Скупштина Србије констатовала је у уторак оставку посланика Дејана Томашевића са листе "Александар Вучић - Србија не сме да стане", који је 11. децембра изабран за новог председника Олимпијског комитета Србије.

"Чланство престаје да буде декларативни циљ и Влада Српске напредне странке се окреће ка алтернативним правцима који нису у интересу Србије", сматра Грбовић и подсећа да за Србију нема отварања нових поглавља, јер нису спроведене реформе и нема слободе медија.

Предедник ПСГ оцењује да је, одлуком о неприсуству Србије на Самиту ЕУ-Западни Балкан у Бриселу, Влада Србије изгубила легитимитет, пошто се, по свему судећи, о томе није питала, а морала је, пошто је реч о њеној ингеренцији.

Грбовић је поставио питање председнику Владе Ђуру Мацуту, министрима за европске интеграције и спољне послове, Немањи Старовићу и Марку Ђурићу, да ли су били консултовани у вези са таквом одлуком, а ако нису – онда је реч о потпуном губитку легитимитета, због којег би требало и да Влада поднесе оставку.

Посланик и копредседник ЗЛФ Радомир Лазовић оценио је да је највећи противник европских интеграција Србије Алексндар Вучић јер би, како је оценио, ако би се поштовала европска правила и стандарди, већи број представника владајућих структура био у затвору, а уз поштовање изборних правила и медијску слободу никада не би добили изборе.

Лазовић се осврнуо на оцену појединих посланика Европског парламента да је, одлуком да не пошаље представника у Брисел, Србија опалила шамар ЕУ, указавши да је, заправо другачије, јер је тиме ударен шамар грађанима Србије.

"Србија не сме бити талац импулсивних одлука једног чоевака, који одлуке доноси сам уместо Владе", истакао је Лазовић.

Грбовић и Лазовић су поручили да пут Србије треба да буду европске интеграције и да ће се то остварити после промене актуелне власти.

Испред њих се налазе црни крстови с хрватским грбом с почетним белим пољем, као и плоче с пописима јама и стратишта Хрвата из Другог светског рата.

На плочицама је текстуално објашњење о усташком покличу "За дом спремни", о томе ко је "стварно" продао Далмацију Италијанима, те о "правој истини" о бици на Сутјесци, уз низ других детаља видљивих на фотографијама.

Уз јаслице, како преноси локални портал Шибеник ин, постављене су и плоче с опширним текстовима у којима се износе ревизионистичке интерпретације хрватске историје 20. века.

У њима се поздрав "За дом" приказује као вишевековни хрватски поклич, уз тврдње да су га користиле историјске личности попут Николе Шубића Зринског, Јосипа Јелачића и Стјепана Радића.

У текстовима се наводе двосмислене историјске интерпретације о одговорности усташког режима за територијалне губитке Хрватске током Другог светског рата, тврдећи да су делови Далмације и Истре Италији предати још током Првог светског рата.

Посебан нагласак стављен је и на улогу муслимана у НДХ, који се у тим приказима описују као лојални учесници тадашње државе, укључујући и тврдње о њиховој већинској заступљености у појединим усташким јединицама.

У текстовима се спомиње и партизански покрет, уз тврдње о "масовним страдањима хрватских бораца" у биткама попут Сутјеске, те оптужбе да су партизани након рата починили системска убиства без суђења, укључујући велик број црквених људи.

Наводе се и бројке о масовним гробницама и поратним ликвидацијама, при чему се партизански и комунистички покрет приказују као главни носиоци злочина над Хрватима после 1945. године.

Шеф делегације ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат је то изјавио на годишњој међународној конференцији "Стратешки токови" посвећеној Европској политичкој заједници, њеном месту у савременој европској стратешкој архитектури и њеном значају за земље региона у организацији Форума за стратешке студије у Европској кући.       

"Пажљиво сам примио к знању коментаре председника Вучића синоћ. И, наравно, волели бисмо да смо видели председника Вучића на састанку у Бриселу. Али мислим да је оно што ми је заиста остало као кључна порука из његових коментара његово веома, веома јасно наглашавање чињенице да ће, док год је он председник, Србија наставити пут ка Европској унији", рекао је шеф делегације ЕУ у Србији.

Нагласио је да веома поздравља снажну посвећеност председника Вучића и председнице скупштинског Одбора за европске интеграције Елвире Ковач када је реч о процесу приступања Србије Европској унији. 

"Сада заиста очекујем да се та посвећеност преточи и у конкретне активности када је у питању спровођење реформи", поручио је Фон Бекерат.

Рекао је да веома поздравља снажну посвећеност председнице скупштинског Одбора за европске интеграције Елвире Ковач као и председника када је реч о процесу приступања Србије.    

