"Када поредимо претходне четири године, број погинулих за овај исти период и ову годину – имамо 40 процената мање погинулих. То не може да буде случајно. Временске прилике су сличне. Шта се променило? Много причамо о радарима и камерама и свест код људи је таква да је велика извесност да ће бити откривени и 'бесплатно фотографисани' и то мења понашање", навео је Илић.

Истиче да су примери у свету показали најбољи ефекат тамо где су јасне казнене одредбе, где се ради велика кампања и где се доследно спроводи закон.

"Камере и покретни радари доследно спроводе закон. Нема дискриминације, нема субјективности, него је систем аутоматизован", наглашава Илић.

Прекршаји могу да се провере преко еУправе

Подсећа да возачи прекршаје могу да провере путем портала еУправе.

"Свако ко је еГрађанин може да се улогује на свој портал еУправе и провери да ли тренутно има одређене прекршаје. Врло једноставно то функционише. У свакој пошти се бесплатно добијају параметри за ConsentID и путем телефона се брзо долази до свог налога“, објашњава Илић.

Додаје да је омогућено и брзо плаћање казне.

"Врло брзо имамо QR код на који можемо да платимо 50 процената ако је мања казна, ако није велико прекорачење, и на тај начин то решимо“, каже Илић.

Грађани траже повећање казни за бахате возаче

Говорећи о бахатим возачима, истиче да мањи проценат угрожава већину савесних учесника у саобраћају.

"Свуда у свету, па и код нас, мањи проценат возача угрожава већину безбедних возача", наводи Илић и додаје да је у току израда новог закона.

Према његовим речима, велики број грађана тражи строже санкције.

"Највећи део предлога грађана је да се повећају казне за бахате возаче“, истиче Илић.

Одбацује тврдње да се казне повећавају ради пуњења буџета.

"Када нико не би правио прекршај, пуњење буџета на овај начин било би нула и то би био најбољи резултат", наглашава Илић.

Спорија вожња чува главу

Посебно указује на значај смањења брзине.

"Смањење брзине за 10 процената смањује вероватноћу смртног исхода за 40 процената. Кинетичка енергија зависи од квадрата брзине. И у том смислу је веома важно да се смири ова брзина. Прича о радарима, о камерама, о вештачкој интелигенцији, о извесности откривања и кажњавања заправо утиче на свест и на смањење просечне брзине", објашњава Илић.

Наводи да су паметне камере, радари и вештачка интелигенција алати који треба да помогну остварењу стратешких циљева.

"Морамо да постигнемо стратешке циљеве – да се преполови број погинулих до 2030. године и да немамо погинуле деце. Дакле, визија нула погинулих", поручио је Илић.

"Зато молимо грађане да у том смислу помогну и себи и својој околини и наравно држави како бисмо били једна од најбезбеднијих земаља у Европи", закључио је Илић.

"Може да се реши, да се направи неки фонд, или за жене жртве насиља или за угрожене, евентуално исто тако може да се направи радни стаж за жене које су тек постале мајке. Оне имају породиљско годину, две, али мислим да је то недовољно за једно дете. Мислим да би неко требало да буде уз дете десет година да се дете не отуђи", сматра Хајрија Рамадани, председница Удружења жртава насиља "Хајр".

Да ли бисте волели да ваша ћерка, супруга, сестра буде домаћица?

Због неплаћеног рада многе жене имају мање времена за образовање, напредовање у каријери и често су мање плаћене, а уз кућне послове троше три пута више времена у пружању неге, него мушкарци. Свест о овом доприносу у Србији је ниска, па њихов рад остаје невидљив и у породици и у законским решењима.

"Када бисмо питали било кога почев од врха државе, па наниже - да ли бисте волели да ваша ћерка, супруга, сестра, било ко, буде домаћица и да ништа за то нема, него да у случају развода, остане на улици и нема приходе, да ли бисте мислили да је она нерадница и да ништа не ради? Верујем да би одговор био, па не“, наводи др Сања Калаба, психијатар.

Уз то што су биле жртве насиља, многе су остале без домова, а приликом развода, њихов рад се често води као "породична обавеза", а не економски допринос.

Колико коштају "женски послови"?

"У пракси је то било тако да приликом деобе имовине, жени се увећа та њена имовина, на основу налаза вештака за неких десет посто. Али ако ти поступци трају дуго, шта ће она добити после двадесет година брака и десет година вођења поступка", пита адвокат Снежана Живковић.

Видљивијој "другој смени" допринела би равноправнија подела послова у дому, боља правна заштита, али и надокнада за њихов рад. 

Када се кућни ангажман прерачуна у радне сате жена би месечно зарађивала око 72.000 динара, а када би се уврстили у националну економију, вредност "женских послова" износила би више од петине БДП-а Србије.

С америчком делегацијом је у Женеви разговарао и специјални представник руског председника Кирил Дмитријев, али није желео да коментарише преговоре.

Украјински лидер Володимир Зеленски каже да ће следећи мировни преговори бити одржани највероватније у Абу Дабију почетком марта.

Према његовим речима, то је састанак на нивоу руководства који може много тога да одлучи.

Председници Русије и Белорусије Владимир Путин и Александар Лукашенко разговарали су у Кремљу о заједничком одговору две земље на "нове претње Запада", при чему је белоруски лидер нагласио да је започета практична примена споразума о безбедносним гаранцијама.

Лукашенко подсећа да је ракетни систем "'орешник" ушао удецембру у армију у Белорусији.

Путин је поручио да ће Москва и Минск наставити да чине све што је потребно да осигурају војну безбедност Савезне државе.

МОЛ Група позива ЈАНАФ да без одлагања потврди да ће омогућити транзит пошиљки руске сирове нафте које нису обухваћене санкцијама, а које пристижу морским путем. Истиче да ЈАНАФ крши закон и наноси штету, ако то не учини.

Хрватска одговара да неће пристати ни на какве уцене и притиске од стране било кога и истиче да је ЈАНАФ сигуран и поуздан портнер.

Дуваће слаб и умерен ветар источни и југоисточни.

Јутарња температура од -4 до 2, а највиша од 11 до 16 степени.

У Београду после прохладног јутра, на рубу града и минус 1 степена, дан сунчан и највиша температура 15 степени.

Наредниих пет дана без облака на небу изнад Србије, и из дана у дан постепено топлије. Висок ваздушни притисак већем делу континента и Балканском полуострву обезбедиће ведро време, а са Медитерана ће стизати топлији ваздух.

Рама је на састанку руководства Социјалистичке партије поручио да реконструкција има за циљ "освежење" и јачање ефикасности владе у изазовном периоду, наглашавајући потребу за стабилношћу и континуитетом управљања.

Поред Бељинде Балуку, Рама је сменио још двоје министара. Министарку за Европу и иностране послове Елису Спиропали, као и министра одбране Пира Венгуа.

Смена Балуку уследила је након вишенедељних политичких и правосудних притисака, као и интензивирања јавне дебате о одговорности највиших државних функционера.

Протести који су претходних дана организовани у Тирани додатно су подигли политичку тензију. Демонстранти су захтевали оставке и дубље институционалне промене, а опозиција да кризу искористи као моменат за јачање политичког притиска, наводе овдашњи аналитичари.

Такође, наводе да се смена Балуку може тумачити као покушај амортизовања незадовољства јавности и преузимања политичке иницијативе. Тиме Рама шаље поруку да је спреман на потезе који би могли да смире тензије, али и да задржи контролу над политичким процесима.

Бељинду Балуку, коју је оптужио СПАК за злоупотребу службеног положаја, на место заменика Едија Раме замениће Албана Кочију досадашња министарка унутрашњих послова.

Функцију министра инфраструктуре и енергетике преузеће Енеа Каракачи, досадашњи директор Електродистрибуције Албаније.

Бесфорт Љамалари с позиције министра правде одлази на чело Министарства унутрашњих послова, а за министра правде предложен је Тони Гогу. За новог министра за Европу и инстране послове именован је Ферит Хоџа.

Премијер Албаније је највио да ће нови министар одбране бити Ермаљ Нуфи.

"Епархија уважава право надлежних институција да уређују питања боравка и кретања лица, као и потребу да се поступа у складу са важећим правилима. Међутим, овако осетљива питања мора да се решавају у дијалогу са српском заједницом због велике осетљивости. Такође треба имати у виду да у условима дугогодишњих нерешених статусних и административних питања, као и специфичних околности живота српске заједнице, постоји оправдана бојазан да би ригидна и исхитрена примена правила, без јасног прелазног режима и без изводљивих процедура за веће групе људи, могла да доведе до несагледивих последица које не доприносе ни правној сигурности ни јавном интересу, већ напротив појачавају неизвесност и тензије", наводи се у реакцији Епархије поводом најављене примене закона од стране владе у Приштини.

