Из НБС истичу да се на успоравање активности у прерађивачкој индустрији од октобра у највећој мери одражавају проблеми у производњи нафтних деривата, док се знатан раст производње у овој години бележи код моторних возила и аутомобилских гума.

Раст обима производње у рударству износио је 4,4 одсто, док је у енергетици забележен пад од 2 одсто услед нижих хидрорезерви у условима суше.

На раст активности у услужним секторима указује пре свега процењени реални раст промета у трговини на мало од 4,2 одсто, угоститељског промета од 1,5 одсто и промета у саобраћају од 4,7 одсто. Када је реч о туризму, број ноћења туриста био је мањи за 3,3 одсто у односу на прошлу годину.

На смањење активности у грађевинарству указује нижа вредност изведених радова за 8,4 одсто, што је утицало да инвестиције у основна средства остваре скроман раст од 0,9 одсто. Што се пољопривредне производње тиче, она је према процени РЗС, забележила пад од 0,3 одсто.

Просечна годишња инфлација у 2025. износила је 3,8 одсто, док је према процени РЗС међугодишња инфлација у децембру износила 2,8 одсто, што је у границама циља Народне банке Србије, који износи три плус минус 1,5 одсто.

Повољна кретања у 2025. настављена су на тржишту рада, где се бележи раст зарада и животног стандарда, као и даље смањење незапослености. Тако је просечна зарада номинално повећана за 11,2 одсто, док је њен реални раст износио 7,1 одсто, чиме је очувана куповна моћ становништва.

Према подацима Анкете о радној снази, стопа незапослености је у трећем тромесечју износила 8,2 одсто.

Када је реч о спољнотрговинским кретањима, према проценама Републичког завода за статистику, робни извоз би у 2025. требало да забележи раст од 8 одсто, упркос ниској екстерној тражњи, што је резултат раста извозних капацитета, пре свега у аутомобилској индустрији.

Истовремено, процењује се да је робни увоз био већи за 7,3 одсто, као резултат наставка увоза репроматеријала и опреме, али и већег увоза потрошне робе услед повећања расположивог дохотка становништва.

Сања Којадиновић, из Крагујевца, каже: "После 13 година борбе и девете вантелесне, срећа нам се осмехнула овде у Клиничком центру Крагујевац. Постали смо родитељи једног прелепог дечака Андрије, пре две године и неких месец дана. Једна порука за све будуће родитеље, нема одустајања."

Неплодност је проблем о којем се и даље говори тихо, готово стидљиво, иако погађа велики број људи. У овом центру свакодневно се срећу медицина и нада. Клинику води тим искусних стручњака, а према подацима, стопа успеха вантелесне оплодње ове године је око 35 процената, што је у складу са стандардима многих државних центара.

Проф. др Марија Шорак, руководилац Центра за биомедицински потпомогнуту оплодњу, објашњава: "Свакако, тај проценат успешности доста варира у зависности од тога коју смо методу користили, односно такође варира и у односу на године живота жена које су биле подвргнуте поступку.

Зидови центра испуњени су фотографијама деце рођене захваљујући овој методи. За парове који тек улазе у процес, те слике нису само декор. Оне су охрабрење. Разлози неплодности су мање-више слични.

Проф. др Марија Шорак, додаје: "Непроходни јајоводи или ниска оваријална резерва, неадекватно функционисање јајника, односно полицистични оваријални синдром, или мушки инфертилитет, неадекватан спермограм. Али, оно што јесте присутно, последњих година се то посебно види, то је да се млади људи касније одлучују да се остваре као родитељи."

Од 2023. године у Центру за биомедицинску методу уведена је процедура замрзавања јајних ћелија и сперматозоида код онколошких болесника.

Александра Гавриловић, ембриолог Центра за биомедицински потпомогнуту оплодњу, КБЦ Крагујевац, наводи: "Пацијенти морају да се јаве пре почетка циклуса терапије, било које онколошке терапије. Када заврше са терапијом могу да се јаве ради даље процедуре, после неког времена, уствари након излечења, да радимо даљи процес."

У породилиштима широм Србије данас се рађају деца за чији је живот први корак направљен управо у лабораторијама УКЦ Крагујевац. Њихов долазак на свет потврђује да се упорност, знање и савремена медицина могу спојити у оно што пацијенти најчешће називају чудом.

