Приказан је древни свет моћи, ритуала и изузетног занатског умећа кроз више од 180 аутентичних предмета, ремек дела из Египта. Ту су колосалне статуе, невероватно изрезбарени краљевски ковчези, шљаштеће злато и артефакти који се веома ретко могу видети изван Египта.

Египатско благо је прешло 50 хиљада километара, из целог света

Изложба представља мешавину првокласне археологије са интерактивном поставком, јединствена прилика за посетиоце свих узраста да крену на путовање дубоко у срце древног Египта.

„Логистичка организација изложбе је била незамислива, неки експонати су стигли чак из Хјустона, египатско благо је прешло 50 хиљада километара, из целог света. Била су нам потребна два авиона типа боинг 747 да бисмо пребацили све што је повезано са Рамзесом Великим“, изјавио је Андреас Нумхаузер, генерални директор у организацији Изложбе са светским благом.

На једном месту је приказано египатско златно доба, од храмова Абу Симбел до Долине краљева, златне маске и сребрни ковчези из краљевских гробница Танис, дивно очуване мумије животиња и амајлије, вредан накит, резбарије и камене главе.

Какву су машту имали

„Ако погледате детаље који стоје иза сваког експоната, приче у вези са њима, то нису само предмети, мора се размишљати и о уметницима који су резбарили или стварали те артефакте. Какву су машту могли да имају том приликом. Ако погледате дрвени ковчег Рамзеса Великог, његову анатомију, схватићете како је древни египатски уметник украшавао дрво у то време. Када видите колено фараона у ковчегу, нећете моћи да верујете, као да је јуче направљено. То је једно од ремек дела на овој изложби“, истиче Хисхам ел Лејти, генерални секретар египатског Врховног савета за антиквитете.

Иако је изложба фокусирана на Рамзеса Великог, покрива и велики део периода познатог као древни Египат, од пре три хиљаде година. Поставка доказује да је легенда о египатском владару и даље веома реална, да је веома популаран. Међу експонатима је и колосална статуа фараона.

Специјална музика за сваку од галерија

„Главна ствар на овој изложби су наравно артефакти, 188 изложених предмета, али смо морали и да се прилагодимо модерним временима, ономе што људи желе да виде и осете. Због тога смо направили мешавину, створили смо специјалну музику за сваку од галерија, што није често у данашњим музејима. То је дивно искуство у домену виртуелне стварности. Пошто посетиоци погледају експонате могу да доживе једно забавно искуство кроз интерактивни део поставке и пребаце се у магични Египат, могу да га осете“, додао је Андреас Нумхаузер.

Рамзес Велики је био део 19. египатске династије, владао је земљом готово 67 година, слављен је као моћни краљ и ратник који је помогао у дефинисању врхунца цивилизације древног Египта.

Био је познат по градњи великих споменика, војној стратегији и дипломатији, огромној династији – имао је више од 100 деце. Изложба у Лондону је део светске турнеје, већ су је видели посетиоци у Паризу, Сан Франсиску, Сиднеју и Токију.

„Чини ми се да ми они пружају далеко више задовољства у овом свету, него карактери различитих људи. То је суштина, да откривам различите карактере, али не у негативном смислу, него у смислу духовности. То је отприлике био мој циљ“, објашњава уметник Видан Папић.

„Преносим тај један крик који се код људи може прочитати баш кроз те очи које се код мене не виде тако често. Последњих деценија их сакривам у неком полусветлу, у неком полумраку да се само наслуте“, истакао је уметник Бојан Оташевић.

Препознатљивим рукописом у опусима који су грађени деценијама Видан Папић и Бојан Оташевић поетски промишљају свет који их окружује и дилеме које носи. У поднаслову изложбе стоји: „Да ли је човек човеку вук или је вук вуку човек?“

„Свакако да ова изложба не може дати одговоре на та питања, али у сваком случају подстиче на размишљање. Било је врло интересантно како ће публика реаговати када две теме и два аутора ставимо једног наспрам другог“, каже аутор концепта изложбе Небојша Савовић Нес.

Изложба О људима и псима може се видети у Галерији РТС-а до 4. априла.

Кроз фотографије настале током 30-годишње Горанкине каријере, испричана је прича о малим и великим, једнако важним људима, сведоцима и симболима једног несталог времена.

„Има око 1.000 фотографија и покрива целокупни опус Горанке Матић од почетка 80-их година до 2000-их година. То није само збирка фотографија, то је сведочанство једне епохе и људима који су је стварали“, истакао је Небојша Грујичић, одговорни уредник РТС издаваштва.

Изузетност монографије истичу и два УЛУПУДС-ова признања, од којих је једно награда за издавачки подухват године.

„Свака фотографија у овој фото-монографији је једна мала прича, која прича југословенску причу о музици, култури, савременој уметности, али и политици, о људима, о њиховим животима. И то почев од 50-их година и од породичне приче Горанке Матић, па све до 2000-их година до различитих политичких гибања, културних гибања...“, објаснила је Гордана Милосављевић Стојановић из Службеног гласника. 

У публици су се приликом представљања монографије, могла препознати и лица која су својевремено овековечена Горанкиним фотографијама.

„То је тематика фрагиле, у суштини односи се више на ту духовну фрагилност, па чак и на физичку, јер тешко је сам живот да се формира и да се створи, а секунда треба да то све нестане. Пошто сам социјално критичан уметник има тематика која се бави критиком религије и свих видова моћи“, каже уметник Ивица Аранђус.

Својом уметношћу Аранђус се исповеда посматрачу, док уједно оставља критички траг на део историје у којем су његова дела настала. Испитивање граница и тражење контекста, емоционално потресним призорима он тражи нелагоду у оку посматрача.

„Учим из својих слика. Ако направим неку добру слику она је то као неки ланчани ток, из једне слике се рађа друга слика. И не знам којим путем ће то да ме поведе. И то не желим ни да контролишем“, поручује Аранђус.

Радовима прожетим контрастима, сукобом светлих и тамних палета, драматичним и узнемирујуће мирним композицијама уметник разоткрива двострукост људске природе.

Изложба је отворена до 25. марта.

„Реч је о једном слагању различитих традиција у име једне нове државне целине. Аутори су писали из перспективе која није била идеолошки предодређена, која није ни на који начин била фаворизована и у складу са својим најбољим увидом у чињенице и у природу историјског приказивања у данашњем тренутку", рекао је професор Мило Ломпар, председник Српске књижевне задруге, рецензент књиге.

У књизи су осветљени изазови пред којима се нашла српска средина. Највећи је био како организовати живот свих Срба у једној држави и још више – у заједници са другим народима.

„Нашу средину је превасходно занимало да ли је то једнонационална или вишенационална држава, како ускладити своје политичке институције са институцијама других средина. Да ли поступати на исти начин као што се поступало у претходној Краљевини Србији или не?", каже др Војислав Павковић.

„То је изазов на који се одговарало на различите начине у периоду парламентарне историје, у период личног режима, и касније у периоду тридесетих година, када се покушавало наћи решење за хрватско питање", додао је Павковић који је један од аутора књиге.

Посебна пажња посвећена је српско-хрватским односима, језичкој политици и ћирилици. Такође и развоју српске књижевности и уметности у сукобу традиционалног и модерног.

„Значи искуство Првог светског рата, дестабилизовало је све вредности, унело скепсу, нихилизам, потребу за побуном, револтом и то се просто изражавало у свеколикој уметности. Изашле су књиге највећих писаца а не само српског модернизма, него и српске књижевности уопште. У том времену добили смо прве књиге Милоша Црњанског, Иве Андрића, Растка Петровића", изјавила је проф. др Слађана Јаћимовић, историчар књижевности, један од аутора књиге.

