Повређеном је указана помоћ у УКЦ Ниш

Полиција је обавила увиђај и обавестила надлежаано тужилаштво.

Утврђују се околности инцидента.

У погледу откупне цене млека, Министарство је млекарама упутило молбу за корекцију цене, а представници млекара, које су предложили сами произвођачи, укључени су у директан разговор ради пуне транспарентности.

Молба се односила на то да се од наредног обрачуна откупна цена млека повећа за пет динара по литру, а Министарство ће заузврат пружити подршку млекарама у пласману сирева, укључујући помоћ у обезбеђивању повољније цене и бољег позиционирања производа у трговинским ланцима, наводи се у саопштењу.

Додаје се да ће, у циљу дугорочног уређења односа на тржишту, Влада Републике Србије, на основу Закона о уређењу тржишта пољопривредних производа, утврдити листу пољопривредних производа за које ће бити обавезно закључење уговора између пољопривредног произвођача и прерађивача или откупљивача.

Повећање царина на увоз млека у праху

Министар пољопривреде ће, како се наводи, ближе прописати основне елементе уговора за те производе, чиме ће се "обезбедити јасна правила, већа правна сигурност и предвидивост пословања за све учеснике у ланцу снабдевања".

У циљу додатне заштите домаћег тржишта, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде иницираће повећање царина на увоз млека у праху, док ће разговори са Европском комисијом у вези са питањем прелевмана бити настављени.

"Имајући у виду постигнут договор, сматрамо да нема разлога за даље блокаде. Министарство остаје у потпуности отворено за дијалог, а у току недеље биће заказан састанак са министром проф. др Драганом Гламочићем како би се наставио директан разговор у циљу праћења реализације договорених мера", истиче се у саопштењу.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде наставља да делује као партнер пољопривредним произвођачима, са јасним циљем очувања домаће производње и стабилности тржишта, закључује се у саопштењу.

Удружење произвођача млека Шумадије и Поморавља синоћ је обуставило двадесетчетворочасовне блокаде Ибарске магистрале у месту Конареву и кружног тока у Заклопачи на путу Краљево - Врњачка Бања.

Вучић је, након обиласка реконструисаног Националног диспечерског центра Електромреже Србије, навео да је код нас цена дизела око 200 динара по литру а да је данашња цена на котацијама у Медитерану 216 динара, дакле осам процената више.

"За два дана ће да буде 230, 240. То нико жив не може да плати, то вам диже све остале цене и све друго. Зато је моја идеја и зато ћу да радим, пре свега са министром финансија на томе, да нађемо мере како да ми субвенционишемо у наредних месец дана, јер не смемо да пустимо да нам цене нафте подивљају", рекао је Вучић.

Навео је да су цене гаса биле 380 долара за 1.000 кубних метара, а данас су 550 долара на ТТФ-у, дакле за 45 одсто веће, као и да је у Великој Британији цена скочила за 95 одсто.

"Катар је заврнуо славину. Ми имамо срећу да нам преко Турског тока нормално долази руски гас, то је до краја марта. Морамо да видимо шта ћемо даље", додао је он.

Говорећи о ситуацији на Блиском Истоку, рекао је да не разуме одакле потреба људима да ратују кад знају колико зависимо од Блиског истока и од њихових енергетских извора.

Председник Вучић је рекао да мало ко у региону има овакав Национални диспечерски центар. Најавио је куповину још 10 дронова.

Истакао је да је људима важно да ли ће имати довољно електричне енергије. "Ово је век енергије. Потребна су улагања у наредном периоду. Тражио сам да се гарантује, да драгачевски крај, ваљевски крај, да се ураде далеководна поља", рекао је Вучић.

Вучић је најавио да ће имати један важан састанак вечерас, додао је да је синоћ разговарао са Викрором Орбаном.

"Срећом па ми имамо велике резерве, Рафинерија срећом ради, можемо да реагујемо нафтним дериватима, војне резерве нисмо дирали. Не разумем ко је ово планирао, шта су мислили да када убију Хамнеија да је крај", рекао је Вучић.

Подсетио је да је у више наврата тражио да војска изврше попуну гранатама, међутим, сада траже 80 милиона евра за гранате. Што није лако дати и гарантовати, како каже, ако хоћете да останемо ниско задужена земља.

Реконструисани Национални диспечерски центар Електромреже Србије отворен је прошле године у септембру.

У склопу радова, застакљена галерија изнад сале добила је полимериазовано стакло које омогућава контролисани увид у рад тима без нарушавања безбедносних протокола, рекла је тада за Танјуг директорка ЕМС АД Јелена Матејић.

