Припрема специјалног лета

Капетан Дамир Маршић нaводи да је лет из Шарм ел Шеика организован у мање од 24 сата, након добијања дозвола и безбедносних процена.

Истиче да су у оваквим ситуацијама емоције остављене по страни, а да је нагласак на строгим процедурама и сарадњи више тимова.

Посебност мисије огледала се и у чињеници да је цела кабинска посада била мушка.

Лет из угла путника и новинара

Новинар РТС-а Зоран Слепчевић, који је био и путник у авиону, каже да је све изгледало као "обичан радни дан“, иако је било јасно да лет носи додатни ризик.

Наглашава да су протокол и контроле на аеродрому у Шарм ел Шеику били веома строги – нико од посаде и чланова медијских екипа није смео да напусти авион.

Путници су улазили у авион у групама, а по њиховим лицима се, како кажу саговорници, јасно видело велико олакшање што су ушли у авион који их враћа у Србију. Међу њима је било и више деце, укључујући две бебе.

Слепчевић указује на то да од целокупног лета који је трајао уобичајених два сата и педесет минута, најосетљивији део било полетање, будући да се Шарм ел Шеик налази у близини границе са Израелом.

Капетан Маршић указује да је посада приступила свом задатку професионално, без емоција, као и сваком другом. Како додаје, после успешног слетања у Београд, одржан је послелетни дебрифинг, где су емоције и понос коначно дошли до изражаја.

Дамир Маршић истиче да овакве акције показују улогу националне авио-компаније која, поред редовних летова, увек мора бити спремна да помогне својим грађанима.

Зоран Слепчевић додаје да је најважније да је све прошло без проблема и да је тим био спреман за овај задатак.

У циљу потпуног усаглашавања са правним актима ЕУ у области роминга формирана је Радна група за рад на припреми Нацрта закона о изменама и допунама Закона о електронским комуникацијама, уредбе којом се транспонује Уредба (ЕУ) 2022/612 Европског парламента и Савета о ромингу у јавним мобилним комуникационим мрежама у Унији, пратећих правилника и осталих подзаконских аката, саопштено је из Владе Србије.

Чланови Радне групе за израду ових докумената су представници Министарства информисања и телекомуникација, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства за европске интеграције, Регулаторног тела за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), Републичког секретаријата за законодавство, Националне алијансе за локални економски развој и Савета страних инвеститора.

Подсећа се да је Мацут у октобру 2025. године на Самиту лидера Берлинског процеса у Лондону изнео предлог да се Србија што пре укључи у слободну роминг зону ЕУ и да цене буду изједначене у целој Европи, што би представљало најбољу могућу поруку Европске уније грађанима Србије.

На састанку су учествовали представници Министарства информисања и телекомуникација, Министарства државне управе и локалне самоуправе и Министарства за европске интеграције.

"Видевши узастопне неуспехе у избору председника, управо сам Скупштини поднела уставне амандмане за директне изборе председника, које је саставила Комисија за измену Устава 2011. године. Позивам све политичке странке да гласају за ове уставне амандмане. Од сада, нека народ говори", написала је Османи.

Османијевој за месец дана истиче мандат, а њен захтев за уставне амандмане појавио се пошто јој владајући покрет Аљбина Куртија није обезбедио потписе за кандидатуру за још један мандат, већ је уместо ње предложила Гљаука Коњуфцу за новог председника који би био биран у скупштини.

За усвајање амандмана потребно је да гласају две трећине свих чланова парламента, укључујуц́и две трец́ине свих посланика неалбанских заједница.

Председница парламента, Аљбулена Хаџију, објавила је да је прихватила уставне амандмане председнице Вјосе Османи, који предвиђају да председника директно бира народ.

Хаџиу је написала да се придружује Османијевој у позиву за гласање о амандманима.

"Управо сам примила уставне амандмане од председнице Вјосе Османи Садриу, који предвиђају да председника бира директно народ. На овај начин се елиминишу уска грла која ометају функционисање институција и онемогуц́авају њихову стабилност. Придружујем се позиву председнице за гласање о овим амандманима", написала је Хаџиу на Фејсбуку.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

06.03.2026. Петак: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а понегде се очекује и слаб мраз на 2m висине. Током дана претежно сунчано и релативно топло време за прву декаду марта. Ветар слаб, на истоку и умерен, повремено и јак, северни и северозападни. Најнижа температура од -2 до 6, а највиша дневна од 15 до 18, у Неготинској Крајини до 20 степени.

07.03.2026. Субота: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а понегде се очекује и слаб мраз на 2m висине. Током дана претежно сунчано и релативно топло време за прву декаду марта. Ветар слаб, на истоку и умерен, повремено и јак, северни и северозападни. Најнижа температура од -2 до 5, а највиша дневна од 15 до 19 степени.

08.03.2026. Недеља: Претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и јак,  југоисточни. Најнижа температура од 0 до 6, а највиша од 13 до 18 степени.

09.03.2026.Понедељак: Претежно сунчано. Ветар слаб и умерен југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунављу умерен и јак, а повремено ће достизати и ударе олујне јачине. Најнижа температура од 0 до 6, а највиша од 14 до 17 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 10.03.2026. до 14.03.2026.)
Јутра хладна са слабим приземним мразем. Током дана преовлађиваће сунчано и релативно топло време за овај период године са највишом температуром у већини места од 16 до 18 степени. У кошавском подручју ће у уторак дувати умерен и јак југоисточни ветар који ће на југу Баната достизати и олујне ударе.

Нагласио је да би било изузетно важно да пoсматрачка мисија Савета Европе прати и предстојеће локалне изборе у 10 општина, који су расписани за 29. март.

Стефановић је истакао и да се "врше притисци на гласаче куповином гласова и уцењивањем грађана запослених у јавном сектору".

"У разговору је указао на тешку ситуацију у држави и јаку репресију која се врши над грађанима, као и на лоше стање у медијима, полицији и правосуђу", наводи се у саопштењу.

Борко Стефановић је додао и да је од изузетне важности мишљење, које на недавно усвојене правосудне законе треба да да Венецијанска комисија.

