Ухапшенима П. Б, М. Н, С. Б. и С. С. је одређено задржавање до 48 сати због сумње да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.

Колумнисткиња Љиљана Смајловић мисли да унутар Америке неће бити кривичног гоњења било ког од оних који се помињу у документацији.

"Тамо је 500 адвоката прошло кроз фајлове. Претпостављам – да је било кривичног дела, нешто би покренули", каже Смајловићева.

Историчар Вукан Марковић истиче да је улога Епстина била да повезује људе, јер је био изразито увезан са свим врстама елита – од финансијских до политичких и холивудских.

"Суштински, он њима пружа простор за размену информација. У целој причи је кључно – да Епстин није тако девијантан и није педофил, вероватно не бисмо никада сазнали за све ово", наводи Марковић.

Социолошкиња Христина Цветичанин Кнежевић наглашава како друштво и даље не разуме функционисање елита и мрежног карактера моћи и њену флексибилност.

"У том кругу информације имају вредност, али вредност има и само припадање кругу. Ту видимо симболичку и социјалну моћ, односно социјални капитал, јер знамо људе који се налазе на позицијама моћи. Е, тада се у таквом друштву развија завет ћутања, а лични интерес постаје заједнички", напомиње Цветичанин Кнежевић.

У Великој Британији помињање Епстина добија једну надградњу због оптужби за шпијунажу и вођење истраге против лорда Питера Менделсона који се такође помиње у досијеима и сумња се да је као бивши министар, амбасадор и члан владајуће лабуристичке партије Епстину преносио осетљиве информације. Дописница Радио-телевизије Србије из Лондона Ивана Милорадовић указује да је Влада Уједињеног Краљевства угрожена последњим низом догађаја.

"Мислим да се тренутно дешава пад 'блеризма' у Британији. Тренутно је на власти влада левог центра која је изашла из шињела Менделсона, а он је уз Тонија Блера један од креатора новог лабуризма. Менделсон је директно Епстину слао информације о трговинској политици владе", објашњава Милорадовићева.

Моћ, сексуално насиље и контакти

Смајловићева оцењује да је на делу пребацивање одговорности свих који се у папирима помињу, као и наметање наратива да "неком нешто намешта и смешта".

"Овде се не ради само о томе да је било неког сексуалног насиља па да оно није кажњено, већ је реч о разоткривању умрежене моћи свих структура друштва – попут хоботнице. Ово је страшна сексуална, морална и свака друга трулеж у срцу америчке моћи. У томе је проблем", тврди колумнисткиња.

Говорећи о вести да ће бивши амерички председник Бил Клинтон и његова супруга Хилари сведочити у Конгресу поводом спомињања њиховог презимена у Епстиновим документима, Марковић сматра да то раде како би смањили притисак са њих.

"Нема ту жеље да се у очима јавности разреше дилеме око њиховог морала. Они ће рећи – ми кад смо чули какав је Епстин, згрозили смо се и било је грозно, али је неспорна чињеница да је Бил путовао са Џефријем 27 пута његовим авионом, и то после осуде. У том смислу, Клинтонова репутација је катастрофална", закључује историчар.

Цветичанин Кнежевић подсећа да је Епстин у регистру сексуалних преступника од 2008. године, а да се добар део познатих и славних личности и даље дружио са њим.

"Овај случај је, ипак, масовна сексуална експлоатација. Хиљаде је жртава, међу њима има малолетних девојака и дечака. Друго, ово говори и о мрежи људи која је у стању да чини ужасне ствари", упућује социолошкиња.

Неповерење јавности и заштита жртава

Смајловићева каже да није изненађена именима која се појављују у документацији.

"Знате како то функционише? Врло паметни људи попут Ларија Самерса, који није сиромашан, али жели моћ, репутацију и новац иде код Епстина, јер га он повезује са тим како да знање претвори у новац. Овде не делује невидљива рука тржишта него неке друге силе. Ту, онда, нема гадљивих", истиче Смајловићева.

