је подржала европска платформа МЕРИТА и развијена је у сарадњи са визуелном уметницом Летицијом Кастелано. Пројекат истражује наративно путовање између приче Роберта Шумана и приче англо-корејске виолинисткиње Саре Ким-Крос која је покушала да подигне свест о свом болном путу кроз болест и њеним последицама.

Квартет „Еос“ формиран је 2016. године на Конзерваторијуму С. Чићилија у Риму и одмах је привукао пажњу музичког света својом свежином и дубином интерпретација. Године 2018. освојио је награду Фарули (Farulli) коју додељују италијански музички критичари у оквиру награде „Франко Абијати“ (Franco Abbiati).

„Еос“ спроводи пројекат Круг емоција који истражује шест основних емоција у Бетовеновим квартетима. Овај пројекат обухвата концертни формат који пролази кроз шест главних емоција, повезаних са шест различитих ставова из гудачких квартета Бетовена – композитора који симболизује узвишеност човека и његових осећања.

Композиције истражују различите аспекте одређене емоције и активно се преплићу с мултимедијалним спектаклом светла, пројекција и звучних ефеката који одражавају карактер музике.

МЕРИТА (Music cultural hERItage TAlent) је европска платформа која окупља младе гудачке квартете, културне институције и историјске објекте, пружајући прилику за међународну сарадњу и мобилност уметника.

Кроз иновативне концерте и уметничке резиденције, платформа промовише европску културну баштину и омогућава младим музичарима да истраже нове приступе класичној музици. МЕРИТА се финансира кроз европски програм Креативна Европа и обухвата 17 партнера из 12 земаља међу којима је и Коларчева задужбина, један од партнера из Србије.

Циклус концерата MERITA Sundays почео је 30. марта 2025. године, када су на Коларцу одржани концерти Новог критског квартета из Грчке и квартета „Модулор“ из Швајцарске, а потом и квартета „Атенеа“ из Шпаније и „Десгуин“ из Белгије.

„Кроз сваки тренутак проведен у овој кући, у РТС-у, волим то да нагласим, у њој сам већ 30 година, научена сам да одговорно, пажљиво и искрено изговарам сваку реч. Ово признање делим са вама који сте веровали и који верујете у мене. Хвала вам за све”, рекла је Вера Аксентијевић, новинар-дописник РТС-а из Краљева.

Мирослав Вујичић је дугогодишњи спикер Првог програма Радио Београда, а у Образовно-научном програму Телевизије синхронизовао је преко 3.500 емисија. Поред спикерског посла, запажен је и његов менторски рад са младима.

„Треба и неко да се роди да би се бавио овим послом, али тај посао захтева много учења. Ја сам прошао две године обуке. Затекао сам једну изузетну спикерску групу, од свих сам понешто учио, а учим и данас, верујте ми”, каже Вујичић.

За дугогодишњи допринос неговању лепоте говорног израза награђена је Дина Чолић Анђелковић.

Током каријере је постала синоним језичке културе и префињености у медијима, а њен глас деценијама је пленио пажњу слушалаца и гледалаца Радија и Телевизије Београд.

Вера Аксентијевић – први дописник РТС-а коме је припало признање „Радмила Видак“

Аксентијевићева је нагласила да јој је посебна част што је као добитник овог признања, у друштву Дине Чолић Анђелковић.

„Ово је заједничка награда, награда свих нас на РТС-у, с обзиром да РТС није само медијска кућа, већ институција која инсистира на неговању лепог говора и одговорности“, рекла је Вера Аксентијевић, први дописник који је добио награду „Радмила Видак“.

Каже да су јој у тридесетогодишњој каријери „поред поплава и земљотреса“ ипак најтеже биле – социјалне приче.

Сви су имали трему од Радмиле Видак

Мирослав Вујичић каже да је „Радмила Видак“ – огромно признање.

„Сви који су знали Радмилу Видак, имали су велику трему од ње. Велика Драга Јонаш је отишла у пензију, а никада се треме није ослободила, посебно када је Радмила Видак седела у спикерској соби. Треба да се неко роди да се бави оваквим послом, али тај посао захтева много учења. Прошао сам прво две године обуке, прво са Драгом Јонаш а затим и са осталим великанима. Ја сам затекао једну изузетну спикерску групу. Од свих сам по нешто научио, а учим и данас, верујте ми.

Иако спикер Информативног програма, ја сам заиста најбољи део себе дао нашој телевизији. Хвала свима, пре свега, тонским реализаторима у Кошутњаку, уредницама и уредницима који су ме ангажовали и трпели 15 година. Три и по хиљаде емисија је остало из мене, и то ми је највећа награда“, изјавио је Вујичић.

