Александар Николић, Национални центар за сексуално и репродуктивно здравље ПОТЕНТ, каже: "У Србији се људи не тестирају довољно. Kасно се најчешће јаве особе женског пола, јер им не падне на памет да се тестирају. У Србији постоје људи који су у ризику, а то су мушкарци који имају секс са мушкарцима. То јесте повећан ризик и постоје људи који су у педесетој години и никад се нису тестирали. Тестирање је једини начин да на време откријемо, јер када откријемо да је особа ХИВ позитивна, то посматрамо као добру ствар, дакле открили смо и особа одмах креће са терапијом која је данас савршена, једна таблета дневно. Постоји и превенција. За кондом смо сви чули, а други начин постоји у Европи већ 10 година, у Србији већ неколико, то је ПРЕП-превенција да се добије ХИВ, дакле попијете једну таблету дневно, 30 дана, толико има у паковању, и ви сте заштићени, али само од ХИВ-а.

ХИВ је данас хронична болест, није више болест од које се умире.

Др Чедомир Шагрић, Саветовалиште за ХИВ Института за јавно здравље Ниш, додаје: "Заправо, већ неко време можемо да кажемо да је то тако са терапијом која се примењује код оних код којих смо открили на време ХИВ позитивност. Та терапија омогућава њима да живе стандардним животом којим би живели да нису ХИВ позитивни, и ту долазимо у зону једне хроничне болести која је можда и лакша од неких хроничних болести с којима се срећемо у свакодневном животу, само је важно, и то је императив, да све особе које су сексуално активне, које мењају партнере или истражују у тој области, да би требало бар једном годишње, или после контакта који је ризичан или без заштите, да ураде тестирање. Свако рано тестирање омогућава да се што пре уђе у терапијски процес и тиме особа може, и ако је ХИВ позитивна, да настави свој животни пут као што би у другој варијанти. Чак може да има и нормалан живот, у смислу партнерства и рађања потомства које није уопште ХИВ позитивно. То је предност ове терапије, али то не значи да наше понашање треба и даље да буде ризично."

Важна је превенција, битно је откривање што раније и лечење на време.

Ове одлуке су, како сазнаје РТС, последица хаотичног стања у којем се већ дуже време налази тужилаштво.

Према речима председника Одбора за правосуђе Угљеше Мрдића, извештај Врховног јавног тужиоца и Врховног јавног тужилаштва Републике Србије за 2024. годину није усвојен јер не испуњава сврху извештавања, као ни међународне стандарде на које се Србија обавезала, нарочито након уставних промена. Испуњава само форму, сматра Одбор за правосуђе.

Према оцени овог скупштинског органа, Извештај не испуњава стандарде аналитичности, транспарентности, стратешког планирања, квалитативног мерења учинка које захтевају нови закони и европске препоруке, као и методологије прикупљања и обраде података у складу са домаћим прописима и стандардима ЕУ у Поглављу 23.

У Извештају, који обиллује квантитативним подацима о броју предмета, изостају квалитативни показатељи, нарочито у сложеним предметима корупције, организованог криминала, насиља над женама и децом, малолетницима и другим приоритетнм областима.

У том смислу, како је навео Мрдић, изостали су квалитативни показатељи - као што су разлози за обуставе поступака, анализа укинутих оптужница, анализа неуспелих оптужења пред судовима, узроци дуготрајних истрага, као и трошкови које је Република Србија морала да исплати услед неуспеха у поступцима.

Последица оваквог извештавања јесте немогућност да се оцени квалитет, професионалност и законитост рада тужилаштава у 2024. години, а поготово када су у питању трошкови које је Република Србија морала да исплати услед неуспеха у поступцима које је водило тужилаштво, навео је Мрдић поред осталог и подсетио да према члану 58 Закона о јавном тужилаштву за штету коју носилац јавнотужилачке функције проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија, а овог податка нема у Извештају Врховног јавног тужиоца.

Такође, у Извештају није дата анализа предмета и трендова у посебно приоритетним областима корупције и високе корупције, организованог криминала, привредног криминала, дигиталног и сајбер криминала, насиља у породици и малолетничког криминала, нити се јасно и детаљно раздвајају подаци у овим областима о току истрага, дужини трајања, фазама застоја, броју оптужница по сложеним предметима, учинку посебних одељења виших тужилаштава, раду Јавног тужилаштва за организовани криминал (ЈТОК) и Јавног тужилаштва ратне злочине (ЈТРЗ) у 2024. години.

Ово је, према ставу Одбора, посебно озбиљан недостатак јер су наведене области приоритети Републике Србије и јасно су дефинисне јавним политикама, већим бројем стратегија и посебно су значајне за ЕУ интеграције.

Наведено има за последицу неиспуњавање јасно постављених приоритета Републике Србије, али и губитак средстава из ЕУ фондова за чије повлачење јесте услов достизање постављених циљева у Поглављу 23.

