Хатло је навео да полиција верује да је један од ухапшених особа која је раније била тражена и за коју се сумња да је поставила експлозивну направу код Амбасаде САД у Ослу, док су друга двојица наводно учествовала у нападу на различите начине.

"Реч је о норвешким држављанима пореклом из Ирака", рекао је Хатло.

Полиција наводи да је у даљој истрази важно утврдити мотив напада, евентуалне саучеснике и могуће наручиоце.

Хатло је рекао да истражитељи разматрају више хипотеза, укључујући и могућност да је напад наручио неки државни актер.

Како је навео да се та могућност разматра због чињенице да је мета била америчка амбасада и због тренутне безбедносно-политичке ситуације у свету.

Полиција такође испитује да ли су осумњичени повезани са неким криминалним мрежама.

Према његовим речима, истражитељи ће покушати да испитају осумњичене, а очекује се и да ће им бити одређен притвор, додајући да полиција не искључује могућност нових хапшења.

Експлозија се догодила осмог марта после поноћи, када је полиција добила дојаву о детонацији код амбасаде. Нико није повређен, али полиција инцидент сматра веома озбиљним. Истрага је показала да је испред улаза постављена импровизована експлозивна направа.

Како РТС сазнаје, у саобраћајној несрећи учествовали су аутомобил и мотоцикл.

Аутомобил се кретао из правца Шапца, а мотоцикиста је долазио из правца Ваљева и ударио је у аутомобил који је скретао улево.

Увиђај је у току.

Ми нисмо почели овај рат. Он је био избор Сједињених Држава, а многи кажу да их је у рат увукао Израел. Иран се брани. За последњих девет месеци – ово је други пут да је Иран нападнут усред дипломатског процеса. Само два дана пре почетка овог рата требало је да се састанемо у Бечу и разговарамо о техничким детаљима и могућем договору. Исто су урадили и у јуну прошле године, када смо били усред преговора, а онда су ипак почели рат против нас. Ово није само рат против Ирана. Ово је рат против целог Блиског истока и међународне заједнице. Сада имате раст цена нафте и хране у свету. То није наша грешка. Ми се само бранимо и жао нам је што цео регион пролази кроз тешку ситуацију као последица овог наметнутог рата.

Морам да кажем да је Иран врло смело подигао дипломатију на нови ниво блокадом Ормуског мореуза. То је нешто као 4Д шах – као да Иран тестира лојалност остатка света.

Ормуски мореуз је изузетно важан за Иран. Наша безбедност и стабилност зависе од безбедности региона и Ормуског мореуза. Разлог за тешку ситуацију у мореузу је тај што је рат наметнут. Јасно смо рекли да, у својој одбрани, нећемо напасти ниједну земљу, већ војне базе оних који су напали нас и који дају логистичку подршку Сједињеним Државама. Земље региона су наши пријатељи. Не постоји непријатељство ни према једној земљи региона. То су наша муслиманска браћа и сестре. Жао нам је што Сједињене Државе користе њихову територију за нападе на Иран. Америчке базе су узрок несигурности у региону. Нисмо желели ову ситуацију у Ормуском мореузу. Она је наметнута и мореузу и целом региону.

Да ли постоји ризик од ширег рата на Блиском истоку – укључујући и могућност уласка Русије у сукоб, с обзиром на то да је подршка Москве Техерану велика?

Имамо добре односе са Русијом и другим земљама које су одговорне за мир и безбедност у свету. Оне јасно осуђују агресију Сједињених Држава и Израела на Иран. За жаљење је што су неке европске земље, као и шефица европске дипломатије, пропустиле да осуде САД и њихову агресију. Уместо тога најављују нове санкције Ирану. Зашто? Иран је жртва два нуклеарна режима – без разлога.

Господине Багаи, као високи ирански дипломата који је учествовао и у нуклеарним преговорима, како објашњавате висок ниво обогаћивања уранијума у иранским постројењима, како тврде неки на Западу?

То је велика лаж. Наш нуклеарни програм је цивилни. Покажите ми један доказ Међународне агенције за атомску енергију који потврђује да није мирнодопски. Измислили су ту лаж пре две или три деценије. Лажу да би ирански нуклеарни програм могао постати војни, без давања доказа за то. У јуну су САД рекле да ће уништити наш нуклеарни програм. Чему онда ова агресија? То значи да је наш нуклеарни програм изговор за нови притисак на Иран. Не заборавите да је Линдзи Грејем, икона америчких републиканаца, рекао да је ово рат за нафту. Рекао је да би контрола нафтних резерви Ирана значила контролу трећине светских резерви нафте, поред оних у Венецуели, и да би то била ноћна мора за Кину. То значи да је овај рат борба за моћ и за нафту. Све што САД кажу о нашем нуклеарном програму и о претњама из Ирана је велика лаж. Таквим лажима користили су се и у Ираку, када су рекли да Ирак развија оружје за масовно уништење. После рата сви су схватили да је то било срамно. То сада понављају и у Ирану. Али Иранци су одлучни да бране свој суверенитет и достојанство.

13.03.2026. Петак Претежно сунчано, после подне у брдско-планинским пределима југозападне Србије уз променљиву облачност понегде се очекује краткотрајна киша. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -1 до 8 °С, а највиша од 17 до 20 °С.