Још као основац и средњошколац освајао је књижевне награде. Дипломирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету и драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

Објавио је књиге приповедака: Бунар у тамној шуми, Приче о стварном и нестварном и Принц ватре. Написао романе Ходочасници неба и земље, Сан о љубави и смрти, Кућа сећања и заборава за који је добио НИН-ову награду, и неколико књига есеја.

„Филип Давид је јединствен стваралац на нашој књижевној сцени. Човек од знања, савести и естетике. Када говорим о знању, савести и есатетици имам на уму и његову ерудицију, коју је на ненаметљив и упечатљив начин претакао у прозу. Мислим ту и на његову етичку савест и свест која га је наводила да увек доноси праве одлуке да буде на правој страни истине и правде“, истакла је књижевна критичарка проф. Владислава Гордић Петковић.

Један је од оснивача удружења Независних писаца 1989. године у Сарајеву, оснивач удружења независних интелектуалаца Београдски круг, као и Форума писаца. Дела су му превођена на више од десет језика.

„Одлазак Филипа Давида велики је губитак за српску културу. Не само да је био значајан писац који је у националну меморију враћао садржај и проблематику коју не смемо да заборавимо, већ је био и морална вертикала нашег друштва. Непомерив, непоткупљив овоземаљским привилегијама, недвосмислено је препознавао пут истине и сведочио га је без страха“, рекао је писац Драган Великић.

Дуго је радио у Телевизији Београд. Као драматург, сценариста или косценариста радио је на филмовима Окупација у 26 слика, Пад Италије, Вечерња звона, Ко то тамо пева, Буре барута, Посебан третман. Велики траг оставио је и као професор драматургије на Факултету драмских уметности.

Рођен је у Крагујевцу у јеврејској породици. Његов отац Фредерик, био је судија у Сремској Митровици. По избијању рата отац се придружио фрушкогорским партизанима, док се Давид са мајком Розом скривао у селу Манђелос подно Фрушке горе.

Већина браће, сестара и рођака Давидовог оца и мајке су страдали у логорима на Сајмишту и Јасеновцу.

Таленат за писање показао је од малена, а као основац и средњошколац освојио је двадесетак књижевних награда.

Дипломирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету и драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

Један је од оснивача Независних писаца, удружења основаног 1989. у Сарајеву које је окупљало најзначајније писце из свих делова бивше Југославије и оснивач Београдског круга (1990), удружења независних интелектуалаца.

Због оснивања Независног синдиката Радио-телевизије Београд, 1992. године удаљен је са посла.

Био је члан Групе 99, основане на Франкфуртском сајму књига 1999. и један од утемељивача независне књижевне асоцијације Форум писаца, основане у децембру 1999. године.

Давид је објавио књиге приповедака Бунар у тамној шуми, Записи о стварном и нестварном и Принц ватре, као и романе Ходочасници неба и земље, Сан о љубави и смрти и Кућа сећања и заборава, књиге есеја Фрагменти из мрачних времена, Јесмо ли чудовишта и Светови у хаосу.

Као драматург, косценариста или сценариста радио је на филмовима Окупација у 26 слика, Пад Италије, Вечерња звона, Ко то тамо пева, Буре барута, Посебан третман и другим.

Дела су му превођена на шведски, француски, пољски, мађарски, италијански, албански, есперанто, македонски, слвоеначки, хебрејски, а његове приповетке се налазе у двадесетак антологија.

1932. Лорета Лин је америчка певачица и текстописац кантри музике. У каријери дугој шест деценија имала је бројне хитове као: Hey Loretta, The Pill, Blue Kentucky Girl, Love Is the Foundation, You're Lookin' at Country, You Ain't Woman Enough, I'm a Honky Tonk Girl и друге. Лин је написала преко 160. песама и издала је 60. албума. Умрла је 2022. године.

1945. Ричи Блекмур је енглески текстописац, гитариста и оснивач групе Дип Парпл са којом је постигао светски успех. Група је у Гинисовој књизи рекорда проглашена као ”најбучнији бенд на свету”. Продали су преко сто милиона албума широм света. Након што је напустио Дип Парпл 1975. године, Блекмур је формирао хард рок бенд Реинбов, који је спојио утицаје барокне музике и елементе хард рока. Као члан групе Дип Парпл, Блекмур је примљен у ”Кућу славних рокенрола” 2016.

1948. June Millington је филипинско-америчка музичарка, продуцент и гитаристкиња. Била је оснивач група The Divets и Wild Honey, пре него је покренула бенд Fanny, који је био активан у периоду 1970 - 1974. Биле су једна од првих женских рок група које су постигле успех код критике и публике.