Мрдић: У извештају недостају самопроцена и ефекти рада тужилаштва

Такође у Извештају нема приказа вишегодишњих трендова (2020–2024), услед чега се не може проценити да ли је дошло до напретка након реформе 2022. године, какав је утицај реформи на рад тужилаштава у 2023–2024. године, те да ли су системски проблеми и даље присутни.
Нема јасно приказаних притужби грађана и поступање по притужбама, што за последицу има губитак поверања грађана у институције.

Мрдић је указао да је изостала и анализа и идентификација "уских грла" и предлога решења, као јасни и мерљиви циљеви и индикатори учинка за 2025, у складу са Законом о планском систему, стратегијама Републике Србије и Поглављем 23.

Поред тога, извештају недостаје самопроцена и ефекти рада, а у складу са препорукама Европске уније, Савета Европе (GRECO), Венецијанске комисије и ОЕЦД, као и подаци о транспарентности и законом прописане јавности рада.

Одсуство самопроцене и самооцењивања (самокритичког увида у резултате, пропусте и ризике), је озбиљан институционални проблем, указао је Мрдић, подсећајући да се према међународним стандарднима у самосталном тужилаштву, какво је тужилаштво у Републици Србији, то сматра једним од кључних проблема.

Без самопроцене, Врховно јавно тужилаштво не показује спремност да идентификује грешке, спремност да само анализира шта није урађено добро и одговорност пред гарађанима и у Народној скупштини.

Он је истакао да Европска унија, Савет Европе (GRECO), Венецијанска комисија и ОЕЦД захтевају да правосудне институције раде самопроцену, транспарентно и да објављују сопствене слабости и дају препоруке за побољшање.

Уколико то изостаје, извештај не испуњава стандарде из Поглавља 23 и подложан је оправданим критикама у ЕУ извештајима, навео је Мрдић и указао да Извештај Врховног јавног тужилаштва служи испуњавању формалне обавезе, а не евалуацији рада што доводи до застоја у напретку Републике Србије када су у питању GRECO евалуације, достизање стандарда Венецијанске комисије и препорука ЕУ у Поглављу 23.

Такон трочасовне седнице Одбор за правосуђе је једногласно од присутних чланова одлучио да Народној скупштини предложи да одбије ове извештаје Загорке Доловац и да известилац буде председник Одбора Угљеша Мрдић.

Подсетимо, она је на ту функцију изабрана одлуком парламентарне већине.

Предраг Милановић, председник општине Свилајнац, каже: "Ја сад могу да кажем да смо близу решења, да нас дели две до три недеље до потписивања уговора, потписивање уговора значи да је Министарство финансија обезбедило средства ове године да исплати аванс и тиме мислим да су наше муке готове, пола тог посла је обављено. После нас чека експропријација, изградња, али сад људи то раде брзо 4 километра пута и мост, реално може да се уради за годину дана."

Због изразитог пораста водостаја Велике Мораве и могуће појаве леда током зиме Војска Србије демонтирала је понтонски мост који је, као привремено решење, био у употреби током лета и јесени. Понтон је добро служио док је за то било услова.

Предраг Милановић, председник општине Свилајнац, додаје: "Ја се овом приликом захваљујем и Војсци и председнику и овим људима који су били овде, јер су стварно до задњег тренутка док је могао да буде понтон, они били овде на мосту."

Највећи проблем тренутно имају радници и ђаци који ка Свилајнцу путују из суседних градова или општина Велике Плане, Марковца, Баточине и Kрагујевца. Организован је аутобуски превоз до моста, или се једноставно паркира аутомобил и пређе пешице. О томе кажу:

- Ту се паркирамо па прођемо овде где је изгорело, па се попнемо и прођемо мост. Мора неко да вас чека с друге стране? Па мора, долази газда по мене сваког дана.

- Треба времена иначе добро би било да има нови мост, углавном морамо да се адаптирамо на основу прилика.

- Боље је да има моста, али чекаћемо, биће

Пошто је током дана и увече са обе стране старог моста паркиран велики број аутомобила, обезбеђено је непрестано дежурство комуналне полиције и радника комуналног предузећа.

Из фирме "РП инвест", која је инвеститор радова, навели су за РТС да су на терену багери и камиони и да је у процес санације укључен стручни надзорни орган. Очекују, како су додали, да ће за петнаестак дана све бити враћено у првобитно, безбедно стање и наводе да станари околних зграда нису угрожени.

"Скида се стари потпорни бетон, уклања се обрушена земља, праве кампаде које служе за задржавање земље", наводе у тој фирми.

Како је утврдио републички инспектор Министарства грађевине, инвеститор је имао локацијску и дозволу за припремне радове, али је почео да зида стамбену зграду без грађевинске дозволе.

Градоначелник Крагујевца Никола Дашић навео је да тражи одговорност свих који су евентуално пропустили да поступе у складу са законом и стручним стандардима.

"Немам никаквих новости, не верујем да ће их бити. Тежак период је пред нама, али припремили смо се. Сутра у пола 11 имамо велики састанак, морамо да спремимо све потезе до тада, па ћемо вас обавестити о томе шта радимо", рекао је Вучић новинарима у селу Толић код Мионице.