Цветичанин Кнежевић наглашава да су документи објављени због притиска јавности.

"Транспарентност може да постоји паралелно са достојанством и дигнитетом жртава. Могло је да се тражи сагласност жртава, да се питају, ако се већ ишло са објављивањем њихових идентитета. Овако, без те сагласности, нашли смо се у ситуацији да те жене поново пролазе кроз насиље", наводи Цветичанин Кнежевић.

Марковић тврди да 80 одсто јавности сматра да се и даље бројне информације скривају од јавности.

"Треба имати у виду да афера траје од 2019. године. То је оно што је најпроблематичнији у целој причи. То све иде и у 2007, 2008. годину. У међувремену су две гарнитуре биле на власти, а поготово је ова афера била битна републиканским бирачима, посебно код оних радикалнијих у оквиру МАГА покрета", закључује Марковић.

Емисију у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Прецизирано је да се М. Л. сумњичи да је током 1998. и 1999. године као припадник такозване Ослободилачке војске Косова – Оперативна зона Дукађини, најпре прошао селективну обуку, а након тога учествовао у терористичким нападима усмереним на припаднике МУП-а Србије и Војске Југославије.

"Он је као припадник те групе, којом је командовао Рамуш Харадинај, учествовао у отмици и масакрирању полицијских службеника", навео је министар Дачић у саопштењу.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Јавном тужилаштву за ратне злочине.

"Иранци сада преговарају иако не желе. Не желе ни да распалимо по њима. Знате, велика флота плови према Ирану", рекао је амерички председник Доналд Трамп, чије се амбиције везане за будућност Ирана заснивају на претпоставци Централне обавештајне агенције да је власт Исламске Републике на најклимавијим ногама од успостављања 1979. године.

Пут Муската, Трамп је послао специјалне изасланике Стива Виткофа и Џареда Кушнера, који ће се у престоници Омана састати са шефом иранске дипломатије Абасом Арагчијем, чији су шефови већ одбацили делове предложеног споразума који се односе на развој балистичких пројектила и помоћ Хамасу, Хезболаху, ирачким милицијама и јеменским Хутима.

Преговори, ултиматуми и ратни планови 

Првобитно, представници САД и Ирана су намеравали да се састану у Истанбулу, уз присуство турских и званичника арапских држава, али је место догађаја и број учесника промењени како би се, бар донекле, удовољило иранским жељама.

Две стране ће пред собом имати само један документ, ултиматум САД испостављен Иранцима недуго пошто су безбедносне снаге те државе успеле да угуше најозбиљнију побуну од формирања Исламске Републике.

Две недеље нереда, проузрокованих очајним економским стањем Ирана, недостатком воде и енергената и јалових војних авантура по Блиском истоку, окончане су бруталном акцијом Револуционарне гарде и Басиџ милиције у којој је страдало најмање 5.000 људи, док су десетине хиљада похапшене или рањене.

Авиони, бродови, ракете...

Недуго после обрачуна снага безбедности са демонстрантима, Трамп је ка Ирану упутио 12 ратних бродова укључујући и носач авиона "Абрахам Линколн" и десетине борбених авиона, распоређених по базама у Саудијској Арабији, Катару и Јордану. Очекује се да ће, у случају напада, амерички бомбардери Б-2, који су у јуну прошле године порушили нуклеарне центре у Ирану, полетети са територије САД или базе Дијего Гарсија у Индијском океану.

Амерички медији наводе да су већ изабрани циљеви напада, попут подземног бункера у предграђу Техерана у којем се, наводно, крије ајатолах Али Хамнеи, као и објеката у којима се налазе шефови војске, милиције и Револуционарне гарде.

На листи приоритета су и лансери балистичких пројектила, базе у којима су скривени дронови и кључни положаји свих видова оружаних снага. Од 2006. године, када су Американци први пут начинили планове за бомбардовање Ирана, број ових циљева процењен је на око 1.100 објеката.