Зоран Бургић, потпуковник у пензији, каже: "Труба је у функцији командовања јединицама и са трубом се најављују одређене активности. У тим мирнодопским условима најављивало се буђење, па онда постројавање, подизање државне заставе, почетак наставе, ручак, повечерје."

Из касарни, труба је пронашла пут до народа. Постала је део свакодневнице, али и празника. Преселила се на свадбе, вашаре, у дворишта и ту се задржала. Тако су настала прва трубачка друштва. У другој половини 20. века јавља се читава генерација мајстора који су освајали и освајају награде на фестивалима. Многи од њих каријеру су започели у Гучи.

Владимир Ивановић, мајстор трубе из Загужања, додаје: "Кад сам видео Гучу, кажем: Шта је ово? Гуча ли је, не знам. И онда смо се такмичили те три, четири године и почели полако награде да нижемо. 2021. године најбољи оркестар, 2024. најбољи оркестар и 2025. поново најбољи оркестар."

Саша Крстић, мајстор трубе из Загужања, објашњава: "Не могу да вам опишем колико си срећан у том тренутку када те прогласе за прву трубу Гуче, то је највећи фестивал у свету за трубу."

Наследници већ имају темељ, за њих Гуча није само фестивал, већ мерило.

Ален Крстић, трубач из Загужања, наводи: "Моје жеље су да постанем као мој тата и бољи од њега. Мој тата је мајстор трубе и шампион Гуче и ја желим да постанем као он."

Млади уче од старијих који преносе занат као највредније наслеђе, а у музичкој школи уче се стрпљењу, даху и дисциплини.

Алекс Асановић, ученик, каже: "Свирам две године и мало су ми тешке композиције."

Нина Цветковић, ученица, додаје: "Трубу свирам већ две године, почела сам да свирам зато што сам видела од ујака и заволела сам трубу."

Владица Васић, професор трубе у Музичкој школи у Врању, закључује: "Сваки дувачки инструмент тражи одрицања. Један дан не вежбања је три дана враћања у форму."

Не свира се само нота, свира се осећање. Врањска труба има мекши тон, пуно украса. Она опонаша глас човека. Кроз њу се чује и жал и радост, носи топлину југа и благост која враћа у детињство. И зато се каже: "Када труба стане, стане и дан."

Калина Стојановић, члан ЦЗНТК "Абрашевић", каже: "Тренирам 4 године, овде је пуно забаве, пуно смеха, пуно народних игара и прелепо је."

Милена Стевановић, ветеран ЦЗНТК "Абрашевић", додаје: "У Абрашевићу сам пуних 40 година и нешто мало преко тога. Држи ме љубав према традицији, према културном насљеђу, а онда и та солидарност, наше дружење, играње пробе, путовања."

Ненад Јанковић, ветеран ЦЗНТК "Абрашевић", објашњава: "Гледамо једни на друге практично као на породицу. Сви смо некако различити, различитих и убеђења, схватања, али кад уђемо овде сви смо исти, то је што нас веже."

А највише љубав према музици и игри, за које кажу да су лек за душу.

Зоран Мијајиловић, шеф великог Народног оркестра "Абрашевић", наводи: "Тај склад музике, корака, песме, то је једноставно савршенство."

Кристина Тодоровић, фолклорни педагог и уметнички руководилац школе фолклора "Абрашевића", каже: "Овде се упознају и пријатељи, кумови и партнери, просто то су пријатељства за цели живот. Сваке године ми имамо све више и више чланова, имамо упис и реупис, значи два уписа у току године и заиста се трудимо да примимо сву децу која нам дођу."

Циљ је очување српске традиције, коју су чланови крагујевачког "Абрашевића" у протеклих 120 година представили широм света. Годишиње одрже стотинак концерата.

Илија Степановић, координатор делатности ЦЗНТК "Абрашевић", објашњава: "Оно што је интересантно то је да је српска култура и српска музика, песма, игра прихваћена свуда са овацијама, са једном онако топлом добродошлицом, са уживањем у ономе што ми радимо."

Да раде добро, потврђују и многобројне познате личности, које је "Абрашевић" изнедрио.

Владимир Ђорђевић, уредник програма ЦЗНТК "Абрашевић", додаје: "Успели смо претражујући архиву да видимо да је овде прве своје уметничке кораке направио и Мија Алексић, и Драгомир Фелба, затим Цица Перовић, Гидра Бојанић, Љуба Тадић. Овде је стасала и Јелена Томашевић и Даница Крстић, сада Катарина Богдановић, то су све гласови Абрашевића, да не заборавимо покојну Соњу Перишић."

