Монодрама у коопродукцији „Хабитуса“ и Крушевачког позоришта, за коју је текст и режију написала глумица Весна Станковић, премијерно је изведена пред публиком која добро разуме специфичан крушевачки менталитет и иронију.

Велика комичарка у овом комаду усамљена, али снажна, интимно своди рачуне свог живота на заласку глумачке каријере дуге шездесетпет година.

„Следеће године је обележавање 130 година од њеног рођења.Тако да је просто Боба некако одозго изабрала треутак, људе и време, и ми смо направили ову представу њој у помен, њој у част, њој у памћење“, наглашава глумица Драгана Врањанац.
Љубинка је пре монодраме, добила свој прозор сећања на фасади Крушевачког позоришта.

Марко Живић, глумац друге епохе, запамћен по таленту, духовитости и животној енергији, уз прозор и бисту на Тргу глумаца. У позоришту коме је остао веран до краја живота, простор намењен блиском сусрету глумаца и публике. Мала ноћна сцена „Марко Живић“ отворена је у кругу његових најближих пријатеља и сарадника.

„Значајније представе које смо нас двојица одиграли су биле Лет изнад кукавичијег гнезда и Не играј на Енглезе које су се играле, па ево, Лет се играо преко 250 пута, а Енглези отприлике преко 300 пута. Јако поштен колега на сцени, а као човек је био великог срца. Помагао је свима“, наводи Данијел Сич, глумац Београдског Драмског Позоришта.

„Мислим да је то некако највећи омаж који смо могли да му дамо. Да наставимо сећања на њега, да будемо и даље ту, да наставимо да радимо и да ова сцена буде прилика многим младим ауторима, уметницима који имају шта да покажу и кажу“, наглашава Бранислав Недић, управник Крушевачког позоришта.

Прилику да прва наступи добила је млада глумица Милица Димитријевић која се представила ауторским пројектом, монодрамом Кад се завесе спусте о животу и каријери још једне од крушевачких хероина, Радмиле Савићевић.

Програм је реализован у оквиру петих „Милијиних дана“, фестивала у част доајена српске глуме и дугогодишњег првака драме овог позоришта.

Из приче укорењене у ратним и историјским траумама Северне Ирске, кроз породичне односе и ритуале свакодневнице, настаје представа која трага за универзалним истинама.

„Најважније је било да дођемо до истине или бар тренутака истине на сцени и тих односа који су заправо дубоки, сликовити и реко бих тачни. Препознајете и асцоијативно, тако неке људе које познајете и неки моји пријатељи који су гледали ових дана кажу 'ово је моја ћерка', 'ово је моја бака', 'ово је моја комшиница', 'па ја имам у комшилуку овакву жену' итд. И то је најлепше у позоришу кад људи после неке представе могу да разговарају мало више и мало дубље о својим животима“, наводи редитељ Андреј Носов.

Користећи се реалистичним, документарним и надреалим средствима, представа говори о „костурима у ормару" – од оних који су последица конзумеризма и попуњавања унутрашњих празнина, до оних који се огледају у поновљеним грешкама.

„То можда знамо и из свог личног искуства да се све те ствари преносе и да како смо ми васпитани у неком духу то преносимо на своју децу иако то не желимо. А исто тако та вечита борба мајке и ћерке, што је негде генетски зацртана изледа у сваком бићу, женском са својом мајком, тако да сам ја растрзана на две стране“, објашњава Исидора Минић која тумачи улогу Џени О'Шеј.

Борба за моћ одвија се и у оквиру породице, а позоришна сцена подсећа да победа није најважнија. У представи играју Светлана Бојковић, Дара Џокић, Исидора Минић и Василија Јездић.

Признања за режију и сценарио припала су филмовима Жута слова, Како се развести током рата, Филипинка и Учитељ, док је посебно признање добио Нарцисо.

ФЕСТ је и ове године окупио филмска остварења из различитих земаља.

„Наравно да сам филмовима јако задовољан. Не само избором, не само чињеницом да су стигли, него и чињеницом да је свих 115 филмова приказано. Као што сам задовољан бројем гостију и тиме што сви гости, могу рећи, одлазе из Београда изузетно задовољни", рекао је Драган Јеличић, програмски и уметнички директор ФЕСТ-а.

Награду „Милутин Чолић“ за најбољи српски филм добио је Лордан Зафрановић за остварење Златни рез ’42: Дјеца Козаре.

Жири је филм наградио за снажан ауторски израз и доследно истраживање анатомије зла и историјских злочина, чиме се наставља ауторово дугогодишње бављење том темом.

„Моја жеља је да почне цивилизација добра, а не цивилизација зла. И чини ми се да смо ту негде на некој прекретници. Осећам да је сад већ пуна капа ратова, пуна капа убијања. Једноставно та звер у нама треба да нестане", изјавио је редитељ Лордан Зафрановић.

Награда „Небојша Ђукелић“ за најбољи регионални филм припала је хрватском остварењу Жене, луђаци и мало добрих педера.

У Регионалном такмичарском програму најбољи филм је грчко-кипарско остварење Држи се за мене, док су награде за режију и сценарио припале филмовима Последњи позив и Заједно сами.

Стручни жири једногласно је одлучио да награду додели Гоцићу, истичући естетски квалитет његовог приповедања и језичко богатство романа.

Председница жирија Слађана Илић навела је да дело отвара бројна питања о повезаности љубави и рата, стваралаштва и смрти, као и о природи зла.

„Наведена питања и теме нису нове, али због изузетних уметничких одговора на њих које је дао Горан Гоцић, као и отварања поља за инспиративне анализе, поређења и дискусије о њима, жири му је једногласно доделио награду 'Радован Бели Марковић'“, истакла је Илићева.

Овогодишњи лауреат тренутно борави и ствара у грчком селу Глоса, па је признање у његово име примила Катарина Петровић, која је прочитала и поруку награђеног писца.

„'Фиксер' је мој једини роман који чврсто, са обе корице, стоји на земљи из које сам потекао, баш као и дела Радована Белог Марковића. Он је доказао да писац не мора да се одмеће далеко да би читаоцу дочарао 'волшебни механизам који покреће свет'“, поручио је Гоцић.

Библиотека у Лајковцу, поред доделе књижевне награде, организује и бројне активности посвећене очувању успомене на Радована Белог Марковића.

Директорка библиотеке Снежана Шкорић истакла је да је ову годину посебно обележило објављивање „Новинарске бележнице“ Радована Белог Марковића, која садржи његове текстове објављиване у ваљевском листу „Напред“.

Како је навела, реч је о својеврсној хроници Лајковца и његових становника, која сведочи о преплитању новинарског и књижевног рада Радована Белог Марковића.

Награда се традиционално додељује у време пишчевог рођендана, у његовом завичају, у манастиру Светог Георгија из 14. века у Ћелијама код Лајковца.

„Вахид Хамрас је покушао да пронађе себе у стварности. И зато му је било потребно да се врати у прошлост. Његова стварност је била врло тешка, као и његова прошлост. А копање по прошлости је још изазовније јер отвара ране које нису се још зацелиле“, наглашава алжирски писац Абделатиф Улд Абдалах.

У причању прича иследницима, попут Шехерезаде, главни јунак Вахид реконстурише превару археолошке експедиције, која је довела до скрнављења гробнице локалног свеца. И истовремено реконструише свој живот, шта се догодило пре него што је отишао из села.

Принуђен да отвори срце другима како би могао да разуме себе и истину, која у Алжиру није филозофско питање, већ оно у шта сви верују вођени снагом обичаја и традиције.

„Шехерезада док је причала своје приче желела је да спасе само свој живот. Хамрасово приповедање је имало за циљ да открије прошлост и да се суочи са садашњошћу. Шехерезада је на крају смекшала срце цара и спасила се. Мој јунак је жртвовао себе како би његово друштво преживело. Ја док сам писао овај роман, писао сам о читавом друштву које треба да се спасе“, додаје писац.

Кроз призму арапског ноара Абделатиф пише о склоности савременог човека да све обезвреди и његовој жељи да стигне право на циљ, губећи радост пута и лепоту живота, што је он пронашао Београду и у игрању шаха на Калемегдану.

У категорији за млађи узраст, прво место припало је Божидару Пешеву за Дневник шумске веверице, друго Јасминки Петровић за Звездану шуму, а треће нашој колегиници Мирјани Пурић Карасовић за књигу Винчица.

„Леп је осећај управо зато што су деца наградила, то је најважније да они који читају дају оцену онима који пишу“, каже Божидар Пешев. 

Од шумских авантура до прича које откривају необичне светове, награђене су књиге које повезују различита интересовања најмлађих читалаца.

„На отварању је библиотекарка из Градске библиотеке управо то рекла, а ја ћу поновити, да су деца чак и сурова. Ту нема лажи, нема преваре. Ако им се нешто не свиђа они ће да устану, да крену, да оставе књигу“, напомиње Јасминка Петровић.
Када књижевност споји причу и знање, прошлост може да постане блиска најмлађима.

„До сада сам се надала, а сада имам и потврду да сам нашла прави начин да приближим најмлађима историјско благо винчанске културе кроз причу о свакодневици једне прадевојчице Винчице, а са друге стране ова награде је потврдила да су деца жељна знања“, наглашава Мирјана Пурић Карасовић.

Памтимо јунаке из књига, њихове пустоловине и светове у које смо, у детињству, макар и на неколико страница, могли да закорачимо.

На трагу Нушића који пише комедију, представом Уцвељени редитељ Ненад Тодоровић, показује трагедију нашег менталитета.

