Kako u Vranju obeležavaju Vasilicu?

Obeležavaju se danas dva praznika Sveti Vasilije Veliki i Mali Božić, prvi dan Pravoslavne nove godine. Domaćice pripremaju Vasilicu ili projaru, obredni kolač po tradicionalnom receptu od kukuruznog brašna, gde se simbolično stavlja zrno pšenice i novčić zbog zdravlja i bogatstva.

"Od svakog drveta uzima po jedna grančica to se vezuje crvenim koncem i testo koje je umešeno za taj dan u vidu pogače ili krofni, zavisi od kuće do kuće, se bode tim svežnjem tih grančica, i to je za napredak porodice", kaže Nikola Pavlović, veroučitelj u Gimnaziji "Bora Stanković" u Vranju.

Prema narodnom običaju, badnjak se čuva do Vasuljice kada se stavlja na rodno drvo, kako bi godina bila rodna.

"Suština ovog današnjeg praznika jeste služba, liturgija koja je služena jutros, koja se služi samo deset puta tokom godine i bitno je da je tekst za liturgiju napisao sam svetitelj kog proslavljamo danas, a to je Vasilije Veliki", ističe Nikola Pavlović, veroučitelj u Gimnaziji "Bora Stanković" u Vranju.

I Romi su se pripremili da u skladu sa mogućnostima, proslave Vasilicu u krugu porodice.

Zoran Demirović navodi: "Sada slavimo onako prosto, ali lepo je. Uveče ovde je uvek bila grejana rakija, ali sada ne znam."

"Pravimo baklave, torte, dođu drugari tu pijemo, veselimo se, pustimo malo muziku uz meze i to je to", dodaje Miodrag Demirović.

Guske su neizostavne na trpezi, zbog verovanja da su spasile Rome koji su bežali preko vode od napada osvajača. Broj mora biti neparan. Čekaju danas i polaznika ili položajnika, od njega zavisi kakva će biti godina.

"To je prvi čovek koji ulazi u kuću sa badnjakom sa parama i kukuruzom i on čestita Novu godinu tj. Vasilicu ukućanima i želi im sve najbolje u godini koja dolazi", objašnjava Zvezdan Ramić, predsednik romskog Kulturnog centra u Vranjskoj banji.

Veruje se da se danas ne treba svađati, a ako pada sneg, da će godina biti rodna.