Од 2000. године, након завршене Средње школе унутрашњих послова у Сремској Каменици, професионалну каријеру започео је у Полицијској станици Савски венац, на радном месту полицајац.

Након даљег усавршавања и завршене Више школе унутрашњих послова у Земуну, наставио је да обавља дужност вође сектора у поменутој полицијској станици, наводи МУП.

Од 2004. године, у Полицијској бригади ПУ за град Београд обавља низ дужности, почев од радног места командир вода, командир чете, заменик команданта батаљона, командант батаљона, помоћник команданта Полицијске бригаде и заменика команданта Полицијске бригаде, а од 5. 2. 2026. године, обавља дужност команданта Полицијске бригаде.

У току каријере, како се наводи у саопштењу, "пуковник Селаковић похађао је више обука у области ЈРМ за шта поседује звање вишег тренера у области Интервентних јединица полиције, као и обуке у области Заштите података о личности, Постављање организационих циљева, Етике и интегритета, Превазилажење стреса, Тимови и тимски рад, Вештине комуникације, Односи са јавношћу – основни ниво, Моћ повратне информације, Доношење одлука, ИТ сигурност, Електронски документ, ел. идентификација и услуге у електронском пословању, Вођење састанка са резултатом, Руковање ватреним оружјем, Обука у оцењивању полицијских службеника и других запослених у МУП-у, као и друге обуке потребне за рад са материјално-техничким средствима неопходним за извршавање службених послова и задатака".

Због постигнутих резултата у раду више пута је награђиван.

Из компаније кажу да је интервенција Владе Републике Србије "изненадна и невиђена државна интервенција на малопродајном тржишту" те да утиче на више од 85 одсто прихода "Делеза Србија".

"Наша компанија је", стоји у саопштењу, "остварила нето маржу профита од 4,4 одсто у 2024. години, а само четири месеца примене Уредбе у 2025. години довело је до значајних губитака". 

Из компаније наводе да су, да би наставили са пословањем, до сада "морали да донесу тешку одлуку" да затворе 25 продавница и обуставе инвестиције планиране за 2026. годину, што је довело до "губитка стотина радних места у Србији".

“Нисмо олако предузели овај арбитражни корак. Овај корак следи након вишемесечних интензивних напора да се започне конструктиван дијалог са српским властима како би се идентификовала уравнотежена решења која служе интересима потрошача, економије и дугорочне инвестиционе климе у Србији. Упркос овим напорима, решење није постигнуто“, наводи се у саопштењу компаније Ahold Delhaize.

Као резултат тога, Ahold Delhaize је покренуо арбитражни поступак, јер његов локални бренд "Делез Србија" наставља да послује у условима са губицима који материјално утичу на његову способност да послује на одрживој основи и утичу на вредност инвестиције Ahold Delhaize у Србији.

Тражећи формално решење путем успостављених међународних арбитражних механизама, компанија је саопштила да јој је циљ да осигура "поштовање међународних уговорних обавеза и одржавање предвидљивог, транспарентног и фер инвестиционог окружења у корист инвеститора који послују у Србији, као и шире економије и њених грађана".

У међувремену, кажу, "Делез Србија" остаје у потпуности посвећена локалном тржишту.

У саопштењу на крају подсећају да компанија наставља да послује "у више од 500 продавница, подржава преко 11.000 запослених и њихових породица и одржава дугогодишња партнерства са локалним добављачима, од којих су већина српске компаније".

Ерин Котхајмер је изјавила да је задовољна што је у Крагујевцу због тог важног догађаја.

"Данас Америчка привредна комора обележава 250. рођендан САД-а. Поносни смо због овог партнерства са Америчком привредном комором и захваљујемо и Универзитету у Крагујевцу и свим експертима и компанијама који данас учествују", рекла је Котхајмер.

Котхајмер је истакла да су Сједињене Америчке Државе посвећене предузетништву и сарадњи и да се радује дељењу америчких искустава са младом предузетничком заједницом како би се створиле нове могућности и јача економску будућност.

Дрога је била ускладиштена у објекту компаније која се сумњичи за учешће у илегалном шверцу, навели су извори укључених у истрагу.

Полицијске снаге су паралелно спровеле и другу акцију на више локација ван главног града, где је одузето додатних око 18 тона марихуане. 

Према незваничним информацијама, друга заплена је извршена у региону Струмице.  Операцију, која је трајала током читавог дана, координисало је Министарство унутрашњих послова под надзором Тужилаштва за гоњење организованог криминала и корупције.

Акција је уследила након догађаја од пре четири дана, када је у Србији откривено и одузето пет тона марихуане.

Српске власти су саопштиле да је дрога потицала из Македоније и била намењена тамошњем тржишту, а да је складиштена у магацину повезаном са породицом из села Kоњух у околини Kрушевца.

