"Портрет неуморног ствараоца", изложба посвећена Владану Ђорђевићу отворена у САНУ

Владан Ђорђевић, као припадник генерације романтичара, рад на општем друштвеном напретку и културном уздизању Србије сматрао је својом дужношћу према отаџбини.

"Владан Ђорђевић је несумњиво једна од најкрупнијих фигура Србије у последње ти деценије 19. века. Иако је по образовању био лекар, он је оставио велике трагове у разним другим областима", истакао је академик Радоје Чоловић.

Књижевношћу се бавио од гимназијских дана, основао је Српско лекарско друштво и Црвени крст у Србији, као и прво београдско друштво за гимнастику.

Реформисао је Војни санитет и грађанску здравствену службу.

Покренуо је и уређивао први стручни медицински часопис и Отаџбину, најбољи часопис за културу и науку тог времена. Био је веома цењен у политичком раду и дипломатској служби.

"Између осталог, затворио је гробље на Ташмајдану и отворио Ново гробље, посадио прве дрвореде у Београду, уређивао Савски кеј. Један пут је био министар просвете и црквених дела, други пут министар привреде", наводи Чоловић.

Изложбу чини дванаест целина, представљена је богата архивска грађа, портрети Владана Ђорђевића које су насликали великани српског реализма Урош Предић и Стеван Тодоровић, многа оригинална издања и рукописи. Експонати су из фондова више од десет институција и из приватних колекција.

"Његова заоставштина се налази у више установа културе у Србији и у приватним колекцијама. Имали смо срећу да успемо да добијемо на позајмицу све што смо тражили. Ја сам се трудила да га представим као једну комплетну личност", казала је Јелена Јовановић Симић, ауторка изложбе.

САНУ ће организовати научни скуп почетком децембра и почети са објављивањем књига које ће обухватити живот и дело Владана Ђорђевића, а први пут ће јавности бити доступна аутобиографија Успомене, написана на више од 2.500 страна.