Колико је ово важан догађај може се схватити када се има у виду да је претходна канадска влада пре неколико година изненада одузела три кинеске компаније њихове власничке уделе у канадским произвођачима литијума које су оне сасвим легално откупиле, правдајући тај поступак економском безбедношћу, односно, тиме да је Кина претња по суверенитет земље јавора а литијум стратешка сировина.

Мада споразум између "Зиђина" и "Елајд голда" тек треба да одобри канадска влада, сигурно је да та два субјекта делују под претпоставком да ће од ње добити зелено светло и није случајно то што је до њиховог договора дошло управо након посете Карнија Кини, где се се срео и са председником и премијером те азијске земље.

Злато је нарочито последњих неколико година стратешки метал пар екселанс - инструмент који је неопходан за одвајање од америчког долара и јачање националног суверенитета, одбрану од инфлације и неизвесности проузрокованих геополитичким потресима, санкцијама и економским ратом који (чини се, не само против Кине, већ и целог света) води Вашингтон. Зато се с правом може рећи да предстојећа "Зиђинова" аквизиција канадског предузећа указује на то да је влада у Отави направила заокрет од 180 степени када је у питању њен став према важним металима и кинеским инвестицијама у канадске рударске компаније.

Њени мотиви су јасни - уосталом премијер Карни их је јасно и елоквентно изложио на недавном Светском економском форуму у Давосу - више од три четвртине канадског извоза се слива у САД, чија се влада према Отави односи са презиром и силеџијски, па је трговинска и уопште економска диверсификација за чланицу британског Комонвелта насушна потреба.

Глобални марш Зиђина

"Зиђин" је кроз своју ћерку компанију "Зиђин голд интенрешенел" понудио канадској компанији неколико процената већу суму од њене укупне вредности на берзи - четири милијарде америчких долара (пет и по милијарди канадских долара), што је наишло на позитиван одговор, због чега је потписан предуговор. Сада се чека да деоничари предузећа са седиштем у Торонту одобре трансакцију.

"Елајд голд" је у својим рудницима у 2025. произвео, сматра се, око 12 тона злата, а у току ове године би требало да започне експлоатацију у новом великом руднику Курмук у Етиопији. Преузимање канадске компаније "Зиђину" ће омогућити приступ рудницима у Малију, Обали слоноваче и Етиопији. Осим приноса у злату, компанија из града Лонгјан у провинцији Фуђијен очекује повољан синергијски ефекат када су у питању рационализација и повећање ефикасности пословања, јер већ поседује руднике злата у Гани и Еритреји, које су суседи Обале слоноваче, односно, Етиопије.

Иначе, "Зиђин" је прошле године, поред рудника Акјем у Гани (инвестиција од милијарду долара), у потпуности откупио и велики, врло профитабилни рудник злата Рајгородок у Казахстану за 1,2 милијарди долара. Кинеска компанија у бившим совјетским централноазијским републикама сличан интерес има и у Киргистану и Туркменистану.

Њен план, формулисан 2024. године, је да производњу злата подигне са 73 тоне у тој години на преко 100 тона у 2028. и ту сврху се убрзано шири по целом свету, пише кинески бизнис портал Каишин. Иначе, рударска група "Зиђин", осим злата и сребра, бави се и експлоатацијом бакра, цинка, литијума и других метала. Листирана је на берзама у Хонгконгу и Шангају и заузима 251. место на листи 2.000 највећих светских компанија коју саставља часопис Форбс.

"Ако видите да је један од циљева заустављање одласка становништва, да то заустави не може ни једна земља, али је донекле смањено. Ми сада чекамо да видимо индикаторе колики је то обим. Један од важних циљева је да се привуку страни радници, што се остварило заиста и то је део неког ширег тренда који је доминантан, не само у овом региону. Неопходно је да се уради нова стратегија и колико знам то је у плану. Министарство рада је задужено за тај сегмент", рекао је Никитовић.