У средишту истраге налази се трговачко друштво "Алфафарм ДОО Скопље", регистровано 2023. године за делатност узгоја и прераде биљака, ароматичног и лековитог биља за фармацеутске потребе. 

Према подацима из Централног регистра, друштво располаже основним капиталом од око 529.000 евра и има више сувласника.

Уочљиво је да су се промене у власничкој структури догодиле непосредно пре заплене пет тона у Србији.

Македонске институције синоћ нису објавиле званичне детаље, уз образложење да је акција још у току.

У кругу бившег индустријског комплекса ОХИС, где је регистровано седиште "Алфафарм ДОО Скопље", примећено је појачано присуство полицијских снага, истражитеља Тужилаштва и медицинског особља.

У Србији је, према званичним информацијама, осумњичено пет особа, од којих су две и даље недоступне органима гоњења. Терете се за неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога. 

Број осумњичених и тачне квалификације кривичних дела у македонском делу истраге биће саопштени по окончању целокупног истражног поступка, када се очекује и званична потврда о укупној заплени већој од 27 тона марихуане.

У документацији је било наведено да пошиљке садрже "пластичне боце са пипетом", али се у њима заправо налазило укупно 1.118.310 таблета психоактивних лекова "бенседин" и "ксалол".

Кријумчарене психоактивне лекове је у даљу надлежност преузела полиција.

Тепић је додала да је претња написана руком, да је насловљена на њено име и гласи "Мариника румунска ....... чувај се следећих 40 дана, јануар 2026. године".

"Пријавићу и предати полицији ову претњу након конференције. Сигурна сам да се може извући снимак свих пошиљалаца у пошти тога дана с обзиром да је сасвим отворено послата из поште. Очигледно је неког много разбеснело ово што радимо и зато што разотркивамо све пипке картела браће Вучић", рекла је Тепић.

"Најавили су то, али нисмо хтели да одустанемо од Уредбе. Нама је само интересантно - зашто сада? Зашто се покреће арбитража и позива на BIT (билатерални уговор о инвестицији - Bilateral Investment Treaty) 20 дана пред истек Уредбе, а не раније? Питање је шта стоји иза тога. Од септембра трпимо притиске и претње да ће се покренути арбитража и одолели смо притиску да не укинемо Уредбу о ограничењу маржи", рекла је министарка Лазаревић за Танјуг.

Поручила је да "Делез" није дискриминисан као инвеститор у Србији, нити и једна компанија из било које земље.

"Делез је један од 27 трговинских ланаца који су обухваћени Уредбом и то је све време комуницирано са њима", рекла је Лазаревићева.

Министарка је раније изјавила да уредба о ограничавању маржи није усмерена против пословања страних трговинских ланаца, али да Србија жели адекватан третман, односно да има сличне услове које ти ланци имају у земљама ЕУ где им је седиште.

"Наше намере су крајње позитивне и ја поново користим прилику да кажем да оно што ми желимо је да се и Делезе и сви други, поготово компаније које долазе из ЕУ, понашају у складу са начином како се то дешава тамо и желимо просто да имамо сличне услове. То значи да Србија није никаква земља неког трећег света. Ми просто желимо да нас третирају на адекватан начин и да се тако понашају, да зараде, да профитирају, наравно да се развијају, али постоје одређене границе", навела је Лазаревићева.

Марже ограничене од 1. септембра прошле године

Влада Србије је уредбом ограничила трговачке марже од 1. септембра 2025. до краја фебруара 2026. за око 20.000 производа, који обухватају основне животне намирнице, кућна хемија и хигијена, по којој највиша стопа марже у трговини на мало, обрачуната на продајну цену без пореза на додату вредност, не може бити већа од 20 одсто.

Такозвани "оф рабат" су ограничени на 10 одсто и односе се на сву робу коју добављач испоручује трговцу.

Такође допуњена уредба је ограничила логистички рабат и накнаду за мањак робе и отпис робе на три односно један одсто.

Уредба се примењује на млеко, млечне и мешовите производе, јаја, безалкохолна пића, кафу, чај, свеже воће и поврће, прераде воћа и поврћа, хлеб и пецива, махунарке, смрзнуте производе, свеже и прерађено месо, свежу и прерађену рибу, слане и слатке кондиторе и цереалије, шећер и мед, брашно, тестенине, уља и масти, сирће, пиринач, со и зачине, кућну хемију, папирну и кухињску галантерију, личну хигијену и козметика, храну за бебе и пелене.

Уредба је обавезала и трговинске ланце да Министарству унутрашње и спољне трговине сваке седмице достављају ценовнике свих група производа који су обухваћени уредбом и који се објављују на Националном порталу отворених података.

