Како је саопштило тужилаштво, сумња се да су ухапшени 3. децембра одвезли две оштећене, држављанке Кине рођене 1986. и 1989. године, са аеродрома "Никола Тесла" у Београду до куће у Долову где су их задржали. 

Ухапшени C. J. L. и W. T. се терете и да су у наведеној кући извршили кривично дело силовање.

Дежурни јавни тужиоци су са припадницима Полицијске управе у Панчеву 4. децембра извршили увиђај места догађаја, а у сарадњи са полицијом предузимају се све потребне радње ради прикупљања доказа.

Осумњичени ће у Више јавно тужилаштво у Панчеву бити спроведени ради саслушања, наводи се у саопштењу.

Миленко Јовановић, члан тима који је поставио велики број мерних станица за мониторинг квалитета ваздуха у Србији, изјавио је за РТС да ће увођењем европског индекса, извештаји бити ригорознији када је у питању информисање грађана.

– Представници Владе и државе већ знају какав је квалитет ваздуха, а закаснело објављивање извештаја није добра порука грађанима.

Нове категорије квалитета ваздуха – сада их је шест уместо пет – врло су строге, према европским стандардима, а све по препорукама СЗО.

Имаћемо исти лош квалитет ваздуха, негативан утицај на здравље, више категорија у које те концентрације спадају, као и "црњу слику" у приказу, не у објективним концентрацијама, него у визуелном приказу.

То ће можда некога опаметити да озбиљније ради тај део посла.

Шта су заправо највећи извори загађења ваздуха у Србији?

– Познато је више од деценије да су то локална ложишта, мање енергане, саобраћај и индустрија.

Није свуда допринос исти, али генерално локална ложишта су највећи извор. Мање-више су пописана, њихов број се зна.

Без њиховог смањења нема отклањања узрока.

Лечење последица је једно, а имамо узрок загађења – емисије на извору. То је први принцип екологије. То се, за сада, није решавало ни приближно потребним темпом.

Све више људи прати апликације које показују квалитет ваздуха у свету и Европи. Зашто је наш регион међу најзагађенијима? Шта су урадиле земље ЕУ што можемо да применимо?

– Европски индекс је само приказ, а суштина је у ономе што највише угрожава здравље грађана.

Европске земље су дале приоритет смањењу извора загађења.

То није приказ, него конкретно смањење емисија. Имамо смртност већу више од пет пута него у Немачкој, то су проблеми.

Морају се донети мере.

Које су то мере?

– Смањење извора. Морамо локална ложишта, којих има око милион у Србији, смањити најмање за 500.000.

Морамо ложишта у Београду, којих има око 300.000, смањити на половину да би се видело побољшање квалитета ваздуха.

Без тога нема решења: никакви филтери не могу побољшати квалитет ваздуха. Не постоји политичка воља, ни уложен новац, ни довољно стручњака да то реше.

Саобраћај и индустрија морају бити контролисани и смањени. То се говори више од деценије, али помака нема јер би мониторинг показао да ли има побољшања. Адекватне мере ће донети бољи мониторинг и бољи квалитет ваздуха. Tо тренутно немамо.

Како временске прилике утичу на загађење?

– Очигледно је да постоји корелација између сезоне ложења – од 15. октобра до краја априла – и метеоролошких параметара: другачије термичко стање атмосфере, дужа ноћ, краћи дан, мање ветра.

Због тога се земља хлади, често долази до температурних инверзија – нема ветра и све што је емитовано нагомилава се у једној куполи и не одлази нигде. Зато сваког дана расту концентрације – исти извор, иста количина.

То је виша сила. Можемо очекивати кошаву наредних дана да реши проблем, али то не зависи од нас.

Једино што држава мора да уради јесте смањење извора – ложишта, регулисање саобраћаја и индустрију под већом контролом.

Квалитет ваздуха контролише око 90 државних мерних станица у земљи. Подаци за ову годину показују да је у 85 насеља забележено прекорачење дозвољене вредности ПМ10 честица. У тим градовима живе три четвртине становника Србије.

"Иако Србију тренутно оптерећује ситуација у енергетском сектору, ми ћемо и даље подстицати пословну заједницу и инвеститоре да наставе улагања. У исто време, неопходан је дијалог пословне заједнице са институцијама у процесу сарадње", каже амбасадор Италије у Србији Лука Гори.