После прве велике савремене синтезе о међуратном периоду, у наредним годинама биће објављене књиге о Другом светском рату, једнопартијској Југославији и њеном распаду.

„О Кафки знамо доста, али Милена Јесенска је, пре свега, била, јако битна личност за Кафкину каријеру. Због тога што је она можда била прва која је открила неки његов гениј, која је придавала његовим делима велики значај. Знамо већ да Кафка својим делима није придавао нарочит значај, он је чак у тестаменту желео да се његова дела униште“, објашњава Александра Чабраја, преводилац.

Прича осликава Праг и Беч тридесетих и четрдесетих година, богатство уметничких кругова у којима су се главни јунаци сусретали, оживљава ликове познатих сликара, уметника попут Егона Шилеа, Оскара Кокошке, Алме Малер. Ауторка се не држи строго биографских чињеница већ их преплиће са уметничком имагинацијом.

„Обично се спомиње да су се Кафка и Милена видели четири дана у Бечу које су провели заједно, за то знамо. Међутим, у књизи се помињу још неки њихови сусрети и пошто ја нисам нашла тај податак у неким званичним причама и подацима, али то је сасвим могуће и ја бих рекла чак извесно да је дошло и до тих других сусрета“, истакла је Александра Чабраја.

У свом првом роману Кристин Естима грађу писама сместила је у дијалоге главних ликова подсећајући нас да љубав, као и велика књижевност, увек налази нов начин да исприча своју причу.

„Или је овај свет тако мален, или смо ми огромни, у сваком случају, у потпуности га испуњавамо.“

„Историјски гледано, мислим да је важно да један национални театар отвори велики српски писац. У овом случају, немамо већег од Душана Ковачевића, а отуда и Сабирни центар“, каже Михајло Несторовић, директор Драме на српском језику Народног позоришта у Суботици.

Сабирни центар Душана Ковачевића постављен је трећи пут у историји суботичког театра.

„Сада, после 44 година, тај комад више него икада говори о том једном новом почетку. Позориште стално живи“, истиче редитељ, Даријан Михајловић.

Искусни глумци, али млађи уметници Драме на српском језику суботичког театра вешто су балансирали између димензија живота и смрти које им је задао Душан Ковачевић:

„Увек морам да истакнем оно што је наша драматуршкиња Нина Плавањац рекла: Смрт не гарантује мудрост, као што живот не гарантује тај смисао. Зато мислим да ти мртви жале за тим пропуштеним приликама, жељама и сновима које нису испунили “, наводи Александра Белошевић, глумица, у улози Милице Павловић.

Прва реприза Сабирног центра заказана је за 17. март, а у овом месецу играће се још три пута на новој сцени обновљеног суботичког позоришта.

„Она се бави сексуалним радом, проститутка је. За једну професорку лингвистике, свакако доста јој узурпира свакодневицу, да не кажем промени јој живот какав је она познавала“, каже Ива Милановић која тумачи улогу Лане

„Мирјана некако прогледа. Многи не би, али она је од таквог материјала. И тај сусрет једне младе жене и једне старије жене и све што се дешава у Мирјанином животу, заправо тај сусрет њу ослободи и она, надам се, почиње да живи“, објашњава Анита Манчић која у представи Без буке од два до шест тумачи Мирјану.

Лана Мирјану суочава са стегама у којима је провела године. Њихови сусрети одвијају се у стану једне зграде која са својим кућним редом и сама игра улогу.

„Важно нам је било да испричамо причу у којој се те две жене налазе у једном опресивном систему који је, у овом случају, микрокосмос зграде у којој се налазимо. Тако да смо укључили и комшилук који би у овој згради могао да постоји   … свега онога што би могла да буде слобода“, истакла је редитељка Тара Митровић.

Прве репризе Харефактове нове представе заказане су за 6. и 19. март.

„У овој последњој књизи кроз једну слику цивилизације коју смо градили минулих векова, покушавам да пресликам оно и ово време и докажем да се ништа није променило још од најстаријих времена“, каже Игор Мировић, аутор збирке поезије Исповести венецијанског кловна.

Интересовало нас је шта то може да изрази стихом, што не може у свакодневној, уобичајеној комуникацији.

„Каткада тај, рекао бих, нежнији однос, а поезија је свакако начин да то суптилније саопштите јавности, са одложеним дејством и са већом дубином долази до читаоца“, објашњава Мировић.

На промоцији су о књизи говорили песници Видак Масловарић, Селимир Радуловић и Ненад Шапоња.

„У томе видим велику врлину ове књиге што је Игор у њој дубински нашао свој свет, врло јасно одредио свој песнички простор и, наравно, та поезија има свој ерос – унутрашњи ерос и ерос језика. Има невероватне игре са римом, са стварима које ће вас увек подићи и отворити вам нека врата и када отварате ову књигу, ви отварате један другачији свет“, истакао је Ненад Шапоња, песник и есејиста.

То није свет који нас окружује, свет мобилних телефона, убрзан, свет у којем се расејава страх. То је свет утемељен у дубоком људском цивилизацијском постигнућу. Један увид у културне топониме нашег света, а истовремено и најличнија перспектива Игора Мировића, закључује Шапоња.

Овог пута, 13 најбољих, наступиће у комадима савремених кореографа међународне репутације Маше Колар и Барака Маршала, рађених премијерно за нашу вечерашњу публику.

У Зрењанину, Београду, Новом Саду, Панчеву и Суботици – градовима где постоје професионалне балетске школе и студији игре, ови искусни уметници су радили са младим играчима и одабрали најбоље међу њима којима је указана прилика да покажу резултат тог рада и на најбољи начин уведу публику у 23. Београдски фестивал игре.

Након тога, следи гостовање на Фестивалу Хоризонти у Мишколцу, али и у другим градовима Србије.

„Пројекат који је омогућила Фондација Арт Ментор из Луцерна, значајно је променио ситуацију у области уметничке игре у Србији током последњих девет година, представљајући уметничку игру младим генерацијама у оним срединама у којима она није била присутна, откривајући младе таленте и континуирано нудећи подршку онима који желе да се усавршавају и напредују“, напомиње директорка Националне фондације за уметничку игру Аја Јунг.

Диптих Певац и Алегро, чека публику вечерас од 20 часова у Ложионици.

Улаз је слободан.

„Прва је од српских уметника која је радила историјске композиције и уметница је која је женама давала примат у својим композицијама", рекла је Снежана Мишић, музејски саветник Галерије Матице српске.

Истакла се својим аутопортретима и мртвим природама. Током школовања у Пешти и Бечу упознала са са српским националним идејама и портретисала истакнуте српске личности.

Били су то идеализовани бидермајерски портрети. Непосредно пред долазак у Београд усавршавала се у Минхену.

„Говоримо о 1846. години, где се тада за примат боре бечки ђаци, јер Бечка ликовна академија је у односу на Минхенску ипак била традиционалнија", додала је Мишићева.

За тих годину дана изучавала је национални декор, конституцију и лица фигура које је желела да ослика, а онда се вратила у Стони Београд у коме је одрасла.

Тада настаје циклус њених историјских композиција од којих је најпознатија Освајање Београда. Остало је сачувано скоро 40 њених слика, од којих је 24 завештала Народном музеју у Београду.

1948. Еди Грант је певач.Еди Грант је 1986. године гостовао групи тако што је отпевао две строфе у песми Амстердам, на албуму ”Осми нервни слом”. Они су га буквално после његовог наступа у одвели у студио. Осведочени је навијач београдског Партизана.