Министарка Лазаревић је почетком јануара ове године рекла да Уредба о ограничавању маржи неће бити продужавана пошто је план да се до краја првог квартала усвоје три кључна закона који ће увести ред на тржишту.

Лазаревићева је казала да је Уредба о ограничењу маржи дала кључни допринос обуздавању инфлације која је са 4,7 одсто у августу касније пала на 2,8 одсто.

Међународни центар за решавање инвестиционих спорова - ICSID (Center for Setlements of Investments Disputesнтс Диспутес је светстка институција која се бави решавањем спорова између држава и страних инвеститора. Он је део Групације Светске банке и његово главно седиште је у Вашингтону.

Тужилаштво је у оптужници предложило да суд окривљеног казни по закону, обавеже га на плаћање трошкова кривичног поступка, као и да му изрекне меру безбедности одузимања моторног скутера за воду.

Предложено је и да суд окривљеном продужи притвор, зато што му се ставља на терет извршење кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању од више од десет година, а начин извршења и тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.

Оптуженом се на терет ставља да је тог дана, управљајући скутером великом брзином, створио таласе који су преврнули неколико кану чамаца у којима се налазило деветоро оштећених, малолетних лица узраста од шест до 15 година живота, од којих је шесторо задобило лаке телесне повреде.

На терет му је стављено и да је, након тога, у више наврата великом брзином управљао скутером према оштећеном тренеру клуба Н.М. (42), који се најпре налазио на гуменој дасци, а након обарања са даске и у води, при чему је оштећени од задатих удараца задобио лаке телесне повреде.

По налогу Вишег јавног тужилаштва у Пожаревцу, Р. А. је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен тужиоцу, наводи МУП.

То се односи на грађане који живе у Борском, Златиборском, Моравичком, Мачванском, Колубарском и Зајечарском управном округу.

Такође, та предузећа задужена су и да сносе трошкове умањења рачуна у целини за крајње купце и да по реализацији сачине Извештај о спровођењу закључка и доставе га Влади.

Утврђени предлози

Чланови Владе утврдили су Предлог закона о успостављању и функционисању система за управљање кохезионом политиком, којим се поставља правни основ за изградњу система за ефикасно и делотворно управљање фондовима кохезионе политике.

То, пре свега, подразумева успостављање институционалног оквира и јачање капацитета за спровођење фондова Кохезионе политике, као и припрему планских и програмских докумената којима се фондови усмеравају на приоритетне области и инвестиције.

Да би Србија успешно отворила и затворила приступне преговоре у Преговарачком поглављу 22 - Регионална политика и координација структурних инструмената неопходно је да пре ступања у чланство ЕУ успостави кредибилан систем програмирања средстава из фондова кохезионе политике, има спремне програмске документе и јак административни капацитет за повлачење средстава од првог дана чланства у ЕУ.

"Спровођење кохезионе политике осигураће неговање економске и социјалне кохезије унутар земље и промовисање одрживог развоја по приступању кроз ефективно и ефикасно коришћење средстава кохезионе политике", наводи се у саопштењу.

То би омогућило усмеравање ресурса и инвестиција ка мање развијеним областима, са фокусом на побољшање инфраструктуре, подршку малим и средњим предузећима, улагање у истраживање и развој, побољшање приступа образовању и здравственој заштити и стварање могућности за запошљавање, стварајући тако уравнотеженију и просперитетнију националну економију.

Уредбе о субвенцијама

На седници је усвојена Уредба о условима и начину спровођења субвенционисане куповинe нових возила која имају искључиво електрични погон и за ове намене опредељено је укупно 170 милиона динара.

Пријаве за субвенције подносе се искључиво електронски, преко портала е-Управе.

Рок за подношење захтева за куповину нових електричних возила је од 1. марта до 30. септембра 2026. године, а субвенција за правна и физичка лица износи до 5.000 евра, у зависности од врсте возила.

Уредбом су предвиђени, поред осталог, поједностављене процедуре и убрзан процес конкурисања, чиме се грађани и правна лица додатно мотивишу за куповину еколошки прихватљивијих возила, а држава потврђује јасну посвећеност развоју еко-мобилности и стварању чистијег окружења за све грађане.

Такође, усвојена је и Уредба о распореду и коришћењу средстава за субвенционисање заштићених добара од националног интереса у 2026. години у укупном износу од 730.000.000 динара. Захтев за доделу средстава се може поднети до 31. октобра 2026. године.

Финансирање лечења лица оболелих од ретких болести

На седници је усвојен Закључак о начину финансирања лечења лица оболелих од ретких болести у 2026. години, како би се обезбедио наставак односно започињање њиховог лечења у овој години и за те намене обезбеђено је 10.200.000.000 динара.