14.03.2026. Субота Претежно сунчано, после подне у брдско-планинским пределима југозападне Србије уз променљиву облачност понегде се очекује краткотрајна киша. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни, у кошавском подручју у појачању на умерен и јак, на југу Баната крајем дана са олујним ударима Најнижа температура од -1 до 8 °С, а највиша од 17 до 20 °С.

15.03.2026. Недеља Претежно сунчано, после подне у брдско-планинским пределима југозападне Србије уз променљиву облачност понегде се очекује краткотрајна киша. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни, у кошавском подручју умерен и јак, на југу Баната са олујним ударима Најнижа температура од -1 до 8 °С, а највиша од 17 до 20 °С.

У Стратегији, чији је аутор известилац ЕП за стратегију Петрас Ауштревичјус, понавља се да је проширење стратешки одговор на нову геополитичку стварност и инвестиција од највеће важности за сигурност и стабилност ЕУ суочене с "руском агресијом на Украјину“ у великим размерама, поновљеним кршењима граница, хибридним нападима и другим непријатељским акцијама против њених суседа, као и другим заједничким геополитичким изазовима.

У документу се понавља да је проширење обострано корисно и за садашње и за будуће државе чланице, наглашава се политичка хитност демонстрације активне преданости процесу проширења ЕУ, са циљем очувања кредибилитета ЕУ према земљама проширења и њиховим друштвима, и инсистира се на томе да ће проширење ЕУ ојачати сигурност и економију Европе.

Такође, још једном се наглашава да је будућност Западног Балкана, Украјине и Молдавије у ЕУ, у складу с тежњама народа тих земаља, као и да је приступање кључни алат за трајни мир, демократију, владавину права и темељна права, за подстицање регионалног помирења и стабилности, као и за заштиту земаља кандидата и суседства ЕУ од злонамерног страног уплитања, посебно од стране Русије.

Поздравља се напредак постигнут последњих година, што чини проширење ЕУ вероватним у блиској будућности, и подсећа се да су претходни кругови проширења подстакли значајан економски раст и у новим и у старим државама чланицама, да је слободно кретање побољшало изгледе за запошљавање и плате, смањило сиромаштво, позитивно утицало на животни стандард побољшањем радних закона, здравља и безбедности, родне равноправности, дигиталних услуга, образовања и недискриминације.

Какав би требало да буде процес

У Стратегији се, између осталог, наглашава и да, иако би процес требало да постане постепен и динамичнији, с јасним циљевима реформи, мапама пута и међувременским роковима, не може бити убрзаног пута, јер би то могло утицати на интегритет процеса приступања.

Документом се Европска комисија позива да у свој годишњи извештај о владавини права укључи све земље проширења које тренутно нису обухваћене тим извештајем, пре свега због сталних недостатака и стагнације у процесима реформи правосуђа, покушаја преокретања напретка у борби против корупције, ограниченог напретка постигнутог у реформама јавне управе и недовољног усклађивања изборног законодавства с европским стандардима, као и друштвене поларизације, смањења простора за цивилно друштво и сузбијања права на мирно окупљање у неким земљама проширења.

Регионална сарадња предуслов за приступање ЕУ

Наглашава се да је суочавање с прошлошћу неопходно за истинско помирење, које је кључно за просперитетна друштва и успешну интеграцију, а земље у процесу проширења подстичу се да наставе одлучно да спроводе потребне реформе на правовремен начин и да остваре опипљив и неповратан напредак.

Стратегија наглашава и да је регионална сарадња, посебно на Западном Балкану, предуслов за приступање ЕУ, а да је помирење, које води добросуседским односима, кључ успешног приступања ЕУ, као и да би преостала билатерална питања између ЕУ и земаља које нису чланице ЕУ требало да се решавају билатерално, у складу с међународним правом, и да не би требало да се користе за блокирање проширења.

Важност дијалога Београда и Приштине

У Стратегији се истиче и важност дијалога Београда и Приштине, који је кључан за напредак на европском путу и који ће допринети регионалној стабилности и просперитету.

Наводи се и да су велики недостаци у претходно завршеним процесима проширења омогућили демократско назадовање након приступања ЕУ, чиме је поткопана веродостојност политике проширења ЕУ.

Истиче се да је најисплативији и најбоље прихваћени резултат постепене интеграције либерализација визног режима, али се подржавају и нова правила која би омогућила суспензију либерализације визног режима за држављане земаља кандидата који су одговорни за назадовање у демократском развоју и тешка кршења људских права.

О ромингу и СЕПА систему

Стратегија поздравља опипљиве резултате постигнуте за грађане смањењем трошкова роминга између ЕУ и Западног Балкана, а Европска комисија позива да убрза напоре за проширење таквих аранжмана о ромингу на све земље у процесу проширења како би се што пре постигло "Роминг као код куће“ и Јединствено подручје плаћања у еврима (СЕПА) за све земље кандидате и потенцијалне кандидате.

Стратегија обухвата и бројна друга питања која се односе на енергетику, финансије, сарадњу са европским институцијама, организацијама цивилног друштва и друго.

Стратегија није правно обавезујућа.