Састанку су присуствовали и народни посланици Мирослав Алексић, Радомир Лазовић, проф. др Слободан Цвејић, Александар Павић, Жељко Веселиновић, Татјана Пашић и Шаип Кaмбери.

Они су саговорника ближе упознали са ситуацијом у земљи, указујући да је, како су навели, процес европских интеграција заустављен, додајући да "режиму не одговара уређено друштво, у којем постоје институције, владавина права и слободни избори".

"Навели су и да на велики бунт и незадовољство грађана власт одговара репресијом, а да нема ни побољшања у изборним условима", додаје се у саопштењу.

Народни посланици поновили су да би изузетан значај имао долазак посматрачке мисије Савета Европе на праћење предстојећих локалних избора у Србији.

Генерални секретар Савета Европе Алан Берсе навео је да је питање избора једна од главних тема његове посете, додајући да је неопходно да се Конгресу Савета Европе упути званична позивница, како би могли да пошаљу своју посматрачку мисију на локалне изборе у Србији.

Барсе је нагласио да је улога Савета Европе да ради отворено и транспарентно са свим државама чланицама ове организације, као и да пружа подршку у реформама државама кандидатима за чланство у ЕУ.

Берсе се данас састао и са председницом Скупштине Аном Брнабић, премијером Ђуром Мацутом и са министрима Ненадом Вујићем и Марком Ђурићем.

"Верујем да Европи, свету и Србији треба више Савета Европе", поручио је Ђурић и додао да је Србија профитирала од експертизе Савета Европе по питању унапређења квалитета рада институција.

Истакао је да се њихов данашњи састанак дешава у врло специфичном тренутку, односно у тренутку у коме, како је рекао, "гори Блиски Исток, а рат који је на источним ободима Европе присутан већ пуне четири године, улази у пету годину".

"Мислим да је данас прави тренутак да се из Београда пошаље порука мира. Дакле, Србија је снажно за владавину права, за поштовање међународног јавног права, Србија је снажно за решавање спорова у међународној заједници мирним путем. Србија је снажно за мултилатерализам и улогу међународних организација за превазилажење различитих противречности у међународним односима, али и као инструмент сарадње који би требало да спречи дешавање сукоба којих смо, нажалост, сведоци", навео је Ђурић.

Додао је да у том смислу Србија поздравља активности Савета Европе.

Према његовим речима, са друге стране, у тренутним геополитичким околностима постоји простор да се разговара и о другим конкретним темама и о начинима како да се убрза интеграција региона, међусобна сарадња и стварање једног мирног амбијента.

"Ми смо највећа економија региона, чинимо 53 одсто економије региона. Нама је у интересу да слобода протока роба, људи, капитала буде неупитна. Да буде попут оне која постоји у оквиру шенгенског споразума и да таква буде и према остатку Европе. И то је оно што ми желимо", рекао је Ђурић.

Берсе о ситуацији на КиМ

Генерални секретар Савета Европе Алан Берсе указао је да Савет Европе и Србија заједно раде на законима који се имплементирају. Поздравио је то што је Србија затражила мишљење од Венецијанске комисије по питању сета правосудних закона.

Указао је да је Стразбур заинтересован за сарадњу са свима у региону Западног Балкана како би се унапредила ситуација по питању поштовања људских права на АП Kосово и Метохија.

Подсетио је да тзв. Kосово није чланица Савета Европе и указао да самим тим није покривено Конвенцијом о људским правима.

Према његовим речима, већ неколико година Савет Европе је снажно укључен преко Европске уније која покушава да имплементира рад на терену.

"Ми смо били ангажовани у одређеним ситуацијама и уздржавали смо се, зато што је компликовано укључити све организације у исто време. Јутрос и данас сам добио поруку да би било занимљиво да видимо шта може Савет Европе да уради од сада на даље у циљу заштите људских права и у циљу отвореног дијалога између свих страна и спремни смо да то уредимо", рекао је Берсе.

Додао је да је за Савет Европе најважнија ствар да постоји добра заштита и добра ситуација за све људе који живе на Kосову и Метохији.

Навео је да је са Ђурићем разговарао и о ситуацији у региону Западног Балкана и додао да је за Савет Европе важно да сви раде заједно и да се унапређује сарадња.

Истакао је и да се посета Београду дешава у специфичном моменту због сукоба на Блиском истоку и додао да се мора пронаћи подударност и конвергенција између свих чланица Савета Европе.

"Ми смо сведоци велике ерупције у свету у последњих колико деценија и морамо бити спремни ако треба да бранимо слободу, владавину права и људска права. Овде није само реч о слоганима, то је реч о конкретним корацима и активностима. И сви елементи везани за међународно право, имплементација међународног права, везано за мирне односе и заштиту људских права, су заиста нешто о чему сада Савет Европе изузетно брине", навео је Берсе.

Мотоциклиста се терети за кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја.

Како се наводи, против овог решења дозвољена је жалба кривичном ванпретресном већу овог суда.

С. П. је на Булевару кнеза Милоша ударио пешака који је гурао бицикл на пешачком прелазу. Повређени је, услед задобијених повреда, преминуо у Клиничком центру Војводине.

Пантић Пиља је навела да су примери Украјине, Гренланда и сада Ирана само резултат непоштовања међународног права и принципа силе јачег.

Она је нагласила да би евентуални пријем тзв. Косова у Савет Европе, о чему се, како је навела, поново говори уочи наредног састанка Комитета министара, додатно нарушио ионако пољуљане односе у Савету Европе, саопштено је из Скупштине Србије.

Подсетила је да је усвојено мишљење тадашњег известиоца ПС СЕ за захтев Приштине за чланство у Савету Европе, Доре Бакојани, којим су постављена три услова за пријем тзв. Косова у Савет Европе, али да ти услови ни до данас нису испуњени.

Како је навела, није решено питање експропријације земљишта, није спроведена одлука у вези са манастиром Високи Дечани нити је формирана Заједница српских општина.

Она је указала и на једностране потезе власти у Приштини, који, како је истакла, имају директан утицај на српско становништво.

Према њеним речима, у последње две године чак 15 одсто Срба напустило је своја огњишта, што представља својеврстан егзодус српског народа и пример етничког чишћења.