1957. Марк Смит је енглески певач, текстописац пост-панк групе Фол. Током њиховог 42-годишњег постојања, кроз групу је прошло шездесетак музичара, са којима је Смит објавио 32 студијска албума и бројне синглове и ЕП-ове. Умро је 2018.

1964. Бертран Лисјен Бруно Канта је француски певач и текстописац. Познат је као бивши фронтмен рок бенда Noir Désir, свирајући са групом све до њеног распада 2010. године. Након тога је формирао музички дуо са Паскалом Умбером, под именом Детроит.

1970.  Џон Фрушанте је амерички гитариста, најпознатији по раду у групи Red Hot Chili Peppers у три периода (1988–1992, 1998–2009, 2019–данас). Објавио је 11 соло албума и 7 ЕП-а, у стилу од акустичне гитаре до електронске музике. Уврштен је у Рокенрол кућу славних као члан групе Ред Хот Чили Пеперс 2012. године. Часопис Ролинг Стоун га је ставио на 25 место најбољих гитариста свих времена.

Рођени на данашњи дан 1956. Teena Marie, 1958. Andy Gibb и 1962. Craig and Charlie Reid (The Proclaimers),

Догодило се 5. марта

1956. Френк Синатра је објавио свој десети студијски албум ”Songs for Swingin Lovers” који је на првом месту у Великој Британији. Сматра се његовим најбољим албумом.

1963. Кантри певачица Петси Клајн је погинула у авионској несрећи.

1965. Група Јардбирдс је објавила сингл For Your Love.

1977. Барбара Страјсенд је на првом месту америчке листе синглова са песмом Love Theme.

1982.Глумац и певач Џон Белуши је умро од предозирања у Њујорку. На његовом надгробном споменику пише: Можда ме више нема, али рокенрол и даље живи.

1991. Ејми Грант је објавила свој девети студијски албум “Heart in Motion. Садржи синглове Baby Baby, Hope Set High, Good for Me и I Will Remember You.

2001. Snow Patrol је објавио свој други студијски албум “When It's All Over We Still Have to Clear Up“. Издвојиле су се песме Ask Me How I Am и One Night Is Not Enough.

2002. Прва епизода серије ”Озборнови“ је емитована на МТВ-у.

2007. Arcade Fire је објавио свој други студијски албум ”Neon Bible“. Садржи синглове Black Mirror,Keep the Car Running,Intervention и No Cars Go.

2007. Air је објавио свој четврти студијски албум ”Pocket Symphony“. Садржи синглове Once Upon a Time и Mer du Japon.

2007. Група The Stooges је објавила свој студијски албум ”The Weirdness”. Са албума су се издвојиле песме My Idea of Fun и Free & Freaky.

2010. Black Rebel Motorcycle Club су објавили албум ”Beat the Devil’s Tattoo”.

2012.Сони је признао да је неколико песама Мајкла Џексона украдено након што је њихов веб-сајт хакован.

2021. Kings of Leon су објавили свој осми студијски албум ”When You See Yourself”. Садржи синглове The Bandit, 100,000 People, Echoing и Stormy Weather.

Рођени 6. марта

1983. Волтер Е. „Фури“ Луис је амерички кантри и блуз гитариста и текстописац из Мемфиса, Тенеси. Био је један од првих блуз музичара активних током 1920-их који је извучен из пензије и добио нове прилике за снимање током оживљавања фолк-блуза 1960-их. Умро је 1981.

1946. Дејвид Гилмор је енглески музичар, певач и текстописац, познат широм света као члан групе Пинк Флојд. Придружио се групи као гитариста и ко-вокал 1967. године, непосредно пре одласка оснивача Сида Барета. Гилмор је најпознатији по свом упечатљивом свирању гитаре. Његов стил карактеришу велики утицаји блуза, изражајност и осећајност, а у техничком смислу много бендинга и дугих нота. 2011. године, Гилмор се нашао на 14. месту најбољих гитариста свих времена часописа Ролинг Стоун. Објавио је шест соло албума.

1947.Кики Ди је енглеска поп певачица. Позната по свом соул вокалу, била је прва певачица из Велике Британије која је потписала уговор са издавачком кућом Tamla Records компаније Motown. Ди је најпознатија по хит сингловима Amoureuse (1973), I've Got the Music in Me (1974) и Don't Go Breaking My Heart,  њеном дуету из 1976. са Елтоном Џоном, који је достигао прво место на британској листи синглова и америчкој листи Billboard Hot 100. Током своје каријере објавила је 40 синглова, три ЕП-а и 12 албума.

Рођени на данашњи дан:1923. Wes Montgomery, 1944. Mary Wilson (The Supremes), 1974. Guy Garvey (Elbow) и 1984. Chris Tomson (Vampire Weekend)

Догодило се 6. марта

1965. Темптејшнс су на првом месту у САД са песмом My Girl коју је компоновао Смоки Робинсон.

1971. Група Манго Џери је на првом месту у Британији са песмом Baby Jump, другим и последњим бројем један групе.

1981.Spandau Ballet су објавили свој дебитантски студијски албум ”Journeys to Glory”. Садржи синглове To Cut a Long Story Short, The Freeze и Muscle Bound.

1995. Ени Ленокс је објавила други соло албум ”Medusa”. 

1998. Певач групе Оасис, Лијам Галагер, појавио се са лисицама на суду у Бризбејну под оптужбом да је ударио главом обожаваоца током концерта у Аустралији. Галагер је пуштен уз кауцију.

2000. Ерик Клептон је трећи пут примљен у ”Кућу славних рокенрола”. Претходна два пута је примљен као члан група Јардбирдс и Крим.

2009. Yeah Yeah Yeahs су објавили свој трећи студијски албум ”It’s Blitz!”, са сингловима Zero, Heads Will Roll и Skeletons.

2013. Енглески гитариста и певач Алвин Ли је преминуо у 68. години. Лијев наступ на фестивалу Вудсток 1969. године снимљен је у документарцу о том догађају, а његово „муњевито брзо“ свирање помогло му је да се катапултира до славе.

2015. Мадона је објавила албум ”Rebel Heart”. 

2020. U.S. Girls су објавиле албум ”Heavy Light”.

2022. Енглески поп бенд Glass Animals је након 59. недеља на листи стигао до првог места у САД са песмом Heat Waves срушивши рекорд најдужег путовања до првог места.

Рођени 7. марта

1944. Townes Van Zandt је амерички композитор и певач, познат по песмама: Pancho and Lefty, For the Sake of the Song, If I Needed You, Snake Mountain Blues, Our Mother the Mountain и Waitin' Round to Die. Умро је 1997.

1945. Артур Ли је амерички певач и текстописац који се прославио као вођа рок групе Лав. Албум групе ”Forever Changes” из 1967. године је уврштен у Grammy Hall of Fame. Умро је 2006.

Рођени на данашњи дан 1946. Peter Wolf (The J Geils Band), 1946. Matthew Fisher (Procol Harum), 1952. Ernie Isley (The Isley Brothers) и 1962. Taylor Dayne

Догодило се 7. марта

1966. Брајан Вилсон је објавио свој дебитантски соло сингл Caroline, No. Касније је достигао тридесет друго место на листи синглова Billboard Hot 100 и био је уврштен на албум групе The Beach Boys, ”Pet Sounds”.

1966. Тина Тарнер је отпевала и снимила песму River Deep Mountain High коју је продуцирао Фил Спектор. Ајк Тарнер је добио 20000 долара да се не појављује у студију иако ће бити потписан као извођач.

