Упитан колико би новца понудио Данској за Гренланд, Трамп је рекао да о новцу засад не говори, али да би о томе "могао разговарати".

Нагласак је, поручио је Трамп, на сигурносним разлозима.

САД морају да поседују Гренланд како би спречиле Русију или Kину да га окупирају у будућности, рекао је Трамп и додао да ће "урадити нешто на Гренланду, свиђало им се то или не".

"Ако то не урадимо, Русија или Kина ће преузети Гренланд, а ми нећемо да имамо Русију или Kину за суседа“, рекао је Трамп новинарима у Белој кући након разговора са представницима америчке нафтне индустрије.

Највиши дипломате са седиштем у Вашингтону за Гренланд и Данску састали су се у четвртак са званичницима Беле куће, док Гренланд и даље инсистира да није на продају.

Амбасадор Данске Јеспер Милер Серенсен и шеф представништва Гренланда у САД Јакоб Исбосетсен састали су се са Трамповим саветницима, навеле су за Си-Ен-Ен дипломате упознате са ситуацијом.

Државни секретар САД Марко Рубио рекао је да ће током следеће недеље разговарати са званичницима Данске и Гренланда о жељи Вашингтона да преузме Гренланд. Рубио је навео да је намера Доналда Трампа увек била да САД купе Гренланд.

Данска и Гренланд су раније затражили састанак са америчким званичницима.

"Председник Трамп окончава учешће САД у међународним организацијама које подривају независност Америке и троше новац пореских обвезника на неефикасне или непријатељске агенде", наведено је у саопштењу Беле куће.

На листи тела Уједињених нација којима Америка ускраћује новац је и Резидуални механизам у Хагу, који треба да заврши послове Међународних кривичних судова за бившу Југославију и Руанду.

За стручњака за међународно право Тибора Варадија Трампов потез веома је радикалан.

"То је јако грубо, јер је Америка имала врло позитивну улогу при стварању камена темељца међународног права, као светског права. Имала је веома значајну улогу 45 година када су се људи суочили са страхотама Другог светског рата, када су створене УН и повеља. Међународно право никада није постало светска стварност, али је постојао као циљ", каже Варади.

Реакције из Хага још нема, али има од оснивача.

"Сва тела Уједињених нација наставиће да спроводе мандате које су им дале државе чланице", поручује Генерални секретар УН Антонио Гутерес.

Још два отворена поступка Резидуалног механизма

Савет безбедности УН основао је Трибунал са седиштем у Хагу 1993. године, у време ратова у Хрватској и Босни и Херцеговини.

До 2017. године, када је званично затворен, судио је 161 особи, осудио њих 90. Највише Срба из политичког и војног врха Србије и Републике Српске, због чега критичари сматрају: делио је селективну правду.

Тамо где је он стао, наставио је Резидуални механизам коначним осуђујућим пресудама Караџићу, Младићу, Станишићу и Симатовићу.

Једини отворен остао је поступак против двоје радикала за непоштовање суда.

"Трибунал је имао своје несавршености, било је и критике и разлога да то постоји. Ја лично мислим да није била грешка да се Трибунал успостави, али је било и остало јако важно да се стручно-критички гледа оно што Трибунал остварује", каже Тибор Варади.

За 24 године постојања, из буџета Уједињених нација, за рад Хашког трибунала опредељено је 2,5 милијарде америчких долара. Од 2017. Резидуалном механизму одобравају се годишњи, такође, значајни буџети. За прошлу годину, додељено му је 60 милиона долара.

Виши суд у Новом Саду додаје да је М. К, осумњиченом за помагање након убиства, притвор одређен због постојања околности да би ометао поступак утицањем на сведоке и могућности понављања кривичног дела.

Против те одлуке осумњичени се могу жалити кривичном ванпретресном већу тог суда.

Осамнаестогодишњи младић преминуо је, након што је у ноћи између 6 и 7 јануара, приликом прославе Божића избоден у угоститељском објекту у месту Товаришево код Бачке Паланке.

