"Прво, уочен је пад пажње, концентрације. Социјализација самих ученика, врло је лоша, на ниском нивоу. Треће, често се каже - наша деца су паметнија од нас, располажу низом чињеница. Тако је, али често не могу да их повежу у контекст. И оно што је врло битно, то веома утиче на ментално здравље“, каже заштитник грађана Зоран Пашалић.

Није забрана него ограничење

Према важећим прописима, школе су тиме обавезане да регулишу коришћење телефона у учионицама. Техничка школа у Ужицу је употребу електронских уређаја ограничила, али није забранила.

"Ученици приликом уласка у учионицу остављају своје телефоне у одређене кутије на нумерисана места, на крају часа могу да их узму. Током часа, уколико је потребно за сврху наставе, проверу знања, неко истраживање, да пронађу неке податке, могу да их употребе, када заврше они их враћају на своја места у кутије и на тај начин смо пробали да не забранимо већ да регулишемо употребу и да то буде сврсисходно“, навела је Маријана Симовић Алексић, помоћник директора Техничке школе Ужице.

Ђацима су правила престрога

Ефекти су приметни, а атмосфера на часу боља, ђаци имају већу пажњу. Омбудсман сматра да све школе треба да уједначе правила о употреби мобилних телефона. Каква год да су, ђаци мисле да су престрога. Родитељи, пак, сматрају да забрана није начин на који ће се решити њихово претерано коришћење.

"Чини ми се да оваквом забраном ми не доносимо никакво посебно добро, осим што ћемо можда добити у неком тренутку краткорочне резултате да су они у том тренутку били мирнији у школи, а да ли су они усвојили више знања у оваквом систему каквом имамо, да ли су се они више дружили - нисам баш сигурна“, истиче Гродана Племић из Удружења грађана "Родитељ".

Телефон може да буде употребљен за наставу

Предлог закона предвиђа да, уколико је најављено, телефон може да буде употребљен за наставу и доступан ђацима са здравственим потребама. Може ли доћи до злоупотребе?

"У закону се користи израз 'табла', телефони се предају овлашћеном лицу, он је одговоран. Начини чувања и предаје, то је већ ствар правилника које ће Министарство да одреди“, каже Пашалић.

Телефонску везу између родитеља и деце ће, уколико се усвоји будући предлог омбудсмана, када је то потребно, успостављати наставници све до последњег школског звона.

"Оно што је најнеопходније то је да се Приштина врати дијалогу, да уместо једностраних ескалаторних потеза проблеме решавамо у дијалогу. Да, како је и сама ЕУ рекла, питање наших институција на КиМ треба да се решава кроз дијалог. А ми говоримо о томе да опстанак наших српских институција школства и здравства се мора решавати у дијалогу и то кроз оквир формирања ЗСО", рекао је Петар Петковић, директор Канцеларије за КиМ.

Посредник у дијалогу Петер Соренсен недавно је боравио у Приштини и Београду, а у Брисел се вратио без датума нових преговора. Сусрет Вучића и Куртија претходно је најавила шефица европске дипломатије, али ни до тог састанка још није дошло.

Део стручне јавности не очекује нове законе на бриселском столу

У међувремену, саопштено је да Унија подржава напоре Приштине да осигура да сва лица буду прописно регистрована и добију одговарајућа документа. Део стручне јавности зато не верује да ће закони о странцима и возилима бити на бриселском столу.

"Мени се чини бар што се тиче Куртијеве владе да су Срби стављени ад акта, они се решавају и гледају се искључиво као унутрашње политичко питање. Дијалог је обесмишљен делима на терену јер су сва дела била једнострана. ЕУ нема превелики апетит да га притиска превише због резултата избора у децембру 2025, Украјине, Ирана и чини се да је то питање које ће се гледати искључиво као унутрашње питање приштинске администрације", навео је Стефан Радојковић, историчар.

Да је притисак међународне заједнице недовољан, оцењује и министар спољних послова Марко Ђурић. Брине га, каже, најава да ће Европска унија укинути све рестриктивне мере које је Приштини увела 2023. због заоштравања тензија на северу.

Ђурић упозорава да укидање санкција Куртијев режим може да протумачи као сигнал да је у реду то што ради, нарочито у светлу примене Закона о странцима.

Шеф мађарске дипломатије у Москви је од Путина тражио да им Русија не мења цене нафте и гаса.

"Што се тиче наших обавеза, све што од нас зависи ми ћемо испунити као и до сада. Увек смо били поуздан снабдевач енергентима, то је кристално јасно", рекао је председник Русије Владимир Путин.

И словачка влада је са Кијевим раскинула споразум о хитном снабдевању електричном енергијом Украјине.

"Размотрићемо реципрочне мере као одговор на ову штету. Украјина не транспортује руску нафту, већ нафту која припада компанијама из земља чланица Европске уније. Драго ми је што се не боримо само ми за обнављање снабдевања нафтоводом Дружба већ сведочимо и притиску Европске комисије", каже Роберт Фицо, премијер Словачке.

Цене на пупама расту у САД и широм Европе

А док је 170 танкера са нафтом и течним гасом за европске потрошаче заробљно у Персијском заливу из Брисела стижу уверавања да нема ризика за снабдевање али има страха од раста цена. Цене на пупама расту и у Америци и широм Европе.