Додаје да су демографске стратегије углавном добро написане, али да је за најбоље резултате неопходна синхронизација између различитих планова који се тичу подстицања рађања, образовања становништва, контроле миграција.

Под економским миграцијама подразумевају се миграције које настају из потребе људи да нађу посао или побољшају животни стандард. Никитовић каже да је мит у јавности, али и појединим научним круговима, да су спољне миграције, односно миграције ван граница Србије, важнији фактор када говоримо о нашем становништву.

Подаци показују да су унутрашње економске миграције израженије и да је густина насељености у Београду седам пута већа од републичког просека.

"Доминантно су ту сконцентрисане управне и административне функције, акумулација капитала је највећа ту, у последњих двадесетак година и у Новом Саду. И када имате тако привлачно средиште, умањујете демографске капацитете региона и општина одакле становништво махом долази у Београд. То је јасна последица. Међутим, имате и ону врло важну индиректну демографску последицу, да ви умањујете фертилне капацитете, могућности становништва да се репродукују у мери у којој су хтели. Јер ако одлази, одлази углавном становништво које је у најбољим, не само радним, него и репродуктивним годинама, од 20 до 35 година", истиче Никитовић.

У селима најчешће остају мушкарци, што је како објашњава Никитовић део наше културе и традиције јер су мушкарци везани за земљу. Подразумева се да ће женско дете у породици отићи након удаје. Међутим, жене су доминантне када се посматрају миграције због образовања. Због тога је у Београду, Новом Саду и Нишу више жена него мушкараца у главном репродуктивном добу, док у селима остају махом неожењени мушкарци.

Песимистичне предикције броја становника Србије до 2052. године

Према званичним пројекцијама, у Србији би 2052. године могло да буде и мање од 5 милиона становника. Највећи број становника наша земља је забележила 1991. године, када нас је било 7,8 милиона. Од тада број становника константно пада, а просек година расте. Демограф Владимир Никитовић каже да пројекције указују на неповољан процес, али да можемо да поправимо старосну структуру.

"Дугорочно, стопе рађања су кључне, ту нема дилеме, а са друге стране битна је и миграциона компонента. Али оно што најчешће заборављамо, то је да имамо људе који данас живе. Стопе доживљења код нас су међу најлошима у Европи, што због стила живота, што због здравственог система. То ми зовемо превремени морталитет или превремена смртност, то су заиста смрти које се могу избећи и ми бисмо само ту уштедели невероватан број људи у које је већ уложено, који су образовани, а добар део њих јесу људи у репродуктивном добу, који на жалост завршавају свој живот пре времена. То је нешто што кроз ове пројекције се види да постоји капацитет за бољитак, али када је демографија у питању потребно је стрпљење и жеља већинског дела друштва да опстанемо", закључује Никитовић.

Подизању оптужног предлога претходиле су доказне радње, које је тужилаштво раније наложило полицији.

На градилишту приватног инвеститора крајем новембра обрушио се потпорни зид и део приступне саобраћајнице у комплексу Центара изврсности.

Према саопштењу врховног суда у Приштини, две жалбе поднео је кандидат Демократске партије Косова Беким Хаџију, а по једну су поднели: Уједињена ромска партија Косова, коалиција ПАИ-ПДАК-ЛПБ, Емилија Реџепи и Нова демократска странка из Призрена.

Врховни суд има пет дана да одлучи о жалбама, а уколико их одбије, отвара се пут за оверу коначних резултата парламентарних избора.

Након овере, у року од 30 дана мора да се сазове седница за конституисање новог сазива скупштине.

ЦИК је 31. јануара прогласио да је највише гласова освојио покрет "Самоопредељење" - 51,10 одсто, што му је донело 57 посланичких места у новом сазиву централне скупштине.

На другом месту је Демократска партија са 20,19 одсто И 22 посланичка места. Демократски савез је освојио 13,24 одсто гласова или 15 места. Алијанса за будућност добила је 5,90 одсто или шест мандата.