Такође, сумња се да је починиоца са места злочина одвезао М. К. у чијем је аутомобилу полиција пронашла нож којим је, како се сумња, извршено убиство.

Станари зграде покушали су да се загреју због нестанка струје у том граду, али је због запушеног оџака избио пожар.

Како јавља репортерка РТС-а, хитној служби Опште болнице у Мајданпеку се јавило 20 особа.

Др Жељка Павловић Побрић рекла је за РТС да нико од станара који су се јавили лекару није животно угрожен.

Додала је да је са председником општине договорено да се особама које не могу да бораве у свом стану омогући смештај у болници.

"Сви су стабилни, добро се осећају, осим неких мањих тегоба, у смислу гушења, притиска у грудима, што је и нормално због толиког дима", навела је др Павловић Побрић.

У Мајданпеку је на снази ванредна ситуација. У граду нема струје, због чега нема ни даљинског грејања.

10.01.2026. Субота: Облачно и хладно, ујутро углавном са слабим, а на северу Војводине и умереним мразем и ретком појавом слабог снега или кише која ће се ледити на тлу. У току дана на северу углавном суво (тек понегде је могуће провејавање слабог снега), у западним и југозападним, као и у планинским пределима Србије са снегом, а у осталим крајевима са кишом, суснежицом и снегом са тенденцијом преласка у снег у поподневним и вечерњим сатима и у овим крајевима. У пределима јужније од Саве и Дунава мање повећање висине снежног покривача, на југозападу, југу и југоистоку Србије локално се очекује од 10 до 15 cm новог снега, а у планинским пределима и више. Слаб ветар променљивог смера ће бити у постепеном скретању на слаб и умерен северни. Најнижа температура од -6 степени на северу Војводине до 1 степен на југу Србије, а највиша од -3 степена на северу Војводине до 4 степена на југу Србије. Упозорења: Формирање/повећање снежног покривача ≥ 10cm за 12 h, вероватноћа 80%. Тmin < -5 степени, вероватноћа 95%.

11.01.2026. Недеља: Претежно облачно и хладно, местимично са слабим снегом. Ветар слаб и умерен, на западу и истоку повремено и јак, западни и северозападни. Најнижа температура од -8 до -1 степен, а највиша дневна од -5 степени на северу до 1 степен у Неготинској Крајини. Увече и у току ноћи разведравање са северозапада. Упозорења: Поледица или залеђивање мокрих површина, вероватноћа 90%. Тmin < -5 степени, вероватноћа 90%.

12.01.2026. Понедељак: Јутро и пре подне веома хладно, на северу и западу претежно ведро, у осталим крајевима облачно, у планинским пределима понегде слаб снег. После подне умерено наоблачење. Ветар слаб и умерен западни и северозападни, у току дана у скретању на јужни. Најнижа температура од -12 до -3 степена, а највиша дневна од -5 степени на северу до 1 степен у Неготинској Крајини. Упозорења: Поледица или залеђивање мокрих површина, вероватноћа 90%. Тmin < -10 степени, вероватноћа 90%.

13.01.2026. Уторак: Јутро хладно са умереним и јаким мразем, а током дана претежно облачно и у већем делу мало топлије, на североистоку Србије хладније, понегде са слабим снегом. Ветар слаб и умерен јужни и југозападни. Најнижа температура од -12 до -5 степени, а највиша дневна од -1 до 5 степени. Упозорења: Тmin < -10 степени, вероватноћа 90%.

Споразум би требало да буде највећи трговински споразум који је ЕУ закључила, иако ће и даље бити потребно одобрење Европског парламента пре него што ступи на снагу.

Председник Европског савета Антонио Коста поздравио је одлуку Европског савета да одобри потписивање  споразума о слободној трговини са јужноамеричким трговинским блоком Меркосур, истичући да је он доноси конкретне користи за европске потрошаче и предузећа.

Како је навео у објави на мрежи Икс, овај споразум је важан за суверенитет и стратешку аутономију ЕУ, јер њиме ЕУ обликује глобалну економију.