Реконструкција је реализована у две фазе - прва је обухватила грађевинске радове, комплетно уређење унутрашњости и увођење енергетски ефикасних система климатизације.

Друга фаза донела је технолошка унапређења, видео-екране великог формата, интегрисане ИТ системе и нову виртуелну инфраструктуру засновану на серверима најновије генерације.

''Посебну пажњу посветили смо актуелним кризним жариштима и последицама по стабилност Европе и Медитерана, али и ширег међународног поретка. Поновио сам да су савремене безбедносне претње непредвидиве, уз висок ризик од преливања сукоба, што најбоље показује и актуелни конфликт широм Блиског истока'', навео је Вучић у објави на Инстаграму.

Изразио је забринутост због даљег развоја ситуације на Блиском истоку, као и на Западном Балкану у којем, како је указао, однедавно постоје и нови војни савези који не доприносе очувању стабилности и општој безбедности и који беспотребно подижу тензије.

''Истакао сам да свака дестабилизација оба региона има директне последице и по европску безбедност, енергетску стабилност и глобалне токове трговине. Поновио сам да је дијалог једини пут ка трајном решењу и да је неопходно улагати додатне напоре у смиривање тензија'', навео је Вучић.

Додао је да је разговарано и о потреби боље координације и размене информација међу партнерима у циљу ублажавања последица регионалних сукоба.

Председник Вучић је добио на поклон од министра Крозета дрес фудбалске репрезентације Италије са својим презименом.

Вучић је нагласио да Србија остаје посвећена политици мира и војне неутралности, али и отвореној сарадњи са партнерима као што је Италија.

''Уверен сам да ћемо кроз интензивнији политички и одбрамбени дијалог додатно оснажити наше односе и заједнички допринети стабилности региона у времену великих глобалних изазова'', истакао је председник Вучић.

“Донео сам донацију да се купи камион други, имамо стварно добро ватрогасно друштво, једино га имамо ми и Товарник”, каже Чедомир Ђорђевић, из Никинаца.

Бака Луција има 96 година и није жалила да за нови ватрогасни камион издвоји половину своје пензије.

“Новац сам дала за ватрогасце и драго ми је да су успели да се сакупе и да скупе што више да имамо већу заштиту у селу од пожара”, наводи Луција Швајберић, из Никинаца.

У Добровољном ватрогасном друштву Никинци има чланова свих генерација. Међу њима су жене. Светлана је супруга сеоског свештеника.

“Нас сви подржавају! Ја имам утисак и знам да није било куће у селу коју смо обишли, а да није било повратне информације. Значи, и деца су знала, да из својих касица буквално ваде паре и не би ли дала за добровољно ватрогасно друштво Никинци”, истиче Светлана Ковачев, из тог места.

Наредних дана ватрогасци из Никинаца спровешће акцију и у суседним селима чије атаре бране од пожара.

Жељко Катафај, председник ДВД Никинци каже да се надају истој подршци као и од њихових мештана. Додаје: “И да ћемо успети да скупимо довољно новца да купимо возило из Европске уније, да заменимо овог нашег деду којег одржавамо на инфузијама и који из дана у дан све је старији и све се више квари”.

Хероји без плашта, како зову ватрогасце из Нкинаца, чије се витештво више од једног века преноси са колена на колено, очекују да ће прикупити новац и новији камион имати пре лета, без помоћи локалне самоуправе, која се о акцији није изјашњавала.

Двојица америчких званичника, међутим, кажу да не располажу информацијама да ли су хици које су испалили маринци погодили или усмртили некога. Још није познато ни да ли је пуцао и неко од припадника приватног обезбеђења и локалне полиције, који су такође ангажовани на заштити конзулата.

Ово је прва потврда америчких званичника да су маринци отворили ватру на демонстранте.

Портпарол регионалне владе Сукдев Асардас Хемнани изјавио је да је ватру отворило "обезбеђење", не прецизирајући о чијим је снагама реч.

Свакодневне безбедносне операције у америчким дипломатским мисијама често спроводе приватно обезбеђење и локалне снаге, а учешће маринаца у овом инциденту указује колико је конзулат озбиљно схватио претњу.

У Пакистану живи друга по величини шиитска заједница на свету, одмах после Ирана.

У понедељак је Пакистан забранио велика окупљања, након што су се протести због напада на Иран проширили, при чему је пријављено да је широм земље погинуло 26 људи.

Демонстранти су у недељу испред конзулата узвикивали "Смрт Америци! Смрт Израелу!", док су новинари Ројтерса чули пуцњаву и видели како се у околним улицама испаљује сузавац.