"Нажалост, високе цене нафте и гаса утичу на крајње потрошаче. Цене су много скочиле због потенцијалних поремећаја, а не због стварне несташице. Када у свету влада оваква неизвесност, људи имају тенденцију да паниче а тржишта не воле неизвесност и инвеститори су забринути", каже Џес Ралстон, енергетски аналитичар.

Могуће покретање темоелектрана на угаљ

Земље већ праве планове за ублажавње последица. Италија је прва најавила да већ разматра поновно покретање темоелектрана на угаљ.

"Европа као континент сиромашан енергијом може предузети хитне мере - да смањи потрошњу гаса, као што смо радили током енергетске кризе 2022. или привремено да производњу електричне енергије из гаса заменимо угљем. Али Европа заиста не може ништа учинити на страни понуде, јер нема начина да се замени катарски течни гас", наводи Симон Таглијапијетра, аналитичар за глобалне кризе.

Струка је сагласна - ако се сукоб на Блиском истоку продужи, свет а посебно Европа улазе у једну од најјачих енергетских криза.

Шта је само реторика, а шта реалан Трампов циљ 

Експерт за геостратегију Страхиња Матејић оценио је да реторика председника Трампа и реални циљеви нису исто.

Са једне стране су, наводи, изјаве о потпуној промени режима у Ирану, нуклеарним постројењима, настојању да се уништи потпуна војна доминација Револуционарне гарде у Ирану.

"Са друге стране, мислим да су реални циљеви администрације да у наредне две до три недеље успостави какву такву линију аргумента за успех, што се тиче домаће политике. Како се приближавамо изборима за Доњи дом и трећину Сената у новембру и потенцијалном порасту цене нафте у наредним недељама због блокирања Ормуског пролаза, председник Трамп жели да на неки начин изађе из овог рата као победник", сматра Матејић.

Према његовој оцени, Иран ће свакако бити екстремно војно ослабљен, не у потпуности уништен, али до фундаменталне промене режима у Ирану неће доћи.

Рубио као "знак поред пута"

Један "знак поред пута" за америчку администрацију, како је то описао Матејић, јесу изјаве државног секретара Марка Рубија.

"Он има један одмерен став. Оне изјаве које чујете од њега су углавном поруке које су усаглашене између Стејт департмента и Конгреса, не нужно и Беле куће један кроз један. Опет, то је неки консензус, који би већина у Сенату и Доњем дому прихватила", наводи Матејић.

Зашто Трамп није прогласио победу после убиства Хамнеија

Аналитичар Мирко Даутовић сматра да би унутрашњи притисак довео до ескалације да је у питању рационална особа, али да се, према његовој оцени, не може рачунати на рационалне прогнозе.

"Он јесте неко ко реагује на пад акција на берзи, скок цене гаса и нафте. То га је у прошлости врло дотицало и ја сам сматрао да ће он овај рат да води током оног викенда, прва два дана када је убио Хамнеија и то му је омогућавало један одличан излаз. Он је већ тада могао да прогласи победу и да каже да је главни даса на свету и да изађе из овог рата. Мене заправо чуди што је наставио и што наставља оваквим интензитетом овај рат и то ми некако говори да можда постоје неки други мотиви, који су можда пречи", каже Даутовић.

Протестантски фундаментализам у Белој кући

Даутовић сматра да би то морали бити неки идејни мотиви, који се тичу уобразиље.

"У том кабинету имате изразито, не само произраелске, него израелске агенте, било из геостратешких, било из религијских разлога. Имамо званичнике у Белој кући који припадају протестантским фундаменталистима. Знам да ово звучи прилично сумануто, али ви имате јак утицај протестантског фундаментализма, који верује у остварење библијских пророчанстава, у којим је постојање Израела јако битно. То је управо Пит Хегсет, министар рата. Не бих се чудио да су те поруке људи око њега однеле превагу над економским", истиче Даутовић.

Трампове контрадикције - да ли је атомски потенцијал Ирана уништен или није

Професорка Радмила Накарада није сигурна да ће се рат завршити ускоро и истиче могућност да ту постоји лепеза мотива.

Приметила је контрадикцију у изјавама из Вашингтона, који је тврдио да су у дванаестодневном рату прошле године уништени ирански потенцијали за изградњу нуклеарне бомбе, а сада се то поново поставља као врховни.

На снази добија још једна "димензија" Доналда Трампа

Такође, указује и на идеју о томе да на снази добија не само ирационална, него и Трампова ауторитарна димензија.

"Он сваки час суспендује сопствени Устав. Он и његови сарадници се утркују у томе колико ће да наруже међународно право као један небитан нормативни стуб међународног поретка, да ће они радити шта год желе, појављују се идеје да је он уцењен, наводно ако Мосад има везе са Епштајновим документацијом", наводи Накарада.

"Кина сада мора да купује нафту од САД, Норвешке..."

Када је реч о спекулацији да је тактика Ирана исцрпљивање због раста цене нафте услед блокаде Ормуског мореуза, новинарка Аница Телесковић каже да "испод радара" можда пролази то да је главни купац нафте из Залива Кина, која сада тражи нафту на другим тржиштима.

"То више није нафта из Залива. Кина је била један од највећих купаца те нафте из Залива, а сада Кина купује управо америчку нафту, нафту из Норвешке и нафту из неких других извора", наводи Телесковић.