„Ја сам настојао да кроз властити лик, то је нека врста аутобиографског стрипа, испричам причу, а лик је био само један начин да се искажу мисли, властита размишљања, све оно што се током година врзмало по мојој глави", каже стрип цртач Саша Ракезић.

Зограф се бавио многим темама, као што су снови, записи са путовања, епизоде са панчевачког бувљака. Његов родни град увек је био инспирација.

„С обзиром на то да сам овде доживљавао и добро и лоше, што свако доживљава у свом граду, ја сам кроз један лични израз настојао да објасним неко опште осећање", наводи Саша Ракезић.

Интересантно је да он до сада никад није имао самосталну изложбу у Галерији савремене уметности.

„Да не заборавимо да је Александар Зограф био један од представника на венецијанском Бијеналу у српском павиљону. Дуго година је сарађивао са Културним центром као уредник Гррр фестивала стрипа", наводи Ивана Маркез Филиповић из Културног центра Панчева.

Изложбу стрипа панчевачка публика може да погледа до краја месеца.

"Следећи пут нашег председника Александра Вучића, ми смо и задњих неколико година, односно, тачније кажем од 2012. године, али задњих неколико година, колико сам ја ту, заиста доста урадили, што нам је и сада такође циљ. Имамо већ доста започетих послова, а наравно да нам је у плану у овој години да проширимо управо како у инфраструктури, такође у туризму, у култури, пољопривреди и осталим делатностима", рекао је Миленко Ордагић - носилац листе Александар Вучић - Бајина Башта - Наша породица, коалиција СНС, а СПС, ПУПС, СРС и Јединствена Србија.

Листа "Уједињени за Бајина Башту" која је окупила студенте, активисте и локалне опозиционаре намерава да реализује план за повратак реда, одговорности, осећаја за опште добро и опоравак Бајине Баште.

"Поред инфраструктуре, која је девастирана у катастрофалном стању, како туристичка, тако и путна инфраструктура на коју се мора обратити посебна пажња, ту је и буџет за пољопривреду. Ту је оснивање фондова за младе, који покрећу свој сопствени посао. Ту су улагања у дом здравља и здравствену заштиту, ту је повећање улагања у села, месне заједнице које се налазе у руралном делу, ту је дуплирање буџета за пољопривреду, једна од тачака коју желимо да применимо у наредном периоду", рекао је Борис Јовановић - носилац листе “Уједињени за Бајина Башту".

Листа "Здрава Србија" - Милан Стаматовић намерава да искористи искуства кроз примере добре праксе развоја Златибора и примени их кроз програм развоја Бајине Баште.

"Желимо да радимо на неколико стратешких пројеката. Ми смо завршили документацију за тунел "Кадињача". Ми очекујемо ту инвестицију која је једна од највећих у историји овог града. Сада желимо да се фокусирамо на неке друге стратешке пројекте, од обилазнице око Бајине Баште, до гондоле, до тунела "Николића брду". То би радили паралелно наредних пет, шест година", каже Иван Марковић - носилац листе "Здрава Србија" - Милан Стаматовић.

Општинска изборна комисија, потврдила је учешће на локалним изборима и листи Расима Љаљића, “СДП Србија - Марија Милосављевић". На званичну потврду чекају и две листе групе грађана.

"То је чисто грађанска листа, где смо ми одлучили да свако из свог неког угла, то су људи који живе у Бајиној Башти, раде, подижу своје породице. Ја сам лично ушла у ову борбу као родитељ детета са сметњама у развоју. И свакодневно на дневном нивоу се сусрећем са системским пропустима који нам отежавају живот", рекла је Данка Миливојевић - носилац листе "Изађи и бори се за Бајину Башту - Српски либерали".

"Предложићемо једну новину, а то је да, наравно која јесте утопијска, а то је да свако онај ко пређе цензус и уђе у Скупштину општине Бајина Башта да на неки начин, да ли кроз управне и надзорне одбор или кроз неки други вид контроле, учествује у контролисању, ако не већ у самој власти, али у контролисању трошења буџетских средстава", рекао је Никола Васиљевић - носилац листе група грађана "Нестраначки покрет Бајина Башта".

А како ће изгледати будући сазив Скуштине општине Бајина Башта, која броји 45 одборника одлучиће 21.470 уписаних бирача.

"Предшколска установа "Радост" из Чачка одувек је као свој апсолутни приоритет постављала безбедност деце. Иако континуирано спроводимо све прописане мере, овај изоловани случај нас упозорава да систем безбедности морамо подићи на још виши ниво", наводи се у саопштењу.

Додаје се да су одмах по сазнању о догађају, покренути су сви законом предвиђени поступци.

"У току је детаљно утврђивање одговорности свих запослених који су били укључени у процес рада у том тренутку, а према одговорнима ће бити предузете мере у складу са законом", саопштили су из "Радости".

Како наводе сигурност и добробит деце остају њихова примарна обавеза.

"Наставићемо да радимо на унапређењу надзора и техничких мера безбедности како се овакви пропусти више никада не би поновили. Захваљујемо родитељима на поверењу и уверавамо их да ћемо учинити све да установа остане сигурно окружење за наше најмлађе", истиче се у саопштењу.

Професор Факултета политичких наука Деспот Ковачевић указује да актуелни политички тренутак диктира темпо свих локалних избора, што је могло да се види и прошле године, на знатно мањем узорку. Сада су локалне самоуправе у којима ће се гласати распрострањене широм Србије.