Епархија истиче да посебну забринутост изазива могућност да лица која годинама живе и раде на Косову и Метохији, као и студенти и запослени у образовним и здравственим установама од значаја за српску заједницу, посебно Универзитету у Косовској Митровици, буду третирани као "страни држављани" у смислу миграционих прописа, без реалног и доступног механизма да у догледном року регулишу свој статус.

"Уколико се статус студената и запослених условљава критеријумима који у пракси нису применљиви на институције од виталног значаја за српску заједницу, ризикује се нарушавање самог права на образовање и континуитет школовања, као и права на рад и обављање делатности од јавног интереса. Свако решење које би фактички довело у питање нормално функционисање високошколског образовања, или би угрозило студенте и њихову академску годину, имало би далекосежне последице по целу заједницу и стварање услова за останак младих. Изузетно је важно да се ни на који начин не угрози ни функционисање здравственог система у српским срединама", наводи се у реакцији Епархије.

У њој посебно осетљивим сматрају најаве о строгим роковима за пријаву адресе боравишта и могућим санкцијама, укључујући забрану уласка.

"Уколико се такве мере примењују без довољно времена за прилагођавање, без адекватних информација на српском језику и без функционалних канала за масовну регистрацију, могу се створити услови да велики број људи постане 'нерегуларан' искључиво због техничких пропуста, што би било несразмерно циљу закона и супротно основном начелу правне извесности. Посебно је важно да правни лекови буду делотворни у пракси, тако да се избегну ситуације у којима би последице наступале пре него што се омогући стварна правна заштита", указују из Епархије.

Стога Епархија упућује одговорну и добронамерну молбу надлежним институцијама и међународним представницима да се приступи примени прописа на начин који ће бити у складу са стандардима владавине права, недискриминације и пропорционалности, и који ће узети у обзир реалне услове живота српске заједнице.

"Сматрамо нужним да се, пре пуне примене мера које могу произвести тешке последице, усвоје јасна административна упутства са прелазним и заштитним механизмима који ће обезбедити да студенти, наставници, здравствени радници и друга лица која су део свакодневног живота српске заједнице не буду доведени у правни вакуум. Посебно је важно да се обезбеди функционално решење за студенте и запослене у образовању и здравству, тако да њихов статус може бити регулисан на основу проверљивих чињеница и документације, без прекида школовања и рада", указују у Епархији.

Подвлаче да Епархија рашко-призренска остаје дубоко посвећена миру, међусобном поштовању и очувању достојанства свих људи.

"Наша Црква се не бави политиком, али не може остати неми посматрач када се доводи у питање основна свакодневна сигурност нашег народа, његово право на образовање, лечење, рад и останак на свом огњишту. Зато позивамо све надлежне да покажу одговорност и да се кроз дијалог и практична решења избегне било каква примена која би имала негативан и дискриминаторан ефекат по српску заједницу. Епархија ће, у оквирима своје пастирске мисије, наставити да прати ситуацију, да подржава своје вернике и да, у сарадњи са релевантним локалним и међународним представницима, указује на потребу да се обезбеде правна сигурност и услови за нормалан живот свих на Косову и Метохији", подвлачи се у саопштењу.

Ђурић је са Ханраханом разговарао о унапређењу билатералне сарадње, регионалној стабилности и конкретним пројектима у области енергетике.

Разговарано је о конкретним пројектима чија реализација предстоји током 2026. године, што укључује и планове за заједничке активности у области културне сарадње

Састанак је послужио као прилика за размену мишљења о регионалним темама и потврду посвећености Србије миру и стабилности, саопштило је министарство.

Србија је, како је наведено, у претходном периоду показала да остаје фактор стабилности, а разговарано је и о конкретним предлозима бољег повезивања балканског региона и о потенцијалној улози САД у том процесу.

Истовремено, министар Ђурић се осврнуо и на положај Срба на Косову и Метохији, наглашавајући да је за Србију заштита хришћанског наслеђа на КиМ питање од суштинског значаја.

Марко Ђурић је раније данас разговарао са извршним директором Савета за енергетску доминацију САД Џередом Ејџеном о енергетнихм пројектима и ОФАК-у. 

Говорећи пред пуном салом данског парламента, Фредериксенова је рекла да ће то бити "одлучујући" избори за Данску и будућност Европе, обећавајући да ће се поново наоружати и "стати на сопствене ноге".

"Драги Данци, данас сам замолила Његово Величанство краља да распише изборе за Фолкетинг. Да ли ћу наставити да будем ваша премијерка, зависи од тога колико снажан мандат дате социјалдемократама", поручила је Фредериксенова.

Мете Фредериксен, која је на функцији од 2019. године, дужна је, према данском закону, да распише изборе до 31. октобра. Одређивање датума избора осам месеци пре редовног рока изгледа као покушај да се искористи побољшани рејтинг у анкетама након катастрофалних локалних избора у новембру, на којима су њене социјалдемократе, први пут после више од једног века, изгубили контролу над Копенхагеном.

Анкете од прошлог месеца показале су да њена странка добија на замаху, што се делимично приписује начину на који се носи са кризом око Гренланда. Фредериксенова је такође обећала порез на богатство којим ће се финансирати школство.

Последњих неколико месеци у данском политичком дискурсу доминирале су претње америчког председника Доналда Трампа да ће анектирати Гренланд – полуаутономну данску територију.

Прошлог месеца, Трамп је одустао од претњи да ће употребити силу против савезника НАТО-а како би заузео арктичко острво за које тврди да је неопходно за одбрану од могућих напада Русије и Кине.

Гренланд је ретко насељен, али његова локација између Северне Америке и Арктика чини га повољним за системе раног упозоравања у случају ракетних напада. Трамп је, без доказа, тврдио да је "покривен руским и кинеским бродовима свуда".

И Данска и Гренланд су рекли да неће пристати да уступе суверенитет САД. Њихови европски савезници су се окупили да би их подржали.

Подељена мишљења и поново о кластеру 3

Више чланица, међу којима скандинавске и балтичке земље, Холандија и друге, изразило је "озбиљну забринутост", оцењујући да правосудни закони представљају назадовање у кључној области владавине права.

Према дипломатским изворима, неке земље су затражиле од Европске комисије да се размотри обустава исплата из Плана за раст Србији, ако мишљење Венецијанске комисије не буде узето у обзир. У расправи је покренуто и питање анти-ЕУ реторике и уздржаности Србије приликом гласања о резолуцији о Украјини на Генералној скупштини УН.

С друге стране, група земаља чланица, међу којима су Француска, Италија, Мађарска, Словачка и друге, заложиле су се за "уравнотежени приступ" према Србији, упозоравајући да би "исхитрена обустава исплата" из Плана за раст, ишла на штету стратешког интереса приближавања Србије ЕУ.

Као и прошлог децембра, ове земље су се заложиле да се на сто врати отварање кластера 3 у преговорима са Србијом, позивајући се на принцип заслуга и оцену Европске комисије да Београд за то испуњава потребне техничке услове. Део чланица је указао да би критика правосудних закона била кредибилнија ако би ЕУ уважила да је постигнут одређени напредак у другим областима, наводе дипломатски извори.

Предуслови за коришћење новца из Плана раста

Сличне расправе о последицама усвајања правосудних закона већ су више пута током фебруара одржане на нивоу радне групе за проширење земаља чланица (ЦОЕЛА).

Комесарка за проширење Марта Кос је раније овог месеца поручила да ће Европска комисија проценити да ли су предуслови за исплату европског новца Србији и даље испуњени.

Према регулативи о Плану раста Западног Балкана, предуслови за коришћење новца из овог фонда су функционисање демократског система и владавине права, а у случају Београда и Приштине и "конструктивни ангажман у дијалогу".

Како се наводи, МОЛ очекује јасан одговор хрватске компаније најкасније до 27. фебруара 2026. године. У случају одбијања, МОЛ може да се обрати Европској комисији и покрене поступак ради накнаде штете.

Наводи се да је ЈАНАФ одавно упознат с чињеницом да су испоруке сирове нафте Мађарској и Словачкој путем нафтовода "Дружба" прекинуте. Тим поводом МОЛ је већ доставио релевантну званичну документацију хрватској компанији.

Подсећа да су прописи ЕУ јасни: уколико је испорука нафте из Русије у државу чланицу без излаза на море путем нафтовода прекинута из разлога који су ван контроле те државе чланице, дозвољен је увоз руске сирове нафте морским путем у ту државу.

"Планирана набавка руске нафте усклађена са санкцијама САД"

Овај став је, истиче МОЛ, потврђен и у саопштењу мађарског органа надлежног за примену санкција. Додаје се да та регулатива не предвиђа никакве додатне услове који би захтевали да МОЛ или било који други погођени оператер прибави претходно одобрење или потврду за такав увоз.