„Она покушава да нам објасни кроз последњу реченицу 'Како сам ја завршио у овој кући' – то је 'Како смо сви ми завршили у оваквом друштву'. Као што постоји комедија карактера и ситуације, ово је трагедија карактера и ситуације“, наглашава редитељ Ненад Тодоровић.

У представи игра девет глумаца.

„Ако је Нушић био писац кога знамо, писац менталитета и карактера нашег народа, ја бих рекао групе људи, доминантне групе људи у нашем народу, која се заправо претворила у нешто друго. То је најбоље објаснио Ненад кроз свој текст и режију“, наводи глумац Небојша Ђорђевић.

„Многа позоришта, рекао бих чак сва, покушавају да досегну ово што је ово ’мало‘ позориште успело да постигне, а то је да не пљује и не прозива туђу глупост, лицемерје и пад морала, него да управо окрене огледало ка нама самима“, напомиње глумац и кореограф Чарни Ђерић.

Представом Уцвељени приштинско Народно позориште са седиштем у Грачаници, почиње јесењу сезону, а обележава и свој 78. рођендан.

„За нас годишњица Народног позоришта у Приштини не представља једну пуку годишњицу као у неком уобичајеном, нормалном позоришту. Она представља доказ да смо још једну годину преживели и пружа нам наду да ћемо и наредну успети то да урадимо“, истиче Предраг Радоњић, директор Народног позоришта у Приштини.

Прва реприза представе Уцвељени биће уприличена и у Дому културе „Трепча“ у Звечану.

Означава унутрашње светове јунака различитог узраста, пола и друштвеног статуса, и начин на који они доживљавају сопствену егзистенцију.

Одлике Алексићевог приповедања су, по мишљењу Жирија, лирска истанчаност, психолошка изнијансираност, сувереност реченице, пријемчивост за детаљ, и посебна осетљивост за период детињства.

„Књежевна награда и признања припадају оној лепшој страни јавног књижевног живота, нарочито ако долазе под овако значајним именом, једним од најаутентичнијих гласова и наше, и светске приповедне прозе. Андрићева награда носи посебну тежину самим тим што, у мом случају, долази неком коме приповедна књижевност није матични простор књижевнога стваралачкога глашења. Ја сам првенствено песник и аутор књижевности за децу, а књига Хомункулус и друге приче о самоћи је заправо моја прва књига у овој врсти књижевног регистра“, наглашава лауреат Андрићеве награде, Дејан Алексић.

Према тестаментарној вољи Иве Андрића, од 1976. године Задужбина додељује награду за најбољу приповетку, циклус, односно збирку приповедака објављену на српском језику претходне године.

У време када се научни рад и креативно писање често посматрају као одвојене активности, Карсон је показала колико су они дубоко повезани. Њен рад подсећа нас да се мишљење и машта не надмећу једно с другим, већ се непрестано међусобно обогаћују. Резултат је опус који је истовремено интелектуално захтеван и креативно смео.

Карсон се без напора креће између античког и савременог света, не тако што брише историјске разлике, већ тако што у њима проналази своје место. У њеним рукама антика никада није ризница културног ауторитета нити складиште узорних текстова. Она је жив, нестабилан простор гласова, фрагмената, тишина и одсустава.

То је можда најочигледније у њеном односу према старогрчкој књижевности. Сапфа, Симонид, Софокле и Еурипид у делима Карсон не појављују се као предмети научне реконструкције. Они су саговорници.

Њихове речи прелазе векове како би осветлиле искуства која нам и даље измичу: жељу, тугу, чежњу, отуђеност и смртност. Карсонин дијалог са антиком показује да антички свет опстаје не зато што је сачуван, већ зато што и даље ствара нова значења.

Изнова и изнова, њено стваралаштво враћа се питањима удаљености. Између љубавника. Између језика. Између живих и мртвих. Између онога што се може сазнати и онога што мора остати недокучиво.

Жеља код Карсон ретко представља кретање ка поседовању; она је сусрет са одсуством. Њено писање задржава се у празнинама и међупросторима који обликују људско искуство, проналазећи у њима и бол и могућност. Мало је савремених аутора који су тако проницљиво писали о чежњи и њеним бројним облицима.

Та преокупација удаљеношћу нераздвојна је од њеног радикалног експериментисања са формом. Фрагментација, цитирање, прекиди и колаж постају начини промишљања сећања, жеље и губитка. Књиге попут Ерос горко-слатки (1986), Аутобиографија црвеног“ (1998), Лепота мужа (2001), Нокс (2010) и Флоут (2016) непрестано доводе у питање очекивања читалаца о томе шта песма, есеј, превод или књига могу бити.

Ипак, формалне иновације Карсон никада не делују као иновације саме ради себе. Оне произлазе из захтева тема којима се бави. Форма никада није украс; она је истраживање.

Утицај Ен Карсон

Оно што Ен Карсон издваја од многих њених савременика јесте спој интелектуалне смелости и емоционалне уздржаности. Језику, књижевности и људском искуству приступа са необичном одважношћу – али њен рад истовремено обележава дубока усредсређеност на одсуство, неизвесност и оно што се не може у потпуности изрећи.

Духовито, понекад поражавајуће и готово увек непредвидиво, њено писање захтева много од читалаца, али ту пажњу награђује ретким интензитетом. Читаоци, док читају Карсон, имају осећај да прате аутора који открива нове могућности унутар језика, а да је истовремено болно свестан његових ограничења.

Утицај стваралаштва Карсон већ се види код млађе генерације писаца и научника који се слободно крећу између критике, превођења, поезије и креативне прозе. Многи су научили из њеног примера да ове активности не морају бити раздвојене.

Оно што је Карсон оставила за собом није метод који треба опонашати, већ осећај интелектуалне слободе: спремност на експериментисање, прихватање неизвесности и поверење у то да строго промишљање само по себи може постати чин књижевног стваралаштва.

Нобелова награда често је одавала признање писцима који проширују наше разумевање онога што књижевност може бити. Ен Карсон несумњиво припада том кругу. Њен опус променио је однос између поезије и научног рада, антике и модерног доба, мишљења и осећања.

Још важније, показала је безбројним читаоцима да књижевност остаје један од најмоћнијих начина да се сусретнемо са оним што је удаљено, тешко и другачије.

Марина Олењина била је балерина, кореограф, балетски педагог, оснивач и први шеф Балета Српског народног позоришта.

Трочлани жири награду Александру Илићу доделио је за врхунске домете у уметничкој и савременој игри које је досегао као кореограф, солиста и педагог, оснивач Професионалонг удружења балетских играча.

„Посебно ми је задовољство што ми награду додељује Удружење балетских уметника Војводине, јер сам и сам новосадски ђак. Сцена и публика Новог Сада су увек са радошћу и одушевљењем поздрављали моје представе. Посебно бих издвојио рад са ансамблом Балета Српског народног позоришта, који су обележили неке од најбољих тренутака моје кореографске каријере”, рекао је Илић на вест о награди која му је додељена и која је још једна у низу бројних признања остварених током његове плодне каријере.

Плакета и бронзана статуета, рад академског вајара Ласла Силађија, Александру Саши Илићу, биће уручена 13. октобра, на сцени Опере и тетра Мадленианум, пред извођење његове кореографске представе Кармен – Свита и Болеро.

Та балетска представа, као и његови ранији радови, најбоље илуструје Илићево кореографско мајсторство и умеће виртуозног спајања модерног и класичног.

Иза гвоздене ограде два дуга реда столица, на једној седи манекен/лутка у људској велични. Ова у Бечу носи црте ауторке Кејт Милет. Изворно је то било лице младе Американке Силвије Лајкенс, којој је дело и посвећено.

„Кад сам овог лета преузела МУМОК, провела сам доста времена у 'дружењу' са збирком. МУМОК-ова колекција обухвата дванаест и по хиљада радова насталих у последњих сто година. Знала сам шта ми је циљ, визуелно представити карактер уметности као човековог сензибилног сапутника који на раменима носи морал друштва. Кад са тако опсежним фундусом планирате изложбу тог типа, потребно је једно дело, упечатљиво, смислено и шокантно, које ће активирати читаву поставку преко емотивног регистра. Инсталација 'Terminal Piece' испуњава ту потребу, јер је рођена из осећаја изолације и страха, спремности да се истина изговори или поднесе“, каже у изјави за РТС, Фатима Хелберг. 

У резултату, на пет нивоа показује се четристо дела близу једне стотине аутора. Ту су Јозеф Бајс, Марсел Бродхарс, Лучо Фонтана, Ребека Хорн, Сол Левит, Брус Науман, Микеланђело Пистолето, Сигмар Полке, Арнулф Раинер, Роберт Раушенберг, Сај Томбли, Франц Вест, Хајмо Цоберниг, да споменемо само неке.

Поставка је идејно компактан, емотивно непријатан визуелни дискурс, који се посетиоцу отвара кроз централни „терминални“ објекат, инсталацију Кејт Милет.

Силвијино детињство

Силвија Лајкенс (Sylvia Likens) је рођена 1949, у породици која је радила у циркусу, путовала с циркусом, наступала на сајмовима забаве. У америчком сленгу се тај друштвени слој зове "carnie people“. Деца Лајкенсових, а фамилија их је са Силвијом имала петоро, била су запуштена, гладна и без родитељске бриге.

У јулу 1965, преко низа случајности, Силвија и њена млађа сестра Џени су се нашле у кући Гертруде Банишевски, рођене Ван Фосан, американке холандског порекла. Гертруда је имала седморо властите деце из три службена и једног дивљег брака. Све везе су завршавале у насилним обрачунима, очеви нису плаћали алиментације, Гертруда није имала ни сталан посао, ни професију.

