Посланик СНС-а Марина Рагуш оценила је овај догађај као изузетан успех који потврђује међународни углед и суверену позицију Србије.

"Мислим да је то јако важан одговор свима који, на неки начин - што унутар Србије, што у региону, неретко умеју да председника Републике, господина Вучића, ставе у потпуно погрешан и залутао контекст када је међународна позиција Србије у питању и када је реч о његовом угледу".

Она је додала да председник Вучић води самосталну и суверену политику у свету који све више подсећа на доба Хладног рата, држећи се стриктно међународног јавног права.

"Ми смо мала земља, једва добацујемо до 6,5 милиона становника, дакле, врло, врло истрајно се држимо међународног јавног права. Зашто? Зато што имамо јако горко искуство 78 дана НАТО агресије, без одлуке Савета безбедности, и знамо цену мира, и зато се залажемо, то је кључна реч, мир и стабилност", нагласила је Рагуш.

Посланик и заменик председника ССП-а Борко Стефановић сматра да присуство председника у Паризу има високу економску цену за грађане Србије.

"Мислим да је то његово седење у првом реду, најскупље плаћена карта у историји Француске републике. Вучићево место у првом реду није плаћено ни тиме што ми нисмо чланица Европске уније и НАТО-а, нити коалиције вољних, то је чињеница, него тиме што је Александар Вучић управо француским инвеститорима за јако мали новац омогућио наш аеродром, спалионицу отпада код Београда, радове на метроу и куповину рафала, дакле, борбених авиона", рекао је Стефановић.

Он је тврди да су ти послови "под великим знаком питања" и да је све преплаћено минимум три пута у односу на реалне цене. Према његовим речима, Србија под напредњацима не води суверену и независну политику, док "мир и стабилност" у напредњачком речнику значе "енормну корупцију, крађу избора и гушење медијских слобода, а истовремено одустајање од европског пута".

Зашто је процес евроинтеграција у застоју

Током расправе о томе да ли ће у јулу бити отворен Кластер 3 и шта кочи тај процес, Стефановић и Рагуш су навели различите узроке – од геополитичких притисака до недостатка владавине права.

Стефановић је нагласио да узроци застоја нису техничке, већ политичке и вредносне природе, указујући на непостојање владавине права и слободних избора у Србији кроз примену балансне клаузуле.

"Питање Кластера 3 није, у смислу текста, везано за владавину права, слободне изборе, слободне медије и све друго, али јесте кроз балансну клаузулу. Значи, ви морате и о томе да водите рачуна кад спроводите реформе", навео је Стефановић.

Он је такође одбацио тврдње да Европска унија од Србије тражи признање Косова или ископавање литијума, назвавши то "опасним лажима" које режим пласира како би свесно оборио подршку грађана европским интеграцијама на око 30 одсто.

Марина Рагуш је узвратила тврдњом да су кључни разлози за неотварање кластера искључиво геополитички притисци, пре свега захтев за увођење санкција Руској Федерацији и сузбијање утицаја Кине.

"Политички су разлози. Неувођење санкција Руској Федерацији, наравно, у перспективи и протеривање присуства и утицаја Кине овде, а некако се у последње време спочитава да морамо и да се одредимо да ли то ми пратимо Брисел или Вашингтон", изјавила је Рагуш.

Она је довела у питање принципијелност Брисела по питању владавине права, правећи паралелу са отварањем кластера за Украјину.

"Ја бих, искрено да вам кажем, волела да Украјина сутра постане пуноправна чланица Европске уније. Зато што све оно што је био и штап и шаргарепа, све дужи штап, а све мања шаргарепа нама, пада у воду... То са отварањем кластера у Украјини, која је у рату, која не контролише 20 одсто територије, која има озбиљан проблем и са корупцијом и са организованим криминалом", указала је Рагуш, оцењујући да је Србија технички спремна за отварање кластера још пре пет година.

Косовско питање и наслеђе прошлости

Дебата се дотакла и историјског контекста и одговорности за ситуацију на Косову и Метохији.

Марина Рагуш је подсетила на период пре 2012. године, позивајући се на депеше Викиликса, и оптужила бившу власт да јој је каријера била испред државног интереса у моменту једностраног проглашења независности Косова 2008. године. Насупрот томе, истакла је резултате актуелне власти.

"Званично 28 повлачења признања независности такозваног Косова. И не само то, незванично је много више... Једини председник који је званично тражио да се наше безбедносне снаге врате на Косово и Метохију у броју до 1999, био је врховни командант и председник републике Александар Вучић", рекла је Рагуш, подсећајући Стефановића да је Бриселски споразум настао на основу споразума које је он раније постизао са Едитом Тахири.

Стефановић је оптужио власт да је својом политиком, како је рекао, у потпуности истиснула присуство државе Србије са Косова и Метохије.

"Србије на Косову и Метохији више нема. Има Срба који су незаштићени и које су пустили низ Ибар. Дозволили су укидање динара. Укинули су српска тужилаштва и судове. Укинули су српски грб и заставу, српске законе. Они су дозволили царину на административним прелазима. Они су натерали Србе да напусте институције и косовску полицију", рекао је. Стефановић. Додао је да је тадашња власт - 2008. године, покренула најширу дипломатску акцију на обарању једностране одлуке Приштине која траје и данас.

Стефановић је оптужио представнике власти да страним дипломатама причају једно, а грађанима Србије друго.

"Једну причу причају грађанима Србије, што је врло непоштено... Они ће све учинити да остану на власти да би експоненти у оквиру њиховог система могли да се баве корупцијом, уништавају различито мишљење и продају народима мржњу као идеологију", закључио је Стефановић.

О КиМ, уценама и наслеђу прошлости

На инсистирање Борка Стефановића да од Србије нико званично не тражи признање једнострано проглашене независности Косова нити ископавање литијума, Марина Рагуш је одговорила подсећањем на посету некадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду.

"То што се тражи од нас, а везано за Косово и Метохију, то је госпођа Меркел рекла када је дошла и лупила нам свима шамар, обраћајући се, наравно, тадашњем вашем председнику, господину Борису Тадићу... да не будемо нефер и некоректни пред улазак у Европску унију, ви морате да знате шта вас чека", рекла је Рагуш, додајући да је Меркел још 2009. године у Берлину ставила до знања Тадићу да Србија неће ући у ЕУ пре 2019. године.

Рагуш је оптужила претходну власт за "криминалне приватизације, уништење привреде и остављање преко пола милиона људи без посла", док је Стефановић узвратио тврдњом да напредњаци свесно пласирају наратив о уценама како би изоловали земљу и очували власт.