Додао и да се радује да се те преузете обавезе претворе у конкретне акције и примену реформи.

Бекерат је говорећи о отварању Кластера 3 који Србија очекује подсетио да је Европска комисија још 2021. године потврдила да је Србија испунила техничка мерила, али да је сада одлука на државама чланицама.     

Нагласио је да зна да земље чланице јуче нису биле у могућности да се сложе око отварања Кластера 3 и да ће се поново наредне године вратити том питању и додао да би прогрес у области владавине права и основним правима, допринео значајно да земље чланице лакше донесу позитивну одлуку о отварању Кластера 3.

"Европска политичка заједница није замена за политику проширења ЕУ"

Шеф делегације ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат оценио је на годишњој међународној конференцији "Стратешки токови" посвећеној месту Европске политичке заједнице (ЕПЗ) у савременој европској стратешкој архитектури и њеном значају за земље региона, да та заједница дефинитивно није замена за политику проширења.      

"Мислим да је прилично јасно да ЕПЗ не замењује ниједну од институција које имамо на нашем континенту - ни ЕУ, ни ОЕБС, ни НАТО, ни Савет Европе. Она има комплементарну и подржавајућу улогу", рекао је Бекерат на скупу у организацији Форума за стратешке студије.          Европска политичка заједница, како је нагласио, има веома важну улогу јер "окупља, мање-више, цео наш континент - свих 27 држава чланица ЕУ, али уз то и још око 20 земаља европског континтента".     

"Сматрам да је то одлична платформа за размену идеја и ставова о бројним изазовима са којима се наш континент суочава. Нарочито када је реч о безбедности, сајбер-безбедности, организованом криминалу, али и о питањима попут миграција и другим безбедносним питањима која, између осталог, проистичу из руске свеобухватне инвазије на Украјину", навео је шеф делегације ЕУ у Србији.         

Бекерат је на панелу "Европска политичка заједница као геополитички инструмент и положај Западног Балкана у геополитичкој Европи - између реалности и очекивања" навео да сматра да настанак ЕПЗ треба посматрати управо у контексту руске агресије на Украјину. 

"За мене је то једна од најважнијих улога ЕПЗ, јер она снажно потврђује чињењу да постоји огромна већина земаља на нашем континенту које желе да сарађују, граде мостове и траже заједничка решења за многе наше изазове што је у оштром контрасту са Русијом, која користи војну силу да би једну суседну земљу присилила на потчињеност", навео је шеф делегације ЕУ.    

Према његовим речима, тај контраст је веома упадљив јер са једне стране постоји ЕПЗ, где земље сарађују, раде на јачању мира и безбедности, а са друге Русија која води агресивни рат против Украјине.       

На питање шта ЕПЗ доноси ново што раније нисмо имали са Саветом Европе или Европском унијом Бекерат наглашава да она доноси заједничко место сусрета за 47 европских земаља, што је веома корисно.           

Додао је да је након четврт века рада у дипломатији научио да је најбољи начин да се процени да ли се нека платформа или форум сматра корисним и релевантним да се погледа ниво учешћа.        

"Видели смо присуство председника и премијера на највишем нивоу на свим састанцима ЕПЗ. Мислим да то јасно показује да она има важну улогу", рекао је Бекерат и додао да је неформални карактер ЕПЗ веома значајан.      

Навео је да шефови држава и влада са којима разговара истичу да једна од највећих додатих вредности ЕПЗ нису само пленарна заседања, већ и билатерални састанци који се одржавају на маргинама ових скупова.     

Подсетио је да је ЕПЗ била добра платформа и за разговоре између Азербејџана и Јерменије.      

"Имали смо састанак ЕПЗ у Молдавији 2023. године, што је такође била веома важна прилика и снажан симбол подршке Молдавији, имајући у виду злонамерне активности Русије усмерене против Молдавије", рекао је он и додао да зато сматра да платформа ЕПЗ има веома важну улогу.

Цене хране се значајно разликују широм Европе. Ако се просечној европској корпи хране, поређења ради, додели вредност 100, у неким државама она кошта више од 160 – на пример, у Швајцарској.

Нешто јефтиније је на Исланду – 146, у Норвешкој – 131, Луксембургу – 126, Данској – 119. Чак и када су приходи високи, трошкови хране озбиљно оптерећују буџете домаћинстава.

Насупрот томе су земље као што су Северна Македонија, Румунија, Турска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, где је иста корпа далеко јефтинија – за 25 до 27 одсто у односу на европски просек.

Србија је негде између – око 96, што је нешто испод просека, али је то и даље велики изазов за кућни буџет, јер просечна примања нису усклађена са ценама хране.