Снимци на друштвеним мрежама приказују најмање једног демонстранта који је запуцао у правцу ка конзулату, као и окрвављене демонстранте који беже док одјекују хици.

Један званичник полиције у Карачију рекао је Ројтерсу да су хици испаљени изнутра, из просторија конзулата.

Амерички маринци су сва питања новинара проследили америчкој војсци, која их је затим упутила на Стејт департмент.

Међутм, Стејт департмент није одговорио на захтеве за коментар.

Лидери шиитске заједнице позвали су на нове протесте у Лахору и Карачију, упркос националној забрани јавних окупљања.

Амбасада Сједињених Држава у Пакистану налази се у главном граду Исламабаду, а постоје још два конзулата — у Пешавару и Лахору.

Путеви који воде ка америчком конзулату у Карачију били су блокирани, уз снажно присуство полиције у том подручју. Сличне мере биле су на снази око америчких мисија у Лахору и Исламабаду.

У понедељак је одбрана завршила унакрсно испитивање првог сведока тужилаштва, који је сведочио уз заштитне мере као Сведок 7.

Укупно три сведока тужилаштва треба да сведоче на суђењу, а рок за завршетак њихових изјава је 13. март.

Суђење у овом предмету почело је 27. фебруара, а специјализовани тужилац Кимберли Вест је у уводној речи изјавила да су оптужени вршили системске напоре покушавајући да утичу на сведоке у одвојеном предмету против Тачија за ратне злочине и откривали поверљиве податке о сведоцима, са циљем да спрече правично суђење.

Она је рекла да је Тачи руководио планом системског утицаја на сведоке кршећи судске одлуке донесене како би сведоци и жртве могли слободно да сведоче.

Саоптужени - Башким Смакај, Исни Киљај, Фадиљ Фазљију и Хајредин Кучи - терете се за незаконито суделовање у тим кривичним делима.

Према оптужници, у периоду од 12. априла до 2. новембра 2023, током одвојених, непривилегованих посета у притворском објекту, Хашим Тачи је пружио Смакају, Киљају, Фазљијуу и Кучију поверљиве информације о сведоцима тужилаштва у одвојеном предмету који се против Тачија води по оптужници за ратне злочине, наложио им да утичу на сведочење сведока тужилаштва и давао им детаљна упутства како то да учине.

Тачи је у притвору у Хагу од новембра 2020. године, а у одвојеном поступку му се суди за ратне злочине и злочине против човечности.

У поступку по оптужници за ратне злочине против Тачија и још тројице бивших вођа тзв. ОВК, тужилаштво је у завршној речи затражило по 45 година затвора за сву четворицу оптужених.

У Основном јавном тужилаштву, данас је заказано њихово саслушање.

Шапчанима који су приведени током блокаде у недељу прилазног пута ка граничном прелазу "Бадовинци" одређено је задржавање до 48 сати.

Блокаду су наставили само у месту Милочај на Ибарској магистрали док, како су саопштили, чекају позив на састанак у Влади након што су добили понуду шефа кабинета министра пољопривреде.

Незадовољни стањем на тржишту млека и мерама државне политике, пољопривредници су пре три недеље започели блокаде путева. И јуче су блокирали више путних праваца у Србији.

Више удружења најавило је претходно радикализацију протеста до испуњења четири захтева упућена ресорном министарству.

Удружења пољопривредника која су у протесту саопштила су да су на састанку 17. фебруара у Министарству пољопривреде изнела конкретна решења и предала их као званичан захтев у четири "јасно дефинисане тачке, поткрепљене аргументима".

Ресорни министар Драган Гламочић рекао је да ће неке компаније повећати откуп млека и сирева, додавши да млекари нису дошли на састанак 24. фебруара на који су позвани да би им се представиле мере за поправљање ситуације на тржишту млека.

Састанак, под називом "Деца, технологија и образовање у сукобу", био је заказан пре него што су САД и Израел покренули нападе на Иран у суботу.

"САД стоје уз сву децу широм света", рекла је Меланија Трамп и додала да се нада да ће ускоро доћи до мира.

"Искрено саучешће породицама које су изгубиле своје хероје"

У свом уводном говору, прва дама је изразила "искрено саучешће" породицама погинулих војника и рекла да се нада да ће мир припасти деци света, не помињући текућу америчку војну операцију.