"Билатерално државе могу да траже признање Косова, многе су тражиле, сада не траже већ дуго, и то не због Вучића и његове власти, већ због промене геополитичке ситуације, и неће моћи никада да траже. Да бисмо били чланови Европске уније, не треба и не можемо и нећемо признати независност Косова, јер то од нас нико и не тражи, и нити ће тражити. То се односи и на копање руде литијума", поновио је Стефановић.

Полемика око политичког насиља и медијских слобода

Учесници емисије су полемисали и о унутрашњој стабилности и одговорности за инциденте у земљи.

Стефановић је оптужио владајућу коалицију да се никада није оградила од насиља које грађани, студенти и професори трпе већ скоро две године. Он је прокоментарисао и оставку Милоша Вучевића на место премијера након инцидента у Новом Саду:

"То што је Милош Вучевић поднео оставку, то је била природна ствар, с обзиром на то да су људи из његовог најближег окружења, и партијског и породичног, учествовали у пребијању студенткиње којој су дислоцирали вилицу у Новом Саду", тврди Стефановић.

Марина Рагуш је одговорила тврдњом да је насиље у претходних 18 месеци заправо било усмерено према функционерима и просторијама СНС-а, подсетивши на инциденте испред кућа и покушаје напада на активисте. Истакла је да је Вучевићева оставка показала одговорност каква није постојала у време претходне власти.

"Наши активисти су напали студенте у Новом Саду. Следеће јутро је Милош Вучевић поднео оставку. То се у ваше време никада не би десило. У ваше време убијен премијер, министар унутрашњих послова није подносио оставку", рекла је Рагуш.

Рагуш је оптужила Стефановића и за манипулацију поводом случаја наводно претучене студенткиње Пољопривредног факултета, тврдећи да је полицијска истрага показала да девојка никада није била у станици. Такође је подсетила на инцидент у којем је, према њеним речима, Стефановић физички спречавао новинарку Бранку Лазић да се повуче на сигурно током демонстрација, што је Стефановић одбацио као "измишљотине са Информера".

Говорећи о медијским слободама, Стефановић је указао на извештај према којем је председник Вучић у 365 дана гостовао 410 пута на телевизијама са националном фреквенцијом без опонената, оценивши своје гостовање на РТС-у као "девијацију". Рагуш је реплицирала позивајући се на извештај ОДИХР-а, према којем је владајућа странка на опозиционим медијима попут оних у оквиру Јунајтед медија групе била заступљена у проценту од 20 до 28 одсто, али у већински негативном контексту.

Шта доноси стратешки дијалог са Сједињеним Америчким Државама

Најава покретања стратешког дијалога између Вашингтона и Београда оцењена је као важан дипломатски корак, али уз различита виђења приоритета.

Рагуш је овај корак назвала историјском прекретницом у новијој политичкој историји Србије.

"Отварање стратешког дијалога са Америком је толико суштински прекретница у нашој новијој политичкој историји. Тај статус чак није имала ни бивша Југославија. Зашто? Зато што су у заблуди сви који мисле да ми било које питање можемо да решимо без Америке... Ово је производ вишегодишње дипломатске офанзиве уз огромну подршку председника Вучића која је резултирала још једном дипломатском победом", истакла је Рагуш, похваливши рад актуелног министра спољних послова Марка Ђурића.

Стефановић је сагласан да су бољи односи са САД позитивна околност, али наглашава да они не смеју ићи на уштрб европског пута.

"Са Американцима је јако важно што пре отворити питање енергетике, то је јако важно. Морамо отворити питање НИС-а, морамо, дакле, шта ће се на крају десити са тим. И улагање у енергетски сектор. Мислим да је то битно, мислим да је битно јако питање безбедности... али то не сме да утиче на нас и на нашу будућност, зато што је наша будућност у Европској унији", рекао је Стефановић.

Он је додао да односи са другим партнерима, попут Кине, морају постати транспарентни и у складу са законима Србије, критикујући нетранспарентне уговоре и подсећајући на трагедију под надстрешницом у Новом Саду где је погинуло 16 људи, за шта, како тврди, још увек нико није кривично одговарао.

Ставови о спољнополитичком курсу

Упитани о идеалној позицији Србије у односу на четири велике силе, гости су емисију Првог програма Радио Београда "У средишту пажње" закључили дијаметрално супротним порукама.

Борко Стефановић је поручио да је пуноправно чланство у Европској унији једина одржива алтернатива за грађане.

"Србија мора што пре да постане чланица Европске уније, то је наш национални државни интерес par excellence... Ако ова власт не жели Србију у Европској унији, то је зато што би то значило одговорност, то би значило независне судове и тужилаштва, слободне медије и њихов одлазак пред судове који су независни, непартизовани", закључио је Стефановић.

Марина Рагуш је оптужила опозицију да због неслагања са председником државе ради против интереса сопствене земље.

"Ви толико мрзите Вучића да сте почели да мрзите Србију. То је ваш проблем... Наше судство и тужилаштво је самостално и независно. Ја вам само саветујем, окрените се љубави, креативној сфери, волите мало више своју земљу и свој народ. Већинска Србија вам је на све то одговорила", поручила је на крају емисије Рагуш, наглашавајући значај економских успеха, инфраструктурних пројеката и стабилности земље.

Европска правила проласка кроз комшијску територију приморала су их, кажу, на протест.

"Сваки дан прелазимо границу да идемо на посао, а од суботе нам је то онемогућено зато што смо, по њиховом, испуцали 90 дана. Имам дете које водим у вртић у Бачку Паланку, радим у сменама и муж и ја дошли смо до тога да немамо решења", каже Мира Вујасиновић из Нештина.

Ђорђе Мишковић из Визића прича да је проблем што њихова деца, која свакодневно путују у школу, имају велике застоје због скенирања.

"Аутобус до 40 минута чека на граници и онда се направи колона. До Бачке Паланке треба сат до сат и по да стигнемо", наводи Мишковић.

Манојло Вујасиновић из Нештина указује да педесеторо деце иде у Бачку Паланку у школу, а како ће ићи – то не зна нико.

Синиша Вујасиновић, председник Савета МЗ Нештин, истиче да им је у последње време онемогућено да прелазе ограничење од 90 дана у 180 дана због правила "ентер-егзит система".

"Наш захтев је да можемо и даље несметано и без проблема да прелазимо до своје општине. Бићемо на блокади док се наши захтеви не испуне", рекао је Вујасиновић.

Предлози решења

Због блокаде пута уз границу и колона камиона, путничка возила се из Хрватске враћају назад.

Животне муке нису новост, кажу мештани, јер су годинама указивали надлежнима на проблеме. То потврђују и у локалној управи у Бачкој Паланци. Званично се општина о овом проблему неће оглашавати, потврђује заменица председника општине, која је дошла на блокирани пут да још једном подели њихове проблеме.