Пантић Пиља је изразила посебну забринутост јер се ближи 15. март, када на снагу ступа закон о странцима који су усвојиле привремене институције у Приштини, а који би могао додатно да отежа услове за живот, рад и образовање Срба на Косову и Метохији.

Она је позвала Савет Европе да у оквиру својих надлежности учини све како би се заштитио српски живаљ на Косову и Метохији.

Пантић Пиља је такође покренула питање рада Мониторинг комитета ПС СЕ, подсетивши да Србија није добила извештај још од 2011. године и да је крајње време да се размотри њен прелазак у постмониторинг фазу.

Додала је да је Србија до сада у оквиру тог процеса имала чак 16 известилаца.

Генерални секретар Савета Европе Алан Берсе сложио се да је поштовање међународног права апсолутни приоритет и истакао да његово кршење не може имати позитивне последице у будућности, на шта, како је рекао, указује и тренутна геополитичка ситуација.

Он је навео да Савет Европе са великом пажњом и интересовањем прати друштвено-политичку ситуацију у Србији и додао да оно што видимо у Србији има одређене сличности са процесима који се тренутно дешавају широм Европе.

"Суочавамо се са неизвесностима, брзим развојем технологија и видљивим утицајем тих процеса на функционисање политике и демократије. Верујем да и ви у парламенту разговарате о томе шта сви можемо да учинимо како бисмо сачували стабилност у друштву", рекао је Берсе.

Потпредседница Народне скупштине и председница Мониторинг комитета говорила је о изазовима са којима се Србија суочава у процесу мониторинга, као и о тешкоћама у вези са избором чланова Савета РЕМ-а.

Састанку су присуствовали и чланови Делегације Народне скупштине у Парламентарној скупштини Савета Европе Александар Мирковић, Дуња Симиновић Братић и Татјана Пашић, наведено је у саопштењу.

Светлана Стевић наводи да народне кухиње на Косову и Метохији раде већ 25 година и да се свакодневно припрема више од две и по хиљаде оброка. Ипак, истиче да потребе нису у потпуности задовољене и да би помоћи требало и више, али да кухиње тренутно пружају онолико подршке колико им то могућности дозвољавају.

"Па прво да напоменем да кухиње раде 25 година и припрема се преко две и по хиљаде оброка сваки дан. Па не може се рећи баш у потпуности да је то довољно, можда би требало и мало више, али тренутно можемо пружити онолико помоћи колико нам могућности дозвољавају", каже Стевићева.

Оброци и подршка за најугроженије – од деце до старих и болесних

Корисници народних кухиња су, како објашњава, различитог профила – од социјално угрожених породица до старих и болесних људи који нису у могућности сами да обезбеде храну.

"У коришћењу оброка и хлеба укључени су различити профили људи. Првенствено социјални случајеви, велике породице, стари и болесни. То су сви они који нису у могућности да сами себи припреме храну и хлеб. Међутим, осим што обезбеђујемо храну, ми такође реализујемо и бројне друге пројекте. Директно помажемо породицама да ишколују децу, обезбедимо стоку, подржавамо их у пољопривреди и у многим другим активностима које су везане за рад народних кухиња", истиче Стевићева.

Како Трипод продукција подржава народне кухиње на Косову и Метохији

Сарадња са хуманитарним организацијама и појединцима траје годинама. Марко Милићковић из Трипод продукције наводи да је њихова сарадња са народним кухињама почела пре три године, током рада на једном пројекту.

"Радили смо пројекат 'Кулинарски формат', где је један од наставка тог формата била и донација неким кухињама. Тражили смо народну кухињу која припрема највише оброка и ступили у контакт са Светланом. Отишли смо доле први пут, упознали се, видели како она организује рад и како све функционише око народних кухиња. Кроз све ове године постали смо пријатељи и сарадња се наставља, а сада, у оквиру ове велике акције и са вама као партнерима, надам се да ће она трајати дуги низ година", каже Миличковић.

Искуство рада са корисницима народних кухиња, додаје, оставило је снажан лични утисак.

"Могу рећи да ме је то променило као особу. То је стварно нешто што ће гледаоци моћи да виде из овог филма који снимамо, где пратимо целу акцију, кориснике народних кухиња, Светлану и њену екипу, као и начин на који све то функционише. Зато смо се и одлучили да све то екранизујемо и приближимо људима како тај процес изгледа доле на терену", указује Миличковић.

Народним кухињама недостају основне намирнице

Светлана истиче да је помоћ народним кухињама увек потребна, било да се ради о намирницама или подршци. Тренутно су, како каже, у тежој ситуацији што се тиче снабдевања намирницама, па им највише недостаје брашно и друге основне животне намирнице које су неопходне за припрему хране.

"Па помоћ кухињама је увек потребна. Како у намирницама, тако и у подршци. Нарочито сад у овом периоду смо некако дошли мало у тежу ситуацију што се намирница тиче. Треба нам брашно и све животне намирнице које су потребне за припремање хране", додаје Стевићева.

Поред припреме хране, велики изазов представља и њена дистрибуција. Храна се, како објашњава Светлана Стевић, свакодневно допрема корисницима на више пунктова.

"Морам да нагласим вашим гледаоцима да ми нисмо стандардне кухиње у које људи долазе да узму храну. Храна се вози и пређе се преко 148 километара дневно да би стигла до наших корисника који чекају на одређеним пунктовима са кантицом како би узели храну и хлеб. Уз храну и хлеб, ми достављамо и све друге ствари које су породицама потребне за један одређени период", наглашава Стевићева.

Хуманитарна акција "Београд вас није заборавио" – прикупљање пакетића у МТС дворани 

Како би се обезбедила додатна помоћ, покренута је и нова хуманитарна акција у Београду.

"У оквиру ове хуманитарне акције организоваћемо, како бих назвао, под-акцију под називом 'Београд вас није заборавио', која ће се одржати у МТС дворани у Београду, 6. или 7. тек треба накнадно да објавимо. Београђани ће моћи да донесу пакетиће и играчке за наше суграђане са Косова и Метохије. На тај начин желимо да им покажемо да их нисмо заборавили, да мислимо на њих и да смо за највећи хришћански празник уз њих", каже Миличковић.