"Азијске берзе пале, америчка се стабилизовала"

То би, према њеној оцени, могао на неки кратак рок да буде неки економски рацио, да тиме Трамп гађа неколико својих економских конкурената, а Кина је свакако један од њих.

"Када гледамо шта се ових дана десило са берзама, индекси су пали на азијским берзама више него што су пали на америчкој берзи. Америчка берза се чак данас стабилизовала, азијске берзе нису. И даље су то неки двоцифрени падови", наводи Телесковић, али не верује да ће Америка економски профитирати, јер када цена нафте расте то у инфлацију води цео свет, па и САД.

Последице дугорочне, уништени капацитети за прераду нафте

Чак и да се рат заврши сутра или за десет дана, додаје Даутовић, последице могу да буду дугорочне по енергетско тржиште, зато што су уништени капацитети за рафинисање нафте и гаса, на пример на источној обали УАЕ.

"То је порука да више нису сигурни снабдевачи нафтом који извозе кроз Ормуз", указује Аница Телесковић.

Амерички званичници говоре, наводи Накарада, да је то тек почетак операције и да ће прави ударац тек уследити.

Признање је добила и општина Опово, која се поноси и радионицама за жене и младе.

Драган Угринов, заменик председника Општине Опово, истиче да финансијска подршка није једина важна у том процесу.

"Треба их оснажити у том неком логистичком делу. Ми смо ту да им помогнемо и код којекаквих партиципирања, конкурса да их оснажимо у том смислу да крену да се и сами боре", наводи Угринов.

Посебно признање и за Рашку где је почетком године отворен Дневни боравак за децу и младе са инвалидитетом, и за Крагујевац где годинама брину о једнаким могућностима за све.

Гордана Дамњановић, помоћница градоначелника Крагујевца, каже да је важно да се подршка спусти до сваког појединца.

"Ове недеље смо збринули једну породицу која је боравила у Сигурној кући и тај временски период од шест месеци је истекао. Кажем, спуштамо бригу до појединца јер нам је јако важно да се позабавимо сваком породицом", истиче Дамњановићева.

Највећи број притужби односи се на родну равноправност

Повереник за заштиту равноправности похваљује и поступање локалних самоуправа по саветима повереника, након притужби грађана које стижу на његову адресу.

Милан Антонијевић, повереник за заштиту равноправности, наводи да се највећи број притужби односи на родну равноправност и права из радног односа.

"А не треба занемарити ни националне мањине, посебно ромску, с обзиром да ту има велики број притужби на нека поступања која су дискриминаторна", указује Антонијевић.

Подршка локалним самоуправама од државе стиже и кроз јавни позив за доделу средстава, који ће бити отворен у петак.

Снежана Пауновић, министарка за државну управу и локалну самоуправу, истиче да све јединице локалне самоуправе имају право да конкуришу са својим пројектима.

"Будите сигурни да ће пројекти који драстично утичу на унапређење равноправности бити у врху приоритета", наглашава Пауновићева.

На додели признања представљена су и искуства прошлогодишњих лауреата, а разговарало се о томе како локалне самоуправе граде друштво једнаких могућности.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

05.03.2026. Четвртак: Ујутру, а у западним, централним и јужним пределима и пре подне умерено до потпуно облачно, местимично са кишом. Пре подне на северу, а средином дана и после подне и у осталим крајевима престанак падавина и разведравање. Ветар слаб и умерен, северозападни. Најнижа температура од 3 до 8 степени, а највиша дневна од 13 до 18 степени. Упозорења: Количина падавина ≥ 10 l/m² у периоду до 3h, вероватноћа 75%.

06.03.2026. Петак: Претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, источни и североисточни. Најнижа температура од 0 до 6 степени, а највиша од 13 до 19 степени.

07.03.2026. Субота: Претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 0 до 5 степени, а највиша од 14 до 18 степени.

08.03.2026. Недеља: Претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и јак, југоисточни. Најнижа температура од 0 до 5 степени, а највиша од 13 до 17 степени.

Активисти Удружења "Не дамо Јадар" и грађани који их подржавају окупили су се испред полицијске станице у Лозници како би изразили незадовољство због одређивања притвора Кокановићу.

Златко Кокановић се терети да је трактором приликом покушаја преласка граничног прелаза "Трбушница" са Републиком Српском нанео лакше телесне повреде двојици полицијских службеника, након чега је приведен.

Њему је најпре одређено задржавање од 48 сати, након жалбе адвоката исте ноћи је пуштен, али му је у понедељак 2. марта по налогу судије за претходни поступак одређен притвор до 30 дана.

"То су Краљевачка млекара, јастребачки Еко бисер, Млекара Лазар Блаце и још неколико мањих млекара. Најважније је да су обећале да ће подићи онима који су најугроженији цену за пет динара", навео је Гламочић.

Он је додао да Србија има највеће постицаје у том сектору у свету и да су се сложили са пољпривредницима да више од тога не могу дати.

"Ово је максимум максимума, али такође треба да знате да смо данас почели исплату четвртог квартала премија за млеко", рекао је Гламочић.

Што се тиче преговора, министар је рекао да је коначно почео прави дијалог и да су пољопривредници у својим редовима раздвојили политику од пољопривреде.