Лајкенсову децу је прихватила као хранитељка, за 80 долара на месец. Чим је, а то је било брзо, престао да стиже договорени новац, „хранитељка“ је почела да физички злоставља две девојке, практично девојчице, 16 и 15 година. Обе је тукла, али је била посебно фиксирана на Силвију, коју је затворила у подрум.

Од августа 1965, до коначног убиства крајем октобра, Силвија је била изложена страховитом мучењу и иживљавању. Њено убијање, физичко и ментално, трајало је пуна два и по месеца. Био је то тимски рад, у коме су поред Гертруде суделовали старији син и ћерка, плус двојица момака из суседства, осим Гертруде сви малолетни. Укупно пет особа, и Џени шеста једног тренутка, истина под претњом убиства на лицу места.

На суђењу починитељима детаљно је описано шта се догађало у подруму ужаса у Индианополису. Гертруде и ћерка су добиле доживотну у првој инстанци, син и момци из комшилука две до двадесет година.

Кејт Милет и инсталација бола

Америчку уметницу и активисткињу Кејт Милет (Kate Millett) рођену 1934 у Минесоти, умрлу 2017. у Паризу, европска публика пре свега познаје као рану теоретичарку и књижевницу феминизма. Њена докторска дисертација Сексуална политика из 1970. спада у стандардна дела женског ослобађања.

Феминизам је у међувремену обезвређен актуелном воук-културом, јер су жене сада у ситуацији да се ослобађају од мушкараца који тврде да су жене. 

Свеједно, Милет је са том књигом оставила класик феминизма.

Случај убиства Силвије Лајкенс је Милетову оставио у шоку. Практично сазнање да су људи уопште способни за тако нешто, гурнуло је у емотивну изолацију. Треба додати да се Гетруда на суђењу понашала театрално, као несхваћена мајка и хранитељка којој отимају децу. Никад се није покајала за учињено. Помилована је после двадесет година затвора.

Милетова је најпре направила инсталацију која се сада показује у МУМОК-у, а седам година касније, 1979, написала и књигу Подрум: медитације о жртви (The Basement: Meditation on a Human Sacrifice).

Изложба као црква

Визуелно поставка у МУМОК-у комбинује драматичну инсценацију и white cube – белу хладну галеријску коцку. Ту су полиптих Црни мед аустријске фотографкиње Биргит Јиргенсен, такозвана рањена платна француског енформелисте Жана Фотријеа, монументалне дрвене скулптуре Пољакиње Магдалене Абакановић, лирске асемблаже Луиса Гудмана, Американца рођеног у Азербејџану.

Нико од споменутих не живе више. До њих као и до уметности уопште улази се – кроз цркву.

Поставка нема дизајнера, него сценографа. То је Ана Виброк, позната и вишеструко награђивана позоришна сценографкиња из Немачке. 

„По мом схватању, до уметности се долази преко сакралних терминала. Улаз у њу треба да води кроз нешто што је као црква. Зато смо се у приземљу одлучили за инсенацију црквеног ентеријера. Ако инсталација Милетове активира поставку, инсталација цркве у приземљу је откључава. На други поглед, виде се преломи који мењају перцепцију сакралног. Наша црква нема олтар, исечена је према апсиди, из мобилне сакристије допире куцкање. Инспирација долази из цркве у Витенбергу, оне на чијим вратима је Лутер пре пет векова закуцао својих 95 теза“, објашњава Ана Виброк у интервјуу за РТС.

Фатима Хелберг шири причу о „цркви“ као прологу који посетиоца води у пет чинова поставке.

„Ова изложба је као бина, где постоје просценијум, дубина, бекстејџ, реквизити. Кад уметност посматрате кроз доживљај, онда схватате колико је повезана са вером. Уметност поседује моћ и енергију, због чега улази у простор сакралног. Постоје моменти у вери без којих уметности не би било. Не би постојала, да не додирује исте теме, исте емоције као и религија“, наглашава Хелбергова.

Уметност говори, људи ћуте

Уметничка дела стоје у дијалошком односу. Та реченица се данас чује на практично свим изложбама европских музеја, да објекти уметности комуницирају једни с другима, разговарају, међусобно размењују информације, равнодушни према људима. Рекло би се да је то мода времена, али и многа више – добро је да барем неко разговара.

Свакако се исплати посетити ову изложбу плавих, белих и мрачних соба, у којима се смењују декори готичке цркве и југендстил болнице.

Једно од њених најпознатијих дела, „Аутобиографија Црвеног“, из 1998. године, полази од мита о Гериону и Хераклу и претвара га у савремену причу у стиху.

У „Лепоти мужа“ Карсон спаја поезију и прозу како би говорила о љубави, прељуби и распаду брачне везе.

Њена дела карактерише спајање различитих књижевних форми, а једна је од најцењенијих преводилаца античких аутора, посебно грчких песника, чиме је класичну књижевност повезивала са савременим књижевним изразом.

Ен Карсон рођена је 1950. године у Торонту у Канади. Још током средње школе наставник латинског понудио јој је да је после часова учи старогрчки, а то интересовање одредиће њен каснији књижевни пут.

Студирала је класику на Универзитету у Торонту, где је стекла диплому, магистрирала и докторирала. Током каријере предавала је на више универзитета у Канади и Сједињеним Државама, укључујући универзитете Мекгил и Мичиген.

Међу фаворитима који су спомињани као могући добитници Нобелове награде за књижевност били су и кинеска књижевница Цан Сјуе, јапански писац Харуки Мураками, канадска књижевница Маргарет Атвуд, амерички писац Томас Пинчон, аустралијска књижевница Алексис Рајт и нигеријска списатељица Чимаманда Нгози Адичи.

Признања пре Нобелове награде

Ен Карсон је током каријере добила бројна књижевна признања. Међу њима су Грифинова награда за поезију, награда Т. С. Елиота, Лананова књижевна награда и Макартурова стипендија, позната и као „генијални грант“. Добила је и стипендије Гугенхајмове фондације и Америчке академије у Берлину.

Њен рад је током година привукао пажњу не само читалаца поезије већ и академске и књижевне јавности. Критичари су посебно истицали њену ученост, познавање класичне књижевности и спремност да преиспитује границе између поезије, прозе, есеја и превода.

Историјат Нобелове награде за књижевност

Нобелова награда за књижевност установљена је тестаментом шведског индустријалца и проналазача Алфреда Нобела из 1895. године, а први пут је додељена 1901. године. Нобел је предвидео да признање припадне аутору који је створио „најистакнутије дело у идеалном правцу“.

О добитнику одлучује Шведска академија, која ту улогу има од самог почетка доделе награде.

Предлоге за кандидате могу да подносе чланови академија и сродних институција, професори књижевности и лингвистике, претходни добитници Нобелове награде за књижевност и представници књижевних организација, а самостално кандидовање није могуће.

Награда се не додељује нужно за једну књигу, већ за целокупан књижевни опус аутора. Од 1901. до 2025. године додељено је 118 Нобелових награда за књижевност, које су припале 122 лауреата. Награда није додељена у седам наврата, углавном током Првог и Другог светског рата.

Међу познатим добитницима су Рабиндранат Тагор, Томас Ман, Ернест Хемингвеј, Албер Ками, Габријел Гарсија Маркес, Тони Морисон и Боб Дилан.

Награда се традиционално уручује 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела, а уз медаљу и диплому лауреат добија и новчани део награде.

1947. Тони Вилсон је тринидадски текстописац, басиста, певач и члан групе Hot Chocolate. Компоновао је неке од најпознатијих хитова групе Love Is Life , Emma , Brother Louie и You Sexy Thing .

1948. Џони Рамон је амерички гитариста и текстописац, најпознатији као гитариста панк рок бенда Рамонс и један од мојих омиљених гитариста . Био је један од оснивача бенда, и члан током целе њихове каријере. Као члан групе је примљен је у ”Кућу славних рокенрола” 2002. Године 2003., појавио се на Тајмовој листи ”100 највећих електричних гитариста”. Исте године, он је био на 16. месту листе " 100 највећих гитариста свих времена". Умро је 2004.

1985. Бруно Марс је амерички певач, кантаутор и продуцент. До сада је објавио три албума. Марс је продао преко 130 милиона албума широм света, што га чини једним од најпродаванијих музичких уметника свих времена. Осам његових песама достигло је број један на Билбордовој листи најбољих 100.

Рођени на данашњи дан :1934. Doc Green (The Drifters), 1945. Ray Royer (Procol Harum) и 1967. Teddy Riley (Blackstreet)

Догодило се 8. октобра

1957. Џери Ли Луис је снимио свој класик Great Balls of Fire.

1966. Бубњар групе Cream, Џинџер Бејкер, срушио се током свирке на Универзитету у Сасексу у Енглеској након што је свирао 20-минутни бубњарски соло. Касније се опоравио у локалној болници.

1967. Jimi Hendrix, Arthur Brown и John's Children су наступили у позоришту Севиља у Лондону.

1980. Принс је објавио свој трећи албум ”Dirty Mind”.

1980. Talking Heads су ојавили свој четврти студијски албум ”Remain In Light” који је продуцирао Брајан Ино.

1982. Missing Persons су објавили деби албум ” Spring Session M ”. Са албума су се издвојиле песме Walking in L.A . и Destination Unknown .

1983. Објављен је филм “Rumble Fish” (у домаћој дистрибуцији познат као “Аутсајдери”) редитеља Френсиса Форда Кополе. Том Вејтс се у филму појавио као власник билијар-сале „Benny's Billiards”, који непрестано жваће жваку. Његов лик се налазио на маргинама главне радње, али му је поверен дужи, поетски монолог о животу, времену и старењу.