"Победа у немогућим условима на локалним изборима"

Говорећи о изборима који су јуче одржани, Вучић је изјавио у Мионици да је СНС успела да победи на локалним изборима упркос немогућим условима и томе што су, како каже, "блокадери доводили батинаше из разних делова Србије и малтретирали грађане".

"Ја сам се плашио и јучерашњих избора, свих избора се плашим, не знам у каквом смислу, одговоран човек се тако понаша. Ја се свакога дана бринем како ћемо да имамо сутра нафту и прекосутра бензин, дизел, керозин, све. Ја мислим да људи то разумеју. Одговорни људи увек имају страхове. Они су то добро препознали у мени. Увек имам страх, моја жеља је увек да будемо најбољи и увек сам незадовољан", рекао је Вучић.

Он је, након посете породици Јанковић у селу Толић код Мионице, тако одговорио на питање новинара како види тврдње опозиције да се плаши избора на републичком нивоу.

"Ја сам нашао и у Неготину мане. Ви ћете прочитати 69,27 одсто, али то ми је од важећих листића 71 одсто скоро. Ја сам у томе нашао јер сам ноћас анализирао, нашао сам у Неготину више места где морамо да радимо и да поправимо резултате. Нашао сам то исто у Мионици, нашао сам то исто у Сечњу, где ће се морати радити да буде још боље, али ћемо морати да радимо велике и значајне промене у, не знам, Крајишнику и у једном месном одбору унутар самог Сечња и ја вам то већ све сад кажем", навео је Вучић.

Додао је да опозиција мисли да ће победити на изборима ако доведу батинаше.

"Довешћемо батинаше, ветеране, то је оно што ураде, тући ћемо људе по кафанама, некад им то иде за руком, некад им не иде за руком, па кукају и жале се. Шта друго раде? Ништа. И онда опет морални победници. И сваки пут су морални победници. Добро, ви тако побеђујте, како год хоћете, а ми ћемо овако. Ја стварно мислим да смо и морални победници, јер после годину дана терора, немогућих услова. Овде су вам дошли и Кокановић, Ћута, Сава Манојловић, дошли батинаши из свих крајева, из Љига, Шапца, Косјерића, Чачка, Ваљева, из свих делова. Шта сте радили, људи? Осим што сте ишли да малтретирате људе и опет сте изгубили изборе", рекао је Вучић.

Каже да су опет причали о томе како неко други спроводи насиље, иако свуда где иду то они раде.

Проф. др Миодраг Аћимовић, председник Уролошке секције СЛД, каже: "Имамо развој један ендоурологије и у данашње време, готово 100 посто случајева калкулозе лечи се без отворене хирургије. И ту је остварен велики напредак и у свету и у нашој земљи, са употребом нових, прецизних, флексибилних инструмената којима се може доћи до чашица бубрега и употребом ласера камен да се разбије без да се раде неке агресивне хируршке интервенције."

Проф. др Оливер Станков, председник уролога Македоније, додаје: "У најновије време употребљавамо ласере у лечењу калкулозе, уретера и бубрега, а исто имамо интерколполарне лититрипсије, то је као неинвазивна метода у лечењу калкулозе бубрега."

Научни радови српских уролога на пољу дијагностике болести простате и тумачење настанка и лечења калкулозе, признати су од стране светске уролошке организације. Наши и руски лекари вршили су испитивања Пролом воде и доказали њену лековитост код болести уринарног тракта.

Проф. др Драгослав Башић, директор уролошке клинике у Нишу, објашњава: "Пролом вода подстиче излучивање уринум магнезијума и калцијума и такође мокраћне киселине, и на тај начин има антилитогено дејство, то значи да спречава настајање и одржавање калкулозе. Осим тога, интересантно је да смо у овој студији установили нешто ново, а то је да Пролом вода, у извесној мери, утиче на ублажавање тегоба гихта."

Урологија у Прокупљу прати трендове већ пет деценија, примењујући најсавременије методе лечења. Почеци рада уролошког одељења везани су за једног од најстаријих уролога у Топлици.

Др Радослав Милићевић, оснивач урологије у Прокупљу, наводи: "Драги уролози, следите оно што сте наследили да би били угледни доктори. Ја им то желим из свег срца, они то и показују и напредују."

Следећи међународни конгрес уролога, на коме ће учешће узети и наши лекари, одржаће се у мају месецу наредне године, у Мостару.

Оливер Ђорђевић, члан редакцијског тима, каже: ''Пуно је пружила нашем народу, пре свега деци, тако што је основала два дечија хранилишта, била управница. Пре монашког позива била је десна рука владике Николаја.''

Спомен-соба у манастирском комплексу чува заоставштину Сретена Аџића, једног од најзначајнијих српских педагога и оснивача Учитељске школе у Јагодини, као и његове кћери, мати Ане. У њој се налазе архивска грађа, књиге, писма, иконе и бројни лични предмети.

Весна Ћуричић, Музеј рудничко таковског краја, додаје: ''Њени уметнички радови, пошто је она завршила уметничко занатску школу, цитра на којој је свирала, крст који ми је благосиљала, фотографије бројне, пошто је волела фотографију и, наравно, представљена је та изложба коју је приредио музеј.''