"Јача права радника, заштиту животне средине и мере заштите за европске пољопривреднике. Показује да су трговинска партнерства заснована на правилима добитна за обе стране", нагласио је Коста.

Према његовим речима, данас је добар дан за Европу и њене партнере из Меркосура.

Вест о потписивању споразума потврдило је и министарство спољних послова Аргентине. Из Буенос Ајреса је најављено да ће споразум бити потписан 17. јануара у Парагвају.

У саопштењу се наводи да ће након више од 30 година преговора бити потписан "историјски и најамбициознији споразум између два блока", пренео је Ројтерс.

Меркосур, који је скраћеница за Јужно заједничко тржиште, основале су као регионални трговински споразум 1991. године Аргентина, Бразил, Уругвај и Парагвај.

Због намере ЕУ да постигне споразум са тим блоком у више земаља ЕУ су претходних недеља одржани протести пољопривредника, који су тражили бољу заштиту за своје производе и тржиште.

Хамнеи је реаговао заклетвом да Иран "неће попустити пред непријатељем", док амерички председник Доналд Трамп најављује могућу подршку демонстрантима уколико безбедносне снаге насилно реагују.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху похвалио је протесте, називајући их "пресудним тренутком у којем ирански народ узима своју будућност у своје руке".

Младен Томић, 28 година, каже: "Чујем се са другарима из Америке и чујем да је тај лек што сад треба да добијемо, да је изузетно добар и да поправља стање срца и плућа и свих мишића у телу."

Kристијан Томић, 21 година, додаје: "То би много значило свима са овом болешћу, пре свега јер би то зауставило прогресију болести и тај лек би дао нову шансу тим људима."

Стефан Радовановић, 22 године, објашњава: "Ја бих остварио све своје циљеве које желим да урадим. Највећи циљ ми је тренутно да проширим бизнис, тако што бих положио за ауто. "

Недавно се појавила нова иновативна терапија, Гивиностат, коју још увек чекају, а која је доступна у Србији. За њу су породице оболелих из Смедерева послали у септембру захтев Републичком фонду за здравствено осигурање, међутим, због кашњења документације, још увек немају одговор да ли ће и када њихова деца добити лек. Да га купе сами је за њих недостижно јер, како кажу, цена је око 700 000 долара на годишњем нивоу, у зависности од стања и тежине болести.

Јасмина Томић, Младенова и Kристијанова мајка, наводи: "Има отприлике око 70 захтева, с тим што су наших десетину дечака који су у добрим годинама, ургентни. Значи ту нема чекања, они су лек требали да добију јуче. Деца која су била у тој студији, они већ примају ту терапију, њих седморо, то су млађа дечица, они су после те студије морали да наставе да примају тај лек. Има га у Србији и ми тражимо да наша деца добију право на лечење. Ја мислим да је то нешто сасвим легитимно, нешто нормално, јер у супротном, ми ћемо изгубити своју децу."

Родитељи се дуги низ година залажу да се подигне свест о овој тешкој болести и да се пажња једнако посвети и младићима који су, захваљујући лекарима и породици, победили све прогнозе.

Рената Радовановић, Стефанова мајка, закључује: "Тако да би стварно била једна велика штета за друштво да ови момци, који знају да постоји лек, који су свесни тога да су животно угрожени и који једноставно немају могућност да добију ту своју терапију. Ми знамо да та терапија није магични штапић, али као и особе са дијабетесом добијају инсулин, тако би и њима ова терапија значила."

Оболели од Дишенове мишићне дистрофије суочавају се са убрзаним губитком мишићне снаге, већ око дванаесте године живота приморани су да користе инвалидска колица и да зависе од помоћи других. Нажалост, многи не доживе двадесети рођендан. Породице Томић и Радовановић, иако немају велика примања, морају да издвоје новац за скупе лекове, физикалне терапије и транспорт до клиника, па им је потребна и додатна финансијска подршка.

Мирослав Николић, фотограф, каже: "Фотографија, документарна и улична фотографија, увек има неку скривену поруку, коју свако од нас другачије осећа и види.То је сврха фотографије. Да побољша животне околности, да кад неко види слику детета или мајке која пати, сви разумеју. Било да је то Бугарска или Боливија или било где."