"Нисмо решили све проблеме. Нисмо давали ни обећања. Ја сам и први дан рекао да не могу давати обећања за нешто што није реално, да политика не може да се креира на бази притиска", рекао је Гламочић.

Он је истакао да се цене млека последњих 40-50 година формирају на тржишту, а да проблем са млеком није настао у Србији већ је, како је рекао, прешао из Европске уније која је добила царине од стране Кине и САД.

Додао је да су успели, захваљујући друштвено-одговорним компанијама, да се откупе сви вишкови сирева који су се десили управо у најугроженијем делу који обухвата 12 до 13 млекара.

"Највећи поремећај је баш у том региону Краљево, Чачак и околина. Значи, сиреви су решени, млеко у праху смо решили захваљујући овим двема највећим млекарама на тржишту Имлеку и Убу. Јавила се прво компанија Лидл, а сада видим да се јавила и Идеа за откуп млека", навео је министар.

Представници пољопривредника стигли су рано поподне у Владу Србије на састанак са министром Гламочићем.

Поред Удружења "Шајкача" и Произвођача млека Шумадије и Поморавља, испред зграде Владе су се појавили и представници Удружења "Наше млеко“.

Што се тиче удружења пољопривредника које нису пустили на састанак данас, министар Гламочић је  рекао да ће и са њима да разговара када дођу са реалним предлозима, а не ултиматумима и нереалним захтевима.

Министар пољопривреде је рекао да су та удружења тражила откупну цену од 120 динара за литар млека и обуставу увоза.

Пољопривредници незадовољни

Пољопривредник Слободан Видојевић из села Бресница изјавио је, међутим, да је исход састанка "за сада никакав".

Он је испред зграде Владе рекао да је састанак био дугачак, да је отворено доста тема, али да није било решења.

Видојевић је истакао да су највећи проблеми увоз и цена млека, која је пала и на 20 до 30 динара.

Навео је да је Гламочић рекао да је део млекара почео да враћа цену, али мисли да је тешко да ће се за месец дана вратити цене из септембра.

Наглашава да пољопривредници нису задовољни и да није дошло ни до каквих решења. Како је навео, проблем је што млекаре дугују њима, а они производачима сточне хране, као и то што људи касне са ратама за кредите и са плаћањем струје.

Видојевић је рекао да сада иду да пренесу информације пољопривредницима на протесту, након чега ће већински одлучити о даљим корацима. Указао је да је, поред млека, проблем и са свињама због тога што их "нико неће", јер им се говори да су хладњаче пуне.

"У овим околностима, покрет Самоопредељење, након свих напора да се постигне договор, предложиће као кандидата за председника министра спољних послова и дијаспоре, бившег председника парламента, посланика седам законодавних тела и другу особу са највише гласова у историји, Гљаука Коњуфцу", наводи се у саопштењу покрета.

Разговори Аљбина Куртија са другим странкама протеклих дана о евентуалном заједничком кандидату за председника нису успели.

"С обзиром на политичка опредељења парламентарних субјеката, као победнички субјект, предложили смо да понудимо консензусног кандидата за председника. Из тог разлога, неколико пута заредом смо позивали највеће опозиционе субјекте на састанке, са циљем да пронађемо имена и предлоге око којих бисмо могли да изградимо консензус за ову позицију, чији избор захтева учешће најмање 80 посланика у сали. Упркос нашем инсистирању, нисмо добили никакве конкретне предлоге од ових субјеката, док су и наше понуде са конкретним именима такође одбијене", објашњавају из странке Аљбина Куртија.

Тврде да су уверени да постоји много имена достојних ове важне позиције, око којих би се могао изградити консензус за напредак, И да би у овој фази, нови избори били потпуно непотребни.

Из Демократске партије Косова, друге странке по снази у скупштини најавили су да неће бити у сали када се буде бирао председник, док су из Демократског савеза, треће партије по реду, казали да нису за нове парламентарне изборе који би проистекли неизбором новог председника, али да јесу отворени за договор са Самоопредељењем.

Хаџиу позвала посланике да предложе још једног кандидата 

Председница Скупштине у Приштини Аљбулена Хаџиу, изјавила је да је до сада предложен само један кандидат за председника, а то је Гљаук Коњуфца, али да не може да сазове седницу парламента без два кандидата.

Хаџиу је позвала посланике да дају потписе и предложе другог кандидата како би испунили услов за сазивање седнице за избор председника.

Она је истакла да се у овој ситуацији од свих страна захтевају разборитост и одговорност и да се општи и интерес грађана мора ставити испред сваког прорачуна.

Рок за избор новог председника у Приштини истиче у четвртак 5. марта у поноћ.

Такође је затражено да се радње предузму у што краћем року и да се о прикупљеним обавештењима обавести Тужилаштво, наводи се у саопштењу.

Како је наведено, окривљени је најпре прекршио раније изречену меру забране приближавања и комуникације са бившом супругом, коју му је правноснажном пресудом изрекао Основни суд у Новом Саду. Та мера му је забрањивала да јој приђе на мање од 100 метара, као и да приступа простору око њеног места становања и рада.

Према утврђеним чињеницама, Радић је дошао на адресу на којој су оштећене живеле, ушао у двориште и развалио закључана улазна врата куће. У приземљу је ножем нанео  13 убодних рана Н. Ч. у пределу главе, врата, грудног коша и трбуха, од којих је преминула. Потом се попео на спрат, развалио врата просторија и Д. Р. задао 23 убодне ране у виталне делове тела, услед чега је и она подлегла повредама.