1970. Глумац Ли Марвин је са песмом Wand'rin Star на првом месту у Великој Британији

1973. Песма из филма ”Deliverance“ под називом Dueling Banjos, Ерика Вајсберга и Стива Мандела постала је једна од ретких инструментала из 1970-их која је награђена златном плочом.

1975. Дејвид Боуви је објавио албум ”Young Americans”, са кога се издвојила песма Fame.

1976. Елтон Џон је добио своју фигуру од воска у музеју Мадам Тисо у Лондону. 

1980. The Psychedelic Furs су објавили истоимени деби албум, са кога се издвојила песма Sister Europe.

1983. Њу Ордер је објавио Blue Monday као сингл од 12 инча за Factory Records. Песма је постала најпродаванији сингл од 12 инча свих времена.

1985. Песма We Are the World објављена је као сингл, убрзо постижући огроман успех на топ листама широм света. Песма, коју су написали Лајонел Ричи и Мајкл Џексон, снимљена је у добротворне сврхе како би се помогло у борби против глади у Африци. Супергрупа USA for Africa окупљена за снимање садржи запањујућу листу великих имена у музици - од Бруса Спрингстина и Боба Дилана до Реја Чарлса, Синди Лопер и Дион Ворвик.

1987. Питер Гeбријел је други и последњи пут достигао првих десет на Билбордовој листи хот 100 синглова са песмом Big Time, која је достигла осмо место. У песми је на бубњевима свирао Стјуарт Копленд из групе The Police.

1987.Група Бисти Бојс је прва реп група која је стигла на прво место у САД са својим дебитанским албумом ”Licensed To Ill”. 

2000. Flogging Molly су објавили деби албум ”Swagger”.

2004. Песма групе The Smiths,I Know It's Over нашла се на врху листе песама којима се људи окрећу када су тужни, у анкети „Песме које су вам спасиле живот“ коју је спровела радио станица BBC 6 Music. Песме Everybody Hurts групе REM и Fake Plastic Trees групе Radiohead такође су се нашле међу 10 најбољих.

2005. Kaiser Chiefs су објавили деби албум ”Employment”. Са албума су се издвојиле песме: Oh My God и I Predict a Riot.

2011. R.E.M. су објавили свој петнаести и последњи студијски албум “Collapse into Now”. Садржи синглове It Happened Today, Mine Smell Like Honey, Überlin, Oh My Heart и Discoverer.

Рођени 8. марта

1950. Сеид Мемић Вајта је југословенски и бошњачки певач. Од 1975. до 1976 године, Вајта је био певач групе Тешка индустрија. Године 1981. је наступао на Песми Евровизије са песмом Лејла и освојио 15 место.

1958. Гери Њуман је енглески музичар који је био фронтмен групе Tubeway Army. Након два снимљена албума и разлаза са групом издаје албум ”The Pleasure Principle” 1979. године који стиже на прво местo листе албума у Британији. Комерцијалну популарност доживљава са песмама  Are 'Friends' Electric? и Cars. У каријери је продао преко 10 милиона плоча. 

1973. Далибор Андонов је српски репер. Носитељ титуле власника првог домаћег реп албума “Да ли имаш право” из 1995. Наредни албум “Гру2” из 1996. постаје његов најпознатији албума са песмама 5-ак, Бићу ту, Срце и Доста ми је свега, правећи добар баланс између комерцијалног и андерграунда. Издао је 4 албума. Погинуо је 2019. године.

1976. Газ Кумбс је енглески музичар, најпознатији као вокал и гитариста рок бенда Supergrass. Група је објавила шест студијских албума, а од песама се издвајају Pumping On Your Stereo, Caught By The Fuzz, Alright, Richard III и друге.

1979. Том Чаплин је енглески музичар, суоснивач и певач енглеског алтернативног рок бенда Кеаnе. Са бендом Чаплин је објавио један од најпродаванијих албума у Великој Британији свих времена ”Hopes and Fears” из 2004. Соло каријеру започиње 2016. и до сада је објавио три албума.

Рођени на данашњи дан 1945. Michael Dolenz (The Monkees), 1946. Randy Meisner (Poco, The Eagles), 1946. Carole Bayer Sager и 1988. Eleanor Jackson (La Roux)

Догодило се 8. марта

1965. Дејвид Боуви је дебитовао на телевизији са групом The Manish Boys у британској емисији под називом „Gadzooks! It's All Happening“ када су извели свој сингл I Pity The Fool.

1968. Група Крим је свирала први од два концерта у Сан Франциску. Концерт је снимљен тако да су неке од песама завршиле на њиховом двоструком албуму ”Wheels Of Fire”.

1969.Група Small Faces је престала да постоји, пошто је групу напустио певач Стив Мериот који се отиснуо у нову авантуру са групом Humble Pie. Преостали чланови се повезују са Ронијем Вудом и Родом Стјуартом и оснивају Faces.

1969. Happy Birthday постаје прва песма изведена у свемиру када су је астронаути на мисији Аполо IX отпевали како би прославили рођендан директора свемирских операција НАСА-е, Кристофера Крафта.

1973. Пол Макартни постаје главни актер рубрике Греота да се баци. Овај пут је кажњен са 100 фунти због узгоја канабиса на својој фарми. Наивни Макартни се бранио тврдећи да је семење добио од обожаваоца и да није знао о каквој је биљци реч.

1974. Албум ”Queen II” , групе Квин је објављен у Великој Британији, а месец дана касније и у САД. Ниједна песма се није нашла на америчким топ-листама, али песма Seven Seas of Rhye се стигла до 10. места у Великој Британији.

1990. Шер је освојила награду за најгоре обучену жену и најгори видео за песму If I Could Turn Back Time на додели награда часописа Ролинг Стоун. Дони Осмонд је освојио награду за најнежељенији повратак.

1993. Френк Блек је објавио свој дебитантски соло албум ”Frank Black“. Садржи синглове Los Angeles и Hang On to Your Ego.

1993. ”Beavis and Butt-Head“, емисија о два анимирана идиота који гледају MTВ, дебитује на телевизији MTВ.

1994. Објављена су два утицајна албума из 90-их: ”Superunknown“ групе Soundgarden и ”The Downward Spiral“ групе Nine Inch Nails. Улазе на листу албума на првом и другом месту, респективно. „Superunknown“ је четврто студијско издање групе Soundgarden. Са албума су се издвојили синглови Black Hole Sun и Spoonman. ”The Downward Spiral“ групе Nine Inch Nails садржи њихов најконтроверзнији сингл Closer и сингл номинован за Греми Hurt.

2003. Бивши фронтмен групе Dire Straits, Марк Нопфлер, је повређен када се Хонда мотоцикл који је возио сударила са аутомобилом. Певач и гитариста је у несрећи задобио прелом кључне кости и шест ребара.

2003. Први сингл 50 Cent-а, In Da Club, био је на врху листе Hot 100.

2013. Дејвид Боуви је објавио свој двадесет четврти студијски албум ”The Next Day“. Садржи синглове Where Are We Now?, The Stars (Are Out Tonight), The Next Day, Valentine's Day и Love Is Lost (Hello Steve Reich Mix by James Murphy for the DFA).

2016. Умро је Џорџ Мартин диригент, аранжер, продуцент и пети Битлс како су га звали. Са Битлсима је имао 30 песама које су биле на првом месту у Британији, и 23 песме на првом месту у САД. Сматра се једним од најбољих музичких продуцената свих времена.