1950. Предраг Јовановић, познатији као Pedja D’ Boy, је српски рок певач. Са керијером почиње шездесетих година прошлог века. Појављује се у филму ”Кад будем мртав и бео” режисера Живојина Павловића. Почетком осамдесетих година покреће бенд Dʼ Boys са којим издаје два студијска албума ”Ајд’ се зезамо” (1983) и ”Мување” (1984).

Рођени на данашњи дан: 1948. Larry Ferguson (Hot Chocolate), 1949. Sonja Kristina (Curved Air), 1965. Martyn LeNoble (Porno for Pyros) и 1973. David Miller (Il Divo)

Догодило се 14. априла

1955. Фетс Домино је објавио песму Ain't That A Shame.

1966. Spencer Davis Group су на првом месту у Британији са песмом Somebody Help Me.

1967. Ролингстонси су први бенд са запада који је свирао иза гвоздене завесе и то у Варшави. Нереди су избили већ на почетку концерта па је полиција користила сузавац да смири 2000 фанова.

1970. Creedence Clearwater Revival је дебитовао уживо у Великој Британији са два концерта у Лондону.

1975. Након много кандидата на место гитаристе у Ролингстонсима одабран је Рон Вуд.

1975. Група С времена на време је почела снимање дебитантског албума истоименог назива. На албуму је једанаест песама, међу којима су Тема класика, Тражи мене, Уточиште и Сунчана страна улице. Група је један од пионира акустичарске сцене у Београду. Бенд је био активан у периоду 1972 - 1981, и у том периоду су објавили три албума.

1980. Група Ајрон Мејден је објавила истоимени деби албум.

1983. Дејвид Боуви је објавио албум ”Let’s Dance”, који је у међувремену постао најпродаванији Боувијев албум.

2009. Silversun Pickups су објавили албум ”Swoon”.

2017. Хари Стајлс је са дебитанским синглом Sign of the Times стигао на врх британске листе синглова.

Рођени 15. априла

1894. Беси Смит је америчка блуз и џез певачица. Била је најпопуларнија, а по многима и најбоља блуз певачица 1920-их и 1930-их. Заједно са Лујем Армстронгом имала је велик утицај на нове генерације блуз певача. На врхунцу славе (око 1923 -1933), продала је два милиона плоча. Умрла је 1937.

1944. Дејвид Едмундс је велшки певач, текстописац, гитариста и продуцент. До сада је објавио 14. соло албума.

1965. Линда Пери је америчка певачица и продуцент, најпознатија по раду у групи 4 Non Blondes. Компоновала је песме за Кристину Агулеро, Гвен Стефани, Адел и Алишу Киз. У “Кућу славних композитора” је примљена 2015.

Рођени на данашњи дан: 1967. Frankie Poullian (The Darkness), 1966. Samantha Fox, 1968. Ed O’Brien (Radiohead), 1978. Luis Fonsi, 1978. Chris Stapleton, 1980. Patrick Carney (The Black Keys) и 1987. Iyaz

Догодило се 15. априла

1957. Џери Ли Луис је објавио песму Whole Lot of Shakin' Going On за Sun Records. Песма је стигла до трећег места на Билбордовој листи синглова у САД.

1966. Група Ролингстонси је објавила албум ”Aftermath”. Албум је снимљен у Калифорнији претходне године.

1967. Ненси Синатра и Френк Синатра су на првом месту америчке листе синглова са песмом Somethin' Stupid.

1971. Битлси су освојили Оскара за музику компоновану за филм Let It Be.

1972. Роберта Флек је са песмом The First Time Ever I Saw Your Face на првом месту у САД.

1974. ”Second Helping” је други студијски албум групе Lynyrd Skynyrd. Са албума се издвајају песме Sweet Home Alabama и Southern Man коју је написао Нил Јанг.

1977. Група Stranglers је објавила деби албум ”Rattus Norvegicus”. Са албума су песме Peaches и (Get A) Grip (On Yourself) стигле на листе синглова у Британији.

1989. Група The Fine Young Cannibals је на првом месту америчке листе синглова са песмом She Drives Me Crazy.

1989. Женски бенд Bangles је на врху листа широм света са песмом Eternal Flame.

2001. Умро је Џој Рамон.

2014. Група The Afghan Whigs је објавила албум ”Do to the Beast”.

Рођени 16. априла

1924. Хенри Манчини је амерички композитор, диригент, аранжер, пијаниста и флаутиста. Често се наводи као један од највећих композитора у историји филма. Он је освојио четири Оскара, Златни глобус и двадесет награда Греми. Умро је 1994.

1939. Дасти Спрингфилд је британска певачица. Од свих британских певача 1960-их, направила је највећи успех на америчком тржишту. Захваљујући свом специфичном начину певања, постала је једна од најзначајнијих белих соул певачица. Позната је по песмама: Son of a Preacher Man, You Don't Have to Say You Love Me, I Only Want to Be With You и The Look of Love. Умрла је 1999.