Иран је, како се чини, такође спремио план деловања у случају напада на кључне објекте од којих се неколико десетина, наводно, налази у густо насељеним областима.

Иран: Преживи и узврати

Прва фаза иранског плана ће, суштински, представљати покушај да иницијални напад "преживи" довољан број важних јединица, како би Техеран могао да покрене контраударе на Израел и америчке базе на Блиском истоку.

Главна мета иранских пројектила ће, свакако, бити база Ел Удеид у Катару, где се налази штаб америчке Централне команде, база Али ел Салем у Кувајту, те положаји снага САД у Уједињеним Арапским Емиратима, Сирији.

Техеран се нада да ће се у конфликт укључити и Хезболах у Либану, јеменски Хути и бројне проиранске милиције у Ираку. Америка је све те формације, унапред, упозорила да ће платити високу цену уколико се укључе у сукоб.

Ниједна од ових снага није реаговала током 12 дана дугог рата са Ираном у јуну прошле године.

Најважнија оружана снага у Ирану Револуционарна гарде ће глисерима наоружаним пројектилима напасти америчке ратне бродове, док ће морнарица поставити мине у Ормуски теснац, кроз који пролази безмало трећина светске трговине нафтом.

200 долара за крај рата

Тај део, чини се, представља и најважнији део иранског плана, јер би цене нафте могле пребацити 200 долара по барелу и самим тим изазвати остатак света да убеди Трампа да узмакне и пристане на нове преговоре.

У предигри новог рата, амерички борбени авион Ф-35, који је полетео са носача авиона "Абрахам Линколн" оборио је ирански дрон "шахид 139" изнад Арапског мора, где се, тренутно, налази најмоћнији део флоте САД.

Иранске власти су потврдиле да је летелица "изгубљена", али и да је команда претходно добила све информације о кретању америчког носача авиона, који је праћен "сходно уобичајеним и правно регулисаним процедурама".

Одмах после овог инцидента, барел нафте поскупео је за два одсто.

Други инцидент забележен је у Ормуском теснацу у којем су извиђачки дрон "мохаџер" и два наоружана глисера Револуционарне гарде пратила амерички танкер "Стена императив".

Према извештајима америчке Централне команде, Иранци су узмакли пошто су изнад танкера пролетела два борбена авиона Ф-16, док је кроз теснац прошао и ракетни разарач "Мекфаул".

У оба инцидента, америчке снаге тврде да су ирански глисери и дронови "агресивно" пришли носачу авиона и танкеру, те да су разарач и борбени авиони реаговали како би "заштитили средства и људство".

Одмах после обарања "шахида", Револуционарна гарда је ка носачу авиона упутила нову летелицу.

Тензије у водама око Ирана и објављивање сателитских снимака распореда две војске представљају увод у преговоре о иранском нуклеарном програму и балистичким пројектилима, који ће у петак почети у Оману.

Амерички председник Доналд Трамп је запретио да ће у случају изостанка договора неминовно почети нови рат између две државе, "знатно жешћи" од 12 дана дугог сукоба из јуна прошле године.

У претходној деценији је додатно напредовало, а како напомиње кинески амбасадор, сарадња две земље, осим у области инфраструктура развија се и на пољу нових технологија.

"Година коња је доста симболична. Коњ је животиња коју воле и Срби и Кинези и људи широм света. Симболизује оданост, храброст, снагу, брзину и племенитост, све су то добре особине. Дух коња је потребнији више него икада пре, желим да узмем наше челично пријатељство као пример јер мислим да оно има дух коња, посебно кад се посматра напредак између наше две земље", рекао је Ли Минг, амбасадор Кине у Србији.

Пролећни фестивал одржава се више од 2.000 година

Пријатељство додатно ојачава безвизни режим, али и осам директних авио-линија.