1984. Група Devo објавила је свој шести студијски албум “Shout”.

1987. Сва три члана групе Зи Зи топ су купила карте за пут на Месец.

1987. Чак Бери је добио звезду на холивудској стази славних.

1988. U2 су са песмом Desireна врху британске листе синглова.

1990. Еди Ведер је одлетео из свог дома у Сан Дијегу у Сијетл, где је први пут упознао своје колеге из бенда Перл Џем и започео недељу снимања која су постала главни део њиховог дебитантског албума, ”Ten“. Ведер је изабран на основу вокала које је додао на инструментални демо од три песме који је бенд направио.

1991. Група Саунгарден је објавила други студијски албум ”Badmotorfinger”.

1992. Америчка пошта је издала поштанске марке у част легенди рокенрола Елвиса Преслија, Бил Хејлија , Бади Холија , Ричи Валенса и других.

2001. Објављен је седми студијски албум ”Змај од ноћаја” бенда Бајага и Инструктори. “Змај од ноћаја” је представио бонус ЦД под називом И ја сам звездаш, који су представили три верзије песме "Звезда", посвећене фудбалском клубу Црвена звезда.

2006. Килерс су са другим албумом ”Sam’s Town” на првом месту у Великој Британији.

2013. Група Cage the Elephant објавила је свој трећи студијски албум “ Melophobia ”. На њему се налазе песме Come a Little Closer и Cigarette Daydreams.

2013. Lissie је објавила свој други студијски албум “ Back to Forever ”. На њему се налазе песме Shameless и Sleepwalking.

2016. Роберт Плант и Сент Винсент су свирали на Festival of Disruption у Лос Анђелесу, догађају који је организовао редитељ Дејвид Линч, а који је укључивао пројекције филмова и медитацију.

2021. Сем Фендер је објавио свој други студијски албум “ Seventeen Going Under ”. На њему се налази песма Spit of You.

2021. Група Magdalena Bay је објавила свој дебитантски албум “ Mercurial World ”. На њему се налази песма Secrets (Your Fire).

Рођени 9. октобра

1940. Џон Ленон је енглески музичар , композитор и гитариста Битлса . Његова креативна каријера је садржала и епизоде у којима се може описати као политички активиста, уметник, глумац и писац . Био је део Ленон -Макартни тандема који је веома утицао на развој рок музике. Постао је културна икона 20. века. Џон Ленон је један од најпопуларнијих и најутицајнијих музичара и његове песме су рангиране међу најбоље и најслушаније песме 20. века. Умро је 1980.

1944. Џон Ентвисл је енглески бас гитариста легендарне групе Ху. У ”Кућу славних рокенрола” је примљен као члан групе 1990. Умро је 2002.

1948. Џексон Браун је амерички текстописац, музичар и певач, који је током своје каријере продао 18. милиона плоча у САД. Објавио је 15 албума.

1970.Пи-Џеј Харвије енглеска гитаристкиња и певачица. До сада је објавила десет студијских албума. Једна од омиљених женских ликова у рокенролу.

1975. Шон Ленон је британски и амерички музичар. Син је музичара Џона Ленона и Јоко Оно, као и полубрат Џулијана Ленона и Кјоко Кокс. Током каријере, Ленон је био члан бендова Cibo Matto, The Ghost of a Saber Tooth Tiger, The Claypool Lennon Delirium и групе својих родитеља, Plastic Ono Band. Објавио је три соло албума: “Into the Sun” (1998), “Friendly Fire” (2006) и “Asterisms” (2024).

1990. Катарина Пејак је српска блуз певачица, текстописац и пијаниста. До сада је објавила пет албума.

Рођени на данашњи дан : 1949. Rod Temperton, 1967. Mat Osman (Suede), 1973. Terry Balsamo (Evanescence) и 1976. Sean Lennon

Догодило се 9. октобра

1961. Реј Чарлс је са песмом Hit the Road Jackна првом месту америчке листе синглова.

1964. Због анти-апартхејд ембарга који је увео Синдикат британских музичара, Ролингстонси су отказали турнеју по Јужној Африци.

1965. Битлси су започели четворонедељни низ на првом месту америчке топ-листе синглова са баладом Пола Макартнија Yesterday, што је групи омогућило десето прво место у САД. Први пут је објављена на албуму ”Help!“ у августу 1965. године, осим у Сједињеним Државама, где је објављена као сингл у септембру. Са више од 2.200 обрада, једна је од најобрађиванијих песама у историји снимљене музике, а такође је проглашена за поп песму број 1 свих времена од стране МТВ-а и часописа Ролинг Стоун. Године 1997, песма је уведена у ”Гремијеву кућу славних”.

1969. БиБиСи је по први пут одбио да емитује неку песму , у овом случају Je t'aime ... Moi non plus од Сержа Гинзбурга. И поред забране, песма је стигла до првог места у Великој Британији.

1971. Род Стјуарт је са својим класиком Maggie May на првом месту у Британији, где ће остати пет недеља.

1976. Секс Пистолси су потписали уговор са издавачком кућпм EMI Records, за који су добили 40.000 фунти. Уговор је раскинут три месеца касније.

1976. Dr Feelgood су са албумом ”Stupidity” на првом месту британске листе албума.

1978. Умро је белгијски кантаутор Жак Брел. Брел није само певао своје шансоне, већ их је дубоко емотивно проживљавао. Свака његова песма била је дубоко проживљено емотивно искуство, о чему је певао без увијања и лажног срама, дајући комплетног себе публици којој се обраћа, а то је она у то време знала да цени. Често се обрушавао на малограђанштину, и бројне предрасуде које је она имала, ипак је љубав, као снага која покреће свет, била тема већине његових песама.

1985. Јоко Оно је отворила парк Strawberry Fields у част Џона Ленона у Њујорку.

1987. Брус Спрингстин је објавио свој осми студијски албум, ” Tunnel of Love “ . Садржи синглове Brilliant Disguise, Tunnel of Love “ One Step Up, Tougher Than the Res t и Spare Parts.

1989. Бенд The Jesus and Mary Chain је објавио свој трећи студијски албум ”Automatic “ . Издвојиле су се песме Head On и Blues from a Gun.

1993. Нирвана је ушла на америчку топ-листу албума на прво место са албумом ”In Utero“, својим трећим и последњим студијским албумом.

2001. Боно, Мајкл Стајп и Моби ненајављено су се појавили у Њујорку на другом од два добротворна концерта против насиља које су организовали Бисти Бојси.

2003. Карен О, фронтменка групе „Yeah Yeah Yeahs” и изузетно енергична извођачица, повређена је након што је пала са бине током наступа у Сиднеју, а монитор јој пао на главу. Након што је отпевала још једну песму, пребачена је у болницу, али је већ два дана касније наступала у инвалидским колицима, када се бенд вратио на исто место ради учешћа на фестивалу.

2006. Група Bad Brains започела је серију наступа током три вечери у клубу „CBGB”, у последњој недељи рада тог чувеног музичког простора.

2007. Група Band of Horses објавила је свој други студијски албум “ Cease to Begin ”. На њему се налазе синглови Is There a Ghost и No One's Gonna Love You.

2007. LeAnn Rimes је објавила свој девети студијски албум ” Family ”, који садржи хит- синглове Nothin' Better To Do и What I Cannot Change.

2007. Josh Groban објавио је свој божићни албум ”Noël”. Он је постао најпродаванији албум 2007. године и један од најпродаванијих божићних албума свих времена.

2007. Група The Hives објавила је свој четврти студијски албум ” The Black and White Album ”. На њему се налазе синглови Tick Tick Boom, T.H.E.H.I.V.E.S., Won't Be Long, Try It Again и You Got It All... Wrong.

2007. Група Beirut објавила је свој други студијски албум ” The Flying Club Cup ”. На њему се налазе синглови Nantes, A Sunday Smile, Cherbourg и The Penalty.

2012. A. C. Newman је објавио свој трећи соло студијски албум ” Shut Down the Streets ”. На њему се налазе синглови I'm Not Talking, Encyclopedia of Classic Takedowns и Strings.

2018. Mondo Scripto, прва изложба текстова и цртежа Боба Дилана, отворена је у галерији Halcyon у Лондону.

2020.Future Islands објављују свој шести студијски албум ” As Long as You Are ”. Издвојила се песма For Sure.

Рођени 10. октобра

1917. Телонијус Манк је амерички џез пијаниста. Део је мале и одабране групе музичара који су одговорни за стварање нове врсте џеза , би-бапа, у раним четрдесетим годинама двадесетог века. Захваљујући посебном начину свирања и композиторском таленту постао је један од вођа у развоју модерног џеза. Умро је 1982.

1955. Дејвид Ли Рот је амерички певач, најпознатији по раду у групи Ван Хален. Са групом је примљен у ”Дворану славних рокенрола” 2007.Објавио је шест соло албума.

Рођени на данашњи дан : 1945. Jerry Lacroix (Blood, Sweat & Tears), 1946. John Prine, 1955. Tanya Tucker, 1959. Kristy MacColl, 1960. Eric Martin (Mr. Big), 1961. Martin Kemp (Spandau Ballet) и 1979. Mya

Догодило се 10. октобра

1902. Основана је компанија за гитаре Гибсон Мандолин .

1962. Би-Би-Си је некако утврдио да је песма Monster Mash Бобија Пикета увредљива и забранио је емитовање на својим радио-таласима.

1963. Кабаре певачица Едит Пјаф је умрла у својој вили на Француској ривијери, у 47. години.