Више од 20 аутора из различитих области потписује текстове посвећене значају мати Ане, која је до пре пола века водила манастир Враћевшница. "Богдај-годишњак за духовно, културно и историјско наслеђе" назив је добио по хранилишту у Битољу којим је управљала Надежда Аџић.

Мати Агрипина, игуманија манастира Kовиље, објашњава: ''Апсолутно се одрицала свега. Наравно да то припада људима који су веома особени, значи не може то свако, али барем у неком примеру, колико ко може, у својој најближој околини. Мислим да је то побожност та која је суштинска, она која је права јеванђељска, Христова, значи љубав која је отелотворено Јеванђеље у мати Ани.''

О животу, доброчинству и духовном трагу игуманије манастира Враћевшница и данас се говори у светињи на падинама планине Рудник, где се и даље живи по њеним принципима и поукама.

Драгана Максић, директорка Регионалног стартап центра Врање, каже: "Сваког месеца гледамо да организујемо нешто што је лепо и специфично за младе. Сматрам да је наука једна од тема којом деца могу да се баве у будућности."

Сарадња са универзитетским центрима, академским заједницама, научно-технолошким парковима, институтима примарна је за бржу комуникацију, тестирање или примену нових идеја на тржишту. О савременим трендовима у развоју нуклеарне енергије, млади су могли да чују од стручњака.

Вељко Џалић, гимназијалац, додаје: "Очекујем да се мало боље упознам са темом нуклеарне енергије, да видим колико је она добра и које су јој негативне стране и да ли можемо да се ослонимо на нуклеарну енергију у будућности за производњу струје."

Матеј Јањић, гимназијалац, објашњава: "Мене је одувек занимало све што има везе са физиком, било нуклеарна, квантна или чак везано за астрономију. Тако да ће ово да ми буде занимљиво управо из тог разлога, јер све што има везе са нуклеарном енергијом, па чак и почевши од Чернобиља, мени је то све занимљиво, да стичем знање."

Др Славко Димовић, директор Института за нуклеарне науке "Винча", наводи: "Најбезбеднији, најчистији вид енергије је заправо нуклеарна енергија која је најзахтевнија у научно-технолошком погледу, па ће поред смањивања ефеката стаклене баште и минимизација других ефеката друге природе, који су јако штетни, дати један индустријско-научни замајац како у Србији тако и у свету."

Посетиоци Регионалног стартап центра Врање могу да присуствују предавањима о физичкој хемији, вештачкој интелигенцији, и другим актуелним темама. До сада је у Центру било више од 50 предавања или радионица, за сада имају петоро корисника и шесторо запослених.

Имамо преко 500 комада накита, а велики део је на сталној поставци у Манаковој кући где чувамо збирку. Ми смо приказали тај временски период зато и јесте назив „Незаборав" јер изложба представља временски спој традиције и савременог на тај начин ова техника живи“, наводи Милена Ђурица, виши кустос Етнографског музеја у Београду“.

Ове огрлице, миндјуше, наруквице, медаљони, игле за косу, дугмад углавном из друге половине 19. века инспирација су за Ивану Станковић, магистра ликовне графике и мајстора филиграна. Традиционалну технику израде накита учила је код најбољих македонских мајстора, дизајн накита усавршавала је у Италији. Спојила је уметност и традицију и ствара накит изузетне лепоте.

„Ја верујем да све жене уживају у накиту посебно у овом који се ручно ради. Знам пуно жена, својих пријатељица које носе филигран“, каже Оливера Ивановић, из Лесковца.

Анка Ивановић Цонић, из Лесковца додаје да је накит који се израђује техником филиграна увек у тренду. Додаје: „Врло га радо носимо, а још радије га и поклањамо“.

Мало тога је време изменило у овом занату. Сребрна жица се увија, савија, расплиће, преплиће, украшава бисерима и полудрагим каменом и све то руком, стрпљиво, проткано љубављу. Благослов је за Лесковац Ивана коју је пре 15-ак година из родног Скопља довела љубав.

„Ово је у суштини била та идеја да на овај начин промовишемо мало наше наслеђе и инспиративно је зато што је невероватно да се и тад и сад користи отприлике исти алат, а ово је сад мој накит - мало инспирисан савременим добом оним што тренутно живимо што је актуелно и модерно“, наглашава мр Ивана Станковић, мајстор филиграна из Лесковца.

Сарадњом са Иваном Станковић Етнографски музеј у Београду и Народни музеј у Лесковцу су на добитку. Знање несебично дели кроз радионице филиграна у оба града, спајајући прошлост и садашњост за незаборав.

Студенти у блокади подсећају да њихови захтеви нису испуњени, а да 13 месеци након трагедије, још нико није одговарао за смрт 16 људи.

Тишина и у Нишу

На позив студената у блокади, испред зграде Основног суда у Нишу, обележено је 13 месеци од пада надстрешнице у Новом Саду. Како је речено, 16 људи је изгубило живот због системске корупције.