Да су тражили начине да са комшијама реше проблем у пограничној зони, потврђују и мештани. Иницијатива и предлога било је на највишем државном нивоу, али не и билатералних споразума.

"Обраћали смо се локалној самоуправи, а она се обраћала институцијама. Институције су покушавале, али Хрватска је сваки пут одбијала. Сваки позив на разговор министарства иностраних послова и унутрашњих послова завршавао се без одговора", каже Зоран Миланов из Нештина.

Преко овог граничног прелаза пут Бачке Паланке дневно пређе од 100 до 200 мештана Визића и Нештина, а бројни су и камиони у теретном саобраћају.

Околна вожња дуга 80 километара

Кроз Хрватску је пут дуг четири до пет километара, а да би ишли около, преко моста код Новог Сада, до Бачке Паланке треба да пређу 80 километара.

Дугорочно решење је нови мост. Децембра прошле године уговор о изградњи са шпанском компанијом је потписан.

На сајту општине објављено је да је почела реализација пројекта издавањем привремене грађевинске дозволе за извођење припремних радова.

За коју годину мост дуг више од 1.800 метара спајаће Бачку и Срем и олакшати живот са обе стране реке.

До тада, преко Дунава из Нештина и Визића остају исте муке – или преко две скеле удаљене 17 и 25 километара, што им, додају, додатно отежава живот због услова и реда вожње.

Најлакше и најбрже је тренутно око Илока, али ако прекораче број прелазака у Хрватску, следи им казна или забрана уласка.

Некада је у Нештину било 1.000 људи, данас их је око 400. Чекају заједно са мештанима Визића на блокади и додају да Европска комисија и Хрватска имају разумевања за животне проблеме у пограничној зони.

15.07.2026. Среда: У већини места претежно сунчано и топло. Пре подне на северу Војводине, а средином дана и после подне и у осталим регионима, уз локални развој облачности, појава краткотрајне кише или пљуска са грмљавином. Ветар углавном слаб, променљив. Најнижа температура од 13 до 22, а највиша од 31 до 34 степена. Упозорења: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 90%. Локална појава грмљавина, вероватноћа 90%.

16.07.2026. Четвртак: У већини места претежно сунчано и топло. После подне, уз локални развој облачности, појава краткотрајне кише или пљуска са грмљавином, углавном у југозападним, јужним и источним пределима Србије. Ветар слаб и умерен, северозападни. Најнижа температура од 14 до 22, а највиша од 32 до 35 степени. Упозорења: Tmax ≥ 32 °C, вероватноћа 90%. Локална појава грмљавина, вероватноћа 90%.

17.07.2026. Петак: У већини места претежно сунчано и топло. После подне, уз локални развој облачности, у планинским пределима јужне и источне Србије ретка појава краткотрајне кише или пљуска. Ветар слаб и умерен, различитих смерова. Најнижа температура од 16 до 22, а највиша од 33 до 36 степени. Упозорења: Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 90%. 

18.07.2026. Субота: Након веома топлог јутра и преподнева, у току дана промена времена – осетнији пад температуре праћен кишом, пљусковима, грмљавином и локалним грмљавинским непогодама са градом и олујним ветром, прво на северу и западу Србије, а затим и у осталим крајевима. Најнижа температура од 17 до 24, а највиша од 32 до 36 степени, после подне и увече у осетнијем паду. Упозорења:  Tmax ≥ 35 °C, вероватноћа 90%, Локална појава грмљавина са градом, вероватноћа 70%, Количина падавина ≥ 10 l/m² у периоду до 3h, вероватноћа 70%

Прогноза временa за наредних пет дана (од 19.07.2026. до 23.07.2026.)
У недељу (19.07.) на северу Србије разведравање, а у осталим крајевима променљиво облачно, местимично с кишом и краткотрајним пљусковима. Почетком наредне седмице претежно сунчано уз пријатније температуре.

Европска комисија је раније упозорила да би Србија могла да изгуби између 108 и 139 милиона евра из Плана раста уколико не испуни реформе из 2025. године за које је додатни рок истекао крајем јуна. Копман је, међутим, навео да Србија 15. јула подноси нови извештај о спроведеним реформама и наговестио да ће износ евентуално изгубљених средстава бити знатно мањи од првобитних процена.

Говорећи о резултатима у региону, оценио је да Црна Гора и Албанија предњаче у процесу, уз очекивање да ће достићи око 80 одсто спроведених реформских корака, док је Северна Македонија значајно убрзала напоре.

„Србија, која је на много нижем нивоу, такође је убрзала свој ангажман на реформама, иако много селективније, са око 35 одсто испуњених корака, док је рад започет на око 85 одсто њих“, рекао је Копман.

Сличну слику показује и интерни извештај Европске комисије у који је РТС имао увид. Према том документу, Србија је тренутно на зачељу по броју реформских корака које је Европска комисија до сада формално потврдила као испуњене. Међу земљама које већ спроводе Реформске агенде, једино за Србију Комисија још није завршила процену другог и трећег захтева за исплату средстава, па је за сада потврђен само резултат из првог извештајног периода.

Према документу, Комисија је до сада потврдила да је Србија испунила само три од 37 реформских корака доспелих у прва три извештајна периода, односно око 11 одсто обавеза. На основу тога одобрена је исплата од око 61 милион евра, од максимално око 540 милиона евра предвиђених за прве три транше Инструмента за реформе и раст.

Комисија, међутим, очекује да ће Србија већ након новог извештаја, који треба да достави до 15. јула, значајно поправити резултат. На основу интерног мониторинга, процењује се да би тада могло бити испуњено око 38 одсто реформских корака предвиђених за прва четири извештајна периода, док би чак 85 одсто корака било или у потпуности завршено или у фази спровођења која омогућава њихово признавање током додатног рока.

И поред очекиваног напретка, Србија би и даље заостајала за осталим партнерима који већ спроводе Реформске агенде. Према интерним пројекцијама, Црна Гора би до тада могла да испуни око 83 одсто реформских корака, Албанија 73 одсто, а Северна Македонија 58 одсто.

Као најважније реформе које су до сада признате Србији, Комисија издваја напредак у спровођењу Пакета за интеграцију тржишта електричне енергије, усвајање мера за примену европског оквира за безбедност 5Г мрежа, као и усклађивање визне политике са Европском унијом укидањем безвизног режима за држављане Катара, Кувајта, Омана и Монголије.

Инструмент за реформе и раст, вредан шест милијарди евра, представља главни финансијски механизам Плана раста Европске уније за Западни Балкан. Земље региона средства добијају тек након што Европска комисија потврди да су испуниле реформске кораке предвиђене националним Реформским агендама.