Објектив је увек био мост између некада повученог Мирослава и људи. Ново лице са фотографским апаратом на улицама Kрушевца побудило је радозналост многих. Посебно староседелаца.

Мирослав Богдановић, хроничар Kрушевца, објашњава: "Мирослав, он и ја срећемо се у Обилићевој улици. Тако да смо мало ту створили ту неко познанство, пријатељство и радујем се што је дошао у наш град."

Фотографија је, каже, магнет и за млађе генерације. Највише ради њих овде жели да отвори школу, мада већ има првог ученика.

Маријана Бјелић, из Kрушевца, додаје: "Ја сам одувек имала жељу да се бавим фотографијом. Kада сам упознала Миру, попричала сам мало са њим и схватила сам да немам шта више да чекам. Једноставно, желим тиме да се бавим. Kупила сам апарат, изашла сам на улицу."

Мирослав Николић наводи: "И ја верујем да ће то не само да да неки нови правац у уметности, него исто да да самопоуздање младима, да раде са фотографијом, да сликају, да се такмичимо, да идемо по селима и да снимамо те наше обичаје који су тако дивни. Србија је толико лепа и треба, то мора да забележимо."

Иако је од скоро у Kрушевцу, стигао је и да излаже у Ћићевцу, крушевачком позоришту и у галерији Милића од Мачве. Да Чарапанима пренесе искуство урбаног живота Kанаде, али и детаље из њиховог окружења којима почиње ново поглавље у фотографској каријери.

Пут од Пећке патријаршије води преко Проклетија, све до Скадра.

Милан Лапчевић, Удружење "Стазама славних предака", каже: "Имаћемо температуре које падају испод минус 15, минус 20. Прелазимо преко планина где су велики снегови, али нема избора. Ни они нису бирали ни време ни место где ће проћи, ако су они могли, можемо и морамо и ми."

У екипи која је пре десет година прошла сличан пут, сада су и две жене.

Наташа Станковић Недељковић, планинар, додаје: "Ја планинарим деценијама, али ово ће бити екстремно и што се тиче дужине пута, непознатих терена, екстремних времененских услова и пуно ствари које носимо."

Мисија ће бити окончана 15. јануара на Kрфу, где ће планинари присуствовати свечаној академији коју организује "Српска кућа".

Бобан Стојковић, из Прокупља, наводи: "Чукундеда Мирко је остао да заувек лежи у гробници 613 на Kрфу, и ово ће бито прилика да му по први пут упалим свећу."

Милан Лапчевић, Удружење "Стазама славних предака", објашњава: "Наш мотив био је да подсетимо српску јавност која је то и колика жртва била тада."

Процењује се да је током тромесечног повлачења српске војске и преласка преко Албаније страдалао око 78 000 војника и близу 140 000 цивила.

Мерјем Медовић, продавачица злата, каже: "Од прошле године до сада, цена се практично удвостручила. Било је око 90 евра по граму, сада је већ отишло на 150 евра. Продаја је достигла врхунац."

У прилог томе да ли је злато добра инвестиција иде и податак да је цена овог дуката за само пет месеци порасла скоро 500 евра, а цене помно прате и грађани Новог Пазара. О томе кажу:

- Баш гледам, скоро је нека златаре објавила да је 2021. године дукат коштао око 1 100 евра, а сада, 2026. године, готово троструко скупље.
- Знам пуно људи који на тај начин чувају новац, али не бих баш говорио. Посебно у овом времену у којем се налазимо.
- Бољи начин не може да буде. Значи, само у злату? Па, само у злату. Али треба имати пара за злато, колико је злату отишла цена.
- Сад у задње време злато много скаче. Жену да чувам кући и злато су две најбоље инвестиције у животу.

Улаже се највише у такозвано инвестиционо злато. Ту спадају различите златне плочице или дукати.