"Он (узорак) не мора да говори о целокупном стању, али свакако говори о тенденцијама и трендовима у нашем политичком и партијском систему. Тако да, биће огледало одређеног расположења грађана, али се не могу се изводити генерализације", сматра Ковачевић.

Спекулише се да би до краја године могли да се одрже парламентарни или избори на свим нивоима – парламентарни и председнички – и да би гласање 29. марта могло да буде тест о општем расположењу бирача.

Одраз тренутног стања

Ковачевић се, међутим, не слаже са таквим оценама и сматра да ће предстојећи локални избори пре свега бити одраз тренутног стања. Ипак, истиче да ће се стећи јаснија слика о томе да ли се коначно укрупњава политичка сцена у Србији.

"Имамо с једне стране јак, већ дуго на изборима доминантан систем око СНС-а и коалиционих партнера. Ови избори су тест да ли се с друге стране прави већа групација у односу на, рецимо, 'Србију против насиља' која је имала 23-24 одсто, и да ли ћемо имати раст, и да ли коначно имамо стабилизацију политичког поља", каже професор Факултета политичких наука.

Поједине странке у оквиру владајуће коалиције одлучиле су се да на ове изборе изађу самостално. С друге стране, неке странке од којих се очекивало да имају свој број на гласачом листићу, наступају заједно са СНС-ом и СПС-ом.

Такав је пример Куле, где би Савез војвођанских Мађара, с обзиром на националну структуру у тој општини, без проблема могао да пређе цензус.

"Чини ми се да се праве изборне коалиције које могу да донесу најбољи резултат и видећемо да ли су те калкулације свих актера добре", каже Ковачевић.

Какофонија гласова и грешке у комуникацији

Када је реч о сарадњи студената и опозиције, ситуација је прилично шаренолика – у неким општинама сарађују, у некима не, и Ковачевић оцењује да је то питање стратешког одлучивања шта је на ком месту боље.

"Рекао бих да би боља стратешка одлука била да макар имају заједничко име на свим локалним изборима, као што то има владајућа странка. Ми имамо сада какофонију гласова, али оно што је врло важно јесте да све могуће грешке у комуникацији између опозиције и студентске листе, између опозиционих партија међусобно не праве велику штету у односу на незадовољство које постоји у друштву. И мислим да то незадовољство и даље диктира темпо и њихове снаге на локалним изборима", констатује Ковачевић.

Напомиње и да су опозиционе странке тренутно мањи актер на политичкој сцени у односу на такозвану студентску листу.

"Ми до сад нисмо имали ту врсту избора, да то тестирамо. Али, сва истраживања јавног мњења, која хоће да измере студентску листу, говоре да је то најјачи опозициони актер. У том смислу, чини ми се да тај договор који за сада изостаје и који иде у сусрет парламентарним изборима би требало негде стратешки да се прави. Неки договор би био добар за њих", наглашава.

Проблеми у кампањи и губитак поверења у изборни процес

Коментаришући актуелну предизборну кампању, Ковачевић указује да је било много проблема око прикупљања потписа и предаја листа. У односу на претходна искуства, очекује интензивирање функционерске кампање.

"Примећујемо, с друге стране, да ће бити вероватно диктиране ове велике, кључне теме. Ако је данас актуелна цена нафте, можда ће то бити важније на неким локалним изборима него канализација у тој локалној самоуправи. Нажалост, то је наша политичка реалност", каже Ковачевић.

Упозорио је и да се током кампања дешавају проблеми који нарушавају поверење грађана у изборни процес, а да се по окончању избора друштво тиме не бави – до следеће прилике за гласање.

Наглашава да нема системских решења, а да је и за демократију и за изборе врло важно да се отклоне сумње које нарушавају демократску атмосферу.

"У духу демократије и демократског изборног процеса би било добро да се бавимо проблемима који нарушавају пре свега поверење грађана у процесе. Ја бих рекао да грађани у Србији у великој мери не верују у изборни процес, а на томе треба целокупно друштво да ради, а пре свега, наравно, доносиоци одлука", закључио је професор ФПН-а Деспот Ковачевић у разговору за РТС.

„Он је посебан у односу на све друге градове. Град за уживање. Ту сам одрастао, завршио средњу школу у Сомбору, после ме било свагда по свету, али се увек враћам у свој Сомбор“.

„Сомбор је диван град, који чува мултикултуралност. Многи су људи у њему рођени, који су веома познати, који су део културе ове државе. Мислим да приоритет у том неком културном наслеђу“.

„Ја сам дошао пре пет година, удао се и не планирам да идем одавде“.

„Сомбор је идеалан, миран је, зелен је, некако успорен. Нама одговара. Сомбор је уствари град снова“, наводе анкетирани.

Декларисани скептици, рекли би, лако је онима на северу, ту се вазда боље живело. Ипак, међу оне преко Саве и Дунава, умешао се град са крајњег југоистока, Пирот. Заузео је треће место одмах иза Сомбора и Шапца. Пирот је оцењен као најбољи за културу и разоноду, а високо се котира и у области образовања, људског капитала и заштите животне средине.

