Светосавско наслеђе: животна филозофија и јединствени српски начин живота

Светосавље се, према речима Светог владике Николајa Жичког (Велимировићa), објашњава као „православно хришћанство српског стила и искуства, утемељено на лику и делу Светог Саве“.

Појам који је изведен из имена свеца, настао је у међуратном периоду, када су млади српски интелектуалци, блиски цркви, тражили темељ српског народа и националне мисли. На 700. годишњицу од смрти светитеља, тврде да је најбољи узор био Свети Сава.

Теолог др Бранко Радовановић истиче да светосавље представља историјску реализацију универзалних хришћанских истина.

„Како остварити светитељство, односно светост као задат идеал хришћанства“, објашњава Радовановић смисао појма.

Историчар Милош Ковић, професор Филозофског факултета у Београду, сагледао је како се о наслеђу Светог Саве мислило средином 20 века: „У делу историчара Николе Радојчића најчешће се истиче потреба да се разнолики утицаји из времена Светог Саве, позног 12. и раног 13. века, стваралачки асимилују – прикупе и да се из тога сагради нешто што је била аутентична српска варијанта универзалне мисли и идеје православља“.

Наглашава да се у тој намери истиче аутентичност, посебност и различитост.

„Са друге стране, неки писци, као што су Димитрије Најдановић или Владимир Вујић, истичу да је национални лик и просветитељски лик Светог Саве – као заштитника школства, потиснуо оно што је у суштини најважније, а то је Свети Сава као светитељ“, појашњава Ковић.

„Највећа и најсвеобухватнија личност поникла у српском народу“

Патријарх Порфирије је приликом овогодишње Светосавске академије истакао да је Свети Сава био човек Цркве и човек средњовековне немањићке државе, подвижник и дипломата, градитељ и законодавац, лекар душа и тела, миротворац, књижевник и учитељ народа.

„Његово дело се не може свести на једну област, јер је оно прожимало целокупан живот народа који је Јеванђељем Христовим рађао и обликовао“, беседио је поглавар Српске православне цркве.

Теолог Бранко Радовановић тако наглашава да је у историји хришћанства светосавље јединствен верски и друштвени и културни покрет.

„Будући да је светосавље метод и начин приступа Христу, оно тежи универзализацији, што значи да је оно прихваћено и код других православних народа“, каже Радовановић.

Професор Ковић каже да је из тог концепта, макар у том српском случају, требало да проистекне нешто што би могло да да одговоре на питања времена.

„Из једне српске перспективе, која се не би задржала искључиво на националним оквирима, него би прерасла у нешто што је југословенска, па и свесловенска идеја - аутентичног мишљења и аутентичног осећања света“, као важно назначује Ковић.

Култ светитетаља наставио се и 790 година од смрти Светог Саве, док црква упућује на православље и светосавље које остаје српски начин приступа Христу.