Влада Србије усвојила је Уредбу о утврђивању Програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом, као и Уредбу о утврђивању Програма доделе бесповратних средстава за опремање и уређење сеоских домова у селима на територији Републике Србије за 2026. годину, са циљем подстицања демографске обнове, оживљавања села и унапређења квалитета живота у руралним подручјима.

Програм куповине сеоских кућа са окућницом усмерен је на обезбеђивање стамбених услова за младе, породице и појединце који желе да живе и раде на селу, чиме се доприноси останку становништва у руралним срединама и њиховом одрживом развоју.

Истовремено, Програм опремања и уређења сеоских домова има за циљ унапређење друштвеног, културног и јавног живота у селима стварањем одговарајућих простора за окупљање, као и културним, образовним и другим активностима од значаја за локалну заједницу.

Мере заштите

Влада Републике Србије донела је на данашњој седници одлуке о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине за споменик културе Црква Светог Ахилија у Ариљу и археолошка налазишта: Царичин Град код Лесковца, Дворине – Мађарско гробље у селу Бања и Мора Вагеи у Михајловцу код Неготина.

Овим одлукама обезбеђује се трајна заштита културних, историјских и уметничких вредности ових локалитета, уз јасно дефинисане мере заштите и очувања.

Царичин град (Јустинијана Прима) из 6. века један је од највећих и најзначајнијих  византијских  градова у унутрашњости  Балкана , а од 2010. године налази се на Тентативној (прелиминарној) листи светске баштине Унеска.

Утврђење Мора Вагеи код Михајловца подигнуто крајем 3. и почетком 4. века такође се налази на Тентaтивнoj листи светске баштине Унеска, од 2015. године, у оквиру мултинационалне номинације "Границе Римског царства - Дунавски лимес у Србији".

Изузетан је пример војног утврђења у касној антици и припада типу осматрачница у облику тетрапилона.

Црква Светог Ахилија у Ариљу задужбина је краља  Драгутина  с краја 13. века. Поред архитектонских вредности и историјског значаја, црква се истиче по фреско сликарству чија је израда завршена 1296. године, а најзанимљивији су портрети владара из лозе Немањића.

Мађарско гробље, Дворине, је изузетно значајно археолошко налазиште које обухвата остатке монументалне цркве, некрополу и зидани објекат из 14. века. Локалитет је веома значајан због пронађених фресака високог квалитета и јединствене српско-византијске архитектуре.

Представља најсевернију владарску задужбину на простору средњовековне Србије.

Власти су инцидент окарактерисале као самоубилачки напад, на основу првих резултата истраге.

Снимци са места догађаја приказују тешко разрушено подручје, расуте остатке након експлозије, као и окупљене грађане и чланове породица који трагају за несталима.

Хитне службе су одмах започеле евакуацију повређених, који су превезени у оближње здравствене установе.

Пакистански институт медицинских наука прогласио је ванредно стање, а повређени су збринути у тој болници и поликлиници.

Напад се догодио током дводневне државне посете председника Узбекистана Шавката Мирзијајева Пакистану, као и неколико дана након смртоносних сукоба пакистанских снага безбедности са Ослободилачком војском Белуџистана.

Ово је друга велика експлозија у Исламабаду у последњих шест месеци.

Бомба постављена у паркираном аутомобилу експлодирала је у новембру у комплексу окружног суда, при чему је погинуло најмање 12 људи, а више од 25 је повређено.

Небојиша Шопаловић, златна медаља за говеђу пршуту, каже: "Зачетник је деда. Први објекат поред куће му је била сушара. Тако је кренуло помало. Тад се радило само зими, само сезонски. Осуши пар волова, осуши свињу и тако је радио по мало. Тако се некад радило. Kод нас се највише цени говеђа пршута. Ово је рамстек говеђи, то је најквалитетнији комад говеђе пршуте. Ово је класична говеђа пршута. То се у нашем крају највише сушило и то се и дан данас највише цени."

Милија Брковић, златна медаља за сланину, додаје: "Ми смо учесници од прве до данашње. Најмлађи члан има осам месеци, омладинац мали. Видиш како је леп, има капу као и деда."

Јана Брковић, унука, објашњава: "Ја ово радим од малих ногу и разумем процес производње од почетка до краја и саму продају. То је нешто што волим и привлачи ме. Волим традицију, волим домаћи производ. Ово је нешто што бих и сама куповала."

Поред такмичара, учесници сајма су и излагачи несвакидашњих производа, попут ракије од суве шљиве.

Јелена Недић, произвођач ракије од суве шљиве, наводи: "Пробали смо да направимо нешто другачије, и то је нама пошло за руком. Дошли смо овде да чисто презентујемо свој производ, да чисто упознамо људе са том нашом необичном ракијом."

Овогодишњи програм употпуниће и стручна предавања из области руралног туризма, који ће кроз светске примере подучавати о дегустационим центрима.