Сви они део су монографије "Чувари традиције", коју је крагујевачки "Абрашевић" објавио поводом великог јубилеја. У Србији има укупно 10 културно-уметничких друштава под тим именом и два у Француској и Швајцарској.

Владимир Ђорђевић, уредник програма ЦЗНТК "Абрашевић", закључује: "Од других нас издваја то што у свим делатностима имамо запажене резултате."

Просторије центра пуне су пехара и признања из целог света. Највеће је из француског Дижона, из 1982. године када је "Абрашевић" постао светски првак фолклора. Нове странице историје и даље се пишу.

На јавни позив пријавило се укупно 21 удружење. 

Комисија је, у складу са унапред утврђеним критеријумима, извршила бодовање и дала препоруку да у Радну групу буде укључено шест удружења која су остварила највећи број бодова.

Од укупног броја пријављених удружења, 15 је испунило формалне услове јавног позива.

Имајући у виду друштвену осетљивост теме и значај обезбеђивања инклузивног и свеобухватног дијалога, министар је донео одлуку да у рад Радне групе буду укључена сва удружења која су испунила формалне и етичке услове јавног позива, уз уважавање препоруке Комисије.

Овом одлуком Радна група је формирана и чини је укупно 30 чланова - 15 представника удружења, као и 15 представника надлежних министарстава и органа који учествују у систему подршке родитељима - неговатељима.

Удружења која нису испунила формалне услове јавног позива, као и родитељи који нису чланови удружења, имаће могућност да активно учествују у оквиру јавних консултација и јавне расправе о Нацрту закона и доставе предлоге, сугестије и коментаре.

Министарство истиче да остаје посвећено транспарентном, одговорном и инклузивном процесу израде закона, са циљем да се донесу квалитетна, одржива и праведна решења у најбољем интересу родитеља - неговатеља и њихових породица.

"Кад погледамо уназад, ова година је била историјска, јер смо заједно радили на покретању нове ере односа између Сједињених Држава и Србије. Приоритет наше администрације је ширење партнерства са Србијом. У нашим односима је много потенцијала. Како је и државни секретар Рубио рекао након састанка са министром спољних послова Ђурићем, спремни смо да градимо обострано успешне односе са Србијом", навео је Титоло.

Како је рекао, следеће године нас очекује покретање првог Стратешког дијалога између САД и Србије.

"Овај дијалог ће отворити нове путеве сарадње у циљу стабилности, мира и просперитета за Америку, Србију и регион", поручио је Титоло.

Наредне године, САД прослављају 250 година америчке слободе и независности.

"Ово је посебна прилика да ојачамо везе између два народа, представимо наша достигнућа и градимо даље на темељима наших историјских успеха", навео је отправник послова Амбасаде САД у новогодишњој и божићној честитки грађанима Србије.

Олга Динић, пацијенткиња из Куле код Малог Црнића, каже: "Одличан човек као прво, понаша се исто као и сви ми. Увек нас дочека као да је сваки дан са нама, сасвим природно, нормално. Ако затражимо нешто, увек изађе у сусрет."

Своју посвећеност је још једном доказао када је Министарсто здравља увело двадесетчетворочасовне смене у домовима здравља, па је због недостатка лекара дежурао 23 ноћи, док није запослен нови колега како би поделили ноћне смене.

Доктор Емад Еслем, директор Дома Здравља у Малом Црнићу, додаје: "Никаква друга мотивација осим да пружиш некоме помоћ. Да он дође уплакан, а излази из ординације насмејан. То нема цену."

Доктор Еслем је Палестинац, рођен у Гази, у породици са дванаесторо браће и сестара. Од почетка рата послао им је више од 30 хуманитарних виза. Међутим, до Србије је стигао само његов брат Нафез са породицом и једна сестра која сада живи у Египту, а њени синови су остали код Емада, како би завршили студије у Србији.

Доктор Емад објашњава: "Када су прогласили мир, ја сам почео да губим своје најмилије и најрођеније. Први дан изгубим мог братанца, други дан сестрић, трећи дан још један братанац и од тада не слушам вести, јер могу само да чујем лоше вести. То је врло тешко, да је моја домовина, мој родни крај срављен са земљом. То је неприхватљиво и несхватљиво."