Прецизира се да је МОЛ-ова планирана набавка руске сирове нафте морским путем у потпуности усклађена и с режимом санкција Сједињених Америчких Држава.

Режим санкција Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК) јавно је доступан, као и листа компанија којима је дозвољен транспорт робе. Компаније које је МОЛ ангажовао за транспорт и испоруку руске сирове нафте не налазе се ни на једној америчкој рестриктивној листи, укључујући и листе ОФАК-а.

"У складу са релевантним санкцијама ЕУ и САД, ЈАНАФ нема другу могућност осим да омогући транзит пошиљки руске сирове нафте које пристижу морским путем. С тим у вези, МОЛ хитно захтева да ЈАНАФ потврди да ће прихватити пошиљке сирове нафте руског порекла које су законито увезене у складу са правилима ЕУ и САД", истиче се у саопштењу.

Које су могућности МОЛ-а?

МОЛ наглашава да ЈАНАФ тренутно има доминантан положај на рутама за транспорт сирове нафте ка рафинеријама МОЛ групе. Одбијање пружања неопходних услуга транспорта може представљати злоупотребу доминантног положаја у складу са правилима конкуренције Европске уније.

"Уколико ЈАНАФ настави да одбија давање потврде, МОЛ неће имати другу могућност осим да се обрати надлежним институцијама ЕУ, укључујући Генерални директорат за конкуренцију (ДГ КОМП) Европске комисије", закључује се у саопштењу.

Такође, МОЛ истиче да ће ЈАНАФ сносити правну и финансијску одговорност за сваку штету насталу услед кашњења у достављању потврде и задржава право да оствари право на накнаду штете.

Украјина је недавно блокирала испоруку руске нафте за Мађарску и Словачку преко нафтовода "Дружба".

Кијев тврди да је доток руске нафте у прекиду због оштећења нафтовода "Дружба".

Шушњар: Нећемо пристати на уцене, суверена смо држава

На оптужбе МОЛ-а реаговао је хрватски министар привреде Анте Шушњар, поручивши по завршетку посете Вашингтону да је ЈАНАФ поуздан и конкурентан партнер, преноси ХРТ.

"ЈАНАФ је сигуран и поуздан партнер, има конкурентне цијене и у релативном и у апсолутном износу, поготово јер је транспортни пут ЈАНАФ-а краћи него било којег другог нафтовода за наше пријатеље у Мађарској и Словачкој" рекао је Шушњар.

Додао је да су цене транспорта путем ЈАНАФ-а ниже него алтернативним правцима те да Хрватска доследно поштује санкције Европске уније и Сједињених Држава.

"Ми смо суверена држава и не морамо поступати по ничијим притисцима, али ћемо поштовати међународно право. Нећемо пристати на никакве уцјене и притиске од стране било кога", поручио је министар.

Нови састав треба да почне са радом 6. априла ове године, али остаје питање да ли поменути избори представљају крај двомесечног "ванредног стања" у Високом савету тужилаштва.

Истовремено је окончана и тродневна обустава рада Адвокатске коморе Србије због такозваних "Мрдићевих закона", који и даље изазивају поделе у правосуђу.

Једни сматрају да ће унапредити рад тужилаштва и других правосудних органа, док други тврде да дубоко задиру у независност и самосталност правосудне професије, а критике стижу и из ЕУ.

Супротстављени блокови

Светлана Ненадић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекла да сведочимо блокади која траје, како сматра, непримерено дуго у тужилачком савету. Поставља, такође, питање да ли ће савет, након окончања блокаде, обављати своју уставну улогу – да штити самосталност тужилаца у њиховом поступању.

"Бојим се да коначни резултати избора не дају много разлога за оптимизам. У савету имамо два међусобно супротстављена блока, избори су одржани у таквој атмосфери, а независни кандидати нису ушли у борбу између два блока", истиче Ненадићева.

Према њеним речима, Предраг Миловановић, који не припада ниједном од тих блокова, добио је и сада и у децембру највише гласова што, сматра, указује на преливање гласова из једног блока у други.

Самосталност тужиоца

Говорећи о тзв. Мрдићевим законима, Ненадићева наводи да су донети мимо уобичајене процедуре. Иако су у складу са Уставом и законом, ранија пракса је подразумевала јавну расправу пре њиховог усвајања.

"Правосудни закони су системски и важе за све грађане, јер регулишу једну грану власти. Веома је важно да пре њихове примене буду обављене консултације на професионалном нивоу. Уставне реформе из 2022. и 2023. године биле су под лупом Венецијанске комисије. Није ми јасно зашто се од те праксе одустало", указује Ненадићева.

Напомиње да је кључна замерка то што Мрдићеви закони мењају хијерархијске односе у тужилаштву, јер слабе улогу Високог савета тужилаштва, који је једино тело надлежно да гарантује самосталност тужилаца.

"Пребацивање тежишта са ВСТ на руководиоце тужилаштава слаби самосталност тужилаца, јер ти руководиоци немају обавезу да обезбеде њихову самосталност и не могу бити њен гарант", истиче гошћа Јутарњег програма.

Козметичке или суштинске промене у правосуђу

Ивана Јосифовић из Удружења судија и тужилаца Србије изјавила је за РТС да се нада да ћемо након избора добити савет који ће обављати своју Уставом и законом прописану функцију и штитити интересе, самосталност и независност носилаца правосудних функција.

"Избори су протекли у атмосфери која одсликава, по мом мишљењу, лоше друштвено-политичко стање, у којем се стручност, оспособљеност и спремност да се залаже за тужилачке критеријуме и независност стављају у други план", истиче Јосифовићева.

Потврђује да су тзв. Мрдићеви закони донети у складу са прописима, али да, по њеном мишљењу, није реч о реформским законима у правосуђу. Подсећа да је, како каже, "најтежа" реформа спроведена 2009. и 2010. године, чије се последице и данас осећају.

Јосифовићева наводи да су Мрдићеви закони пре козметичке него суштинске промене у правосуђу – да има добрих решења, али и оних која се могу довести у питање.

"Блокада ВСТ није двомесечна, већ, нажалост, траје много дуже, јер имамо велики број непопуњених тужилачких места у многим тужилаштвима. Грађане, ипак, највише интересује редовно функционисање тужилаштава и судова", закључује Јосифовићева.

Гостовање у целости можете погледати у видео-запису на почетку текста.

И ова промена није резултат договора домаћих политичара нити усаглашена у институцијама, већ ју је наметнуо Кристијан Шмит.

Позивајући се на своја Бонска овлашћења, прво је изменио изборни закон, а онда наредио министру финансија у Савету министара Срђану Амиџићу да у року од 24 часа 112,5 милиона марака из профита Централне банке БиХ пребаци Изборној комисији за набавку опреме.

Рок је истекао, па како то није учинио Амиџић, јесте његов заменик Мухамед Хасановић.

"За нас је неприхватљива чињеница да се на тај начин заобилази министар који је представник конститутивног народа који је у тој функцији да обезбеди функционисање и равноправност. То је антиуставно, антизаконито", наводи Милорад Додик, председник СНСД-а.

Кошарац: Недопустиво мешање Шмита у изборни процес

Заменик председавајућег Савета министара Сташа Кошарац каже да нико не спори интегритет избора, али да је недопустиво мешање Кристијана Шмита у изборни процес у БиХ.

"Замислите да странац, појединац дође и каже – ви ћете у вашој земљи потрошити стотине милиона за оно што вам ја кажем. На овај начин имамо право да сумњамо у добре намере лажног високог представника у БиХ", наводи Сташа Кошарац, заменик председавајућег Савета министара БиХ.

Додик: Нове изборне технологије користе се за контролу резултата

Према мишљењу Милорада Додика, председника СНСД-а, увођењем нових технологија настоји се утицати на изборне резултате у корист одређених политичких структура.

"Сада покушавају да нам наметну технологије које би требало да обезбеде изборне резултате који њима одговарају и зато је таква журба јер се ради о једној организованој криминалној групи на нивоу БиХ коју чине муслиманске сећије и коју чине наравно странци који покушавају да заврше овај свој пир путем тих технологија", наводи Додик.

Петрић: Нове изборне технологије у БиХ могу угрозити изборе

Бранко Петрић је бивши члан Изборне комисије БиХ, учествовао је у организовању и спровођењу избора, а сада коришћење нових технологија не види као срећно решење.

"Те скаламерије сличне има, али она је избачена, одустало се од ње у Европи, одустало се од ње у Немачкој, одлуком Уставног суда забрањена је употреба тих скаламерија. У Ирској све је то избачено, то стоји у неким складиштима неких компанија које лобирају овде преко својих представника, амбасада", каже Петрић.