1947. Гери Раферти је шкотски текстописац, продуцент и певач. Био је оснивач бенда Stealers Wheel са којим је имао велики хит Stuck in the Middle with You из 1973. У седамдесетим годинама прошлог века је имао хитове Baker Street, Night Owl и Right Down the Line. Умро је 2011.
1953. Peter Garrett је аустралијски певач, музичар, политичар, најпознатији по раду у групи Midnight Oil. Са групом је објавио 13. албума.

Рођени на данашњи дан: 1962. Jason Scheff (Chicago), 1964. Dave Pirner (Soul Asylum), 1971. Selena, 1973. Akon и 1993. Chance the Rapper

Догодило се 16. априла

1956. Чак Бери је снимио песму Roll Over Beethoven коју је следећег месеца објавио Chess Records.

1956. Бади Холи је објавио први сингл Blue Days, Black Nights.

1964. Први албум групе Ролингстонси истоименог назива је објављен у Великој Британији и стигао је на прво место листе албума.

1970. Група Лед Цепелин је са њиховом песмом Whole Lotta Love стигла до 4. места у америци са продатих милион примерака. Менаџер групе Питер Грант је стопирао продају у Британији са објашњењем да група не жели да издаје синглове. Иначе мени најдража песма од Цепелина.

1972. Electric Light Orchestra је имао дебитантски наступ у Лондону. Групу су основали Roy Wood и Jeffa Lynn.

1990. Babes in Toyland су објавиле њихов деби албум ”Spanking Machine”.

1999. Том Вејтс је објавио албум ”Mule Variations”.

Рођени 17. априла

1940. Billy Fury је енглески музичар и рана звезда рокенрола. Његове хит песме које су стекле популарност су: Wondrous Place, Halfway to Paradise и Jealousy. Умро је 1983.

1955. Пит Шели је енглески тестописац, гитариста и певач. Са Хауард Дивотом је 1976. године основао панк бенд Buzzcocks. Са групом је објавио шест албума. Умро је 2018.

1957. Африка Бамбата је амерички диск-џокеј, певач и продуцент из Њујорка. Својим радом је помогао промоцији хип-хоп културе у целом свету. Крајем седамдесетих је формирао Зулу нешн, удружење друштвено и политички свесних репера.

1964. Џемс Кинан је амерички текстописац, продуцент и певач рок група Tool, Perfect Circle и Push. Тool је амерички прогресивни метал састав формиран 1990. у Лос Анђелесу. Бенд је освојио три Греми награде, имао више светских турнеја, а њихови албуми су били на врху топ-листа у неколико земаља. Објавили су пет албума.

1967. Лиз Фер је америчка кантауторка, позната по искреним и експлицитним текстовима о емотивним везама и сексу. До сада је објавила седам албума, а њен дебитантски албум ”Exile in Guyville” је часопис Ролинг Стоун ставио на 58. место албума свих времена.

Рођени на данашњи дан: 1930. Chris Barber, 1934. Don Kirshner, 1948. Jan Hammer (Mahavishnu Orchestra), 1970. Redman, 1974. Victoria Beckham (The Spice Girls) и 1989. Avi Kaplan (Pentatonix)

Догодило се 17. априла

1960. Тинејџерска звезда Еди Кохран је погинуо у саобраћајној несрећи у Великој Британији.

1970. Пол Макартни је објавио дебитантски албум истоименог назива за дискографску кућу Епл.

1982. Afrika Bambaataa & The Soulsonic Force су објавили сингл Planet Rock.

1989. Група Пиксис је објавила други студијски албум ”Doolittle”.

1990. Ник Кејв је објавио албум ”The Good Son” који доноси промену расположења са лакшим звуком у односу на два преходна албума.

2007. Пети Смит је објавила свој десети студијски албум ”12”.

2008. Албум ”With Spirit” од Леонe Левис је на првом месту Билбордове листе албума.

2009. Група Дипеш Мод је објавила албум “Sounds of the Universe”.

Рођени 18. априла

1935. Пол Ротшилд је амерички продуцент познат по раду са групом Дорс. Радио је и са Џони Мичел, Нил Јангом, Џенис Џоплин и другима. Умро је 1995.

1949. Борис Беле је словеначки певач, композитор и гитариста. Познат је као један од фронтмена групе Булдожер. Након одласка Брецеља, Беле долази на место главног вокала. Највећи хитови Булдожера са њим су били: Словињак панк, Жене и мушкарци, Смрт Џима Морисона и Волио сам Ену Словенку. Фан сам групе од њиховог првог албума и сазнање да ће свирати као предгрупа за моју изложбу ”Осмех” са којом сам отворио културно лето 1998. у Љубљани је за мене била посебна част. Провео сам са Борисом у дружењу пар сати док је трајала тонска проба. Незаборавно.