Током шеснаестоминутне тишине, забележен је мањи инцидент, када је жена која се противи студентским протестима и блокадама, ушла у расправу са окупљенима.

“Погодна је из разлога што има доста кисеоника и што је хладна вода. Пре дванаест година купили смо овај посед са рибјацима и наставили смо да се бавимо рибом. После тога смо проширили мало услуге и направили смо ресторан”, наводи Иван Цвијовић, власник рибњака у Потпећу.

Како истичу у госте им често долазе странци и грађани из различитих крајева наше земље.

Љубинка Русковић, из Београда каже да су дошли по препоруци. “Мој унук који иначе воли рибу, кад је он дегустирао и рекао да је одлична, увек ћемо се враћати”.

На реци дугој 2 км више од 10 породица поседује свој рибњак.

“Ја имам рибњак пет до шест година. Произведем годишње тону. Зависи од године. Некад је сушна година нема воде. Некад је добра. Мештани памте да су први рибњаци настали пре отприлике четири деценије”, истиче Дејан Јовановић, власник рибњака у Потпећу.

Јасна Ивановић, председница месне заједнице Потпеће наглашава: “Одавде млади не иду. Остају овде. Школе нису празне, као што је нажалост случај у већини села у Србији”.

За своју малу реку која се улива у Ђетињу кажу да је Богом дана и настављају да користе њен потенцијал, поштујући природу која их окружује.

"Не гарантујем ко је то бацио, не знам овде нема никаква хигијене", каже мештанин. Други додаје: "Из Павловца сам горе, овде само пролазим, иначе увек ту има смећа није то само сада сваке године”.

Стручњаци упозоравају да загађење није само естетски проблем. Пластика завршава у воденим организмима, екосистеми су нарушени, а река губи способност да се сама пречисти.

"Те реке хране нека изворишта водоснабдевања и све то одлази у ланац исхране и слива се у делту Дунава у Румунији која је најзагађенија тешким металима и свих других загађења у Европи. Пластика улази и у рибе, у конзерве које једемо, улази и у друге водене организме, у птице преко риба, значи све то што поједемо на неки начин је ризично", наводи Снежана Милошевић, еколог из Бујановца.

Смеће у рекама је вишедеценијски проблем, бујица га покупи са сметлишта у Бујановцу које је поред Јужне Мораве, а доноси га и Биначка Морава са Косова и Метохије. Решење проблема, кажу надлежни, је изградња Регионалног центра за управљање отпадом и развијање свести код људи.

"Тај Регионални центар за управљање отпадом ће се изградити поред саме депоније Метерис којом ми управљамо и искрено се надам да више неће и мештани Бујановца и ЈКП из Бујановца довозити отпад поред саме Јужне Мораве, јер овај пројекат подразумева и санацију и рекултивацију свих тих дивљих сметлишта", истиче Нела Цветковић, извршна директорка у ЈКП Комрад у Врању.

Изградња Регионалног центра за управљање отпадом очекује се до краја 2027.године. До тада, кажу у Комраду, чисте дивља сметлишта којих је на територији Врања пре три године било 108, 60 одсто је очишћено. Очекују да и остале општине дуж тока Јужне Мораве учине исто.

Осим Предлога закона о буџету за 2026. годину, на дневном реду су измене пореских закона и сет закона из области енергетике, измене Закона о уџбеницима, као и допуне Закона о науци и истраживањима.

Пред посланицима су и измене Закона о Војсци Србије, Предлог закона о управљању отпадом и предлог за избор повереника за заштиту равноправности.

Међу законима из области енергетике посланици разматрају Предлог закона о нафти, Предлог закона о гасу, као и Предлог закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса.

У сету финансијских закона предложене су измене Закона о порезу на додату вредност, измене Закона о тржишту капитала, измене Закона о акцизама, измене Закона о факторингу, а разматраће се и завршни рачун буџета за 2024. годину.

На дневном реду су и измене Закона о порезу на доходак грађана, Закона о републичким административним таксама, Закона о електронским отпремницама, измене Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности.

Посланици на седници разматрају и Предлог закона о порезу на увоз угљенично интензивних производа и Предлог закона о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште.

На дневном реду су и допуна Закона о јавним медијским сервисима, Предлог закона о матичном регистру, Предлог закона о размени података, докумената и обавештења у случају наступања привремене спречености за рад коришћењем софтверског решења "е-Боловање – Послодавац".

Посланици треба да потврде и неколико кредитних аранжмана и међународних споразума.

Према првим, незваничним информацијама, до удеса је дошло око 9.15, када је аутомобил марке "шкода" ударио у трамвај на линији 7 и избацио га из шина, при чему је возач путничког возила задобио лакше повреде.

Увиђај је у току, чека се и дизалица која ће вратити трамвај на шине. Трамваји на линији 6 преусмерени су на трасу линије 5, док су линије 7 и 12 подељене на два дела – од Вуковог споменика до Устаничке и од Новог Београда, односно Бановог брда до Ташмајдана.

Друге парламентарне странке Албанаца, Демократска партија Косова, Демократски савез Косова, Алијанса за будућност Косова и Социјалдемократска иницијатива ће на изборе изаћи самостално.