1969. Група Кинг Кримсон је објавила деби албум ”In the Court of the Crimson King”. Албум се сматра једним од најважнијих албума прогресивног рока.

1970. Изашао је први број музичког магазинаSounds. Магазин је редовно излазио до 1991.

1970. Нил Дајмонд је по први пут на врху америчке листе синглова са песмом Cracklin' Rosie .

1970. Блек Сабат су на првом месту британске листе албума са својим другим албумом "Paranoid". Са албума су се издвојиле насловна песма, Iron Man и War Pigs.

1978. Џо Пери и Стив Тајлер из групе Аеросмит су повређени након што је на бину бачена пиротехничка бомба током концерта у Филаделфији. Група је наступала иза заштитне ограде до краја турнеје.

1983. Culture Club је објавио свој други студијски албум ” Color by Numbers “ . Садржи синглове Church of the Poison Mind, Karma Chameleon, Victims, Miss Me Blind и It's a Miracle.

1985. Лучано Паваротијев божићни албум из 1976. године ”0 Holy Night“, постаје први класични албум са платинастим тиражом, са продајом од преко милион примерака у Америци.

1987. Вајтснејк су са песмом Here I Go Again на првом месту у Великој Британији.

1988. U2 је објавио свој шести студијски албум “ Rattle and Hum ”. Садржи синглове Desire, Angel of Harlem, When Love Comes to Town и All I Want Is You.

1988. Група Pet Shop Boys објавила је свој трећи студијски албум ” Introspective ”. На њему се налазе синглови Domino Dancing, Left to My Own Devices и It's Alright.

1991. ”Психолошко пропагандни комплет М-91” (или само М-91) трећи је албумРамба Амадеуса . Албум садржи 10 песама од којих су издвојиле Џемо воли џем , Инспектор Нагиб , Халид инвалид , Хари и модерна обрада народне пјесме Смрт попа Мила Јововића.

1994. Група Лајбах је објавила албум ”Нато”.

1995. Група Green Day је објавила свој четврти студијски албум ” Insomniac ”. На њему се налазе песме Geek Stink Breath, Stuck with Me, Walking Contradiction и Brain Stew / Jaded.

1995. Poe је објавила свој деби албум ” Hello ”. На њему се налази песма Angry Johnny.

1995. Група Black Grape је објавила свој деби албум ” It ’ s Great When You ’ re Straight … Yeah ”. Издвојиле су се песме Reverend Black Grape, In the Name of the Father и Kelly ’ s Heroes.

1995.No Doubt је објавио свој трећи студијски албум ”Tragic Kingdom”. Са песмама као што су Just a Girl, Spiderwebs и Don ’ t Speak, Tragic.

1995. Објављена је компилација “Working Class Hero: A Tribute to John Lennon“. Садржи обраде песама бендова Red Hot Chili Peppers, The Flaming Lips, Collective Soul, Mad Season, Sponge, George Clinton и других.

1999. У хотелу „Гранд” у Лас Вегасу одржана је добротворна аукција предмета који су припадали Елвису Преслију. Ручни сат је продат за 32.500 долара, кутија за цигаре за 25.000 долара, бејзбол лоптица са потписом за 19.000 долара, а аутомобил „линколн континентал” из 1956. године за 250.000 долара.

2002. Џеј-Зи објављује песму '03 Bonnie And Clyde, у којој гостује Бијонсе; то је био њен први соло наступ након распада групе Дестинис чајлд. Песма је била прва назнака да су њих двоје у вези, будући да их Џеј у њој назива „новим Бобијем и Витни”.

2002. Дванаест демонстраната обучених у костиме мајмуна протестовало је испред куће за одмор Ијана Брауна, бившег певача групе Стоун Роузис, у северном Велсу. Демонстранти су тврдили да Браун продаје кућу са пет спаваћих соба, смештену у малом селу Литфаен на полуострву Лин, по превисокој цени коју локално становништво није могло да приушти. Костими мајмуна које су носили анонимни демонстранти алудирали су на назив Брауновог тадашњег соло албума ”Unfinished Monkey Business”.

2005. Danger Mouse и MF Doom , под заједничким именом ” Danger Doom ” објавили су свој једини студијски албум ” The Mouse and the Mask ”. На албуму се налазе песме Sofa King и Old School.

2006. Двадесетједногодишња Лили Ален, која је стекла славу у својој родној Енглеској, први пут је наступила у Сједињеним Државама, у дворани „Hiro Ballroom” у Њујорку.

2006. Стинг је објавио албум ”Songs From the Labyrinth”, који садржи песме за лауту из 16. века.

2006.Jay Reatard је објавио свој дебитантски соло студијски албум ” Blood Visions ”. На њему се налазе синглови Blood Visions, My Shadow, Death Is Forming, Oh It's Such a Shame и Nightmares.

2007. Група Рејдиохед применила је иновативан приступ приликом објављивања свог седмог студијског албума ”In Rainbows”, понудивши га за преузимање уз могућност да слушаоци сами одреде цену. Иако већина људи није платила ништа за преузимање, албум је ипак постигао успех.

2017. Са 54 године сам написао своју прву песму. До сада сам написао седамдесетак песама од којих сам 45 отпевао и снимио на четири албума колико сам до сада објавио. Сви се они налазе на мом Јутјуб каналу. Један од тих албума је ”Љубавна револуција” из 2019 који сам објавио на овај дан, као члан групе Српски Свемирски Програм . Једна од омиљених песама са тог албума је Мућке, као омаж популарној серији.

2013. Пол Макартни и његов бенд изненадили су Њујорчане изводећи песме са свог албума „New“ на кратком импровизованом бесплатном концерту пред око 3.000 људи на дугачком камиону паркираном усред Тајмс сквера.

2014. Тејлор Свифт је проглашена Билбордовом женом године 2014, чиме је постала прва уметница која је два пута добила награду. Награда се додељује уметници која је „обликовала и инспирисала музичку индустрију својим успехом, лидерством и иновацијама“ током прошле године.

Рођени 11. октобра

1946.Дерил Холје амерички музичар, композитор, певач и члан дуа Hall & Oates. Објавио је и шест соло албума.

Рођени на данашњи дан : 1950. Andrew Woolfolk (Earth, Wind & Fire), 1962. Scott Johnson (Gin Blossoms), 1973. Brendan Brown (Wheatus) и 1992. Cardi B

Догодило се 11. октобра

1955. Елвис Пресли, Карл Перкинс и Џони Кеш су кренули на заједничку турнеју. Први концерт су имали у Абилејну.

1960. Арета Френклин је дебитовала на сцени у Вилиџ Вангарду у Њујорку.

1961. Група Highwaymen је са песмом Michaelна првом месту у Великој Британији.

1969. Велики блуз музичар Мади Вотерс је скоро погинуо у саобраћајној несрећи близу Чикага. Тројица његових сапутника у возилу су погинула у несрећи.

1971. Џон Ленон је објавио сингл Imagine са истоименог албума.

1976. Холандска група Pussycat је на првом месту британске листе синглова са песмом Mississippi .

1976. Секс Пистолси су снимили свој први сингл Anarchy in the U.K. Био је то хит, упркос томе што га је Би-Би-Си забранио. Текст песме подржава насилну интерпретацију анархије која је одражавала осећај беса, конфузије, немира, економске фрустрације и друштвеног отуђења које је осећала генерација обесправљене омладине седамдесетих година 20. века.

1976. Објављен је концептуални албум Доне Самер “ Four Seasons Of Love “ . Садржи песме Spring Affair и Winter Melody.

1976. АББА је објавила свој четврти студијски албум, “ Arrival “ . Садржи синглове Dancing Queen, Money, Money, Money, Knowing Me, Knowing You, Dum Dum Diddle и That's Me.

1980. Група Полис је на првом месту британске листе албума са својим трећим албумом ”Zenyatta Mondatta”, са кога су се издвојиле песме Don't Stand So Close to Me и De Do Do Do, De Da Da Da.

1990. Бубњар Дејв Грол је први пут свирао са групом Нирвана на концерту у Олимпији.

1981. Принс је извиждан док је отварао концерт групе Ролингстонси у Меморијалном колизеуму у Лос Анђелесу. Стонси имају добре намере да доведу звезду у успону, али његов наступ није добар за ову публику, и када отвори свој мантил да би открио бикини гаћице, постаје ружно. Принс више никада није наступио као предгрупа.

1985. Група Simply Red објављује свој дебитантски албум ” Picture Book “ . На њему се налази песма Holding Back the Years .

1988. Група Ministry је објавила свој трећи студијски албум ” The Land of Rape and Honey ”. На њему се налазе синглови Stigmata и Flashback.

1990. Бубњар Дејв Грол је одсвирао свој први наступ са бендом Нирвана, када су наступили у клубу North Shore Surf Club у Олимпији.

1991. Компанија Apple Computers је платила 29 милиона долара тужбу коју је покренула компанија Битлса.

1994.Група Кремпс је објавила сингл Naked Girl Falling Down the Stairs.

1994. објављен је албум ”Clerks: Music from the Motion Picture”. Овај албум представља музику из истоименог црно-белог филма редитеља Кевина Смита из 1994. године, који је означио његов пробој и чија се радња одвија у једној продавници у Њу Џерзију; албум садржи песме састава Alice in Chains, Stabbing Westward и Bad Religion, као и музику три бенда повезана са Минесотом: Bash & Pop, Golden Smog и Soul Asylum.

1997. Verve су на првом месту енглеске лисете албума са својим трећим албумом ”Urban Hymns”.

2003.Читатељи часописа Моџо су гласали да је песма That's All Right од Елвиса Преслија најважнији тренутак у рокенролу. На другом месту је прелазак Боба Дилана са акустичне на електричну гитару, а на трећем месту је сингл White Riot од групе Клеш.