"Моје искрено саучешће породицама које су изгубиле своје хероје, који су жртвовали своје животе за слободу. Њихова храброст и посвећеност ће се увек памтити. Упућујем своје искрене жеље за брз опоравак свима који су повређени. Ви сте у мојим мислима и молитвама током ових тешких времена. САД стоје уз сву децу широм света. Надам се да ће ускоро мир бити ваш", нагласила је Меланија Трамп.

Прва дама САД је поручила да је образовање фундаментално за спречавање сукоба.

"Нација која учење сматра светим штити своје књиге, свој језик, своју науку", рекла је Меланија Трамп члановима Савета безбедности УН поручујући да се тако штити сопствена будућност.

Говорила је и о вештачкој интелигенцији, позивајући Савет безбедности да "повеже све са знањем путем вештачке интелигенције, укључујући и оне у најудаљенијим географским регионима нашег света".

Није се осврнула на рат у Ирану нити на иранске извештаје о америчком нападу на школу у тој земљи. Израелска војска је саопштила да није упозната са нападима у том подручју, а америчка војска да испитује извештаје.

Ирански амбасадор у УН: Срамотно и лицемерно да Вашингтон позива на овакав састанак

Ирански амбасадор при УН Амир Саеид Иравани раније је назвао "дубоко срамотним и лицемерним" то што је Вашингтон сазвао састанак о заштити деце у сукобима, а истовремено покренуо ваздушне нападе на иранске градове.

САД председава Саветом безбедности по ротирајућем месечном принципу током марта, а Бела кућа је образложила избор Меланије Трамп рекавши да је добробит деце позната као главна област њеног деловања.

Председавање Меланије Трамп, које се оцењује као преседан у историји УН, догодило се првог радног дана америчког председавања Саветом безбедности, пошто су САД преузеле ту функцију од Уједињеног Kраљевства.

Ова седница је била друга у последња три дана – у суботу је хитан састанак сазван као одговор на избијање рата, а генерални секретар УН Антонио Гутерес осудио је америчко-израелске нападе и иранске одмаздне нападе као кршење међународног права.

Меланија Трамп појавила се у УН у тренутку значајних напетости између Вашингтона и глобалне хуманитарне организације. Доналд Трамп је повукао САД из Светске здравствене организације, УНЕСКА и бројних других тела УН и дозволио да милијарде обавезних чланарина остану неплаћене.

Гутерес је у јануару упозорио да се УН суочавају са "непосредним финансијским колапсом".

У међувремену, Доналд Трамп је пре две недеље председавао првом састанку Одбора за мир, за који су многи аналитичари оценили да представља покушај стварања алтернативе Уједињеним нацијама.

Министар здравља Златибор Лончар изјавио је јуче да је здравствено стање Дачића боље него што је било, додајући да има разлога за оптимизам, али и да се настављају мере интензивног лечења и терапије.

Министар Дачић је у среду увече хоспитализован на Клиници за пулмологију Клиничког центра Србије због тешке обостране упале плућа.

Стоматолог Катарина Ранчић Антић која живи и ради у Кувајту каже да првих дана од када је кренуо рат на Блиском Истоку није радила, али да се сада вратила на посао.

"Затворени су аеродроми, кувајтска влада се одлично носи са проблемима, чују се сирене и експлозије. Чини ми се да су све експлозије ка стратешким војним циљевима, трудимо се да размишљамо да ће све ово брзо стати", рекла је Ранчић Антић.

Према њеним речима, послали су амбасади податке, али како је рекла за сада, нико не спрема евакуацију.

Истакла је да у Кувајту има око 400 наших људи.

Катарина Ранчић Антић је рекла да је другачије у односу на нормалну ситуацију то што деца не иду у школу, а и њен супруг који ради у спорту нема тренинге.

"Ја идем на посао, муж не иде на посао, деца не иду у школу. Више су у паници странци него локално становништво", каже стоматолог Катарина Ранчић Антић.

Навела је да странцима тешко пада што не могу да полете, али добро је што у Кувајту нема повређених људи.

"Не осећамо да се нешто битније променило", каже наша докторка Ранчић Антић.

Многи нису спавали у Абу Дабију

Наташа Пржуљ с Универзитета за вештачку интелигенцију "Мухамед бин Зајед" у Абу Дабију каже да је синоћно бомбардовање преспавала, али да многи нису спавали и ишли су у склоништа.

Пржуљ истиче да је у контакту са многим нашим људима, али и са професорима и особљем на Универзитету. Говорећи о свакодневном животу у Абу Дабију, навела је да она ради од куће, али да су продавнице пуне.

Пошто је било саопштење Амбасаде САД да амерички држављани напусте земљу јер неће бити евакуације, многи су отишли ка Оману, одакле има авиосаобраћаја ка свим дестинацијама.