Србија има огроман потенцијал и у ИТ индустрији, биотехнологијама, пољопривреди, старт аповима. Сада све то треба убрзати и превести у стварне резултате. То ће се остварити кроз бизнис асоцијације које овде постоје, сматрају у делегацији Европске уније. Постоји, међутим, и проблем у области енергетике.

"Када је реч о енергетском сектору, Србија треба да одлучи у складу са својим интересом како ће диверзификовати изворе снабдевања енергетицима, у чему јој помаже радна група коју је иницирала председница Урсула фон дер Лајен и која се састајала неколико пута. За остварење Кластера три технички део процеса је одрађен, али на реду је политичка одлука која ће уследити. Ипак, о свим питањима одлучиваће чланице Уније а дијалог о томе се наставља у Бриселу", каже амбасадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат.

Политички услови за кластер три су познати, али наша земља је тренутно ближа Европској унији у сфери еконимије него у политици. Чланство СЕПА-и, платном промету је најизвесније што Европска унија може тренутно да понуди Србији.

"У овом тешком тренутку Европска пословна заједница може да понуди јесте иновативни неки процес и убрзано коришћење и примена технологија. То не мора нужно да значи смањење радне снаге или померање граница својих инвестиција. Превасходно значи промена производних процеса интерна организација интегрална организација транспорта и у том смислу ланаца снабдевања", рекла је генерални секретар ЦЕБАК-А Силвија Ракић.

Амбасадори Европске уније, Италије и Савета европских пословних удружења виде Србију као просперитетну чланицу уније са великим потенцијалима, али и задацима на том путу.

"Неки подаци заиста упућују на драматичност целе ситуације, а то је да је свега један одсто жртава пријавило насиље због различитих околности и говори о томе да 84 одсто испитаника каже да делимично криви жртву због ризичних понашања којима се излагала на самим мрежама", каже Јелена Хрњак из НВО "Атина".

Насиље у онлајн свету једнако је опасно као и оно које се дешава иза затворених врата. Све брже ширење дигиталног простора предаторима пружа готово неограничене могућности. Утолико пре што дигитални свет не познаје државне границе.

"Узнемиравање, претње силовањем, објављивање слика интимног садржаја без пристанка, то је све омогућила савремена технологија. Уједињене нације и међународна заједница су се зато обавезале да стану на пут дигиталном насиљу", каже амбасадорка Канаде у Србији, Северној Македонији и Црној Гори Мишел Камерон.

Јелена Секулић Недељковић из УН Вумен Србија рекла је да насиље не престаје када се пребаци на интернет и када се пребаци иза екрана.

"Одговорност управо свих нас од институција државе, организација, друштвене заједнице, међународне заједнице, дигиталних платформи јесте да обезбедимо управо простор у којем све жене могу да уче, раде и живе", каже Секулић Недељковић.

Србија, као једна од првих потписница Истанбулске конвенције, мењала је законе и прописе и тако обезбедила правну заштиту од насиља. Све присутнијем новом облику насиља у онлајн свету у Србији је изложена свака четврта особа.

"Очекујемо измену Кривичног законика који ће на посебан начин да третира за употребу фото и видео садржаја без знања жртве и то је оно што колоквијално називамо осветничка порнографија. Искрено се надам да ће строже мере у овој области помоћи да подигнемо свест о овој теми, али као што рекох, без снажних акција у погледу превенције, нећемо постићи жељени резултат“, навела је Татјана Мацура, министарка задужена за родну равноправност и спречавање насиља над женама.

А превенција почиње од породице и школе. Државе реагују локално, али се проблем решава глобално, јер за међународне криминалне мреже не важе границе.

"Том приликом једна женска особа је задобила површинске повреде ока. Након прегледа у Ургентном центру упућена је на даље лечење. Извршен је превентивни преглед још две особе које су отпуштене кући. Приликом овог догађаја није дошло до оштећења објеката и опреме", наводи се у саопштењу.

Амерички медији замерају својој делегацији да је остала фасцинирана, док круже снимци њихове шетње центром Москве у пратњи руског делегата Кирила Димитријева, који носи јакну са натписом "Русија није земља која се било чега плаши".