Суд је приликом одмеравања казне узео у обзир све околности случаја, укључујући упорност и решеност окривљеног, његову ранију осуђиваност, између осталог и због кривичног дела насиља у породици, као и личност окривљеног и одсуство емпатије.

У изречену казну урачунава се време проведено у притвору, који је продужен до упућивања осуђеног на издржавање казне у завод за извршење кривичних санкција.

Пресуда је донета и јавно објављена пред великим већем којим је председавала судија Сања Берак.

На пресуду је дозвољена жалба Апелациони суд у Новом Саду, којој странке и бранилац могу изјавити правни лек у законом предвиђеном року

Додаје се и да Јанаф има монопол над снабдевањем мађарских и словачких рафинерија нафтом која долази с мора, као и да упркос чињеници да је у таквим случајевима снабдевање те две земље руском сировом нафтом допремљеном морским путем допуштено и у складу са санкцијама ЕУ и САД, Јанаф одлаже њено прихватање, позивајући се на додатне правне провере, саопштио је МОЛ.

Како наводи мађарска компанија, Јанаф то чини упркос томе што према санкцијама ЕУ Мађарска и Словачка могу да набављају руску сирову нафту која није обухваћена санкцијама и морским путем, ако нафтовод Дружба није у функцији.

Подвлачи се и да је од прекида испоруке "Дружбом" више пута МОЛ затражио од Јанафа потврду да ће преузети терет сирове нафте руског порекла допремљен морским путем који је законито увезен у складу с правилима санкција ЕУ и САД, али да се то није догодило.

МОЛ наводи и да је по праву тржишне конкуренције ЕУ, компанија која има монопол над енергетском инфраструктуром у доминантном положају, а да Јанаф злоупотребљава свој доминантни положај.

У писму упућеном ЕК, МОЛ и Словнафт тврде и да Јанаф од 2022. године наплаћује три до четири пута већу цену од праве тржишне цене за транспорт. 

Јанаф: МОЛ Група не тражи енергетску сигурност него екстра профите 

Јанаф д.д. пружа услуге транспорта сирове нафте свим корисницима под једнаким условима, саопштено је из те компаније.

"Снабдевање Словачке и Мађарске сировом нафтом није угрожена, што је сама МОЛ Група доказала организовавши долазак осам танкера с неруском нафтом на Терминал Омишаљ. Из навода МОЛ Групе јасно је да се не ради о питању енергетске сигурности, него о настојању да се задрже комерцијалне предности повезане с увозом санкционисане руске нафте", наводе из Јанафа.

Енергетска сигурност Хрватске и Европске уније не сме бити талац појединачних интереса, посебно када се снабдевање неруском нафтом одвија уредно и у довољним количинама, саопштавају из Јанафа.

Тврде и да се прихват појединих пошиљки руске нафте разматра искључиво у оквиру важећих европских и међународних санкција, уз консултације са свим надлежним и заинтересираним странама.

"Јанаф ће, као и до сада, поступати у складу с одлукама надлежних тела и осигурати уредно функционирање система. Договор о ценама транспорта нафте део је уобичајеног преговарачког поступка, при чему цена зависи од уговорених количина – веће количине значе нижу цену. Не постоји јединствена 'тржишна цена' транспорта нафте јер сваки нафтоводни систем послује у специфичним техничким, географским и тржишним околностима", наводи се из Јанафа.

МОЛ и Словнафт имају властити комерцијални интерес, а подношење притужбе Европској комисији део је њиховог преговарачког притиска, тврде из хрватске компаније.

Из Јанафа кажу да ће наставити да гарантују енергетску сигурност средње и југоисточне Европе, што укључује и транспорт неруске нафте рафинеријама у Словачкој и Мађарској у довољним количинама за њихове целокупне годишње потребе.

На вишедеценијске планове о изградњи хале спортова у Ваљеву подсећају ови темељи који су урађени пре 28 година када је и започета изградња давне 1998. године. Нешто краткорочно се радило и 2012. године и од тада више није било радова. За све те године хала спортова у Ваљеву била је међу приоритетима и један од капиталних пројеката, али и најскупљих.

„Најпре морам да кажем да се од нове хале спортова није одустало, то јесте капитална инвестиција која је планирана да се у наредном периоду ради у нашем граду. Ми смо урбанистички пројекат са идејним решењем предали надлежном министартву и оно што је битно да то једино може уз помоћ надлежних министарстава и Владе републике Србије, како би се тај капитални пројекат урадио у нашем граду. Ја се искрено надам да ћемо ускоро добити зелено светло за то", наводи Лазар Гојковић, градоначелник Ваљева.

„У ишчекивању нове хале која је заиста потребна, ова хала и сами видите спремна је већ одавно за реконструкцију, а она је сама идентитет овог града са преко 500 корисника и преко 9 спортских клубова. Поред реконструкције крова имаћемо реконструкцију и ревитализацију пода, добијамо паркет по најсавременијим стандардима и видео семафор”, истиче Марио Бранцато, директор УФК "Валис" Ваљево. И додаје: „Сама хала ће бити енергетски ефикасна и такође савремена и безбедна, а постојећи стубови који су нам онемогућавали нормално гледање спортских догађаја сада ће бити склоњени. Реконструкцијом обухватамо такође и саме трибине, где ће ове постојеће добити нови сјај и ова хала ће изгледати тотално другачије и биће налик на оне најмодерније хале".