Бележи се и раст броја кинеских туриста. Многи од њих путоваће и овог фебруара, током Пролећног фестивала најчешће унутар своје земље.

"Пролећни фестивал је традиционални кинески фестивал више од 2.000 година. Сада то је фестивал који воле и прате људи широм света. Током празника Кинези користе седмодневни одмор који проводе најчешће са породицом. Мислим да је ово такође разлог зашто смо овде данас јер српски народ и кинески народ су чланови породице", рекла је професорка Сју Чен са Института Конфуције у Новом Саду.

Уочи Кинеске нове године у духу добрих односа Србије и Кине, одлучено је да Центар за Појас и пут прерасте у Центар за кинеске студије.

"Нека нам година ватреног коња донесе нову енергију, храброст за нове идеје и снагу да заједно градимо мостове разумевања. Нека ово буде година напретка, успеха и добрих сусрета", истакла је Ивона Лађевац са Института за међународну политику и привреду.

Датум Кинеске нове године мења се сваке године, јер се одређује према лунарном календару. Прослава траје око две недеље и завршава се Фестивалом лампиона.

Компанија Аднок је реномирана компанија са огромним искуством и разговори се воде и о додатној куповини удела Србије од још пет одсто власништва.

"Они су у поодмаклим преговорима са МОЛ-ом о куповини удела 'Гаспромњефта' у Нафтној индустрији Србије. Ради се на томе да заједничка компанија АДНОК-а и МОЛ-а буде већински власник у НИС-у, док ће АДНОК имати веома значајно учешће у тој заједничкој компанији. То је за нас важно јер се ради о државној компанији УАЕ која има велико искуство у нафтном сектору, а која може да разуме државне интересе", рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић.

Уколико се преговори заврше успешно, већ у марту би могао да се потпише купопродајни уговор. Када је реч о управљању компанијом, ту ће главну реч и даље имати мађарски МОЛ.

"Оно што је за нас битно јесте да ће АДНОК бити укључен кроз органе управљања и свој значајан удео у тој заједничкој компанији, која би била већински власник. То је за нас значајно због искуства које АДНОК има, због способности да води велике системе, да надгледа рад Нафтне индустрије Србије, али и да има значајно учешће у самим органима управљања", рекла је министарка.

Производња ХИП "Петрохемије" је уско повезана са радом Рафинерије, јер од ње користи примарни бензин и за време двомесечне обуставе рада ту су обављали принудни ремонт постројења.

Приликом припрема за старт производних погона, из јужне индустријске зоне често се чује бука, а види се и велики пламен на бакљи који обасјава читав град.

"То време смо искористили за мање радове који су могући у зимском периоду, јер хладноћа утиче на процесну опрему. То је омогућило 'Петрохемији' да стартује данас и почињемо да добијамо примарни бензин из Рафинерије што је наша основна сировина. Стартују све фабрике у Панчеву, а то су етилен и полиетилен, а 16. фебруара у Елемиру почиње производња синтетичког каучука", рекао је Горан Стојилковић, директор "Петрохемије".

"Петрохемија" запошљава 1.245 радника који се надају да неће више морати да обустављају производњу и да ће као и досад без већих проблема снабдевати наше и инострано тржиште са полимерима високе и ниске густине, полиетиленским цевима и материјалима за прерађивачку индустрију.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

06.02.2026. Петак: Ујутро на северозападу Војводине, у Подрињу, југозападној, јужној и источној Србији местимично магла и ниска облачност, која ће се на подручју Тимочке и Неготинске Крајине, као и по појединим котлинама задржати већи део дана. У осталим крајевима пре подне мало до умерено облачно са сунчаним интервалима, а средином дана и после подне са југозапада пролазно наоблачење са слабом кишом, на високим планинама и са слабим снегом. Ветар слаб и умерен, на југу Баната, у доњем Подунављу и на планинама повремено јак, јужних смерова. Најнижа температура од 0 до 6 °С, а највиша од 8 до 14 °С, само ће у Тимочкој Крајини бити хладније, до 5 °С. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 70%.

