- Не знам тако, преко тог сајта, боље овако у општини и готово.
- Један спрат ми има дозволу, доградио сам горе један спрат и то хоћу да легализујем.
- Kућу, 50 година у њој живим, а уговор нисам направио, човек умро тај газда што са купио. Али катастарски број парцеле је на моје име, ваљда је то доказ.

Нелегалне објекте, стамбене и помоћне попут шупе или гараже, грађани могу да пријаве преко онлајн платформе, у свим општинама и на шалтерима Поште Србије, где ће од обучених и сертификованих службеника моћи да добију помоћ око испуњавања захтева и информације о свим детаљима легализације.

Горан Здравковић, шеф Службе озакоњења ГУ за планирање и изградњу Ниш, каже: "Подноси се захтев, доставља се документ за власништво, правни след, и онда се врши упис ако има одмах услова, а ако не, врши се упис и даје се власнику рок, инвеститору власнику објекта, рок од пет година да докаже власништво."

Међу честим питањима је, на пример, легализација станова у стамбеним зградама, или раније предат захтев за озакоњење, који сада више не важи.

Љиљана Пршић, в.д начелника ГУ за имовинске послове, урбанизам, изградњу и озакоњење Kрагујевац, додаје: "Сви поступци су обустављени када је престао закон да важи. Треба елаборат да се донесе, довољно је број елабората да донесу и Агенција ће да прегледа."

Горан Здравковић, шеф Службе озакоњења ГУ за планирање и изградњу Ниш, објашњава: "Ако је непознат инвеститор сами грађани могу да, посебно за свој стан, поднесу захтев и упишу својину. Наравно, том приликом морају да покажу да поседују адекватну правну документацију како су дошли до стана."

Грађане ће све коштати између 100 и 1000 евра, зависно од локације. За комерцијалне објекте цене су другачије. Предности, у односу на претходне законе, су и у поједностављеном поступку.

Александра Софронијевић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, наводи: "Довољна је важећа лична карта и основ стицања. Све остало за вас урадиће ваша држава. Од момента кад буду уписани по овом закону моћи ће да располажу том непокретношћу, моћи ће да је продају, моћи ће да је поклоне, да узму хипотеку за кредит, да реше неко важно животно питање за себе или своју децу, моћи ће легално да се прикључе на инфраструктуру."

Објекти изграђени у заштићеним подручјима и на површинама које су планиране за јавну намену, као и сва будућа бесправна градња, биће уклоњени или ће постати власништво државе. А нови Закон предвиђа и већу одговорност за инвеститоре који граде без дозволе.

Кандидати Српске листе (СЛ) су на локалним изборима 12. октобра победили у свих 10 општина са српском већином на КиМ, а конститутивне седнице скупштина девет општина одржане су 5. децембра, док ће конститутивна седница Општине Клокот, где је кандидат Српске листе за градоначелника победио у другом кругу, бити накнадно заказана.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужиоцу.

Ухапшен возач који је усмртио мопедисту код Бруса.

Како је рекао, свакога дана око 3.800 радника ангажовано је на пословима изградње ЕXПО комплекса, Националног фудбалског стадиона, 1.500 станова и на изградњи линијске инфраструктуре.

Нагласио је да радови теку у складу са роковима и плановима и да се на градилишту увелико могу видети обриси будућег комплекса.

"До почетка Експо изложбе остало је око годину и по дана, због чега ће 2026. година бити 'ударна' када је у питању изградња објеката на највећем градилишту у овом делу Европе. Већ је почело постављање кровова на неким халама, а до краја следеће године предаћемо кључеве павиљона земљама учесницама, како би припремале своје представљање на Експо. До тада ће бити завршен и стамбени комплекс у који ће бити смештени званични учесници изложбе", навео је Мали.

Такође, циљ је, како каже, да до краја 2026. године буде завршена такозвана Зона Б на Експо градилишту где ће се налазити Форум, Национални павиљон, као и тематски павиљони "Моћ игре", "Играјмо заједно", "Играј за напредак", "Спорт за све".