Бројне опозиционе странке, студенти у блокади и удружења оштро су критиковали изјаву Снежане Пауновић, траже њену политичку одговорност па и смену са места министарке за државну управу и локалну самоуправу. Наводе да као чланица Владе треба да представља све грађане без обзира на њихову националну припадност, а не да, како кажу, позива на етничко чишћење.

Реагујући на критике Пауновићева у саопштењу наводи да се не одриче политике СПС-а, ни стратегија странке у околностима оружане побуне у делу Србије.

"Не одричем се ни права да говорим о грешкама које су чињене, ни да анализирам шта је можда могло да буде другачије", додаје Пауновићева.

Напади на министарку су срамни и лицемерни, поручује министар и председник СПС-а Ивица Дачић.

"Ја сам рођен у Призрену, где је било 10.000 Срба 1991. године, а данас их има двадесетак сада је Снежана Пауновић крива за етничко чишћење? Она је рекла да сви који не осећају Србију, требало би да се врате у своју матичну државу, државу Албанију. А какво је то етничко чишћење у којем данас Срба има мање него што има Албанаца?", рекао је Дачић.

То је показатељ мржње из Приштине, али и показатељ, како је навео, размере домаће издаје која постоји у нашим редовима у Србији.

Етничко чишћење никада неће бити нешто што Србија подржава, истиче председница Скупштине Ана Брнабић.

"Желим да нагласим да је политика коју Србија води дијалог, помирење и сарадња. Континуирано етничко чишћење српског народа и других неалбанаца дешава се сваког дана пред очима целог света, а на то нико не реагује", подсећа Брнабићева.

Наглашава да је након сукоба деведесетих година управо Србија остала највише мултиетничка земља са припадницима више од 24 различите националности.

Додала је да су га она и још двоје путника након два-три минута повукли назад у летелицу.

"Истог тренутка је изашао кроз прозор. Значи, био је можда до два-три минута највише док смо ја и госпођа која је седела поред њега пробале да га вратимо унутра. Међутим, то је толика снага ваздуха која га је чупала", рекла је Светлана Максимовић за ЕРТ.

Како је додала, срећа је што је везао појас и да је због тога остао на седишту, а да им је у помоћ прискочио још један путник из Албаније.

"Та девојка, која је седела поред мог мужа, стварно, све време је била ту са мном и тај господин који ми је помогао да свог мужа извучем кроз прозор. Доносио ми је воду. Трећи пут кад смо га једва пробудили из несвести, јер је почео да мења и боју и све, он ми је нашао воду у авиону. Поливали смо га, купали. Иначе, другу помоћ нисам имала тог тренутка", навела је Максимовићева.

Истакла је да се њен супруг и даље налази у болници у Солуну и да лекари прате његово стање.

"Носи ону крагну, у кревету је, не помера се. Данас му стављају холтер. Срце морају да му провере. Ту су нешто видели да није како треба", рекла је Светлана Максимовић додавши да не зна до када ће њен супруг остати у болници.

Пуцање прозора авиона на лету "Рајанера" догодило се 10. јула. Како су тада пренели грчки медији, део оштећеног мотора наводно се одвојио и разбио прозор.

Уследио је нагли пад притиска, а према наводима очевидаца, путници су морали да задрже мушкарца који је седео поред прозора, да не испадне из авиона. 

"Лет компаније 'Рајанер' вратио се у Солун убрзо након полетања када се прозор на путничкој страни померио током лета. Авион је нормално слетео, а путници су се вратили на терминал. Један путник је затражио и добио медицинску помоћ у Солуну", саопштено је из компаније.

Помоћ пензионерима биће исплаћена најкасније до 15. септембра, потврдио је директор ПИО фонда Реља Огњеновић у Београдској хроници.

"Ми ужурбано радимо на изменама закона које треба да донесемо како би могли да исплатимо помоћ. И ја се надам најкасније до 15. септембра ми ћемо успети да свим нашим пензионерима исплатимо новац на рачуне”, рекао је Огњеновић.

Исплата ће ићи кроз исплатне базе, а с обзиром на то да се пензије исплаћују од шестог до дванаестог у месецу, могуће је да комплетан износ иде заједно. Пензионери ће, како је истакао, на својим обавештењима имати тачно наведено који је износ уплаћен и по којем основу.

Пензионерска картица једина меродавна

Говорећи о преварама чија су мета често најстарији суграђани, Огњеновић је навео да је Фонд направио озбиљне кораке последњих година.

"Ми смо раскинули преко две хиљаде уговора које је Фонд ПИО у последњих двадесет година склапао са одређеним компанијама”, рекао је Огњеновић, објаснивши да су се међу њима налазили и неодговорни појединци који су варали пензионере.

Као најмеродавнији документ навео је пензионерску картицу, јер компаније које имају ту налепницу споразумом са ПИО фондом и Републиком Србијом гарантују попусте.

"Нема превара, нема рâта. Значи, то су искључиво попусти”, истакао је Огњеновић.

Укључивање приватних установа које раде лабораторијске анализе

Најавио је и нову помоћ пензионерима. Циљ је да се укључи што више приватних медицинских клиника и институција које раде лабораторијске анализе и прегледе, што би, како је оценио, значајно помогло пензионерима, посебно у унутрашњости.

"Ево могу ексклузивно да кажем за вас да смо направили одређене и помаке и договоре и да ћемо и у наредних двадесет до тридесет дана изаћи са једном конференцијом за штампу где ћемо пробати да окупимо компаније које имају преко две стотине локалних амбуланти, просторија за прегледе”, најавио је Огњеновић.

Осумњичени је на саслушању изнео своју одбрану, саопштено је из тог тужилаштва.

У истом предмету, кривичном пријавом обухваћено је лице за којим се трага, а којем се на терет ставља кривично дело Принуда.

Након проналаска и саслушања траженог лица, као и оцене прикупљених доказа, тужилаштво ће донети одлуку о даљем поступању о којој ће благовремено обавестити јавност.

Алберт Заутер води породичну компанију "Kерн и син" већ у осмој генерацији. У тој фирми никада није постојала 35-часовна радна недеља. Предузеће није обухваћено колективним уговором металске индустрије и одувек се радило 40 сати недељно. Директор је увек сматрао да је то добра идеја, а данас, у економски тешким временима, још више.

"Пет сати мање рада значило би да нам треба више запослених", каже Алберт Заутер и додаје: "Али то би значило и додатно усклађивање тимова. Kада си ти ту? Kад је колега ту".

Организациони трошкови би порасли, а било би потребно издвајати више новца за просторије и софтверске лиценце.