Напоменула је да је добра вест да је један авион из Дубаија одлетео за Београд и да наша амбасада прави евиденцију наших грађана.

"Ми смо део једне велике заједнице, нисмо уплашени, није ово ништа у односу на оно што смо ми прошли 1999. године", каже Пржуљ.

Марковић је рекао да је цена нафте нешто преко 80 долара по барелу, док је гас до 45 евра по мегават-сату и истакао да је због обуставе производње и испоруке из Катара тржиште јако осетљиво.

"Зависност од нафте, гаса и свих енергената и њихови међусобни утицаји један на другог делују на непредвидиве и велике промене цене. Јуче је стигла вест и да је Ормуски мореуз затворен. Иран је рекао да ће бомбардовати сваког ко покуша да прође овим мореузом, што ће практично обуставити трговину нафтом од свих ових заливских земаља. То је 20 одсто укупне светске трговине нафтом", истакао је Марковић.

Цене течног гаса расту, грејна сезона и даље траје. Марковић је рекао да је попуњеност европских складишта на историјском минимуму.

"Тренутно попуњена складишта у Европској унији су у просеку око 30 процената. Немци и Французи су на 20 одсто попуњености, док су Италијани на 40 одсто. Званичници Европске уније процењују да ће упркос томе бити довољно гаса да се прође кроз ову сезону, уколико не дође до неког погоршања времена у току марта. Март и јесте месец када резерве падају на минимум и полако онда креће утискивање новог гаса, пуњење од априла", рекао је Марковић.

Висина цена енергената зависиће од дужине сукоба

Марковић је истакао да ће цене и снабдевање енергентима зависити од периода колико ће непријатељство трајати.

"Цена у почетку неће можда имати тако велике скокове, али уколико се овај сукоб постане дугорочан и уколико то потраје, онда ћемо и видети ове историјске максимуме које смо као 2022. године имали, око 120 долара по барелу нафте. То смо видели током последње енергетске кризе, што се може десити и што се тиче гаса. Наравно, гас ће одмах повући и цене електричне енергије", објаснио је Марковић.

Европа је увозно зависна, посебно за гасом, али и за нафтом.

"Са Блиског истока, ако причамо о гасу, десетак процената укупне потрошње иде из Катара и ту мора да се направи нека замена. Што се тиче течног природног гаса, највећи снабдевач су Сједињене Америчке Државе, онда следе ове остале државе. Сада се разрађују неки сценарији ко би могао да замени алжирски гас, сада се гледа да ли ће САД моћи да повећају испоруке или ће се евентуално тражити замена у Нигерији или Анголи", рекао је Марковић.

Незавидна позиција Србије

Стручњак за енергетику из Савеза енергетичара рекао је да позиција Србије није на завидном положају.

"Ми нити производимо нафту, нити производимо гас. Производимо, али нешто јако мало у односу на наше потребе, с те стране смо зависни. Ситуација се додатно компликује због НИС-а, тако да нисмо у завидном положају. Што се тиче електричне енергије, ту опет постоји неки утицај са стране. Међутим, Електропривреда Србије ће моћи да произведе количине електричне енергије које су потребне, тако да ту не очекујем неке веће осцилације, бар што се тиче електричне енергије", закључио је Марковић.

"Било је најава, израелска војна команда је рекла још пре два дана да је спремна за копнену инвазију и било је готово потпуно извесно да ће до тога доћи", додаје Турудић.

Истиче да је Бејрут имао још једну бесану ноћ, као и да је поново бомбардована јужна четврт, јужно предграђе Дахије, нарочито део Харет Хреик, део Дахијеа где се налази главни штаб Хезболаха.

"Више пута су одјекивале експлозије и готово читаве ноћи, и док није трајало бомбардовање, чуло се зујање дронова који су летели готово све време изнад Бејрута. Већина школа у Бејруту данас је обуставила наставу, као и велики број приватних факултета. Школе углавном служе као привремена склоништа за огроман број избеглица који је избегао из јужног Бејрута због тога што је израелска војска издала упозорење да ће читав тај крај бити бомбардован", истиче Турудић.

"Тензија видљива на сваком кораку"

Поред тога, додаје, израелска војска издала је ново упозорење за још већи број места.

"Огроман број људи је отишао одатле. Тешко је проценити чак колико, побегао или према северу или у планине јужног дела планине Либан", наводи Турудић.

Напомиње да либанске власти реагују, да је престала настава у школама, али и да је велики број људи евауисан.