2018. Дејвид Бирн је објавио свој осми студијски албум “American Utopia”. Издвојиле су се песме Everybody’s Coming to My House и This Is That.

Рођени 9. марта

1930. Орнет Колман је амерички џез саксофониста, трубач, виолиниста и композитор. Најпознатији је као главни оснивач жанра фри-џеза, термина изведеног из његовог албума из 1960. године ”Free Jazz: A Collective Improvisation“. Његова пионирска дела често су напуштала композицију засновану на хармонији, тоналитету, променама акорда и фиксни ритам који се налазио у ранијим џез идиомима. Уместо тога, Колман је наглашавао експериментални приступ импровизацији утемељен у ансамблском свирању и блуз фразирању. Умро је 2015.

1950. Милић Вукашиновић је српски бубњар, гитариста, певач и композитор. У богатој каријери свирао је у групама Индекси, Бијело дугме и Ватрени пољубац. Бенд Ватрени Пољубац се сматра регионалним пиониром хеви метал жанра и једним од најзначајнијих рок бендова и поп-рок сцене. За скоро четрдесет године постојања, бенд је издао 9 студијских албума.

1942. Џон Кејл је велшки музичар, композитор и продуцент који је један од оснивача рок бенда Велвет Андерграунд. Током своје шест деценијa дуге каријере, Кејл је радио у различитим стиловима преко рока, класичне, авангардне и електронске музике.

1945. Робин Тровер је енглески рок гитариста који је био члан групе Прокол Харум у периоду 1967–1971, а затим као вођа сопственог повер трија познатог као Робин Тровер Банд.

Рођени на данашњи дан 1930. Ornette Coleman ,1958. Martin Fry (ABC), 1968. Robert Sledge (Ben Folds Five), 1980. Chingy, 1985. Wretch 32 и 1993. Suga (BTS)

Догодило се 9. марта

1964. Битлси су снимали последње сцене у возу за филм ”A Hard Day's Night“. Током шест дана снимања у возу у покрету, Битлси су прешли укупно 2.500 миља шинама.

1967. Пинк Флојд су свирали у клубу Марки у Лондону. Клуб Марки је често дефинисан као „најважније место у историји поп музике“, не само зато што је био поприште развоја модерне музичке културе у Лондону, већ и због тога што је био суштинска тачка сусрета за неке од најзначајнијих уметника рок музике. 

1969. Сестре Виген, Дороти, Хелен, Бети и Рејчел, снимају албум ”Philosophy of the World“ под називом The Shaggs. Бројни музички критичари и историчари сматрају га најгорим албумом икада снимљеним, али годинама касније и Френк Запа и Курт Кобејн називају га једним од својих омиљених икада направљених.

1975. Глумац Тели Савалас је на првом месту британске листе синглова са својом верзијом песме If. Савалас је био врло популаран у то време играјући полицајца Коџака у истоименој серији.

1983. Бананарама је објавила свој дебитантски студијски албум ”Deep Sea Skiving”. Садржи синглове Aie a Mwana, Really Saying Something, Shy Boy и Na Na Hey Hey Kiss Him Goodbye.

1985. Група Dead Or Alive je на првом месту у Британији са песмом You Spin Me Round (Like A Record). 

1987. U2 је објавио албум ”The Joshua Tree“. Албум је касније освојио Греми награду за албум године и постао дијамантски (продато је 10 милиона примерака).

1991. Група Клеш је напокон стигла на прво место у Великој Британији са песмом Should I Stay Or Should I Go захваљујући компанији Левис која је њихову песму користила у промотивном споту.

1992. Ride је објавио свој други студијски албум ”Going Blank Again”. Садржи синглове Leave Them All Behind и Twisterella.

1993. Лени Кравиц је објавио свој трећи студијски албум ”Are You Gonna Go My Way”. Са албума су се издвојиле песмеAre You Gonna Go My Way, Believe, Heaven Help и Is There Any Love in Your Heart

1996. Гитариста групе Oasis, Ноел Галагер, напустио је бину током концерта у скијалишту Vernon Valley Gorge у Њу Џерзију јер су му руке биле превише хладне за свирање.

1997.Убијен је Ноториус Биг док се враћао са забаве у Лос Анђелесу. Имао је 24. године.

2004. Sondre Lerche је објавио други студијски албум ”Two Way Monologue”.

2010. Ted Leo and the Pharmacists су објавили албум ”The Brutalist Bricks”. 

2010. Broken Bells су објавили истоимени деби албум.

2012.76. годишњи Џери Ли Луис је по седми пут стао на луди камен. Оженио је своју неговатељицу Џудит Бровн.

Рођени 10. марта

1920. Борис Вијан је француски писац, песник, музичар, певач, преводилац, критичар, глумац, проналазач и инжењер. Он је највише упамћен због својих романа. Вијан је извршио важан утицај на француску џез сцену. Његова музика и песме уживају популарност током његовог живота, а посебно антиратна песма Le Déserteur (Дезертер). Умро је 1959.

1947. Том Шулц је амерички музичар. Он је оснивач, композитор и гитариста групе Бостон. Са групом је објавио шест албума.

1963. Рик Рабин је амерички продуцент и власник издавачке куће. Рабин је помогао популаризацији хип-хоп музике радећи са многим уметницима као Бисти Бојси и Паблик Енеми. Радио је и са многим рок бендовима као Металика, Слејер, Ред Хот Чили Пејперс, Аеросмит и Џони Кешом. Сматра се најутицајнијим продуцентом последњих двадесет година.

1964. Нене Чери је шведско-америчка певачица, која се прославила крајем осамдесетих деби албумом ”Raw Like Sushi”. У богатој каријери имала је хитове Buffalo Stance, Manchild и 7 Seconds. Гостовала је на Егзит фестивалу 2004. и у Београду 2014. године.

Рођени на данашњи дан 1940. Dean Torrence (Jan and Dean), 1955. Bunny DeBarge (DeBarge), 1966. Edie Brickell, 1971. Timbaland, 1983. Carrie Underwood и 1987.Emeli Sandй

Догодило се 10. марта

1962. Bruce Channel је на првом месту америчке листе синглова са песмом Hey! Baby и тамо ће остати три недеље.

1966. Бич Бојси су почели да снимају песму God Only Knows. 

1977.У седам сати ујутро испред Бакингемске палате у Лондону, чланови групе Секс Пистолс су потписали уговор са издавачком кућом A&M Records. Након пичвајза који су направили на забави која је приређен у њихову част, група је отпуштена после шест дана.

1978. Buzzcocks су објавили свој дебитантски студијски албум ”Another Music in a Different Kitchen“. На њему се налази сингл I Don't Mind.

1979. Глорија Гејнор је на првом месту са обе стране Атлантика са песмом I Will Survive. 

1992. Body Count је објавио свој истоимени дебитантски студијски албум. Садржи синглове There Goes the Neighborhood, Body Count’s in the House и Cop Killer.

2000. Певачица групе Pretenders, Криси Хајнд, је ухапшена због вођења протеста за права животиња против модне куће Gap. Протест се одржао у продавници на Менхетну.

2003. Група The Kills је објавила свој дебитантски студијски албум ”Keep on Your Mean Side”. На њему се налази песма Fried My Little Brains.

2009. Карте за концерт Пола Макартнија у Лас Вегасу распродате су за седам секунди. Карте су биле по цени од 750 долара и продаване су по стопи од скоро 600. комада у секунди.

2017. The Shins су објавили свој пети студијски албум ”Heartworms”. Садржи синглове Dead Alive, Name for You, Half a Million и Cherry Hearts.