Срби су се за учешће на изборима пријавили са три странке. Међу њима су Српска листа, партија “За слободу, правду и опстанак” и Косовски савез.

Међу пријављенима су и партије Бошњака, Горанаца, Турака, Рома, Ашкалија и Египћана.

Пријављене странке до седмог децембра 2025. године, морају да доставе своје листе са именима кандидата за посланике.

Предизборна кампања почиње 17. децембра. Ванредни парламентарни избори 28. децембра су други по реду ове године. Расписани су пошто водеће странке Албанаца нису биле спремне да формирају нову владу након избора 9. фебруара, а за конституисање скупштине им је било потребно више месеци.

Под покровитељством председника Абдела Фатаха ел Сисија, Каиро је постао место сусрета више од 40.000 посетилаца и преко 100 званичних делегација из целог света. 

Египатски међународни изложбени центар, од 1. до 4. децембра, биће поприште најновијих технолошких достигнућа у сфери одбране.

Србија и ове године има значајну улогу. Југоимпорт СДПР, као интегратор домаће одбрамбене индустрије, представља најсавременије пројекте и решења, док је посебна пажња усмерена на потенцијал наше војне индустрије и нова партнерства.

EDEX – Место где се обликује безбедносна будућност Африке

Од првог издања 2018. године, EDEX је израстао у највећи и најзначајнији догађај у области безбедности и одбране на афричком континенту. 

Сајам окупља водеће произвођаче наоружања и војне опреме из копнене војске, ваздухопловства, морнарице и противваздухопловне одбране. 

Овогодишња манифестација јасно поручује: Египат жели да се позиционира као регионални лидер у одбрамбеној индустрији и појача своју улогу у међународним безбедносним процесима.

Више од 400 компанија, 25 националних павиљона – свет у Каиру

Ове године, рекордан број од преко 400 компанија из целог света представља своје иновације. 

Највећи број излагача стиже из Турске, а следе их домаћини, као и компаније из Кине, САД и Јужне Кореје. 

Сајам је и ретка прилика да се, након почетка рата у Украјини, на једном месту нађу и компаније из Русије и Украјине, што потврђује отвореност организатора за сарадњу и дијалог.

Србија и регион у фокусу

Поред Југоимпорт-СДПР-а, Србију представља и компанија „Сервотех“ из Београда. Наш регион има снажно присуство. Најбројнији су излагачи из БиХ и Бугарске, док Мађарска и Румунија имају по једног представника. 

Очекују се посете високих делегација, што је прилика за нове уговоре и јачање постојећих партнерстава.

Сајам који помера границе

„EDEX 2025“ није само изложба, то је место где се склапају послови, размењују идеје и дефинише будућност одбрамбене индустрије. 

Египат, као капија ка Блиском истоку и Африци, користи ову прилику да ојача свој међународни утицај и улогу посредника у региону, што је посебно важно у светлу актуелних безбедносних изазова.

Највећи пораст у цени бележи Пољска – чак 39 одсто, затим Естонија 38, Шведска и Финска са готово 30 одсто.

Ни Србија не каска, за годину дана чоколада је поскупела 32,8 одсто.

У међувремену, какао је све јефтинији, па је њиме трговано за око 4.900 долара по тони, што је најнижи ниво од јануара 2024. године.

Због чега је чоколада све скупља, да ли би пад цена какаоа могао да утиче и на цене чоколаде, али можда и других намирница?

Вељко Мијушковић, професор Економског факултета, рекао је за РТС да пад цене какаоа не значи нужно и пад цене финалног производа, јер је ланац снабдевања сложен.

"Производња је сада повољнија него у претходном периоду – Гана и Обала Слоноваче имају бољи род захваљујући временским условима, што је оборило цену какаоа. Али то је само почетни сегмент ланца снабдевања", навео је професор Мијушковић.

Произвођачи су, каже, још на тржишту са залихама које су набавили по ранијим, знатно вишим ценама, а уз то су и млеко у праху, шећер, енергенти, транспорт, логистика и радна снага поскупели у међувремену.

У структури цене чоколаде, како је рекао професор Мијушковић, какао чини мањи део, па ни јефтинији какао не значи да ће чоколада брзо појефтинити.

"Могуће је да ће цене у наредном периоду благо да се стабилизују, можда и мало да падну, али не драстично, и не на ниво пре пандемије", указао је Мијушковић.

Шта је све утицало на цену чоколаде

Према речима Мијушковића, поред глобалне понуде и тражње, на цену утичу и  регулативе.

Европска унија одложила је примену строжих правила за увоз какаоа, кафе, соје, говедине, што је олакшало извоз афричким произвођачима.

С друге стране, малопродајне марже, трошкови транспорта и логистике и даље су високи.

Тржишта попут Француске и Немачке имају јаке дисконтере, што стабилизује цене, док су скандинавске земље мања и платежнија тржишта, која лакше прихватају више цене, посебно за производе са еколошким сертификатима.