Српска листа је освојила девет мандата, а од загарантованих десет за српску заједницу, један је добила странка "За слободу, правду и опстанак".

Осталих десет мандата од укупно 120 освојиле су странке Рома, Бошњака, Египћана, Турака и других мањинских заједница.

Славко Kрунић сликар, каже: „Моје сликарство је усмерено ка имагинадном портрету, и свако може причу да измисли а да ја сам не инсистирам на тој причи, да не креирам биографије тих ликова, него их остављам посматрачу да их протумачи. Мени много значи, јер ми ове приче праве дистанцу од самих портрета самих слика, јер могу боље да их сагледам. Ја сам она врста аутора који ће више да се бави прошлошћу ових ликова него њиховом светлом будућношћу".

Хедонизам као страст, живот као храброст, слобода као исходиште. Приче из Париског хотела „Риц" дотичу личности које су обележиле једну епоху, од Хемингвеја и Мерлин Монро до доколичара који се враћа родном граду, и кроз сећања покушава да се врати себи самом, део су мозаика у којем могу да уживају прави хедонисти.

Сања Домазет књижевница, објашњава: „Постоји нека лажна озбиљност нека лажна трагичност у доба једног свеопштег недостатка етике па и естетике. Ми смо овде волели да понудимо једну нову естетику, нови поглед на свет, на живот, на људе, на љубав, на ерос. Тако да у књизи ће свако наћи макар по једну две приче које се директно на њега односе, где ће се пронаћи."

Сања Домазет и Славко Kрунић очигледно су сродне душе. У време короне изнедрили су Мале богиње, књигу о вилама које су унеле светлост у једно туробно време. Сада, Хедонисти доносе читаоцима нову радост и немерљиво задовољство, односно право уживање, а то је у суштини и смисао правог уметничког дела.

Како је рекла, у будућности би МОЛ управљао Нафтном индустријом Србије као већински акционар, док ће компанија из УАЕ бити присутна у органима управљања, што је за нас важно због искуства АДНОК-а у управљању великим системима и надгледању рада НИС-а кроз учешће у органима управљања.

"Имали смо веома продуктиван састанак са руководством АДНОК-а који је у одмаклим преговорима са МОЛ-ом о куповини удела Гаспромњефта у Нафтној индустрији Србије.

Ради се на томе да заједничка компанија АДНОК-а и МОЛ-а буде већински власник у НИС-у, док ће АДНОК имати веома значајно учешће у тој заједничкој компанији. То је за нас важно јер се ради о државној компанији УАЕ која има велико искуство у нафтном сектору, а која може да разуме државне интересе што је за нас од изузетног значаја", рекла је Ђедовић Хандановић која се на маргинама "Светског самита влада" састала са Омаром Ал Суваидијем и Насером Ел Мухаиријем.

Министарка је истакла да ће то бити значајно и због будућег рада рафинерије у Панчеву.

"Челници АДНОК-а су потврдили да им је циљ да рафинерија настави да ради и да повећава капацитете у будућности у складу са захтевима тржишта", навела је министарка, саопштило је ресорно министарство.

На састанку је разговарано и о куповини додатног удела Србије у НИС-у за пет одсто.

"Договорили смо се да наставимо конструктиван и транспарентан дијалог као што смо радили и до сада. Захвалила сам се што је АДНОК од почетка био у контакту са нама, као и са Канцеларијом за контролу стране имовине Министарства финансија САД (ОФАК), као што је била и Србија, залажући се за успостављање редовног снабдевања рафинерије сировом нафтом и продужетак лиценце", рекла је Ђедовић Хандановић.

Очекује да до краја фебруара буде завршена дубинска анализа пословања НИС-а, како би се стекли услови да се у марту потпише купопродајни уговор, у оквиру рока који је дао ОФАК односно до 24. марта. 

"ОФАК ће морати да одобри ту трансакцију како би се скинуле санкције НИС-у, што је наш дугорочни циљ", рекла је министарка.