Професор Факултета политичких наука у пензији и некадашњи амбасадор у Немачкој Иво Висковић рекао је да оно што је за преговоре типично је покушај да се утиче на јавност.

"На јавност се утиче и таквим гестовима који на неки начин исказују спремност једне стране да своје ставове чврсто и одлучно брани, али са друге стране и покушај да се или друга страна одобровољи или у неким ситуацијама свесни покушај да их иритирају. Зависно од тога шта процењујете да ће бити за вас интересантније и боље", истакао је професор Висковић.

Додао је да Руси у овом случају поруку шаљу и америчком и европском јавном мњењу.

"Јер они не праве што се тога тиче битну разлику, мада наравно, морају да праве разлику у погледу ставова САД и са друге стране европских земаља или бар ових највећих, најмоћнијих европских земаља, али све у свему, они покушавају да покажу да се преговора не плаше и да иду у њих врло свесно прорачунато. Не из нужде, не зато што морају, него зато што сматрају да ће из тога извући по себе бољи резултат. Наравно, питање је колико такви гестови имају утицаја на другу страну. По мом искуству, на искусне дипломате немају", рекао је професор Висковић.

Нагласио је да се у дипломатији све гледа, па и говор тела, гестови, покрети, држање тела.

"Све се то анализира да би се утврдило како у датом тренутку та особа реагује на неке предлоге", објаснио је професор Висковић.

Професор Факултета политичких наука и шеф Центра за руске студије Синиша Атлагић оценио је да у дипломатији нема случајности.

"Она је толико добро организована, ако је права дипломатија. Слажем се са овим што је професор Висковић рекао, али ја мислим да је упућена ова порука и домаћем јавном мњењу. Видимо да су све јакне продате, то сам прочитао синоћ. Сви модели и све јакне сличне оној коју је носио Дмитријев су продате великом брзином, тако да мислим да је то имало смисла и у смислу утицаја на јавно мњење", навео је професор Атлагић.

Додао је да би неко могао да помисли да у одсуству озбиљног садржаја у вези са преговорима до изражаја долазе гестови и симболи.

"Чак су новинари западних медија препознали, али помогнути, ако могу тако да кажем, интерпретацијом са украјинске стране и врсте јела које су добили Кушнер и Виткоф. Где су једно јело са месом и са тестом где имате глагол сећи, па су препознали 'аха, то је стављено на мени зато што би могле да се секу неке ствари, главе' или нешто слично", навео је професор Атлагић.

Нагласио је да руски медији нису пренели да је састанак каснио три сата, већ да су то пренели Политико и украјински медији, али да је могуће да је дошло до кашњења пошто је Путин био на економском форуму пре састанка.

Имајући у виду да је Џаред Кушнер, зет Доналда Трампа, трговац некретнинама, професор Висковић упитао је да ли је случајно што је баш један трговац одабран за овакве преговоре.

"Кад погледате логику Трампове спољне политике, она је комерцијална, меркантилна. Она гледа како да из тога што се појави као решење извуче што већу корист. Трамп иде са предлозима да се дели добит. Знате, то је просто неуобичајено на тако високом нивоу да се тако огољено показују своји материјални интереси. Обично настоје преговарачи, и једна и друга страна, да јавности прикажу своје ставове у виду неких вредности, принципа и слично", објаснио је професор Висковић.

Додао је да се Трамп нимало не боји да каже да из нечега хоће да извуче корист за САД.

"Оно што је у овом случају за мене најважније. Нису то спорадичне појаве, ја кажем спорадичне, јер мислим да оне ипак не утичу толико на сам процес, утичу више на друге него на саме преговараче, али је доста индикативно да руска страна и сам Путин прихватају доласке америчке делегације. Ја мислим да је то покушај да се покаже да, како наш народ обично каже, они долазе њима на ноге. Значи, више је стало Американцима да се преговори заврше него самим Русима", оценио је професор Висковић.

Подсетио је на Черчила, који је рекао да онај који држи територију, држи девет десетина аргумената у својој руци и да је очито да су Руси то прихватили.