Увођење модерних технологија објашњава се поштенијим изборима. Наредних месеци биће расписан тендер за набавку опреме, следи тестирање, обука изборне администрације, а потом и бирачима треба објаснити како ће да изгледа изборни дан. И све ово треба завршити за само осам месеци.

Техеран нуди и повећан надзор ИАЕА, спреман је и да смањи залихе, али не и да се трајно одрекне обогаћивања уранијума, на чему Вашингтон инсистира.

Техерану није остављен излаз

Јаз између ова два става чини се у овом тренутку непремостивим, јер Техерану није остављен излаз. Ниједна влада у историји нуклеарне дипломатије није добровољно демонтирала сопствени нуклеарни програм, предала фисиони материјал и прихватила трајна ограничења, док јој противник куца на врата са 500 авиона паркираних у комшилуку.

Ови захтеви Вашингтона које су у Женеви саопштили амерички преговарачи Стив Виткоф и Џаред Кушнер осмишљени су да буду одбијени. Данашњи разговори у Женеви били су и директни и индиректни, са паузом за консултације.

"Добра перспектива" од јуче иранског министра спољних послова Абаса Арагчија већ се сударила са реалношћу онога што је Вашингтон ставио на сто.

Чиме прети Вашингтон

Амерички захтев да се уништи Фордо је реална претња која стоји пред Ираном јер су акциони Ф-22 у бази Овди стационирани управо јер чекају наређење да униште Фордо. Захтев да се демонтира Натанз стоји наспрам директне претње тешким бомбардерима Б-2 стационираним у Вајтмену натоварени бомбама ГБУ-57 које досежу Натанз.

Томахавци на две групе носача авиона су програмирани за Исфахан, уколико Техеран не пристане да га сам уништи. Сваки захтев у документу већ има војни еквивалент у иранском дворишту, а од Ирана се тражи да добровољно учини оно што су Сједињене Државе спремне да ураде силом. 

Сједињене Државе су понудиле услове, а Иран је већ одбио основни захтев због чега Женева неће бити упамћена као место где је нешто решено већ као место где су карте стављене на сто. Женева је зато пауза, која је преко потребна и Ирану да се припреми за следећи чин који неће бити за преговарачким столом.

Он се већ спрема на пистама у Овди, на полетним пистама на палубама носача авиона Форд и Линкол, у одељцима за бомбе Б-2 авиона и на коралној писти у Дијего Гарсији, где почиње коридор за допуњавање горивом.

Сада постављамо темељ за значајно унапређење наших односа, од Казахстана можемо много да научимо, рекао је за РТС председник Вучић.

Вучић је рекао да му је као председнику земље од шест милиона људи приређен дочек са највишим почастима.

"Много је тешко такмичити се са казашким гостопримством. Разговарали смо о учешћу Казахстана у Одбору са мир и да ли треба и ми да се прикључимо у наредном периоду. Србија ће остати верна повељи УН. Разговарали смо о сарадњи у области образовања, они су далеко испред нас. Постоје људи у Србији који не би да нико ништа научи, не можемо да идемо у корак са светом ако себе не мењамо. Разговарали смо и тек ћемо да разговарамо о сарадњи у пољопривреди, о војнотехничкој сарадњи и трансферу технологија, о неким другим видовима сарадње и повезивања", рекао је за РТС Александар Вучић.

Казахстан је пре девет година, додао је Вучић, био домаћин Експа, и у Астани се може видети на сваком кораку шта је све изграђено због Експа и како се град променио.

"Можемо да научимо пуно у много области. Сада постављамо темељ за значајно унапређење наших односа", рекао је председник Србије који борави у званичној дводневној посети Казахстану.

Додао је да Kазахстан не признаје косовску независност, да је Србија веома захвална на томе и да зна да ће то бити случај и у будућности.

Сарадња у бројним областима, могуће увођење авионске линије између Београда и Астане

Председник Србије је навео да је са Токајевом разговарао о сарадњи у многим областима, па и између универзитета и навео да је Kазахстан далеко испред нас у сарадњи са страним универзитетима.

"Доведу франшизе страних универзитета овде, плате и они школују њихове људе. Они шаљу људе у иностранство, па их врате или овде доведу треће људе у оквиру дуалне размене, па пошаљу своје у иностранство на годину или две. И Kазахстан и Узбекистан су значајно испред нас у томе", навео је Вучић.

Додао је да су разговарали о сарадњи у више области, од пољопривреде, где постоји обострано интересовање за продају производа, до сарадње у изради одређених сателита, биотехнологије, препознавања врсте и структуре земљишта, производње најбољих семена.

"Такође, разговарали смо о војнотехничкој сарадњи и треба да наставимо разговоре о трансферу технологија. Они су заинтересовани да нешто слично ономе што ми имамо у Лучанима, вероватно уз модерну опрему, направе овде у Kазахстану", рекао је Вучић.

Навео је да су разговарали и о другим идејама као што је увођење авионске линије између Београда и Астане два пута недељно и додао да Kазахстан жели да гради велики Kазахстански културни центар у Београду.

Потписаћемо 10 споразума, темељ за кућу пријатељства две земље

Председник Вучић је рекао да ће сутра бити потписано 10 споразума о сарадњи Србије и Kазахстана и истакао да је то прављење темеља на којима ће се градити велика кућа пријатељства од интереса за обе земље.

"Очекујем председника Токајева да сутра потпишемо 10 споразума и то је прављење темеља на којима ћемо да градимо велику кућу пријатељства од интереса за обе земље. У различитим областима и већ 'Југоимпорт', али и неке приватне фирме које се баве производњом оруђа и муниције, кренуле су у сарадњу и кроз трансфер технологије и за неке друге ствари са нашим казахстанским пријатељима. И то су велики уговори, то су уговори од више стотина милиона евра", рекао је Вучић.

Истакао је да од Kазахстана можемо много научити у области иновација. Навео је да је Kазахстан посвећен развоју вештачке интелигенције, роботике, а да Србија жури за тим.

"Јуримо и верујем да ћемо успети кроз изградњу инфраструктуре која мора да постоји, дакле од дата центара, суперкомпјутера, али морате да обезбедите довољно електричне енергије, они немају проблема са тим, јер имају, осим минерала, ретких сировина, имају, што је много важно за струју, и гаса у довољним количинама. Откривајући нова гасна поља да имају гасне електране, да имају много обновљивих извора енергије и то им је изузетна основа за пре свега развијање такве инфраструктуре за вештачку интелигенцију", навео је Вучић.

Додао је да много тога заједно можемо да радимо и подсетио да су земље централне Азије у прошлости биле центар света и да се сада враћају томе.

"То су земље које, уз Kину и Индију, најбрже расту у свету и можете и овде да видите напредак какав је где људи вредно раде и боре се. Видите им ту жељу да буду и прихваћени и признати, да буду веома успешни у свету и успевају", рекао је Вучић.

"Огромна част што ћу добити Орден златног орла"

Навео је и да му је велика част што ће сутра добити највиши орден Kазастана, Орден златног орла.

"Огромна част за Србију и то прихватам у име наше земље и много сам срећан што ћемо такво највеће признање Kазахстана да добијемо", рекао је председник.

Kако је навео, имаће заједничко обраћање са председником Kазастана, свечани ручак, сусрет са председником Владе, а и делегације две земље ће имати састанак.

"Имаћемо обилазак њиховог центра за вештачку интелигенцију и обилазак њиховог специјалног центра за финансије који су направили", додао је Вучић.

Истакао је да Kазахстан на паметан начин користи то што има нафту и гас, да би диверзификовао своје приходе у будућности, али пре свега да би образовао своју нацију.

Председник Вучић је додао да верује да ће Токајев до краја године посетити Србију.

27.02.2026. Петак: После хладног јутра током дана претежно сунчано, понегде уз пролазну умерену облачност. Ветар слаб и умерен источни и југоисточни. Јутарња температура од -4 до 2, а највиша од 11 до 16 степени.

28.02.2026. Субота: Претежно сунчано, понегде уз пролазну умерену облачност. Ветар слаб, у кошавском подручју и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -3 до 4, а највиша од 11 до 16 степени.

01.03.2026. Недеља: Претежно сунчано, понегде уз пролазну умерену облачност. Ветар слаб, у кошавском подручју и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -4 до 4, а највиша од 13 до 18 степени.

02.03.2026. Понедељак:Претежно сунчано, понегде уз пролазну умерену облачност. Ветар слаб, источни и југоисточни. Најнижа температура од -2 до 6, а највиша од 14 до 18 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 03.03.2026. до 07.03.2026.)
Наоблачење које ће у уторак крајем дана захватити северне крајеве, у среду и четвртак прошириће се и на остатак земље условљавајући понегде слабу кишу. Затим суво.