„Очигледно је Народна библиотека препозната као један од стожера културе у нашем граду, што је чињеница која радује и обавезује у исто време. Библиотека јесте простор где се чувају знања, али бибилотека је и једно место слободне циркулације људи, мисли, идеја. То је наш неки циљ“, каже Милорад Костић, из Народне библиотеке Пирот.

Владан Васић, градоначелник Пирота додаје: „Ипак, још увек чини ми се важи она синтагма што јужније, то тужније. На сву срећу, за Пирот више не важи. Ми смо направили ту неку прекретницу, али то значи да сви, од државе до нас, морамо да учинимо много више да овај крај буде атрактивнији за живот“.

На дну лествице нашли су се Зајечар, Нови Пазар и Врање. Врањанци имају своје објашњење.

“Функционише се солидно, није лоше. По питању здравствених услуга - колико има услова, толико се ради, фале мало доктори, особље, али биће боље, надамо се“, каже анкетирани.

Остали додају: „Здравство је катастрофа. Дођеш и чекај, чекај, чекај… Онда, кола су паркирана на тротоару, ти не можеш да прођеш, него мораш да залићеш на коловоз, да би могао да прођеш“.

„Лоше се живи, мање су плате него у Београду, Нишу и то скоро дупло мање“.

Градови су оцењивани у десет категорија.

„По неком општем схватању свих испитаника, димензија која је њима најбитнија јесте безбедност и здравље у граду, а након тога становање и друге димензије, као што су економија, образовање, дигитална писменост“, истиче проф. др Весна Јанковић Милић, са Економског факултета у Нишу.

Проф. др Јелена Станковић, са Економског факултета у Нишу наглашава: „У првом тренутку и за нас су ти резултати били изненађење, да ни један од четири велика града у Србији није заправо високо рангиран. Али, ако анализирате Пирот, као град видећете да постоји логика. Пирот као град има Слободну зону која је јако успешна, транспортни центар, индустријску зону која ради и поред свега директне стране инвестиције које су реализоване на прави начин“.

Уврежено мишљење некад се поклопи са званичном статистиком. Међутим, сваки град чине људи, а од њих највише зависи какав ће им квалитет живота бити у том граду.

Позив на састанак, упућен само три дана пре пуне примене закона, није позив на дијалог, већ покушај накнадног легитимисања готових одлука које ће директно угрозити основна права хиљада грађана", наводи се у саопштењу.

Истичу да су се организације цивилног друштва више пута изјасниле о спремности да учествују у правовременим и смисленим консултацијама како би указале на озбиљне последице које ће закони, примењени у тренутном облику, имати по свакодневни живот грађана.

Додају, кажу, и да су понудиле конкретна решења, али да такав процес никада није успостављен.

"Учешће на састанку у оваквим околностима значило би давање легитимитета процесу који није транспарентан и инклузиван. Организације цивилног друштва неће учествовати у процесима који служе као пуко испуњавање форме, док се истовремено уводе закони који у својој суштини продубљују правну несигурност и дискриминацију", истиче се у саопштењу.

Позивају институције да најпре одложе примену, а затим успоставе стваран, транспарентан и инклузиван процес консултација са локалном заједницом пре неопходних измена ових закона, како би одговарали локалном контексту.

Саопштење су потписали New Social Initiative – Нова друштвена иницијатива; Advocacy Center for Democratic Culture; Center for Affirmative Social Actions – CASA; NGO Aktiv; Institute for Territorial Economic Development.

Учесница скупа, бивша универзитетска професорка Митра Рељић, подсетила да ових дана и Срби и Албанци дочекују празнике, једни Васкрс а други Бајрам, питајући албанске колеге по ком то основу њихови суседи Срби по правилу празнике дочекују у грчу и безнађу.

"Питам да ли би и они сами пристали било када и било где на законе који им онемогућавају рад, а њиховој деци школовање и нормалан живот. Властима у Приштини бих поручила да нам коначно издају дозволу за живот, а то значи не само право да дишемо, него право да се школујемо и чувамо властити идентитет. Да нам не потиру ћирилицу у овом граду јер то у супротности са законом о језику који су сами донели", навела је Митра Рељић.

Институцијама Републике Србије поручила је "да се присете своје усужњене и обесправљене пастве, и да стану иза универзитета који су основали".

"А шта је нама чинити, па рекла бих ништа до како је песник рекао "бранити се очњацима, поскоцима и пчелама, жеженијем истинама и огњенијем ријечима", навела је Рељићева.

Студент Лука Печенковић рекао је да је Универзитет последња линија иза које "не смемо да се повучемо", страхујући да их примена Закона о странцима "уводи у процес интеграције Универзитета".

Окупљање у Косовској Митровици обезбеђивала је полиција. 

"Моја очекивања су скромна. Желим да будем самостална, да се крећем самостално. Сада не могу да радим велика платна, јер не могу да их подигнем, на жалост", наводи Санела Стефановић Крачуновић, наставница ликовне културе из Зајечара.

Санелини ђаци из ОШ "Хајдук Вељко", колеге, градски музичари… покренули су акцију прикупљања новца за лечење омиљене наставнице.

"Она хоће нама да помогне и ми помажемо њој, пружамо јој руку кад треба пошто отежано хода", каже Ђорђе, ученик ОШ "Хајдук Вељко" у Зајечару.