Наведене разлике не одражавају цене само номинално. Оне показују колико домаћинства заправо морају да издвоје за основне животне намирнице.

Цене хране на нивоу оних у ЕУ, а плате упола мање

Уредница часописа "Бизнис и економетер" Радојка Николић каже за РТС да је, када се погледају подаци Евростата од пре годину дана, однос плата и цена остао исти.

"Просечне цене хране код нас су на нивоу просека Европске уније, али онда да кажемо и колика је плата. Наша просечна плата је негде око 53 одсто просечне плате у Европској унији. Дакле, ту се већ види та разлика. Много више дајемо за храну него што дају они и готово све нам оде на храну", указује Николићева.

Напомиње да је све почело током пандемије ковида и значајнијим растом инфлације.

"Можете ли да се сетите да је 2020. године наша инфлација била 1,6 одсто, што нам сад изгледа невероватно, а да су цене хране тада расле 0,2 одсто – дакле, занемарљиво", навела је Николићева.

Током протеклих пет година, укупан раст инфлације био је око 40 одсто, али када се посматрају само цене хране, раст је већи од 52 одсто. Дакле, цене хране расту брже од инфлације.

"Оно што јесте наш проблем и што је карактеристично за економије у развоју, за сиромашна друштва – тамо где је потражња највећа, а ми доста трошимо на храну, ту цене расту најбрже", напомиње Радојка Николић.

Уз то, како каже, постоји "цео комплет" утицаја – већи су трошкови производње, логистике, допремања – сви трошкови који улазе у производњу и доставу хране и, на крају, маржа коју зарачунавају трговци. Истиче и да само конкуренција на тржишту може да обори цене хране.

Високе марже и ниска продуктивност

Трговинске марже најчешће се наводе као главни разлог за високе цене хране. Међутим, Николићева указује на још један проблем – ниску продуктивност.

"Имамо високе трошкове по јединици производа. Оно што си уложио не можеш да наплатиш по ниској цени, него увећаваш", навела је Николићева.

Истраживања Европске банке за обнову и развој показала су да су током протеклих десет година у Србији плате порасле за 50 одсто, а продуктивност свега 10 до 15 одсто.

Упоредива држава је Бугарска, где је, међутим, раст плата и продуктивности усклађен – по 30 одсто. Код Румуније је разлика мања него у Србији – плате су расле 40, а продуктивност рада 30 одсто.

"Недовољно ефикасно послујемо. Али, то није наша бољка од јуче. Продуктивност је деценијама уназад проблем. Ми једноставно нисмо ефикасни“, указује уредница магазина "Бизнис".

На цене хране може да утиче и држава. У случају Србије, то је учињено ограничавањем маржи.

Механизми за интервенцију државе

Још један од механизама који је држави на располагању јесте нижи ПДВ на храну. У Србији ПДВ на храну јесте нижи, али се не односи на све производе.

"У Немачкој, на пример, држава субвенционише производњу млечних производа, а онда на те производе наплаћује нижи ПДВ који је између један и седам посто. Током короне нису наплаћивали ПДВ (на млечне производе) уопште", наводи Николићева.

Такве интервенције нису ризичне по буџет јер се, како објашњава, то надокнађује повећањем потрошње.

"У сиромашним друштвима, кад повећате приходе, то оде у потрошњу, тако да ће и приход од ПДВ-а бити већи", указује Николићева.

Не очекује значајне промене, или бар не побољшање, током наредних месеци. Цене хране су већ достигле висок ниво, па простора за значајан раст нема. То је, међутим, слаба утеха, с обзиром на то да се не може очекивати појефтињење које би повољније утицало на кућни буџет.

"Тај ниво који смо достигли је довољно ограничавајући фактор да не могу цене да иду даље, јер је сад ту ступила на сцену куповна моћ потрошача. Цене се формирају према куповној моћи. Кад ви подигнете плату, нормално је да ће онда отићи и цене, јер трговци ће проценити да ви то можете да платите", објашњава Николићева.

Оцењује да ће повећање пензија и најављено повећање плата у јавном сектору утицати на то да цене иду горе.

"Куповна моћ, чим се повећа кроз плату, то се осети кроз повећање цена, без обзира на то што су неке цене достигле већ висок ниво... Кад год расту примања, то одмах усиса трговина“, закључила је Радојка Николић.

Истиче се да су А. Ђ, Л. Т. и М. И. преко друштвених мрежа и апликација регистровали лажне профиле представљајући се као девојчице узраста 12 и 13 година, да би затим ступали у контакт са оштећеним малолетним лицима од којих су захтевали и прибавили фотографије и видео материјале сексуалне садржине на којима се налазе оштећена малолетна лица.