Модел за немачку привреду

Заутер је уверен да Немачка себи једноставно више не може да приушти радну недељу краћу од 40 сати. Пре свега зато што међународна конкуренција често ради и више.

Наводи пример Индије, коју добро познаје, јер се део производње његових вага одвија код локалних партнера у тој земљи. Тамо важи радна недеља од 45 сати, каже он и позива се на издржљивост Немаца:

"Ја сам као основац и суботом пре подне ишао у школу. Дакле, могуће је. А то значи да је могуће и за немачку индустрију", поручује Заутер.

Спремност на дијалог и добра атмосфера

Пошто предузеће нема колективни уговор, услови рада у погонима фирме "Kерн и син" договарају се директно с радничким саветом. Његови представници хвале радну атмосферу и добре односе са директором.

Ипак, тема недељног радног времена редовно се појављује у разговорима. Kраће радно време има предности и за послодавца, сматра Штефан Ротмунд из радничког савета.

Наиме, други послодавци, и то они у непосредној близини, имају 35-часовну радну недељу.

"Kада тражите нове запослене, сигурно би било привлачније да можете да кажете да и код вас важи 35 сати рада недељно", каже Ротмунд.

Он сам, међутим, из других разлога радо ради у тој фирми.

На те разлоге рачуна и директор. Покушава да привуче нове раднике посебним погодностима. На пример, субвенцијом за чланарину у фитнес-центру, али и зарадама које су нешто више од уговореног минимума.

А они који из приватних разлога желе да раде краће, могу о томе да разговарају с њим појединачно, каже Заутер. На пример пред одлазак у пензију или ако морају да брину о члановима породице.

Протести у Мерцедес-Бенцу

Тема радног времена тренутно изазива велике полемике у "Мерцедес-Бенцу". Прошлог петка запослени у бројним погонима протестовали су против планова управе.

Руководство компаније жели повратак на 40-часовну радну недељу како би фирма остала конкурентна.

Kључна разлика у односу на произвођача вага из Балингена јесте то што у "Мерцедесу" не би било повећања плата. Другим речима – пет сати више рада за исту плату.

Синдикат ИГ Метал сматра да је то неприхватљиво. Према њиховом мишљењу, тешка ситуација у концерну последица је и грешака менаџмента. Терати запослене да плате цену за то био би само још један такав пропуст. Уместо тога, потребна су паметна улагања у одговарајуће иновације.

Синдикат такође сумња да посрнули произвођач аутомобила тренутно уопште има довољно посла за 40 уместо 35 радних сати недељно.

Радну недељу од 35 сати ИГ Метал је изборио осамдесетих година прошлог века. Она важи у металској и електроиндустрији од 1995. У источној Немачкој, међутим, уговорено недељно радно време на многим местима и данас износи 38 сати.

Другде – компромис

Док се у "Мерцедесу" ИГ Метал одлучно противи продужењу радног времена, на другом месту је недавно пристао на компромис – код добављача аутомобилске индустрије "Аумовио" у Вилинген-Швенингену.

Од 1. јула тамо важи радна недеља од 38 уместо 35 сати – без повећања плата.

У синдикату наглашавају да је реч о великом изузетку. Само на тај начин могло се спречити укидање радних места, а очекује се да ће обим посла ускоро поново да порасте.

Да ли изузетак треба да постане правило

Произвођач вага Алберт Заутер сматра да би управо такав изузетак хитно морао да постане правило у немачкој аутомобилској индустрији. Ситуација у "Фолксвагену" већ је данас драматична, каже. Сличан развој догађаја очекује и у "Мерцедесу".

Према његовом мишљењу, питање више није да ли треба радити 40 сати недељно или не – тих 40 сати једноставно мора да постоји.

"А и онда ћемо морати да палимо много свећа у цркви како би радна места заиста опстала", упозорава предузетник.

Да би се то постигло, верује да ће бити потребне и додатне мере. Његов предлог је да се укину поједини државни празници.

Он због тога вероватно неће постати популаран. Али уверен је да су такве жртве ипак боље од даљег пропадања немачке привреде.

Пожар је избио рано јутрос и чинило се да је брзо стављен под контролу. Међутим, ватра се распламсала и захватила отворе за лифтове у којима су радници у тим тренуцима радили.

Два лифта су блокирана, а ватрогасци су успели да направе мали отвор у једном од лифтова у којем су пронашли више жртава.

Није саопштено колико људи је погинуло.

Место несреће посетили су белгијски краљ Филип и премијер Барт де Вевер.

Ипак, сенка сукоба који су ове две државе водиле око овог острвља у Атлантику добацила је и до Мерцедес-бенц стадиона у Атланти, јер су навијачи обе стране, у заносу после победа у четвртфиналним мечевима, подсетили ривале на рат у којем је 1982. године страдало 649 Аргентинаца, 255 Британаца и три становника Фокландских острва.

Чини се да су први почели Аргентинци, чији су навијачи певали ”Аргентинац сам од главе до пете – за Малвине, за Дијега и за Леов последњи плес”. Песма се, затим, пренела и у свлачионицу аргентинске репрезентације.

Навијачи су наставили да певају ”ко не скаче, тај је Енглез”, све док шеф аргентинске дипломатије, Пабло Кирно који је, распаљујући страсти пред овај меч, британско присуство на овим острвима назвао ”нелегалном окупацијом”.

Глас из Буенос Ајреса

”Острва су историја, територија, море, сећање и судбина. Она су обећање генерацијама. Она су глас нације која зна како да чека и да не одустане и зна како да захтева без предаје”, рекао је аргентински министар.

И одмах затим, уследила је реакција Лондона.

”Став Уједињеног краљевства је јасан - острвљани су више пута изражавали жељу да остану британска територија и њихово право за самоопредељењем је најважније. Становници Фокланда су Британци и имају право да одлуче о својој будућности”, рекао је британснки премијер Кир Страмер.

Иако су ова острва помињана и у песми уз чији су ритам Аргентинци, пре четири године освојили Светско првенство у Катару, ова држава се у великој мери уздржавала од коришћења фудбала као платформе за политичку промоцију малвинског, или фокландског случаја.

Словенија 2014. године

Изузетак представља пријатељски меч са Словенијом 2014. године, пре којег је аргентинска репрезентација са све стручним штабом позирала са транспарентом на којем је писало: ”Малвини су Аргентина”.

Уследила је казна светске фудбалске организације вредна 30.000 швајцарских франака и упозорење да политичким порукама нема места на фудбалским теренима.