Рођени на данашњи дан :1943. Clyde Stubblefield. 1944. Skip Spence (Moby Grape), 1958. Les Pattinson (Echo & the Bunnymen), 1962. Shirlie Holliman (Wham!), 1964. Mark ‘Bez’ Berry (Happy Mondays), 1970. Greg Eklund (Everclear), 1974. Mark Tremonti (Creed) и 1993. Nathan Sykes (The Wanted)

Догодило се 18. априла

1970. Песма Spirit In The Sky од Нормана Гринбаума је на врху топ листа. Сингл је продат у два милиона примерака.

1980. Група Кјур је објавила албум ”Seventeen Seconds”.

1992. Ени Ленокс је са својим дебитантским албумом ”Дива” на првом месту у Великој Британији. Албум ће на крају године освојити Брит и Греми награду.

1994. ”Let Love In” је назив осмог студијског албума Ник Кејва и Бед сидса, са кога се издвојила песма Do You Love Me.

1994. Бенд Pulp је објавио четврти студијски албум ”His 'n' Hers”.

2000. Елиот Смит је објавио албум ”Figure 8”.

2013. Група Public Enemy је четврти хип-хоп извођач који је пимљен у Дворану славних рокенрола. Пре њих су примљени Grandmaster Flash & The Furious Five, Run-DMC и Beastie Boys.

2015. Built to Spill су објавили албум ”Untethered Moon”.

2015. Група Грин Деј је примљена у ”Кућу славних рокенрола”.

Рођени 19. aприлa

1928. Алексис Корнер је британски музичар и радијски водитељ називан и ”утемељитељем британског блуза”. Велики утицај на звук британске музичке сцене шездесетих година је извршио са групом Blues Incorporated. Кроз групу су прошли многи касније познати музичари као Џек Брус, Чарли Вотс, Џинџер Бејкер и други. Умро је 1984. године.

1942. Алан Прајс је енглески музичар и један од оснивача групе Енималс. Бенд је напустио 1965. године да би основао Alan Price Set. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен као члан Енималса 1994.

1942. Еди Крамер је јужноафричко-енглески продуцент који је у богатој каријери сарађивао са Џими Хендриксом, Лед Цепелин, Ериком Клептоном, Дејвидом Боувијем и другима.

Рођени на данашњи дан: 1943. Eve Graham (The New Seekers), 1944. Bernie Worrell (Parliament-Funkadelic), 1947. Mark Volman (The Turtles), 1956. Gary Langan (Art of Noise) и 1966. Suge Knight

Догодило се 19. априла

1971. ”L.A. Woman” је шести студијски албум групе Дорс и последњи на којем се појављује певач Џим Морисон. Са албума се издвајају песме Riders on the Storm и L.A. Woman.

1973. ”Aladdin Sane” је шести студијски албум Дејвида Боувија. Албум мога детињства и мој први идол чији сам постер имао на зиду. Савршена гитара и рифови Мика Ронсона су обележили албум.

1978. Пети Смит је објавила сингл Because The Night.

1990. Fugazi су објавили деби албум ”Repeater”.

1994.”Illmatic”је дебитантски албум америчког репера Наса.

1999. Група The Cranberries је објавила албум ”Bury the Hatchet”.

2004. The Zutons су објавили деби албум ”Who Killed the Zutons?”.

2013. Објављена је песма Get Lucky дуа Дафт Панк, на којој су учествовали Фарел Вилијамс и Најл Роџерс.

2019. Lizzo је објавила албум ”Cuz I Love You”.

Рођени 20. априла

1934. Реј Кампи је амерички певач, музичар и текстописац, са надимком „Рокабили бунтовник“. Кампијев заштитни знак био је његов бели контрабас који је често „јахао” док је свирао. Примљен је у ”Кућу славних рокабилија”. Умро је 2021.

1939. Johnny Tillotson је амерички текстописац и певач. Популатност је стекао почетком шездесетих низом хитова као: Poetry in Motion, It Keeps Right On a-Hurtin и Without You. Умро је 2025.

Рођени на данашњи дан :1940. Ronald Mundy (The Marcels), 1951. Luther Vandross, 1971. Mikey Welsh (Weezer), 1972. Stephen Marley (Ziggy Marley & The Melody Makers), 1973. Gabry Ponte (Eiffel 65) и 1978. Clay Cook (The Zac Brown Band)

Догодило се 20. априла

1957. Елвис Пресли доминира топ листама синглова, а нови број један је песма All Shook Up која је продата у два милиона примерака.

