Убрзо је са пратиоцима на својој друштвеној мрежи поделио и вести и утиске, а потом и слику председника Венецуеле Николаса Мадура, са, како је рекао, америчког ратног брода "Иво Џима", који га заједно са супругом Силијом Флорес превози у Њујорк, на суђење за, како се наводи, наркотероризам.

Научни сарадник Института за европске студије Рајко Петровић указује да је Падрино Лопес, венецуелански министар одбране, поручио свим Венецуеланцима да се организују и пруже отпор.

"Међутим, поставља се питање колико ће људи измучени економским и социјалним проблемима бити уопште мотивисани за тако нешто. Шансе су мале. Невероватно је да су америчке јединице спровеле врсту десанта у Каракасу и киднаповале Мадура и супругу. То указује да је у ужем окружењу Мадура већ било слабих карика, односно фигура које су биле спремне да сарађују са страним фактором како би Мадуро био скинут са власти", истиче Петровић.

Припрема, позор, сад

Американци су се четири месеца припремали за поморски десант на Венецуелу и истовремено појачавали притисак на тамошњу владу. Најмање 115 људи убијено је у америчким ударима на чамце за које Трампова администрација тврди да су кријумчарили дрогу. И то без одобрења Конгреса. Пентагон је распоредио 10 авиона "ф-35" у Порторику, носач авиона "Џералд Форд", осам ратних бродова, уз око 10.000 војника који су већ били у региону.

Трамп је овластио и Централну обавештајну агенцију (ЦИА) да спроводи тајне операције у Венецуели. Кад су Делте хеликоптером превезле Мадура и његову супругу на амерички ратни брод, Трамп је поручио да ће америчка војска остати у Венецуели док се не осигура миран трансфер власти. Венецуелом ће се, како тврди, управљати из Вашингтона.

Доцент Факултета политичких наука Марко Дашић истиче да "теоријски објашњено, Трамп спроводи политику доминације регионом који сматра својим задњим двориштем".

"Венецуела је полигон, пример. Битан моменат стратегије националне безбедности јесте чињеница да је Венецуела окарактерисана као актер који може бити мета и других актера за остваривање утицаја, који не припадају у западној хемисфери. У тим речима можемо прочитати имена Кине и Русије", закључује Дашић.

Рутама нафте

Да би се разумела претходна ноћ у Каракасу, мора се разумети макар претходних 25 година у Венецуели. Ера Уга Чавеза почела је 1999. редистрибуцијом националног богатства и поноса. Нафта је постала гориво унутрашње политике и спољнополитичког пркоса.

У том периоду, Венецуела се све чвршће везује за алтернативе Западу – Русију и Кину. Легат Мадура, кога је Чавез оставио земљи за наследника пре готово 13 година, много је слабији и оптерећен је економском кризом, те исељавањем готово осам милиона људи који су бежали од сиромаштва.

Резултате избора из лета прошле године нису признали ни опозиција ни Вашингтон. Иако је формални кандидат био дипломата Едмундо Гонзалес, који је тренутно у егзилу у Шпанији, њихова главна протагонисткиња је Марија Корина Мачадо, недавно награђена Нобелом за мир.

У питању је политичарка десне оријентације, са ореолом Мадурове жртве, која је и призивала америчке трупе на тлу Венецуеле. Петровић каже да верује да је на помолу прелазна влада.

"Ако Мадуров режим доживи дефинитиван крах, односно уколико његови сарадници не организују успешан отпор, а мислим да у томе неће успети, вероватно ће бити формирана некаква прелазна или провизорна влада. За очекивати би било да Мачадо буде та која ће преузети терет на себе док не буду организовани нови избори", наглашава Петровић.

Такође, истиче да нема никакве сумње како Трамп венецуеланску нафту сматра америчком, подржавајући тезу да су Американци почетком 20. века омогућили њену лакшу експлоатацију. Реч је о највећим резервама на свету, са више од 300 милијарди барела. Њена експлоатација падом Мадуровог режима одвијала би се несметано преко компанија смештених у Мексичком заливу.

Аналитичари сматрају да, уколико је амерички председник прву годину повратничког мандата у Белој кући заокружио Венецуелом, за крај би могао да остави Кубу.

Сједињене Државе су извеле војни удар на Венецуелу, у којем је председник Николас Мадуро са супругом заробљен и одведен из земље. Акцији су претходиле експлозије у Каракасу и ниски прелети хеликоптера изнад града.

Председник Сједињених Држава Доналд Трамп потврдио је на конференцији за медије да је у акцији током ноћи и јутра Мадуро "ухапшен и одведен". 

"По мом налогу, Оружане снаге Сједињених Држава извеле су изванредну војну операцију у главном граду Венецуеле. Огромна америчка војна моћ – из ваздуха, са копна и мора – употребљена је за покретање спектакуларног напада. Био је то напад какав људи нису видели још од Другог светског рата. Реч је о акцији против тешко утврђене војне тврђаве у срцу Каракаса, с циљем да се одметнути диктатор Николас Мадуро приведе правди", рекао је Трамп на почетку обраћања.

Нагласио је да је ово био један од "најупечатљивијих, најефикаснијих и најмоћнијих приказа америчке војне силе и способности у историји Сједињених Држава".

"А ако размислите, имали смо и неке друге успешне операције. Ниједна држава на свету не би могла да постигне оно што је Америка постигла јуче, или, искрено, у тако кратком временском периоду", закључио је Трамп.

"Војска Венецуеле била у пуној приправности, али смо их брзо надјачали"

Трамп је описао ток напада, наводећи да су најпре "све војне способности Венецуеле стављене ван функције".

"Током ноћи су успешно заробили Николаса Мадура. Била је ноћ. Каракас је углавном био у мраку. Заједно са њим, заробљена је и његова супруга Силија Флорес, и обоје се сада суочавају са америчким правосуђем. Мадуро и Флорес оптужени су у Јужном округу Њујорка због кампање нарко-тероризма против Сједињених Држава и њених грађана", навео је Трамп.

Објаснио је да је "Војска Венецуеле била у стању пуне приправности".

"Чекали су нас. Знали су да имамо много бродова на мору који су, условно речено, чекали. Знали су да долазимо. Били су у такозваној приправној позицији, али су били потпуно надјачани и веома брзо онеспособљени. Да сте видели оно што сам ја видео синоћ, били бисте веома импресионирани. Нисам сигуран да ћете икада моћи то да видите, али било је невероватно за посматрање", тврди амерички председник, уз нагласак да ниједан припадник америчке војске није погинуо или је повређен.

Подвукао је да је "Војска Сједињених Држава убедљиво најјача и најстрашнија војна сила на планети", са способностима и вештинама које "непријатељи тешко могу и да замисле".

"Данас смо поново поштована земља, можда као никада пре. Нигде на свету не постоји опрема какву ми имамо. То се види чак и ако погледате само бродове. Успели смо да зауставимо 97 одсто дроге која морем улази у земљу. Сваки брод, у просеку, однесе 25.000 живота. Ми смо то смањили за 97 одсто. А те дроге углавном долазе из земаља попут Венецуеле", истакао је Трамп.

"Управљаћемо Венецуелом све док не буде промишљене транзиције"

Навео је да ће Вашингтон управљати Венецуелом "све док не буде могућа безбедна, исправна и промишљена транзиција".

"Не желимо да се укључимо у ситуацију у којој би неко други преузео власт, а да добијемо исто оно што смо имали дуги низ година. Зато ћемо управљати земљом. Желимо мир, слободу и правду за велики народ Венецуеле, а то укључује и многе Венецуеланце који сада живе у Сједињеним Државама и желе да се врате у своју земљу. То је њихова домовина", закључио је Трамп. 

Више пута је поновио да САД не могу да "ризикују да неко други преузме Венецуелу, а да нема на уму добробит венецуеланског народа", нагласио је Трамп. 

"Деценијама смо имали такве ситуације. То више нећемо дозволити. Ми смо сада тамо. И оно што људи не разумеју – али ће разумети док ово говорим – јесте да смо сада тамо и да ћемо остати док не буде могућа одговарајућа транзиција. Дакле, остаћемо и у суштини управљати земљом све док не дође до исправне транзиције", рекао је амерички председник.

"Нафтни сектор у расулу, уложићемо милијарде долара"

Трамп је навео да је "нафтни сектор у Венецуели већ дуго је у расулу".

"Производња је била готово занемарљива у поређењу са оним што је могла да буде и што је могло да се постигне. Увешћемо наше велике америчке нафтне компаније, највеће на свету, које ће уложити милијарде долара, поправити тешко оштећену инфраструктуру – нафтну инфраструктуру – и почети да стварају приходе за ту земљу", изјавио је Трамп.