Почетак реконструкције ваљевске хале спортова очекује се након завршетка сезоне спортских такмичења. У Ваљеву очекују да држава обезбеди нову велику инвестицију у овом крају, од неколико дестина милиона евра за изградњу нове хале спортова.

“Велика је неизвесност, може доћи до поскупљења превоза због тог неког поскупљења горива или чега већ. Летовање треба да буде неко опуштање и путовање без икаквих трзавица, а нама то није потребно мислим да је у овој ситуацији неизвесно кад ће то престати и зато озбиљно размишљамо да откажемо то исто путовање", наводи Градимир Зорнић, из Крушевца.

Осим путовања за Дубаи, у туристичким агенцијама за сада кажу није било отказивања летовања. За оне који се на тај корак одлуче постоје препоруке.

Милан Савић, из агенције „Балкан травел" Крушевац поручује путницима да што се раније јаве то боље. “Могућност промене датума постоји сада. Повраћај новца свакако свуда је оно кад се отказује десетак дана, пет дана пред пут, нема повраћаја, пенали су 100%, 90% до 100%, али опет кажем, ово су скроз екстремни услови где ће све то морати да се мења где ће претпостављам у 100% случајева доћи до разумевања и промене свих тих услова. За сада тога нема, нема отказа, нема ничег. Интересовање за Тунис, за Египат и даље постоји, људи долазе, гледају, Турска се уплаћује најнормалније", истиче Савић.

Оливера Ђорђевић из агенције „Престиж турс" у Крагујевцу додаје: „Имамо ми упита где људи кажу - шта ће бити? Шта се буде дешавало, ми ћемо се према томе водити. Шта ми је искуство, шта год нам се дешавало, колико год је било тешко, шта год је било забрањено, један је живот, људи путују. За ове људе, који су требали сада да путују, биће понуђене друге дестинације. Ако не желе биће им враћен новац. Авиокомпаније ће враћати, у ком року - то је сад дискутабилно, али ће враћати новац. Агенције које имају путовања, да ли Индонезија или шта год, ту су сумње како ће хотелијери да се понашају где није рат."

Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије (ЈУТА) каже да чим скаче цена горива онда то прати и поскупљење свих осталих услуга и животних намирница.

“За све оне који су до сада уплатили аранжмане или их исплатили у целости, то не би смело да има никаквог разлога, осим евентуално за авионске аранжмане, нека доплата за гориво уколико дође до значајног повећања цене горива. Али, дефинитивно за неке нове аранжмане то ће имати утицај и сигурно ће аранжмани нешто поскупити колико то сад тешко можемо да предвидимо у сваком случају", наглашава Сеничић.

Питање безбедности је ипак најважније, о чему поштују званичне препоруке, које даје Министартво спољних послова.

„Најновије је рецимо да је наша амбасада у Никозији, на Кипру, издала једно саопштење и обавештење путницима да сви они који немају неке хитне обавезе на Кипру у овом тренутку можда би требали да одложе своја путовања на ову дестинацију", истиче Александар Сеничић, директор ЈУТА-е.

Туризам је грана на коју се све рефлектује. Места за панику нема, али има за опрез. Искуство показује да се, уколико не дође до шире регионалне дестабилизације, тржиште релативно брзо стабилизује.

Осумњиченом Б. В. из Крагујевца на терет се ставља извршење кривичног дела тешко убиство, док се осумњиченом М. В. на терет ставља подстрекивање на извршење кривичног дела, саопштио је Виши суд у Крагујевцу.

Против наведеног решења дозвољена је жалба већу Вишег суда у Крагујевцу.

Крагујевачка полиција је 2. марта ухапсила Б. В. (1983) и М. В. (2003).

Б. В. се сумњичи да је 1. марта, у поподневним часовима, у крагујевачком насељу Ердеч, испалио више хитаца из ватреног оружја у правцу оштећеног који се налазио у свом возилу, наневши му повреде од којих је преминуо на лицу места, саопштио је МУП.

Н. К. је убијен у аутомобилу у коме су у тренутку убиства били његова супруга и двоје мале деце.

“Улогу на часу треба да преузме педагошки асистент, а њих још нема. Поставља се питање шта ће се десити онда када лични пратилац изађе из учионице и ко ће помагати детету”, наводи Марија Буквић, председница Организације „Научи ме".

Бојана Вранић, са Филозофског факултета у Нишу, департман за социјални рад, додаје: „Лични пратиоци су у недостатку педагошких асистената су преузели део и ове улоге. Родитељи се довијају како да њихово дете добије онај пакет подршке који им је стварно потребан и онда из личних средстава доплаћују личне пратиоце како би их мотивисали”.

Неки од пратилаца су враћени у учионице на инсистирање локалне самоуправе. У центру „Мара" где се лични пратиоци едукују, кажу да је ова услуга из категорије социјане заштите и да они не могу бити ангажовани за послове образовања и учења:

“Односи се на подршку детета у задовољењу основних животних потреба, што значи кретање, лична хигијена, социјалне вештине. Наши пратиоци пружају подршку детету и у оквиру школе, али само у оквиру социјалне заштите”, истиче Милијана Станковић, директорка Центра за пружање услуга социјалне заштите „Мара".

