Класици домаће кинематографије као догађај – дигитално обновљени филмови на РТС-у

Култни домаћи филмови који деценијама живе у колективном памћењу публике добијају нови живот на Првом програму РТС-а кроз циклус дигитално рестаурисаних остварења. Главна и одговорна уредница Забавног програма Сандра Перовић истиче да значај ових филмова превазилази уметнички оквир и улази у свакодневицу.

„То пре свега говори да ти филмови нису само уметничка дела, већ да су део нашег колективног идентитета. Они су обликовали генерације, начин на који говоримо, како разумемо хумор, иронију, па чак и како доживљавамо одређене историјске периоде“, наглашава Перовићева.

Додаје да чињеница да се реплике из филмова користе у свакодневном говору показује да су та остварења „постала део наше свакодневице, нешто што нас повезује“.

Управо зато, како истиче, важно је да се филмско наслеђе не чува само као архивска грађа, већ као „жива културна баштина“. Дигитална рестаурација, с друге стране, омогућава да филмови опстану у времену које долази, али и да буду доступни у квалитету који савремена публика очекује.

Филмови који уједињују генерације

Говорећи о публици, Сандра Перовић указује да ће уз мале екране бити различите генерације. Старији гледаоци враћају се филмовима због емоција и сећања, док су млади већ у контакту са тим насловима кроз друштвене мреже и кратке видео-форме.

„Овај циклус им даје прилику да те филмове сагледају у целини, да разумеју контекст и емоцију која стоји иза сцена које већ познају“, објашњава, додајући да управо ту види потенцијал да класици добију нову публику.

Да интересовање не јењава потврђује и пример филма Маратонци трче почасни круг, који је приликом приказивања дигитално ремастеризоване верзије окупио више од милион и по гледалаца. „Публика га не доживљава као репризу већ као догађај“, истиче Перовићева, наглашавајући да су овакви филмови „превазишли своју уметничку форму и постали део наше културе“.

Пажљива селекција

Селекција филмова за циклус, који се емитује у уторком у вечерњем термину, рађена је пажљиво. Водило се рачуна о уметничкој вредности, месту у историји кинематографије, али и о жанровској разноврсности.

Циљ је, како каже, био да се прикаже ширина домаће продукције – од ауторских филмова до популарних наслова који су оставили трајан траг.

Посебан сегмент овог пројекта јесте процес дигиталне рестаурације, који је, према речима Перовићеве, изузетно сложен и дуготрајан.

„То је процес који подразумева рад кадар по кадар. Свако оштећење на филмској траци или звуку мора ручно да се детектује и уклони“, наводи, додајући да у томе учествују тимови стручњака, од архивиста до рестауратора слике и звука. У зависности од стања материјала, рестаурација може да траје месецима.

На овом послу већ дуго раде и Југословенска кинотека и Радио-телевизија Србије, што додатно доприноси очувању националне филмске баштине.

Циклус почиње филмом Идемо даље редитеља Здравко Шотра из 1982. године, а реч је о ексклузивним телевизијским премијерама новог сета дигитално рестаурисаних остварења.

Перовићева позива гледаоце да прате програм и додаје да је ово прилика да се домаћи филмски класици поново открију – или да се, у новом техничком руху, виде први пут.