Када је са Иваном засновао породицу у Великом Црнићу, Србија је постала његова нова домовина.
Сви у кући говоре арапски, а синови су одлучили да крену путем медицине по узору на мајку и оца, који је за њих херој сваког дана.

Тамер Еслем, Емадов старији син, каже: "Зато што је мој тата. Зато што постиже све и зато што другима улепшава живот својом појавом, својим добрим духом, својим делима, не мисли лоше другима. Кад год је у ситуацији да помогне, он први излази у сусрет"

Бити мешовита породица верски и национално у малом месту, био је велики изазов за све укућане, али су они то претворили у предност, о чему сведочи и Адам Еслем, Емадов млађи син.

Љиљана Миленковић, Емадова ташта, наводи: "У данашње време јако је тешко наћи доброг зета, добру децу, добру ћерку и све то да уклопите. Хвала Господу Богу, нама је то Бог дао."

Веровали или не, Емада је стигло и оно неизбежно када живиш у стишкој равници. Са породицом обрађује 50 хектара земље, имају 100 оваца и десетак крава. Како тврди, пољопривреда је за њега хоби, који га одмара.

Према тужилаштву, “постоји основана сумња да су систематски злостављали албанске затворенике, мучећи их на нехуман начин разним средствима, као што су гумене палице, металне шипке, ударци ногама и песницама до бесвести, наносећи им телесне повреде и психичко насиље”.

Наводно, “окривљени је у саизвршилаштву, остављао затворенике без хране данима, озбиљно им је претио по живот и, као резултат континуираног премлаћивања и нечовечног поступања, они су патили у стању сталне анксиозности и страха”.

Дирекција полиције у Приштини је 21. априла објавила да су њени припадници тога дана ухапсили три бивша затворска чувара у Приштини и Липљану,  под сумњом да су починили ратне злочине против цивилног становништва током сукоба на Косову 1998–1999. године.

Најпре су у Липљану, на две одвојене локације, лоцирани и ухапшени Б. Т. и Н. Ч, док је трећи осумњичени, М. И, ухапшен у Приштини.

У духу мисије Црвеног Крста биле су и жеље деце и волонтера.

- Ја бих хтео да мој најбољи друг буде здрав и желео би да се играм са њиме.
- Јакну. Да добијеш јакну? Да.
- У овој години желим да буде што више срећније деце и надам се да ће што више деце да се прикључи организацији "Црвени Крст".

Најдубље и најважније жеље упућене су најмилијима.

- Ја бих желео диносауруса, за моју сестру једну луткицу, за моју најмлађу сестру неку звечкицу.
- Радост, љубав и срећу.
- За сву децу света и за тебе?
- Све, све.
- Ја сматрам да чаролија није само за малу децу већ и за одрасле и зреле људе, као и за одраслу децу. Мислим да свако треба да верује у чаролију и у чари Нове године.
- Захвална сам коме год да је измислио Нову годину, зато што верујем да је тај празник је посебан и оплемењује и ето имамо право да пожелимо нешто што иначе не би могли од родитеља.
- Не знам да ли су до вас дошле жеље наших малишана, али шта бисте Ви њима пожелели у 2026. години?
- Као Деда Мраз свакако свој деци света срећу, да свакога дана осећају љубав и да буду здрави. А волео бих да кажем да је једно од те деце мени дало ову честитку, и да ми је то улепшало читав дан.

Даровањем у предстојећим празничним данима размењујемо љубав и лепа осећања. Како би на најлепши начин испратили стару годину , а нову дочекали са надом и у весељу.

Суд је наложио да се наведени износи исплате са законском затезном каматом, почев од дана пресуђења па до исплате, у року од 15 дана од пријема преписа пресуде, под претњом принудног извршења. Захтев за исплату законске затезне камате за период од дана подношења тужбе до дана пресуђења одбијен је као неоснован.

У образложењу пресуде наведено је да је малолетни К. К. 3. маја 2023. године, са навршених 13 година и 10 месеци живота, у ОШ "Владислав Рибникар" коју је похађао, употребом ватреног оружја и муниције чији је власник његов отац Владимир Кецмановић, починио масовно убиство, приликом чега је малолетног тужиоца ранио пуцњем у леву ногу.

Иако је у тренутку извршења штетне радње малолетни К. К. био под непосредним надзором школе, суд је заузео став да су тужени родитељи одговорни за штету коју је њихово дете проузроковало, јер је она настала услед лошег васпитања, пропуста у васпитању и рђавих примера које су му дали, у складу са чланом 168 Закона о облигационим односима.