Мерјем Медовић, продавачица злата, објашњава: "Kонкретно, ево овде имате изложено нешто што је сада најактуелније, где људи већи део своје уштеђевине користе, баш конкретно за ово и овде улажу највећи капитал. Ово је нешто што је, искрено, и моја препорука. Нешто најбоље што неко у последњем периоду може себи да приушти."

Сагласни да је куповина злата добра инвестиција су и финансијски експерти.

Харис Зогић, финансијски саветник, наводи: "Злато је традиционални чувар капитала и дефинитивно, за оне који дугорочно желе да очувају вредност свог новца, најбоља опција јесте улагање у злато. Мана јесте могућност ликвидности. Дакле, када поседујемо злато, нисмо одмах у могућности да располажемо ликвидним средствима, морамо да одемо, продамо то злато или га пласирамо на берзи како бисмо дошли до новца. Међутим, генерално гледано, дугорочно не постоји ризик од губитка вредности."

Иако многи сматрају да би цена злата током 2026. године могла додатно да расте, стручњаци упозоравају да је кретање цене тешко прецизно предвидети. Она зависи од више фактора, пре свега од глобалне економске ситуације, инфлације, каматних стопа, геополитичких дешавања, али и потражње на светском тржишту.

- Већ трећи дан главобоља, лежање у кревету, нема устајања, кашаљ. Синоћ сам била на дежурној, ињекције су биле.
- Гуши ме и кад узмем ваздух кашљем, суво кашљем, не могу да избацим шлајм.

Респираторне инфекције подједнако погађају и децу и одрасле. Вирус се брзо шири па често оболевају читаве породице. Лекари уочавају да се вурусној инфекцији, након 2 дана, придружују бактерије па је клиничка слика тежа.

Др Марина Митић, шеф здравствене амбуланте бр.3 ДЗ Лесковац, објашњава: "Врло често се на тако ослабљен имуни систем пријемчи и нека бактерија, тако да добијемо не само стања слична грипу, већ добијамо бронхитисе, бронхопнеумоније и врло често они заврше и на грудном одељењу. Чак долази и до инсуфицијенције плућа."

Због тога је важно да се пацијенти већ са првим симптомима обољења јаве лекару, да не узимају терапију, посебно антибиотике на своју руку.

Др Марина Митић, шеф здравствене амбуланте бр.3 ДЗ Лесковац, додаје: "Да мирују, да пију чајеве, да пију прописану терапију, да одмарају код куће. С друге стране, да се хране колико је у њиховој могућности квалитетно, односно да узимају и неке антоксидансе који служе за подизање имунитета."

На територији Србије циркулишу два типа вируса грипа А и Б. На подручју Јабланичког округа лабораторијски није изолован вирус грипа, што не значи да није присутан, кажу у лесковачком Заводу за јавно здравље. Наредних дана поново ће слати узорке Институту Торлак.

Др Зорана Kулић, епидемиолог ЗЗЈЗ Лесковац, наводи: "У првој недељи јануара имамо нагли скок оболелих од акутних респираторних болести, обољења сличних грипу за скоро 100 посто. То нам указује да поред акутних респираторних инфекција вероватно је у нашем окружењу присутан вирус грипа. Највећи број оболелих је у том узрасту од нула до 4 и од 5 до19 година, што нам опет указује да су деца та која најчешће прво оболевају, а после те инфекције пренесу на остале укућане у породици."

Искуство показује да број оболелих расте 3 до 4 недеље, а онда следи пад. Најбоља заштита од грипа је вакцинација. Домовима здравља у Јабланичком округу испоручено је 8 420 доза тровалентне вакцине. Толико се и потроши.

"Не отварајте линк и не уносите податке са Ваше платне картице јер је у питању злоупотреба", навели су из "Путева Србије".

Сва црквена звона у Швајцарској огласила су се на почетку комеморације у 14 часова, а истовремено је одржан и минут ћутања у целој земљи.

Комеморација је првобитно требало да се одржи у цркви у Кран-Монтани, међутим, због лошег времена, премештена је у Мартињи, који се такође налази у кантону Вале.

Програм церемоније садржао је говоре званичника и пригодан музички програм..