"Поносни смо што ћемо бити домаћини највећег догађаја на планети 2027. године, што ћемо имати рекордан број земаља учесница на једној специјализованој изложби и што ћемо нашу Србију, целом свету, представити у најлепшем светлу", навео је Мали.

Први напад био је усмерен на вртић, а накнадни напади на медицинске раднике који су превозили преживеле у болницу.

Број жртава није одмах био познат, делимично и због прекида комуникације, преноси АП.

Директор СЗО Тедрос Гебрејесус рекао је да организација ''осуђује бесмислене нападе на цивиле и здравствене установе и поново позива на прекид насиља и повећан приступ хуманитарној помоћи, укључујући здравствену помоћ''.

Суданска лекарска мрежа и адвокати за хитне случајеве, групе које прате насиље над цивилима у тој земљи, за нападе су окривиле паравојне организације "Снаге брзе подршке", познате и као РСФ.

У сукобима РСФ-а и суданске војске у последње две године убијено је више од 40.000 људи, а више од 12 милиона људи је расељено.

Сукоби су сада најчешћи у региону Кордофан који је богат нафтом.

Испред Градске управе представљено је специјализовано возило донирано ЈKП “Градска чистоћа“ кроз пројекат који је подржала Европска унија. 

Током дана, Фон Бекерат ће се састати са представницима Бошњачког националног већа и Националног савета горанске националне мањине, као и са локалним организацијама цивилног друштва, на радном ручку посвећеном актуелним програмима и приоритетима подршке Европске уније, а планиран је и обилазак музеја.

Другог дана посете, амбасадор ће обићи Школу за дизајн текстила и коже, где ће ученици представити моделе израђене од рециклираног текстила, као пример одрживих и иновативних пракси. Ова посета представља наставак интензивне сарадње Европске уније и Новог Пазара у областима образовања, културе, инфраструктуре и инклузивног локалног развоја.

"Поновио сам да текући изазови захтевају пуну пажњу свих институција и одговорних појединаца, од којих очекујем максималне напоре у ублажавању последица санкција. Истакао сам значај брзих и благовремених интервенција државе и координисаног одговора на текуће изазове", навео је председник.

Додао је да је посебно нагласио колико је важно да грађани буду редовно информисани и да не брину, јер су предузети сви нужни кораци како би се одржао рад најважнијих система снабдевања гасом и нафтним дериватима.

"Подршка грађана и одговорно понашање сваког од нас од пресудног су значаја за проналажење одрживог решења које ће гарантовати даљу стабилност у снабдевању кључним енергентима", поручио је Вучић.

Министарка је истакла да грађани не треба да сумњају у то да ће држава учинити све да очува стабилност снабдевања и енергетску стабилност.

"Одржали смо састанак овде у Председништву Србије са председником Вучићем и са премијером, са министрима у Влади, директорима предузећа, разговарали смо о ситуацији у нафтном сектору, она је све сложенија. Обавештавали смо јавност, никада ништа нисмо крили и тако ћемо се понашати и убудуће. У финансијском сектору свесни смо да људи осећају проблеме, то нам је јасно. Такође, велики број правних лица је већ или прешао на новог снабдевача или тражи алтернативу, то нам је такође веома јасно", рекла је Ђедовић Хандановићева.

Она је истакла да грађани не треба да имају сумње у то да ће држава учинити све да очува стабилност снабдевања и енергетску стабилност и да се држава и до сада тако понашала.

"Да подсетим грађане да је 60. дан откад су санкције ступиле на снагу, откад није било дотока сирове нафте за панчевачку рафинерију, и да тржиште то није осетило, да грађани то нису осетили и заиста то је велика победа државе у смислу да смо се добро спремили, али и да грађани имају поверење у своју државу. Хвала вам, драги грађани, на томе. Наставите да се тако понашате, јер заиста можете бити уверени да држава чини све, да су све институције ангажоване, да смо сви ангажовани, да ћемо наставити тако да се понашамо да бисмо очували безбедност снабдевања", рекла је министарка.

