Цане такође прича о данима кад је одрастао у Новом Београду, окружен „хардкором“ традиционалне музике као што су Мехо Пузић, Сафет Исовић и Тозовац, а истовремено уводи публику у сцену тадашњег Београда. Присећа се златног периода београдских клубова, када је млади Ђогани дошао као „европски шампион у брзим рукама“ и представио нове плесне покрете у новобеоградској дискотеци.

„Панк је дошао као неко ослобођење,“ каже Цане, описујући како су он и његова генерација кроз панк пронашли своје место у свету. Сећа се како је слушао прве плоче, попут „Electric Ladyland“ Џимија Хендрикса, које су, како каже, „отвориле врата тајанственог.“

Говори о својој музичкој едукацији кроз старе бројеве „Џубокса“ и утицају људи попут Џима Морисона и Хендрикса на његову лирику.

„Нисам певао због риба, увек сам имао фазу да нешто кажем некоме,“ наглашава Цане, истичући колико му је важно да публика осети његову поруку.

У разовору, он дели приче о томе како су први концерти Партибрејкерса у клубовима и на улицама Београда привукли младе, а посебно о легендарном наступу у Дадову, који је означио почетак њихове каријере. „Музика, поезија, све то је пут у себе, да нађеш светло у свом мраку,“ каже Цане, наглашавајући колико је важно остати аутентичан у свету који често брише индивидуалност.

Сазнајте како је изгледала атмосфера у београдским студијима осамдесетих и како је Цвеле снимао чувене албуме попут „Пакет Аранжмана“ и „Артистичке радне акције“. Зашто су ти албуми важни за историју домаћег рокенрола и како је доживео сусрет са младим Цанетом који је дошао у студио са школским књигама да би снимио „Досаду“?

Који су то култни концерти који су остали урезани у сећању? Како је било наступати са Инструкторима на Тајшмајдану 1985. по киши, на концерту где је Бајага постао велика звезда, или у московском парку Горки пред више од сто хиљада људи? И како је дошло до идеје о оснивању Музеја рокенрола у Београду и шта ће све у њему бити изложено?

Чућете како су настале неке од култних песама, укључујући „Први снег” и како је радио у чувеном студију Енца Лесића. Да ли сте знали да је свој први албум „Дијагноза“ Спира снимио за само 40 сати и да је затим морао да га продаје на посебан начин, због проблема са издавачима?

Откријте и како је Спира доживео свој живот у Лондону, како је радио у свету софтвера, а музиком наставио да се бави кроз концерте и алтернативне наступе. Сазнајте зашто и данас сматра да је музика „догађај у тренутку“ и какве албуме би препоручио као музички поклон. Сазнајте  невероватну животну причу човека који је спојио традицију и иновацију у каријери која траје деценијама.

Читајте Роковник Рок Календара на порталу РТС.

Причао је о раној сцени, утицају београдских свирки, и времену када су дискотеке почеле да мењају облик музичке културе. Џет објашњава како су музицирали на Каленићу и о енергији коју су те године донеле, све до култне емисије на Радио Београду која је привукла генерације слушалаца.

Зашто је за Џета музика увек била нешто више од звука и како је успео да споји своје интересовање за рокенрол са радијским ангажманом? Сазнајте које албуме и данас сматра најзначајнијим и шта мисли о развоју музичке индустрије од тада до данас

Читајте Роковник Рок Календара на порталу РТС.

.

Како су Београд и Нови Сад сарађивали кроз музику и фестивале? Како су игранке 60-их и 70-их поставиле темеље за експлозију панк и новоталасне сцене?

Богица, аутор неколико књига о новосадској рок сцени, прича о времену када су бендови из малих војвођанских села долазили као "Битлси". Шта је обликовало новосадску панк сцену, а ко је био истински покретач таласа који је променио музику у региону? Како су бендови попут Пекиншке патке и Обојеног програма изборили своје место, и како је Егзит фестивал утицао на будућност рокенрола у Србији?

Читајте Роковник Рок Календара на порталу РТС.

Јањатовић дели сећања на легендарне бендове попут „Силуета“, „Црних бисера“ и „Плавих стрела“, и открива како су уредници ризиковали посао да би емитовали песме „Битлса“ и „Стоунса“. Читајте и о узбудљивим анегдотама са фестивала и тадашњих медија као што су „Џубокс“ и „Вече уз радио“, који су формирали читаву генерацију музичара и фанова.

Како је било снимати албуме попут „Пакет аранжмана“ и „Артистичке радне акције“, шта мисли о споју рокенрола и народне музике, и који албуми су, по њему, обавезни за сваког љубитеља домаћег звука?

Сазнајте зашто је Јањатовићу писање енциклопедије рокенрола било као „игра у песку“ и који су, по њему, кључни бендови који су дефинисали домаћу рок сцену током последњих деценија.

Читајте Роковник рок календара на порталу РТС.

Да ли су могли замислити да ће први наступ под именом Београдски синдикат уследити неколико дана пред бомбардовање 1999? Зашто им је заједништво постало мото и колико им је то значило кроз све године рада?

И како су успели да споје бунтовне поруке са песмама попут „Алал вера“ и „Сви заједно,“ које и даље одзвањају међу публиком? Откријте шта их и данас мотивише да стварају, од љубави према музици до жеље да покрену друштвене промене.

На крају, не пропустите њихове препоруке за омиљене албуме који су формирали музички укус чланова Београдског синдиката!

Читајте Роковник Рок Календара на порталу РТС.