У престоници Берну су заставе на свим владиним зградама спуштене на пола копља. Канцеларија УН у Женеви је такође своју заставу спустила на пола копља. 

Раније је у писму нацији председник Ги Пармелин  изразио саучешће породицама жртава и нагласио да Швајцарска има обавезу да спречи понављање сличне катастрофе, пренео је Свис инфо.

"Дугујемо погођенима, њиховим породицама и вољенима поштовање, сећање и обавезу да учинимо све што можемо како бисмо осигурали да се таква катастрофа не понови", навео је швајцарски председник.

Пармелин је рекао да власти истражују у којој мери су безбедносни прописи били занемарени и да ће одговорни сносити последице.

Такође је одао признање свима који су учествовали у спасилачким и хуманитарним напорима, истичући да ниједна земља не може сама да се носи са таквом трагедијом.

На крају церемоније, у делу издвојеном за обраћање медијима, присутнима се најпре обратила европска комесарка за хуманитарну помоћ и управљање кризама Хађа Лабиб, након чега је говор одржао амбасадор Републике Србије Иван Трифуновић, а потом и швајцарски министар спољних послова Игнасио Касис.

Амбасадор Трифуновић је том приликом изразио саучешће породицама свих жртава трагичних догађаја у Кран-Монтани.

"У овим тешким временима, Србија стоји у пуној солидарности са Швајцарском и са свим породицама погођеним овим огромним губитком. Посебно место у сећању заузима Стефан Ивановић, младић који је током пожара показао изузетну храброст и изгубио живот спасавајући друге“, рекао је између осталог амбасадор Трифуновић.

Амбасадор Србије се посебно захвалио швајцарским властима, службама хитне помоћи, спасилачким екипама, медицинском особљу и свима који су у најтежим тренуцима деловали професионално, предано и саосећајно.

Француски председик Емануел Макрон, који је присутвовао комеморацији, положио је венац у спомен на жртве настрадале у пожару.

"У знак сећања на жртве пожара у Кран-Монтани, укључујући девет наших сународника. Ожалошћеним породицама, са којима делимо бол и тугу. Повређенима, којима упућујемо наше братске мисли и солидарност", написао је Емануел Макрон у посвети коју је поделио на свом налогу на мрежи Х.

У пожару, који је избио у новогодишњој ноћи у једном бару у Кран-Монтани, погинуло је 40 особа, док је 116 повређено, што је покренуло талас захтева за хитно пооштравање безбедносних стандарда.

У том контексту, кантонална влада Воа саопштила је да уводи забрану употребе пиротехничких средстава у свим објектима који подлежу закону о угоститељству (ЛАДБ), укључујући барове, ноћне клубове и ресторане.

Најављено је и појачавање контрола у око 4.000 угоститељских и забавних објеката широм кантона.

"Циљ је да се умири становништво и одговори на многа питања која су се појавила након трагедије", навела је влада у саопштењу.

Саслушани власници локала, суд им одредио притвор

Власници популарног бара Констеласион у Кран-Монтани, Жак и Џесика Морети, данас су се први пут појавили пред истражним судијом у Сиону као осумњичени због пожара који је 1. јануара одузео животе 40 људи, укључујући 21 особу млађу од 18 година.

Дали су изјаве у канцеларији Министарства правде кантона Вале, уз пратњу три адвоката.

Иако су се суочили са великим бројем новинара, који су их чекали испред зграде, осумњичени нису давали никакве изјаве.

Након саслушања, власницима локала одређен је притвор, преноси швајцарски портал 24 heures.

Демократска партија Косова освојила је 20,19 одсто гласова, а у скупштини ће имати 22 места.

Демократски савез Косова је највећи губитник на изборима 28. децембра. Ова странка је пала на 15 посланичких места, са добијених 13,23 одсто гласова.

У Скупштини ће шест места имати Алијанса за будућност Косова са 5,5 одсто гласова.

Од 10 места загарантованих за Србе, Српска листа ће имати девет места, а странка "За слободу, правду и опстанак" једно посланичко место.