Троје Мартиновића, пишу Вијести, који осим црногорског имају и пасоше још неколико земаља, ухапшени су 23. фебруара у великој операцији међународних полиција којима су координирали Европол и Евроџаст.

Оперисали кроз лажне компаније, лажно фактурисање и луксузне инвестиције

Мрежа која је служила као средство за прање новца за италијанске мафијашке групе Камору и Ндрангету оперисала је кроз лажне компаније, лажно фактурисање и луксузне инвестиције, како би милиони евра од кокаина били опрани и реинвестирани у европску економију.

Истрага коју је водила француска Национална жандармерија у сарадњи са италијанским карабињерима и Швајцарском федералном канцеларијом за полицију открила је операцију која је обухватила више европских земаља.

Поред наведених, у истрази су учествовале и белгијска судска федерална полиција, бугарска Државна агенција за националну безбедност, немачка царина, као и еквадорска Национална полиција, уз координацију Европола и Евроџаста.

Осумњичени високо рангиран на листи тражених Европола

Праћењем финансијских токова, истражитељи су уочили црногорског држављанина, који је био високо рангиран на листи осумњичених Европола и био је предмет потраге у неколико европских земаља.

Осумњичени је живео у области Кана у Француској, заједно са члановима своје породице, укључујући зета, који је већ био познат италијанским властима због прања новца, превара и кривичних дела повезаних са оружјем.

Финансијска истрага показала је да је мрежа за прање новца била директно повезана са великим трговинским путем кокаина из Јужне Америке према Европи.

Сумња се да је група била одговорна за координацију поморских пошиљки кокаина ка кључним европским лукама.

ОФАК у процесу одлучивања о НИС-у

Он је поручио да цени што су оба министра из Србије дошла у Вашингтон и представила своју перспективу.

"Било нам је важно да чујемо ставове српских представника, посебно из угла ситуације на терену. То свакако помаже док Министарство финансија и ОФАК пролазе кроз процес одлучивања", рекао је Ејџен.

Природни гас - велики капацитет за пласман америчког ЛНГ-а у регион

На питање да ли су амерички инвеститори заинтересовани за изградњу реверзибилне хидроелектране Ђердап 3 у Србији, Ејџен је рекао Тан‌југу да постоји веома снажно интересовање САД и додао да постоје "сјајне америчке компаније" које би могле да учествују у овом хидропројекту.

"Друга област са огромним потенцијалом је, наравно, природни гас. То је била главна тема самита који смо имали раније током недеље и разговарали смо о различитим коридорима. Србија се ту савршено уклапа. Постоји велики капацитет за пласман америчког ЛНГ-а у регион", напоменуо је Ејџен који се у Вашингтону састао са министарком рударства и енергетике Дубравком Ђедовић Хандановић и министром спољних послова Марком Ђурићем.

Према његовим речима, Србија је имала кључну улогу у разговорима о природном гасу на Трансатлантском самиту о безбедности гаса.

Нове нуклеарне технологије

"Трећа област о којој смо разговарали јесте нуклеарна енергија. То је дугорочно огроман потенцијал. То видимо и овде у САД. Постоји много инвестиција у нове нуклеарне технологије, укључујући мале модуларне реакторе (СМР) и различите микро-СМР системе, као и нове начине примене нуклеарне енергије који су значајно напредовали у односу на раније концепте", поручио је Ејџен.

Како је навео, постоји велика сагласност између америчке стране и спрских министара у вези са свим тим пројектима. На питање шта предвиђа заједничка изјава потписана у Вашингтону од стране 12 земаља средње и источне Европе, укључујући Србију, у погледу безбедног снабдевања природним гасом у сарадњи са САД и да ли Америка може да подржи развој гасне инфраструктуре и какав обим испорука и цене може да понуди европском тржишту, Ејџен је напоменуо да његова земља има "огроман капацитет" када је реч о природном гасу.

Drill, baby, drill

"Ми смо јасни глобални лидери у производњи и извозу природног гаса, али можемо још много тога да урадимо. Део онога на чему нас је председник Трамп подстакао јесте да ослободимо још већи потенцијал у САД. Вероватно сте чули слоган 'Drill, baby, drill', који се односи на ослобађање потенцијала у различитим деловима САД - Мексички залив, Пенсилванија, Аљаска. Постоје огромне резерве које још нисмо ни искористили, а које можемо употребити за снабдевање не само САД већ и наших савезника широм света", додао је Ејџен.

Он је навео да је то био и главни разлог окупљања великог броја министара у Вашингтону.

"Имали смо много добрих разговора и постоји снажан замах на почетку ове године. Сада желимо конкретне потезе и да за сто доведемо праве људе. Зато смо окупили министре. Присуствовао је и приватни сектор, укључујући америчке ЛНГ компаније, које су могле да разговарају о потенцијалним уговорима и ценама које би одговарале различитим земљама", истакао је Ејџен.

Према његовим речима, на овом састанку су представљени и одређени финансијски механизми које САД може да понуди. "У САД имамо Извозно-увозну банку (Ex-Im) и ДФЦ, које могу да сарађују са различитим земљама уколико пројекти имају смисла и за те земље и за САД. Разговарамо о свим тим питањима. Кључно је да наставимо дијалог и да не буде превеликог застоја између разговора и конкретних потеза. Надамо се поновном сусрету већ наредног месеца, па и месец дана касније", поручио је Ејџен.

"Сви су се сложили да је потребно смањити зависност од руских извора енергије"

Он је напоменуо да су се сви учесници сложили да је потребно смањити зависност од руских извора енергије, трговати са САД и остварити трговинске циљеве, али да је питање како ту стратегију претворити у конкретна дела.

"Мислим да је Србија ове недеље била веома добро представљена у Вашингтону. Важно је да те дијалоге водимо лицем у лице и да градимо односе, како бисмо могли брже да реализујемо пројекте", напоменуо је Ејџен.

Саговорник Тан‌југа је навео да је на састанку забележено снажно усаглашавање са агендом председника Доналда Трампа о производњи енергије. Када је реч о дугорочном размишљању и спремности да се прихвате различити облици енергије, попут хидроенергије, гаса и нуклеарне енергије, постојало је снажно усаглашавање са агендом председника Трампа о базној производњи енергије, додао је Ејџен.

Канцеларија за контролу страних средстава (Office оф Фореигн Assets Цонтрол - ОФАК) Министарства финансија САД издала је раније лиценцу акционарима и заинтересованим странама за преговоре о променама у власничкој структури НИС-а са роком до 24. марта.

Амерички ОФАК увео је санкције НИС-у 9. октобра 2025. године због већинског руског власништва. 

"Медицински тим који се бави његовим лечењем улаже огромне напоре. Боримо се, пре свега, да дође до побољшања. Оно што сада могу да вам кажем, у овом моменту нема погоршања, али је сувише рано да причамо о било чему даље", рекао је пулмолог др Попевић новинарима испред Клиничког центра.

Додао је да се лечење наставља "по свим постулатима савремене интензивне медицине", као и да ће јавност благовремено обавештавати о стању министра.

"Поново ћу вам се обратити сутра у 7.30 са новим информацијама о његовом здравственом стању. Уколико у међувремену дође до било каквих промена, бићете благовремено обавештени", рекао је пулмолог др Попевић новинарима испред Клиничког центра.

Министар унутрашњих послова и председник СПС-а Ивица Дачић јуче је хитно хоспитализован у Клиници за пулмологију Универзитетског Клиничког центра Србије.

Министра Дачића је јутрос посетио председник Александар Вучић. 

Подршку Ивици Дачићу, његовој породици и саборцима из СПС-а, упутила је председница Скупштине Ана Брнабић, која борави у званичној посети Данској.

Стан. Ауто. Титула на визиткарти.

Или – шума?

Када је са 27 година купио ливаду која се наслања на дедовину, Стефан Дрљача није имао бизнис план. Није рачунао профит. Није садио воћњак да би брао плодове, нити плантажу да би је једног дана посекао и продао. Почео је да сади шуму.

Десет година касније, те ливаде више нема. На њеном месту је млада шума са више од 30 врста дрвећа, стотинама садница, срнама, птицама и зечевима који, како каже, „нису непријатељи, већ комшије“.

У новој епизоди подкаста Аналогија, Стефан говори о томе како изгледа када се одлучите за пројекат чији резултат можда никада нећете у потпуности видети. Када радите нешто што ће вас надживети.

Говори о разочарању када садницу поједе зец. О упорности када гране поломи снег. О радости када дрво које је било „отписано“ поново пусти сокове и настави да расте.

И о коментарима које је слушао:

„Зашто не посадиш нешто што рађа?“

„Зашто уништаваш ливаду?“

„Где је ту рачуница?“

Његов одговор је једноставан:

„Не мора све да рађа да би вредело.“

Породична шума, породична прича

„Чичина шума“ није само еколошки подухват. Она је породична прича.