"Приликом претресања станова и других просторија свих осумњичених, на електронским уређајима пронађени су фото и видео материјали настали искоришћавањем деце и малолетних лица у порнографске сврхе", наводи се у саопштењу.

Осумњичени су, уз кривичну пријаву, спроведени у надлежно тужилаштво.

Ова акција је била и део међународне операције усмерене на сузбијање сексуалне експоатације и злостављање деце на интернету, закључује се у саопштењу Министарства унутрашњих послова.

“Након тога завршавамо са сведоцима тужилаштва, прелазимо на сведоке одбране, тачније на сведоке одбране Душана Максимовића, након чега ће се завршити овај део, фаза поступка у односу на сведоке. Прелазимо на извођење материјалних доказа и врло брзо ћемо добити првостепену пресуду у овом предмету“, навео је Делевић након данашњег рочишта.

Судско веће је на предлог тужиоца данас прихватило да се прочита исказ сведокиње Драгане Антонијевић, која се у суду није појавила ни после трећег позива.

Са тим се није сложила бранитељка Душана Максимовића, адвокатица Јована Филиповић, сматрајући да Драгана Антонијевић мора да буде упитана од стране Специјалног тужилаштва у вези њеног брањеника.

“То није урађено, остаје да видимо из ког разлога и зашто је дошло до тог пропуста с обзиром на то да су они заједно радили у обекту Рајска бања“, рекла је Филиповић и додала да ће о другим предлозима за саслушање сведока, суд накнадно одлучити када узму у оибзир број сведока и околности на које они треба да буду саслушани.

Судско веће је данас одредило наставак суђења у овом процесу за 16. јануар следеће године.

Владимир Толић, Благоје Спасојевић и Душан Максимовић ухапшени су након оружаног сукоба у Бањској, између наоружане групе Срба и полиције у септембру 2023 године.

У размени ватре страдали су полицајац Африм Буњаку и тројица Срба Бојан Мијаиловић, Игор Миленковић и Стефан Недељковић.

Специјално тужилаштво у Приштини је у овом случају подигло је оптужницу против 45 особа, од којих је већина недоступна правосудним властима на Косову и Метохији. Суђење оптуженима почело је 9. октобра 2024. године.

"Овом куповином, наша војска прелази у другу фазу развоја – фазу повећања директне ватрене моћи за гађање на великим даљинама. Ова куповина означава важан корак у јачању наших одбрамбених капацитета са нашим стратешким савезницима, гарантујући већу безбедност земље и дугорочну стабилност у региону", написао је Маћедонци на Фејсбуку.

Потписивање уговора потврђено је и из компаније "AM General", уз напомену да је договорен трогодишњи уговор.

"Поносни смо што објављујемо успешну продају система Министарству одбране Косова за потребе Косовских безбедносних снага, што је доказ наше посвећености пружању напредних решења за модерне војне потребе", навео је Џон Чедборн, извршни потпредседник за развој пословања у компанији "AM General". 

Према њему, "овај систем отелотворује издржљивост, свестраност и напредну технологију, осигуравајући да су Оружане снаге Косова опремљене најбољим средствима за самоодбрану.

"Радујемо се наставку нашег партнерства са одбрамбеним ентитетима широм света", наводи Чедборн.

Мобилна хаубица "HUMVEE Hawkeye 105 (MHS)" опремљен је "технологијом меког избацивања", која омогућава, како се наводи, интеграцију топа калибра 105 милиметара у робусну и проверену платформу на лаком возилу "хамви". Ово омогућава да се систем распореди, испали и премести за мање од 90 секунди.

Приштина добија и амбулантна возила, командне и контролне камионе, заједно са другим помоћним камионима, што "омогућава целу артиљеријску батерију", наводе медији на албанском.

Градоначелник Новог Сада Жарко Мићин изјавио је пред почетак седнице да је буџет Града биће највећи у историји и износиће 48,16 милијарди динара.

За социјалну заштиту се издваја 2,89 милијарди, за заштиту животне средине 4,5, за културу 3,63, за спорт 1,04, образовање 7,9, за комуналне услуге 8,2, а за развој саобраћаја 2,2 милијарди динара. За капиталне инвестиције предвиђено је 12,2 милијарде динара, што чини 25,4 одсто укупног буџета.

Пред одборницима ће се наћи Предлог одлуке о локалним комуналним таксама, Предлог одлуке о умањењу обавеза плаћања комуналних услуга борцима у следећој години, Предлог одлуке о Програму инвестиционих активности на изградњи регионалног центра за управљање отпадом у 2026. години.