На питање шта би се десило да народне кухиње не функционишу, Светлана Стевић одговара да то не смеју ни да помисле. Она истиче да кухиње представљају важан ослонац, сигурност и безбедност за многе породице на Косову и Метохији.

"Ух, то не смемо ни да помислимо да се деси. Једноставно, после 25 година могу поуздано да кажем да би велики број људи напустио Косово и Метохију, а ситуација глади би била веома озбиљна", додаје Светлана.

Како помоћи народним кухињама

Осим доношења намирница и играчака, помоћ народним кухињама могућа је и путем СМС порука или уплатом директно на њихов рачун.

"Слањем СМС-а на 1033, износ поруке је 100 динара. Помоћ се може уплатити и директно на рачун народних кухиња или донацијом друштвено одговорних компанија, где ми преузимамо транспорт, организујемо документацију, царину и све што је потребно у данашње време, како би помоћ стигла до народних кухиња за потребе корисника", наводи Марко Миличковић из Трипод продукције.

Средства су, додаје се, обезбеђена за ефикасно и правовремено спречавање, односно отклањањe тржишних поремећаја.

Ванредном интервентном мером обезбеђује се финансијска подршка произвођачима млека у праху.

"Подршка се додељује на основу прихваћене понуде за испоруку млека у праху произведеног од млека домаћег порекла. Понуда мора бити издата након 1. јануара 2026. године, а произвођач млека у праху је у обавези да испоруку реализује произвођачу кондиторских производа, односно сладоледа, и то у складу са решењем прописаним овом уредбом", истиче се у саопштењу.

Ауто-цистерне за пет неразвијених општина

Чланови Владе усвојили су и Уредбу о утврђивању Програма подршке унапређењу развоја изразито недовољно развијених општина (јединице локалне самоуправе из четврте групе) за 2026. годину, а средства у износу од 90.000.000 динара намењена су за реализацију пројекта "Набавка ауто-цистерни зајединице локалне самоуправе: Сјеница, Гаџин Хан, Дољевац, Сурдулица и Босилеград".

"Ових пет локалних самоуправа спадају у најугроженије имајући у виду да или уопште немају ауто-цистерне или су те цистерне веома старе. Те локалне самоуправе су територијално веома разуђене и са претежно старијим становништвом", додаје се у саопштењу.

Издавање доплатне поштанске марке "Кров 2026"

Усвојена је и Уредба о издавању доплатне поштанске марке "Кров 2026", којом се у периоду од 6. до 19. априла 2026. године уводи доплатна марка у унутрашњем поштанском саобраћају, изузев за пошиљке новина и часописа.

"Марка ће бити издата у тиражу од 1.500.000 примерака, у апоену од 10 динара, а средства прикупљена њеном продајом намењена су Комесаријату за избеглице и миграције ради финансирања куповине до пет сеоских домаћинстава за породице избеглица и интерно расељених лица", истиче се у саопштењу.

Реализацијом ове мере, како се наводи, наставља се континуирана подршка трајном решавању њиховог стамбеног питања и побољшању услова живота.

На седници су донета решења о додели националних спортских признања и новчаних награда за спортске резултате постигнуте на такмичењима на Светском првенству у олимпијском спорту – рукомет и Европском првенству у олимпијској спортској дисциплини – бокс и на Европском првенству у параолимпијској спортској дисциплини – стони тенис, закључује се у саопштењу Владе Србије.

Противваздушна одбрана Емирата реаговала је на 186 балистичких ракета, од којих су 172 уништене, док је 13 пало у море, а једна на територију те земље. Укупно је детектовано 812 иранских дронова, од којих је 755 пресретнуто, 57 је пало унутар земље, док је осам крстарећих ракета детектовано и уништено. Већина удара је, како се наводи, била последица операција пресретања, а не директних погодака.

Министарство објашњава да су звуци који су се чули у различитим деловима земље повезани са операцијама противваздушне одбране и дејствима борбених авиона УАЕ.

Емирати предузели одлучне дипломатске мере

Државна министарка за међународну сарадњу Рим бинт Ибрахим Ал Хашими је подвукла да је безбедност држава чланица Савета за сарадњу заливских земаља недељива и да свако нарушавање суверенитета било које заливске државе представља претњу колективној регионалној безбедности. Такође је нагласила да напади на цивиле или цивилну инфраструктуру представљају јасно кршење међународног права.

Такође, потврдила је да су УАЕ предузели одлучне дипломатске мере, укључујући затварање амбасаде у Техерану, повлачење дипломатске мисије и позивање иранског амбасадора у УАЕ ради уручења званичне протестне ноте којом се осуђују напади и ескалација.

Министарка је јасно истакла да војна ескалација неће довести до трајне стабилности и да озбиљан и одговоран дијалог остаје рационалан пут за спречавање ширења сукоба. Такође је напоменула да ће наставак напада негативно утицати на билатералне односе и политичку, економску и трговинску сарадњу.

Уједињени Арапски Емирати су позвали Савет безбедности Уједињених нација и међународну заједницу да преузму своје одговорности у осуди напада и спречавању њиховог понављања. Упркос озбиљности ситуације, Ал Хашими је потврдила да став УАЕ остаје промишљен и стратешки, усмерен на спречавање ескалације уз истовремену заштиту суверенитета.

Подршка туристима - продужен боравак у хотелима

Позивају све грађане и становнике да стриктно поштују званична упутства и превентивне смернице надлежних органа.

Уведене су хитне мере подршке угроженим туристима, које укључују сарадњу с амбасадама и дипломатским мисијама, координацију кроз Туристички савет и обезбеђивање смештаја и логистичке подршке.

Туристички сектор који обухвата 1.260 хотела и више од 40.000 туристичких компанија, наставља да функционише нормално. Хотелима је наложено да продуже боравак гостима који не могу да путују због тренутне ситуације у авионском саобраћају.

Тренутно 48 летова на сат

Активирани су хитни ваздушни коридори, а регионални планови за ванредне ситуације спроводе се у сарадњи са Саветом земаља Залива и Међународном организацијом цивилног ваздухопловства.