2004. Џејмс Блант је објавио свој дебитантски албум ” Back to Bedlam “ . На њему се налази песма You ’ re Beautiful.

2005. Deerhoof је објавио свој седми албум ”The Runners Four“.

2009. Барбара Стрејсенд је на првом месту америчке листе синглова са песмом Love Is the The Rescas .

2012. Ролингстонси су објавили сингл Doom And Gloom .

2016. Род Стјуарт је добуо титулу Сер.

Интервју: Петар Јањатовић, рок новинар

Како су изгледали почеци рокенрола код нас у Србији ?

П.Ј. Тај пионирски период је изгледао јако романтично. Начин на који су музичари долазили до нових песама је био скроз герилски и тај период верног копирања страних хитова је трајао негде, чини ми

се, до, рецимо, 67.-68. године, јер је група 220, например, имала тај огроман хит песму Осмјех са њиховог првог албума, који ми рачунамо као први рокенрол албум.

Зоран Мишчевић је био једна од првих рокенрол звезда . Који су у то време бендови били популарни у Београду и у Србији ?

П.Ј. Од игранки на којима је свирао Миле Лојпур које су се одржавале на Калемегдану, па преко Перице Стојанчића, ”урлатора” из Ниша, па до Силуета које су основане 1961. Затим, Џентлмени у којима су свирала браћа Јелић. Елипсе, Црни бисери, Пламених пет и Златни дечаци. Занимљиво је да су Златни дечаци били миљеници Николе Караклајића и када је ишао на неки шаховски турнир он је чланове групе пријавио као младе шахисте. На турниру им је организовао свирку, а чак су успели да сниме синглицу за неку дискографску кућу из Холандије.

За развој рокенрола код нас је битна и појава радио емисије Вече уз радио коју је уређивао Никола Караклајић . Ти си и сарађивао са Николом. Како је изгледало радити са њим ?

П.Ј. Кроз његову редакцију је прошло много музичара и новинара који су касније направили каријеру. Имали смо много простора да учимо и напредујемо. Никола је превасходно био добар педагог и он је на прави начин радио са младим људима.

Колико је рокенрол утицао на свакодневни живот тих година код нас ?

Утицај рокенрола је био велик. Генерације младих су усвајале нову музику, културу, облачење, одједном су ти млади људи постајали зрелији.

Почео си да пишеш у магазину Здраво, да би наредних година писао за многе рокенрол магазине . Како данас гледаш на тај период свога живота ?

П.Ј. Мислим да смо ми имали невероватну срећу, не само људи који су се бавили рок новинарством, него генерално људи који су се бавили културом. Имали смо јако много простора где смо могли да се искажемо.

Ти си написао рокенрол енциклопедију домаћег рокенрола која је доживела пето издање. Како је ишао процес стварања тако озбиљне књиге и колико је трајао рад на писању ?

П.Ј. Током деведесетих година сам почео да склапам књигу, направио садржај и онда скупио све од специјализоване музичке штампе, књига које сам имао по кутијама, фиокама и кренуо да системетски обрађујем материјал. И онда када је стигао први компјутер у кућу, онда сам полако почео да пишем, да би књига изашла 1998., и ових дана сам често на промоцијама петога издања.

Рођени 12. октобра

1935.Sam Moore је амерички певач, најпознатији као половина дуа Sam & Dave од 1961. до 1981. године. Члан је ”Куће славних рокенрола”. Умро је 2025.

1948. Rick Parfitt је енглески музичар, најпознатији као ритам гитариста групе Статус Кво. Умро је 2016.

1978. Ана Ђурић, позната као Констракта је српска певачцва и композитор. Са групом Земља грува је наступала у периоду од 2007 до 2019. Представљала је Србију на Песми Евровизије 2022. у Торину, са песмом In corpore sano , која је заузела пето место.

1981. Ивана Рашић Трмчић познатија под псеудонимом Сајси Ем-Си , је српска реперка. Објавила је 4 студијска албума.

Рођени на данашњи дан : 1955. Pat Dinizio (The Smithereens), 1956. David Letts (The Damned) и 1969. Martie Maguire (The Chicks)

Догодило се 12 октобра

1955. Компанија Крајслер је представила грамофоне високе верности звука за своје аутомобиле модела из 1956. године. Овај уређај, познат као „Highway Hi-Fi”, производила је компанија „CBS Electronics”; био је висок око четири инча (нешто више од 10 цм) и широк мање од једне стопе (око 30 цм), а монтирао се испод инструмент-табле. Плоче од седам инча, које је искључиво за „Highway Hi-Fi” производила компанија „Columbia Special Products”, ротирале су се брзином од 16 2/3 обртаја у минути и имале су скоро три пута већи број бразди по инчу у односу на стандардне ЛП плоче. „Крајслер” је обуставио производњу ових уређаја крајем 1958. године.

1957.Током аустралијске турнеје Литл Ричард се јавно одрекао рокенрола и бацио своја четири дијамнтска прстена у реку Хантер у Сиднеју. Следећих пет година ће провести у пропагирању Јеванђеља. Након тог периода се вратио рокенролу.

1965. Радећи на албуму ”Rubber Soul” у студију Abbey Road у Лондону, Битлси су снимили песму Norwegian Wood (This Bird Has Flown). Песма је имала деоницу ситара Џорџа Харисона, што је означило прво појављивање индијског инструмента на поп плочи.

1968. Big Brother and the Holding Companyсу са својим албумом ”Cheap Thrills” на првом месту америчке листе албума. Омот је урадио мој омељени лик андергтаунд стрипа Роберт Крумб, чију сам изложбу имао прилике да видим 2005 године у Лондону.

1971.Умро је Џин Винсет у Санта Кларити, Калифорнија.

1974. Bay City Rollers су са деби албумом ” Rollin ” на првом месту у Великој Британији. Са албума су се издвојиле песме Remember , Shang-a-Lang и Summerlove Sensation .

1974. Група Блонди је по први пут наступила у култном њујоршком клубу CBGB.

1978. Сид Вишуз је ухапшен у Њујорку, када је полиција пронашла у његовој хотелској соби мртву Ненси Спунген.

1979. Флитвуд мек су објавили албум ”Tusk”

1985. Џенифер Раш је на првом месту британске листе синглова са песмом Power of Love где ће остати пет недеља.

1987. Група The Wedding Present објавила је свој дебитантски студијски албум ” George Best ”. На њему се налазе синглови Everyone Thinks He Looks Daft, My Favourite Dress, Anyone Can Make a Mistake, Nobody's Twisting Your Arm и Why Are You Being So Reasonable Now?.

1993. Група Salt-N-Pepa објавила је свој четврти студијски албум ” Very Necessary ”. Издвојили су се синглови Shoop, Whatta Man, None of Your Business и Heaven 'n Hell.

1993. Група The Lemonheads објавила је свој шести студијски албум , *Come on Feel the Lemonheads*. На њему се налазе синглови Into Your Arms, It's About Time, Big Gay Heart и The Great Big No.

1993. Група Letters to Cleo објавила је свој дебитантски студијски албум ” Aurora Gory Alice ”. Издвојиле су се песме I See и Here & Now.

1993. Faith Hill објавила је свој дебитантски албум ” Take Me As I Am ”, који садржи синглове Piece Of My Heart и Wild One, који су заузели прво место на топ-листама.

1995. Тупак Шакур је пуштен из затвора „Клинтон” уз кауцију од 1,4 милиона долара, коју је платио Суџ Најт. Заузврат, Тупак је потписао уговор за три албума са Најтовом издавачком кућом *Death Row Records*.

1996. Једна од ових ствари се разликује од осталих. Ево како је изгледала америчка топ-листа албума: 1. место Селин Дион ( Falling Into You ), 2. место Кени Џи ( The Moment ), 3. место Мерилин Менсон ( Antichrist Superstar).

1997. Док је манија за групом Backstreet Boys расла широм света, бенд је морао да откаже бесплатан концерт на отвореном на тргу Мостенсес (Mostenses Plaza) у Мадриду јер се окупио превелики број обожавалаца.

1997. Џон Денвер је погинуо када је експерименталном авиону ручне израде, којим је управљао, нестало горива, након чега се летелица срушила у море код залива Монтереј у Калифорнији.

1998. Група Placebo објавила је свој други студијски албум “ Without You I'm Nothing ”. На њему се налазе синглови Pure Morning, You Don't Care About Us, Every You Every Me, Without You I'm Nothing и Burger Queen Fran ç ais.

2008. Група Оејзис је са својим седмим и последњим албумом ”Dig Out Your Soul” на првом месту у Великој Британији.

2012.Једна од мојих омиљених песама великог италијанској певача Ероса Рамацотија , Un angelo disteso al sole је објављена.

2014. George Ezra је на првом месту британске листе албума са својим дебитантским албумом ”Wanted on Voyage”.

2018. Биографски филм ”Први човек“, инспирисан животом астронаута Нила Армстронга, дебитује у америчким биоскопима. Р&Б певач Леон Бриџис појављује се као џез музичар Гил Скот -Херон, рецитујући песму Whitey On The Moon.

Рођени 13. октобра

1941. Пол Сајмон амерички је певач, текстописац и глумац. Велики успех је доживео као члан дуета Сајмон и Гарфанкел којег је основао 1956. са Артом Гарфанкелом. Написао је највеће хитове те групе као што су The Sound of Silence , Mrs. Robinson и Bridge over Troubled Water . Након разлаза са Гарфанкелом започео је соло каријеру током које је издао 14 студијских албума.