У њој учествују Стефанови родитељи. Отац, војни пилот у пензији, „плаву“ канцеларију заменио је новом, „зеленом“. Ту су и брат и деца која су шуму већ назвала „Чичина“. Пријатељи све чешће долазе са садницама уместо са поклонима.

Ово је прича о времену.

О стрпљењу.

О идеји да не мора све да буде брзо, исплативо и одмах видљиво.

Грешке, лекције и сарадња дрвећа

Стефан отворено говори и о грешкама. Имао је идеју да сади егзотичне врсте, док му стручњаци нису објаснили да шума мора бити аутохтона да би била здрава.

Причa о томе како дрвеће „сарађује“, како се међусобно храни и како постаје отпорније када је разнолико.

Али најважније питање које овај разговор покреће много је личније:

„Ако сутра нестанемо, шта остаје иза нас?“

„Кад ме једног дана не буде, питаће неко: шта си ти, човече, радио у животу? Шта остављаш иза себе? Па рекох – нека буде да сам оставио шуму“, каже Стефан.

Ово није прича само о сађењу дрвећа.

Ово је прича о истрајности у времену брзог одустајања.

О породици која се окупља око једне непрофитне идеје.

О томе да је процес често важнији од циља.

И о томе како једна ливада може постати смисао.

Ако сте се икада запитали да ли једна особа може да направи стварну разлику – погледајте овај разговор.

Можда вас подстакне да посадите своје прво дрво.

Или да коначно започнете пројекат који одлажете годинама.

Целу причу о настанку „Чичине шуме“, сумњама, отпорима, зечевима, будућем језеру и кућици која тек чека да буде саграђена, погледајте на Јутјуб каналу подкаста Аналогија.

Транскрипт разговора:

Ана: Стефан Дрљача је пре 10 година одлучио да ће да засади своју шуму. У тај подухват укључили су се цела породица, пријатељи, познаници, а и непознати људи. 10 година касније, Стефан Дрљача је гост Аналогије. Добродошао у Аналогију.

Стефан Дрљача: Хвала, боље вас нашао.

Ана: Једном реченицом, када погледаш сада деценију иза себе, како би је описао?

Стефан Дрљача: Па... прошло је као трен. Овај, тако смо почели мало по мало и ето од... ...сваке садне сезоне, пролећа, јесени, мало по мало схватих да је прошло 10 година. А и на терену се види нека разлика.

Ана певуши: 10 година је прошло као трен.

Стефан Дрљача: Отприлике, да.

Ана: Шта те је највише на том путу у ових 10 година изненадило?

Стефан Дрљача: Па ето, увек... увек сам био некако фасциниран тим растом. Како овај, неко посађено дрво, биљка, како овај, јелте, расте и све веће и веће из године у годину. И ето сад изненадило ме је то кад станем на исто место, на ту ливаду коју сам купио, кад видим шта се заправо након 10 година ту догодило.

Ана: Шта је било најтеже?

Стефан Дрљача: Мени је најтеже кад се на пример потрудим да посадим неке саднице и кад им се нешто деси док ја нисам ту. И кад дођем, овај, дође... дође пролеће, ја очекујем да то сад крене да... да расте на све стране, а видим да је у међувремену или појео зец, или да је... да је поломио снег, или... ...да се просто осушила. Е то ме... Или на пример ако се потрудим да донесем неку садницу с неког путовања, па је онако овај пажљиво извадим, увијем корен, заливам док не пренесем и не пресадим да се не осуши, и онда кад схватим да је све то било узалуд зато што се она није примила.

Ана: Е, али некад могу ствари да се спасу. Ми смо једном засадили кајсију једну ту у Гроцкој и она је јако лепо расла и била је најлепша од свих тих кајсија. Исто аматерски, није то прави воћњак. И она је расла и направила најлепшу крошњу и била је нека велика олуја у Београду и она је пукла. И то доле, негде пред корен, она је скроз лежала. И не знамо ништа иначе о томе, и сад као здрава логика: 'ајде да је залепимо. 'Ајде да је дигнемо, да је замотамо, ако могу калеми, можда ће и она. И човече, она оживи. Она стварно оживи, то се залепи, она је сад најлепше дрво, а оно, била је у том моменту отписана.

Стефан Дрљача: Па да, то... то и ја радим. Овај, не успе баш увек, али обрадујем се кад... кад успем тако да сачувам неко дрво. Само се подигне, залепи се, поново се ваљда ти сокови успоставе, дрво овај зарасте и настави даље.

Ана: Буквално зарасте. Има неку квргу као рану, ожиљак, али је зарастла и лепа је. Ко су ти највећи непријатељи дрвећа? Зечеви једу, а?

Стефан Дрљача: Па нису непријатељи, опет и они су део тог екосистема, овај... они ту живе, мислим то је њихова кућа, тако да не могу да кажем да су непријатељи.

Ана: Видиш како си политички коректан према зечевима.

Стефан Дрљача: Па ни... више природно коректан, оно, овај... Ето као и они имају право ту да живе, па... Мислим један и од циљева зашто смо то садили је да овај помогнемо тај екосистем ту, овај, и биодиверзитет. Тако да, ето и зечеви ту живе, то је њихова кућа, па шта сад, појешће неку садницу, ми ћемо овај наставити да садимо нове па ето.

Ана: Процентуално сад кад погледаш, колико ти је садница "неуспело"?

Стефан Дрљача: Да, не могу да кажем зато што ми сваке године смо нон-стоп додавали нове овај, али ето ако бих угрубо требао да кажем, можда 10 до 20 процената није успело.

Ана: Мхм.

Стефан Дрљача: Због разних околности али овај... Сада је већ неко време када, чини ми се, те саднице крећу онако прогресивно да расту зато што им је требало неко време прво да се лепо укорене, да се навикну на ту земљу, да развију значи коренов систем, а сад овај сваког пролећа кад крене вегетација баш се види значајан напредак.

Ана: А је л' више садиш у зиму или на пролеће? Или и једно и друго?

Стефан Дрљача: Да. Кажу... да, кажу људи да је боље садити овај у јесен, зато што онда садница има целу зиму времена да се лепо укорени и да се припреми за раст у пролеће, док на пролеће ако се посади оне су тек тад, навикавају се ваљда на... на земљу и доживеле су шок том пресадњом, тако да немају довољно времена да се припреме. Али ми ето нестрпљиви смо, ми садимо и сваку јесен и свако пролеће.

Ана: Имаш неко омиљено стабло?

Стефан Дрљача: Па мени је омиљено дрво храст. Зато што овај некако и у... и у нашем народу и код старих Словена има ту неку улогу да кажемо, неку митолошку, а и због тога што је високо, дуговечно дрво, оно споро расте али зато и јако чврсто. Тако да ето овај храст ми је омиљени.

Ана: Некако звучи лако. Ископаш рупу, засадиш дрво и готово. Је л' лако?

Стефан Дрљача: Па није лако овај, али стварно ако... Мислим, моја породица и ја то волимо, доживљавамо као хоби, тако да све те неке додатне радове које имамо око тога не доживљавамо као посао, него више као неку, ето, заједничку активност, време које проводимо заједно, тако да уживамо у процесу.

Ана: Шта ти би? Како си дошао на идеју? Имао си око 27 година, ако сам ја добра у математици. Како си се пробудио с идејом: ја ћу сад да посадим шуму?

Стефан Дрљача: Да, па... као што сам рекао, увек ме је привлачило то неко сађење и овај прво сам као мали...

Ана: Добро, привлачи и мене сађење, ал' ми није пало на памет да посадим шуму.

Стефан Дрљача: Па да, овај, тако сам ја покушавао из разних семенки да добијем овај разне биљке и... и дрвеће. Наравно све ове легалне врсте. Али овај, просто не може поморанџа код нас да порасте, ал' као мало ми је то било занимљиво.