Сташа и Тара, ученице ОШ "Хајдук Вељко" у Зајечару, кажу да су сазнале од своје разредне.

“Наставницу знамо четири године и она је особа која је заслужила велику помоћ", истичу.

Лекцију из хуманости, ђаци су, чини се, одлично савладали. Продавали су своје књиге, разне предмете, гардеробу, карте за представу... ишли на концерте. Наставници су, на емпатију указивали примером, одвајајући новац од плате.

"Од почетка ове школске године ми смо томе били посвећени. Први базар је био у оквиру "Дечије недеље" јер у питању је борба за квалитетнији живот некога кога познајемо и волимо", наглашава Јелена Цекић, психолог у ОШ "Хајдук Вељко".

Научили су у том заједништву, кажу, шта су приоритети, коме је, када и шта, најпотребније.

Да би наставница Санела могла поново да оде у школу код својих ђака, до 18. овог месеца треба прикупити још 10 хиљада евра за лечење у Русији. Фондација "Буди хуман", на 30 30 порука је 384.

Мушакарац је, потом, морао да објави на својим на друштвеним мрежама.

Одређено им је задржавање до 48 сати и, уз кривичну пријаву, биће спроведени надлежном тужилаштву.

То је најнижи резултат од "дизелског скандала" 2016. "Година 2025. била је обележена геополитичким напетостима, царинама и високим конкурентским интензитетом“, објашњава тај суноврат финансијски директор Арно Антлик.

Порше ствара проблеме

За пад добити произвођач аутомобила добрим делом криви проблеме познатог произвођача спортских аутомобила Поршеа, који је важан део концерна Фолксваген и раније је увек доносио дебелу зараду. Прошле године је, међутим, драматично пала за више од 90 процената.

Проблеми за фирму из Штутгарта наизирали су се још 2024, али прошле године ситуација је постала још тежа: пословање у Кини је запело, америчке царине коштале су много новца, а електрични модели те компаније налазили су на знатно мањи одзив него што се очекивало.

Бивши шеф Поршеа, Оливер Блуме, зато је пре свог одласка потпуно преокренуо стратегију – већа понуда модела с моторима с унутрашњим сагоревањем требало би поново да да замах продаји.

Али тај заокрет је у почетку био веома скуп. Само за то је настао трошак од око 2,4 милијарде евра.

Порше је, наиме, у великој мери улагао у електричне аутомобиле, давао приоритет E-моделима, а модели с унутрашњим сагоревањем требало је постепено да нестану из понуде.

Промена смера сада захтева прилагођавање пројеката и отписе. Такође се планирала изградња сопствене фабрике батерија. Тај пројекат се сада укида, уз трошак од око 700 милиона евра.

Укупни ванредни трошкови износили су око 3,9 милијарди евра – јер и америчке царине су донеле око 700 милиона евра додатних издавака. У аутомобилској делатности, дакле без финансијских услуга, добит пре опорезивања износила је само 90 милиона евра.

Укидање 50.000 радних места

Али, чак и тако "очишћена" од негативних фактора, попут отписа у Поршеу, профитна маржа Фолксвагена за целу годину износила је само 4,6 одсто, известио је концерн у уторак.

Ако се искључе трошкови царина, маржа расте на још увек ниских 5,5 одсто. "То дугорочно није довољно", каже Антлик. Фолксвагену на тај начин недостаје средстава за инвестиције које би омогућиле боље пословање у будућности. За 2026. концерн очекује принос од 4,0 до 5,5 процената.

У том контексту Фолксваген ће и даље "доследно" да смањује трошкове, нагласио је Антлик. У Немачкој ће се зато укинути додатна радна места.

"Укупно би до 2030. требало укинути око 50.000 радних места у читавом концерну Фолксваген у Немачкој", рекао је члан управе Оливер Блуме у писму деоничарима.

Крајем 2024, Фолксваген је са синдикатима већ договорио укидање 35.000 радних места у Немачкој до 2030, пре свега у матичном бренду Фолксвагена. Сада би резови требало да захвате и Audi, Порше, као и софтверску експозитуру Cariad.

Пад продаје

Приходи концерна остали су 2025. углавном стабилни, на готово 322 милијарде евра (минус 0,8 одсто). Фолксваген је широм света запошљавао 662.900 радника – 2,4 одсто мање него годину дана раније.

У продајним резултатима концерн је 2025. забележио раст од пет процената у Европи и чак десет одсто у Јужној Америци. То, међутим, није било довољно – на два кључна тржишта продаја је значајно пала.

Тако је у Северној Америци Фолксваген продао 12 одсто мање возила него годину дана раније, а у Кини шест процената мање.

Укупно је концерн тиме пао испод психолошки и економски важне границе од девет милиона продатих возила.

Поређења ради, јапански концерн Тојота успео је да, упркос глобалним трговинским напетостима, у прошлој години повећа продају и, укључујући подружнице Дајхатсу и Хино Моторс, испоручио је 11,3 милиона возила, додатно повећавши своју предност над конкурентом из Волфсбурга као највећи светски произвођач аутомобила.

Е-мобилност није отписана

Позитивно се код Фолксвагена развијао удео потпуно електричних возила – прошле године је порастао на 22 одсто у књигама наруџбина,  продаја електричних аутомобила порасла је 55 одсто.