На састанку одржаном на маргинама "Светског самита влада" Ђедовић Хандановић је разговарала и са Мухамедом Ел Рамахијем, извршним директором компаније Масдар која је значајан инвеститор у обновљиве изворе енергије у Србији о могућностима за развој партнерства са Електорпривредом Србије.

"Сумња се да су они, 26. јануара, у галерији УЛУС у Београду украли слику 'Успење', сликара Здравка Вучинића, коју су полицијски службеници пронашли и вратили власнику", наводи се у саопштењу.

Из МУП-а наводе да ће против осумњичених бити поднета кривична пријава у редовном поступку. 

Главни уредник Мет Мареј оценио је да је одлука "болна, али неопходна", уз образложење да се медиј мора прилагодити променама у технологији и навикама публике.

"Не можемо бити све за свакога", поручио је запосленима. Одмах након унутрашњег састанка, новинари су електронском поштом обавештавани да ли им је радно место укинуто.

Иако су се недељама уназад појављивале гласине о отпуштањима, обим резова изненадио је чак и искусне новинаре. Погођени су готово сви сегменти редакције, укључујући и инострана дописништва. Као посебно алармантна вест одјекнула је информација да су отпуштени сви дописници и уредници за Блиски исток.

Отказ усред ратне зоне

Међу отпуштенима је и дописница "Вашингтон поста" из Украјине Лизи Џонсон, која је извештавала о ратним сукобима у тој земљи.

"Управо сам отпуштена из 'Вашингтон поста' усред ратне зоне. Немам речи. Сломљена сам", написала је Џонсонова на друштвеним мрежама убрзо након што је примила вест.

Уз ову поруку означила је једну од својих старијих објава из јануара, у којој је отворено говорила о тешкоћама рада у ратној зони, али и поносу што извештава за редакцију као што је "Вашингтон пост".

"Буђење без струје, грејања или текуће воде. (Опет.) Али посао овде у Кијеву се наставља. Загревање у ауту, писање оловком – мастило се смрзава. Упркос томе колико овај посао може бити тежак, поносна сам што сам дописница 'Вашингтон поста'", написала је и тада.

Критике на рачун Безоса

Бројне јавне личности и медијски стручњаци осудили су овај потез. Бивша председница Представничког дома САД Ненси Пелоси упозорила је да "осиромашене редакције слабе демократију", док је некадашњи главни уредник листа Мартин Барон назвао дешавања "самонанетим уништавањем бренда".

Критике су посебно усмерене ка власнику листа, милијардеру Џефу Безосу, који се последњих недеља није оглашавао, упркос апелима новинара да интервенише. Према наводима из редакције, лист је у последње време губио претплатнике и због контроверзних уређивачких одлука, укључујући уздржавање од очекиване подршке Камали Харис на изборима 2024. године, у трци против Доналда Трампа.

Проблеми "Вашингтон поста" посебно долазе до изражаја у поређењу са конкурентом, "Њујорк тајмсом", који је последњих година бележио раст захваљујући улагањима у дигиталне производе и проширење понуде.

Одлука о гашењу спортске рубрике означила је крај једне ере у којој су у том одељењу стасавала нека од најпознатијих имена америчког спортског новинарства. Истовремено, симболичка тежина ових резова подсећа на славну прошлост листа, од афере Вотергејт коју су разоткрили Боб Вудворд и Карл Бернстин, до култне "Style" рубрике.

Многи у новинарском свету страхују да ово није само криза једног медија, већ знак дубљег проблема са којим се суочава квалитетно новинарство у дигиталном добу тражећи одговор на питање како сачувати утицај, кредибилитет и финансијску одрживост без одрицања од основних професионалних вредности.

Павле Мишић, ученик гимназије "Бора Станковић" у Врању, каже: "Награде ми не значе много, мени је најбитније знање и да мене занима то што ја све учим и радим. Награде су ми споредне."

Сада је ученик прве године гимназије "Бора Станковић" у Врању, поставља нове циљеве.