Дарко Ђуровић, Иновациони бизнис центар, каже: "Дегустациони центри су добри због тога што се повећава промет производа, али са друге стране добијамо нове елемнте туристичке понуде. Мислим да су сјајан концепт да се укључе традиција и туризам и да бренд златиборске пршуте, односно сувомеснатих производа, постане још јачи."

Марко Марић, Златиборски Еко Аграр, организатор, закључује: "Традиција нас обавезује да се тиме бавимно, а опет традиција производње овога што се овде примарно излаже је таква да то јесте са правом један од брендова златиборског краја."

Мачкат има око 1000 становника и четрдесетак прерађивача сувомеснатих производа. Последњих пола века производња пршуте се у овом селу из године у годину повећава. За њен квалитет, како мештани истичу, најзаслужнији су традиционални начин производње и ветрови који се на овом месту сусрећу и дувају у свако доба године.

Председник Србије је у Младеновцу присуствовао отварању реконструисаног објекта гимназије.

Урош Блажић је 4. маја 2023. године у селима код Младеновца убио девет и ранио 12 особа. Блажић је у јуну прошле године осуђен на казну затвора од 20 година.

Ово је једна од ретких прича која за тему нема међунационалне сукобе, већ борбу обичног човека против природе и државе.

Штрпци су се вратили на своје неколико година после "Олује", а Саша и његова супруга су међу најмлађим од око 1.600 становника колико има више десетина села и засеока које чине највећи део општине Кистање.

Имају петоро деце и успешну породичну фирму која се бави производњом сира.

За пет година изгубили 50 грла стоке

Али, егзистенција његове породице и посао озбиљно су угрожени након што су му већину оваца и коза преклали вукови.

"Ти учестали напади вукова су кренули од 2021. До 2026. смо изгубили око 50 одраслих јединки", каже Штрбац.

Вукови у Хрватској спадају у групу строго заштићених животиња.

За недозвољен одстрел запрећена је казна од две године затвора и 7.000 евра.

Истовремено, држава сточарима нуди далеко мање износе за сваку животињу коју вукови растргну.

Штрбац је прошле године за десет оваца и три јарета платио 4.000 евра. Већину су поклали вукови, а од државе је добио, готово симболичних 384 евра.

У овом случају, наизглед, ситуација је јасна: локални ветеринарски вештак је у свим случајевима установио да су му стоку преклали вукови. Ипак, ти налази  нису били довољни за комисију која је у Загребу. Резултат - од 50 убијених грла стоке, одштету је добио само за једно.

Више од 7.000 напада вукова

И док се Штрпцима број стоке смањује, број вукова, али и напада на локална газдинства се повећава.

"Прошле године имате забележено више од 7.000 напада, само у Шибенско-книнској жупанији", каже Штрбац.

Додаје да је у Хрватској регистровано 43 чопора вукова у којима је свака јединка евидентирана.

Проблем је, истиче, што се број ових животиња увећао, али то није и званично регистровано.

"Вук се распространио, размножио. Кажу да у Хрватској има 43 чопора која су регистрована, али на свим снимцима које имам не видим ни једног регистрованог, означеног вука што ми је јако чудно. Само на овом подручју сам снимио три чопора. Иначе, они не признају чопор ако није већи од 5. Дакле један, два или три вука не броје, не знам зашто. Тренутно, само код нас је више од 20 јединки, без младих. И јако је тешко носити се са тим. Имам осам паса који су стасали и могу бранити стадо, али када вам налети чопор од девет вукова ту је јако тешко заштити се, а ви му не смете ништа", каже Штрбац.

Законска регулатива и реалност

Законска регулатива подразумева да су сточари у обавези да сваки напад вукова пријаве у року од 24 часа.

У Далмацији је, наглашава, тако нешто скоро па немогуће.

"Живимо у Далмацији, у Буковици где је све зарасло у шикару, непрегледан простор. Када се десе напади вукова првенствено шта радите ви скупљате животиње и мичете се. После тога санирате губитке и тражите стоку. Међутим, огромни су чопори који развуку животињу по шуми и министарство не признаје иако су ту нађени и скелет и наушнице јер су све животиње маркиране. Они вас одбијају", наводи.

Објашњава да су се у његовом случају "дешавале јако чудне ствари".

Таква су, наглашава, била и објашњења надлежних служби.

"Иза мене је стала Шибенско-книнска жупанија, стала је општина Кистање, а онда су рекли да ми не чувамо адекватно животиње на шта сам приложио књижице својих пастирских паса. Онда су повукли тај допис. После тога је било да су чагљеви. Међутим, на снимцима се виде убодне ране вука, па је и то пало у воду. Онда су на крају послали допис Шибенско-книнској жупанији и општини Кистање и мени где се дозвољава одстрел на вука што је поразно. Идеш одстрелити животињу, а овако не признајеш да нам је причинила штету. Јако, јако чудна ситуација", каже Штрбац.