2017. Laura Marling је објавила свој шести студијски албум “Semper Femina”. Издвојиле су се песме Soothing, Wild Fire и Nothing Not Nearly.

Рођени 11. марта

1948. Томаж Домицељ је словеначки кантаутор, гитариста и слависта. Са шеснаест година је почео да свира да би недуго затим основао групу Хелиони са Јернеом Јунгом и Јанезом Бончином. У шездесет година дугој каријери снимио је пет студијских албума, а памтимо га по песмама Јамајка и Аутомат.

1950. Боби Мекферин је амерички џез певач и текстописац. Познат је по својим разноврсним вокалним техникама. Мекферинова песма Don't Worry, Be Happy је била велики хит 1988. и освојила је Греми награду за песму и снимак. Песма за сваки дан.

1955. Нина Хаген је немачка певачица, композитор и глумаца. Популарност је стекла крајем 70-их година у времену панк музике, због чега је добила надимак ”Кума немачког панка”. Објавила је 16 албума. 

Рођени на данашњи дан 1947. Mark Stein (Vanilla Fudge), 1961. Bruce Watson (Big Country), 1964. Vinnie Paul (Pantera), 1968. Lisa Loeb, 1979. Joel and Benji Madden (Good Charlotte) и 1981. LeToya Nicole Luckett (Destiny’s Child)

Догодило се 11. марта

1966.Ове је недеље музичка емисија Ready Steady Go, била у потпуности посвећена Џемсу Брауну.

1967. Музички издавач Дик Џемс је изјавио да је до сада снимљено 446. различитих верзија песме Yesterday коју је компоновао Пол Макартни.

1970. Објављен је ”Deja Vu”, први албум групе Crosby, Stills, Nash & Young. Стигао је до првог места листе албума, а са њега су се издвојиле песме Teach Your Children, Our House и Woodstock.

1972. Нил Јанг је са својим акбумом ”Harvest” на првом месту америчке листе албума.

1975. Група 10cc је објавила свој трећи албум ”The Original Soundtrack” са кога је први сингл била песма I'm Not in Love, која је постала популарна широм света и помогла бенду да стекне ширу популарност.

1977. Прва женска панк група The Slits је наступила као предгрупа групи The Clash у клубу Рокси у Лондону.

1978.Француски певач Claude Francois је погинуо у својој кући док је мењао сијалицу. Имао је велики хит из 1976. године, песму Tears On The Telephone.

1985. Хаурд Џонс је објавио други студијски албум ”Dream Into Action”. Са албума су се издвојиле песме:Things Can Only Get Betterи No One Is to Blame.

1985. Група Sisters of Mercy је објавила деби албум ”First and Last and Always”.

1993. Група Оејзис је снимила своје прве демо траке у Ливерпулу. Песме које су снимљене су: Rock 'n' Roll Star, Columbia и Fade Away.

1997. У 54. години, бивши члан Битлса и Вингса Пол Макартни добио је једно од највиших британских признања када га је краљица Елизабета II прогласила витезом.

1997. Морфин је објавио свој четврти студијски албум ”Like Swimming“. Садржи синглове Early to Bed, French Fries with Pepper, Potion и Swing It Low.

2008. Мадона је примљена у ”Кућу славних рокенрола”. Поред ње су примљени Џон Меленкамп, Леонард Коен и други.

2016. Аурора је објавила свој дебитантски студијски албум ”All My Demons Greeting Me as a Friend“. Садржи синглове Runaway, Running with the Wolves, I Went Too Far и Through the Eyes of a Child.

2016. Брајан Фалон је објавио свој дебитантски соло албум ”Painkillers“. Са албума су се издвојиле песмеA Wonderful Life, Nobody Wins, Smoke, Steve McQueen и Painkillers.

На свечаности одржаној у Палати Србија, навела је да је Србија своју љубав према француском језику показивала и показује у континуитету, не само од 2006. године, када је земља постала посматрач у Међународној организацији франкофоније (OIF). „Чврсто верујем и надам се да ћемо у блиској будућности постати пуноправни и равноправни чланови ове организације, јер верујем да то заиста и заслужујемо.“

Oбележавања Месеца франкофоније у Србији, како је навела, не представља тек једну техничку активност засновану на обавези, већ симболичко „пажљиво заливање корена повезаности“, који превазилази пуке дипломатске односе.

Подсетила је да се српско-француско пријатељство искалило и исковало у ватри Првог светског рата: „Онда, када су остали окретали главу и спуштали поглед пред продирућим погледом историје, француски народ отворио је окна своје националне душе за патње и страдања српског народа“.

Супруга председника Србије нагласила је да је српски народ подигао Споменик захвалности Француској на Калемегдану, да у духу живи у колективном сећању нашег народа и поручила да младе генерације треба да освешћујемо и подсећемо на стару француску мудрост: „Колико вреди човек, толико вреди земља“.

Тамара Вучић напоменула је да је утицај француског језика, књижевности, архитектуре, уметности и политичке мисли на развој српске културе сажет у афоризму из прве половине прошлог века, којим се тврдило „да се кишобрани на Теразијама отварају када у Паризу пада киша“.

„Франкофонија није само језички простор – она је заједница вредности, место дијалога, живи мост између култура. Она зближава наша друштва и јача нашу сарадњу у духу отворености и солидарности. Вођени француском мудрошћу да сопствени језик у потпуности разумемо тек када разумемо други, кроз француски језик откривамо пут ка дубљем разумевању сопствене културе и идентитета“, рекла је Тамара Вучић.

Министар спољних послова Марко Ђурић, истакао је да је Месец франкофоније тренутак када прослављамо богатство језика, културу и вредности које нас повезују у оквиру франкофоног простора.

„Много је више од догађаја у календару. То је простор сусрета језика и идентитета, традиције и модерности, Европе и света. У времену брзих промена и сложених глобалних изазова, франкофонија поново потврђује своју улогу простора дијалога и одговорности“, рекао је Ђурић.

Министар је указао на то да су везе између Србије и франкофоног света дубоке и дуготрајне, као и да су генерације српских студената школованих на француским универзитетима донеле у своју земљу дух просветитељства и идеје које су допринеле обликовању модерне Србије.

У оквиру музичког програма, ученици београдских основних и средњих школа и студенти извели су више познатих песама на француском језику, чувених извођача као што су Едит Пјаф, Мари Мириам, Барбара Прави...

Свечаности су присуствовали министри у Влади Србије Бела Балинт, Дејан Вук Станковић и Зоран Гајић, као и амбасадори у Србији и представници дипломатсог кора.

Сваке године месец март је у целом свету у знаку франкофоније и слављења њене разноликости и живости. Франкофонију пре свега чини 300 милиона људи, који на пет континената говоре истим, француским језиком.

Уједно, франкофонија представља и институционално средство посвећено унапређењу француског језика и успостављању политичке, образовне, економске и културне сарадње између 90 држава и влада чланица Међународне организације франкофоније.

„Наше изложбе су интересантне свакако због квалитета радова и разноврсности техника. Оно што је можда специфично, а односи се на наша отварања, јесте та прелепа енергија: пуно љубави, загрљаја… Након отварања, људи одлазе из галерије са неким позитивним осећањем и топлином,“ изјавила је ауторка Ана.

На свечаном отварању, поред Мариновићеве, говорили су: Угљеша Цолић, доктор ликовних уметности и члан стручног жирија, оснивач магазина „УПС – Уметност пре свега“, издања које је представљено овом приликом, као и модни дизајнер Немања Пантелић, док је наш истакнути уметник Југослав Влаховић свирао на бисерници.