Суд је указао да је тужени Владимир Кецмановић малолетно дете обучавао руковању ватреним оружјем и водио га у стрељану, док је истовремено оружје и муниција чувано у породичном дому. Оцењено је да је у таквим околностима морао постојати знатно већи степен пажње и адекватно обезбеђивање оружја, имајући у виду узраст и психофизички развој детета.

Такође је наведено да је тужена Миљана Кецмановић била упозната са тим да њихов син похађа обуку у стрељачком клубу, као и да родитељи нису водили довољну бригу о начину на који је дете проводило време у периоду који је претходио догађају, омогућивши му да неометано планира и припрема извршење штетне радње у стану у којем је живео са њима.

Према оцени суда, масовно убиство у којем је К. К. усмртио 10 особа, од чега девет ученика, а ранио шесторо, представља "антисоцијално дело супротно основним друштвеним вредностима, те се његови поступци морају сматрати последицом пропуста у васпитању од стране родитеља".

Из тих разлога, суд је закључио да су Владимир и Миљана Кецмановић солидарно одговорни за накнаду нематеријалне штете малолетном тужиоцу, због телесне повреде задобијене ватреним оружјем, а приговори недостатка пасивне легитимације оцењени су као неосновани.

Против ове пресуде могућа је жалба Апелационом суду у Београду у року од 15 дана од дана пријема пресуде.

Тројица пријавељних за кривично дело ратни злочин против цивила и ратних заробљеника, недоступни су правосудним органима.

Шесторица оптужених се терете да су противзаконито заточили цивиле бошњачке националности, а потом су их заједно или појединачно у више наврата насилно одводили и убијали.

Тела убијених наводно су пронађена и ексхумирана тек након рата. У оптужници стоји да су убијени десетине цивила.

Оптужени су Брацо Марић (61), Драган Вукић, (55), Ранко Самарџија (65), Саво Јокић (63), Мишо Адамовић (54) и Милорад Каурин (56), пренели су федерални медији.

Пошто су јуче блокирале почетак радова на изградњи постројења за пречишћавање отпадних вода, полиција је привела 54 особе, које су затим, и пуштене без задржавања.

Кнежевић је поручио да ће ту остати док год то буде потребно и позвао премијера Милојка Спајића да дође да разговарају најавивши оставке на партијску и посланичку функцију уколико не буде усвојен његов предлог да ДНП изађе из Владе и власти у Подгорици.

Како је нагласио Кнежевић, планирају да остану ту док год је потребно, те да ово неће бити једина блокада данас, али није желео да открије где су их планирали.

"Наредних сати видећете где ће то бити, нећу да откривам. Нека министри који су планирали да ван Подгорице славе Нову годину, гатају како ће да прођу. Нека Спајић дође овде да разговарамо, јер ово није стока већ људи који су њега доминантно подржали на изборима, а онда је одлучио да нам пошаље полицију. Овде смо због јучерашње срамне акције полиције на челу са директором Лазаром Шћепановићем, уз координацију са министром Данилом Шарановићем и Спајићем“, рекао је Кнежевић.

Како наводи, велике полицијске снаге у Ботуну претресају куће и возила.

Тврдње о корупцији и најава оставки

Поновио је тврдњу да се иза пројекта изградње погона за пречишћавање отпадних вода Подгорице у Ботуну крије корупција.

"Мислим и на градоначелника Сашу Мујовића и сада га питам одакле му женин бутик у Будви, да ли је то био део посла који су направили са Турцима или још нешто и мисле да ће за то што су они корумпирани моћи да угрожавају животну средину у Зети и да ове људе угрожавају“, истакао је Кнежевић.

Кнежевић је најавио и оставку на лидерску позицију у Демократској народној партији и посланичку функцију уколико не буде усвојен његов предлог да ДНП изађе из Владе и власти у Подгорици.

"Ако Председништво не прихвати тај предлог, у што сумњам, ја ћу поднети оставку на место председника партије и посланика, и доћи ћу овде са овим народом да штитим интересе грађана Зете", додао је Кнежевић, који је Зећанин.

Како је раније саопштено, Председништво ДНП биће одржано после новогодишњих и божићних празника.