Тренутни оперативни капацитет износи 48 летова на сат кроз одређене хитне коридоре. Од 1. марта 2026. превезено је 17.498 путника на 60 летова националних авио-компанија. Следећа фаза предвиђа 80 дневних летова са више од 27.000 путника.

Влада УАЕ најавила је да ће покрити трошкове смештаја и основних потреба путника погођених ситуацијом. Путницима се саветује да не долазе на аеродроме док их њихове авио-компаније директно не контактирају.

Иначе, туристима се саветује да у случају проблема, контактирају амбасаду своје земље или службе хотела.

Свакодневни живот без прекида

У Емиратима се свакодневни живот наставља без прекида. Енергетски систем, водоснабдевање, телекомуникације, саобраћај, здравствени систем и ланци снабдевања функционишу нормално, а образовање се наставља путем платформи за учење на даљину.

Безбедносне и полицијске службе настављају да функционишу без прекида у свим околностима, а јавност се позива да се ослања искључиво на званичне изворе информисања и да у потпуности поштује издата упутства и безбедносне мере.

Влада поручује да безбедност државе и стабилност друштва остају њен највиши приоритет.

Осумњиченом се на терет ставља извршење кривичног дела тешка дела против безбедности јавног саобраћаја.

А.K. је, како се сумња, 3. марта око 21.15 часова, у Сјеници управљајући “ шкодом“ неприлагођеном брзином, прешао на тротоар и ударио у 44-годишњу жену, њену 12-годишњу ћерку и 9-годишњег сина.

Од задобијених повреда жена и њена ћерка су смртно страдале на лицу места, док је тешко повређени дечак збринут на Институту за мајку и дете у Београду.

Коначни циљ, бар како га је у почетку и више пута формулисао амерички председник Доналд Трамп, а и даље га заступа израелски премијер Бенјамин Нетанјаху, јесте да се отвори пут "народном устанку" који би "збацио клерикални ирански режим".

Трамп је напад представио као јединствену прилику за народ Ирана да "поврати своју владу". Промена режима, међутим, више личи на тежњу него на разрађен план, што оставља много простора за случајности и друге непредвидиве факторе.

Брза транзиција

Транзиција власти у Ирану после брзе победе представља идеалан исход за америчке и израелске лидере који су покренули изненадни напад у суботу. У том сценарију, иранске снаге и Револуционарна гарда положили би оружје, како је Трамп и захтевао, док би се различите опозиционе фракције ујединиле и договориле о формирању привремене владе.

Док би се припремали избори, привремена влада би предала оно што је преостало од наводног иранског нуклеарног програма Сједињеним Америчким Државама, док би се истовремено одрекла ракета дугог домета. Такође би америчким нафтним компанијама омогућила доминантан приступ иранском енергетском тржишту.

Аналитичари, међутим, сматрају да је овај сценарио најмање вероватан. Историја показује да када диктатуре падају, често се замењују новим ауторитарним режимима. Када до транзиције дође насиљем, шансе за демократски исход још су мање, а када се промена власти сведе на бомбе бачене са висине од 15.000 метара, вероватноћа је занемарљива.

Мало је вероватно и да би Револуционарна гарда положила оружје пред непријатељски настројеним становништвом или новом владом, знајући да би њени припадници после толико година доминације у најбољем случају могли само да се надају преживљавању. Сваку нову секуларну привремену владу највероватније би на окупу држао национализам.

Ефекат "Мадуро"

У америчком нападу на Каракас почетком јануара, венецуелански председник Николас Мадуро киднапован је и одведен у амерички затвор за свега неколико сати, док су структуре Мадурове власти брзо постигле аранжман са Вашингтоном. Режим је остао на власти, али су САД добиле велики удео у нафтном сектору.

Сличан исход после суботњег убиства ајатолаха Алија Хамнеија вероватно би био више него прихватљив за Трампа, који је изјавио да је спреман да разговара са наследницима врховног вође унутар режима. Да би се такав сценарио остварио у Ирану, било би потребно да се изабере релативно умерен Хамнеијев наследник.

После преговора, ново руководство би пристало на уступке, одустало од иранског нуклеарног програма и прихватило строга ограничења у погледу производње ракета. Истовремено, нова власт би одобрила концесије америчким компанијама за експлоатацију нафте и гаса. У замену за капитулацију пред америчким и израелским захтевима, режиму би било омогућено да опстане.

Ово је други сценарио који би могао да доведе до релативно брзог окончања рата, али је мало вероватно да би нови лидер могао да дође на власт са обећањем потпуне капитулације. У том случају, САД би повукле своје снаге, остављајући Израелу улогу извршиоца споразума, са слободом да поново бомбардује Иран ако процени да је нова влада прекршила своје обавезе.

Преживљавање

Трећи сценарио предвиђа ситуацију у којој би режим преживоо рат. У тој верзији, преживели носиоци војне и политичке власти би се покушали да издрже све наредне нападе, испаљујући ракете и дронове кад год могу. Нови врховни вођа могао би бити изабран по узору на Хамнеија, или би на ту позицију могао да дође политички "слаб" лидер, којим би Револуционарна гарда лако управљала.

Преостало руководство режима могло би да буде охрабрено Трамповим изјавама да би кампања могла трајати свега четири недеље, али и обесхрабрено извештајем листа Политико у којем се наводи да се америчка војска припрема за рат који ће трајати најмање 100 дана.

Многи аналитичари управо овај сценарио сматрају једним од највероватнијих. Међутим, евентуални нуклеарни програм би у оваквој ситуацији могао да се сакрије још дубље и удаљеније од инспектора Међународне агенције за атомску енергију. Хамнеијев верски декрет којим се забрањује производња нуклеарног оружја био би напуштен, а започела би трка да се направи "бомба у подруму". 

После поновљених напада, лидери који би остали на власти могли би да закључе како је нуклеарна бомба једина гаранција опстанка режима. Опозиција би била гушена све бруталније, док би преживели режим све више био изолован. Напади Ирана на земље Залива индикација су у том смеру.

Модел "Либија"

Последњи сценарио подразумева потпуни хаос. У том случају, иранске власти би постепено биле исцрпљене у бомбардовању током наредних недеља и месеци. САД и Израел би према овој верзији били одлучни да Исламска република не о(п)стане на ногама. Ово подразумева "ослобађање народа" у тренутку када се процени да је Револуционарна гарда довољно слаба.