Амерички председник тврди да су САД спремне да "покрену други, много већи напад, ако се за тим укаже потреба".

"Заправо смо полазили од претпоставке да ће други талас бити потребан, али сада, по свему судећи, неће. Први талас, ако тако желите да га назовете, односно први напад, био је толико успешан да вероватно нећемо морати да изводимо други. Али смо спремни за други талас – и то много већи. Ово је била прецизна операција, али имамо припремљен и много већи талас, који, по свему судећи, неће бити потребан", рекао је Трамп. 

Нагласио је да ће "партнерство Венецуеле са Сједињеним Америчким Државама – земљом са којом сви желе да сарађују због онога што је у стању да уради и постигне – учинити народ Венецуеле богатим, независним и безбедним".

"Нелегитимни диктатор Мадуро био је главна карика у огромној криминалној мрежи одговорној за шверц колосалних количина у САД. Мадуро је лично надзирао сурови картел који је нашу земљу преплавио смртоносним отровом одговорним за смрт небројених Американаца. Мадуро и његова супруга ускоро ће се суочити са пуном снагом америчког правосуђа и биће изведени пред суд на америчком тлу. У овом тренутку налазе се на броду. Упутиће се, на крају, ка Њујорку, а затим ће, претпостављам, бити донета одлука између Њујорка и Мајамија, односно Флориде. Али имамо људе и имамо огромну количину доказа о њиховим злочинима, који ће бити изнети пред судом", нагласио је Трамп.

Истакао је да је "режим Мадура је испразнио своје затворе и послао своје најгоре и најнасилније монструме у Сједињене Државе да одузимају америчке животе".

"Долазили су из менталних установа и лудница. Долазили су из затвора и казнионица. Послали су дилере дроге, нарко-босове... Али тога више нема. Сада имамо границу кроз коју нико не пролази. Поред тога, Венецуела је једнострано запленила и продала америчку нафту, америчку имовину и америчке платформе, наневши нам штету од више милијарди долара. Урадили су то давно, али никада нисмо имали председника који је на то реаговао. Узели су сву нашу имовину. То је била наша имовина. Ми смо је изградили. Уместо да реагују, претходни председници су водили ратове удаљене 10.000 миља", рекао је Трамп.

Навео је да је "америчким знањем, енергијом и вештинама изграђена венецуеланска нафтна индустрија, коју је социјалистички режим отео силом током претходних администрација".

"То је представљало једну од највећих пљачки америчке имовине у историји наше земље – неки кажу и највећу. Огромна нафтна инфраструктура је одузета као да смо били деца, а ми ништа нисмо урадили. Ја бих нешто урадио. Америка никада више неће дозволити страним силама да пљачкају наш народ или да нас истискују из сопствене хемисфере", закључио је Трамп.

"Ником нећемо дати да се меша у нашу, западну хемисферу"

Трамп је истакао да је Венецуела, под Мадуром, "све више угошћавала стране противнике у нашем региону и набављала претеће офанзивно оружје које је могло да угрози америчке интересе и животе".

"Та оружја су коришћена синоћ, потенцијално у сарадњи са картелима који делују дуж наше границе. Све те активности биле су грубо кршење основних принципа америчке спољне политике, који датирају више од два века уназад – још од Монроове доктрине. И више неће бити тако. Заборавили смо је једно време, али више је не заборављамо. Према нашој новој националној безбедносној стратегији, америчка доминација у западној хемисфери више никада неће бити доведена у питање", тврди Трамп.

Амерички председник је говорио да су "деценијама друге америчке администрације занемаривале или чак доприносиле расту ових безбедносних претњи у западној хемисфери".

"Под администрацијом Доналда Трампа, поново успостављамо америчку моћ у нашем региону – и то на веома снажан начин. Будућност ће одређивати способност да се заштите трговина, територија и ресурси који су кључни за националну безбедност. Обезбедићемо границе, зауставићемо терористе, сломити картеле и заштитити наше грађане од свих претњи, спољних и унутрашњих. Другим председницима је можда недостајало храбрости, али ја никада нећу дозволити да терористи и криминалци некажњено делују против Сједињених Држава", закључио је Трамп.

Нагласио је да је "операција упозорење свакоме ко би угрозио амерички суверенитет или америчке животе".

"Веома важно – ембарго на сву венецуеланску нафту остаје у пуној снази. Америчка армада остаје у приправности, а Сједињене Државе задржавају све војне опције док наши захтеви не буду у потпуности испуњени. Сви политички и војни актери у Венецуели треба да разумеју – оно што се догодило Мадуру може се догодити и њима, ако не буду праведни и поштени према свом народу. Диктатор и терориста Мадуро коначно је нестао из Венецуеле. Људи су поново слободни. Америка је јутрос безбеднија земља и поноснија земља. И цела западна хемисфера данас је много безбедније место", рекао је Трамп. 

"Ускоро ћемо одредити који ће људи управљати Венецуелом" 

Трамп је током одговарања на питања новинара упитан и да ли управљање Венецуелом од стране САД значи и присуство америчких трупа на терену.

"Не страхујуемо од трупа на терену. Имали смо их и синоћ, на високом нивоу. Побринућемо се да се том земљом управља како треба", навео је амерички председник. 

На питање којим ће се тачно механизмом служити да управља земљом, Трамп је рекао: "Тренутно одређујемо људе, обавестићемо вас ко су они."

Упитан ко ће конкретно управљати Венецуелом, Трамп је одговорио тако што је руком показао ка себи и америчком државном секретару Марку Рубију, уз речи да ће "у великој мери, у одређеном временском периоду, то бити људи који стоје одмах иза њега".

Упитан да ли је био у контакту са опозиционом лидерком Маријом Корином Мачадо, Трамп је рекао да није и да би за њу било "веома тешко" да буде лидер Венецуеле.

"Она је веома фина жена, али нема подршку унутар земље, нити поштовање у самој Венецуели", истакао је Трамп.

Ипак, на ново инсистирање новинара да прецизира ко би унутар Венецуеле чинио ту групу људи која би би формално водила државу, Трамп је навео да је његов државни секретар Марко Рубио разговарао са Делси Родригес, потпредседница у влади Николаса Мадура и прва званичница која се јавно огласила после америчких удара.

Трамп је рекао да је Родригес изразила спремност да уради "шта год Сједињене Државе затраже".

То је за неке изненађење, с обзиром на то да су Делси Родригес и њен брат Хорхе, председник Националне скупштине, годинама били међу најватренијим браниоцима Мадурове власти.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

04.01.2026. Недеља Облачно и у већем делу хладно, док ће у јужним крајевима бити топлије. Ујутру на северозападу Србије са снегом, а у осталим крајевима са кишом која ће се локално ледити на тлу. Пре подне и средином дана у већем делу земље прелазак кише у снег, а само ће у јужним пределима током целог дана падати киша. Најинтензивније падавине очекују се у централном појасу земље (од западне и југозападне Србије, преко Београда, Шумадије, Поморавља и Хомоља, даље ка истоку - Тимочкој и Неготинској Крајини) и то повремено са влажним снегом уз формирање односно повећање снежног покривача висине од 10 до 20 cm, локално и 30 cm. Такође, у истој области у вечерњим и ноћним сатима локална појава ледене кише. Ветар слаб и умерен, на северу земље северни и северозападни, у осталим крајевима јужних праваца који ће у планинским пределима јужне Србије бити и јак, а током преподнева у централним пределима биће и у скретању на северни и северозападни. Најнижа температура од -1 до 4 °С, а највиша у већини крајева од 0 до 3 °С, само у јужним пределима од 9 до 14 °С. Формирање/повећање снежног покривача ≥ 10cm за 12 h .Локална појава ледене кише/росуље. Количина падавина већа од 20 l/m² за 12 h

05.01.2026. Понедељак Облачно и у већем делу хладно, нарочито на северу и западу Србије где се очекује ледени дан, када температура неће прећи 0 °С и у овим областима падаће углавном снег уз даље повећање висине снежног покривача, у осталим крајевима падаће снег и киша која ће се ледити на тлу и то нарочито у централном појасу земље (од југозападне и западне Србије, преко Срема, Београда, јужног Баната, Шумадије, Поморавља и Хомоља, даље ка истоку - Тимочкој и Неготинској Крајини), док ће на југу и југоистоку и даље бити топлије са кишом. Ветар слаб и умерен, у планинским пределима источне Србије и јак источни и југоисточни. Најнижа температура од -2 до 4 °С, а највиша од -1 до 3 °С, на крајњем југу и југоистоку земље од 8 до 12 °С. Снег, повећање снежног покривача, Ледена киша/росуља на ширем подручју, Количина падавина већа од 30 l/m² за 12 h