Из организације „Научи ме" предлажу да се градски правилник усклади са ситуацијом на терену:

“Чини ми се да смо свима задали главобољу са оваквом ситуацијом. Школама наравно јер су оне негде између система социјалне заштите и доносиоца одлука на локалу, јер је лични пратилац локална услуга”, каже Бојана Вранић, Филозофски факултет у Нишу, департман за социјални рад.

“Стварно сматрамо да би најједноставније решење било да се на локалном и националном нивоу вратимо на питање зашто се педагошки асистенти не уводе у школе и на који начин ћемо убрзати да се то догоди”, сматра Марија Буквић, председница Организације „Научи ме".

Раније је најављено да ће до 2026. године у образовни систем у Србији бити укључено 40 педагошких асистената. Невладине организације саопштавају да је за овај посао стручну едукацију до сада прошло око 400 педагошких асистената.

"Према средњорочним пројекцијама, у 2026. години очекује се раст БДП-а од 3 одсто, док је за период 2026-2028. година планиран кумулативни економски раст од око 11,9 одсто. Међутим, то убрзање мора бити засновано на расту продуктивности, технолошком унапређењу и одрживом инвестиционом оквиру", рекао је премијер Мацут на затварању 33. Копаоник бизнис форума.

Навео је да је Србија у 2025. остварила раст БДП-а од 2 одсто и истакао да очување раста у таквом окружењу потврђује отпорност наше економије и стабилност макроекономског оквира.

"Србија је 2025. годину завршила са реалним растом бруто домаћег производа од 2 одсто. Тај резултат остварен је у захтевним међународним околностима, уз успоравање у појединим деловима европске привреде и нестабилности на глобалним тржиштима. Очување раста у таквом окружењу потврђује отпорност наше економије и стабилност макроекономског оквира који смо градили претходних година", рекао је Мацут. 

Он је напоменуо да је један од кључних приоритета владе током претходне године био очување ценовне стабилности и заштита животног стандарда грађана.

"Инфлација је током 2025. године постепено смањивана, да би према подацима из јануара ове године износила 2,4 одсто. Такав резултат постигнут је координисаним деловањем монетарне и фискалне политике, али и конкретним мерама усмереним на ублажавање ценовних притисака. Паралелно са стабилизацијом цена, расле су и зараде", нагласио је Мацут.

Истакао је да је просечна нето зарада у Србији у децембру 2025. године по први пут прешла 1.000 евра и износила 1.059 евра.

Премијер је истакао да је Копаоник бизнис форума постао важан простор дијалога између државе, привреде и стручне јавности, али и форум на коме се сагледавају дугорочни трендови и обликују развојне амбиције Србије.

"У времену убрзаних глобалних промена и изражених геополитичких неизвесности, посебно је важно да развојне одлуке доносимо промишљено, одговорно и са јасном свешћу о дугорочним циљевима", поручио је Мацут.

"Индустрија и прерађивачки сектор остају кључни стубови развоја земље"

Премијер је поручио да индустрија и прерађивачки сектор остају један од кључних стубова развоја Србије и истакао да ти сектори учествују са приближно једном четвртином у стварању бруто додате вредности и носе највећи део робног извоза, који је у 2025. години порастао за 8,4 одсто.

Према његовим речима, следећа фаза захтева даље померање ка вишим фазама прераде, већој технолошкој сложености и снажнијем повезивању индустрије са научно-истраживачким сектором.

"Важан део наше развојне стратегије јесте и отварање нових тржишта за домаћу привреду. Током 2025. године ступили су на снагу нови споразуми о слободној трговини, чиме је српским компанијама омогућен повлашћен приступ великим и растућим тржиштима. Тиме се додатно учвршћује основа за стабилан раст извоза у годинама које долазе", рекао је Мацут.

Премијер истиче да сарадња са ММФ-ом представља важан елемент макроекономске стабилности, јер обезбеђује континуитет реформи и потврђује кредибилитет политике коју спроводимо.

"Сви видимо да се дешавају велике глобалне промене, да расте нестабилност, врши се прерасподела моћи и стварају се нови савези. У таквом свету, мале земље које се брзо прилагођавају имају шансу и ми намеравамо да будемо једна од њих", рекао је Мацут.

На Копаонику је одржан 33. Копаоник бизнис форуму са централном темом "Индустријска политика у функцији дугорочног привредног раста Србије".

Одмах затим, амерички председник Доналд Трамп понудио је оружану пратњу и политичке гаранције бродовласницима вољним да пловила протерају кроз теснац који спаја Персијски и Омански залив.

"Уколико буде потребе, ратна морнарица САД ће, у најскорије време, почети да прате танкере кроз Ормуз", написао је Трамп на мрежи Truth Social, притиснут наглим скоком цена горива, пре свега у Америци, где је бензин за свега пар дана поскупео за 20 центи.

Трампово обећање, међутим, пало је на глуве уши међу главним бродовласницима и осигуравајућим друштвима, па је мореуз у среду послеподне био прилично пуст, иако су Американци, од суботе, потопили 11 иранских ратних бродова и уништили подморницу.