Пред одборницима ће бити и Предлог одлуке о изменама Одлуке о накнадама за коришћење јавних површина на територији Града Новог Сада и Предлог одлуке о измени Одлуке о боравишној такси.

На дневном реду су и Предлог одлуке о умањењу обавеза плаћања комуналних услуга борцима у 2026. години, Предлог одлуке о утврђивању критеријума за умањење обавеза плаћања комуналних услуга породицама са троје и више деце у 2026. години и Предлог одлуке о Програму финансирања одређених комуналних делатности, као делатности од локалног интереса у 2026. години.

Одборници ће расправљати и о више одлука које се односе на инвестиционе активности и услуге комуналних предузећа у том граду, као и о Предлогу решења о давању на коришћење непокретности у јавној својини Града Установи за пружање услуга социјалне заштите Града Новог Сада.

На дневном реду су и предлози решења о разрешењу директора Туристичке организације Града Новог Сада, као и предлози решења о разрешењу и именовању чланова школских одбора појединих школа.

Одборници ће разматрати и извештаје Савета за урбанизам, пословни простор и стамбену подршку, Савета за статутарна питања и локалну самоуправу, Савета за културу и информисање, Савета за заштиту животне средине, Савета за спорт и омладину, Савета за здравствену заштиту, социјалну заштиту и бригу о деци и породици, Савета за комуналне делатности и Комисије за прописе.

У току је расправа о Извештају о извршењу Одлуке о буџету АП Војводине за 2025. године у периоду од јануара до септембра.

Покрајински посланици ће разматрати и Предлог годишњег програма коришћења средстава из буџетског фонда за развој ловства АП Војводине за 2026. годину и Предлог програма мера за спровођење годишњег одгајивачког програма у сточарству у АП Војводини за 2026. годину.

Пред одборницима је и Предлог покрајинске скупштинске одлуке о програму подршке пољопривредним стручним и саветодавним службама у обављању саветодавних и прогнозно извештајних послова у заштити биља у АП Војводини за 2026. годину, о годишњем програму коришћења средстава из буџетског фонда за шуме АП Војводине за 2026. годину, као и о годишњем програму коришћења средстава из буџетског фонда за воде АП Војводине за 2026. годину.

На дневном реду су и предлози који се односе на заштиту, уређење и коришћење пољопривредног земљишта на територији АП Војводине у 2026. години, као и на подршку за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја за исти период.

На предложеном дневном реду су и предлози који се односе на превентивне скрининг програме сродника првог степена пацијената с руптурираним интракранијалним анеуризмама у АП војводини за 2026. годину, као и о терапијама појединих поремећаја мокрења код деце ботоксом за 2026 годину.

На дневном реду су и предлози о програму унапређивања здравствених услуга за децу с тешкоћама у развоју у АП Војводини за 2026. годину, као и предлог одлуке о програму процене функционалног статуса у току рехабилитације пацијената са стеченим недостатком доњих екстремитета у АП Војводини за 2026. годину и предлог одлуке о програму скрининга на асимптоматску перзистентну или рекурентну микроскопску хематурију у АП Војводини за 2026. годину.

Дневни ред допуњен је предлогом одлуке о доношењу измена и допуна просторног плана подручја посебне намене предела Вршачке планине, као и предлогом за именовање члана и заменика члана Делегације Републике Србије у Конгресу локалних и регионалних власти Савета Европе.

Пред посланицима је и више предлога одлука о именовању чланова савета неколико факултета Универзитета у Новом Саду.

Осумњиченом С. М. из Смедерева се ставља на терет да је при "безобзирном насилничком понашању са више удараца усмртио оштећеног И. П. из овог града".

Постоје основи сумње и да је осумњичени приликом бекства са лица места извршио још неколико кривичних дела на штету више лица, у чему му је помогао такође ухапшени М. Ћ, са којим је дошао до бензинске пумпе.

"Они су вршењем насиља и претњама према присутним радницима и осталим лицима покушали да дођу до возила за бекство, покушавајући да зауставе возила која су путем пролазила, у чему је у једном моменту осумњичени С. М. успео, приморавајући оштећеног Д. Ј. да их повезе у правцу Београда", наводи се у саопштењу.

Истиче се да су током вожње мушкарцу одузели новац.

Осумњиченима се на терет стављају кривична дела насилничко понашање, угрожавање сигурности, противправно лишење слободе, принуда и разбојништво.

По налогу тужилаштва, ухапшени су и Љ. В, С. В. и С.М, који су критичном приликом били у наведеном угоститељском објекту и који нису пружили помоћ сада покојном И. П.

Њима се ставља на терет кривично дело непружање помоћи.