1968. Група Дип Парпл је дебитовала и то на концерту у Данској. Раније познати као Roundabout, а на предлог гитаристе Ричи Блекмура променили су име у Дип Парпл, по омиљеној песми његове баке.

1972. ”John’s Gumbo” је назив петог студијског албума певача и пијанисте Др. Џона.

1980. George Burns са 84. године постаје најстарија особа која је стигла на Билбордову листу синглова са песмом I Wish I Was 18 Again.

1991. Умро је Стив Мериот енглески текстописац и гитариста група Small Faces (1965. – 1968. и 1975. – 1978.) и Humble Pie (1969. – 1975. и 1979. – 1983.).

1992. ”Slanted and Enchanted” је назив дебитанског албума групе Pavement. Албум се сматра битним за музички правац инди рок.

1993. Група Аеросмит је објавила албум ”Get A Grip” са кога су се издвојиле песме Livin’ On The Edge и Crazy.

1998. Објављен је ”Mezzanine” трећи студијски албум групе Massive Attack.

2004. Ghostface су објавили албум ”The Pretty Toney Album”.

2009. Camera Obscura су објавили албум ”My Maudlin Career”.

Током каријере која је трајала више од 50 година, Варгас Љоса је приказао моћ и корупцију у низу романа, укључујући Време хероја, Разговори у катетради и Јарчева фешта. Живећи животом који је био шаролик као и његова фикција, Варгас Љоса је такође покренуо неуспелу кандидатуру за председника Перуа, неговао је дугогодишњу свађу са Габријелом Гарсијом Маркесом и тријумфовао као нобеловац 2010.

Рођен у Арекипи 1936. године, Варгас је почео да ради као криминалистички репортер када је имао само 15 година. Четири године касније, побегао је са својом 32-годишњом тетком, Џулијом Урквиди, коју је његов отац назвао „мушкарачом“. Путовање у Париз 1958. био је почетак 16 година живота у иностранству, живећи у Мадриду, Барселони и Лондону, као и француској престоници. Али док је радио као новинар и учитељ, Варгас Љоса је почео да се враћа у своју домовину у фикцији.

Као врло млад човек појавио се на књижевној сцени 1958. збирком прича Шефови, да би четири године доцније објавио роман Град и пси. Уследио је низ с којима је Љоса стао уз бок великим латиноамеричким обновитељима светског романа: Кортасару, Фуентесу, Пуигу, Сабату, Маркесу... 

Године 1963. његов први роман, Време хероја, објављен је у Шпанији. Али ова прича о убиству на војној академији Леонсио Прадо – где је Варгас Љоса провео две године као тинејџер – и накнадно прикривање овог податка сматрани су толико шокантним у Перуу да је речено да је хиљаду примерака спаљено на школском полигону.

Варгас Љоса се нашао у средишту процвата латиноамеричке књижевности заједно са писцима као што су Хулио Кортазар, Карлос Фуентес и Маркес. Његова студија из 1971. Гарсија Маркес: Прича о Деициду промовисала је књижевност новог света, али његово пријатељство са романописцем није потрајало.

Када је Маркес поздравио Варгаса Љосу испред биоскопа Мексико Сити 1976. године, добио је ударац песницом у лице као одговор. Говорећи на догађају у Мадриду, три године након што је Маркес умро 2014, Варгас Љоса је рекао да је тужан што је чуо за смрт свог бившег пријатеља, али је одбио да елаборира разлоге свађе. „Крећемо се ка опасном терену“, рекао је. „Дошло је време да се стави тачка на овај разговор.

Драме, приповетке и романи, укључујући Разговор у катедрали, Тетка Јулија и пискарало, и Рат за крај света, потврдили су његову књижевну репутацију. Али како је његова популарност расла, Варгас Љоса се све више укључивао у политику. Удаљавајући се од марксизма из своје младости, водио је ток-шоу на перуанској телевизији и 1984. одбио понуду конзервативног председника Фернанда Белаундеа Терија да постане његов премијер.

Варгас Љоса је 1987. окупио 120.000 људи на митинг у Лими протестујући против планова за национализацију перуанског финансијског система и покренуо председничку кампању. Три године касније, након многих увредљивих телефонских позива и претњи смрћу, поражен је у другом кругу од Алберта Фухиморија и напустио је земљу за неколико сати.

Добио је шпанско држављанство 1993. године, а низ драма, есеја и романа се наставља. Роман Јарчева фешта, објављена 2000. године, ушао је у ум доминиканског диктатора Рафаела Трујиља на језив начин. Његов роман Авантуре неваљале девојчице из 2006. прати љубавну аферу која траје више од 40 година.

Када га је Шведска академија позвала 2010. године, Љоса је прво помислио да је у питању шала. Ипак, лауреат је и овога пута искористио своју нову глобалну популарност да поново изрази протест против манипулације у перуанским медијима, пропаганде Руске Федерације и Доналда Трампа.