За бродовласнике, дронови, пројектили и глисери наоружани ракетама кратког домета представљају много већи проблем од великих ратних бродова, те се у два залива на обе стране Ормуза укотвило око 200 танкера.

Проблем би могао бити удвостручен, уколико ускоро на бродове на улазу у Црвено море поново запуцају јеменски Хути који су за две године, од октобра 2023. до средине 2025. године гађали више од 100 теретних бродова и велике компаније натерали да ка Европи плове око Рта добре наде.

Време сахрана у Ирану

Упоредо са претњом од избијања нове нафтне кризе, становници неколико градова у Ирану масовно су изашли на сахране око 200 одбојкашица и ученица школе убијених у одвојеним ваздушним ударима у Минабу и Ламерду.

Двадесет одбојкашица је убијено када је пројектил погодио спортску салу у Ламерду. У том нападу повређено је око 100 особа.

Сведоци описују тела разбацана око нагорелих спортских реквизита - лопти, столова за стони тенис и кошаркашких табли.

Хиљаде Иранаца окупиле су се и на сахрани 165 ученица основне школе у Минабу, која је срушена на исти дан када и спортска дворана у Ламерду.

Мушкарци су махали заставама Исламске републике узвикујући "Нема предаје", док су жене, загрнуте црним марамама носиле фотографије страдалих девојчица.

Американци и Израелци су негирали било какву везу са овим нападима, а Уједињене нације су затражиле независну истрагу о овим нападима.

"Сједињене Државе не би намерно гађале школу", рекао је амерички државни секретар Марко Рубио.

У последњи час, иранске власти одложиле су најављени почетак тродневног мимохода око одра верског лидера, ајатолаха Алија Хамнеија, који је убијен у првом налету израелских авиона у суботу изјутра.

Смрт иранског верског вође потврдили су амерички председник Доналд Трамп и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху. Ирански медији су, пак, сатима тврдили да Хамнеји још увек командује одбраном Ирана, све док рано изјутра наредног дана нису објавили да је верски лидер погинуо мученичком смрти.

Најављивано је да ће тродневна церемонија почети у петак после подне, али је у последњи час одложена због "великог броја заинтересованих" и времена потребног да се обезбеди одговарајућа подршка.

"Искуства из претходних година јасно су показала да се сигурност снабдевања може обезбедити само кроз диверсификацију извора и праваца снабдевања, али и кроз снажну регионалну сарадњу. Србија води одговорну и реалистичну енергетску политику која се заснива на три приоритета међу којима су сигурност снабдевања, јачање регионалне повезаности и убрзана транзиција ка чистијим изворима енергије", рекао је Коковић.

Гасна електрана код Ниша – пројекат од 500 мегавата

Говорећи и сарадњи Србије и Азербејџана у енергетици, Коковић је навео да су резултати до сада остварене сарадње потписани споразуми у овој области са фокусом на природни гас, обновљиве изворе енергије и размену искустава у примени нових технологија.

"Последњи споразум о пројектовању, изградњи и управљању гасне електране капацитета 500 мегавата је доказ утемељене енергетске сарадње две земље", нагласио је Коковић.

Подсетио је да ће електрана у околини Ниша производити 350 мегавата електричне енергије и 150 мегавата топлотне енергије уз значајно ниже емисије угљен-диоксида у поређењу са конвенционалним термоелектранама на угаљ.

Раст испорука гаса и разговори са представницима СОКАР

Према његовим речима, током 2024. године, у првој години гасне сарадње Србије и Азербејџана, из ове земље испоручено је 113,7 милиона кубних метара гаса, прошле године 253,9 милиона са трендом повећања испорука и ове године. "У разговорима са представницима компаније СОКАР разматрамо повећање испорука до 1,4 милијарде кубних метара годишње до завршетка изградње гасне електране у Нишу 2030. године", рекао је он.

Регионалне интерконекције и приступ ЛНГ терминалима

Истакао је да је у току гасно повезивање са суседним земљама.

"Изграђене гасне интерконекције са Мађарском и Бугарском као и планиране са Румунијом и Северном Македонијом омогућавају двосмерне токове и већу флексибилност система, али и могућност преноса водоника у будућности. Тиме градимо регионалну мрежу која повећава стабилност свих наших енергетских система", рекао је Коковић.

Додао је да је за Србију важан и приступ ЛНГ терминалима који проширују спектар извора снабдевања, посебно у периодима повећане потрошње и нестабилности.

Сарадња у области зелене енергије и водоника

Учествовао је и на Четвртом министарском састанку Саветодавног савета за зелену енергију на коме је истакао заинтересованост Србије за продувљивање сарадње са Азербејџаном у области зелене енергије и развоја водоника.

"Циљ Србије јесте да до краја деценије повећамо удео обновљивих извора на 45 одсто у укупној производњи електричне енергије, уз очување стабилности система. Сарадња са Азербејџаном у области зелене енергије може постати пример како две земље различите по географији али сличне по визији, могу заједно градити одрживу будућност", закључио је Коковић.

Он је осумњичен за кривично дело тешко убиство, саопштено је из Полицијске управе у Kикинди.

Сумња се да је 26. фебруара напао 78-годишњу жену у њеној кући у Сенти и оштрим предметом јој нанео више повреда, од којих је преминула.

Он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен судији за малолетнике Вишег суда у Суботици.