"Либан је врло специфична земља, мешавина огромног броја народа, различитих религија. Ти јужни обронци планине Либан су углавном дом хришћана Маронита и нарочито Друза, то је традиционално њихово упориште. Солидарност наравно постоји, али ће тензије вероватно расти уколико овакво стање буде потрајало. Избеглице морају да оду, људи јесу са тим солидарни, као што је огроман талас сиријских избеглица за време рата дошао у Либан, процењује се да их још увек има у Либану нешто мање од милион и по. Солидарност према њима постоји, али с обзиром колико је рат потрајао, ствара се и одређена тензија", истиче Турудић.

Поручује да је та тензија видљива на сваком кораку.

"Људи су махом избегли, али то ремећење неке врсте равнотеже која постоји у Либану, може да буде јако опасна ствар на дужи рок", сматра Турудић.

Разоружавање Хезболаха силом није могуће

Хезболах је објавио да је и синоћ извео ракетни напад на Израел. Један од услова мировног уговора из новембра 2024. је био да се Хезболах разоружа.

"То је једна од ствари коју је Израел тражио и то је један од изговора ових напада на југ Либана. Међутим, то се није десило, иако је влада Либана издала саопштење јуче да тражи од Хезболаха да прекине било каква војна дејства, то се сигурно неће десити. Једноставно, не само да влада нема довољно моћи за тако нешто војно, него било какво разоружавање Хезболаха силом, неки сукоб са војском, буди непријатна сећања на грађански рат који се у овој земљи водио од 1975. до 1990. године, крвави грађански рат свих против свих", каже Турудић.

Наводи да разоружавање Хезболаха силом неће бити могуће, док они сами не одлуче да то учине.

"Сигурно је да Хезболах с обзиром на ова два ракетирања која су се десила, оружје није положио, али тешко је проценити колико је уопште сада способан да се супротстави израелској војсци. У претходне скоро две и по године од почетка рата у Појасу Газе и сукоба са Израелом, Хезболах је претрпео тешке губитке. Процене су да Хезболах нема једноставно довољно војне моћи какву је имао раније да може да се носи са израелском војском као што је било у рату који се водио 2006. године", истиче Турудић.

Међутим, додаје, расте огроман бес због овога што је Хезболах учинио

"Односно, Хезболах нема моћи да се супротстави Израелу, може овако да ракетира територију Израела као што се десило, али цена тога је да је читав Либан поново увучен у рат за који већина људи овде сматра да није њихов", тврди Турудић.

Питање је колико дубоко ће израелска војска ући на територију Либана

Једно од питања је, додаје, колико дубоко ће израелска војска ући на територију Либана.

"У претходном рату, ове две године, главни фокус Израелаца био је на подручју јужно од реке Литани на југу Либана. Они су тражили да се та област потпуно демилитаризује, односно да се Хезболах повуче из те области. Међутим, постоји велика бојазан да ће овог пута израелска војска можда ићи још даље на север", објашњава Турудић.

Додаје да се дешавало у ратовима који су раније вођени да израелска војска дође готово до јужних предграђа Бејрута, чак до области у којој се налази аеродром "Рафик Харири".

"Основни страх је да ће овог пута израелска војска проширити своја дејства још далеко на север и да чак може да се деси да ће доћи до јужних предграђа Бејрута. И нико не зна у овом тренутку колико ће трајати интервенција израелске војске и какав обим ће имати", поручује Турудић.

Да ли је нови лидер Хезболаха у опасности

Сматра да је, из свега што се дешавало претходне две и по године, очигледно да је Израел и војно и обавештајно далеко надмоћнији од свих својих противника и да је фокус био на Хезболаху.

"Сетимо се оне акције у којој су пејџерима убијени многи оперативци Хезболаха и дан данас то се овде назива 'Пејџер деј'. Kомуникације се прате, то се наставило и после тога. Готово сваки корак најважнијих оперативаца и лидера Хезболаха, Израелци прате. Тако да, не можемо рећи да је питање времена, али врло је вероватно да ће и нови лидер Хезболаха бити раније или касније елиминисан", наводи Турудић.

Поручује и да израелски дронови свакодневно круже изнад јужног предграђа Бејрута.

"Има различитих прича на који начин су били елиминисани оперативци Хезболаха различитих нивоа. Чак до тога да је једном од њих зазвонио телефон, да је упозорен и да му је речено: 'Изађи из куће, удаљи се, нећемо да ти побијемо целу породицу'. Човек је сео у кола, удаљио се неколико стотина метара и онда је био убијен из дрона. Тако да, врло је очигледно да Израел помно прати све што се дешава и да је опасност да ће и нови лидер Хезболаха бити елиминисан реална и огромна", закључује Турудић.

