Читај ми!

Сара враћа боју иконама које је њен отац насликао на извору Свете Петке

Сликарка Сара Илић већ пет месеци враћа стару боју и сјај зидним иконама на извору Свете Петке, при Манастиру Раковица. Настале пре готово пола века, биле су оштећене због влаге, сунца и мраза. Иконе је насликао Сарин отац, протођакон Марко Илић, кога није упознала, јер је преминуо кад је имала годину дана.

Сара од родитеља није наследила само уметнички дар. Наследила је и мноштво сликарског материјала сачуваног у породичном стану. Радове свог оца, кога, нажалост, није упамтила, сада ретушира деценијама старим пигментима које је и он користио.

 „Ја чак имам утисак да је он ту и да је присутан. Некад и кажем 'извини ако нешто уништим', ако нешто покварим. Он је насликао и себе на једној композицији што ми је било интересантно јер то нисам знала, тек сам видела кад сам дошла овде“, прича Сара.

Уметница Јелена Бојић каже да је то што Сара враћа стару боју иконама најлепше што је могло да се деси.

„Како одлазим у Манастир често, разговарала сам о томе, игуманије су ме питале имам ли неку идеју ко би могао да заврши посао, тако да сам то спровела. Чини ми се да је божја воља да то тако буде све лагано и успешно“, рекла је Јелена Бојић.

Током средње економске школе, Сара је ипак схватила да жели да се бави сликарством. Завршила је Академију Српске православне цркве за уметност и конзервацију.

„Практично сам одрасла у стану који је више изгледао као атеље, него као класичан стан. Када је већ дошло време да се одлучује шта ћемо сестра и ја да студирамо, некако сам одмах знала да ћу на академију, али нисам знала да ћу уписати иконографију, више сам мислила да ће то да буде неко класично сликарство, али, ето, пут ме одвео баш на ову страну да наставим маминим и татиним стопама“, каже Сара Илић.

Од првог дана предана позиву, успела је да се избори за то да живи искључиво од сликања. Након акадамије радила је и илустрације за часописе и књиге, али ју је иконопис увек највише привлачио. Иконе, каже, носе посебну дубину и значење, а она их слика живописним бојама, следећи очев приступ.

„Управо је њен отац тако радио. Ја се бавим иконописом, тада нисам могла толико добро то да уочим. Сада када се бавим тиме видим колико је он био испред времена. Ви морате нека правила да поштујете, не можете радити напамет, али он је све то испоштовао, али опет уметнички изузетно“, истиче Јелена Бојић.

Посао при Манастиру Раковица Сара ће завршити за недељу дана. Њу чекају нови задаци, а иконе које су сада заједнички рад ње и њеног оца остају на дар будућим посетиоцима.

уторак, 14. април 2026.
14° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом