Ин мемориам: Академик Миро Вуксановић

„Речи су јаче од нас. Када год на то заборавимо, увек будемо кажњени” говорио је Миро Вуксановић, редовни члан Српске академије наука и уметности, један од наших најугледнијих писаца, овенчан Ниновом наградом за роман Семољ земља и добитник других најзначајнијих књижевних награда.

„Он је буквално посисао мит и језик и он је ту никао. На извору мита и језика. А онда долази један спој тог фолклора, тог крајње архаичног, са нечим што је постмодерно“, истиче академик Јован Делић.

„Хоћу да нагласим да је он био један од наших истакнутих, угледних писаца чији је напор да споји фолклорну инспирацију, далеку успомену на необичну и, све од нас култулорошки даље крајеве, са савременом поетиком, са чудним поступком, са азбукама, са стиховима, са стварима које не бисмо видели изворно у том свету. То је драгоцен напор“, наводи проф. др Александар Јерков, директор Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.

Немерљив допринос српској Култури академика Вуксановића огледа се у плодном уредничом раду и покретању значајних едиција, пре свих, Десет векова српске књижевности.

„Друга кућа у којој је он оставио значајног трага, то је свакако Задужбина Иве Андрића. Он је тамо основао један пројекат који је тешко било остварити. То је прво критичко издање Сабраних дела Иве Андрића. То је велика ствар“, додаје академик Делић.

„Миро Вуксановић ће бити убележен у обема главним доменима свога рада. Биће запамћен као изузетан управник више библиотека, који је за собом оставио легат посвећености чувању наше баштине и њеном високом истицању у целом репертоару културне историје“, наглашава професор Јерков.

Велики допринос дао је као управник најстарије српске библиотеке, Библиотеке Матице српске.

„Свакако је најзначајније, можда, и зато стављам градацијски то, оно што је урадио у Академији, као што је то урадио и у Матици. Он је Библиотеку САНУ претворио у неку врсту културне жиже“, сматра академик Јован Делић.

Одлазак академик Мира Вуксановића велики је губитак за српску књижевност и културу.