Софија Белотић, из Руме, објашњава: "Улогујеш се, имаш поље да захтеваш адресу, када твоја разгледница стигне у неки крај света, она се региструје, систем аутоматски твоју адресу додељује неком другом са другог краја света и тако се врти. Сазнајеш свашта. Кад сам почињала, није било прилике за путовања као сада, али је то била дивна прилика да обиђеш свет, да људима покажеш где ти живиш. И још нешто, поштанско сандуче није само место где се примају рачуни.

Број Софијиних разгледница из најудаљенијих крајева света из дана у дан се повећава, али и број градова које је на предлог нових пријатеља посетила. У Туристичкој организацији Руме кажу да, иако све ређе, људи купују разгледнице, романтичне ситнице које су промоција града.

Јелена Видаковћ, в.д. директор ТО Рума, додаје: "Значи много, разгледнице су заправо један мали али драгоцен чувар успомена, тако да ми у нашој туристичкој понуди имамо велики број разгледница, мислим да је то изузетан начин промоције нашег града и да то Софија ради добро."

Софија Белотић, из Руме, каже: "Обавезно напишем да је Рума један од ретких градова на планети који се налази тачно на пола пута између Екватора и Северног пола и да је у Руми вага најтачнија, и ако икада решите да посетите Београд и Србију, свој смештај нађите у Руми. Пуно ми је срце када видим да ми је тамо неко са севера Сибира послао разгледницу коју је писао руком, или да ће моје из Руме, Митровице или Шапца отићи на Аљаску. Осетиш живог човека, а то ми је јако важно. Путовања су нешто што заиста шири видике, незнање је јако незгодна ствар а путовати се може и физички, а може и на овај начин и ширити знање."

Виђене призоре са путовања, Софија бележи и телефоном а снимљене фотографије су мала уметника дела, као са разгледнице.

Киритимати, познатији као Божићно острво, најисточнији је део пацифичке острвске државе Кирибати.

Становници острва Киритимати навикли су да у нове године улазе први.

Сат времена касније, нова година стићи ће и на Нови Зеланд.

Аустралија је традиционално у 2026. годину ушла спектакуларним ватрометом изнад луке у Сиднеју.

После најмањег континента, нова, 2026. година стиже у Јапан, Северну и Јужну Кореју, а затим следе Кина, Малезија, Сингапур и Хонгконг.

Нова година у Европу стиже два сата пре него у Србију. Улазак у 2026. годину у 22 часа прослављају у Москви, Истанбулу и другим градовима.

Сат времена касније, Нову годину дочекују Хелсинки, Кијев, Букурешт, Атина…

Потом, нова година стиже и у највећи део Европе, који је у централноевропској временској зони, укључујући и грађане Србије.

После Северне и Јужне Америке, Нову годину последњи ће дочекати становници Америчке Самое, Хаваја и острва Хауланд.

"Поштовани грађани, срећна Нова година, а у нареднa 24 сата, верујем да ћемо се радовати феноменалним политичким вестима. Радили смо напорно, заслужили смо! Живела Србија", поручио је Вучић.

Председница Народне скупштине Ана Брнабић изразила је уверење да ћемо и у предстојећој години наставити да јачамо институције, дијалог и поверење, у интересу свих грађана.

"У сусрет Новој години, желим да вам упутим искрене честитке, са жељом да вам предстојећи дани донесу здравље, мир, личну и породичну срећу, као и снагу да заједно градимо стабилније и праведније друштво", навела је Брнабићева, саопштено је из њеног кабинета.

Kако је истакла, година за нама била је испуњена изазовима, али и приликама да покажемо одговорност, солидарност и посвећеност заједничком добру.

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали честитао је Нову годину свим грађанима Србије, са жељом да их током 2026. прате здравље, срећа и просперитет и уз обећање о даљем остваривању зацртаних циљева – за боље сутра свих грађана.

"Желим да вам нова година донесе мир, добро здравље и благостање. Да вам 2026. буде испуњена весељем и љубављу и да вас током године прати успех како на приватном, тако и на пословном плану. Ми ћемо и у 2026. години, без обзира на све изазове, наставити да остварујемо зацртане циљеве и да испуњавамо обећања која смо дали. Нећемо одустати од раста и развоја, од напретка наше Србије", поручио је Мали.

Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић честитао је свим грађанима Нову годину и предстојеће празнике са жељом да им донесе здравље, мир и напредак и поручио да ће Министарство унутрашњих послова наставити да ради још преданије како би се сачувала њихова сигурност и безбедност.