"Мазута имамо довољно за целу грејну сезону"

Министарка Ђедовић Хандановић изјавила је да Србија има довољно мазута за целу грејну сезону и поручила грађанима да не брину и да имају поверења у државу.

Она је рекла да је држава у сталној комуникацији са свим учесницима на тржишту, како домаћим, тако и страним компанијама, које су, како каже, већ значајно увећале свој увоз, али које су спремне да пусте део обавезних робних резерви нафтних деривата на тржиште како бисмо повећали снабдевеност и да бисмо омогућили да снабдевеност буде што равномернија.

"Оно што такође грађани треба да знају је да смо ми све учинили што су руски партнери од нас тражили, да смо се сложили да разговарају са ким желе да би продали свој удео, да смо то одобрили, то је била одлука државе, све што су они од нас тражили смо учинили. Међутим, не треба да заборавимо да су ове санкције уведене од стране Сједињених Држава, да су Американци ти који су ове санкције увели и да смо ми као мала земља која само жели да води своју неутралну политику", истакла је Ђедовић Хандановићева.

"Ако буде требало, држава ће донети и одређене тешке одлуке"

Навела је да ће држава, ако буде требало, донети и одређене тешке одлуке да би заштитила енергетску сигурност и безбедност Србије, јер, како је нагласила, грађани не смеју да пате због несугласица великих сила.

"Није било никаквих поремећаја на тржишту, није било никаквих повећања потрошње у том смислу због свих ових отежавајућих околности и сигурна сам да ће грађани наставити да верују у своју државу, јер ћемо ми решења наћи. Као што сам рекла, сви су ангажовани. Као што видите, имамо редовне састанке, оперативне састанке, веома детаљне састанке где разговарамо о свему, које води председник Србије, премијер Србије, где смо сви укључени и где разрађујемо све до последњег детаља", рекла је Ђедовић Хандановићева.

Ту су и угледни хирург из Лепосавића др Звонко Радосављевић, Слађана Рашић, председница Уније жена Српске листе, др Тања Вујовић, деканка Економског факултета, Мирјана Димитријевић, директорка Дома здравља у Грачаници, продеканка на Техничком факултету др Ружица Божовић, продекан за наставу на Економском факултету др Срђан Милосављевић...

Централна изборна комисија првобитно није одобрила учешће Српској листи на ванредним парламентарним изборима, будући да су за сертификацију странке гласала само два члана ЦИК-а, док су два била против, а пет уздржаних.

Због тога се Српска листа жалила изборном панелу за жалбе и представке, који је жалбу усвојио, чиме су се створили услови да странка учествује у изборном процесу.

Ванредни парламентарни избори на Косову и Метохији одржаће се 28. децембра.

"Са великим повећањем водостаја Лима сваке године добијемо поклон из правца Црне Горе, односно огромну количину смећа. Тако да нам све ово дође из правца пет црногорских општина, која ниједна нема санитарну депонију. Ево ми на пример вадимо свакојаке ствари. Ово је кутија од ручне бомбе, међутим срећа, празна је. А иначе, дешава се, вадили смо, лакше ћемо објаснити шта нисмо вадили, него шта јесмо све извадили", рекао нам је Синиша Лаковић, председник еколошког удружења "Јастреб" из Прибоја.

Туђа немарност угрожава животну средину, али и уноси немир и стрепњу породицама оних, који су због љубави према природи посвећени уклањању смећа током целе године.

"А и не знају где смо. Навикли смо на све ово. Нема неког ризика, једино ако се не заразимо овде", каже Владимир Перлић из еколошког удружења "Јастреб" у Прибоју.