Kао и на претходним изложбама „Kреативне фабрике“, и на „Импулсу“ учествује велики број афирмисаних и истакнутих уметника, међу којима су Бранимир Kарановић, Југослав Влаховића, Жељка Момиров, Владимир Маркоски и Божо Терзић.

Посебно изненађење припремио је модни креатор Немања Пантелић својом - за ову изложбу наменски дизајнираном - креацијом из три дела, под називом „ГЕО ИМПУЛС“. На оригиналан начин, превео је препознатљиво графичко решење „Импулса“ у екстравагантну одевну комбинацију задржавајући свој ауторски потпис и квалитет израде.

„Мој импулс видим за сваки дан. Ипак, сам дизајнер носиве моде. Kолико год да је необична, можемо да је носимо свакодневно. Требало би да будемо мало „луђи“, у смислу да се опустимо, јер то је печат, који би требало да оставимо. Ако носимо искључиво досадну моду, онда живимо и досадне животе“, каже Пантелић.

Он мисли да смо сви уметници, само би требало негде у себи то и да пронађемо. Дизајнер, односно модни креатор, уметник је исто као што су и сликар, вајар, фотограф, и тако даље...

У оквиру јубилеја, приказан је рад „Удах живота“, најмлађег талента до сад, Огњена Пјевца (15).

Тема „Импулс“ отвара широк спектар интерпретација – од импулса срца, живота, љубави, тела, силе и града, до унутрашњих покретачких енергија које иницирају стваралачки процес.

Импулс је први подстицај, реакција на свет око нас, енергија која покреће промену, трансформацију и уметнички чин. Kроз различите медије и изразе, уметници су понудили аутентичне одговоре на ову тему.

Реализацију јубиларног издања Међународне изложбе „Импулс“ подржали су пријатељи пројекта: Установа културе Пароброд, LookerWeekly.com, MissStillsPhotography, Прекопута Пролећа и Асоцијација аутора, чиме је још једном потврђена важност међуинституционалне сарадње и континуиране подршке савременом уметничком стваралаштву.

Радове за излагање одабрао је стручни жири на основу претходно расписаног јавног конкурса: Саша Јањић, дипл. историчар уметности; Угљеша Цолић, доктор ликовних уметности; Милена Митровић, МА примењених уметности и визуелног дизајна; Игор Маркишић, МА примењених уметности; и Ана Мариновић, МА примењених уметности.

Наредни конкурс већ је отворен и то на тему „РИТАМ", и намењен је уметницима чији су радови, из области ликовних и примењених уметности, настали у техникама: цртеж, слика, акварел, графика, фотографија, колаж, дигитални радови, мозаик, скулптура.

Заинтересовани могу своје пријаве да пошаљу најкасније до 15. марта (поноћ), према упуствима даље на линку https://lookerweekly.com/izlozbe/konkurs-ritam-do-15-marta/

У новембру 1832. године, кнез Милош дозволио је штампање Српске историје, под условом да се један примерак задржи за „београдску Библиотеку". Данас је у њој више од sedam милиона књига.

У протеклој години примила је 95.000 јединица библиотечке грађе. Настављена је дигитализација, јачање научних ресурса и рад на повратку изгубљене баштине. Уз подршку Министарства културе планира се изградња депоа.

„Оно што је најважније у протеклој години за Народну библиотеку Србије то је да смо добили грађевинску дозволу за изградњу новог депоа од преко 10.000 квадратних метара, као и да смо поднели иницијативу да се на простору Меморијалног комплекса Косанчићев венац изгради иста онаква зграда која је постојала и пре 85 година јер је управо у току јавни увид“, наводи Јасмина Нинков, в. д. управника Народне библиотеке Србије.

Национална награда „Јанко Шафарик“ за допринос библиотекарству у Србији додељена је библиотекарки Добрили Бегенишић.

„Ја по основном образовању нисам библиотекар, него филолог, али случајно сам се нашла у библиотекарству и препознала се. Особи која је научно радознала, коју интересује српска култура, коју интересује повезивање српске културе и ширење преко граница ове земље, пружају се несагледиве могућности“, наглашава Добрила Бегенишић, добитница награде „Јанко Шафарик“.

Двадесетосми фебруар је Дан Народне библиотеке, али и Дан националне књиге.

Петар Банићевић рођени Никшићанин, играо је у драми, комедији, у класичним и савременим комадима. Остаће упамћен као први Хамлет на сцени Народног позоришта, после његовог професора, Раше Плаовића.

„Био је студиозан, имао одличну дикцију. Знао је да проникне у психолошку црту сваког лика који је играо и да га, како су говорили редитељи који су волели да раде са њим, донесе на прави начин. Чак и када критике у новинама нису биле повољне по неку представу, за Петра Банићевића су увек биле“, наводи ауторка изложбе Драгица Гаћеша.

Године 2011. установљено је признање које носи име великог глумца. Досадашњи лауреати су, између осталих, Игор Ђорђевић, Ненад Стојменовић, Нада Шаргин, Милош Ђорђевић.

„Осим глуми учио нас је одговорности и односу према послу. Изузетно није волео лењост, дилентатизам. Имао је један занимљив педагошки приступ, није желео све да ти каже и све да ти објасни. Чекао је да сам дођеш до одређених ствари, зато што су оне много интезивније и много тачније када сам дођеш код њих него када ти неко дâ коначна решења“, глумац Милош Ђорђевић.

Осим у позоришту, Петар Банићевић је био маркантна појава и на филмском платну и телевизијском екрану, где је одиграо више од 50 улога.

Његова прва збирка, Пси ће владати светом (1982), најавила је аутора који не тражи сагласност већ истину. У књигама Пакт, Музеј воштаних фигура, Велика представа и Биоскоп у провинцији Рајовић је градио свет малих градова, провинцијске тескобе и унутрашњих побуна. Његова поезија била је огољена, без украса, често иронична, али у суштини дубоко морална.

Касније збирке – Шапат са ивице света, Слудњи дан Краљева, Иза бране песме – сведоче о аутору који се враћа сопственом граду, не да би га митологизовао, већ да би га суочио са стварношћу. Писао је и за децу, у књигама Страшљиви лисац и Витез слинавог носа, показујући нежнију, разиграну страну свог талента, а они који су га пажљиво слушали знали су да је у њему постојала чиста, готово дечачка потреба за правдом и достојанством.

Роман Узгајалиште клонова потврдио је његову трајну опсесију питањима идентитета, слободе и манипулације.

Као новинар и уредник РТВ Краљево и Ибарских новости, оставио је хиљаде текстова. Био је део генерације која је веровала да реч има тежину и да новинарство није занат, већ позиција одговорности.

Рајовић није био само новинар и књижевник. Био је један од људи који су носили културне и друштвене промене у Краљеву, али и једно од заштитних лица Коалиције Заједно и грађанских окупљања и протеста 1997. године. Сто дана је сваке вечери стајао на Тргу српских ратника у Краљеву.

Иван Рајовић рођен је у Ушћу код Краљева 1956 године. Место и  датум сахране биће накнадно саопштени.

„Да би био примећен, Курбе је провоцирао. И вербално и уметнички је газио конвенције, кршио сваки табу. На пример овде са „Спавачицама“. То је први пут у историји уметности да се обрађује лезбијска љубав, не митолошки или алегоријски, већ као реалистичан моменат. Курбе је увек тачно знао у који осињак да дирне да добије реакцију. Била је то комбинација личног карактера и свесне стратегије”, рекао је Ханс Петер Виплингер, директор.