„Научио сам из свог политичког искуства да сам писац, а не политичар“, објаснио је Варгас Љоса за Гардијан 2012. „Део разлога зашто сам живео овакав живот јесте то што сам желео да будем авантуриста. Али моје најбоље авантуре су више књижевне него политичке.“

Од 1976. до 1979. Варгас Љоса је био председник Међународног ПЕН центра. Због приговора каталонском покрету за независност, поднео је оставку на место председника емеритуса 2019. године након што је организација позвала на ослобађање двојице затворених лидера каталонског цивилног друштва и тврдила да су Каталонци прогањани „на начин који није виђен од Франкове диктатуре“.

Упркос међународној слави, наставио је да ствара објављујући још четири романа после Нобелове награде. Године 2023. најавио је да ће његов роман Посвећујем вам своју тишину, бити његов последњи.

Тада је изјавио: „Иако сам оптимиста, не мислим да ћу живети довољно дуго да радим на новом роману, посебно зато што ми је потребно три или четири године да га напишем. Али то никада нећу престати да радим све док будем имао снаге.“

Варгас Љоса се развео од своје прве жене 1964. године и оженио се својом првом рођаком, Патришом Љосом, мајком Алвара, Гонзала и Моргане. После 50 година брака, напустио ју је 2015. због Изабел Прејслер, мајке певача Енрикеа Иглесијаса, везу која је окончана 2022. године.

„Хор је стварно одличан, велики респект. Наравно и наш оркестар, такође. Али хор је имао један концерт са Звоном, а за Београдску филхармонију је тотално нов“, напомиње шеф-диригент Београдске филхармоније, Габријел Фелц.

Хорска симфонија Звона за коју је и сам композитор рекао да је једно од његових најдражих дела, настала према мотивима песме Едгара Алана Поа, приказује човеков животни пут од детињства до смрти.

„Хорска симфонија Звона је карактеристична по томе што сваки од четири става доноси другачији материјал од кога се праве 'звона' за другачију намену – од детињства, па до смрти човека. Звона као важна инспирација у опусу руских композитора је на неки начин и програм ове музике, а хор се кроз своју деоницу труди да дочара где се све то звона налазе у животу једног човека“, објашњава Хаџи Јаков Милутиновић члан Хор РТС.

У другом делу концерта изведена је Рахмањинова Трећа симфонија настала 1936. године, коју је композитор писао за Филаделфија оркестар. Руска фолклорна мелодика и ритмови показују носталгију за домовином за коју је знао да ју је заувек напустио.

Један насумично одабран дан покренуо је лавину сећања. Мисли и емоције надолазе спонтано, брзо мењајући време и простор. Каже да могу подсећати на драматургију нереалистичног филма.

„Kао што поток проналази пут кроз брдодолину негде и хрли ка некаквом ушћу, тако сам ја своје, како да кажем успомене неке и догађаје из прошлости стављао на папир, посвећивао се њима, разрађивао их и повезивао са следећим догађајем“, каже Јовановић.

Људе и догађаје осветљава из различитих углова. У текст укључује и породична писма и делове интелектуално-уметничке преписке са Бором Ћосићем, Филипом Давидом, Миодрагом Павловићем, Теренсом Маликом.

„Арсеније Јовановић је у овој књизи постепено осликао и свој сопствени портрет. И тај портрет је у целини аутопортрет човека који је окренут пре свега идеалима изазова, авантуре и слободе“, истиче новинар, теоретичар медија, есејиста Ђорђе Малавразић.

Управо на начелима слободе остварена је његова уметност, почев од Настојника Харолда Пинтера и Корешподенције Борислава Пекића и Борислава Михајловића Михиза у позоришту, преко филмова Случај Опенхајмер, Сарајевски атентат, серије Време фресака до изузетних радиофонских и електроакусичних дела.

„Он је био асистент на класи Вјекослава Афрића кад сам ја уписала режију и од тада до данас сам под његовим утицајем. Ову сам књигу доживела као неку врсту збирке онога свега што сам од Арсе Јовановића временом учила“, наводи књижевница и позоришна редитељка Вида Огњеновић.

Књига оплемењена ауторовим цртежима настала је као потреба да се забележи чаролија произашла из загрљаја пловидби и уметничких светова. Да ли се она заиста и догодила, на читаоцу је да просуди сам, каже Арсеније Јовановић.

Тако се у 17. барокном веку цео свет слио у Рим. Био је то светски центар представника дипломатских, мисионарских активности различитих вера.