06.01.2026. Уторак Облачно и у већем делу хладно, нарочито на северу и западу Србије где се очекује леден дан, када температура неће прећи 0 °С и у овим областима падаће углавном снег уз даље повећање висине снежног покривача, у осталим крајевима падаће снег и киша која ће се ледити на тлу и то нарочито у централном појасу земље (од југозападне и западне Србије, преко Срема, Београда, јужног Баната, Шумадије, Поморавља и Хомоља, даље ка истоку - Тимочкој и Неготинској Крајини), док ће на југу и југоистоку и даље бити топлије са кишом. Ветар слаб и умерен, северни и севрозападни. Најнижа температура од -3 на северу до 8 °С на крајњем југоистоку, а највиша од -1 до 3 °С, на крајњем југу и југоистоку земље од 8 до 12 °С. Снег, повећање снежног покривача,  Ледена киша/росуља на ширем подручју

07.01.2026. Среда Олачно и у већем делу хладно, нарочито на северу и западу Србије где се очекује ледени дан, када температура неће прећи 0 °С и у овим областима падаће углавном снег уз даље повећање висине снежног покривача, у осталим крајевима падаће снег и киша која ће се ледити на тлу и то нарочито у централном појасу земље (од југозападне и западне Србије, преко Срема, Београда, јужног Баната, Шумадије, Поморавља и Хомоља, даље ка истоку - Тимочкој и Неготинској Крајини), док ће на југу и југоистоку и даље бити топлије са кишом. Ветар слаб и умерен, западни и севрозападни, на југу и истоку јужни и југоисточни. Најнижа температура од -3 на северу до 8 °С на крајњем југоистоку, а највиша од -2 до 5 °С, на крајњем југу и југоистоку земље од 6 до 11 °С. Снег, повећање снежног покривача, Ледена киша/росуља на ширем подручју. 

Акција која је трајала нешто дуже од три сата окончала је 13 година Мадурове владавине и представља прву америчку војну интервенцију у Латинској Америци од инвазије на Панаму 1989. године.

Док међународна заједница реагује са мешавином осуде и опреза, кључно питање остаје – како је овако брза акција против врховног руководиоца суверене државе уопште могућа.

Ноћ која је променила Венецуелу – анатомија војног удара

Око два сата после поноћи према локалном времену, становници Каракаса пробудили су се на звуке експлозија које су потресале прозоре широм града. Уследилa је координисана војна акција какву регион није видео деценијама.

Како пишу извештачи Си-Ен-Ен-а из Каракаса, одјекнуле су вишеструке детонације док су амерички хеликоптери прелетали престоницу Венецуеле, а изнад кључних војних објеката уздизао се густ дим.

Операција је наводно почела сузбијањем венецуеланске противваздушне одбране, тако што је америчка авијација "заслепила" противничке радаре, а ловци "стелтови" потом препознавали, означавали и гађали конкретне циљеве. Модел је предвиђен у анализи америчког стручног часописа Национална безбедност у октобру 2025. године.

Крстареће ракете испаљене су према извештајима локалних медија из правца Карипског мора, а уништено је неколико руских ракетних система "с-300" које је Венецуела набавила два месеца раније.

Срце операције чинила је елитна хеликоптерска јединица "Ноћних ловаца", која је према првим проценама превозила оперативце снага "Делта" на више локација широм Каракаса. Видео-снимци које су грађани поставили на друштвене мреже показују формације хеликоптера како лете ниско изнад зграда док у позадини одјекују експлозије.

Према изворима Си-Би-Ес њуза, операција заробљавања Мадура извршена је муњевитом брзином, тактиком "отми и бежи" у којој су оперативци "Делте", уз подршку агената Федералног истражног бироа (ФБИ), лоцирали, ухватили и одвели председника и његову супругу Силију Флорес.

Републикански сенатор Мајк Ли, који је разговарао са америчким државним секретаром Марком Рубиом, потврдио је да ће Мадуро у САД одговарати пред судом по кривичним оптужбама.

"Рубио не очекује даље акције у Венецуели сада када је Мадуро у америчком притвору", рекао је Ли, наглашавајући да су удари "изведени у циљу заштите и подршке онима који су спроводили налог за хапшење".

Мапа деструкције: Више локација, један циљ

Америчка војска погодила је стратешки одабране мете широм Венецуеле, дизајниране да парализују венецуелански војни одговор и омогуће безбедно заробљавање и одвођење Мадура.

Најзначајнији циљ био је Форте тијуна, највећи војни комплекс у земљи и место где се, према обавештајним проценама, Мадуро често скривао, пише Си-Ен-Ен. Низ зграда је веома оштећен. Такође, ваздухопловна база Карлота је погођена и "неутралисана" у првим минутима напада, преноси Вашингтон пост.

Удари су се проширили и на луку Гваира, кључну за венецуелански увоз и извоз, аеродром Хигероте у држави Миранда, као и ваздухопловну базу у Баркисимету. Околна насеља остала су без електричне енергије.

За сада није познато да ли има погинулих или повређених, иако министар одбране Падрино Лопес тврди да су удари погодили и цивилна подручја.

"Координисани излаз" – зашто је Мадуро ухваћен тако лако

Најзагонетнији аспект целе операције јесте невероватна брзина и прецизност са којом је америчка војска лоцирала и ухватила формално једног од најзаштићенијих лидера на свету.

Према ексклузивном извештају Скај њуза у ком се цитирају извори блиски венецуеланској опозицији, заробљавање Мадура можда уопште није било чисто војна операција већ "координисани излаз" – резултат тајних преговора у којима су високи венецуелански званичници пристали да предају председника.

Теорију може да поткрепи и понашање министра одбране после напада. У видео-поруци објављеној на државној телевизији, позвао је на отпор и најавио распоређивање трупа – али ниједном речју није поменуо спасавање или потрагу за Мадуром. За човека који би теоретски требало да буде у првим редовима одбране председника, ово је упадљиво одсуство.

Америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) годинама је градила мрежу унутар Венецуеле. У октобру 2025, Трамп је јавно потврдио да је овластио агенцију за тајне операције у тој земљи. Напад дроном на луку 24. децембра 2025, непосредно пре велике операције, могао је да послужи као тест реакције унутар земље и координације са "домаћим" сарадницима, о чему је писао амерички лево оријентисан магазин Интерсепт.

Дезертирања, издаје и подземна мрежа сарадника

Венецуеланска војска никада није била искључива у подршци Мадуру. Од 2019. године, више од 4.000 војника званично је дезертирало, а преко 1.400 их је пребегло у суседну Колумбију, писао је 2023. године шпански Паис. Многи високи официри су, према америчким обавештајним извештајима, приватно тражили од Мадура да одступи још пре шест година.

Посебно је значајна фигура Хуга Карвахала, бившег шефа венецуеланске војно-обавештајне службе кроз чак 10 година. Карвахал је 2019. прекинуо "пакт" с Мадуром и оптужио га за "наркотероризам" – пружајући потенцијално злата вредне информације америчким службама о структурама моћи, безбедносним протоколима и локацијама скровишта.

О улози Карвахала, али и Мануела Кристофера Фигере, бившег директора венецуеланске тајне полиције, у потенцијалном свргавању Мадура писали су и амерички медији попут Њујорк тајмса или Вашингтон поста.

Улога опозиционог покрета Марије Корине Мачадо остаје нејасна, али наговештајна. Добитница Нобелове награде за мир 2025. у интервјуима је одбијала да искључи војну акцију САД, изјавивши: "Ми нисмо хтели рат... Мадуро је објавио рат венецуеланском народу."

Дијаспора је такође играла одређену улогу. Од 7,9 милиона Венецуеланаца у емиграцији, 64 одсто њих, посебно у Америци, подржава војну интервенцију САД - далеко више од 25 процената у Венецуели, према извештају Њузвика.

Од блокаде до напада – пет месеци заоштравања

Јануарска интервенција није дошла изненада – била је кулминација систематске кампање притиска која је почела у августу 2025. године.

Трамп је тада наредио слање првих ратних бродова у Карипско море, да би до новембра америчка морнарица имала распоређено 11 бродова укључујући носач авиона, око 15.000 војника, "ф-35" стелт ловце и дронове, према извештају часописа Национална безбедност.

Операција "Јужно копље" званично је покренута 13. новембра 2025, а до краја године америчка војска је извела најмање 30 удара на бродове за које су тврдили да превозе дрогу, убивши више од 105 особа.