1980. Ашанти је америчка певачица , модел, музички продуцент , плесачица и глумица. Објавила је шест албума.

Рођени на данашњи дан: 1944. Robert Lamm (Chicago), 1947. Sammy Hagar, 1959. Marie Osmond и 1968. Carlos Mar’n (Il Divo)

Догодило се 13. октобра

1962. Дон Еверли се срушио током пробе на сцени у позоришту Принца од Велса у Лондону, уочи турнеје групе Еверли Брадерс по Великој Британији, која је трајала 22 дана. Враћен је авионом у САД на лечење, а турнеја је настављена уз соло наступ Фила Еверлија.

1965.Група Ху је снимила њихов класик My Generation у Лондону.

1974. Умро је ТВ водитељ Ед Саливен.

1978. Квин је објавио сингл Fat Bottomed Girls“/„Bicycle Race“, са насловном фотографијом која комбинује слике из обе песме.

1980. INXS су објавили свој дебитантски студијски албум ” INXS ”. Садржи сингл Just Keep Walking.

1981. Оливија Њутн-Џон је објавила свој једанаести студијски албум ” Physical ”. Издвојиле су се песме Physical, Make a Move on Me и Landslide.

1982. ”Shabooh Shoobah“ је трећи студијски албум аустралијског рок бенда INXS. Био је то први албум бенда објављен широм света и појавио се на америчкој листи Billboard 200 и на листи Hot Pop Albums Chart. Албум је изнедрио четири сингла: The One Thing, Don't Change, To Look at You и Black and White.

1983. Синди Лопер , издаје свој први соло албум ” She ’ s So Unusual ”. Са албума је објављено шест синглова, а Girls Just Want to Have Fun је постала светски хит и њена прва песма која се нашла на Билборд Хот 100 листи. Песма Time After Time је постала њен први хит број један на листи и доживела је сличан успех широм света. Албум је продат у преко 6 милиона примерака у Сједињеним Државама и 16 милиона примерака широм света.

1984. U2 су објавили други студијски албум ” Unforgettable Fire ”. Са албума се издвојила песма Pride (In The Name Of Love ’ ).

1986. Берлин је објавио свој четврти студијски албум “ Count Three & Pray ”. Садржи синглове Take My Breath Away, Like Flames и You Don't Know.

1992. Принс (са бендом New Power Generation) објавио је свој четрнаести студијски албум “ Love Symbol ”. Садржи синглове Sexy MF, My Name Is Prince, 7, Damn U и The Morning Papers.

1992. 4 Non Blondes су објавили свој дебитантски студијски албум “ Bigger, Better, Faster, More! ”. Садржи синглове Dear Mr. President, What's Up?, Spaceman и Superfly.

1992. Mudhoney објавили су свој трећи студијски албум “ Piece of Cake ”. Издвојиле су се песме Suck You Dry и Blinding Sun.

1998. Група Golden Smog објавила је свој други студијски албум ” Weird Tales ”. На њему се налазе синглови Until You Came Along, Please Tell My Brother и Looking Forward to Seeing You.

2002. Бенд Muse је покренуо правни поступак против Селин Дион након што је објавила да ће се њен предстојећи концерт у Лас Вегасу звати ”Muse“. Певач бенда Мет Белами је рекао: „Не желимо да ико помисли да смо пратећи бенд Селин Дион.“

2008. Ринго Стар је објавио да више нема времена да одговара на писма обожавалаца или да потписује аутограме. У видео поруци на својој веб страници, Стар је замолио обожаваоце да му уопште не шаљу никаква писма. „Нема више писма обожавалаца и нема предмета за потписивање. Ништа“, рекао је. „Мир и љубав.“

2011. Maroon 5 су са песмом Moves Like Jagger на првом месту у Великој Британији.

2016. Боб Дилан је добио Нобелову награду за књижевност.

2017. Бек је објавио свој тринаести студијски албум ”Colors”. Садржи синглове Dreams, Wow, Dear Life, Up All Night и Colors.

2017. Сент Винсент је објавила свој пети студијски албум ”Masseduction”. Издвојиле су се песме New York, Los Ageless, Pills и Masseduction.

Рођени 14. октобра

1940. Клиф Ричард је енглески певач и глумац. На трећем је месту најпродаванијих музичара у Уједињеном Краљевству, иза Битлса и Елвиса Преслија. Два пута је учествовао на Песми Евровизије: 1968. и 1973. године. 1995. проглашен је витезом. У почетку каријере (све до 1969. године) пратио га је бенд The Shadows . Током каријере је објавио бројне успешне песме попут Dreamin ’ , Some People , My Pretty One , Miss You Nights и Mistletoe and Wine.

1946. Џастин Хајвард је енглески музичар, гитариста, певач и фронтмен групе Моди Блуз у периоду од 1968 до 2018. Као члан групе је примљен у ”Дворану славних рокенрола” 2018. Са групом је објавио 16 албума.

1978. Ашер је амерички певач, плесач, текстописац и глумац. Током каријере продао је преко 75 милиона примерака широм свеета, што га чини једним од најпродаванијих музичких извођача свих времена, Ашер је освојио бројне награде и признања, укључујући 8 Гремија и 18 Билбордових награда. Објавио је осам албума.

Рођени на данашњи дан:1945. Colin Hodgkinson (Whitesnake), 1948. Marcia Barrett (Boney M), 1974. Natalie Maines (The Chicks) и 1975. Shaznay Lewis (All Saints)

Догодило се 14. октобра

1959. Боби Дарин је са песмом Mack the Knife на првом месту британске листе синглова. Песма је добила и Греми награду.

1966. Пинк Флојд су извели свој први андерграунд концерт у Лондону.

1969. Полиција из Њу Џерсија је издала налог за хапшење Френка Синатре због његових веза са мафијом.

1972. Из рубрике Греота да се баци бележимо хапшење Џоа Кокера и његовог пратећег бенда због поседовања марихуане у Аделаиду, Аустралија.

1977. Дејвид Боуви је објавио албум ”Heroes” на коме су сарађивали Брајан Ино и Роберт Фрип.

1977. Бинг Крозби је умро од срчаног удара након што је завршио рунду голфа у Шпанији, у 74. години.

1983. Лајонел Ричи је објавио свој други соло студијски албум, ”Can’ t Slow Down “ . Садржи синглове All Night Long (All Night), Running with the Night, Hello, Stuck on You и Penny Lover.

1985. INXS су објавили свој пети студијски албум ” Listen Like Thieves “ . Издвојиле су се песме What You Need, This Time и Kiss the Dirt (Falling Down the Mountain).

1997. Green Day је објавио свој пети студијски албум ” Nimrod ”. Садржи синглове Hitchin' a Ride, Good Riddance (Time of Your Life), Redundant и Nice Guys Finish Last.

2002. The Libertines су објавили свој дебитантски студијски албум ” Up the Bracket “ . Издвојиле су се песме Up the Bracket, Time for Heroes, I Get Along и What a Waster.

2004. Ерик Клептон је суспендован из вожње у Француској након што је ухваћен како вози брзином од 215 км/х у свом Поршеу 911 Турбо у селу јужно од Дижона. Добио је казну и одузета му је возачка дозвола у Великој Британији. Након што је платио казну, Клептон је позирао фотографима са локалним жандармима, а затим напустио место догађаја у свом Поршеу; његова секретарица је била за воланом.

2016. Група Kings of Leon објавила је свој седми студијски албум ”Walls”. На њему се налазе синглови Waste a Moment, Reverend, Around the World, Walls и Find Me.

2020.Post Malone је освојио девет награда на Билбордовој свечаности која је одржана у Лос Анђелесу.

Награда је установљена на иницијативу академика Владимира Величковића који је новчана средства своје националне пензије усмерио за подршку младим ликовним уметницима за цртеж.

„Од експериментисања са материјалима, техникама, од класичног цртачког израза, па до онога шта све цртеж може бити. То смо потенцирали, али смо се трудили да целу изложбу некако структуирамо кроз некакве блиске, односно сродне тематске, мотивске просторе или опет нека блиска размишљања када је у питању форма, линија, однос према простору, телу…'', објашњава кустос изложбе Мирослав Карић.

Посебна пажња је посвећена цртежу као медију који брише границе између записа или скице и оствареног дела.

„Та тежња и тенденција да се сви досадашњи добитници награде за цртеж из Фонда Владимир Величковић прикажу на изложби и да се тиме омогући један опсежан, свеобухватан преглед уметничке продукције у протекле две деценије“, напомиње кустоскиња Даница Ђорђевић Јанковић.

Изложба „Владати линијом“ може се видети у Галерији САНУ до 6. децембра.

Али, немојмо се заваравати. Званично не постоји категорија „кандидат за Нобелову награду”. Шведска академија не објављује номинације, а евиденција о њима остаје деценијама недоступна. Као што су деценијама присутне спекулације да ли је узвишени идеал нарушен политиком и предрасудама.

„Мислим да то нарушавање иде из два смера. Један је терен политичке коректности, који свакако једно време влада. А други је некаква накнадна ауторизација одлуке, или накнадни однос према тој одлуци“, сматра књижевни критичар Петар Арбутина.

„Исто тако важна улога друштвеног ангажмана писаца. Од писаца се очекује да буду активни у сфери, макар постколонијалних или деколонијалних студија, у сфери феминизма, екологије...“, напомиње проф. др Владислава Гордић Петковић.

О неким великим књижевним именима као потенцијалним добитницима већ се годинама спекулише. Добро упућени кажу да је њихов избор упитан јер искуство показује да Шведска академија избегава ауторе који већ имају статус поп звезде.