Гордана Станковић, професорка у гимназији "Бора Станковић" у Врању, додаје: "Надам се да ћемо надмашити, мада је то изузетан резултат, и поносни смо наравно као школа и ја као разредни старешина на ученика."

Прошле године Павле је направио робота који би превозио потенцијално опасан или тежак отпад. За тај изум освојио је друго место на републичком такмичењу из роботике. Припрема се за такмичења из математике, физике, хемије и биологије.

Павле Мишић, ученик гимназије "Бора Станковић" у Врању, објашњава: "Kвантна физика ме занима, и хемија, те мале честице од којих је све изграђено. Такође похађам и средњу музичку школу, свирам гитару."

Гордана Станковић, професорка у гимназији "Бора Станковић" у Врању, наводи. "Ми са њим на редовним часовима дамо одговарајући задатак који он мимо других ученика одради, мада свакако ту постоје часови додатног рада и различите ваннаставне активности у школи."

Павле са професорима ради по посебном наставном програму, за надарене ученике.

Оптужница је предата суду на потврђивање.

Допуна истраге је спроведена по налогу Апелационог суда у Нишу након што је два пута вратио решење о потврђивању оптужнице Вишем суду у Зајечару, с тим што је другог пута наложио да одлуку доноси потпуно ново судско веће и то Вишег суда у Неготину.

Тужилаштво је у оптужници предложило да суд Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића осуди на казне доживотног затвора.

Сумња се да су Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић 26. марта у Бањском пољу код Бора најпре аутомобилом ЈКП "Водовод", где су били запослени, ударили двогодишњу девојчицу и затим је ставили у возило.

Они су, како се сумња, њено тело бацили на депонију, одакле су га касније преместили. Тело девојчице није никада пронађено.

Радослав Драгијевић се сумњичи да је сину помогао да премести тело девојчице.

Рођени брат Дејана Драгијевића, Далибор Драгијевић, преминуо је 7. априла 2024. године у просторијама Полицијске управе у Бору током задржавања.

Ђуро Ђурић, члан Радне групе, каже: "Већи део дугова успели смо да отпишемо уз помоћ појединаца, рукометаша, играча, тренера и привредних субјеката. Овим путем бих се захвалио њима на тој помоћи. Такође, желео бих да нагласим да се Град укључио у активно решавање овог проблема. Главна порука свега је да ће се рукомет играти у граду и да се Рукометни клуб Пролетер неће угасити."

Традиција финалисте купа шампиона и првака државе су оно због чега се клуб попут "Пролетера" мора сачувати, наводе у Градској управи.

Симо Салапура, градоначелник Зрењанина, додаје. "Иницирао сам хитан састанак са Радном групом која сада води Рукометни клуб Пролетер који је у кризи. Упознали су ме са њиховим резултатима у протеклих месец дана, са финансијском ситуацијом у клубу, која није ни мало сјајна. Много је боља него што је била пре месец дана и верујем да ћемо, уз помоћ Града, ту финансијску ситуацију стабилизовати у наредном периоду."

Акција за спас Рукометног клуба Пролетер траје више месеци. Организована је у том периоду трибина "За спас Пролетера", упућивани апели за помоћ спортској јавности. Извесно је да следи реорганизација клуба и стварање тима са ослонцем на играче из Зрењанина и околине.

Горан Стојилковић, директор ХИП Петрохемија, каже: "То време смо искористили за мање радове који су могући у зимском периоду, јер хладноћа утиче на процесну опрему. То је омогућило Петрохемији да стартује данас и почињемо да добијамо примамарни бензин из рафинерије, што је наша основна сировина. Почињемо производњу, стартују све фабрике у Панчеву, а то су етилен и полиетилен, а 16. фебруара у Елемиру почиње производња синтетичког каучука."

Приликом припрема за старт производних погона из јужне индустријске зоне чује се често бука, а види и велики пламен на бакљи који обасјава читав град.