Кључна тачка била је 24. децембра прошле године, када је ЦИА извела први напад дроном на копну Венецуеле, удар на док који је наводно користила једна од банди.

Мадуро је 2. јануара понудио преговоре о дроги и нафти, пише Ен-Би-Си. Двадесет четири сата касније, јединица "Делта форс" је била у Каракасу.

Случај "Норијега" и Венецуела без Мадура

Трамп је у првим реакцијама посредно направио поређење са инвазијом на Панаму, где су америчке снаге 1989. године ухватиле Мануела Норијегу, војног генерала и диктатора Панаме у периоду од 1983. до 1989. Симболично, Мадуро је ухапшен тачно 35 година пошто је Норијега предат америчким властима (3. јануар 1990. године).

Међутим, разлике су драматичне. Панама је имала 2,4 милиона становника и 12.800 војника од којих само 4.000 борбено спремних. САД су већ имале 13.000 чланова трупа стационираних у такозваној "зони канала".

С друге стране, Венецуела има 28 милиона становника, 130.000-160.000 активних војника, милицију, територију 12 пута већу од Панаме, и одређену подршку Русије, Кине и Ирана.

Питање које сада лебди у ваздуху јесте шта следи – да ли ће венецуеланска војска наставити отпор без Мадура, или ће се структуре власти распасти. Министар одбране Падрино Лопес најавио је "масовно распоређивање" снага и позвао на отпор, али без јасне стратегије.

Такође, америчка интервенција у Венецуели поставља преседан за међународни поредак. Војна акција против суверене државе, без одобрења Уједињених нација, чак и Конгреса, директно подрива принципе на које се САД позивају када осуђују "руску агресију у Украјини".

Као што примећује правник Дејвид Крејн у тексту за стручни амерички часопис Џурист уочи америчке специјалне операције: "Када САД занемарују правне границе употребе силе, подривају саме норме на које се ослањају да осуде агресију другде."

Трамп је заказао конференцију за штампу на Флориди за 17 часова према средњоевропском времену. Свет чека одговоре.

У саопштењу Удружења наводи се да је спомен-плоча поливена фекалијама.

"Ово није 'инцидент'. Ово није 'вандализам'. Ово је расизам", поручило је удружење Опре Рома Србија и истакло да то није напад само на Роме, већ на Београд и идеју града да буде цивилизован.

"Када је, после дуге борбе, град Београд назвао парк по Душану Јовановићу, то је био чин признања и порука да се сећање на дете убијено из мржње чува. Скрнављење табле је директан напад на ту одлуку града и на поруку: ово памтимо, овде нема места расизму", наводи се у саопштењу.

Истиче се да тај чин није настао случајно, већ је последица атмосфере у којој се расизам према Ромима годинама релативизује и нормализује у јавном простору.

Удружење тражи од министра унутрашњих послова Ивице Дачића да се починиоци хитно идентификују и ухапсе, да се дело процесуира као дело из мржње и најстроже казни, јавну, јасну и недвосмислену осуду МУП и сталну заштиту меморијалних места жртава злочина из мржње.

"Позивамо и све политичаре, без изузетка, да стану у одбрану државе и њених принципа: закона, Устава и достојанства сваког грађанина. Тражимо да јасно кажу како ће бити проактивни: шта ће предузети да се говор мржње сузбије, да се меморијална места заштите и да се расизам према Ромима престане толерисати", додаје у саопштењу.

Чин скрнављења спомен-плоче Душану Јовановићу оштро је осудио и председник Ромске партије Срђан Шајн.

Шајн каже да посебно забрињава чињеница да се јуче нико од представника власти није огласио нити осудио тај вандалски чин.

"Ћутање представника власти, на јучерашњи догађај, јасно показује да је њихова наводна антифашистичка борба искључиво декларативна и да служи у маркетиншке сврхе, без икакве стварне емпатије према жртвама насиља", поручио је Шајн и власт општужио да Роме третира другоразредну категорију становништва.

У недељу, 4. јануара, очекује се формирање, односно повећање снежног покривача висине од 10 до 20 центиметара, локално и 30 центиметара.

"Такође, у истој области у недељу у вечерњим и ноћним сатима, као и почетком следеће седмице (од 05. до 07. јануара) очекује се локална појава ледене кише, док се даље повећање снежног покривача очекује само на северу и западу земље", истиче се у упозорењу.

Истичу да су могући проблеми у саобраћају и снабдевању становништва животним намирницама, топлотном и електричном енергијом, као и да је могућа тотална блокада саобраћаја, велике штете на преносним системима – далеководима, повреде пешака, оштећења стабала, штете на шумама, дрвећа у парковима.

"Услед таложења и залеђивања могуће су штете и на системима електричне железнице, жичарама, ТВ торњевима и другим антенским стубовима", додаје РХМЗ.

Републички хидрометеоролошки завод издао је посебно упозорење за подручје Београда.

"У недељу, 4. јануара, на подручју Београда облачно и хладно са влажним снегом уз снежни покривач висине од 10 до 20 центиметара. Почетком следеће седмице (од 5. до 7. јануара) очекује се и локална појава ледене кише", истичу из РХМЗ-а.

Гужва на наплатним рампама код Пожеге, стварају се колоне

Како јавља извештач РТС-а, на подручју Пожеге пада снег, који отежава саобраћај.

На петљи Ариљска рампа, које је уско грло и раскрсница за путнике са Златибора, или Београда ка наплатној рампи Прилипац или државним путевима, стварају се колоне.

Ту долази до загушења саобраћаја, али саобраћајна полиција регулише саобраћај.

Станић каже да у року од две недеље може да се очекује поновни почетак прераде сирове нафте у рафинерији Панчево, тако да се говори о 17. јануару. 

"Ми заиста верујемо, имајући у виду да је сада добијена та оперативна лиценца, да ће и после 23. јануара бити продужена и да ће једноставно бити успостављено нормално снабдевање рафинерије Панчево сировом нафтом" наводи Станић.

Најгори или најбољи сценарио

Како каже, уколико би дошло до најлошијег сценарија, потребно је попунити резерве и да се омогући снабдевање и из домаће понуде тржишта нафтних деривата у Србији на одређено време.

"Највише очекивани сценарио у наредном периоду, јесте да су се ипак створили услови за наставак функционисања НИС-а, а да је то последица близине коначном договору да се једноставно руски удео препусти, односно прода мађарском МОЛ-у, који је сада најизгледнији кандидат", објаснио је Станић.

Ипак, како наводи Станић, није потврђено да је мађарски МОЛ једини потенцијални купац, али све указује на то да ће доћи до финалног склапања купопродајног уговора.

Сматра да када је реч о спремној количини терета за испоруку Србији, то може у значајној мери да се реализује, односно испоручи до 23. јануара, али се поставља питање да ли и други танкер може да се испоручи за кратко време.

"Битна је, пре свега, испорука сирове нафте, дакле да ће ЈАНАФ моћи да снабдева и даље рафинерију, али треба сачекати прве информације са терена, да ли је то могуће. Требало би да буде, имајући у виду да то није само сирова нафта и прерада, већ функционисање и у оквиру финансијског система, несметано, што значи да би и платне картице могле опет да буду у употреби", наводи Станић.

Повратак изгубљеног тржишта

Истиче да би то имало позитивну страну и код НИС-а, имајући у виду да би могао да се поврати део изгубљеног тржишта.

Како каже, продужавање лиценце говори о томе да се Америка слаже са другом страном, у овом случају купцем. Ипак, Станић оставља могућност да би ствари могле да се закомпликују.

"Али се опет оставља питање да ли ће руска страна постављати неке услове самом МОЛ-у и да наравно то буде прецизирано и самим уговором који би после Американцима био достављен на одобрење. Условно речено, онда би они могли да нађу одређене замерке и кажу 'чекајте, ипак то не може, или измените то, имате тај неки рок, или опет укидамо оперативну лиценцу'", објаснио је Станић.

Станић истиче да  верује да су те ствари већ договорене, имајући у виду да је оперативна лиценца дата.

"Они су могли да кажу, океј, ви имате простора до 24. марта да преговарате, лепо је што преговарате, али да видимо ми конкретно шта је тај уговор, а не овако да вам дајемо оперативну лиценцу. Међутим, како су је дали, ми опет верујемо да је неко поверење превладало сумње", закључио је Станић.