Свим осумњиченим лицима је по налогу тужилаштва одређено задржавање у трајању од 48 сати, у ком року ће, уз кривичну пријаву, бити доведени у просторије надлежног тужилаштва ради саслушања, наведено је у саопштењу.

"Надам се да ће Трамп да пронађе решење са Путином, иако он наилази на отпор и у самим САД и у Европи. То може да се догоди врло брзо, а тада и Србија више неће имати проблеме, јер ће и САД пословати са Русијом. Само бих сачекао да се то деси јер је то шанса, и ту је Трамп у праву, а окружио се погрешнима", рекао је Сакс у Београду.

Сакс је препоручио јачање сарадње са земљама попут Мађарске, Словачке и Чешке, истичући да те државе желе да сарађују са Русијом.

"Србија стратешки није од великог значаја за Вашингтон"

На питање о редефинисању односа Србије и САД, Сакс је оценио да Србија стратешки није од великог значаја за Вашингтон, иако америчке компаније послују у земљи. 

"Можете да пробате да редефинишете односе, али немам лак одговор за Србију, јер она има тешке суседе, а европско руководство је толико лоше да једноставно нема лаких одговора. Покушајте, али не пресецајте везе са Русијом, Кином, Индијом", поручио је Сакс и оценио да су "санкције Русији бесмислене".

Сакс је ове ставове изнео током дискусије са председником Центра за међународне односе и одрживи развој Вуком Јеремићем, одржане у Београду на тему "Азијско-пацифичког века".

О украјинској кризи: Споразуми из Минска били веома разумни

Том приликом изразио је забринутост због, како је рекао, неадекватног приступа савремених европских лидера глобалним питањима, посебно у односима са Русијом и Кином.

У излагању се осврнуо и на узроке украјинске кризе, наводећи да је сукоб почео 2014. године променом власти у Кијеву, као и да су споразуми из Минска нудили политичко решење кроз аутономију за источне регионе Украјине, али да нису спроведени.

Према његовим речима, споразуми из Минска били су "веома разумни" и нудили решење да две области на истоку Украјине добију аутономију.

"То је била идеја (бивше немачке канцеларке) Ангеле Меркел, јер је слична моделу за Немце у Италији. Постојало је политичко решење које је предиђао Минск 2, али су га игнорисали, а Кијев је хтео да поново освоји Доњецк", рекао је Сакс.

"САД нису желеле мир него доминацију"

Такође је говорио и о свом искуству рада са совјетским и руским лидерима почетком деведестих, јер је лично био сведок, будући да је радио за некадашњег лидера СССР-а Михаила Горбачова.

"Главна тачка је да смо имали шансу за мир за наредних 100 година у Европи, јер је он говорио о заједничкој европској кући. Ја сам гледао из дана у дан како је он помогао трансформацију источне Европе - рекао је: 'Немамо блокове, имамо заједничку европску кућу'. То је било реално", рекао је Сакс.

Он је оценио да је тада постојала реална шанса за дуготрајан мир у Европи, али да је она пропуштена због, како је навео, тежње САД ка глобалној доминацији.

"САД нису желеле мир него доминацију. Мир значи да ви поштујете нас, а ви нас, али САД су желеле нешто друго - да оне воде шоу", казао је Сакс.

Подсетио је и на изјаве западних званичника почетком деведесетих о неширењу НАТО-а на исток.

Дискусији су присуствовали бројни представници политичког и дипломатског живота Србије, укључујући патријарха српског Порфирија, амбасадоре Русије и Кине, као и представници експертске заједнице.

Џефри Сакс је током каријере био економски саветник великог броја влада широм света, а деведесетих година био је и саветник тадашњег председника Владе Југославије Анте Марковића.

Награду јој је уручио градоначелник Атине Харис Доукас на свечаној церемонији у Музеју Акропоља. Ова престижна награда слави универзалну културу мира кроз уметност, моду, музику, књижевност и хуманитарна достигнућа. 

Она одаје почаст изузетним појединцима чија професионална изврсност, ангажовање у заједници и глобални утицај отелотворују вредности креативности, саосећања и мира у акцији.

Присутнима су се обратили градоначелник Атине Харис Доукас и председница и оснивачица културног покрета "Le Soleil Foundation" Ада Илиопулу.

Тамара Вучић је у обраћању након примања награде поздравила све на грчком језику, захвалила Ади Илиопулу и рекла да јој је ова награда значајна из два разлога. 