Организаторима је успело да из париског Д'Орсеја добију главна дела. Само два фале: „Сликар у атељеу“, које је присутно као позоришни реквизит, и „Сахрана у Орнансу“. Остало је ту, укључујући и мајку свих скандала -детаљни исечак женске анатомије, платно познато под називом „Почетак света“.

„Курбе је генерално био скандалозан, не само његови актови. Он је брзо схватио да је сваки скандал добар, јер скандали продају слике. Размишљао је као добар бизнисмен. Али мора се знати да у његовом укупном делу женски актови имају малу улогу, 50 слика према хиљаду”, рекао је Никлаус Гидел, кустос.

„Кроз Курбеове портрете се провлачи читав регистар људских емоција. Једног тренутка је очајан, па феминин и нежан; негде духовит, па тежак, патетичан и депресиван. Био је предводник реализма, али у пејзажима му се романтизам увлачи у слику. Савременици га описују као грубог и директног, но мислим да се само крио иза бучне фасаде”, рекао је рекао је Ханс Петер Виплингер, директор.

Ако вам се учини да вам је неко платно јако познато, али вам име аутора измиче, то је највероватније Курбе. Исто тако, ако код других сликара постоји несигурност ком правцу припадају, овде је лако - то је немилосрдни реализам. Све ваљани разлози да се посети ова изложба, кад ускоро проради брзи воз Београд Беч.

Касне вечери 15. јуна 1994. године један његов насилни испад брзо прераста у опасност. Данијеле одлуком власти доспева на присилно лечење у римску болницу. Свестан је свог поремећаја и дефинише га као "помахнитали мотор у грудима".

"Откуд то да си овде?"

Основна тема романа и није ментална болест, већ тај мотор, "силина којом живот погађа". Болничко окружење, „лудаци“, атмосфера затворености и отуђења коју доживљава младић уводи нас у занимљиву јунакову самоанализу, причу о његовом животу и људском бићу уопште, појединцу каквог види околина и ововремена медицина.

"Данас се више не лече само ментални поремећаји, данас нам смета и недокучивост живота, чудо посебности неког појединца, а наука би све да обухвати, да систематично попише. Сад се већ све сматра поремећајем, јесте ли се икад запитали зашто?"

Ако и нисте сада ћете се сигурно запитати. А најчешће питање у болници без сумње је:

"Откуд то да си овде? Питање је глупо али радозналост воли извесности, и када их нема, и док смо мали и кад одрастемо."

Оно што посебно плени је чињеница да радња тече готово линеарно, а узбуђење и читалачко ишчекивање буквално бујају. Наратор је протагониста Данијеле.

Он дневнички бележи догађаје које понекад објективно, понекад на свој начин доживљава током боравка у болници. Роман је подељен на седам поглавља, седам болничких дана. Сваки лик има главну улогу у неком дану.

"Понижена честица свемира јер имају дијагнозу"

Данијеле дели собу са пет болесника, Ђанлуком, Мариом, Алесандром, Богородичицом, Ђорђом. Сваки од њих добио је савршен портрет у галерији коју је аутор мајсторски насликао. У реалном свету они су само пацијенти, број, понижена честица свемира јер имају дијагнозу: биполарни поремећај, депресивна стања, кататонија, анксиозност, шизофренија.

Менкарели отвара њихову начету душу у којој се сместило окрњено детињство, љубав, одрастање, отуђеност... Писац ме је задивио осећајем за детаље, метафорама, једноставним начином да нам шест душевних болесника приближи, да их не сажаљевамо већ разумемо и саосећамо са њима. Понекад је довољан надимак да видите пред собом лик јунака.

Замислите човека којег зову Богородичица! Он је изнова и изнова призива да му врати изгубљену душу. Ту је и малени врабац којег Марио храни измрвљеним колачићем добијеним од Данијелеа и црно-бела фотографија Ђорђове мајке... Не, није ово напети трилер, не ређају се догађаји и вратоломни обрти, већ танани изазови најдубљим осећањима читалаца.

Браћа коју му је понудио живот

За седам дана Данијеле плете мрежу веза са људима који су му на почетку били прави странци.

"Тих пет лудака нешто је најближе пријатељима што сам икад имао, и више од тога, они су браћа коју ми је понудио живот, пронађена у истој барци, усред исте олује, између лудила и нечег што ћу једног дана успети да именујем".

Данијеле тако сазрева. Живот сматра тешким, понекад бесмисленим, желео би да затвори очи, срце, јер више не може да пати од онога што види и осећа. "Патња је звер која се завлачи под кожу". Данијеле дефинише своју болест и као „потребу за спасењем“, за разумевањем. Проналази то делимично код људи са којима дели болеснички простор и дане, код своје мајке, код др Чимаролија, љубазног доктора на одељењу који "науку предаје у руке љубави", али не и код др Манчина, лишеног професионалног и људског саосећања.

"За лудаке свих времена"

Седмог дана Данијеле напушта болницу. Излечен? Просудићете сами. У сваком случају је на добитку због пробуђене свести о важности људских односа, али и о њиховој сложености.

У једну римску болницу сместио је Менкарели читаву планету, сву нашу потрагу за смислом, страхове, изазове, отуђеност, охолост окружења, разрушени свет вредности, али и скривену доброту коју треба наћи. Она "мирише на спас".

"Спасење. За себе. За моју мајку... за све синове и све мајке. И очеве... За лудаке свих времена, прогутане у лудницама историје... Моја бољка се зове спасење, зар је могуће?"

Читајте Менкарелија. Ту лежи одговор. Овај роман је део трилогије. Претходи му "Кућа погледа", а заокружује "Увек се враћати".

„Пет година касније, 1926. године у Београд је стигла из Лондона, где је провела неколико месеци Исидора Секулић. Обавестила је своје колеге о оснивању и деловању ПЕН центра и да она позива своје колеге да оснују Београдски Пен центар. Тако и буде, 26. фебруара, састану се писци Павле и Богдан Поповић, Исидора Секулић, Јован Дучић, Милош Црњански и Иво Андрић“, наводи Вида Огњеновић, председница Српског ПЕН центра.

Били су ту и гости – Отон Жупанчић, Густав Крклец и сви заједно су основали Београдски ПЕН центар, који ће на конгресу у Берлину бити прихваћен у велику ПЕН породицу. И одмах преузети повељу ПЕН-а, да књижевност не познаје националне границе, да не сме бити прогоњена због политичких идеја, као и да писац не може бити прогоњен и осуђиван због ставова и мишљења његових јунака.

Да је ПЕН за слободу речи и против сваке цензуре, jедну од најачин порука у својим првим годинама међународни ПЕН послао је управо са Конреса у Дубровнику 1933 године.

„Tо је била кобна година по Европу. Тада се националсоцијализам појавио као партија и као идеологија. Конгрес Међународног ПЕН-а је осудио Хитлеров долазак и међу првим међународним организацијама то обнародовао јавно“, истиче председница Српског ПЕН центра.

Током другог светског рата српски ПЕН, као ни међународни, није деловао. После обнављања рада шездесетих година на Бледу је одржан конгрес коме је присуствовао и чувени драмски писац Артур Милер, кога је управо ПЕН спасао од Макартијевог прогона.

Српски ПЕН центар штитио је како светске тако и домаће писце од сваког прогона. И свих ових деценија залагао се да се наша књижевност што више преводи у свету.

„За једну књижевност која није на великом језику, ми смо пласирани у свету одлично“, наглашава Вида Огњеновић.

Свој век трајања ово једно од наших најстаријих уметничких удружења, обележиће низом догађаја које ће организовати током године у градовима Србије.