„Експонатима смо успели да материализујемо и визуализујемо односе Рима са светом. Управо је уметност послужила као главни медијум да дочарамо ту богату и разноврсну комуникацију и то посредством дела Бернинија, Ван Дајка, Кортонеа, Пусена. Изузетан је пример Бернинијеве фонтане Четири реке, које симболизују тада позната четири континента. На ексклузивном првом моделу у Америци симболизује староседелаца Перијем да би се Бернини коначно определио за фигуру црнца. Рим је већ у 17. веку јасно видео да ће потомци Африканаца променити демографску слику Америке“, наводи кустос изложбе Франческо Фредолини.

Посебну пажњу изазива мермерна биста амбасадора краљевине Конга, Антонија Невунде, првог афричког дипломате који је посетио Свету столицу. Део изложбе је и велики портрет персијског амбасадора, дело сликарке Лавиније Фонтане, као и фламанског сликара Антониса ван Дајка. Мадону са дететом насликао је непознати кинески уметник, а мисионар Никола Стриго у типично кинеској одежди дело је Рубенсове сликарске радионице.

„Рим не само да је умео да прихвати све различитости, већ их је искористио да се додатно развије, појача утицај, обогати економски и културно и поново постане најзначајнији град на мапи света, центар глобализације. То нам указује на чињеницу да процес глобализације није скорашњег датума, савремена појава, већ да има комплексне корене који досежу далеко у прошлост“, истиче Фредолини.

У Бернинијевом веку Рим није био само уметничка позорница, он представља пример мултикултуралности и повезивања света, управо захваљујући уметности, која је тада, као претеча савремених медија, имала значајну пропагандну улогу.

„Сматрам да је Доситеј врло актуелан у овом моменту и да нам је потребан, пре свега као један изузетан узор и када је реч о значају образовања, васпитања, о улози науке, просвећености. Увек имајући у виду у књижевном смислу идеју о томе шта би Доситеј данас рекао да је у могућности о некој теми, а он је заиста инспиративан и у његовом делу се могу наћи идеје које нам дају одговоре и на неке изазове савремености“, наводи Горан Перчевић, аутор књиге.

Књиге су за Доситеја биле најважније у животу. Отворите очи ума наговештава књига која доноси ново просветитељство на темељима старих. И данас би требало да се прати оно у шта је Доситеј највише веровао – у напредак друштва и доброту човека.

„Србија мора да устане – то је порука Доситејева, то је порука и неких младих људи ових дана. И ја верујем у оне који су данас саслушани. Заправо историјат Доситејевог живота, да ће се примити, како то данас млади људи кажу, и спровести“, истиче Љубивоје Ршумовић.

Може ли се надживети своје доба? Може – показао је Доситеј. Залагао се за писање на народном језику, био светски путник, утемељивач модерне српске дипломатије и интелектуалац енциклопедијског знања.

„Ова изложба је приказује у цијелини њенога живота у три дјела: партизанском, овај дио гдје је прва дама, и онда, у трећем дјелу гдје је она маргинилизирана и изолирана, али се не предаје, него пружа отпор, пркоси, инати се, пише писма, тужи државу и не пристаје на компромисе зато што сматра да нису довољно добри и да су увредљиви за њу“, наводи проф. др Дејан Јовић, аутор концепта изложбе.

Јованка Броз је у јавности ћутала, иако је иза затворених врата била прилично гласна. Била је икона југословенског социјализма, његова интригантна фигура за коју сви знамо, али скоро никада нисмо имали прилике да је чујемо, а самим тим ни да је заиста упознамо.

„То што смо запараво сада смо се могли сусрести са њезиним гласом, и не само гласом, него и тиме што говори, открива пуно о њих као једној борбеној особи, једној особи са ставом, па и са политичким амбицијама, које смо онда заправо искористили тако да бисмо између осталог и на архивске снимке додали њезин глас и омогућили да се то чује“, објашњава кустоскиња изложбе, Даворка Перић.

На поставци се могу видети и гламурозност и екстравагантност Јованке Броз, које се огледају у њеним хаљинама, торбама, личним предметима. Све то је свету показивало слику о лепој и савременој земљи, а богата документација, писма и фотографије употпуњују ову изложбу.

„Она је имала огромну количину фотографија. Када је постала прва дама, она је слала писма огромној количини рођака који су јој слали своје фотографије, зато што она, одрасла жена, прва дама, она је тражила слику своје мајке. Кућа јој је била запаљена и није имала ниједну слику своје мајке“, наводи Светлана Зорина Алексић из Фондације „Јованка Броз“.

Изложба враћа глас и „право гласа" Јованки Броз, као и свим женама које су извојевале своја права за равноправност у Народноослободилачкој борби, али чија борба мора да се води увек и испочетка, о чему сведочи и Јованкин животни пут. Поставка је отворена у Српском културном центру у Згребу до краја априла.