Стефан Дрљача: Онда са дедом сам исто к'о дете овај садио увек њиву, па ми је он давао неке задатке, као: ево ја кад ископам рупу, ти убаци пет-шест пасуља, па онда после идемо да... то кад овај дође за брање, па онда, ето ја сам био одушевљен како смо ми то посадили, а сад смо добили много пасуља од тих пет-шест. Овај и онда исто тако када сам обилазио неке крајеве одакле пореклом потиче моја породица, распитао сам се ту мало по селу и дошао до неких запуштених кућа које би могле бити куће одакле је моја породица отишла, давно. И онда сам нашао неки стари воћњак који је онако зарастао сав. И онда сам узео одатле јабуке, извадио семе и посадио их код себе сада овај на селу. И никле су те јабуке и онда ми је то била ето нека симболична веза мог неког старог, да кажем овај завичаја и... и садашњег. Тако да, ето увек сам имао то интересовање, а конкретно за ту шуму сам дошао на идеју да је засадим када сам сасвим случајно сазнао да та једна ливада која се наслања на, да кажемо моју дедовину, да се она продаје. И ја сам одлучио да купим ту ливаду без сад неке јасне идеје шта бих ја са том ливадом, него као ето продаје се, прилика је, опет наслања се на... на наше имање па ето да проширимо па видећемо. И онда сам овај... кад сам завршио цео тај процес, океј, купио сам је, и сад ја имам ливаду, ал' шта са... шта са њом. И онда 'ајде кад... кад је већ моја, 'ајде да макар у току дана некад дођем до ње да видим шта се ту дешава. И тако ми се свидело ту да боравим, поглед је супер, уживао сам ту, размишљао онако, не знам, сабирао своје мисли... ...и просто тако сам маштао и кажем себи као: "У што би било добро овде да је нека кућица онако мала, да се направи брвнарица, да може у њој да... да се борави, да се одмара". Још кад би то било у оквиру неке шуме, то би било одлично. И онда кажем: 'ајде да кренемо од шуме, зато што њој ће требати времена да порасте, а кућа брже може да се направи. И тако сам дошао на идеју и почели, и мало по мало.

Ана: Сада, 10 година касније, је л' можемо да кажемо да је то већ шума или... или не?

Стефан Дрљача: Па ето, ја је зовем млада шума. Овај, не знам сад овај с научне стране кад би она могла да крене да се сматра шумом, али ми је тако зовемо од првог дана, то је наша мала шума.

Ана: А је л' можеш да замислиш где би могла да буде та твоја колибица, кућица?

Стефан Дрљача: Да, тачно и приликом садње је предвиђено место и остављено, тако да само... само се чека да порасте.

Ана: Шта си научио о природи за ових 10 година?

Стефан Дрљача: Па, на... научио сам много. Зато... углавном све што... све што знам о конкретној теми овај самоук сам, то јест све сам читао из књига и са интернета. Овај, доста сам прочитао и по разним форумима, али... ...оно што ми је постало јасно да ми као људи просто смо бића која морају да живе у складу са природом и у природи. Схватио сам колико мени прија и значи кад сам тамо. Овај да просто осећам то као оно потребу да... да одређени период проведем тамо, поготову...

Ана: Мислиш да припадамо природи? Је л' то идеја?

Стефан Дрљача: Да. Припадамо природи и не треба то да заборављамо, треба колико год можемо често да се враћамо овај у своје природно станиште.

Ана: А шта си научио о породици за све ово време?

Стефан Дрљача: Па мислим да ми као породица јесмо овај сложни и тако радимо ствари заједно, али ми је било јако лепо кад видим и ширу породицу и још тако неке људе када се заједно око тога окупимо и радимо на... на томе, кад нешто садимо заједно. Зато што овај ето тако једна идеја је везала све те људе и просто пуно ми срце кад то видим.

Ана: А откуд они? Како су ти се придружили? Јеси ли их ти звао све да дођу да ти помогну или су чули за твоју идеју па су одлучили да учествују?

Стефан Дрљача: Па кренуло је тако овај спонтано и полако. Сврате код нас на село и виде да ја тамо нешто овај копам, садим. Онда укључе се они прво с неким саветима, са причом или са чуђењем што ја то уопште радим. Међутим, ваљда кад ето тако ту сврате па се нешто дешава, онда се и они укључе спонтано. Па оно, рек'о бих да им се свидела идеја. Чим су почели сами да доносе саднице овај ето активно да се укључују. Тако да, не знам, леп осећај свакако.

Ана: На почетку када си почео ту идеју, је л' било и негативних коментара?

Стефан Дрљача: Па јесте. Мислим има их и данас у смислу, зашто би неко уништио ливаду и упропастио је. Наши преци су то крчили годинама да би могли да имају пашњаке, сад се ту неко појавио и поново прави шуму од ливаде. Мислим на селима је све мање људи а камоли овај стоке, тако да мислим више и нема потребе за том ливадом у том смислу. Опет овај враћамо природу на оно како је... како је и било овај вековима пре нас. Тако да ето има таквих коментара и људи се чуде зашто се не искористи та парцела за нешто што би доносило економску корист овај у неком временском периоду, па да л' то био воћњак или овај нека... нека плантажна садња дрвећа која се после може искористити, не знам, за сечу и продају. Али овај мислим да су временом људи разумели која је уопште моја прва идеја била и зашто све то радимо.

Ана: Јеси ли се поколебао у једном моменту?

Стефан Дрљача: Нисам, нисам. Овај просто то сам желео, то радим упркос свим овај потешкоћама настављамо, тако да...

Ана: А зашто си хтео шуму а ниси хтео плантажу од које можеш да зарадиш, па да купиш готову кућу негде у шуми?

Стефан Дрљача: Па поред тога... једноставно сматрам да ствари имају вредност уколико је прошло одређено време да оне настану. Значи то што смо ми то нашим рукама посадили, имаће неку вредност за неке наредне генерације, наше потомке који ће знати да...

Ана: Који ће доћи искрчити шуму да би направили зграду. Има и таквих коментара, да, као "увек, не знам, две генерације стварају да трећа потроши и остало".

Стефан Дрљача: Што се мене тиче, ево ја остављам у аманет да се то никад не посече, али не могу да знам да ће тако и бити. Али ето то би била моја жеља, да... да сутра ти потомци ту уживају знајући да је то баш за њих овај и посађено.

Ана: Је л' је то еколошки пројекат или је то неки твој лични пројекат у којем доказујеш да можеш?

Стефан Дрљача: Па и једно и друго рек'о бих. Овај, шуме ваљда имају преко 300 неких позитивних функција, а мислим да немају ни једну негативну. И свакако нам је стало до тога да тај део овај... тај део наше земље да га онако природно овај подржимо, развијемо, да помогнемо ту биљкама, животињама, гљивама. Овај и с те стране... зечевима, значи да, свим оно овај биљним и животињским врстама. Али и с те стране то је еколошки про... пројекат због свих позитивних ефеката који ће имати овај на... за... за природну средину. А са неке стране и онако мој да кажемо себични овај подухват где ја желим себи да направим једно лепо место где ћу ја моћи да проводим своје време.

Ана: Шта си научио о себи за ових 10 година?

Стефан Дрљача: Уф... још увек учим. Овај, дра... драго ми је да је то једна од ретких ствари у које сам истрајао и где ме није прошло интересовање брзо него ето већ 10 година сам на истом путу. И успео сам нешто да урадим за то време.

Ана: Колико је важна подршка блиских људи у томе?

Стефан Дрљача: Мени је јако значило што су се блиски људи укључили и подржали ту моју идеју, што нас је то некако још више зближило и везало.

Ана: Када одеш на море, а неко мора да залива дрвеће јер младо је и треба му вода или да покоси ону траву која је прерасла младе саднице. Ко то ради?

Стефан Дрљача: Овај, мој отац је војни пилот у пензији и он воли да каже како је кад је отишао у пензију, плаву канцеларију заменио зеленом. И с обзиром да је изабрао да тамо живи и да му је лепо, сам се некако препоручио за то да буде та особа која може да... да реагује у хитним ситуацијама. А хитне ситуације су обично летња суша, када треба овај развући црево и сићи доле и залити преко 500-600 садница. Так... или кад порасте висока трава па да не би угрозила те мале саднице, онда овај... ...телефонски вршим притисак на њега да... да овај... да одради тај посао пошто ја ето због природе посла и...

Ана: Наравно, не можеш стално да будеш ту.

Стефан Дрљача: Не могу, живим у Београду и просто нисам овај стално присутан.

Ана: Како он реагује на то? Буни ли се?

Стефан Дрљача: Па онако гунђа али... али одрађује. А после овај воли да... воли да се похвали и... и прија му кад види да како то све изгледа. Али у почетку овај је мало гунђао.

Ана: А која је мамина улога у целом пројекту?

Стефан Дрљача: Да, мамина улога је овај кључна зато што је она тај покретач овај мог оца. У смислу да овај ја могу да позовем и он да ми каже "важи, урадићу" и то је то, ал' онда наступа она која га сталним подсећањем овај на крају наведе да заправо узме тример и да покоси или да залије. А и она мислим наравно физи... физички се укључује у посао овај, али мислим да је ова улога важнија.

Ана: Реално, шта би друго радили у пензији? Ти си њима осмислио дане у пензији да не падну у депресију. Ја... ја то тако гледам.

Стефан Дрљача: Па добро, они имају мало то овај пластеник, баштицу, мало се баве тиме. Овај мајка исто око ручних радова се бави, скупља и нешто сама прави. Овај али ето створио сам им додатну обавезу дефинитивно.

Ана: Који је најкориснији савет који си добио од како се бавиш прављењем сопствене шуме?