"То је момак из околине Ваљева. Он је радио као обезбеђење, био је на вратима и пуштао ту омладину у бар. Међутим, када су му први гости рекли шта се догађа, да је ватра, он је ушао и изгурао неколико деце и онда се поново враћао и у том спасавању се некако заглавио. Много добро га је описала једна Францускиња која је изашла одмах када се запалило. Упозорила га је и одмах је ушао. Херојски је поступио. Надам се да није платио животом. Знам га лично, знам му родитеље. Ето, он је спасавајући остале, надам се да није истина, платио главом", емотивно прича Калајџић.

Када је реч о српској деци која су повређена, Калајџић каже да један од њих живи на 20 километара од Кран-Монтане, а да је други момак из овог одмаралишта где живи са родитељима.

Трагедија је ујединила Србе у овом делу Швајцарске.

"Доста смо се солидарисали. Има доста наше деце која су била ту около. Имам пријатеље чија су деца била ту, али су изашли 15 минута раније, тек да промене бар, срећом. Сада смо сви ту, зовемо се, распитујемо се треба ли некоме нека помоћ", објашњава Калајџић.

Као још једног хероја истиче Српкињу из околине Бијељине која ради као добровољни ватрогасац.

"Звао сам је да је подржим. Она је видела сву ту децу која су изгорела. Износила је и живе и мртве. И стварно смо се сви сјединили да помогнемо коме треба помоћ", рекао је Калајџић.

Тренутну ситуацију у овом швајцарском зимском одмаралишту описује као "много тужну".

"Свет се ућутао, сви су се затворили у себе. Идемо тамо, носимо цвеће, палимо свеће, међутим, амбијент је јако тужан", објашњава Калајџић.

Наводи да и даље људи одлазе на место трагедије како би одали почаст настрадалима у трагедији.

"Не знамо сами како да се понашамо, шта да коме кажемо. Гледамо се немо. Ситуација је много компликована и много тужна и жалосна. Мислим да нико нема речи да каже тим људима. Познајем пар људи који су изгубили своје. Не знаш шта да им кажеш, коју реч утехе", каже Калајџић.

Надлежни још утврђују узроке трагедије, а Калајџић каже да и даље нема званичног саопштења како је дошло до пожара.

"Пријатељ ми је командант ватрогасаца који су гасили пожар. Разменили смо синоћ пар речи. Објаснио ми је да нико неће да дâ неку прогнозу. Судећи по причама те деце која су била ту и којa су све виделa, плафон се запалио. С обзиром да су то била деца млађа од 20 година они су то можда схватили као игру. Није био нико старији да реагује, да их евакуише", наводи Калајџић.

Додаје да у свему има доста "фаталности".

"Сада ћемо тражити одговорне, има вероватно кривaца, али највећи кривац је фаталност да се то тако издешавало, да је неко хтео да буде тако не би могао то изрежирати", уверен је.

Додаје да се незванично прича да је све почело паљењем ватромета.

"Један конобар је подигао конобарицу која је имала ту свећицу или петарду. Запалила се та акустична пена на плафону. То сви причају и то је сада полуофицијелно. Истрага ће показати шта је у питању", истиче Калајџић.

Николас Мадуро рођен је 1962. године у Каракасу. Његов отац је био синдикални вођа, а Николас је кренуо његовим стопама. Током средње школе, био је активан у студентској политици и председник студентског савеза. У политику је ушао током осамдесетих, када је као незванични синдикалиста представљао возаче аутобуса Метроа Каракас.

Током деведесетих био је једна од кључних личности у оснивању Покрета за Пету републику (МВП), који је подржао Уга Чавеза на председничким изборима 1998. године.

Мадуро је 1998. био изабран за посланика МВП у Дому посланика, затим у Националној уставотворној скупштини 1999. и напослетку у Народној скупштини Венецуеле 2000. године.

Од 2005. године до 2006. године био је портпарол Скупштине, а од 8. августа 2006. године до 15. јануара 2013. године министар спољних послова Венецуеле.

Чевезов миљеник и наследник

У обраћању нацији 8. децембра 2012. године, председник Уго Чавез позвао је грађане да у случају његове смрти изаберу Мадура за новог председника.

Тако је и било. Након Чавезове смрти 5. марта 2013. године, Мадуро је био вршилац дужности председника до 14. априла. Тада је на превременим председничким изборима изабран за новог председника Венецуеле, победивши противкандидата Енрикеа Каприлеса са 1,5 одсто гласова разлике.

Поново је изабран 2018. и јула 2024. године, али су ови изборни процеси наишли на осуду међународне заједнице и опозиције због оптужби за нерегуларности.

Без харизме, али и огромних прихода од нафте које је имао његов револуционарни ментор Уго Чавез, групе за људска права оптуживале су Мадура да се ослања на потпуни ауторитаризам како би се одржао на власти.

САД су током 2017. године увеле санкције против Мадура и забраниле му улазак на територију САД због, како си навели, диктатуре, непоштовања народне воље и репресије политичких неистомишљеника.

За информације које би довеле до његовог хапшења, САД су у августу прошле године повећале награду на 50 милиона долара, подстичући на тај начин његове лојалисте и узак круг сарадника да га издају.

Возач аутобуса, гитариста и играч бејзбола

Мадурова биографија обилује занимљивостима. Након завршетка средње школе неколико година је радио као возач аутобуса. Управо у том периоду почео је његов успон као синдикалног вође, што му је касније омогућило да постане кључни савезник Уга Чавеза.

У младости је био велики љубитељ рок музике и свирао је гитару. Био је члан локалног рок бенда "Енигма". И данас је познат као љубитељ Лед цепелина, Дип парпла и Џона Ленона.

Kао младић, Мадуро је био страствени играч бејзбола. Медији су преносили да му је један скаут из америчке професионалне лиге наводно понудио уговор, али је он ту понуду одбио како би се посветио политици.

Заједно са супругом Силијом Флорес, Мадуро је био следбеник индијског духовног гуруа Сатија Саи Бабе. Посетио је овог гуруа у Индији 2005. године, а у његовој канцеларији је наводно дуго стајала слика овог духовног вође.

Воли да плеше салсу, а своје плесачко умеће неретко је показивао и на јавним скуповима, чак и у последње време када се све више говорило о могућем америчком нападу.

Мадуро покушава да се представи као "раднички председник", а постоје наводи да управо због те репутације намерно погрешно говори енглески језик.

Два брака и "прва боркиња"

Мадуро се женио два пута. Његов први брак био је са Адријаном Гером Ангуло, са којом има јединог сина, Николаса Мадура Геру познатог и као "Николасито", који је именован на неколико високих владиних позиција, шефа Специјалног инспектора председништва, шефа Националне филмске школе и место у Народној скупштини.

У јулу 2013. године оженио се Силијом Флорес, адвокатицом и политичарком која га је заменила на месту председника Народне скупштине у августу 2006. године, када је он поднео оставку да би постао министар спољних послова, поставши прва жена која је обављала функцију председника Народне скупштине.

Њих двоје су били у вези од деведесетих, када је Флоресова била адвокатица Уга Чавеза након покушаја државног удара у Венецуели 1992. године, а венчали су се након што је Мадуро постао председник.

Мадуро је одбацио традиционалну титулу "прва дама", сматрајући је буржоаском. Уместо тога, увео је термин "прва боркиња" како би нагласио револуционарну прошлост своје супруге Силије Флорес и њену улогу у Боливарској револуцији.

Према речима стручњака за заштиту од пожара који су говорили за Њујорк тајмс, флешовер је честа и изузетно смртоносна појава у којој се пожар у затвореном простору муњевито шири, тако да готово све у просторији плану готово истовремено.

Надлежни су навели да се то највероватније догодило у бару Le Constellation, у скијалишту Кран Монтана, где је ватра захватила објекат, изазвала најмање једну експлозију и усмртила 40 људи. Локална главна тужитељка Беатрис Пијуд изјавила је на конференцији за новинаре у петак да први налази указују на то да је пожар избио од прскалица причвршћених за флаше шампањца, које су држане превише близу плафона.

Када се пламен у просторији брзо не угаси, врући гасови се подижу ка плафону и шире топлоту по целом простору, објашњавају стручњаци за пожаре. Температура може нагло да порасте и до око 540 степени Целзијуса (1.000 степени Фаренхајта), при чему све у просторији може истовремено да се запали, наводи Америчка асоцијација за заштиту од пожара.

"Сво дрво, сва седишта, сва декорација и све остало у просторији загреју се до температуре паљења", рекао је Стив Кербер, извршни директор Института за истраживање безбедности од пожара при Институту за заштиту од пожара у Мериленду. "Ако имате веома запаљиве материјале, попут пластике, све се дешава веома брзо."

Код флешовера, пламен може да се прошири од свеће до софе, затим на тепих и на остатак просторије у року од три до пет минута, у зависности од врсте материјала који се налазе у простору, рекао је Кербер.