"Било је неких активности на подручју Абу Дабија, али превентивно су деловале одбрамбене снаге Уједињених Арапских Емирата и они су врло ефикасни. У претходна два дана они су срушили негде око 270 ракетних пројектила и око 700 дронова који су дошли са територије Ирана на територију УАЕ", наводи Томић.

Говорећи о циљевима које је изнео амерички председник, Томић сматра да су "Трампови циљеви префорсирани".

"Наравно, САД поседују ту могућност да неутралишу офанзивну апаратуру иранске војске, али знате шта, то је земља од 89 милиона становника. Уопште се не рачуна можда на тај повратни ефекат – уколико их на одређени начин доведете на колена, то су шиити, они су врло осветољубиви. Тако да, мора се много радити на контраобавештајној заштити у свим земљама које буду учествовале у овим активностима, јер следује, као што су ови из Хезболаха гађали Kипар, могуће да прокси играчи свуда у свету у њиховим неким матичним ћелијама почну да делују по одређеним безбедносним циљевима у другим земљама", додаје Томић.

Истиче да треба бити крајње темељан у свим активностима које се раде.

"Овај обавештајни рад који је био до сада на територији Ирана од стране Мосада и од стране ЦИА дао је више него квалитетне и добре резултате са војне стране, неутрализацијом Хамнеија и тог дела војног врха на челу са начелником генералштаба. Али знате, постоји еквивалент снаге од око 900.000 војника који су и даље наоружани, који и даље су на територији Ирана. Неутралисање поморских снага биће ефективно у оном делу који забрањује пловне путеве и блокира Бабел Шамс као излаз и за дистрибуцију нафте и других материјала са територије заливских земаља", напомиње Томић.

Шта ако се Трамп одлучи на копнену инвазију

Указује да уколико се Трамп одлучи да изврши копнену инвазију, треба да оствари доминантни ефекат да на једног иранског војника има три своја војника.

"Требало би три на један, али знате, уколико он примењује ове офанзивне нападе може да се смањи тај еквивалент, али то је огроман број снага који он треба да издвоји да пошаље. Мислим, не спорим ту његову одлуку, али је то превише амбициозна одлука", поручује Томић.

Истиче да је потребно обезбедити логистику и пребацити најмање пола милиона војника на територију Ирана.

“Тих пола милиона војника не могу да буду само из војске САД, јер САД броји око 850.000 активних војника. То су мало преозбиљни захвати. Али опет морам да напоменем, целом овом војном операцијом командује вансеријски адмирал, адмирал Kупер који је бивши командант Пете флоте, искусан познавалац овог региона, који је био у операцији 'Пустињске олује'. Значи, човек који потпуно је инволвиран у целу ову причу”, додаје Томић.

Истиче да адмирал Kупер изузетно добро познаје територију Ирана и зна како се борити.

"Америка пред собом има озбиљног противника"

“Али знате, 13 разноразних комплекса, планинских комплекса, део територије који живи ван градских насеља. Неће то бити само урбана борба, биће борба и по планинским гудурама какве су на пример биле у Авганистану. Нисам скептик и не сумњам у способност америчке војске и америчких снага, него кажем да имају пред собом озбиљног противника”, истиче Томић.

Поручује да треба треба дати простора дипломатији, како би она што више била укључена у цео овај процес.

“Да би на одређени начин Иран колико-толико сачувао неки свој идентитет за будућност, али да му буде потпуно уништена било каква амбиција за производњу нуклеарне бомбе или свега другог. Њихови савезници у овом тренутку им јесу доставили у прошлости то такозвано хиперсонично наоружање које је дошло из Kине, са којим су они располагали, са којим су између осталог извршили адекватно ово ракетирање Израела. Али са те стране, уколико им потпуно уништите све те ресурсе, а то раде искључиво на терену, мада их они јако добро крију, кажем 13 разноразних планинских система где се може сакрити све и свашта. Тако да треба бити јак, упоран и проналазити све те објекте и бити спреман на јако снажан отпор који ће пружити иранска војска”, наглашава Томић.

“То су моја нека предвиђања, не желим никога да оспоравам, а понајмање председника САД, али треба бити врло темељан у тим припремама. И ако желите да извршите офанзивну акцију на територији Ирана, треба да рачунате на врло снажног и адекватног противника који ће се борити свим снагама”, закључује Томић.

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 3.3.2026. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

Амбасадорка Израела у Србији Авивит Бар-Илан рекла је за РТС да је протекла ноћ била мирнија у односу на претходне.