Такође, сепаратистички покрети међу иранским мањинама почели би да уносе оружје преко граница које би остале отворене након америчко-израелских удара на граничне положаје. Азери су најбројнија мањина у земљи, али су Курди, који чине између пет и десет одсто становништва, историјски били најорганизованији и најборбенији.

Ове групе имају базе у регионалној курдској власти у северном Ираку. Постоји и низ мањих сепаратистичких група које већ дуго воде оружану борбу против режима у провинцији Систан и Белуџистан на југоистоку земље. Како би се у послератном Ирану нестабилност ширила дуж етничких линија, суседне државе би ту слабост могле да искористе.

У самом центру земље, дошло би до сукоба присталица монархиста и других опозиционих групама које су деценијама пружале отпор режиму и не би желеле да одустану од сопствене визије будућности Ирана.

"Посебно волим ову акцију, зато што је важна, посебно због других којима је потребно и неопходно", каже Андријана Ђорђевић из Крушевца.

Марија Младеновић из Крушевца наводи: „Кад сам била мала примала сам крв, имала сам неку операцију и тад сам рекла да ћу ја да будем добровољни давалац крви, од своје 18 године дајем крв добровољно двапут годишње дајем и сваке године, на 8. мартовску акцију и једном у септембру."

„Радујемо се што можемо слабијем полу, то је женама, да помогнемо на овај дан, али треба да се обраћа пажња сваки дан, а не само за 8 март. Ово ми је 60-и пут да дајем крв", истиче Предраг Станисављевић, из Крушевца.

Ема Тодоровић, секретар ЦК Крушевац наглашава: „Ово је акција добровољног давања крви на коју је Црвени крст изузетно поносан, јер поред традиције од трајања 46 година и масовности, где само у једном дану прикупимо више од 500 јединица крви, јесте један доказ континуираног рада, али навике наших Крушевљана да буду хумани."

"Црвени крст Крушевца се посебно истиче у овим акцијама добровољног давања крви јер прикупи годишње и преко 3.700 јединица крви што је веома значајно генерално у мрежи црвеног крста у акцијама добровољног давања крви у црвеном крсту годишње се прикупи 66% јединица крви од укупне количине која се прикупи у Србији што је веома значајно за функционисање здравственог система", наглашава Драган Радовановић, председник Црвеног крста Србије.

Крушевљанке су данас училе и како да спасавају животе кроз програм Уједињених нација за развој, подржаван од стране ЕУ.

„Сви смо данас сведоци да услед климатских промена, ванредне ситуације постају малтене наша свакодневица и ми морамо да улажемо капацитете и да повећавамо знање. Сви извештаји са друге стране показују да су жене најрањивије категорије, али и оне које прве реагују те зато данас обучавамо управо наше даме како да реагују у ванредним ситуацијама како да буду солидарне и како да буду оснажене, да оне пруже помоћ себи, а и људима око себе", истиче Виолета Сретеновић, представница програма УН за развој.

Црвеном крсту Крушевац и Одељењу за послове одбране и ванредне ситуације уручене су и вредне донације, опрема намењене лакшем и ефикаснијем раду на терену, у отежаним условима, а за посетиоце награде у квизу знања из области јавног здравља, давалаштва крви и реаговања у ванредним ситуацијама.

Домаћи медији јављају да чак јужнокорејских 40 бродова, од чега седам танкера, сваки натоварен са близу два милиона барела сирове нафте намењене за рафинерије те далекоисточне земље, стоји укотвљено у унутрашњости Персијског залива у близини Ормушког теснаца.

Два милиона барела је управо количина црног злата коју Република Кореја потроши за један дан.

То је непосредни губитак који прети привреди, а продужење рата, слично другим државама света, могло би да изазове несташице бензина и других прерађевина од нафте и крупна поскупљења.

Јужнокорејски медији јављају да држава има резерве нафте за 208 дана.

У 2025. Јужна Кореја је са Блиског истока увезла 59 милиона барела сирове нафте. Ван региона Персијског залива, Сеул, који је по започетку рата у Украјини обуставио набавке из Русије, црно злато купује у САД, Малезији, Казахстану и Мексику.

Посебно погођена индустрија чипова

Док је проблем отежане набавке нафте и гаса проузрокован ратом у Заливу релативно универзалан, лист Чосун Илбо истиче да се, специфично за Републику Кореју, намеће проблем да из земаља Залива (углавном Катара) задовољава чак 90 одсто својих потреба за хелијумом, који је неопходан у производњи чипова.

А они су највећи извозни артикал земље. Прошле године јужнокорејске компаније попут "Samsung Electronics" и "SK Hynix" су зарадиле 173 милијарде долара на њиховом извозу (док је укупни извоз свих грана привреде износио нешто више од 700 милијарди).

Поређења ради, у 2025. Јужна Кореја је на продаји другог најважнијег извозног артикла, аутомобила, остварила укупни приход од 72 милијарде америчких долара.

Даље отежавање рата, дакле, не само што ће подићи трошкове производње чипова због тешкоћа у снабдевању енергенатима, већ може и да озбиљно наруши производни процес због несташице хелијума.

Штавише, кашњење у изградњи осам дата центара у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ), проузроковано ратом, прети да умањи планирани обим јужнокорејског извоза чипова.

Наиме, "Amazon", који је успоставио такве центре у УАЕ и Бахреину, и друге америчке компаније са сличним плановима у региону попут "Nvidia" и "Microsoft", су мете иранских дронова, тако да је угрожен и сам опстанак крупних муштерија за корејске чипове у Заливу.

У питање се доводи и реализација заједничког мегапројекта изградње фабрика чипова у УАЕ на којем раде јужнокорејски "Samsung Electronics" и тајвански гигант "TSMC", а који се процењује на преко 100 милијарди долара.

Слабење одбране због рата 

Још један велики узрок бриге за владу у Плавој кући у Сеулу, када је у питању рат Израела и САД са Ираном, је безбедност, односно одбрана земље, пошто је америчка војска која се стационира на њеној територији најавила пребацивање батерија система за противваздухопловну одбрану "THAAD" и "Patriot" на Блиски исток.