Том приликом страдају и људи који се налазе унутра.

Према наводима Националне асоцијације за заштиту од пожара, чак ни ватрогасац у пуној заштитној опреми вероватно не би преживео флешовер. "То су температуре далеко изнад онога што је могуће поднети приликом дисања", рекао је Кербер.

Флешовери се често јављају током пожара. "Флешовери се дешавају сваког дана широм света", каже Кербер. "Сваки велики пожар има једну или више просторија које прођу кроз фазу флешовера."

Флешовер је био укључен и у пожар у ноћном клубу у Роуд Ајленду 2003. године, у којем је погинуло 100 људи — трагедију за коју Кербер каже да пожар у Швајцарској подсећа на њу. У том случају, пиротехника коју је користио бенд током наступа у клубу "The Station" запалила је звучноизолациону пену на зидовима и плафону.

Ипак, флешовери се могу спречити. Прскалице (аутоматски системи за гашење) могу зауставити пожар пре него што достигне ту фазу, истиче Кербер, као и поштовање противпожарних прописа, укључујући забрану постављања запаљивих материјала на плафоне у затвореним просторима

Главна тужитељка кантона Вале Беатрис Пилу рекла је да је пожар највероватније избио због прскалица.

"Тренутно претпостављамо да су пожар узроковале прскалице које су биле закачене на боце шампањца и које су биле превише близу плафону. Ово је довело до брзог ширења пожара", навела је Пилу на конференцији за медије.

Како преносе медији, истрага се фокусира на материјале који су коришћени у дискотеци, али и колико се примењивале противпожарне мере и да ли је унутар ноћног клуба било више људи него што је дозвољено.

Троје држављана Србије повређено је у пожару, а један се води као нестао, рекао је за РТС амбасадор Србије у Швајцарској Иван Трифуновић. Нагласио је да и даље нису утврдили да ли је реч о истим особама које су швајцарске власти навеле као повређене држављане Србије.

"Наставићемо улагање у војску, наше специјалне јединице, више наших специјалних јединица и свима желим добру срећу и много успеха", рекао је Вучић после обиласка завршних радова на новом објекту за смештај и обуку припадника Одреда "Кобре" у касарни "Васа Чарапић".

Додао је да објекат има десет хиљада квадратних метара, у шест нивоа и да ће га користити и друге српске специјалне јединице. "Ми мислимо да за величину такве јединице, да такав објекат не постоји нигде у свету", рекао је Вучић.

Навео је да су припадници "Кобри" до сада боравили у неусловним просторијама, а како је истакао, реч је о веома поузданој јединици која се показала увек спремном да заштити отаџбину и њене интересе.

"То је једина јединица у Србији која је без изузетка, дакле ниједан човек се, како ми то у војсци кажемо, није скидао, у тренуцима када смо мобилисали наше снаге, када је безбедност нашег народа на Косову и Метохији била угрожена. Ниједан човек се није скинуо, ниједан човек није напустио јединицу и сви су се одазвали надређеној команди", рекао је председник Вучић.

Подсетио је да се припаднци "Кобри" припремају за учешће на међународном такмичењу специјалних јединица у Дубаију и да ће се потрудити да тамо буду веома успешни.

Вучић је навео да се размишља да се ради и на смештајним капацитетима 63. падобранске бригаде у Нишу.

"И оно што можете да видите, то је да смо све плански радили, ускоро ћемо да уређујемо и просторије Гарде Војске Србије, која значајан посао обавља и све смо лоцирали на малом простору да војни објекти, што је веома важно, због ланца командовања, због свих других ствари, да не морају да прелазе по 15 километара, да би основне ствари обавили. Све је смештено у два или три километра или у километар до два, овде и са новим објектом Министарства одбране и Генералштаба, који је недалеко одавде", навео је председник Вучић.

"Све формалне одлуке о враћању војног рока током ове године" 

Председник ја истакао да ће током ове године бити донете све формалне одлуке о поновном увођењу редовног војног рока који би трајао од 75 до 90 дана.

"Радимо сад на поправљању инфраструктуре, посебно желимо да то урадимо у важним центрима", рекао је Вучић, одговарајући на питање новинара да ли може да каже више информација о повратку редовног служења војног рока.

Вучић је додао да се много тога променило у односу на време када је он отишао на одслужење војног рока и додао да су некада родитељи са највећом чашћу чекали моменат да испрате сина у војску.

"Таква је традиција била, такви су обичаји били код нас. Сад су друга времена, људи живе у својим телефонима виртуалне животе, потпуно је другачије, али не могу људи да траже само своја права, већ морају да постоје обавезе према земљи. Ја мислим да (ће трајати) 75 до 90 дана, то је толико мало и посебно што то није строг режим као што је био у наше време", додао је председник Србије.

Нагласио да је из много разлога важно то што ће поново бити уведено редовно служење војног рока и указао да се тиме снажи одбрана наше земље и одвраћајући капацитети, али да се такође утиче на васпитање, одговорност и озбиљност младих људи.

Рекао је да ће на привреду градова у којима ће бити смештени регрути утицати и то што ће они трошити своја примања у тим местима.

"То значи за раст угоститељства, њихових ресторана, хотела, мотела, свега другог. Ту је долазак родитеља, пријатеља, у те градове. Бирали смо места која су једним делом погранична, а другим делом свакако не најбогатија у Србији, а што ће бити од огромног значаја за нашу земљу", закључио је Вучић.

Одред војне полиције специјалне намене "Кобре" је јединица непосредно потчињена начелнику Генералштаба Војске Србије, намењена за безбедносну заштиту одређених лица и објеката од посебне важности.

У саставу Одреда војне полиције Кобре су команда одреда, командни вод и чете војне полиције специјалне намене. Одред војне полиције специјалне намене "Кобре" реализује задатке попут безбедносна заштита одређених лица и објеката, страних војних делегација приликом посета Министарству одбране и Генералштабу Војске Србије, противтерористичка и противдиверзиона заштита одређених лица и објеката.

“Владала је атмосфера блокада и непријављених јавних скупова. Мислим да се то никад у историји није десило да има толико непријављених јавних скупова. Од самог почетка скупови се нису пријављивали, 29.000 је било тих скупова, не у календарској години, него рачунајући од саме трагедије у Новом Саду. Било је 14.000 непријављених блокада саобраћајница”, наводи Дачић.

Истиче да је било "физичких напада на полицију и државне институције", као и да је владала "атмосфера нетолеранције и насиља".

“Зато је за полицију било од врхунске важности да сачува мир и стабилност. Мислим да је полиција у томе успела”, додаје Дачић.

Једни су тврдили да је полиција употребила прекомерну силу, да је била прегруба према грађанима, док су са друге стране грађани критиковали полицију због одсуства реакције и због трпељивости коју је показала. Дачић каже да је полиција уређен систем у којем свако има право да поднесе пријаве уколико сматра да је негде прекораченo овлашћење.

“На такве пријаве сектор је предузимао одређене мере. Као што је полиција оперативно независна, тако је и Сектор за унутрашњу контролу оперативно независан. На њих не утичу политичке изјаве и политички ставови, него чињенице. Ја разумем једну и другу врсту критика, али морам да још једном поновим да је интенција државног руководства била да полиција настоји да буде уздржана у првим месецима. Управо због тога да не би ишло на руку онима који су то желели да искористе за даљи наставак блокада”, навео је Дачић.

“Без обзира на то што многи говоре и у свету шире лажи о политичкој бруталности – много је већи број припадника Министарства унутрашњих послова повређен, него што је учесника блокада”, додаје Дачић.

"Смањена стопа кривичних дела резултат преданог рада"

Дачић каже да је током прошле године за више од 10 одсто смањен укупан број кривичних дела. Ипак, напомиње да то можда нису добре статистике.

“На пример, ако се пореди са годинама после 2000. и ако се погледа последњих 20-25 година, ви ћете видети да је сада најмања стопа криминала, да је најмањи број тешких убистава, да је највећи проценат расветљених кривичних дела, да су сва тешка убиства расветљена, да се на тоне мери повећана заплена наркотика, да је чак и смањен број погинулих у односу на оно време када је било по хиљаду људи годишње, сада је негде око 500, са чим наравно не можемо да будемо задовољни, али данас је за 50 одсто више возила него што је било у то време”, наводи Дачић.

Због тога, каже, у последњих двадесетак година су те статистике немерљиве. Указује и да су резултати показатељ преданог рада.