"Тај став је за мене врло проблематичан, јер поништава принципе међународних односа за које смо се, кад кажем ми, мислим друштва у целини, државе чланице УН деценијама бориле. Сад смо дошли до парадокса, да САД, чији је министар спољних послова државни секретар Стинсон прокламовао такозвану Стинсонову доктрину пре 100 година да се неће признати територијална освајања и анексије територија настале тим агресивним освајањима. Сада, као што видите, сам председник Трамп а и његови сарадници не одбацују унапред такву идеју да се оно што је освојено силом, агресијом прихвати као добит и да се на тај начин закључи мировни споразум, да се резултати агресије признају као територијално проширење", навео је професор Висковић.

Професор Атлагић је навео да ће, како је Путин рекао, "целокупна територија Донбаса и Новорусије" бити укључена у састав Руске Федерације или војним или другим путем.

"Ако је то нешто што је зацртано, а он тако самоуверено о томе говори, онда бисмо у неком тренутку можда могли то процењивати као успех", истакао је професор Атлагић.

Иако су остале и Запорошка и Херсонска област које нису у потпуности освојене, Атлагић претпоставља да ће они инсистирати на свему или да ће се преговори можда другачије извести.

"Али нема сумње да ће свака страна представити свој део колача као успех и светском јавном мњењу и домаћем. Говорим и о Русији и о Америци", навео је професор Атлагић.

Истакао је да је и њему врло интересантна део америчке делегације који је врло близак Трампу, али да су са друге стране Дмитријев и Ушаков.

"Дмитријев који је врло на економском плану агилан и који је човек од поверења. Ушаков који врло добро познаје САД, који је био тамо амбасадор, тако да састав делегација за мене није изненађујући", истакао је Атлагић.

Разговор у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

Прва добра вест је, како је рекао председник Вучић, продужење лиценце за Лукоил, што значи да ће 112 пумпи на територији Србије моћи да послују.

Према његовим речима, добро је и то што су Лукоилове пумпе равномерно распоређене на територији Србије, јер је само 11 на територији града Београда. "Све остале су у другим деловима Србије, дакле 90 одсто, колико год хоћемо", рекао је Вучић.

Додао је да се, ипак, компликују неке друге ствари. "Рецимо, сад имамо много логистичких проблема, посебно за 51 место. На пример, ако кренете од северозапада наше земље, дакле, у Станишићу, Стапарима, Кљајићеву, нећете моћи да имате пумпу и најмање 15-20 километара ће морати да пумпа буде удаљена, јер ту само НИС-ове пумпе постоје. То ће представљати велики проблем за наше пољопривреднике од Томашевца, Медвеђе, Црне Траве, многих места. Имамо 51 место где имамо велике проблеме, дакле, гледаћемо како и шта да урадимо", рекао је Вучић.

Вучић је истакао да је друга добра вест што Србија неће имати проблем са гасом.

"Очекујемо потписивање краткорочног уговора о гасу", каже председник и додаје да струје и гаса мора да буде.

"Сигуран сам да ће се Руси договорити са партнерима о преносу власништва у НИС-у"

Председник Вучић изјавио је поводом ситуације у НИС-у да је сигуран да ће се Руси, са својим партнерима, договорити о преносу власништва у складу са америчким санкцијама.

На питање да ли је крајње решење национализација НИС-а, Вучић је рекао да не зна правно шта и како може да се изведе и на који начин зато што, како је рекао, није хтео да улази у то.

"Ја сам само рекао грађанима, знам да ми до 15. јануара уз хиљаду проблема можемо да издржимо. После тога ми не можемо да издржимо. Шта ми имамо од тога што ће нешто да остане у руским рукама, а да буде у стечају и да не функционише и да ми немамо нафту, да немамо нафтне деривате и да немамо ништа? Дакле, ми морамо да имамо, нама земља мора да функционише нормално", рекао је Вучић.

Навео је да је сигуран да ће се Руси у разговору са својим партнерима које су, како је рекао, сами бирали, договорити о преносу власништва, у складу са оним како гласе америчке санкције.

Председник је рекао да инфлација у новембру износи 2,7 одсто и да ће држава наставити да је обара. Најавио је да би сутра дизел требало да појефтини.

Министарка Ђедовић Хандановић разговарала је са представницима компанија "МОЛ Србија", "ОМВ Србија" и "ЕКО Србија", "Кнез петрол" које су, уз НИС, највећи снабдевачи нафтним дериватима, о обезбеђивању сигурног снабдевања домаћег тржишта.