„Неко ко би Руждију, који потпуно заслужује ту награду, дао ту награду, он би, рецимо, вероватно индуковао једну кризу која би произашла из те одлуке“, наводи Арбутина.

„Свакако биће занимљиво видети да ли ће можда у први план ући Томас Пинчон, вечити фаворит, који је пак протеклих две или три године постао изузетно актуелан зато што се полако обистињује све оно о чему је писао. Теорије завере, општи надзор, општа контрола...“ каже професорка Гордић Петковић.

Да ли ће бити изненађења или ће неко од дугогодишњих фаворита добити ово најважније светско признање, знаћемо сутра у 13 сати када се отворе врата Шведске академије.

Тиме ће бити завршен процес који је почео готово годину дана раније. Иако се Нобелова награда често доживљава као признање чији избор зависи од неколико људи иза затворених врата, процедура је прилично прецизно утврђена.

За избор лауреата задужена је Шведска академија, институција која има 18 чланова и чији је задатак, између осталог, да чува и развија шведски језик и књижевност. Алфред Нобел је управо Академији поверио избор добитника Нобелове награде за књижевност.

Процес номинација почиње претходне године. Нобелов комитет Академије шаље позиве за предлагање кандидата стотинама људи и институција широм света.

Међу њима су професори књижевности и лингвистике, чланови академија, ранији добитници Нобелове награде за књижевност и представници релевантних књижевних удружења. Сам кандидат не може да се пријави за награду.

Сваке године стигне око 300 номинација, а међу њима може бити и више стотина различитих имена. Нобелов комитет потом почиње да сужава избор.

На пролеће се формира ужи избор, који се током наредних месеци додатно смањује. Академија током лета проучава дела кандидата и разговара о њима, а коначна одлука доноси се у октобру.

Шта заправо одлучује

Ту Нобел постаје много мање егзактна институција.

Алфред Нобел је у тестаменту навео да награду треба да добије аутор који је у књижевности створио „најизврсније дело у идеалистичком правцу“. Формулација је довољно широка да Академији остави велики простор за тумачење.

Данас се, осим књижевне вредности, посматрају и ширина и утицај целокупног опуса аутора, као и његова способност да превазиђе границе сопствене културе.

Превод на велике светске језике може бити важан показатељ међународног утицаја. Књижевне награде попут Међународног Букера, Сервантесове или Бихнерове такође могу да допринесу видљивости неког аутора, али ниједна од њих није формални услов за Нобелову награду.

Зашто не знамо ко је био номинован

Једна од највећих тајни Нобелове награде јесте управо списак кандидата.

Шведска академија имена номинованих чува 50 година. Тек тада јавност може да сазна ко је био предлаган и колико пута.

Архива зато открива и колико дуго поједини аутори могу да чекају на признање. Британска књижевница Дорис Лесинг, која је Нобелову награду добила 2007. године, први пут је била номинована чак 35 година раније.

Због тога се данас често говори о фаворитима, али нико ван Академије не може са сигурношћу да зна ко се заиста налази у завршном избору.

Нема ограничења на књижевни жанр

Нобелова награда није резервисана за романописце.

Добитници су били песници, драмски писци, прозни аутори, али и књижевници чији опус тешко може да се сврста у један жанр. Године 2016. награду је добио Боб Дилан за стваралаштво које је Академија оценила као поезију изражену кроз његову музичку форму.

Године 2015. лауреаткиња је била белоруска књижевница Светлана Алексijeвич, позната по документарној прози заснованој на сведочењима људи.

Избор, дакле, не зависи од форме колико од процене да је одређени аутор оставио изузетан траг у књижевности.

Када се сазнаје ко је био у трци

Не сутра, нити следеће године.

За имена кандидата из 2026. мораћемо да чекамо до 2076. године.

До тада ће јавност имати само нагађања, прогнозе и листе фаворита. Овогодишње кладионичарске и медијске процене посебно издвајају кинеску књижевницу Кан Сјуе, као и неколико већ познатих светских аутора, али коначна одлука остаје у рукама Шведске академије.

Управо је то један од разлога због којих објављивање Нобелове награде за књижевност сваке године има посебну тежину: неколико минута у Стокхолму представља завршетак процеса о којем ће се потпуни детаљи знати тек пола века касније.

„Филозофи су измислили вештачку интелигенцију. Термин је филозофски 1964. измишљен и професор Драјфус га је први деконструисао. И реакао, па ви хоћета Декарта да утерате роботу у главу. А то неће моћи тако, ако се не вратимо у прошлост и не видимо шта је Декарт причао, шта Платон пре њега“, напомиње филозоф Илија Лабало, уредник темата.

Полазећи од тога да је вештачка интелигенција прича из прошлости и од разлике математичког од перцептивног духа, овај темат часописа бави се Платоном, Аристотелом, Декартом, долазећи до модерне филозофске мисли.

Води нас кроз жанр научне фантастике у књижевности и популарној култури и историје стрипа од Астродечака из 1950. до јапанских манги на којима ствараоци вежбају машту на тему вештачке интелигенције.

„Она је као плоча где се виде те фантазије филозофа рационалиста. Тако да је уметност ту послужила да се њихови снови пласирају. Рецимо, у књижевности 19. века имамо Франкенштајна. Тако да је прича започета на терену филозофије и пласирана је у културу и поп-културу“, напомиње Лабало.

У времену када је реч 2024. године брејнрот – труљење мозга, постала синоним за мождано преоптерећење услед лутања дигиталном стварношћу Градац је новим тематом важну тему посложио и сагледао на прави начин.

Селектор програма је Сашо Огненовски, писац и позоришни критичар из Македоније.

„По мени, регионални фестивали су много важнији од међународних фестивала. Овај фестивал је од велике важности за регион зато што обухвата начине мишљења свих ових земаља“, наглашава селектор фестивала, Сашо Огненовски.

Фестивал је свечано отворен премијером Софке, настале према делима Борисава Станковића, рођеног пре стотину и педесет година.

Како сам наслов сугерише, у центру пажње је лик и судбина жене, и њен трагично подређени положај у немилосрдном патријархату.

„Ја се цео живот дивим женама. Женама и приватно, женама у литератури и мислим да су жене бића која управљају овим светом. Ја им то признајем. Ја не желим да будем алфа мужјак. Ја се увек препуштам и у мислима, а и приватно, да ме воде жене“, каже глумац и редитељ представе, Ирфан Менсур.
Протагонисткиња представе, Софка, лик романа Нечисте крви, целим својим бићем се опире друштву које спутава изразе осећања, истине и слободе. А ова представа нас подсећа на Борино уверење да је у свакој уметности најважнија осећајност, која покреће племенитост у човеку.

А ако то не учини, онда није уметност.

Једно од најтежих поглавља наше историје – страдање српског народа у Великом рату, али и његово достојанство да упркос свему живи и ствара.

„Овде има широк репертоар понуде, и тонске, и визуелне, и балетске, која је изванредно решена. Тако да је ово заиста добар балет у правом смислу те речи, јер има шта да се гледа, а оно што звучи долази из доњег фундуса, доноси светлост, таму, асоцира, може да скрене пажњу. Али то што видите у равни и покрету је веома квалитетно решено“, објашњава композитор, академик Светислав Божић.

Жртва уметника и народа. Прича у чијем средишту се налазе Надежда и Растко Петровић. Кореографију за дело урадио је Јовица Бегојев.

„Сматрамо да је тај наслов веома важан. Заправо тематика је веома важна за национални театар, с обзиром да обрађује како Надежду и Растка Петровића, тако и страдања српског народа у Првом светском рату. А то је нешто што одређује наш народ и по карактеру. То је један период који је после Косовског боја и најзначајнији у историји српског народа“, наглашава в. д. управника Народног позоришта у Београду, Драгољуб Бајић. 

Васкрсле сени су тек почетак. Током октобра премијера у драми – Сумњиво лице, затим Грк Зорба и на Дан позоришта, у новембру, премијера прве српске опере – На уранку.

Нова сезона прилика је за нове сусрете у Народном позоришту са великим делима, уметницима и причама.

Остави душу нек спокојно снева,

Док крај нас лишће на дрвећу жути

И ласте лете пут топлих крајева", певао је Ракић.

Поставка га представља као песника, дипломату и једну од значајнијих личности српске културе с почетка 20. века.

Део његове етнографске збирке са Косова и Метохије представљен је на изложби.

„Широј публици Ракић је познат као песник и он заправо заузима најзначајније место у српској поезији, али песништво је било само одушка од тешких дипломатских активности, а Ракић је био школовани правник, школовао се у Паризу", напомиње ауторка изложбе, Виолета Ђорђевић.

Поставку чине изложбени панои, аудио-визуелна грађа, прва издања Ракићевих књига и уметничке инсталације. Изложба је савременим приступом прилагођена и млађим генерацијама, одраслим уз технологију.

„Самим тим и да њима цео простор буде окружење у којем ће се осећати природно", наводи Ненад Миленовић, директор Библиотеке града Београда.

На тридесетак изложбених паноа, приказује се животни и стваралачки пут Милана Ракића, откривајући не само хронологију његовог живота већ и суштину личности која је својом културом, образовањем, честитошћу и отменоношћу постала симбол једног времена.

Посебну вредност изложби даје фотографска грађа коју је за ову прилику великодушно уступио господин Синиша Влајковић, наследник породице Љубомира Ковачевића, из које потиче Ракићева супруга Милица. Уметничке инсталације додатно проширују изложбену причу, стварајући простор у којем се Ракићева поезија не само чита, већ и доживљава.

Изложба „Господин Милан Ракић: поета и дипломата" у Библиотеци града Београда до 6. октобра.