“Мислим да је то пре свега резултат великог рада полиције, професионализма полиције и жеље да се добро обави посао. Исто тако хоћу да кажем да ми сада морамо да сагледамо шта треба да мењамо у структури полиције у смислу организационих јединица, да ли је све то тако како треба, треба да примимо нове људе”, истиче Дачић.

Поручује да је потребно више ватрогасаца, као и полицајаца задужених за јавни ред и мир.

Демантовао је и наводе да нема довољно пријављених кандидата који су заинтересовани да буду полицајци.

“Реч је о расписивању конкурса за Београд, али притом свако треба да зна да се у последњих 20 година у Београду никад није јавило довољно људи за полицију, јер у Београду не постоји велико интересовање за то. Kао што не постоји у неким градовима и местима у Војводини где то једноставно није привлачно. Али када сагледате у целини, имамо ситуацију да се три до четири пута више људи пријављује за рад у полицији. И то је тако увек било”, поручује Дачић.

Шта доносе измене Закона о унутрашњим пословима – која ће средства принуде бити дозвољена

Када је реч о изменама Закона о унутрашњим пословима, Дачић наводи да је тај закон један од закона који су у плану тзв. реформске агенде.

“Међутим, ми треба добро да сагледамо шта желимо да полиција може да ради и то је једна општа друштвена ствар. Ја мислим да ми немамо јасну слику која средства полиција треба да користи, зато што се све те ствари политизују. На пример, систем за препознавање лица се у многим земљама на свету користи или се користи у ограниченим варијантама када је реч о тероризму, организованом криминалу. То се дешава у ситуацијама када ви не можете да препознате и да видите ко је у питању или када желите да пратите трасу кретања као што су у Лондону пратили када је дошло до терористичког напада”, наводи Дачић.

Министар напомиње да треба отворено говорити о свему томе.

“Грађани веома радо прихватају, не буне се када крену преко границе, па када се сликају, зашто се сликају за улазак у ЕУ. Па, је ли то демократски или није демократски”, додао је Дачић.

Говорећи о средствима принуде, каже да је гумени метак избачен још 2008. године, као и да се он неће враћати међу дозвољена средства.

“Али ми имамо, на пример, дозвољену употребу водених топова, нисмо их користили. Звучни топови по свету су дозвољени, код нас се не користе. Иако су купљени одређени уређаји који имају и ту функцију, никад нису били у функцији”, додаје Дачић.

"Овде је реч о томе да цело друштво треба да добро процени шта хоће, која средства полиција може да примењује, а која не може", поручује Дачић.

"Коалиција СПС-а и СНС-а се не доводи у питање"

Када је реч о изборима, Дачић каже да би ово могла да буде изборна година, али да и није.

“Ово није изборна година, то је председник Србије најавио. Ви знате да сам ја увек против тога, против ванредних избора. Не зато што се плашим тих избора, него ваљда треба да постоји неки ред када се одржавају избори. У том смислу никад нисам био за одржавање ванредних избора”, наводи Дачић.

Истиче да то не значи да нису спремни за изборе, али да нису разговарали о томе како ће се ићи на изборе нити који ће избори бити.

“Ми смо ишли самостално на парламентарне изборе, имали смо заједничког председничког кандидата, али имали смо две одвојене листе на парламентарним изборима. Негде смо наступали заједно, негде одвојено на локалним изборима. Тако да то је тема о којој треба свакако да се разговара у наредном периоду”, поручује Дачић.

Додаје и да се никада није доводила у питање коалиција СПС-а и СНС-а након избора, без обзира да ли се на изборе излази заједно или одвојено.

“Пазите, ја сам то и председнику Вучићу рекао – да су избори добри, па били би и у цркви. Али не, они се изаберу једном за цео живот”, закључује Дачић.

Захтев се односио на одлуку панела Апелационог суда од 13. августа 2025. године, којом је потврђена одлука претресног панела о одбијању Краснићијевог захтева за привремено пуштање на слободу, наведено је у саопштењу суда.

Бивше вође тзв. ОВК Хашим Тачи, Кадри Весељи, Јакуп Краснићи и Реџеп Сељими оптужени су пред Специјализованим већима у Хагу за ратне злочине и злочине против човечности и од новембра 2020. године су у притвору у Хагу.

Краснићи је, заједно с Хашимом Тачијем, Кадријем Весељијем и Реџепом Сељимијем, оптужен за злочине против човечности - прогон, затварање, друге нехумане поступке, мучење, убиство и присилне нестанке - као и за ратне злочине: противправно и произвољно лишење слободе, сурово поступање, мучење и убиство.

Судски процес против четворице бивших вођа ОВК започео је 2023. године, три године након њиховог хапшења и пребацивања у притвор Специјализованих већа у Хагу.

Пентагон се није одмах огласио поводом захтева за коментар.

Прва експлозија забележена је око 01.50 по локалном времену.

"Једна је била толико јака да ми се прозор тресао после ње", изјавила је дописница Си-Ен-Ена на шпанском Осмари Ернандес.

Више делова града било је без струје, а новинари Си-Ен-Ена у венецуеланској престоници чули су звук летелице након експлозија.

Председник САД Доналд Трамп више пута је најављивао копнене операције у Венецуели, у оквиру притисака на председника Николаса Мадура да напусти власт.

Ти напори укључују проширене санкције, појачано америчко војно присуство у региону и више од двадесет удара на бродове за које се наводи да су умешани у трговину дрогом у Тихом океану и Карипском мору.

Централна обавештајна агенција објавила је крајем децембра да су амерички дронови, по први пут, гађали циљеве на венецуеланској територији.

За кога забрана увоза руског гаса у Европској унији важи која је на снази од 1. јануара?

Европска унија је донела одлуку о забрани увоза руског гаса у земље чланице Уније. Односе се искључиво на земље чланице и не односе се на треће земље. Овом одлуком дозвољен је транзит ка трећим земљама као што су Србија, Босна и Херцеговина и Македонија.

Шта предвиђа даља динамика бриселског ембарга на увоз руског гаса?

Читава динамика је одређена са овом одлуком и та одлука практично предвиђа да се крајем 2027. године потпуно забрани увоз руског гаса у земље чланице Европске уније. По свим краткорочним уговорима за транспорт природног гаса, који су закључени пре 17. јуна 2025. године, забрана увоза креће након 17. јуна 2026. године, а по дугорочним до 30. септембра 2027. године.

Исто важи и за течни природни гас. Према краткорочним уговорима, закљученим пре 17. јуна 2025. године, забрана увоза почиње 25. априла ове године, а према дугорочним уговорима од 1. јануара 2027. Изузетак се може направити уколико нека земаља чланица не успе да оствари циљеве у вези са складиштењем и тај рок може евентуално да се продужи до 1. новембра.

Ипак неке земље Уније су изузете – које и до када?

Ова читава одлука има постепен приступ, представља баланс између сигурности снабдевања и неких политичких циљева Европске уније. Ипак неке земље које су највише угрожене, а то су континенталне земље, као што су Мађарска и Словачка, имају изузећа. Та изузећа су тренутно на снази и оно што је битно напоменути јесте да је то само краткорочна флексибилност која је њима дата, а не представља трајно изузеће од тих одлука.

Има ли ипак Србија разлога за бригу и земље које нису чланице?

Србија по питању ове одлуке Европске уније нема разлога за бригу. Та одлука се уопште не односи на транзит руског гаса ка трећим земљама – Србију, Босну и Херцеговину, Северну Македонију. Али оно што се од Србије очекује у будућности јесте да постепено усклађује своје законодавство са законодавством и правним тековинама Европске уније, па између осталог и енергетску политику. То значи да током процеса придруживања ЕУ, Србија мора да се усагласи са свим политикама Уније.

Пре рата у Украјини зависност Европске уније од руског гаса била је и до 45 одсто, крајем прошле године пала је на око 12 посто. Ко су главни снабдевачи земаља чланица сада?

Од 45 одсто укупних количина гаса који је стизао из Русије, 2024. године је то пало на неких 19 одсто, а прошле то је већ између 12 и 13 одсто. У апсолутним вредностима, увоз се смањио са неких 150 милијарди метара кубних годишње на тренутно нешто мање од 50 милијарди.

Тренутно највећи снабдевач Европске уније гасом је Норвешка. Подмирује око трећине укупних потреба. На другом месту је ЛНГ који долази из Сједињених Америчких Држава. Затим следи гас из Алжира, Катара, Велике Британије, Азербејџана и на један сасвим мали део локалне производње које се налази у Европи.

Има ли Брисел чврсту алтернативу да у потпуности замени руски гас?