Ватрогасци скрећу пажњу грађанима да током грејне сезоне користе електричне грејалице, или пећи на чврста горива на безбедан начин. Посебно скрећу пажњу пушачима да неугашени опушак може проузроковати пожар.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

05.12.2025. Петак: Облачно, ујутру са слабом кишом у источним и југоисточним пределима Србије. Током пре поднева и средином дана кишна зона ће се проширити и на остале крајеве наше земље. Ветар слаб и умерен југоисточни и источни, у кошавском подручју умерен и јак, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и олујни (посебно током јутра и поново крајем дана када се очекују удари од 85 до 100 km/h). Јутарња температура од 3 до 8 °С, на југу Баната око 11 °С, а највиша дневна од 7 до 13 °С. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s  (ујутру и поново крајем дана на југу Баната и у доњем Подунављу), вероватноћа 80%.

06.12.2025. Субота: Облачно, местимично са слабом кишом, на високим планинама краткотрајно и слабим снегом. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено и јак, источни и југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунављу само још ујутру са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 3 до 10 °С, а највиша од 7 до 12 °С. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s (на југу Баната и у доњем Подунављу), вероватноћа 80%.

07.12.2025. Недеља: Облачно и хладно, местимично са кишом, на високим планинама краткотрајно и слабим снегом. Ветар слаб променљив, само пре подне слаб до умерен источни. Најнижа температура од 3 до 6 °С, а највиша од 6 до 9 °С.

08.12.2025. Понедељак: Ујутру понегде магла, током дана умерено до потпуно облачно и суво. Ветар слаб до умерен, северозападни. Најнижа температура од 1 до 5 °С, а највиша од 7 до 10 °С.Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 75%.

Средстава са блокираних рачуна ових компанија могу да се користе за одобрене трансакције.

Ипак, ова лиценца не омогућава трансакције са руским државним финансијским институцијама нити директне трансфере у Русију.

Сједињене Америчке Државе су 22. октобра увеле додатне санкције против руских енергетских компанија Лукоил и Росњефт, што је осујетило нормалне међународне трансакције ових фирми и отежало продају њихових иностраних средстава без изричитих дозвола.

Свака продаја Лукоилових страних послова захтева одобрење америчког Министарства финансија које издаје лиценце за трансакције са субјектима под санкцијама.

Осумњиченом Селаковићу стављају се на терет, како се наводи, два кривична дела – злоупотреба службеног положаја и фалсификовање службене исправе.

Осумњичени Селаковић је пред тужиоцем за организовани криминал изнео своју одбрану.

Селаковић је након саслушања у Тужилаштву за организовани криминал изјавио да је дао исказ и доказао да је реч о “блокадерској удруженој криминалној банди која је узурпирала део државе и државног система и у оквиру тог подухвата покушавају да на нелегалан начин руше власт”.

Селаковићев адвокат Владимир Ђукановић оценио је да је поступак против његовог клијента "правни апсурд“, истичући да Генералштаб није имао статус културног добра, јер је одлука из 2005. године о томе оглашена ништавом.

"Тражио сам да се јасно констатује правно стање. Подсетићу вас: реч је о одлуци из 2005. године којом је зграда Генералштаба наводно проглашена културним добром, али је та одлука касније оглашена ништавом. То значи да зграда никада није имала статус културног добра, па према томе није могла ни да буде заштићена у смислу наводне штете културном наслеђу", рекао је Ђукановић.

Никола Селаковић је у зграду Тужилаштва ушао у пратњи свог адвоката. Селаковићу је позив за саслушање уручен јуче ујутру, када је такође дошао у ЈТОК.

Селаковић је и у уторак, нешто пре 16 часова, дошао у Тужилаштво, али му је тада речено да тужиоци нису у згради због истека радног времена. 

Он је у уторак стигао пред ЈТОК, наводећи да је дошао чим је чуо вест да је ЈТОК саопштило да је издало наредбу МУП СБПОК да се, како је наведено, "осумњичени министар културе Никола Селаковић доведе на саслушање", имајући у виду да су за то испуњени законски услови, јер, како је наведено, 28. новембра 2025. године није дошао на заказано саслушање, а изостанак није оправдао.

У случају "Генералштаб", ТОК сумњичи и директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горана Васића, в. д. директора Градског завода Александра Ивановића и секретара у Министарству културе Славицу Јелачу да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја.