07.02.2026. Субота: У већем делу Србије облачно са слабом кишом, а на високим планинама и са слабим снегом, само се на југу, уз променљиву облачност, очекују и краћи сунчани интервали. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни, а у југозападној Србији и на Косову и Метохији повремено јак, југозападни. Најнижа температура од 2 до 6 °С, а највиша од 7 до 13 °С. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 60%.

08.02.2026. Недеља: Ујутро у већем делу Србије магла, која ће се по котлинама и низијама местимично задржавати и дуже у току дана. У осталим крајевима умерено до потпуно облачно. Кишовито јутро очекује се на југу Србије (на високим планинама снег), док ће током дана падавине постати веома ретка (изолована) појава, углавном у брдско-планинским пределима. Ветар слаб и умерен, у Војводини и источној Србији средином дана повремено јак, северозападни. Најнижа температура од 2 до 5 °С, а највиша од 8 до 13 °С. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 80%.

09.02.2026. Понедељак: Ујутро и пре подне местимично магла и ниска облачност. У току дана ново наоблачење са југозапада, које ће местимично условити кишу, док се снег, осим на планинама, увече и током ноћи очекује и у Тимочкој Крајини, где ће доћи до стварања мањег снежног покривача. Ветар у скретању на источни и југоисточни, током дана у појачању, па се после подне и увече у кошавском подручју поново очекују удари олујне јачине (на југу Баната и у Браничевском округу од 70 до 100 km/h). Најнижа температура од 0 до 5 °С, а највиша од 4 до 11 °С, после подне и увече у Тимочкој Крајини у осетнијем паду. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s, вероватноћа 80%. Снег, формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 80%.

Том приликом пронађено је 128 биљака за које се сумња да су канабис и око једног килограма осушене биљне материје налик марихуани.

У објекту је заплењена и комплетна опрема намењена за производњу ове врсте наркотика.

Осумњиченом В.Ћ. одређено је задржавање до 48 часова, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву у Чачку.

Прошле недеље, требало је да се изводе радови на плафону контролног торња, када се посумњало да је пронађен азбест, што је потврђено након тестирања.

Заједно са службом управљање ваздушног саобраћаја донета је одлука да се контролни торањ привремено затвори, због чега су летови преусмерени.

Очекује се да проблем буде решен до сутра у 13 часова, када се очекује и повратак авиона.

За сутра у 11.35 заказан је лет "Виз ера" са београдског аеродрома "Никола Тесла" до Скавсте и према подацима са сајта београдског аеродрома нема најављених промена у вези са тим летом.

Европска унија је, истовремено, и даље препозната као највећи донатор Србије, њен главни трговински партнер и водећи извор страних инвестиција.

Подршка чланству у ЕУ и даље је највиша међу младима од 18 до 29 година, где износи више од 63 одсто, док је најнижа међу грађанима старијим од 60 година, код којих подршка износи око 30 одсто, што, како се наводи, указује на изражен генерацијски јаз.

Испитаници као главне предности чланства у ЕУ најчешће наводе виши животни стандард, слободу кретања, јачање владавине права и борбу против корупције.

Корупција, организовани криминал и економски проблеми истовремено су идентификовани као најважнији изазови са којима се српско друштво суочава.

Анкета показује и да је забележен највећи удео испитаника у последњих седам година који верују да ће Европска унија опстати и имати нове државе чланице, што се тумачи као раст поверења у будућност Уније и процес проширења.

Истовремено, део грађана и даље сматра да ЕУ намеће нове услове Србији, да је признање тзв. Косова предуслов за чланство или да Унија не жели Србију као будућу чланицу.

Истраживање указује и на високу изложеност дезинформацијама, нарочито у вези са ратом у Украјини.