Горан Стојилковић, директор ХИП Петрохемија, додаје: "Панчевци ће приметити висок пламен, што је нормална технолошка појава приликом старта, и то је еколошки потпуно безбедно. Такође, безбедно је и за наше запослене и чуће се бука у појединим тренуцима, али то је уобичајено приликом старта фабрике и трајаће све то неколико дана док се не стабилизује рад фабрике."

Петрохемија запошљава 1 245 радника који се надају да неће више морати да обустављају производњу и да, ће као и до сад, без већих проблема снабдевати наше и инострано тржиште са полимерима високе и ниске густине, полиетиленским цевима и материјалима за прерађивачку индустрију.

Осуђен је првостепено на 13 година затвора у фебруару 2024. године, због наводних злочина према Албанцима у селу Бутовац, да би годину дана касније Апелациони суд поништио пресуду и процес вратио на почетак.

Сведок Гани Краснићи током данашњег испитивања није био конзистентан у садржају својих изјава на питања тужиоца, одбране и судског већа о познавању оптуженог.

"Данас смо саслушали човека у годинама. Сведока који у најмање четири досадашње изјаве није био у стању да каже једну реченицу на једнак начин два пута. То смо видели и данас. Он чак у једном сведочењу данас није био у стању да се држи једне конзистентне приче, него је на иста питања одговарао различито", рекао је бранилац оптуженог, адвокат Небојша Влајић, након завршеног рочишта.

Коментаришући првостепену пресуду Арсићу, Фонд за хуманитарно право у Приштини оценио је да се успоставља пракса у пресудама за ратне злочине у којој се не утврђују конкретне радње оптужених, већ се оне генерализују као радње групе, стварајући убеђење да један члан групе бива осуђен за инкриминишуће поступке других особа.

Ова пракса би требало да буде прекинута, и свака инкриминишућа радња оптужених требало би да буде образложена, са изрицањем казне за сваку од њих појединачно, након чега би се изрекла уједињена казна, наводи Фонд.

"На овај начин, јавност би имала много јаснију представу о томе за које злочине је оптужени осуђен", наглашавају из ФХП-а у Приштини.

Адвокат Влајић додаје да су изјаве сведока тужилаштва засноване на преношењу наводних сазнања других особа.

"Углавном је рекла-казала. Данас смо последње питање код овог другог сведока имали - Шта сте чули у селу о догађају који се десио? Какве везе има шта су они чули у селу? Шта сам ја чуо за судију овог суда, па то није никакав доказ. Видели смо у многим предметима да је било ирелевантно, али не би смело да има никаквог значаја, јер то је та доказна снага, доказа рекла-казала, која је равна нули", истакао је Влајић.

Арсић је ухапшен након пријаве Албанаца да је наводно починио ратни злочин, пошто није хтео да прода земљу особама које су му је претходно узурпирале и фалсификованим документима, уписале на своје име.

- Ове зиме, као и прошле, јако тешко набављамо пелет. Летос смо се снабдели одређеним количинама и сваког месеца смо покушавали да пронађемо још пар џакова, десетак џакова. Цена је порасла у односу на прошлу годину.

- Са пелетом сам се снабдео у току летњих месеци. Тада је било неупоредиво јефтиније. Мислим да сам пелет плаћао 26, 27 хиљада по тони. Сада, не само што је несташица, већ су и цене драстично порасле.

Мањих проблема у снабдевању пелетом било је и током децембра прошле године. У јануару је тржиште нормализовано, а од пре неколико дана пелета поново нема довољно.

Небојша Ћирић, шеф стоваришта, објашњава: "Била је повећана потражња. Тренутно пелета на стоваришту немамо. До прошле недеље смо имали у довољним количинама, међутим, нагло је скочила потражња. Очекујемо следеће испоруке крајем недеље или почеком следеће. Цена је 48 хиљада по тони. Осталих енергената имамо. Ту је све у реду."

Хладније време драстично је повећало потражњу за пелетом, па се на већини стоваришта све количине одмах распродају. Произвођачи кажу да тренутна несташица није вештачки изазвана.