Амерички председник Доналд Трамп је изузео какао, кафу, тропско воће и још неке производе од реципрочних тарифа.

"То је олакшало трговину, али не може одмах да се одрази на малопродајне цене. Произвођачи још користе старе, скупље залихе, а трошкови енергената, логистике и рада и даље су високи“, каже Мијушковић.

Да ли ће цене пасти

Професор Мијушковић каже да за сада тренд иде ка смиривању, односно стабилизацији тржишта уз благу могућност осцилација током наредне године.

"Очекујемо стабилизацију током 2026. године, али уз извесну волатилност. Политичке одлуке, могуће нове тарифе или глобална економска криза могу поново да поремете тржиште“, упозорава Мијушковић.

Чак и када се ситуација нормализује, каже професор Мијушковић, нећемо се вратити на цене из периода пре пандемије.

Према његовим речима, цена кекса је од 2020. порасла око 70 одсто, чоколаде 40 одсто, а осталих слаткиша око 30 одсто.

"Не мислим да ће људи морати дугорочно да се одричу слаткиша. Пре ће доћи до оптимизације – мање количине, избор повољнијих произвођача или оријентација на другачије производе", закључио је професор Мијушковић. 

"Чињенице које могу да преломе ситуацију у датом тренутку јесу оне које могу да презентују амерички адвокати компаније НИС. Они могу да доставе подробне информације и доказе о томе како напредује процес преговарања“, навео је Лукић.

Према његовим речима, ОФАК ће одлучивати, а што се тиче наше државе, ми смо учинили све што је у нашој моћи.

"Питање НИС-а је специфично спољно-политичко и геополитичко питање, јер онако како буде пресуђено од стране ОФАК-а у овој конкретној ситуацији, то ће имати импликације на одлуке о другим руским компанијама из енергетског сектора, које се налазе под истим или сличним санкцијама“, рекао је професор.

Додао је да ако направите један преседан овде или одлучите на неки начин, онда се поставља питање како ћете у другим ситуацијама да одлучите, а питање Лукојла је једно од повезаних питања.

На питање шта ће се догодити ако рафинерија стане, Лукић каже да имамо интензивирање игре нерава.

"Рекао бих да оно што треба да посматрамо јесу наше резерве нафтних деривата. Чињеница је да ће оне почети да се троше и празне. За очекивати је да потрошња више-мање остане стабилна, а што се тиче увоза, због тога што ће постојати неподмирена тражња, очекујем да ће се повећавати по одређеној стопи у наредном периоду“, објаснио је Лукић.

Профит који је имао НИС сад ће да се пресели негде друго

Како је рекао, главна последица је чињеница да онај профит који је НИС остваривао и рафинерија сада ће да се пресели негде на неко друго место, највероватније у неке рафинерије у окружењу.

Говорећи о томе да ли је руски партнер спреман да изађе из власништва НИС-а, каже да је руски партнер резигниран са свим оним што се дешава од октобра месеца па надаље.

"Ово није нова ситуација јер он у свом најближем окружењу има мноштво руских компанија које се налазе у сличном проблему. Налазе под блокадом, под санкцијама и они добро знају да је руска држава реципрочно реаговала блокадом компанија. Односно блокадом имовине страних компанија, западних компанија на блокаду имовине својих компанија које се налазе у иностранству“, каже Лукић.

Међутим, са друге стране ово је, како каже, сасвим нова територија за нашу државу.

Ко би био најбољи партнер у НИС-у

"Држава ће сигурно остати власник, питање је да ли ће то бити мањински или већински власник, али какав год власник да буде нашој држави је неопходан партнер. Наша држава нема ресурсе, ни људске, ни природне, а нема ни технологију која може да прати даљи развој у нафтном сектору и енергетици. Питање је времена када ће нам опет бити потребан партнер“, рекао је Лукић.

На питање каква би била процедура преузимања НИС-а, Лукић одговара да је много стаза којима можемо ићи.

"Преузимање може бити пријатељско или непријатељско. Пријатељско преузимање постоји када између партнера постоји сагласност, воља и редослед доста карактеристичних утабаних корака. То преузимање је брже уколико се ради о трансформацији мањинског акционара у већинског“, рекао је Лукић.

Поред санкција НИС-у, имамо и санкције Лукојлу.

Лукић оцењује да европско нафтно тржиште у овом тренутку делује доста отворено, као тржиште на коме ће се појавити неки нови играчи.

"Мени се чини да компаније из Евроазијског региона, поготово са Блиског истока, изузетно галопирајуће напредују ка Источној Европи“, рекао је Лукић.

Надлежни у држави кажу да имамо резерве за два до три месеца, али има и ограничавајућих фактора.

"За сада мислим да нафтне компаније у Србији које нису под санкцијама могу да закључују уговоре о испоруци са различитим компанијама. То није спорно. Оно што је спорно јесте како логистички, односно да ли ће рокови испоруке који су предвиђени у тим уговорима да буду испоштовани, јер много је другачија ствар када имате транспорт железницом, када имате реком или чак друмом у односу на то када имате један нафтовод“, објаснио је Лукић.