То ће капиталистичку нацију од 51 милион становника учинити врло рањивом у односу на богат ракетни арсенал комунистичког суседа са севера Корејског полуострва.

Због свега поменутог, Јужна Кореја је протеклих дана, након почетка напада на Иран, искусила лом на берзи – пад просечне вредности деоница за 12 одсто, што је највећи поремећај те врсте од успостављања индекса "Kospi" 1980. године.

И мада се сада трговина акцијама нормализује, јасно је да су економија и одбрана земље потенцијално изложени огромном напрезању, а влада у Сеулу, слично колегама у Токију, мада то не може да јавно саопшти, прижељкује од свог војно-политичког покровитеља Вашингтона да што пре оконча штетну авантуру у Персијском заливу.

Значај се огледа у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентнијих и поштенијих односа између свих актера на тржишту – трговаца, произвођача, прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.

Одређени намети који су до сада представљали део трошкова добављача и произвођача биће Законом трајно забрањени, док ће поједини бити дозвољени искључиво под јасно дефинисаним условима.

Закон је у великој мери израђен по узору на решења која се већ примењују у ЕУ, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима.

Највећи број закона у ЕУ обухвата непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе, док је овим предлогом закона обухват производа знатно шири, чиме се помаже већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце.

Закон, осим пољопривредних и прехрамбених производа, обухвата и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта, међу којима су кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и други, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.

Уводе се јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на "црној листи", као и оних које су условно дозвољене и налазе се на "сивој листи".

Закон део је ширег сета системских решења усмерених ка стварању здравог и одрживог пословног амбијента на унутрашњем тржишту, заснованог на савременој европској регулативи и доброј пракси, наводе из Министарства.

“На један свеобухватан начин нам приказује које су све културне одлике тог дела, као и однос природног и културног наслеђа. Ту није у питању само село, већ имамо и манастир, утврђење, велики број археолошких локалитета, затим заветни крстови који су изузетно важни”, каже др Марина Павловић, доцент на Академији уметности у Новом Саду.

У 50. броју Пиротског зборника о закопаном благу пише професор Саша Недељковић. Рецензент рада, професорка Лидија Радуловић наглашава да се иза прича о закопаном благу крију много сложенији друштвени феномени.

„Није реч само о закопаном благу. Овде је реч о међуљудским односима, о моралним нормама. 95 наратива је аутор сакупио о томе и та веза са натприродним је још увек жива“, наводи др Лидија Радуловић, професорка Филозофског факултета у Београду.

Основни критеријум при избору радова за Пиротски зборник је квалитет, а стриктно се поштује процедура анонимног рецензирања.

Горан Николић, уредник Пиротског зборника каже да није лако бавити се науком у провинцији. Објашњава: „Зато што су установе које организују и помажу научно-истраживачки рад углавном у већим градовима, тамо где постоје универзитети, али без обзира на то ми се трудимо да анимирамо шири круг потенцијалних аутора.”

У последњих 12 година Пиротски изборник излази континуирано, једном годишње. У 50. броју преовладавају радови из области друштвено-хуманистичких наука.

"Предузећемо све мере како би се спречио нагли скок цена, иако су цене порасле на тржишту због немилих догађаја на које не можемо да утичемо, грађани немају разлога за бригу јер ће их држава заштити али понављам, ситуација није једноставна”, навела је министарка. 

Како је навела, процене су да би евентуални наставак сукоба могао додатно да утиче на раст цена нафте, али је тешко прецизно предвидети у којој мери.

"За нас је најважније да је Србија изузетно добро снабдевена залихама нафтних деривата. У последње три године повећали смо залихе са 33 дана просечне потрошње на око 50 дана. Циљ нам је да до краја године достигнемо ниво од 70 дана просечне потрошње. Највише имамо залиха дизела, јер се он и највише троши", истакла је министарка.

Она је нагласила да грађани немају разлога за бригу јер држава пажљиво прати ситуацију на тржишту.

"Држава ће наставити да надгледа како се крећу цене и како то утиче на снабдеваче на тржишту, као и да размотра које мере може да предузме како би се спречило да раст цена на светском тржишту погоди грађане. Као што смо то чинили током енергетске кризе 2022. године за гас и електричну енергију, када су у многим земљама цене вишеструко порасле, у Србији смо успели да их одржимо како грађани не би превише осетили њихово повећање", рекла је Ђедовић Хандановић и додала да ће држава исто тако поступити и са ценама нафтних деривата.

"Ситуација се прати из сата у сат"

Подсетила је да је Србија до недавно имала проблеме у снадбевању сировом нафтом али да није било последица за грађане.

"Пре неколико недеља 100 дана није било дотока сирове нафте у Србију, а на пумпама није било никаквих проблема. Грађани су могли несметано да користе своја превозна средства и није било несташица", навела је министарка.

Додала је да држава из сата у сат прати развој ситуације.

Ђедовић Хандановић је навела и да су почетком ове године у Смедереву пуштена у рад нова складишта нафтних деривата.

"Већ је ускладиштено 44.000 тона евро дизела, а у току је запуњавање још додатних око 20.000 тона дизела. Наставићемо да обезбеђујемо довољно залиха како бисмо обезбедили стабилно снабдевање за грађане и привреду", рекла је министарка.

Ова правила могла би да имају озбиљне последице по функционисање српских институција, пре свега у области образовања и здравства, које и даље раде у систему Републике Србије. Посебно је угрожен Универзитет у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, који није акредитован у косовском систему.

Према речима Јоване Радосављевић, извршне директорке Нове друштвене иницијативе из Косовске Митровице, тренутно нема назнака да ће Приштина одложити примену закона планирану за 15. март.

"Извесно је да ће у року од 10 дана ступити на снагу ови закони који ће у многоме утицати на даљи живот Срба који живе на Косову, али и других заједница које директно зависе од институција Републике Србије. Нема назнака из Приштине да ће доћи до обустављања имплементације или било каквог одлагања у овом тренутку, иако искрено се надам да постоје озбиљни напори од стране међународне заједнице, конкретно канцеларије Европске уније на Косову, да се бар неке препреке премосте како ово не би било у суштини катастрофално за грађане који живе овде", наглашава Радосављевићева.