С тим трендом ће Фолксваген наставити: у 2026. години концерн ће "покренути приступачну електромобилност с премијум технологијом", најавио је извршни директор Блуме.

Аутомобилски експерт Фердинанд Дуденхефер из Центра за аутомобилска истраживања (CAR) истакао је у уторак да су у Фолксвагену прошле године донете "важне одлуке".

У Кини би Фолксваген с возилима развијеним директно у тој земљи могао да "постигне преокрет", али "највећи изазов" остаје Порше.

Ипак, 2026. би могла да постане "година стабилизације у врло нестабилном окружењу", сматра Дуденхефер. Година ће, закључује, бити "веома изазовна – и то не само за Фолксваген".

“Пре месец дана, то не можете да замислите. Овај овде ток који видите нов, он није постојао. Значи, Морава је текла тамо где је десна обала, на пола овог спруда сад који видите, дотле је захватало корито Мораве. Сад је, за две и по ширине ван тог старог корита”, наводи Слободан Ђуровић, председник Месне заједнице Сирча.

У новом кориту нестали су велики делови њива са обе стране реке. Власници парцела могу само да зброје тренутну штету.

“Три хектара је била њива, можда је остало десет ари, нема њиве ништа, нема шта да орем ове године. Комшије довлаче земљу, камење да одбране од Мораве, али не вреди. Јача сила”, истиче Милица Николић, из Сирче код Краљева.

Живан Трифуновић, из Сирче показује: „При малом водостају оборило је све ово. Ова њива била је хектар и 35 ари. Погледајте сад, нема ни 50 ари. А замиљште кад надође Морава како зна да надође. Она ће да промаши ово корито”.

“Од неких 33 ара, нема ни два ара. Што је најгоре, то је преиначено, више то није пољопривредно земљиште, то је преиначено у градско грађевинско земљиште. Ја плаћам порез на неко грађевинско земљиште које немам. Немам ни пољопривредно, немам ни грађевинско”, каже Горан Јевтовић, из Сирче код Краљева.

И није вода однела парцеле само на овом месту.

“Ми смо за сада лоцирали пет, отприлике, локација у дужини од просечно 500 метара. По више хектара то захвата тренутно и угрожава и дан данас, чак и Морава кад је опала, и даље се дешава ерозија обала”, наглашава Слободан Ђуровић, председник Месне заједнице Сирча.

Да ли може да се спречи даље обрушавање и да ли ће и на који начин власници бити обештећени. Одоговре на та питања потажаили су имештани, али и РТС. Обратили смо се Јавном предузећу Србјаводе које по закону уређује водоток и спроводи заштиту од штетних дејстава вода, Коридорима Србије који носе пројекат изградње Моравског коридора, Институту Јарослав Черни који је у оквиру изградње аутопута направио студију и пројектовао објекте хидротехничког уређења Западне Мораве. Представници Србијавода и Коридора Србије изапшли су на терен, али за РТС нису желели да говоре. Председник месне заједнице каже - обећано му је да ће почети радови како би се спречила даља штета. И док чекају да радови почну, мештани гледају у реку коју, кажу, не могу да препознају.

“Било је, није се померала, као да се није померала. Ето, тако је било, а ово сада је брзо много. То ја не памтим”, закључује Милица Николић, из Сирче код Краљева.

Памћење које су им пренели преци кажу и да је Морава пре једног века текла другачијим током. И сада, чини им се, као да тежи да пробије корито управо туда.

Израел је, одмах, одбацио одговорност за овај инцидент, тврдећи да на територији Ирака нема њихових специјалаца, али је од почетка рата 28. фебруара, у различитим акцијама убијено бар тридесетак припадника проиранских милиција, укључујући и једног од команданата организације Катаиб Хезболах, Али Хасана ел Фураџија.

Пре свега 24 часа, још четворица припадника те организације страдала су у налету неидентификованих авиона на северу Ирака. Ни Америка, ни Израел, од почетка сукоба, нису објавили ниједан напад на циљеве у Ираку.

Курди се спремају за рат

Овим ударима претходили су ракетни напади припадника милиција на ваздухопловну базу Ербил у Курдистану и положаје уз границу са Ираном, на којима се налази неколико хиљада курдских бораца, намерних да, уколико се укаже прилика, упадну у Иран и сукобе са се Револуционарном гардом.

Курдски извори тврде да је новоформирана коалиција пет мањих опозиционих странака успела да прикупи између 3.000 и 4.000 бораца у неколико села уз границу са Ираном, упркос озбиљним резервама кључних лидера Курда.

"Наоружани и спремни", како су их претходних дана описивали амерички медији, Курди се налазе под великим притиском администрације Доналда Трампа да из околних држава упадну у Иран и подстакну побуну против власти у Техерану.

Тим обећањима приклонила се новостворена коалиција пет мањих курдских политичких странака, која је стотине својих бораца послала у села на граници с Ираном, очекујући зелено светло Вашингтона за упад у Иран.

Сви против свих, етнички рат на помолу

Кључне курдске политичке странке и локални лидери пак позиве Вашингтона и Тел Авива, као и одушевљење мањих партија, гледају са озбиљном дозом резерве, страхујући да би мешање Курда у овај сукоб, готово сигурно, гурнуло Иран, али и неколико околних држава у сигуран етнички рат.