Различити критеријуми одштете

Наводи и да је додатни проблем што држава, у случајевима када призна нападе вукова нема исте критеријуме у плаћању одштете и бризи о вуковима.

И док је казна за незаконит одстрел вука две године затвора и 7.000 евра, сточари су ускраћени за новац који би зарадили од убијеног грла стоке кроз млеко, сир и расплод.

"Имају државне таблице одштете где једно јагње дође око 160 евра. Моје јагње са родовником изађе дупло више. Али, када су ми усмртили животињу није само то. Првенствено сам остао без тог млека, аутоматски ми је прекинута производња сира. Значи, нисам оштећен само за животињу. Она на папиру вреди 335 евра, међутим та иста животиња је у лактацији могла дати 250 литара млека, а ако то помножимо са државном ценом откупа млека од два евра, то је већ око 900 евра. Ако идемо даље, та животиња је изгубила јагње или два... Помножите то са бројем година колико сам могао држати ту животињу и добијете цену те животиње", рачуна Штрбац.

Нису криви вукови, већ држава

Сматра и да њему и осталим сточарима нису криви вукови, већ неадекватна брига државе о њима.

На састанцима са челницима Министарства за животну средину и зелену транзицију је предлагао решење проблема.

"Предлагао сам да се тај вук почне хранити према планини, где му је природно станиште. Није му природно стајалиште у селима. Сваки напад који нам се десио био је највише 50 метара од главног пута, а последњи пут је био 15 метара од главног пута када су ми вукови напали жену и дете", наводи Штрбац.

Стадо ове породице тренутно броји шест коза, девет оваца лакона и краву. Недовољно је, каже, да прехрани сопствену, седмочлану породицу, а камоли да му то буде извор прихода.

"Ако не успемо скупити новце да би купили ново стадо, шта ми је чинити? Ништа. Нажалост, затворити ОПГ, престати се бавити овим, а више од 20 година се интензивно бавимо сточарством".

Помоћ локалних активиста

Уместо државе, у помоћ су му прискочили локални активисти.

Један од њих основао је фондацију Волф сејф Кроејша (https://www.wolfsafecroatia.org/hr) преко које је могуће помоћи и породици Штрбац, али и заштити вукове у овом делу Далмације.

"Саши и његовој супрузи сам прискочио у помоћ из људских разлога. Боли ме срце видети породицу са петоро гладне деце. Ни криви ни дужни су се нашли у спрези еколошких иницијатива и барем се тако чини неадекватних мера превенције", каже Томислав Шкарица оснивач ове фондације, али и један од главних иницијатора пројекта "Ајмо локално" (ajmolokalno.hr) која настоји да малим произвођачима Шибенско-книнске жупаније омогући директнији и праведнији пласман према локалним угоститељима и крајњим купцима.

"Традиционални, пасторални начин живота и суживот са природом и својим стадом су Саши и његовој породици, позив. Лично сматрам да је такав начин живота и сточарства нужна противтежа индустријализованој производњи хране који треба под сваку цену сачувати и неговати", поручује Шкарица.

Акција у којој се прикупљају средства да породица Штрбац обнови своје стадо је при крају. Од добрих људи зависи да ли ће успети.

Ипак, проблем са вуковима у овом делу Хрватске се тиме не решава. Питање је хоће ли држава наћи начин да, баш као у оној пословици "и вук буде сит, и овце на броју".

Снежана Удицки, редитељ, каже: "Од тога да је новац мотив за разне одлуке погрешне које у животу доносимо, до живота у браку из користи, до неких идеализованих љубави из младости које заправо никад нису биле љубави него трауме, и до тога да заправо све те трауме почињу из неког родитељског односа са нама као малима. Мислим да је заправо последња линија нешто што посебно даје савременост овом читању Нушића."

Ансамбл предводе крушевачке глумице млађе генерације. Доживљају овог комада аудио и визуелном естетиком, допринео је тим из Македоније, познаваоца Нушићеве биографије и стваралаштва.

Димитар Андоновски, композитор, додаје: "Он у ствари је повезан са градом где ја долазим, из Македоније. То је Битољ. Ту је био неки почасни конзул тамо у Битољу. Исто тако има неке податке да се оженио у Битољу, тако да је био још један интересантни процес, јер он је један од највећих аутора на Балкану."

Сергеј Светозарев, сценограф, објашњава: "Пет, шест година радим по Србији у неколико позоришта. Први пут радимо у Kрушевцу. И баш се радујем што сам видео ову екипу, овог дела. Ја више имам контакт са техником, и ја у суштини нисам имао посао."