Данко Пушичић председник Удружења пелетара Србије, додаје: "Kрајњи корисници у летњем периоду нису обезбедили потребну количину  за зиму за своја домаћинства. И они су сигурно очекивали, поучени искуством од претходних  година, да ће цена пелета  остати  иста,  или појефтинити у зимском  периоду.  Десило се то што  се десило,  да је ова зима хладнија у односу на  претходне зиме и  да  је потрошња са тим порасла, самим тим и потражња је већа."

Произвођачи пелета тврде да се највећи део производње пласира на домаће тржиште, док је извоз у констатном паду.

Данко Пушичић наставља: "Производња се одвија нормално. Србијашуме прате динамику. Очекујем врло брзо нормализацију, кад је у питању цена и количина на тржишту Републике Србије."

Апел произвођача је да корисници пелет купују искључиво у периоду мај – август, јер тада пелета има довољно и цена је много прихватљивија.

Заплењено је око 160 садница, као и осушене биљке марихуане. 

Командант Штаба за ванредне ситуације, министар унутрашњих послова Ивица Дачић, оценио је да се ситуација када је реч о временским приликама нормализовала у односу на протекли период, али је поручио да држава мора да буде спремна за појаву евентуалних ванредних ситуација и у будућем периоду. 

Дачић је навео да ће, због нормализације ситуације, штаб проценити када ће даље да одржава седнице, додајући да ће јавност бити о томе обавештена.

На седници је оцењено да је хидролошка ситуација у Србији тренутно стабилна, да се не очекују хидролошки проблеми у наредном периоду, као и да у овом тренутку нема појаве леда на српским рекама.

Директор "Србијаводе" Горан Пузовић навео је да је у претходних седам дана ситуација на српским рекама и водама била стабилна и да предузеће није имало никаквих активности.

В.д. директора Републичке дирекције за воде Маја Грбић изјавила је да је стање на рекама у погледу појаве леда стабилно.

"С обзиром на хидрометеоролошку прогнозу времена у наредном периоду која је углавном у плусу односно средња дневна температура износи више од плус 5 степени, температура воде на свим водотоцима је изнад нуле, тако да ништа не указује на неку појаву екстремно ниских температура да би дошло до појаве леда на нашим рекама.

Чаушић: Ситуација на терену стабилна, сектор нема интервенције због времена

Помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић изјавио је да је ситуација на терену, што се тиче реаговања Сектора за ванредне ситуације, апсолутно стабилна.

Чаушић је рекао да од протекле седнице штаба до данас нису имали интервенције које се тичу реаговања и отклањања последица временских неприлика.

"За разлику од других интервенција којих имамо од 90 до 100 на дневном нивоу", рекао је Чаушић. Он је напоменуо да су све ванредне ситуације укинуте још пре прошле седмице.

"С тим да ће у општини Прибој проглашена ванредна ситуација услед изливања реке Поблаћенице остати још неколико дана на основу информација које смо данас добили од колега са терена, док се не поправи путна инфраструктура", рекао је Чаушић. 

Николић: Повољна метереолошка ситуација у наредних 10 дана

Директор Републичког хидрометереолошког завода Југослав Николић изјавио је да се у наредних 10 дана наставља релативно повољна метереолошка ситуација без најаве екстремних појава које би могле значајније да утичу на саобраћајну инфраструктуру и људе и њихов свакодневни живот.

На седници Републичког штаба за ванредне ситуације Николић је рекао, да, када је метеоролошка ситуација у питању, у наставку прве половине фебруара, дакле у наредних десетак дана, очекује се честа појава слабих падавина, претежно у виду кише.