О даљим очекивањима, каже да се цена нафте на светском тржишту налази у одређеном паду, што значи да понуде има, количине има, оне су ту расположиве.

"Пре бих рекао да је сада питање логистике и оно са чиме смо већ навикли да се суочавамо, то су ти уски ланци снабдевања“, закључио је Лукић.

Поништено гласање на једном изборном месту у Сечњу

Општинска изборна комисија у Сечњу поништила је изборе на једном бирачком месту. Како јавља дописник РТС-а, реч је о бирачком месту број 7 у селу Јерковац, на којем је уписано 577 бирача. Избори су поништени зато што недостаје четврта страна записника бирачког одбора.

Са преосталих 16 бирачких места стигли су следећи резултати – листа "Александар Вучић – најбоље за Сечањ" освојила је око 59 одсто гласова, односно за њих је гласало 3.777 бирача; листа "Глас младих који мења Сечањ" освојила је око 32,7 одсто, односно 2.092 бирача; трећа листа која је прешла цензус је Социјалистичка партија Србије, која је имала 280 гласова, односно 4,1 одсто.

Од укупно 10.226 бирача, изашло је 6.569 или 67,84 одсто. Ако би се мандати делили на основу овог резултата, листа "Александар Вучић – најбоље за Сечањ" имала би 14 мандата, "Глас младих који мења Сечањ" осам, а СПС један мандат.

Дописник РТС-а јавља да су присталице обе листе чекале резултате испред изборне комисије, а раздвајала их је полиција. Чланови бирачких одбора су пролазили кроз кордон полиције како би унели изборне материјале у Општинску изборну комисију.

Било је пријава о неправилностима, а осим на бирачком месту у Јерковцу, није закључено да треба понављати изборе. О инцидентима ван бирачких места обавештена је полиција.

Објављени прелиминарни резултати избора у Мионици

Ноћ је у Мионици протекла мирно након целодневних тензија између две супротстављене групе грађана које су почеле да се разилазе око 23 часа, након што су им се обратили представници политичких странака и носиоци листа, јавља дописник РТС-а.

Општинска изборна комисија (ОИК) у Мионици објавила је данас прелиминарне резултате избора за одборнике Скупштине општине Мионица, одржаних у недељу, а према објављеним резултатима, изборна листа "Александар Вучић – најбоље за Мионицу" освојила је 52,09 одсто гласова, односно 22 одборничка мандата.

Изборна листа "Уједињени за Мионицу" освојила је 38,93 одсто гласова, односно 16 мандата, а Социјалдемократска партија Марко Земан освојила је 3,68 одсто гласова, односно један мандат.

Према прелиминарним резултатима објављеним на сајту Републичке изборне комисије (РИК), листа "БУНТ Права Србија – Душан Марковић" освојила је 0,8 одсто гласова, листа "Образ и знање против корупције и криминала Милан Гавриловић – Ћићован" 1,3 одсто гласова, а листа "За спас и обнову мионичких села - Радован Раде Марковић – Мирко Јовић" 1,18 одсто гласова.

Прелиминарни резултати су објављени на основу обрађених резултата на свих 38 бирачких места.

У бирачки списак уписано је 10.640 бирача, а на изборе је изашао 7.981 бирач, односно 75 одсто уписаних бирача.

Током изборног дана дошло је до физичког обрачуна у једној кафани у селу Рајковић где је интервенисала полиција. Представници Изборне комисије рекли су за РТС да тај инцидент није утицао на изборни процес, пошто се бирачко место у том селу налази у основној школи, а не у кафани.

Изборе је посматрало око 900 посматрача и ни на једном бирачком месту, како су навели из Изборне комисије, није забележен инцидент.

Посматрачка мисија Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) повукла је посматраче са свих бирачких места у Мионици због, како су навели, напада на њихове тимове. Тврде да полиција, којој су се најпре обратили, није хтела да реагује нити да сачини службену белешку. Наводе да је Основно јавно тужилаштво у Мионици покренуло поступак у вези са нападом на њихове посматраче.

У Неготину у локални парламент ушле две листе

Према прелиминарним резултатима избора у Неготину, победила је листа "Александар Вучић – најбоље за Неготин" са 69,29 одсто гласова. Листа "Уједињени за Неготин" освојила је 26,76 одсто гласова. За победничку листу гласала су 11.534 бирача, док је листу "Уједињени за Неготин" подржало 2.455 бирача.

Излазност је била нешто виша од 48 одсто. Из Општинске изборне комисије су током читавог дана говорили да није било нерегуларности на бирачким местима.

Листа "Уједињени за Неготин" је на конференцији за медије навела да су прикупили доказе о куповини гласова и паралелним бирачким списковима.

Уколико би се према прелиминарним резултатима поделили мандати, листа "Александар Вучић – најбоље за Неготин" добила би 33 одборничка места, док би листи "Уједињени за Неготин" било додељено 12 мандата.

Испод цензуса остале су листе "Европа и млади за наш Неготин" и "Српски либерали за зелени Неготин".

КУРСНА ЛИСТА БР. 229

ЗА ДЕВИЗЕ