На дан премијере почео је рад на представи "Љубав у циркусу" по мотивима приповедака нашег Нобеловца Иве Андрића. Драматизацију и режију потписује Небојша Брадић.

Бранислав Недић, управник Kрушевачког позоришта, наводи: "Посебно бих издвојио да нам у госте, мада је она наша, долази Наташа Марковић, иначе чланица Београдског драмског позоришта, и премијеру очекујемо 29. марта, када ћемо званично обележити дан позоришта, односно 80 година од оснивања."

Позоришни репертоар у години јубилеја биће богатији за пет нових наслова, два намењена најмлађој публици. На Видовдан се планира отварање мале ноћне сцене "Марко Живић", а у припреми су изложба, монографија и филм о историјату Талије под Багдалом.

Виолета Томић, музејски саветник-аутор изложбе, каже: "Овде имамо задовољство да представимо и њено ремек дело "Аутопортрет са велом" из 1939. године, који је она радила за свој 30. рођендан. То је уствари један портрет где она представља свој живот. У позадини представља коњаника, жену и дете, симболично представља свога оца, кога је чекала целог свог живота, онда је схватила у Америци, и зато је у првом плану њена рука, да мора на себе да се ослони у животу."

Од академског периода, портрета и аутопортрета драгих људи, до Америке и модног дизајна. Хронолишки пресек Милениног стваралаштва прилика је да јој се старији Лесковчани изнова диве, а млађи открију нестваран живот и дело.

Јања Мирашевић, матуранткиња, додаје: "Једна од уметница која је нама можда интересантнија јер је ближа нама генерацијски, због часописа који је радила, костима и свачега тако да можемо доста да се угледамо на њу."

Србислава Толић, професор у пензији, објашњава: "Цео јануар смо чекали овај догађај, ово је нешто што је требало и те како да се догоди."

У два нивоа галерије Лесковачког културног центра стао је тек делић блага које уз слике баштини Галерија Милене Павловић Барили. Од детињста, овековеченог на фотографијама, преко песама које је изнедрила, до модних креација којима се прерано и завршава Миленино стварање. Готово 900 дела ускоро у новој Галерији коју Пожаревац добија.

Љиљана Дабић, директор Галерије "Милена Павловић Барили" у Пожаревцу, наводи: "Ми смо отприлике најзначајнија дела донели у Лесковац, имали смо прилику, и ево искористили смо је, драго нам је да смо гости овде јер Лесковац је престоница културе ове године и изузетно нам је драго да Милену представимо лесковачкој публици."

Навикао је поштоваоце уметности у Лесковцу овдашњи културни центар на изложбе врхунских светских и српских стваралаца. Милена је природни след и сјајан почетак да се крене са обележавањем признања "Национална престоница културе."

Сања Цонић, директор Лесковачког културног центра, закључује: "Наставићемо у истом ритму, наша ће публика релативно скоро имати прилику да види изложбу Паје Јовановића и није само ликовно програм што ћемо приказати, заједно са министарством и највеће цркве Kосова и Метохије и то нас очекује релативно скоро."

Милена као изузетна уметница и жена, доследна себи, у Лесковачком културном центру до 5. марта.

Оптужницом, која је предата Вишем суду у Београду на одлуку о потврђивању, окривљеној се на терет ставља кривично дело Тешко дело против здравља људи, за које је запрећена казна затвора од две до 12 година.

"Постоји оправдана сумња да је Татјана А. В. оштећену – којој је дијагностикован коронавирус 2. априла 2021. године, 20. априла сместила у јединицу полуинтензивне неге, иако је требало одмах да буде примљена у јединицу интензивног лечења, јер је за то испуњавала све критеријуме, услед злоћудног тумора дојке и присутних знакова респираторне инсуфицијенције", истиче се у саопштењу.

При томе, како се додаје, окривљена није поступала по тада важећем Протоколу 11 за лечење пацијената заражених коронавирусом, који је био на снази 2021. године, па тако оштећеној није прописан одговарајући антивирусни лек, иако је испуњавала све услове за његову примену с обзиром на стадијум болести и лабораторијске налазе, а примена лека би допринела заустављању даље прогресије болести.

"Прописана јој је очигледно неподобна терапија, а што је све довело до погоршања општег здравственог стања оштећене услед чега је преминула дана 3. маја 2021. године", закључује се у саопштењу Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Речи су исклесане на споменику јунацима српске војске, који су под командом славног Стевана Биничког, након вишевековног робовања, ослободили Kуршумлију од Турака. То је и порука генерацијама које долазе, да не забораве цену слободе коју су преци животима платили.

Драган Симић, историчар, каже: "Одмах по ослобађању Топлице од Турака и завршетку српско-турског рата, ови простори остали су пусти. Препознавајући геостратешки и културолошки значај Топлице, Скупштина Србије доноси закон о насељавању, 1878.године и тада почиње нова ера модерне Kуршумлије."