Иако међународна заједница сматра да су закони формално у складу са европским стандардима, проблем представља контекст у којем ће бити спроведени.

"Проблем је што се спровођење ових закона дешава у околностима које нису у складу са европским стандардима, па ће сама имплементација бити изузетно дискриминаторна за грађане", указује директорка Нове друштвене иницијативе.

Наглашава да ће нови прописи најдиректније погодити институције образовања и здравства које функционишу у српском систему.

Универзитет и здравство под посебним притиском

Појашњава да ће, ако дође до примене овог закона у пуном смислу, универзитет и болнички центар, односно здравствени систем, директно бити погођени, јер више од половине запослених, али и студената на универзитету су људи који долазе из централне Србије.

"Самим тим неће бити у могућности да себи обезбеде привремени боравак на Косову зато што је за то неопходно да оду у полицијску станицу, да пријаве привремени боравак, али исто тако и адекватну документацију акредитоване институције,  коју универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, нема. Тако да ће они бити директно погођени", наводи Радосављевићева.

И то је, додаје, сада кључно питање, на који начин ће косовске институције третирати и да ли ће бити одређене толеранције у међувремену док се не изнађе неко решење.

Грађани без информација и одговора

Према њеним речима међу грађанима влада велика неизвесност, јер готово да нема званичних информација о томе шта ће се тачно десити након 15. марта.

"Људи су уплашени и без икаквих информација. Сви чекају 15. март, али нико не зна шта ће се тада десити", наводи директорка.

Такође, додаје и да додатну конфузију стварају и кампање косовске полиције на терену, које се углавном односе на закон о возилима, али брошуре које се деле грађанима не дају јасне одговоре на кључна питања.

У Приштини се ова тема, како тврди Радосављевићева, готово и не налази у јавној дебати. Она сматра да власти питање примене закона третирају искључиво као део политике владавине права.

Истовремено, додаје да су многе одлуке косовских власти у претходним годинама спровођене управо под тим образложењем, иако су имале снажан утицај на српску заједницу.

Могуће последице гашење институција и исељавање

Највећа бојазан односи се на дугорочне последице по опстанак српске заједнице на Косову и Метохији.

"Циљ је измештање, односно гашење ових институција без јасног плана шта ће бити с грађанима који од њих зависе", указује Радосављевићева.

Такав сценарио, упозорава она, могао би довести до новог таласа исељавања Срба са Косова и Метохије, како северно тако и јужно од реке Ибар.

У том случају српска заједница би, како наводи, могла да се смањи на тако  мали број да више не представља значајан политички фактор.

Очекивања од Београда и међународне заједнице

Када је реч о дипломатским напорима Србије, Радосављевић каже да се нада да се иза затворених врата воде озбиљнији разговори, али да грађани за сада не виде конкретне резултате.

"За људе који овде живе информације које долазе у јавност нису довољне. Грађани немају јасне одговоре шта ће се десити после 15. марта", напомиње Радосављевићева.

Додаје да су многи на Косову и Метохији окренути ка Београду, јер су институције образовања и здравства повезане са системом Србије и да, како се приближава 15. март, међу грађанима расте неизвесност.

"То, из перспективе некога ко живи на Косову и Метохији, ствара одређену нелагоду, јер ми не знамо шта нама будућност носи, а сви су окренути ка Београду, јер Београд је пре свега у овом случају послодавац односно оснивач. И сви гледају ка званичном Београду по питању решења и шта даље од 15. марта", нагласила је Радосављевићева.

"Ми иначе 28. фебруара требало је да се вратимо назад, и наш авион је враћен са пола пута. Капетан је објавио да се због затвореног ваздушног простора изнад Персијског залива враћамо назад јер није безбедно. Прву ноћ смо добили од авио-компаније бесплатно, а све остале ноћи морамо да платимо сами, смештај, храну, све остало. Знамо да нисмо у непосредној опасности, али ово утиче на нас“, каже Владимир Силбашки.

Каже да су од првог дана у контакту са амбасадом и да је лет који је планиран за осми март отказан, што ситуацију око њиховог повратка чини неизвесном.

"Овде је група од 160 људи са Балкана, имамо и Словенаца. Гледали смо преко разних система за резервацију авио-карта, постоје везе преко неких других градова, нема места и карте су скупе. Ми смо овај аранжман платили око две хиљаде евра, али сада да платимо карту од четири или пет хиљада евра, ми тај новац немамо“, каже Владимир.

Са сличном судбином дневно се јавља велики број људи туристичким агенцијама. Из ЈУТЕ кажу да се трага за решењима.

"За одређене датуме сам сигуран да алтернативе постоје преко неких других дестинација. Те карте су овог тренутка скупље и по пет пута у односу на оно што је било раније. Оно што могу да саветујем јесте да ови што су дошли самостално захтевају од авио-компаније бар повраћај дела новца за неиспуњени лет, за тај један правац што није много пара, али ето могу да смање тај трошак и да онда самостално потраже неке друге руте не преко Блиског истока него неким околним путем“, рекао је Александар Сеничић, директор ЈУТЕ.

Када је реч о земљама које нису директно погођене сукобима, туристичке агенције имају обавезу да плате до три ноћења, уз услов да су путници са њима у комуникацији на дневном нивоу.

"Савет је да буду у контакту са нашом амбасадом, да се сви пријаве амбасади да би амбасада имала коначан број људи који се налази на острвима и да се онда у координацији са амбасадом, Министарством иностраних послова, највишим државним органима види да ли је уопште могуће да се евакуише тако велики број људи са те дестинације", рекао је Сеничић.

Има их на различитим местима - свакодневно се оглашавају и са Тајланда и Занзибара.

Ситуација се прати и мења из минута у минут - међу последњим информацијама, Амбасада Србије у Уједињеним Арапским Емиратима саопштила је да је ваздушни простор Емирата делимично отворен и да у овом тренутку једино локалне авио-компаније организују ограничен број одлазних летова из земље, а да су, према информацијама којима Амбасада располаже, приоритетне групе грађани који су остали у транзиту и туристи.