Фолкландска острва, како их зову Британци, или Малвини, како су их крстили Шпанци, били су предмет спора још од 1833. године, када су Британци упали на острва, прогласили их делом своје империје и протерали дотадашње насељенике. Аргентинци су пак сматрали да полажу право на острва, јер су их наследили од Шпанаца, који су њима претходно владали.

74 дана рата, 1.000 мртвих

Рат је трајао 74 дана, а Британију је поново учинио Великом, а тадашњу премијерку Маргарет Тачер "челичном", док је краљица Елизабета Друга на тренутак напустила балон политичке неутралности и позвала нацију да се "бори за слободу".

Због свих тих фактора и емоција, полиција у Атланти је одлучила да око стадиона, на којем се очекује 75.000 навијача Енглеске и Аргентине, распореди све расположиве снаге, како би се избегли какви озбиљнији инциденти.

Опрез Американаца појачан је пошто су се на друштвеним мрежама појавили снимци наводних сукоба навијача ове две репрезентације на другим стадионима. Полиција се о овим инцидентима није оглашавала, а бројне медијске куће нису успеле да потврде веродостојност снимака.

Ствар су додатно закомпликовали аргентински навијачи, који су на једој од претходних утакмица развили енглеску заставу, ”заробљену” још на Мундијалу 2014. године у Бразилу.

Енглези узвраћају ударац

Ни енглески навијачи нису остали дужни ривалима, па су на стадионе покушавали да унесу заставе са крстом Светог Џорџа на којем је била нацртана силуета војника, једног од 255 страдалих у рату.

На другој застави била је видљива силуета подморнице, сличне ”Конкерору” који је 2. маја 1982. године потопила крстарицу ”Генерал Белграно”. У експлозији су убијена 323 аргентинска морнара.

ФИФА није имала претерано разумевање за скривене поруке енглеских навијача, па су обе заставе остале ван стадиона.

Медији и фудбалери су, како се чини, показали много више разума од навијача и политичара, па је неколико британских новина подсетило на причу о Освалду Ардиљесу, феноменалном Аргентинцу, који до Фокландског рата, играо за Тотенхем и Астон вилу.

Ози Ардиљес је био толико популаран да су навијачи Виле, усред рата, развили транспарент на којем је писало: ”Аргентина може да задржи Фокланде, ми ћемо задржати Озија”.

Ардиљес, чији је блиски рођак нестао током рата, одлучио је да више не може да игра у земљи са којом његова домовина ратује, па је, после силних перипетија, завршио у Паризу.

Рат ми је уништио живот

”Тај рат ми је уништио живот… Време проведено у Паризу је било катастрофа, јер сам убрзо схватио да желим да се вратим у Тотенхем”, говорио је касније Ардиљес.

Ехо његових речи, донекле, чуо се и током изјаве Родрига де Пола, који је говорећи о утакмици за финале Мундијала рекао да је ”то фудбалска утакмица”, те да ”расправу о Малвинима треба водити на другом месту”.

”То је фудбалска утакмица. Има велики значај, јер враћа сећање на бројне ствари, на оно што је урадио Дијего и на све што се дешавало у то време. Све песме које се певају такође носе поруке о малвинским херојима, како би их се и даље сећали”, рекао је Де Пол.

Тачку на политику покушао је да стави и аргентински селектор Лионел Скалони.

”Хајде да одмах разјаснимо ствари – ово је само фудбалска утакмица”, рекао је Скалони.

Какве ће емоције ова утакмица изазвати код политичара и навијача са обе стране Атлантика, биће много јасније већ у среду увече, када ће се у новој епизоди једног од најсложенијих фудбалских ривалстава састати репрезентације Аргентине и Енглеске.

У најчувенијој од свих фудбалских утакмица, одиграној 1986. године такође у Мексику, Дијего Армандо Марадона је са два гола, од којих је један постигао ”Божјом руком”, донео победу Аргентини. Од тада, Енглези чекају реванш.

Марадонин наследник, Лео Меси водио је Аргентину до титуле првака пре четири године у Катару. Или, како кажу навијачи те државе: ”Била је то година када су и Бог и папа били Аргентинци”.

Возачи су приведени судији за прекршаје. Тридесетпетогодишњем возачу "мерцедеса" изречена је новчана казна од 25.000 динара и забрана управљања моторним возилом Б категорије у трајању од два месеца, док је тридесетчетворогодишњи возач "поршеа" кажњен новчаном казном од 15.000 динара.

Током контроле саобраћаја у Нишу, полиција је санкционисала и 24 возача електричних тротинета који су починили укупно 43 прекршаја.

Највише прекршаја односило се на некоришћење заштитне кациге (16) и светлоодбојног прслука (13), док је шест возача затечено без идентификационе налепнице.

Евидентирано је и пет прекршаја кретања по површинама које нису намењене за кретање електричних тротинета, два прекршаја коришћења слушалица на оба ува и један случај непоступања по знаку полицијског службеника.

Против свих возача који су затечени у прекршају биће поднете прекршајне пријаве.

Министарство унутрашњих послова апелује на све учеснике у саобраћају да доследно поштују саобраћајне прописе и понашају се одговорно, како би сачували сопствену безбедност, али и безбедност других учесника у саобраћају.

„Поента је у томе што господин Бојко иначе дуги низ година помаже параспорту. Сматра да параспорт није само такмичење, нису медаље, нису припреме, већ да кажем пуна инклузија људи“, каже Горан Борчић, управитељ Фондације Параспорт.

Борислава Перић Ранковић Србији донела златне и сребрне медаље са Параолимпијада у Пекингу, Лондону, Рио де Жанериу и Паризу. Сматра да је и параолимпијцима потребна подршка спонзора, какву имају олимпијци.

„Пуно би значило када би знали да имају подршку, осим министарства још неко верује у њих. Ми знамо да наша околина верује у нас и да су они увек ту уз нас. Али када нека шира јавност верује у вас, тада вам даје неки ветар у леђа, који вам је неопходан за неке врхунске резултате. Чак и када се ломите, када знате да неко верује у вас, пребродите ту психолошку кризу и можда некад дате и сто дваест, сто триес посто вас, само да докажете људима да сте вредни њиховог улагања и њихове вере у вас“, наводи стонотенисерка Борислава Пекић Ранковић, члан Управног одбора Параолимпијског комитета Србије.

Спортски резултати параолимпијаца утичу на мењање свести о особама са инвалидитетом.

„Јер када виде да људи немају једну ногу, две ноге, без руке, постижу, не виде, тотално слепи дакле то је једна мотивација и за здраву популацију у смислу без инвалидитета. Тако да отприлике у Србији је мала држава осамсто до хиљаду људи је укључено у ову акцију“, наводи Зоран Мићовић – председник Параолимпијског комитета Србије.