У то време Kуршумлија је имала око 3 500 становника, да би 1953. године бројала близу 40 000. Последње деценије прошлог и прве деценије овог века обележиле су веће миграције становника Kуршумлије који су, углавном због потраге за послом, одавде одлазили. Према последњем попису, овај број је смањен за 60 процената и износи 16 000.

Дејан Ловић, заменик председника општине Kуршумлија, додаје: "Kуршумлија је последњих година значајно побољшала услове за живот. Отварањем нових радних места, млади имају шансу за опстанак на овим просторима. Највећа прилика је у туризму, јер природне благодети пружају добре услове за ову привредну грану која је тренутно у експанзији."

Kуршумлија лежи на три реке, окружују је три планине и има три бање, Пролом, Луковску и Kуршумлијску. Шансу за опстанак данас види у туризму. Протекле године, овај крај посетило је више од 120 хиљада туриста и остварено је 260 хиљада ноћења. Сваки четврти гост био је странац.

Сведокиња Татјана Kоторчевић, испричала је да је Арсић био геометар, да је са њим радила у локалним јавним службама у Урошевцу и Приштини, од 1994. па све до окончања сукоба 1999. године.

Испричала је да је у периоду бомбардовања, од марта до јуна 1999. године радила у згради општине у Приштини на другом а Душко Арсић на трећем спрату и да су редовно долазили на посао, јер су имали посебну радну обавезу.

Додала је да је радна обавеза важила и за Душка Арсића, са којим је комуницирала на дневном нивоу.

"Морално и кривично тврдим да није био наоружан и да није био ни војно ни полицијски ангажован током сукоба на KиМ", рекла је Татјана Kоторчевић.

Сведок Фехми Стубла, радио је у служби имовинско правних односа у локалној администрацији у Приштини. У првим данима бомбардовања напустио је KиМ и отишао за (тадашњу БЈР) Македонију, из које се вратио почетком јуна.

Стубла је навео да је Арсић радио у њиховој дирекцији, те да га није виђао ни у униформи, ни са оружјем.

До краја поновљеног судског процеса, биће испитан још један сведок који је по мишљењу одбране потпуно небитан, а да јавни тужилац Адте Дема инсистира на њему.

Влајић: Очекујем правичнију пресуду

Бранилац Душка Арсића адвокат Небојша Влајић каже да верује да епилог поновљеног суђења неће бити исти као и на првостепеном, након којег је Арсић осуђен на 13 година затвора, па је Апелациони суд предмет вратио на почетак.

"Суђење је показало пред другостепеним судом да је првостепено суђење било комплетан промашај. Ништа што је у том суђењу урађено другостепени суд није признао. Ја верујем да ово суђење неће бити те судбине и да одлука мора бити правичнија него што је била она прва", рекао је Влајић.

Најавио је да ће на наредном рочишту 12. фебруара, бити завршна реч и да у року од три дана суд објави пресуду.

Душко Арсић је из Матичана код Приштине, а ухапшен је 8. септембра 2021. године на пункту Јариње и од тада, налази се у притвору у Подујеву.

Осуђен је првостепено на 13 година затвора у фебруару 2024. године, због наводних злочина према Албанцима у селу Бутовац, да би годину дана касније Апелациони суд поништио пресуду и процес вратио на почетак.

Kоментаришући првостепену пресуду Арсићу, Фонд за хуманитарно право у Приштини оценио је да се успоставља пракса у пресудама за ратне злочине у којој се не утврђују конкретне радње оптужених, већ се оне генерализују као радње групе, стварајући убеђење да један члан групе бива осуђен за инкриминишуће поступке других особа.

"Ова пракса би требало да буде прекинута, и свака инкриминишућа радња оптужених требало би да буде образложена, са изрицањем казне за сваку од њих појединачно, након чега би се изрекла уједињена казна", навео је тада Фонд.

"На овај начин, јавност би имала много јаснију представу о томе за које злочине је оптужени осуђен", нагласили су из ФХП-а у Приштини.

Арсић је ухапшен након пријаве Албанаца да је наводно починио ратни злочин, пошто није хтео да прода земљу особама које су му је претходно узурпирале и фалсификованим документима, уписале на своје име.

Судске поступке на Косову и Метохији воде искључиво судије и тужиоци албанске националности, јер су Срби током 2022. године иступили из правосудног система привремених институција у Приштини.

Бивша градоначелница Ниша Драгана Сотировски терети се за продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја у својству команданта Штаба за ванредне ситуације.

Сотировска је, како је раније саопштено, пуштена из притвора децембра прошле године а суд јој је одредио забрану изласка из стана.