Стефан Дрљача: Да, прво сам мислио да је боље да... да ту донесем што више врс... врста дрвећа са што различитијих крајева овај света, мислећи да ћу тиме направити нешто добро. Онда су људи који се заправо, којима је ово наука, јавили, рекли "човече, ти не смеш врсте које не потичу и нису домаће на том терену, не смеш да их уносиш у тај екосистем", тако да сам то послушао и углавном ту садимо врсте које су иначе карактеристичне за нашу земљу и то подручје.

Ана: Који је најбесмисленији савет или коментар који си добио?

Стефан Дрљача: Па мислим, мени је било то... то бесмислено кад... кад су људи говорили "што не посадиш нешто што рађа?" Као да је... као да је не знам, само воћ... као да је дрво безвредно уколико не даје плод који се једе. Мислим свако то дрво је и те како битно за ту за екосистем, овај сваки лист, сваки тај не знам и жир неко једе, овај... тако да ето није... просто... Маше људи поенту са тим шта је уопште била идеја те шуме.

Ана: Ако одмах нема користи коју могу да пипну и виде, то није корисно. Зашто ниси одустао?

Стефан Дрљача: Па мислим да нисам одустао зато што је то нешто што ме испуњава и интересује. Ја овај јесам склон по природи да брзо мењам интересовања и да ме кратко држе неке... неке ствари, па због тога одустајем, али овде конкретно то је нешто што баш волим да радим и што је да кажемо дугорочни пројекат који треба и мене самог да наџиви, тако да ето због тога мислим да нисам одустао.

Ана: Јеси остварио свој циљ?

Стефан Дрљача: Па мислим још увек је овај... још увек се остварује. И оствариваће се дуго и након што мене не буде. Тако да овај животни век човека је доста краћи од животног века једне шуме, тако да овај ето идеја је била да ја нешто започнем, а даље природа да преузме и да ради сама.

Ана: Кажу да је забавнији тај део, пут док остварујеш циљ, него само остварење циља. Ти си онда добро изабрао јер твој циљ заправо и не може да се оствари, сем можда...

Стефан Дрљача: Па јесте овај... као што сам рекао ми смо посадили успомене. Значи све те активности које ми обављамо правећи ту шуму, садећи, дружећи се ту на том месту је нешто што нама овај остаје као вредност и ми уживамо у томе, а шума ће након тога остати да и други уживају у њој.

Ана: Ти си заволео природу и сађење са својим дедом. Да ли има неких подмладака који ће да заволе исто тако сађење и природу уз тебе?

Стефан Дрљача: Па ево, тренутно је брат тај који има овај троје деце, тако да они су укључени од почетка у целу причу. Просто то је Чичина шума, тако је... тако је зову. То је већ постала њима као нека локација овај битна када дођу у село, тако да ето дефинитивно они су... они су ти који... овај који ће то наставити, а надам се још и многи други.

Aна: Ти живиш и радиш у Београду. Је л' можеш да се замислиш да живиш у тој кућици у тој младој шуми?

Стефан Дрљача: Могу наравно, поготово како пролазе овај године и како ја старим, све више себе видим овај тамо.

Ана: Хоћеш ли то да радиш у пензији или можда може и да се ради у природи?

Стефан Дрљача: Не знам како... како сад функционише свет, престао сам одавно да верујем у пензију у... у смислу онога како су наше деке и баке одлазиле у пензију.

Ана: Нема пензије за нас, да ти ја кажем.

Стефан Дрљача: Овај... Нема пензије... Мислим да... да ћу увек у сваком тренутку нешто радити овај...

Ана: Е па знаш шта, и твој тата је мислио да је отишао у пензију, видиш како га је шума демантовала.

Стефан Дрљача: А ево, шума га је демантовала, нема пензије. Овај, тако да ето... за сад се трудим да сваки слободни моменат који могу да одем из Београда да проведем тамо. А и плански да себи планирам време да када... када ја нећу радити него ћу отићи тамо да... да уживам и да се одморим.

Ана: Је л' ти још увек садиш тамо или је сад у току само неговање постојећих биљака?

Стефан Дрљача: Па... треба да се сади онда кад вегетација мирује, тако да то је оно што смо причали, пролеће и јесен...

Ана: Али још увек садите?

Гост: Али да, сваке године... Ми смо прво куповали саднице, онда смо почели сами да производимо из семена саднице, па онда њих након две-три године кад се оне мало развију онда их пребацујемо у земљу. Тако да овај нон-стоп се нешто дешава.

Ана: А добро, хоће то онда бити храстова шума?

Стефан Дрљача : Не, храст је само нешто са чиме смо започели, али сад ту има ја не знам можда минимум 30 различитих врста. Тако да овај неће бити само храст али... истовремено како сам учио о свему томе, овај, схватио сам и научио да је јако битно да шума не буде оно културна него да ту има што више...

Ана: Него некултурна.

Стефан Дрљача : Некултурна, да, да има што више ту врста зато што на тај начин постаје отпорнија на разне болести које би можда захватиле једну врсту, али друга може да преживи, а и дрвеће између себе овај сарађује, упозорава се, храни једно друго, тако да што више врста то здравија и боља шума.

Ана: Јесу се појавиле и неке животиње?

Стефан Дрљача: Па да, и поред оних које су свакако биле ту у том ливадском екосистему, овај сад се... овај појављују се и и друге животиње. На пример тако видимо просторе где је трава улегла, где срне овај леже... бораве. Овај имамо јако пуно врста птица различитих, инсекти, гљиве...

Ана: Лепо. И је л' истина да планирате да направите језеро?

Стефан Дрљача: Да и то...

Ана: Е сад си претерао. Море!

Стефан Дрљача : То је више идеја идеја мог брата, али овај исто тако учећи овај по интернету видели смо да је вода та која на неки начин доприноси да се брже и више развије неки екосистем овај и онда... а свакако тај један део ливаде је онако има неке подземне овај изворе и онда смо ето дошли на ту идеју да ископамо једно мини језерце које би баш служило због тога да обезбеди овај животињама ту овај додатан извор воде и да на тај начин још мало подржимо тај екосистем.

Ана: Цела ова твоја прича ми звучи потпуно и невероватно, а заправо и примењиво на сваки пројекат у животу. Важно је имати идеју која не мора да буде нешто претерано оригинална и подршку људи око себе. И не одустајати.

Стефан Дрљача : Тако је, само изнова и изнова да се... да се ради на томе и временом доћи ће резултати.

Ана: Је л' ти то очврснуло карактер у неким другим стварима у животу? Тај пројекат са шумом? Је л' га се сетиш и кажеш "ако сам могао шуму, могу и..."?

Стефан Дрљача : Па мислим ја... један од разлога зашто сам уопште кренуо у реализацију те идеје је било, помислио сам, ето на пример сутра да ме не буде, шта си ти човече радио у животу? Шта остављаш иза себе? Па рекох 'ајде макар нек буде да сам оставио иза себе неку шуму, нешто корисно, што ће ето овај... да не буде да сам ја само откад постојим на овом свету само користио ресурсе него ето да сам и створио нешто што ће неком другом користити.

Ана: Лепа је та твоја прича. Хвала ти што си је поделио са нама. Ја ти стварно желим да направиш и језеро, што да не.

Стефан Дрљача : Па, да.

Ана: И овај поздрави тату и маму, мислим да су и они баш заслужни што је ово успело.

Стефан Дрљача : Јесу, без њих не могу да замислим како би то изгледало данас.

Ана: Хвала и вама што пратите Аналогију, ако је нисте запратили, молим вас запратите је ако желите још оваквих прича.

"Сам Никола Селаковић је рекао да се он неће позвати на имунитет", подсетио је његов адвокат и додао да од Владе није добио никакво обавештење о имунитету министра културе.

Прво рочиште у случају "Генералштаб" одржано је 4. фебруара пред Специјалним судом у Београду, где је Селаковић, на питање судије да ли жели да се позове на имунитет, одговорио да то не жели, након чега је судија најавио да ће Влади упутити допис како би се и она изјаснила, с обзиром на то да може да затражи успостављање имунитета.

Од тада је прошло више од 20 дана, а још нема информација о реакцији Владе Србије.

Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК) подигло је 15. децембра 2025. године оптужни предлог против Селаковића и још три особе, које оптужује да су својим положајем утицали или фалсификовали документа, како би противзаконито одузели статус културног добра згради Генералштаба.

Осим за злоупотребу службеног положаја, Никола Селаковић, Славица Јелача и Горан Васић терете се и за фалсификовање службене исправе, а Александар Ивановић за фалсификовање службене исправе помагањем.

Тужилаштво за Селаковића и Васића тражи по три године затвора, за Славицу Јелачу две и по године и за Ивановића годину и по.