Крајње је време да превазиђемо предрасуде о донирању органа: Свако од нас може да буде на листи чекања

„Разговарајте са својим ближњима, јер никада не знате шта носи дан, а шта ноћ и када ћете се наћи са ове или оне стране стола за којим се одлучује о судбини нечијег живота“, поручује Оливера Јовановић, председница Удружења „Заједно за нови живот“, која је пре годину и два месеца добила нови бубрег. Јовановићева и др Саша Кнежевић, координатор за трансплантацију у Универзитетском Kлиничком Cентру Србије, говорили су о значају донирања органа, изазовима са којима се суочавају пацијенти и медицински тимови, али и о томе колико једна одлука у најтежем тренутку може да промени више живота.

За Оливеру Јовановић, која је годинама ишла на дијализу, трансплантација бубрега значила је повратак свакодневици која је раније била ограничена болешћу и лечењем.

„Из дана у дан изненади ме нека обична, свакодневна ствар. Вратим филм и кажем: Боже, пре годину дана у ово време то нисам могла. Сада то обавим и наставим даље, па урадим још три ствари у исто време“, каже Јовановићева.

Посебно издваја прво право летовање без ранијих ограничења, планирања и неизвесности које је носила дијализа: „Спакујем лекове, узмем карту и уживам. То је једна врста слободе која без тог једног важног 'да' не би била могућа“.

За њу је сваки дан после трансплантације важан, баш као и тренутак када је стигао позив који јој је променио живот. Зато своје искуство користи да подстакне друге да се више информишу о донирању органа и разговарају са својим ближњима.

Једно „да“ може да спаси више живота

Према подацима изнетим у емисији, у Србији је ове године до тренутка разговора обављено 99 трансплантација ткива и органа, док их је претходне године било 102. Двадесет пет породица дало је сагласност за донирање органа преминулог члана, док је 17 породица одбило.

Управо су одлуке породица, наглашава др Саша Кнежевић, пресудне за могућност да се помогне пацијентима који чекају на трансплантацију: „То је тренутак када породица која је доживела трагедију одлучује да ли ће продужити или, нажалост, ускратити неке животе који су на листи чекања. Ми као лекари смо у тим тренуцима изгубили један живот и морамо да наставимо да се боримо за све ове људе који имају шансу“.

Како истиче, здравствени систем има капацитете за знатно већи број трансплантација, али без доступних органа лекари не могу да помогну свима којима је то потребно.

„Да је и ових 17 породица дало позитиван одговор, сигурно бисмо помогли, спасили и омогућили бољи и лепши живот за више од 50 пацијената, а многе бисмо вратили породицама и друштву“, наводи Кнежевић.

Према његовим речима, предрасуде и заблуде о донирању органа и даље представљају препреку, а једна од њих односи се на страх да ће тело преминуле особе бити нарушено.

„Крајње је време да разумемо и превазиђемо све наше предрасуде и схватимо да је то нешто сасвим нормално. И медицина, и религија, и сви други друштвени ставови морају да делују заједно да живот победи“, поручује Кнежевић. Он наглашава да се потреба за трансплантацијом може појавити у било којој породици.

„Више од 20 пута је већа шанса да вам затреба орган него да будете потенцијални донор. Увек наглашавам да само добро лечени пацијенти могу бити потенцијални донори“, каже Кнежевић.

Трансплантација је више од медицине

И после 15 година рада са пацијентима којима је потребна трансплантација, Кнежевић каже да га ова тема и даље дубоко погађа. „То је једна нова нада и излазак из таме, као да видимо нову светлост. Захваљујући доброчинству и одлуци породице која у тренутку сопствене трагедије види даље од ње, рађају се нови животи. То је заиста више од медицине“, истиче.

Управо зато је, сматра, важно да се о донирању органа говори и ван здравствених установа, да се грађани информишу, а породице о овој теми разговарају пре него што се нађу у ситуацији у којој морају да донесу тешку одлуку.

Јовановићева се слаже да разговор може да помогне људима да боље разумеју ову област и преиспитају сопствене ставове.

„Разговарајте са вама драгим особама да бисте се боље упознали са целом темом и изградили или променили своје ставове. Тако сутра можете да помогнете себи, неком свом блиском или неком непознатом“, поручује она.

Све мање деце на листи чекања за трансплантацију бубрега

Према подацима изнетим у емисији, на листи чекања за трансплантацију бубрега налазило се 396 пацијената. Посебно охрабрује напредак у лечењу деце којој је потребан нови орган.

Ове године обављено је осам трансплантација бубрега код деце, а на листи чекања за ову врсту трансплантације остала су два малолетна пацијента.

Јовановићева напомиње да део деце која су на дијализи још није испунио услове за трансплантацију или има придружене болести које утичу на могућност да добију нови орган.

Кнежевић оцењује да су резултати у овој области охрабрујући и да је велики број деце добио прилику за бољи живот: „Деца су ове године имала среће да им је одговарала типизација и да су добила органе. Пуно нам је срце. Преминули пацијенти наставили су своје животе у телима те деце и побољшали њихов квалитет живота“, каже, захваљујући породицама које су у тренутку велике трагедије смогле снаге да помогну другима.

Разговор који може да промени нечију судбину

Удружење „Заједно за нови живот“ наставља да пружа подршку пацијентима којима је потребна трансплантација, али и онима који су већ добили нови орган. Чланови удружења недавно су обележили и десет година од трансплантације јетре Младену, што је, како истиче Јовановићева, још један повод за наду.

Поводом Европске недеље донора и обележавања 20 година Савеза бубрежних пацијената, саговорници су поново указали на значај информисања јавности и подршке грађана програму трансплантације.

Према речима др Кнежевића, када породица изгуби најмилијег, њена одлука може да пружи прилику за живот људима који чекају на трансплантацију.

„Када доживите ту трагедију, у вашим рукама је одлука да ли ћете спасити нечији живот. Немојте оклевати, продужите га“, поручује Кнежевић. Јер иза сваког броја на листи чекања налази се човек, породица и живот који може да добије нову шансу.