Новим пројектима план Параолимпијског комитета Србије је повећање тог броја, јер успеси доносе радост и понос свим љубитељима спорта у Србији. Процена је да у свету, а тако и у свим земљама десет посто популације чине особе са инвалидитетом.

„Уговори још нису потписани, зато што је ситуација, то се дешава рецимо у периоду рецимо до септембра, тако да још увек су у фази преговори, не зна се шта ће бити на светском тржишту. Имали смо прошле године превисоку цену, где су нас купци, где су купци сви улистали друге произвођаче и Пољску и Украјину и Молдавију. Ми не можемо да одређујемо цену на светском тржишту, него то што је спреман купац да купи, ми можемо по тој цени продати. Електронски, тендери су електронски где се то све тако нуди, тако да све одлучује нормално цена“, каже Радоје Цветић,власник компаније за извоз малина.

Извозници стрепе од ниских цена на светском тржишту, а домаћи произвођачи од откупне цене у Србији. Са 400 динара кажу да не могу да покрију трошкове производње, отплаћују кредите и инвестирају у наредну сезону, а пре свега за егзистенцију.

“Јер овде су очи упрте само у цену малине. Нису упрте ни у Џон Венчера, ни у Јапан, ни у Токио, него само у цену малине од које живи овај регион. А само та тема се овде не може поменути, не може дотаћи, него морамо чекати неке њихове уговоре. Једне године се ти уговори потписују у октобру, једне године у септембру, једне године у мају. Стално различито време. Кад год их питамо за цену они потписују уговоре. Никако да ми дођемо да погодимо кад су ти уговори потписани, да добијемо конкретан одговор за цену“, каже Милета Пилчевић, председник удружења „Виламет“ Ариље.

Министарство пољопривреде било је медијатор у проналажењу решења и договора између произвођача и хладњачара.

„Ја очекујем да ће они сести за сто и већ сутра, једни и други да ће та цена мало да се поправи навише, али не треба очекивати сад револуцију да то може да иде. Тренутно смо иначе најскупљи у региону са плаћањем малине и мој апел је њима да уђу у нове врсте производње, да унапреде своје засаде и на тај начин да сутра буду конкурентни. Тржиште се мења, свет се мења, улазе државе у малину, које нису улазиле, нисмо више једини. И оно што је важно рећи у овој години малинари треба да буду задовољни, зато што нико нема цену приближну као прошле године у свим воћним врстама и кајсија и шљива, шта они да кажу? Где је, кад је већи род, боља година, цена је увек нижа. И то је тако. Зато грађанима је јефтиније и не може нико бити задовољан, то је тако“, наводи Драган Гламочић, министар пољопривреде.

Извозници тврде да им је у интересу опстанак домаће производње, али произвођачи тврде да је добра откупна цена сигурна инвестиција за будућност. Министар пољопривреде истиче да је држава испунила обећање за све из своје надлежности, али цену формира тржиште, на којем српско малинарство има велику конкуренцију.

"Јаче границе између свих? Ако сви идемо заједно, не би било граница између Приштине, Београда и свих осталих", рекао је Вучић.

Председник Србије нада се великом потезу за придруживање целог региона ЕУ.

"Потребно нам је да регион буде уједињен. Да не буде нова зона сукоба људи који улазе у ЕУ и других који су далеко од тога", рекао је Вучић.

У осврту на актуелну политичку ситуацији у Србији, Вучић је рекао да ће ове године до почетка децембра бити одржани ванредни парламентарни избори.

"Највероватније ћемо прво имати парламентарне изборе, а затим председничке. Парламентарни избори биће одржани до почетка децембра. Нема простора за различите одлуке", рекао је Вучић.

„Баш занимљиво што је Балканско и ове и прошле године било на истом месту и стварно сам и прошле године са 176 била јако задовољна, а да ми је неко рекао да ћу оволико да побољшам резултат стварно му не би веровала. Али, мислим да сам преко две године била на сличном резултату и да је ово морало да се деси, овај успон. Следећа висина коју јурим је 190. Искрено знам да је имам у ногама, само да се намести”, каже Наталија Војиновић, шампионка Балкана у скоку у вис.

“Преко двадесет држава је у Балканској Федерацији од Израела, Грузије, Украјине па све овамо до Аустрије, Словеније, Хрватске, тако да је то сада једна велика асоцијација и самим тим је и квалитет такмичара који долазе на Балканско првенство на много вишем нивоу него што је некад било, тако да је и освајање медаље на том такмичењу баш тешко”, наводи Горан Беговић тренер АК Крушевац.

Успех у Крајови је одлична провера пред наредни изазов за Наталију. Ускоро ће наступити на Светском првенству за старије јуниорке на отвореном, које се од 6. до 9. августа одржава у Орегону. Пласман је обезбедила још почетком године у дворани у Београду, а захваљујући последњим резултатима у Америку одлази као шесторангирана у свету.

“Значи први и основни циљ је улазак у финале, значи улазак међу дванаест најбољих скакачица у свету. Некако нам сад то изгледа реално, а у финалу се никад не зна”, каже аводи Горан Беговић тренер АК Крушевац.

„Није ми више толико необично да кажем зато што сам већ довољно искусна са тим такмичењима и одласцима да више немам ни толику трему ни притисак тако да ми не пада тешко промена стадиона и промена такмчења.Чак сам сконтала да ми више одговара јача конкуренција, да ме мало подигне и да адреналин. Тако да јако сам узбуђена за следеће Светско првенство сада у августу и стварно се надам најбољем”, каже каже Наталија Војиновић.

Захваљујући резултатима на адресу ове младе Крушевљанке дошло је чак двадесетак понуда цењених иностраних колеџа. После консултација са тренерима прихватила је позив Универзитета у Тексасу. Без обзира на школовање и даље ће каже на такмичењима бранити боје наше земље.

Конститутивна седница Савета РЕМ-а биће одржана након што су четири члана Савета РЕМ-а, који су поднели оставке Народној скупштини, 11. јула саопштили да ће преузети учешће у раду Савета РЕМ-а, пошто је парламент утврдио да те оставке немају правно дејство.

Чланови Савета Дубравка Валић Недељковић, Ира Проданов Крајишник, Милева Малешић и Родољуб Шабић изабрани су на седници Народне скупштине 12. новембра 2025. године, са још четири члана, а 19. децембра 2025. поднели су оставке Скупштини.

У новембру прошле године у Савет РЕМ-а изабрани су и Стевица Смедеревац, Милан Петковић, Милош Гарић и Снежана Миљковић. Савет броји девет чланова, а представник мањина тада није изабран. 