Недалеко од курдских положаја налазе се базе проиранских шиитских милиција, које се већ више од две деценије борбе против Американаца и свих њихових савезника, претварајући Ирак у бојно поље на којем су рат водили и одавно пре почетка новог обрачуна Вашингтона и Техерана.

Крхотине најмање два дрона пронађене су у песку недалеко од багдадског аеродрома, који је, због америчких касарни и испоставе амбасаде, већ пуних 12 дана на мети сталних напада.

Лидери ових милиција су објавили да су од почетка рата извели 291 напад на америчке базе и положаје на двадесетак локација у Ираку, али без претераног ефекта, махом због чињеница да су већину пројектила испалили из импровизованих лансера монтираних на камионете.

Напади, тврдње, деманти...

"Укупно, у последњих 12 дана извели смо 291 операцију у којој је убијено 13, а рањено неколико десетина Американаца", навела је организација Катаиб Хезболах.

Пентагон је пак саопштио да је у рату са Ираном, до сада, страдало седам Американаца.

Ирачке власти сматрају да овај број представља озбиљно претеривање, јер се проиранске милиције не усуђују да жешће нападну Американце, страхујући убитачних осветничких акција њихове авијације.

Суштински, територија Ирака је, уз мање или веће осцилације, поприште прокси рата Американаца и Иранаца још од инвазије 2003. године, када је Револуционарна гарда, којом је тада командовао генерал Касем Солејмани, организовала читав низ шиитских милиција.

Солејмани је убијен у нападу америчких дронова последњих дана првог мандата Доналда Трампа, али су иза овог иранског лидера остале две прилично утицајне милиције – Катаб али Имам и Катаиб Хезболах.

Ирачке невладине организације тврде да је у америчким нападима убијено тридесетак припадника ових милиција, али и да је у нападима Иранаца страдао једнак број курдских бораца и цивила.

Осим Курда и шиита, у серији неразјашњених инцидената страдало је и неколико ирачких војника, већина у мистериозном нападу специјалаца и хеликоптера на колону од 30 ирачких џипова у провинцији Анбар.

Команда ирачке војске одмах је упутила протестно писмо Коалиционим снагама, тврдећи да су нападачи у ствари били амерички специјалци, али се после три дана истраге испоставило да је на Ирачане пуцано из "калашњикова", те да нису пронађени трагови било какве акције из ваздуха.

Највероватније објашњење, сматрају истражитељи, јесте да су припадници неке од милиција грешком напали ирачке војнике, те да је верзија о хеликоптерском десанту пуштена у јавност без претходне провере.

Иако је већина сукоба који су се последњих дана одиграли у Ираку остала нерасветљена, ниједна од страна не крије да су већину шиитских милиција у овом региону обучавали инструктори либанског Хезболаха и иранске Револуционарне гарде, који су истовремено успоставили шверцерске канале за дотурање оружја.

Са лаким телесним повредама збринути у Универзитетско-клиничком центру Ниш.

Одређено им је задржавање до 48 часова, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени основном јавном тужиоцу у Нишу.

“На овој парцели је површина 4,30ха, сејаћемо зоб, зато што су инпути прескупи да би сејали сунцокрет или кукуруз. Прошле године смо имали суноцкрет, цена је била 55 динара аконтно, нису је повећали, на принос овде код нас од две тоне, није било исплативо уопште”, каже Михаило Ђокић, пољопривредник из Мале Врањске.

Репроматеријалом продавнице су добро снабдевене. У понуди су различите сорте семена, а пољопривредници се углавном одлучују за хибриде кукуруза ранијих група зрења.

Славко Савић, пољопривредник из Мајура наводи: „Нема ништа од касних сорти. Рани кукуруз је добар, најбољи. Најранији узимам, ако га нађем. Бога ми, мало је скупља. Ал’ добија се ово на земљу, и мора да се правда овим рачунима. То значи доста. Како не значи сад кад ти да 18.000 по хектару.''

“Оно што је евидентно последњих година, да се сунцокрет као култура више сеје. Што се соје тиче, не очекујемо ове године неко нарочито интересовање. Због, ем лоше цене задњих година, ем неких лоших услова временских, који су утицали на приносе последњих година'', каже Владимир Пајичић, менаџер продаје.

Због политичких дешавања у свету, кажу и да се очекује поскупљење минералног ђубрива.

„Цена сетве ће ове године, претпостављам, бити на нивоу прошле године. Семенска роба, средства за заштиту биља, је углавном са ценема на истом нивоу. Оно што не знамо, што сам већ напоменуо раније, непознаница нам је вештачко ђубриво. Због ове ситуације у свету, да ли ће остати на неком нивоу који је сада, и колико ће бити горе. Тренутно, најављено је неко благо поскупљење“, истиче Владимир Пајичић.

Продавци подсећају произвођаче, да приликом куповине репроматеријала, обавезно нагласе да им је потребан рачун за пољопривредно газдинство.

Шабачки пољопривредници обрађују 60.000 хектара. На територији града је 10.500 активних пољопривредних газдинстава. Агрономи кажу, да са пролећном сетвом не треба журити, и да пољопривредници сачекају, да температура земљишта буде већа од 10 степени.