"Овде је јуче Лаковић то нешто процењивао. Ја мислим да је јуче отишло око петнаестак камиона укупно. И данас је толико. Сад колико је то, по седам кубика, десет, колико се већ накупи овога, веруј ми да не знам. Штити Дрину, сад тренутно одавде из правца Црне Горе с Лима смеће не иде више у Дрину, већ се све задржава овде на овој и на овој другој доле ланчаници. А њима смеће долази из правца Црне Горе опет из Фоче, Чајнича, Босне заправо", истиче Синиша Поповић - еколошко удружење "Јастреб" Прибој.

Градска топлана искористиће дрвну масу, док остало смеће, попут угинулих животиња еколози морају да депонују на законски предвиђен начин.

"Вадили смо чак и надгробне споменике, са типично бјелопољским презименима. Просто код нас нема таквих презимена. А многе разне ствари смо вадили - бранике са комплет таблицом црногорских општина", истиче Синиша Лаковић, председник еколошког удружења "Јастреб" Прибој.

Неодговорност још увек није санкционисана. Док то изискује међународну координацију, јер су у питању друге државе, за туђе смеће граница није баријера. Једино га зауставе ланчанице. Без пожртвованих еколога, који кажу да имају помоћ од надлежног министарства и угрожених општина, комшијско смеће угрозило би еко систем језера, али и здравље људи у том крају.

Такође, одата је пошта страдалима у паду надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 16-минутном тишином.

Студенти су у позиву на скуп подсетили да је деветоро њихових колега, након великог притиска јавности, пуштено да се брани са слободе.

"Тужилаштво, ипак, 19. новембра поново подиже оптужницу и предлаже да суд, након главног претреса заказаног за 8. децембар, донесе пресуду којом би били проглашени кривим. Сада поново стојимо пред тренутком у ком морамо показати да нико неће бити остављен сам пред репресијом и неправдом", истакли су студенти.

Суђење групи студената ухапшених након Видовданског протеста и оптужених за припремање дела против уставног уређења одложено је данас за 2. март 2026. године, јер се двоје од деветоро њих није појавило на рочишту из здравствених разлога.

Реч је о јединственој максималној казни затвора, преноси РТЦГ.

Балијагић није присуствовао изрицању пресуде, раније је пред судијом признао дело које му је стављено на терет.

"Убио сам двоје Маџгаља. Не знам који је мотив, изузев да сам се наљутио јер сам приликом посете њиховој кући наишао на арогантан однос с њихове стране. Никада их раније нисам видео, казали су ми да идем и ја сам отишао до оближње шуме, одакле сам се касније вратио, решивши да им се за то осветим и извршио двоструко убиство. Нисам имао намеру одраније да их убијем, нити било кога у овом крају", навео је Балијагић.

Према ранијој евиденцији полиције, Балијагић је више од 30 година провео у затвору и вишеструки је повратник у извршењу кривичних дела.

Након 26 дана које је провео у бекству, ухапшен је у Србији 21. новембра 2024. године, а Министарство правде Црне Горе је 22. новембра 2024. године доставило Министарству правде Србије молбу за изручење Балијагића.

Управа полиције Црне Горе преузела је Балијагића 17. марта ове године на граничном прелазу Добраково.

Колегијум захваљује свим колегама "на јавној подршци у одбрани самосталности јавних тужилаштава".

Према његовим речима, у конкретном случају постоје јасни докази да је Весна Миљуш подстакла Марину Пандуровић да се свесно оглуши о закон и не примени закон, а након што је Пандуровићева извршила кривично дело злоупотребе службеног положаја, заузврат ју је наградила.

Како је Мрдић навео, Весна Миљуш је у својству извршног повериоца поднела предлог за извршење Првом основном суду, чији је председник, против извршних дужника Сање и Ненада Нешића и тај случај је додељен судији Марини Пандуровић, за коју је, како је навео, знала како ће поступити и која је донела решење у корист Весне Миљуш, а на штету Нешића.