Горан Васић је пред тужиоцем у мају 2025. признао да је фалсификовао документацију на основу које је Влада Србије донела Одлуку о престанку својства културног добра зградама Генералштаба и обрисала га из регистра културних добара.

"Више од 90 одсто трансакција између Индије и Русије обавља се у националним валутама'', рекао је Путин, јавља портал Индија тудеј.

Додао је да постоји известан пад укупног трговинског промета у првих девет месеци ове године, али да је на мање-више истом нивоу као и раније.

Напоменуо је да се трговина нафтним дериватима, сировом нафтом и руском нафтом "глатко" одвија у Индији.

"Знам расположење руских партнера и компанија. Они верују да су индијски партнери поуздани и веома озбиљни људи", рекао је Путин.

На питање да оцени како би амерички председник Доналд Трамп реаговао ако би Индија куповала енергенте од Русије, Путин је рекао да ни он ни Моди нису приступили сарадњи да би радили против некога, упркос спољним притисцима.

''Ако Сједињене Америчке Државе имају право да купују наше гориво, зашто Индија не би имала исту привилегију? Председник Трамп има своју агенду и циљеве, а ми своје. Наша агенда није уперена ни против кога, већ је усмерена на заштиту наших интереса'', рекао је Моди.

Он је истакао да Трамп има саветнике који верују да спровођење царинске политике доноси корист америчкој економији.

''Претпостављам да Трамп делује с добрим намерама'', рекао је Путин и истакао да свака земља и њено руководство имају право да одлуче какву економску политику ће усвојити.

Путин је данас започео дводневну посету Индији, у оквиру које ће са индијским премијером Нарендром Модијем разговарати о билатералним односима и међународним питањима.

Путин ће у Индији учествовати на годишњем руско-индијском самиту који је постао традиција и одржава се наизменично у обе земље.

"Оно што је за нас важно је да буду валоризовани напори на реформама које Србија спроводи последњих година, због којих је Европска комисија пет година заредом препоручила отварање Кластера 3. И за нас би било веома значајно да буде послат позитиван политички сигнал", навео је Ђурић одговарајући на питање новинара да ли ће током билатералних састанака са званичницима из европских земаља разговарати о отварању Кластера 3.

Према његовим речима, Србија не само да се у претходних пет година трудила да спроведе одређене реформе, већ је последњих месеци направила конкретне договоре са Европском комисијом и урадила оно што је од ње тражено.

"Било би доста добро да се српском друштву пошаље један позитиван сигнал да је жељено, прихваћено и равноправно третирано у Европи, да нећемо доћи у ситуацију да идеолошки или политички критеријуми одлучују о нашем чланству", казао је Ђурић.

Додао је да је у Бечу имао састанке са француским и британским министрима, као и низом других званичника, а да га у току дана очекује састанак са министарком спољних послова Грузије.

"Највеће градилиште у овом делу Европе које се простире на више од 110 хектара и понос Србије – Експо, полако постаје град у граду, који верујем да ћемо да завршимо до септембра. Већ се виде обриси седам Експо хала и то даје потпуно другачију слику овог дела градилишта", навео је Вучић.

Председник је истакао да је поносан на Србију и срећан што се виде резултати неуморног рада, труда и великог залагања око 3.800 радника свакодневно ангажованих на овом пројекту.

"Озбиљно се спремамо да на најважнијој светској манифестацији 2027. године свима са поносом покажемо какви су Срби домаћини", поручио је Вучић.

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да више ни не броји колико пута су обишли раднике, проверили како напредују радови, како се ради и гради на највећем градилишту у овом делу Европе.

"Пред нама је 2026. година, у којој ћемо наставити да побољшавамо животни стандард грађана Србије и да реализујемо пројекте широм наше земље, а који ће, такође, допринети, квалитету живота свих грађана", написао је Синиша Мали на свом Инстаграм налогу.

Како је рекао, радује се новим успесима.

''Настављамо да градимо још бољу и лепшу земљу. Живела Србија! '', поручио је Мали.

Међународна специјализована изложба Експо 2027. Београд, под темом "Играј за човечанство: Спорт и музика за све", одржаће се у Београду од 15. маја до 15. августа 2027. године.