"У име Министарства унутрашњих послова и своје лично име, свим грађанима Србије желим да празнике проведу у миру, са својим најмилијима, уз одговорно понашање и међусобно уважавање и да нам наредна 2026. година буде успешнија у сваком погледу", поручио је Дачић.

И министар одбране Братислав Гашић упутио је честитку грађанима.

"Трајна је обавеза свих нас да будућим генерацијама оставимо сигурну, снажну и слободну државу, у којој се вреднују рад, част и одговорност. Нашу опредељеност да испунимо ту свету дужност показали смо у веома изазовној 2025. години, успешно савладавајући сваку препреку. Ваша подршка на том путу била је од великог значаја и у име свих припадника Министарства одбране и Војске Србије вам се на томе захваљујем.

"Нека нам Нова 2026. година свима донесе добро здравље, личну и породичну срећу, мир и напредак, као и још више разумевања, солидарности и вере у заједничке вредности које нас као народ повезују и чине снажнијим", поручио је Гашић.

Гашић је честитао Нову годину и припадницима Војске Србије.

Честитку грађанима Србије и српском народу у расејању упутио је и министар спољних полова Марко Ђурић.

"У часовима у којима стара година уступа место новој, сагледавамо оно што смо остварили и постигли, али и с пуно наде и ентузијазма правимо планове и ишчекујемо мноштво прилика које ће се отворити у наредних 365 дана", навео је Ђурић.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски упутила је честитке грађанима поводом предстојећих новогодишњих и божићних празника, уз уверење да ћемо и у времену које долази, заједно, стрпљиво и одговорно, наставити да градимо друштво у ком се поштује рад, чува достојанство и не заборавља ниједан човек.

"У овим празничним данима, када се окупљамо и подсећамо шта нам је заиста важно, желим да вам упутим искрене жеље и честитке. Празници нас увек подсећају на оне вредности које нас повезују, на породицу, заједништво и солидарност. Зато, нека вам ови дани донесу мир у срцу, топлину у домовима и снагу за сваки изазов", навела је Ђурђевић Стаменковски.

И председница Покрајинске владе Маја Гојковић упутила је честитку грађанима поводом предстојећих новогодишњих празника.

"У име Покрајинске владе и своје лично име, свим грађанима желим срећну и успешну 2026. годину. На прагу нове године, упућујем свима искрене честитке са жељом да им она донесе здравље, мир и љубав", наводи се у честитки Маје Гојковић.

На основу раније утврђених резултата ЦиK БиХ, након избора одржаних 23. новембра кандидат СНСД-а Синиша Kаран био је у предности у односу на противкандидата из опозиционог СДС-а Бранка Бланушу за више од 9.500 гласова.

Нове цене деривата важиће до 9. јануара.

Како РТС незванично сазнаје, једна особа је погинула.

На терену су ватрогасци-спасиоци, саобраћајна полиција и хитна помоћ.

Упозорава се и на ризик од "феномена банди, злоупотреба и чинова градског насиља, против којих власти намеравају да се боре кроз откривање окупљања појединаца са насилним потенцијалом".

"Циљ је повећање видљивости и обезбеђивање одвраћајућег присуства полиције у одређеним подручјима са великим прометом, уз подршку динамичног система за видео-патролирање“, наводи се у допису.

Од снага безбедности се, такође, тражи "да одржавају појачан надзор у осетљивим насељима или онима познатим по редовним епизодама градског насиља, прекршаја или сукоба између ривалских банди".

Предлаже се и неколико превентивних мера. На пример, од лица која обезбеђују социјално становање и управитеља најизложенијих локација и сектора тражи се да закључају приступ крововима зграда и да обезбеде контејнере за смеће.

Oд општина je затражено да идентификују и уклоне олупине аутомобила, гломазне предмете, контејнере и све објекте који би могли бити коришћени као пројектили или који би могли послужити као средство за паљење.

"Припадници Министарства унутрашњих послова у Прокупљу ухапсили су С. Л. (23) и Б. У. (25), држављане Албаније, због постојања основа сумње да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, саопштио је МУП.

Полиција је синоћ, заједно са Управом царина, приликом контроле комби возила "мерцедес" албанских регистарских ознака, којим је управљао С. Л., а у којем се као сувозач налазио Б. У., у шупљинама испод тапацира пронашла 28 пакета са 30 килограма и 896 грама прашкасте материје за коју се сумња да је кокаин.

Њима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Прокупљу.