Следећих 10 места обезбедиле су Косовска демократска турска партија – два, а "Вакат", Нова демократска странка, Нова демократска иницијатива Косова, Социјалдемократска унија, Египатска либерална партија, ПСА, Јединствена горанска партија и Прогресивни ромски покрет Косова имаће по једно посланичко место.

Након пребројавања свих гласова, портпарол Централне изборне комисије, Ваљмир Ељези, рекао је да странке могу у року од 48 сати да се жале на наводна кршења правила током бројања гласова.
Ељези је додао се ДПК жалила на део гласова послатих поштом, тврдећи да су стигли након законског рока.

У складу са динамиком испорука, НИС планира и почетак стартних активности у панчевачкој рафинерији.

НИС подсећа да је у Рафинерији нафте Панчево почетком децембра прошле године обустављен рад производних постројења, услед недостатка сирове нафте за прераду, насталог као последица санкција које је Министарство финансија САД увело према компанији НИС.

Посебном лиценцом коју је Канцеларија за контролу страних средстава (Office of Foreign Assets Control – OFAC) Министарства финансија САД издала 31. децембра 2025. године компанији НИС је поново омогућено обављање оперативних активности закључно са 23. јануаром текуће године, укључујући поновно покретање рафинеријске прераде, увоз сирове нафте, као и обављање трансакција неопходних за сигурност снабдевања и техничко одржавање.

ОФАК је претходно издао лиценцу Нафтној индустрији Србије којом је продужен рок за преговоре о продаји руског удела до 24. марта, док је претходном лиценцом рок за промену власничке структуре био до 13. фебруара.

Неко га је волео више, неко мање, ал' некако смо га прихватали као неминовност током зиме. Новембар, децембар, јануар, фебруар, март. Нико није бројао снежне дане, нико се током тих пет месеци није питао кад ће снег, нико није од метеоролога тражио месечне прогнозе и тачне датуме.

Није било метеоаларма, најава, панике. Снег је падао током зиме исто као што је у пролеће листало дрвеће и расла трава, а лети се смењивале врућине и олује.

Кад стигне мећава, свако је знао шта му је чинити. Није се путовало без велике нужде, свако је у кући имао довољно хране да "прегура" пар дана, свеће ако нестане струје и довољно дрва за грејање.

Путеви су се чистили и кад веје, много лошијом механизацијом од данашње успешно су се пробијали наноси од два, три метра и сви су имали лопате и чистили испред својих кућа и зграда.

Деца су се санкала без надзора родитеља и сви су, чим падне довољно снега, излазили напоље, без договарања телефоном и наговарања. Санкали смо се док не помодримо, док све на нама не буде мокро и залеђено. Били смо напољу док нам мајке, претећим гласом, по трећи, четврти пут не викну с прозора да се "купимо кући". 

Снегови су долазили и пролазили, а ми смо расли верујући да ту нема ничег необичног.

Авај...дођоше другачија времена, а и ми постадосмо другачији.

Санкање у Војводини

Моја сестричина Јована има једанаест година и први пут се ове године санкала зато што у Војводини, где живи, правог снега није било читаву деценију.

Радовала се, вероватно инстинктивно осећајући да се десило нешто лепо и ретко. И није се само она радовала. Ти осмеси које сам видела и на старим и на младим лицима када је, баш у тренутку паљења Бадњака, почео да пада снег разгалили су ми душу. Подсетили су ме да човеку не треба много да би био срећан.

Јовани су биле довољне санке које су у неком кутку пространог дворишта годинама стрпљиво чекале снег. Било је мало муке да се у равници пронађе брдо довољно велико за спуст, али и то је успешно решено.

Ипак, после идиличних сцена санкања на обали Дунава, мени је следио повратак у реалност.

Пут до Београда трајао је много дуже него обично због залеђених путева и снега који је баш решио да пада. Знала сам шта ме чека јер снег у Београду значи само једно-колапс у саобраћају!

И било је баш онако како сам и претпоставила. Улице неочишћене, тротоари готово непроходни, аутобуске линије скраћене или укинуте. Сва срећа да су многи спојили празнике са викендом па макар није било гужве.