"Уместо да се судија Пандуровић обрати надлежном суду највишег ранга да се овај предмет додели неком другом основном суду у Србији, како би се избегао сукоб интереса и пристрасност, она је већ сутрадан донела решење о извршењу", рекао је Мрдић и додао да је реч о унапред договореној трговини утицајем.

Мрдић је апеловао на Тужилаштво да спречи кршење закона и злоупотребу службеног положаја председнице Првог основног суда, као и да утврди која су кривична дела, по његовом мишљењу, починиле Весна Миљуш и Марина Пандуровић у конкретном случају.

У надлежности повереника за заштиту рaвноправности су – спречавање свих облика, видова и случајева дискриминације, заштита равноправности физичких и правних лица, надзор у примени прописа у забрани дискриминације, унапређивање остваривања и заштите равноправности. Повереник за заштиту равноправности је независан и самосталан државни орган, формиран на основу Закона о забрани дискриминације 2009. године.

Повереник за равноправност Милан Антонијевић рекао је за РТС да реч равноправност улази у свест свих грађана и она се блиско наслања на реч достојанство, која се налази у Уставу Србије.

"То је систем који институција повереника мора да штити, да шаље поруку грађанима да имају на кога да се ослоне. Повећавамо поверење и у друге институције којима је задатак да донесу равнoправност. Мислим да је за равноправност добар период и да постоје добри услови да много више радимо на терену“, истакао је Антонијевић.

Напомиње да ће његов први посао бити област у којој има највише дискриминације, а то је дискриминација жена, и када се говори о насиљу или мајкама, али о свим другим областима које Закон о забрани дискриминације препознаје.

"Жене осећају терет неравноправности и неједнаког третмана и када говоримо о институцијама и кад говоримо о приватном сектору. Један од највећих задатака је да оснажимо и не само да радимо на кажњавању што раде судови, већ да радимо и на превенцији“, рекао је Антонијевић и додао да у канцеларији повереника има доста стручњака који ће радити на томе.

"За повереника важна свака особа"

Антонијевић је рекао да је за повереника важна свака особа и сваки појединац и да може да му се обрати свако ко осећа одређени вид неравноправности – велики је број личних својстава по којима можете бити дискриминисани, и када је реч о родној равноправности или о мањинама, националним мањинама или они који се осећају обесправљено, особе са инвалидитетом…

Напоменуо је да је канцеларија повереника довољно снажна да може да заступа равноправност у име грађана и да исправља мале неправде и да "криве Дрине“ у Србији стави где им је место.

"Одговорност сваког ко је на челу институције је велика. Није једноставно у поларизованом друштву издржати нападе. Треба водити рачуна, да се напади не одразе на институцију“, каже Антонијевић.

Напоменуо је да институција коју он води има капацитете да се прошири, а то је оно што стоји и у извештају Европске комисије, да се очекује од државе да изађе у сусрет и да покажемо да смо спремни као друштво да се мењамо.

"Није једноставан тренутак, постоје различити интереси, али мислим да је национални интерес Србије равноправност и да се врати достојанство и вера у институције“, рекао је Антонијевић.

Испружена рука повереника за све

Представници појединих организација цивилног сектора су поручили да неће сарађивати са новим повереником.

Антонијевић је на то одговорио да свако има право на став и да је његова рука увек ту за све и да му је жао што се све политизује.

"Сарадња је неопходна и са цивилним друштвом и са државним институцијама и локалном самоуправом. Повереник и све службе треба да буду што више на терену и у мањим срединама“, рекао је Антонијевић и напоменуо да треба смиривати узбуркану јавност ради бољитка друштва.

Повереник је рекао да када долазите на чело неке институције имате обавезу да сарађујете са свима.

Држава је, како је пре неколико дана рекао председник Александар Вучић, омогућила да се платни промет с НИС-ом настави до краја протекле недеље. Од ове недеље, према речима председника, мериће се дан по дан и процењивати ситуација.