"Први је што ова награда долази из нама изузетно пријатељске земље, јер братски односи Србије и Грчке вуку корене из далеке прошлости. А други разлог је што ова награда оваплоћује оно у шта искрено верујем и шта нам је неопходно у савременом брзом свету, а то је право лидерство и мир. Можда звучи као клише, али постоје људи који су немирни у миру, док су други мирни и у немиру, односно кризи и рату. Дакле, до нас је. Мислим да је крајње време да се вратимо себи и славимо љубав и мир, јер је то једини пут ка спокоју и благостању. То је оно што желим свима нама, хвала вам још једном", поручила је супруга председника Србије.

Синоћ су у Атини лауреати уз Тамару Вучић били и Георг Александратос, председник Поморске коморе Грчке, Елиза Реид, бивша прва дама Исланда, Исидорос Коувелос, председник Олимпијског комитета Грчке, као и Ђулија Клара Кесоус, француска уметница. 

Након церемоније додела награда, уследио је обилазак Музеја Акропоља и вечера у част свих лауреата.

Раније током јучерашњег дана, супруга председника Републике Србије разговарала је са супругом премијера Грчке Маревом Грабовски Мицотакис, а том састанку присуствовао је и премијер Грчке Кријакос Мицотакис.

Једна особа је погинула. Реч је о возачу путничког возила, потврђено је у Хитној помоћи.

Возач камиона је примљен на опсервацију у болницу у Горњем Милановцу.

Очевици наводе да је призор био стравичан, а на лицу места су екипе Хитне помоћи и полиције.

Увиђај је завршен, а терен се рашчишћава. 

Саобраћај на тој деоници је привремено обустављен. Возила се из правца Чачка преусмеравају кроз центар Горњег Милановца. Формиране су километарске колоне аутомобила и камиона.

Централна изборна комисија БиХ је решење примила 1. децембра, а рок за жалбу истекао је 9. децембра.

Суд је, из процедуралних разлога, сачекао истек рока за евентуалне поднеске послате поштом, али до 16. децембра жалбе није било, потврђено је за РТРС.

"Основна бојазан је око сопствених средстава факултета. То су приходи које високошколске установе остварују од школарина и разних пројеката и та средства уопште нису тема. То је на располагаљу факултетима и тако ће бити и даље", истиче Стевановић.

Говорећи о предлогу универзитета да се током наредних година формира заједнички тим који би пре пуштања у рад тестирао систем, Стевановић напомиње да је примена система већ једном одложена.

"Пре годину и по дана је такође донета одлука да се за 12 месеци одложи примена. Постоји аверзија која је техничке природе, а не стручне. Систем је савремен и добро ће функционисати", наводи Стевановић.

Буџет и сопствени приходи

Државни секретар у Министарству финансија указује да ће буџетска и сопствена средства факултета бити раздвојена.

"И до сада се посебно приступало буџетским средствима и сваком другом извору финансирања. За сопствена средства постојали су подрачуни, а сада ће постојати евиденциони подрачун, као код рачуна за струју. Свако зна колико је платио, какав је промет и да ли има неки дуг. Све се слива на један рачун, али је јасна разграниченост на основу позива на број евиденционог подрачуна – знаће се коме шта припада", појашњава Стевановић.

На питање како ће СПИРИ функционисати када је реч о међународним и пројектима Фонда за науку, с обзиром на то да се уговором захтева посебни подрачун за сваки пројекат, Стевановић тврди да је Фонд орган Републике Србије и да ће се, као такав, прилагодити новој ситуацији, а да ће систем у случају међународних пројеката остати исти као и до сада.

"Уколико дође до конвертовања средстава, односно пребацивања из стране валуте у домаћу, то се ради преко евиденционих подрачуна. Све ће се то коначно слити на исти рачун, тако функционише држава. Имате сада у систему 2.852 буџетска корисника који функционишу на тај начин и апсолутно не постоји проблем", сматра Стевановић.

Подвлачи да држава, односно ресорна министарства, јесу одговорна за функционисање система, али да је приступање пројекту на терету факултета. Говорећи о томе да ли држава има капацитет да дневно одобри између 1.500 и 2.000 исплата високошколским установама, истиче да никакве контроле неће бити.

"То је још једна неистина. Не постоји орган који би могао да исконтролише толики број рачуна. Неће више бити трансфера средстава од стране државе на рачун високошколске установе, него ће сви бити конектовани и имати приступ главном рачуну извршења буџета. Првог јануара ће имати на располагању читав износ средстава који је планиран за ту годину. Нема више месечних трансакција, захтева, звања телефоном, молби – на располагању им је све", указује Стевановић.

Без плана Б

Државни секретар Министарства финансија напомиње да објективни разлози за примену у потпуности постоје.

"Све је до појединца – да ли неко жели или не жели. Ако не жели, онда треба да прихвати одговорност за нешто што се неће реализовати од 1. јануара. На сајту Управе за трезор се налазе презентације и видеоматеријали који описују сваки корак. Обука ће бити и стојимо на располагању. Пројекат је у проблему једино ако запослени не уђу у систем. Не постоји план Б", наводи Стевановић.