"Израел је и даље у ванредном стању, сви остају код куће близу склоништа, а ваздушни простор је затворен“, навела је амбасадорка.

Истакла је да је од почетка операције било цивилних жртава и да су погођене густо насељене области у Тел Авиву.

"Један од најужаснијих напада десио се близу куће где ја станујем, где је девет људи убијено директним поготком пројектила у склониште“, рекла је Бар-Илан.

Додала је да пројектили носе и до пола тоне експлозива, због чега су разарања велика.

Амбасадорка је нагласила да је поносна на отпорност израелског народа упркос тешким околностима. Указала је и на апликацију за рано упозоравање која грађанима даје десет минута да се склоне на безбедно.

"То је важно посебно за старије који не могу брзо да се крећу“, објаснила је.

Према њеним речима, циљ операције је уклањање, како је навела, егзистенцијалне претње по Израел.

"Ради се о нуклеарној претњи и балистичким пројектилима“, прецизирала је Бар-Илан.

"Операција у интересу и других земаља Персијског залива"

Истакла је да је операција, како тврди, у интересу и других земаља региона Персијског залива. Навела је да израелске снаге имају ваздушну надмоћ над иранским ваздушним простором.

Ми гађамо војне циљеве и штабове режима, док ирански режим гађа цивилне области“, рекла је амбасадорка.

Говорећи о ситуацији на северу, истакла је да Израел није напао Хезболах док се та организација није укључила у нападе.

"Хезболах је одлучио да се придружи иранском режиму и због тога мора да сноси последице“, навела је.

На питање о дипломатији, оценила је да је преговорима дата шанса, али да су, како тврди, Иранци то искористили за додатно наоружавање.

"Решени смо да наставимо операцију док егзистенцијална претња не буде уклоњена“, закључила је амбасадорка Израела у Србији.

Пошто екипе Хитне помоћи нису могле да приђу жени од паса, морала је да интервенише и полиција.

Докктор Александар Чукановић из Хитне помоћи рекао је да је њихова екипа превезла жену у Ургентни центар са тешким повредама.

У току ноћи и двојица мушкараца су повређена при паду са мотоцикла.

Несрећа у којој је тешко повређен 28-годишњи мушкарац догодила се у 20.10 часова на углу улица Грчића Миленка и Устаничке.

Мушкарац стар 24 године такође је повређен при паду са мотора у улици Краља Милана испред Народне скупштине у 19.40 часова.

Он је са лакшим повредама превезен у Ургентни центар.

Екипе Хитне помоћи током ноћи су обавиле укупно 115 интервенција од којих је 17 било на јавном месту.

За помоћ су се највише јављали хронични болесници.

Први авион са 200 наших људи полетео је синоћ са аеродрома у Дубаију.

Аеродром у Дубаију је објавио да је први лет из Уједињених Арапских Емирата ка Србији, након обуставе летова због тензија на Блиском истоку, полетео око 23.30 према средњеевропском времену. 

Реч је о авиону "боинг 737 Макс 8", авио-превозника "Флај Дубаи", капацитета 162 до 200 путника.

Авио-компанија из Дубаија "Емирејтс" саопштила је јуче да започиње саобраћај извођењем ограниченог броја летова.

"Приоритет имају путници са ранијим резервацијама, а оне који су поново распоређени на ове ограничене летове, 'Емирејтс' ће директно контактирати", наводи се у саопштењу компаније.

Авио-превозник је упутио апел путницима да "не долазе на аеродром уколико нису обавештени".

Компанија је додала да сви остали летови остају обустављени до даљег.

Иранске власти су запретиле да ће уништити сваки брод који буде покушао да прође кроз Ормуски пролаз, кључну руту за превоз нафте и гаса.

Амерички државни секретар Рубио каже да ће најјачи удари на Иран тек уследити, али није дао детаље о тактичким метама.

Америчка амбасада у Ријаду је погођена са два иранска дрона, дошло је до пожара и мање материјалне штете, наводи саудијско Министарство одбране.

У говору из Беле куће председник Трамп је рекао да је донео одлуку о нападу на Иран јер је то била последња и најбоља шанса да се заустави ирански режим.

У првом обраћању нацији од почетка војне операције он је додао да Америка наставља да изводи масовне, борбене операције.

Шест америчких војника до сада је погинуло у сукобу са Ираном.

Шиитске оружане фракције у Ираку запретиле су америчком председнику осветом због убиства иранског врховног водје ајатолаха Алија Хамнеија и преузеле одговорност за више напада на америчке војне циљеве у Ираку и региону.