Реч је о манифестацији под покровитељством Међународног бироа за изложбе (БИЕ), која окупља државе, међународне организације, компаније и стручњаке из различитих области са циљем представљања иновација, нових технологија и културних садржаја.

Скоро 130 држава потврдило је учешће на изложби Експо у Београду.

ОИК је раније поништила гласање на изборима за одборнике Скупштине општине одржаним 30. новембра на бирачком месту број седам у ОШ "Вељко Ђуричин" у Јарковцу, након што је утврђено да недостаје четврта страна записника о раду бирачког одбора и да записник није потпун.

На локалним изборима у Сечњу учествовало је пет изборних листа, а на изборе је изашло 6.569 грађана, односно 64,24 одсто укупног бирачког тела.

Највећи број гласова освојила је листа "Александар Вучић-најбоље за Сечањ" 59,11 одсто, односно 14 одборничких мандата, а листа ''Глас младих'' 32,74 одсто, односно осам мандата, док је листа "Ивица Дачић - СПС", освојила 4,5 одсто, односно један мандат. Скупштина општине Сечањ има 23 одборничка места, а гласало се на 17 бирачких места.

"Господ нам пружа своју љубав, сија као сунце што нам пружа своје зраке, шаље на земљу и обасјава целу земљу. Обасјава све људе љубављу својом, али нису сви људи кадри да приме ту љубав. Неки не желе, неки воле ово пролазно, земаљско више него оно што је вечно, што је Божије, и окрећу главу. Свесно Господ позива,црквена звона звонe, позивају у храм, као некада Ноје када је клепао у дрво и позивао оне животиње да уђу у лађу јер је претио потоп", поручио је митрополит рашко-призренски.

Обележавању празника присуствовао је и потпредседник СО Источно Ново Сарајево Милан Маунага, који је први пут у Липљану.

"Изузетна ми је част што сам овде и драго ми је када видим људе који су дошли, по овако хладном времену да се обележи крсна слава. То је доказ да ће овај народ овде опстати и остати", навео је Маунага.

Црква Ваведења Пресвете Богородице у Липљану саграђена је у 14. веку и представља непокретно културно добро од изузетног значаја.

У липљанској порти налази се још једна црква, Светих мученика Флоре и Лавра, подигнута 1934. године, изнутра осликана пре неколико година.

У Липљану је, од око пет хиљада Срба пре сукоба, остало да живи неколико стотина њих.

Небојша Васић, кустос у Галерији "Милан Kоњовић", каже: "Циљ ове изузетне тематске изложбе јесте да јавности презентујемо сву раскош и богатство Kоњовићевог уметничког рада, кроз композицију, линију, боју, форму, текстуру и све оне друге ликовне елементе што чине уствари темељ Kоњовићевог уметничког рада, односно његове атутентичности и препознатљивости. Значајно је истаћи да се у поставци налази неколико дела која представљају одређене периоде Kоњовићевог стваралаштва, као што су прве настале на академији у Прагу и рађени су у духу академизма, и касније слике које су настале у духу кубизма, касније неокласицизма."

Дела Милана Kоњовића су артифакти уметничке лепоте стваране у сукобу између стварности и сликарске визије. Она означавају уметникову победу над хаосом грубе материје и животног безнађа.

Милена Рацков Kовачић, директорка галерије "Милан Kоњовић", додаје: "Министарство културе нам је доделило пола милиона на конкурсу, и они су нам главни суфинансијер, наравно поред оних редовних трошкова које измирује град Сомбор, а не могу да не кажем да је препоруку за ову изложбу дала галерија Матице српске и Покрајински завод за заштиту споменика културе. То је конкурсна комисија уважила и уделила нам ево, сада заиста, десету годину за редом, сваки пут, и сада 500 000 динара, што није мало, па смо могли да припремимо слике, да направимо каталог, добар пропратни материјал и да та изложба стварно буде комплетна."

Изложба "Раскош цвећа и мртве природе" биће отворена за посетиоце до прве половине фебруара наредне године, а потом је у плану нова изложба о серији Kоњовићевих цртежа насталих у једном парку у Прагу.

"Имам пуно поверење у правосудни систем и верујем да ће се утврдити исправност поступка Колеџа", рекла је Могерини у саопштењу након што је пуштена из притвора, додајући да ће у потпуности сарађивати са властима.