Професор на Економском факултету Вељко Мијушковић рекао је за РТС да би секундарне санкције могле да изазову широк спектар поремећаја – од ограничења у плаћањима према иностранству до потенцијалног ускраћивања приступа делу девизних и златних резерви које се налазе у банкама ван Србије.

"То би повећало ризичну премију земље и довело до пада кредитног рејтинга, један сет ланчаних потеза који се негативно рефлектује на банкарски систем што онда ланчано погађа цео банкарски систем", објаснио је професор Мијушковић.

Додаје да би нарушавање равнотеже између домаћих и спољних финансијских токова отворило читав низ проблема за државне институције и локалне самоуправе.

Иако се исплата плата у јавном сектору обавља унутар домаћег платног система, професор истиче да би се индиректни ефекти кроз раст ризика и пад економске активности временом могли прелити и на тај сегмент.

Потешкоће у отплати државног дуга

Санкције би, каже Мијушковић, значајно отежале отплату међународних обавеза Србије, али и додатно задуживање на светским финансијским тржиштима. Због тога се, како истиче, ситуација не сме препустити да ескалира до екстремних сценарија.

"Наравно, оно што је важно да напоменемо, јер сад кад побрајамо све ове елементе, односно ефекте, то почиње да звучи прилично катаклизмично. Међутим, оно што је и држава истакла, и то је негде смирујући елемент за грађане, постоји читав низ корака који се могу предузети раније пре него што дође до тих екстремних ситуација", рекао је професор Мијушковић.

Опасност по стабилност динара

Професор упозорава да би ограничен приступ девизним резервама довео до јаког притиска на динар.

"На девизном тржишту, да тако кажем, постоје неки алтернативни механизми који стоје на располагању у Народној банци, али би дата ситуација била отежана. И у том смислу би неизбежно дошло до пада вредности динара", рекао је професор.

Последице по комерцијалне банке и грађане

Санкције према комерцијалним банкама рефлектовале би се пре свега на картично плаћање, што се већ делимично могло видети, каже Мијушковић.

Охрабрује, међутим, што су депозити грађана до 50.000 евра заштићени преко Агенције за осигурање депозита, што покрива око 99 процената клијената.

Последице за привреду

Привреда би, како је рекао, трпела цикличне негативне ефекте.

"Значи, с једне стране немогућност плаћања ка иностранству, с друге стране замрзнутост ваших девизних резерви, с треће стране мања флексибилност на међународном финансијском тржишту, последично лош кредитни рејтинг земље, односно већа премија ризика за земљу. Значи, јавио би се читав сет негативних економских ефеката", рекао је професор. 

Шта ако би НИС био искључен из платног промета

Уколико би Нафтна индустрија Србије остала без приступа финансијском систему, пословање би могло да се сведе на готовину, што би довело до тешкоћа у измиривању обавеза и отварања сивих зона.

"Уколико би то потрајало, компанија би временом ушла у стечај. Држава ће, свакако, настојати да то спречи“, наглашава Мијушковић.

Једно од могућих решења је и да Србија понуди откуп руском партнеру, уз управљање компанијом у прелазном периоду.

"Ја сам негде од старта и неко ко се залаже да то држава уради, ако, наравно, руски партнер не буде нашао адекватно решење", рекао је професор. 

Ипак, Мијушковић сматра да је вероватноћа најтежег сценарија мала.

"Мислим да ће управо држава као један озбиљан ентитет применити стратешке опције које јој стоје на располагању", рекао је професор Мијушковић.

"Оружане снаге Бенина и њихово руководство остали су верни заклетви и посвећени републици", изјавио је министар унутрашњих послова Аласан Сеиду у обраћању на државној телевизији, неколико сати након што је група војника објавила да је збацила председника Патриса Талона.

Саветник председника потврдио је за Би-Би-Си да се Талон налази на безбедној локацији.