Има. Тренутна потрошња Европске уније на годишњем нивоу је око 330 милијарди метара кубних гаса. Од тога је мање од 50 руског гаса. То је нешто што треба да се супституише у наредне две године што је могуће кроз ове алтернативне правце и изворе снабдивања као што су ЛНГ или повећан доток из Норвешке.

Али оно што је исто битно разумети је да се у наредним годинама не очекује повећање потрошња гаса у Европску унију. Све анализе указују да ће се постепено смањити потрошња гаса и то треба узети у обзир.

Увек нам некако промакне да приметимо да су огромна улагања у енергетску ефикасност у Европској унији, која смањује потрошњу гаса и да имамо велике планове за електрификацију разних индустријских процеса у Унији, где ће исто доћи до смањивања потрошње гаса. Читава идеја је да се вишкови електричне енергије из обновљивих извора употребе за различите процесе или претварање тих вишкова у неке друге енергенте као што је водоник, који ће се мешати са природним гасом. А не смемо да заборавимо ни биометан, ту Србија има велики потенцијал, који такође може да се комбинује са гасом.

Каква је тренутна ситуација са снабдевањем гасом Европске уније, колика је попуњеност складишта?

У Европи пет највећих земаља – Немачка, Француска, Италија, Аустрија и Холандија имају око две трећине капацитета ЕУ у складиштењу. Њихов циљ, који је прописан европским регулативама, је да до 1. октобра текуће године напуњеност складишта буде 90 одсто. Оно је тренутно у распону између 60 и 70 одсто, у зависности од земље, што је очекивано за овај период године, јер је у току сезона грејања. У том смислу стање је мање-више онако како је и планирано.

Какве су тренутне цене гаса и шта можемо очекивати до краја грејне сезоне?

Тренутне цене су већ дужи период стабилне. Почетком новембра цена је била око 30 евра по мегават часу, тренутно је негде на 28 евра по мегават часу. У наредном периоду очекује се благи раст, због сезоне грејања. Како се буду смањивале количине у складиштима тако ће и цена на тржишту расти. То је очекивано за овај период године.

Уз подршку ЕУ Србија је изградила гасни интерконектор са Бугарском. Доста је било помоћи у свим областима енергетике. Да ли можемо рачунати и на даљу подршку Брисела?

Да, у сваком случају. Одмах по отпочињању енергетске кризе у Србији, након увођења санкција Нафтној индустрији Србије, направљена је заједничка Радна група између Европске уније и Србије која ради подељена у четири подгрупе.

Једна група је за нафту, друга група је за снабдљивање гасом, трећа је за регулаторна питања и четврта за дефинисање приоритетних пројеката у области енергетике и у области диверсификације снабдевања.

Оно што Европска унија одмах може да понуди, већ је понудила Србији, јесте да кроз заједничку платформу ЕУ за набавку гаса, где се врши агрегација свих потражња и понуде, да учествује на њој и на тај начин оствари бољу цену.

Што се тиче регулаторних питања, радимо заједно са "Србијагасом" на завршетку раздвајања свих делатности. "Србијагас" је већ основао компанију "Гасинфраструктура", а њена сертификација се очекује у ближој будућности.

Исто тако, приступ треће стране и алокацију капацитета на границама треба спровести на један транспарентан начин у будућности. Очекује се да ће то бити спроведено до половине следеће године.

Што се тиче самих пројеката о којима причамо, то су првенствено они у области диверсификације рута и извора снабдевања, како у гасном тако и у другим секторима.

Не треба никако заборавити велика улагања Европске уније у сектор енергетске ефикасности у Србији, где се индиректно опет помаже смањивању енергије која је потребна, укључујући потрошњу гаса. На Војно-медицинској академији са пројектом повећања енергетске ефикасности драстично ћемо смањити потрошњу гаса и других енергената у једном таквом објекту.

"Апелујемо на возаче да без преке потребе не крећу на пут, а уколико крену да обавезно имају зимску опрему и ланце и стриктно поштују ограничења брзине", истиче се у саопштењу.

Како наводе, сва расположива механизација је на терену 24 часа и екипе путара су у приправности и спремне да интервенишу у циљу безбедног одвијања саобраћаја.

Републички хидрометеоролошки завод упозорио је да се у западној, југозападној, централној и источној Србији у недељу и током ноћи ка понедељку очекује стварање снежног покривача просечне висине од 10 до 20 центиметара, а у планинским пределима западне и југозападне Србије локално и више.

Упозоравају и да је у недељу у јутарњим и вечерњим сатима, као и у понедељак и током дана могућа локална појава кише која ће се ледити на тлу, углавном у пределима јужније од Саве и Дунава.

"Исплата пензија увећаних за 12,2 одсто наставља се у понедељак, 5. јануара, а свим пензионерима који пензије примају преко Банке Поштанска штедионица, пензије ће бити на рачунима већ у понедељак, у осам сати ујутру. Свесни смо да сви имају веће трошкове током децембра и јануара месеца, и зато нам је било важно да на овај начин изађемо у сусрет нашим пензионерима, како би што пре добили своје увећане пензије", написао је Мали на Инстаграм налогу.

Додао је да је просечна пензија у 2025. години износила око 437 евра, док ће просечна пензија у овој години бити око 485 евра.

"Погледајте само колике су то разлике у односу на 2012. годину када је просечна пензија износила 204 евра. Веома је важно и да пензије расту у реалном износу, дакле изнад нивоа инфлације, а самим тим и животни стандард наших најстаријих, што је увек међу приоритетима Владе Републике Србије", навео је Мали.

Kада се погледа период од 2020. до 2026. године, додаје Мали, бележи се реалан раст пензија од 45,2 одсто, док је очекивани номинални раст 117,1 одсто.

"Пензије никада нису биле веће и то је још једно обећање које смо испунили, а сада настављамо даље, ка испуњењу циља који смо поставили да до краја 2027. године просечна пензија у Србији достигне 650 евра", закључио је Мали.

Повереник за информације од јавног значаја Милан Мариновић наводи да разуме аргументе Министарства унутрашњих послова да би такав систем могао да допринесе већој безбедности у јавном простору, било у случајевима физичких напада или потенцијалних терористичких претњи.

Јасан правни основ

"Спорно је да ли је због таквих случајева који нису свакодневни, односно не дешавају се у већем броју,  оправдано надзирати све грађане на јавним просторима", сматра Мариновић.

Сличан став износи и Невена Ружић, сарадница на Факултету безбедности, која тврди да би примена биометријског препознавања могла бити прихватљива искључиво у строго дефинисаним ситуацијама.

"Употреба такве технологије морала би да почива на јасном правном основу који, поред овлашћења за примену, прецизно прописује санкције у случају злоупотребе и мере које онемогућавају било какву злонамерну, ненамерну, али далекосежну и по људска права погрешну употребу", закључује Ружићева.

Иако у Србији сличан систем још не постоји, биометријски надзор се већ дуго користи у бројним државама Европске уније, пре свега из безбедносних разлога.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић указао је током потраге за осумњиченим за напад ножем на жену у ходнику стамбене зграде на Новом Београду на одређени парадокс у односу грађана према тој технологији.

"Наши грађани прихватају да приликом одласка у ЕУ дају и отиске прстију и фотографије, које се користе за препознавање лица, али ми ту функцију унутар земље немамо и поред настојања полиције да објасни њен значај у појединим ситуацијама", рекао је недавно Дачић.

Биометријски надзор – где је граница приватности

Реч је о камерама које, осим снимања, могу да прате кретање особа у јавном простору. Стручњаци упозоравају да такви снимци могу да садрже знатно више података о грађанима него што је неопходно за конкретну истрагу, што отвара простор за потенцијалне злоупотребе.

Мариновић наглашава да би примена биометријског препознавања морала да буде ограничена и циљана. Уместо масовног надзора, како истиче, рационалнији приступ био би да се већ постојећа фотографија лица за које постоји основана сумња да је извршило кривично дело упари са конкретним снимком.

"Тада се елиминишу сви остали подаци и садржаји са снимка, ако дође до подударања, а не да се полази од снимака свих нас и упоређују са базама података", објашњава повереник.

Ружићева подсећа да свака камера, сама по себи, представља задирање у приватност и да се цело питање у крајњој линији своди на поверење у институције. Када тог поверења нема, како каже, поставља се питање оправданости обраде података.

Биометријско препознавање лица у кривичним истрагама већ користе полиције Аустрије, Француске, Мађарске и Словеније, а у појединим земљама забележен је пад стопе криминалитета после увођења тих система. Кина је отишла и корак даље, уградивши више од 170 милиона савремених надзорних камера широм земље, што овај модел надзора чини једним од најобухватнијих у свету.