Њен потез долази дан након што је високи званичник ЕУ Стефано Санино, који је такође осумњичен у истом поступку, изјавио да ће се пензионисати крајем децембра.

Истрага, коју води тужилац ЕУ, фокусира се на једногодишњи уговор додељен Колеџу Европе у оквиру тендера за покретање нове академије за обуку младих националних дипломата и државних службеника ЕУ за будуће улоге представљања Европе у иностранству.

Тужиоци сумњају да су се, у периоду 2021-22, Колеџ и дипломатска служба ЕУ можда договарали како би непрописно усмерили средства ЕУ према пројекту, укључујући и то да су Колеџ унапред обавестили о тендеру.

Тендер је формално отворен за универзитете широм Европе, а Могерини и Санино се и даље сматрају невиним док траје истрага. Могхерини је ректор Европског колеџа од 2020. године, а од 2022. године директор Дипломатске академије.

''Будућност земље види народ те државе, ако је реч о сувереној и независној држави каква је Србија. Могу да говорим о принципима, на којима ће се формирати будући светски поредак, али какво ће место имати Србија морају да одлуче Срби. Мислим да је то закон који је прописан и у Повељи УН и у ономе што се назива међународно право", рекла је Захарова.

Напоменула је да може да само прокоментарише билатералне односе Русије и Србије, додајући да је један од циљева рата у Украјини "учвршћивање савремене тенденције развоја савременог света".

"Подсетићу да је Србија једна од земаља које су основале ову светску организацију (УН). Одговоран је учесник међународног процеса и рачунамо на то да ће ова, нама пријатељска земља сачувати суверени статус, као и да ће и убудуће да се руководи сопственим приоритетима, прагматично и самоуверено градити курс спољне политике, бранити основне вредности и традицију свог народа", навела је Захарова.

Оценила је да се "заједнички непријатељи" Русије и Србије "свим силама" труде да поремете развој наших међусобних односа и успоре развој Србије као независне, суверене државе и нанесу штету добробити Срба као народа.

"Банка хране Београд није само хуманитарни хаб који повезује донаторе и удружења, она је заједница волонтера који сваког дана пружају подршку онима којима је најтеже. 'Maxi' је већ 10 година наш највећи донатор и зато нам је важно да заједно ширимо културу филантропије и подижемо свест о значају хуманитарног рада", навела је Јелена Шијан из Банке хране Београд.

Грађани који желе да волонтирају у банкама хране могу да се пријаве на маил адресе:

Банка хране Београд: office@bankahrane.org.rs

и Банка хране Војводина: kontakt@bankahrane.rs

"Maxi" дневно донира 6,5 тона хране, а са Банком хране Војводина последње две године свако вече директно донира храну на 14 локација у Србији социјално угроженим градјанима.

"Програм 'Храна за све', који спроводимо са 'Maxi-јем', није само донирање пакета хране. То су, пре свега, пажња и солидарност према људима које сваког дана срећемо на терену. То су наше комшије и наши суграђани. Прикупљена средства искористићемо за додатну набавку намирница и подршку волонтерима, и унапред желим да захвалим свима који ће се одазвати нашем апелу", истакао је Срђан Будимчић из Банке хране Војводина.

Банке хране можете помоћи и новчаним донацијама у хуманитарним кутијама које ћете пронаћи у свим већим "Маxi" и "Mega Maxi" радњама, или уплатом на рачуне банака хране које можете пронаћи на "Maxi" сајту где се можете информисати о целој акцији: www.maxi.rs/hranazasve.

Од почетка програма "Храна за све", покренутог 2013. године са циљем да се вишак хране усмери онима којима је најпотребнији, донирано је више од 11 милиона килограма хране. Само током ове године, компанија је обезбедила више од 2,3 милиона производа и 1,3 милиона килограма воћа и поврћа, показујући доследну и дугорочну посвећеност овој мисији.

"Значај оваквих иницијатива је у томе што окупљају целу заједницу, укључујући компаније, организације и грађане, у једну мрежу солидарности која делује сваког дана, а не једнократно. Осим банака хране и хуманитарних удружења, велику подршку пружа нам и компанија Smurfit Westrock, која поклања кутије у које пакујемо производе за донацију, и тако сви заједно чинимо оно што сами не бисмо могли”, закључују у "Maxi" радњама.