Посланици Скупштине Србије усвојили су 10. јула на ванредном заседању Аутентично тумачење одредбе члана 18. тачка 4) Закона о електронским медијима, који је поднео Одбор за уставна питања и законодавство, а према којем изјаве воље четири члана РЕМ-а о подношењу оставке немају правно дејство.

"Амбуланта ако дође овде, ми ћемо да се поново родимо. Ја верујем да ће то много боље да буде него кад одемо тамо. Тамо нећемо да улазимо у чекаоницу болесни. Овде ће они да дођу, фактички у природу, где ће са једним пацијентом да разговарају", истиче Вучко Савић.

Милена Драмићанин из Мачковца напомиње да је много тешко, када је човек болестан да се снађе. „Прво за превоз, телефон некад није у домету. И болестан, не може да се сети шта да ради, нити има ко да му помогне. Нема становништва, све је то остало старо, немоћно", истиче Милена.

Општина Kуршумлија једна је од најразуђенијих општина у Србији. Има 92 села, од којих су многа смештена дуж саме административне линије са Kосовом и Метохијом и удаљена око 50 км од Kуршумлије. Амбуланту има само девет села. Мобилна амбуланта пружиће квалитетнију здравствену заштиту сеоском становништву. Биће опремљена савременим апаратрима за дијагностику.

„У процедури је да треба да добијемо мобилну амбуланту. Не само да ће да се раде прегледи у тим абулантама, него ће се радити и првентивни прегледи, периодични прегледи. Све оно ће да се ради што би се радило и у амбуланти у Дому Здравља: мерење крвног притиска, ЕKГ, мерење гликемије, узимање лабораторије која ће да се ради у Дому Здравља", истиче директорка Дома здравља.

Дом Здравља у Kуршумлији једна је од три установе на југу Србије која ће, међу првима, добити мобилну амбуланту.

Вучић је рекао да Србија није учествовала са својим војним ешелоном, јер није део ни "коалиције вољних", која се залаже за робусну подршку Украјини, нити је део ЕУ и НАТО-а и захвалио председнику Француске.

"Лепо је било данас бити грађанин Србије, посебно представљати Србију на Шанзелизеу и на Конкорду и надам се да ћемо имати прилику да узвратимо нашим француским пријатељима на томе, било кад у будућности", рекао је Вучић.

Додао је да је искористио прилику да разговара са председником Европског савета Антониом Костом, као и са британским премијером Киром Стармером, председником Кипра и председником Данске.

"Додатно сам разговарао са, рекао бих, још неким веома важним људима, поново са Марком Рутеом. Кратко сам разменио мишљења о различитим питањима са Володимиром Зеленским, са којим би требало да се видим за један дан, отприлике. Тако да верујем да су те ствари биле добре", рекао је Вучић.

"О новим тарифама за руски гас разговараћемо у оквиру стратешког дијалога"

Председник Вучић изјавио је да нису добре вести које стижу о најављеним новим тарифама за земље које увозе руски гас и нафту, с обзиром на то да Србија увози гас из Русије, али да се нада да ће наша земља због почетка стратешког дијалога са САД у петак покушати та питања да реши на другачији начин са Американцима.

"Нажалост, неке друге ствари које долазе као вести нису посебно повољне ни за кога у свету, нарочито не за нашу земљу. Ту посебно мислим на новонајављене тарифе за оне земље које увозе руски гас и нафту. Ми не увозимо руску нафту, али увозимо руски гас", рекао је Вучић новинарима у Паризу.

Изразио је наду да ће нам почетак стратешког дијалога са Сједињеним Државама у петак, како је рекао, дати могућност да разговарамо о свим тим стварима и да покушамо да та питања решимо на нешто другачији начин.

"И да тражимо неку врсту разумевања од америчке стране за Србију", рекао је Вучић.

Додао је да су веома лоше вести наставак сукоба у Ормуском мореузу, такође и појачавање сукоба у Украјини.

Смањење акциза

Председник Вучић изјавио је да ће предложити Влади Србије и министру финансија да до петка поново смање акцизе на гориво, не само на 10 одсто, већ на 20 одсто да би, како је рекао, одржали пристојну цену за грађане.

''За 20 одсто да смање наше приходе од акциза на нафту, да бисмо могли да држимо нормалну, пристојну цену за људе, и да бисмо могли да спречимо било какво изненађење са спиралом инфлације. То су реални проблеми са којима се суочавамо'', рекао је Вучић новинарима у Паризу.

Вучић је рекао да су наставак сукоба у Ормуском мореузу и појачавање сукоба у Украјини "веома лоше вести", јер то, како је навео, доводи до страховитог повећања котација нафте.

"Јуче смо имали цену од 78,3 долара по барелу, а јутрос је већ била 85,4. Ако се наставе сукоби, биће на 90 и то нас поново враћа. Данас би цена дизела била 247 динара, огроман новац губимо као држава због смањења акциза. Ја знам да то људе много не интересује, али треба да знају да је то много тешко, много тешко издржати. На сваком литру губити по 27 динара, онда вам је јасно колики је губитак за државу и колико држава мора да сноси терет'', рекао је Вучић.

Самит ''Југоисточна Европа – Украјина'' 

Председник је најавио да ће учествовати на самиту ''Југоисточна Европа – Украјина'.

''Наравно, добро је када сарађујете. Био сам до сада на четири скупа, у Одеси, Дубровнику, Атини и Тирани. Али неће ни то бити једноставно, имајући у виду предложену декларацију и све друго'', рекао је Вучић.

Навео је и да би требало да се састане са председником Украјине Володимиром Зеленским.

„Када сам добила ту улогу вероватно да нисам била довољно свесна величине те улоге, а ево сада, како сам постала мајка, другачије је играм и како ја сазревам као жена, вероватно и мој лик сазрева тако. Добија нову дубину, јаснија је“, каже Даница Митић, глумица Народног позоришта Пирот.

Тврђава је постала инспирација више за све глумце, а игра међу публиком додатна покретачка снага и мотивација.

Глумац Милан Наков сматра да је тврђава дала живот овој представи, као и да је ова представа дала живот овом простору. „То је једна лепа синергија, која је створила магију“, истиче глумац пиротског позоришта.

“Ми смо мали ансамбл, жао ми је што нас нема више да урадимо неког Шекспира наменски у овој тврђави. Ја лично из глумачког угла када станем на овај камени када се сетим историје ове тврђаве, некако имам осећај да историја уђе у мене и смести Хасанагиницу на ово место”, напомиње Александар Радуловић, глумац и уметнички директор Народног позоришта Пирот.

На сцени у тврђави и аплаузи имају посебан одјек. Из пиротског позоришта Хасанагиница је поново послала јасну поруку да величина и снага театра не зависе од буџета и зграде, већ од уметничке снаге глумца.