На питање како Министарство финансија одговара на наводе појединих декана да је у питању врста административног притиска на факултете од стране државе, Стевановић наглашава да никаквих ограничења или притисака неће бити.

"Буџет у јануару ће свима бити на располагању. Читав износ. Нема ограничавајућих фактора. Једноставно, све је до њих. Технички, могу да потроше сва средства у јануару. На њима је да средствима располажу. У том смислу, не умањује се финансијска аутономија факултета, него повећање транспарентности. За високошколске установе је у 2026. години опредељено око 800 милиона евра“, закључује Стевановић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Мушкарац (39) који је возио аутомобил задобио је лакше повреде и превезен је на Војномедицинску академију.

Увиђај је у току.

Аутомобил је уклоњен са коловоза, а саобраћај који је у том делу града био обустављен око 35 минута је нормализован.

"Један од задатака по коме је ронилачка јединица Жандармерије позната јесте потрага за утопљеним лицима, у досадашњој пракси у немалом броју случајева се дешавало да се утапања дешавају и у зимском периоду. Један од разлога извођења ове тренажне обуке јесте увежбавање процедура током роњења у хладним условима. Задатак нам је да спољашње услове који су веома хладни ставимо по страни да би се током извођења задатка сконцентрисали на сам тај задатак", рекао је Бојан Шкрбић, командант ронилачке јединице Жандармерије.

На Заовинском језеру се припремају за роњење на вишим надморским висинама

Роне у паровима, јер иако професионалци, њихова безбедност је на првом месту. Зими се увежбавају на Тари на Заовинском језеру, како би своје тело припремили и за роњење на вишим надморским висинама.

"Рониоцу велики проблем представљају гасови који се апсорбују у телу приликом роњења. Што су веће дубине, више се гаса апсорбује у телу рониоца. У овом случају највећи проблем је азот. Роњење на надморским висинама се разликује од роњења на мору пошто се разликује надморска висина, а самим тим и ваздушни притисак. Ми овде на планини роњење завршавамо на нижем притиску, односно већој надморској висини, самим тим и гасови који се налазе у телу имају тенденцију да се шире. Због тога радимо посебне прорачуне, узимамо у обзир и надморску висину и ваздушни притисак на ком завршавамо зарон па у складу са тим правимо и профил зарона", навео је Љубомир Ћирић, вођа ронилачког тима.

"Што се тиче спољашње температуре хладно је, температура воде је око девет степени. Данашњи зарон трајао је око 35 минута, ронили смо на дубини од 30 метара. Опрема коју користимо за роњење у овим условима јесте такозвано суво одело чија намера јесте да спречи продор воде у његову унутрашњост како би тело рониоца остало суво и наравно како би што дуже могли да останемо у води", рекао је Марко Ђорђевић, ронилац Жандармерије.

Утапања се догађају и током зимске сезоне

У просеку годишње Ронилачка јединица Жандармерије буде ангажована на око 40 утапања. Ове године свега 18.

"Током сезоне купања најчешћи разлози јесу купање на неуређеним купалиштима. Постоје и даље грађани који прецењују и своје способности и снагу природе па се нажалост и даље догађају немили догађаји. Карактеристично за зимску сезону јесу људи који раде обављају неку делатност на води, причамо о рибарењу и другим пословима који се одржавају на води. Често дође до грешке, до тренутка непажње и људи заврше у води. Због зимског периода и слојевите гардеробе јако је тешко одржавати позитивну пловност", истакао је Бојан Шкрбић.

Приликом извршења задатака највише се ослањају на своје искуство и додир, јер је видљивост у нашим рекама и језерима слаба, у појединим и нулта.

Како кажу, без обзира на то колико дуго су рониоци ове јединице Жандармерије, најтеже је када трагају за дететом.

КУРСНА ЛИСТА БР. 241

У Сиднеју је среда проглашена за дан жалости након најсмртоносније масовне пуцњаве у тој земљи у последње три деценије, а данас су почеле и сахране убијених.

У фокусу полицијске истраге су осумњичени нападаче Саџида Акрам (50) и његов 24-годишњег сина, који је у локалним медијима именован као Навид, преноси Ројтерс.

Саџид је убијен у пуцњави са полицајцима у парку Бонди бич где се напад догодио у недељу, а његов син је у болници у Сиднеју под полицијским надзором.

"Истражитељи очекују да ће испитати Навида у среду, када лекови престану да делују и када буде присутан његов правни саветник", рекао је комесар полиције Новог Јужног Велса Мал Ланјон.