Почеле су да стижу и вести о завејаним и од света одсеченим селима, нестанку струје, поплавама. Наравно, почео је и рат на друштвеним мрежама између оних који траже одговорност и оних који тврде да све службе раде свој посао.

Снег у јануару постао изненађење

И док сам се кроз "затрпани" град стрпљиво пробијала до посла размишљала сам како би на све ово реаговали они људи из мог детињства. Они за које снег није био изненађење!

Прво, сигурно им не би било јасно откуд толика збрка и паника због снега у јануару. Чудиле би их и опречне прогнозе разних метеоролога аматера који буквално опседају медије.

Смејали би се насловима у којима нам "прети звер са истока" и најављују се "ледени армагедони", а у стварности падне 20-ак центиметара снега и температура оде пар степени испод нуле.

Чудили би се метеоалармима и порукама у којима нас упозоравају да ће у сред зиме пасти снег. Не би им било јасно зашто се возе аутомобили без зимске опреме и зашто на пут крећемо и кад није неопходно. 

С чуђењем би вероватно пратили и начин на који се комуналне службе баве чишћењем снега упркос савременој механизацији и повезаности о којој су они само могли да сањају. Такав би им утисак вероватно остављале и информације да надлежни данима не успевају да отклоне кварове на електромрежи.

Чудило би их и насмејало много тога око чега се ми данас свађамо и надмудрујемо. Они сигурно време не би трошили на бесмислене расправе и фотографисање за друштвене мреже већ би радили. Свако свој посао.

Једино би деца радила исто што и моја Јована. Радовала се јер, снег у сред зиме и јесте радост и нормалност.

Морам да признам да слично мислим и ја иако потпуно разумем бригу и љутњу оних који су већ неколико дана без струје, воде и грејања.  

Кад бисмо сви заједно убудуће снег тако доживљавали и радили, свако свој посао,  сигурно би и проблема било мање.

До тад, макар покушајте да у свему нађете нешто добро и лепо.

Направите снешка, санкајте се са децом или само осетите снег који шкрипи под стопалима. Непроцењиво је, верујте!

Оба деривата данас јефтинија по 2 динара, што је прво појефтињење од почетка нове године.

Последњег дана децембра 2025. цена евродизела је била 193 динара, а бензина 176 динара.

Током дана, криминалистичка полиција идентификовала је осумњичену, а у њеном стану пронађен је и канистер са бензином.

Њој је одређено задржавање до 48 сати и, уз кривичну пријаву, биће приведена основном јавном тужиоцу у Новом Саду.

''Свим грађанима Републике Српске честитам 34 године постојања и борбе за очување српског имена, вере, традиције, обичаја и идентитета'', навео је Вучић у објави на Инстаграму.

Истакао је да је РС у "ватри рођена, у тешким временима грађена, оспоравана и негирана, али увек поносна, несаломива и достојанствена", да је Српска створена за мир и да зато остаје један од чврстих бедема очувања стабилности у региону.

"Ово је и дан када славимо заједништво које нас повезује кроз историју, културу и вредности које делимо. Наше везе су нераскидиве, снажне и вечне, баш као и биће српског народа, где год живео", навео је Вучић.

Истакао је да данас још једном шаљемо поруку мира и искрене посвећености сарадњи, развоју и поштовању различитости, поруку да је заједништво она нит која нас јача како бисмо остварили визију будућности у којој има места за све.

Председник је нагласио да ће Република Србија увек бити ту за Републику Српску и њен народ јер нам је, како је истакао, свима, више него икада, потребна доследност у залагању за мир, мудрост која нас води правим путем, одговорност у доношењу одлука и озбиљност пред изазовима.

"Управо то је завет будућим генерацијама које ће наставити да граде Српску и Србију. Живела Република Српска! Живела Република Србија!", истакао је председник Вучић.

Дан Републике Српске слави се 9. јануара, у знак сећања на тај дан 1992. године, када је Република Српска настала под првобитним називом Република српског народа у БиХ.