Музеј Вука и Доситеја обележио годишњицу фото-документарном изложбом

У згради где је од 1809. до 1813. године била Велика школа, данас је Музеј Вука и Доситеја. Додељена му је управо та зграда, јер Доситеј Обрадовић је био један од твораца Велике школе, а Вук Караџић међу првих двадесет ученика. 

Сведочи о великанима спске просвете и културе: Доситеју – просветитељу и првом српском министру просвете и Вуку – реформатору српског језика.

„Познато је да је далеко богатија Вукова збирка која је сачувана захваљујући заоставштини његове ћерке Мине, тадашњој краљевини Србији. Оскудна је и скромнија Доситејева збирка. То опет надокнађујемо и неким другим различитим програмима како би нашим посетиоцима приближили његово дело, лик и стваралаштво“, наводи музејска саветница, Елиана Гавриловић.

За ову годишњицу Музеј је припремио фото-документарну изложбу „Голуб Добрашиновић – историчар књижевности, кустос, научни радник".

„Голуб Добрашиновић се сматра једним од највећих познавалаца Вука Караџића. Иза њега је остала огромна писана грађа. Он је објавио готово 400 текстова, од тога више од половине посвећене Вуку Караџићу, преко двадесетак монографија. Треба напоменути да је и три деценије био кустос Музеја Вука и Доситеја, једно време управник и уредник музејског годишњака Ковчежић", истиче Гавриловићева.

Музеј се налази у најстаријој сачуваној стамбеној згради у Београду, из прве половине 18. века. Најпосећенији је током пролећа и јесени, а најчешћи посетиоци су предшколци, ђаци и студенти. Њихово знање зависи од узраста. Вука познају боље јер прво уче слова и азбуку. На Доситеје их у музеју подсете на басне са којима се срећу у најранијем детињству. За школарце се усклађују музејски и школски програми.