Група војника у западноафричкој држави Бенин, која себе назива Војни комитет за обнову, под командом потпуковника Паскала Тигрија, саопштила је да је преузела националну телевизијску станицу и да је председник Патрис Талон смењен са функције, а све државне институције распуштене.

Ситуација у највећем граду Котону још увек је нејасна, након што су се чуле снажне експлозије, за које се сматра да су последица ваздушних удара.

Подаци о праћењу летова показују да су три авиона из суседне Нигерије ушла у бенински ваздушни простор, а потом се два вратила у Лагос.

Француска демантовала да је Талон потражио уточиште у амбасади

Француски војни авион кружио је истовремено изнад Котону, а Француска је демантовала наводе да је Талон потражио уточиште у амбасади те земље.

Талон, савезник Запада, требало би да се повуче следеће године по истеку другог мандата, а избори су заказани за април.

Познат као "краљ памука", на власт је дошао 2016. године и обећао да неће тражити трећи мандат.

Као свог наследника подржао је министра финансија Ромуалда Вадагнија.

Упркос економском расту, Талонова администрација критикована је због ограничавања политичке конкуренције, док је октобру изборна комисија забранила кандидатуру главног опозиционог кандидата.

Бенин се последњих госина суочава и са порастом џихадистичких активности, пошто се групе повезане са Исламском државом и Ал Каидом шире ка југу.

Бенин, бивша француска колонија, важио је за једну од стабилнијих демократија у Африци. Један је од највећих афричких произвођача памука, али спада међу најсиромашније државе света.

Четири камбоџанска цивила су погинула, а девет је повређено у јутрошњим нападима тајландске ратне авијације на погранична подручја на северу Камбоџе, изјавио је камбоџански министар информисања Нета Феактре.

Ратно ваздухопловство Тајланда саопштило је да користи ратне авионе за нападе на војне циљеве у неколико области, оптужујући Камбоџу да мобилише тешко наоружање и прегрупише борбене јединице.

Камбоџанско Министарство националне одбране окривило је Тајланд за најновију ескалацију, саопштивши да су тајландске снаге јутрос покренуле напад на камбоџанске трупе, док Камбоџа није узвратила, упркос провокативним акцијама током претходних дана.

Борбе се распламсавају само шест недеља након што је Трамп посредовао у потписивању споразума о прекиду ватре.

Најмање 48 људи је до сада погинуло у сукобима, а 300.000 их је било приморано да напусти своје домове.

Шеф полиције државе Нигер, Адаму Абдулахи Еллеман и бискуп Булус Даува Јохана, који је задужен за школу као локални вођа католичке заједнице, рекли су за Би-Би-Си да су добили потврду о пуштању ученика.

Владина Канцеларија саветника за националну безбедност, такође, обавестила их је да ће од понедељк деца бити поново са родитељима.

Више од 300 ученика и 12 запослених је киднаповано из католичке школе Свете Марије у Папирију, што је најновији у таласу масовних отмица који је изазвао шок широм земље.

Напознати детаљи ослобађања

Детаљи о ослобађању 100 школске деце остају нејасни, укључујући да ли је то обезбеђено преговорима или силом, као и да ли је плаћен откуп.

Гувернер суседне државе Насарава, Абдулахи Суле, рекао је локалним медијима да је савезна влада одиграла кључну улогу у обезбеђивању њиховог ослобађања, додајући да се напори који су се дешавали иза кулиса не могу открити из безбедносних разлога.

Хришћанско удружење Нигерије саопштило је да су децу и школско особље 21. новембра киднаповали наоружани људи.

Није јасно ко стоји иза ових отмица,а већина аналитичара верује да их изводе криминалне банде које траже откуп.

Портпарол председника је, међутим, раније рекао да Влада верује да су то делА џихадистичких група.

Неколико сати након отмице, педесет ученика је успело да побегне, а од тада није било никаквих информација о томе где се налазе или у каквом су стању остала деца.