"Снег се прогнозира повремено у планинским пределима, а почетком следеће недеље, у понедељак и уторак, 9. и 10. фебруара, снег се очекује и у нижим пределима источне Србије, односно у Тимочкој и Неготинској крајини, уз снежни покривач од 5 до 10 цм. Као ретка појава, 10. фебруара, у уторак ујутру, краткотрајни мањи снежни покривач могући у Војводини и у другим нижим пределима, слично ситуацији коју смо видели пре три дана, у понедељак 2. фебруара", рекао је Николић.

Д. И. је осумњичена да је извршила продужено кривично дело Злоупотреба положаја одговорног лица из члана 227 става 3 Кривичног законика, а на основу одобрења Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, осумњиченој је одређено задржавање до 48 часова, и у том року ће бити приведена и саслушана у Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду.

НЛБ Комерцијална банка саопштила је да је Д. И. њихова бивша радница против које су поднели кривачну пријаву и да су оштећеним клијентима надокнадили штету.

"Овај глобални самит показао је да земље као што су УАЕ могу да буду домаћини глобалног самита и да је пре свега једна визионарска идеја председника шеика Мухамеда бин Заједа од пресудног значаја. Све што смо видели овде у Дубаију је нешто што је настало у последњих неколико деценија. Ово је један стварно грандиозни раст, може се поредити само са великим економијама као што је рецимо кинески напредак", рекао је Мацут у изјави новинарима.

Сматра, како каже, да и земље Залива имају огроман потенцијал, а да је емиратска политика, која је пре свега мирнодопска, производ тога.

Мацут је навео да су Емирати вероватно регионални лидер у сваком погледу и то не само у области енергије која је основа за њихов развој, већ и размишљања како да оно што имају као природни ресурс употребе за свој сопствени развој.  

“Подцртали смо нашу међусобну сарадњу која је већ дугогодишња и дубока и врло разграната. Надам се да ћемо наставити са пројектима које имамо са Емиратима", навео је Мацут.

Разговор са делегацијом из Парагваја

Последњег дана самита, како је навео премијер, разговарао је са делегацијом Парагваја и парагвајским председником Сантјагом Пењом за којег наводи да се веома интересује за ситуацију у региону Западног Балкана, позицију коју Србија има према АП Косову и Метохији.

Мацут је подсетио да је Парагвај једна од земаља које не признају једнострано проглашену независност тзв. Косова.

"У потпуности схватају нашу и позицију и односе које имамо и схватање тога ће пренети и својим колегама у суседству. Мислим да је њихово разумевање и наше и политичке ситуације или економске врло занимљиво и апсолутно подржавају и наш привредни раст и изузетно су и изненађени таквим привредним растом. Мислим да са њихове стране постоји велики интерес за сарадњу са Србијом", навео је Мацут.

Додао је да је Парагвај земља која поседује огромне ресурсе, огромна природна богатства и да имају слична размишљања у вези са енергетиком, јер не могу да се ослањају само на енергију која се добије из воде зато што је то застарели и дуготрајни процес. 

О темпу развитка Србије и Летоније

На завршном панелу о расту земаља, Мацут је разговарао са премијерком Летоније о сличностима и разликама између две земље и темпу развитка.

"Ми смо земље које су се брзо развијале у последњих 20, 25 година. На страни Србије је овај брзи раст који је настао у задњих десетак година. Летонија је као чланица Европске уније у предности због финансијских ресурса које имају, али и неке позиције, тако да су лакше пребродили енергетску кризу коју сви у Европи имају и нису постали зависни од гаса и од нафте која долази само са истока. Тако да сличности постоје, али и разлике", рекао је Мацут.

Додао је да је схватање проблема у Европи другачије од схватања у Србији. "Европа пуно ресурса троши на некакво одржавање конфликта који постоји између Русије и Украјине. То су била питања која су била намењена пре свега Европској унији, односно Летонији као чланици ЕУ, док је наш став да се тај конфликт мора што пре завршити", истакао је Мацут. Како је додао, заједнички је брзи развој, пре свега у области ИТ сектора.

У удесу су учествовала возила Хитне помоћи и путнички аутомобил.

Саобраћај у овом делу града функционише без проблема, а увиђај је у току.