Бекерат: Резултати дају основ за "опрезан оптимизам"

Амбасадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат оценио је да резултати анкете дају основ за "опрезан оптимизам", али и да указују на потребу за објективнијом и чињеничном комуникацијом о процесу европских интеграција.

"Све већи број грађана препознаје да чланство у ЕУ значи боље економске могућности, јаче институције и веће слободе.

Истовремено, упорне заблуде и дезинформације настављају да утичу на јавну дебату", навео је Фон Бекерат.

Истраживање је спровела агенција Нинамедија од 24. децембра 2025. до 11. јануара 2026. године, методом непосредног анкетирања, на репрезентативном узорку од 1.501 испитаника.

Колико је ово важан догађај може се схватити када се има у виду да је претходна канадска влада пре неколико година изненада одузела три кинеске компаније њихове власничке уделе у канадским произвођачима литијума које су оне сасвим легално откупиле, правдајући тај поступак економском безбедношћу, односно, тиме да је Кина претња по суверенитет земље јавора а литијум стратешка сировина.

Мада споразум између "Зиђина" и "Елајд голда" тек треба да одобри канадска влада, сигурно је да та два субјекта делују под претпоставком да ће од ње добити зелено светло и није случајно то што је до њиховог договора дошло управо након посете Карнија Кини, где се се срео и са председником и премијером те азијске земље.

Злато је нарочито последњих неколико година стратешки метал пар екселанс – инструмент који је неопходан за одвајање од америчког долара и јачање националног суверенитета, одбрану од инфлације и неизвесности проузрокованих геополитичким потресима, санкцијама и економским ратом који (чини се, не само против Кине, већ и целог света) води Вашингтон. Зато се с правом може рећи да предстојећа "Зиђинова" аквизиција канадског предузећа указује на то да је влада у Отави направила заокрет од 180 степени када је у питању њен став према важним металима и кинеским инвестицијама у канадске рударске компаније.

Њени мотиви су јасни – уосталом премијер Карни их је јасно и елоквентно изложио на недавном Светском економском форуму у Давосу – више од три четвртине канадског извоза се слива у САД, чија се влада према Отави односи са презиром и силеџијски, па је трговинска и уопште економска диверсификација за чланицу британског Комонвелта насушна потреба.

Глобални марш Зиђина

"Зиђин" је кроз своју ћерку компанију "Зиђин голд интенрешенел" понудио канадској компанији неколико процената већу суму од њене укупне вредности на берзи – четири милијарде америчких долара (пет и по милијарди канадских долара), што је наишло на позитиван одговор, због чега је потписан предуговор. Сада се чека да деоничари предузећа са седиштем у Торонту одобре трансакцију.

"Елајд голд" је у својим рудницима у 2025. произвео, сматра се, око 12 тона злата, а у току ове године би требало да започне експлоатацију у новом великом руднику Курмук у Етиопији. Преузимање канадске компаније "Зиђину" ће омогућити приступ рудницима у Малију, Обали Слоноваче и Етиопији. Осим приноса у злату, компанија из града Лонгјан у провинцији Фуђијен очекује повољан синергијски ефекат када су у питању рационализација и повећање ефикасности пословања, јер већ поседује руднике злата у Гани и Еритреји, које су суседи Обале Слоноваче, односно, Етиопије.

Иначе, "Зиђин" је прошле године, поред рудника Акјем у Гани (инвестиција од милијарду долара), у потпуности откупио и велики, врло профитабилни рудник злата Рајгородок у Казахстану за 1,2 милијарде долара. Кинеска компанија у бившим совјетским централноазијским републикама сличан интерес има и у Киргистану и Туркменистану.

Њен план, формулисан 2024. године, јесте да производњу злата подигне са 73 тоне у тој години на преко 100 тона у 2028. и ту сврху се убрзано шири по целом свету, пише кинески бизнис портал Каишин. Иначе, рударска група "Зиђин", осим злата и сребра, бави се и експлоатацијом бакра, цинка, литијума и других метала. Листирана је на берзама у Хонгконгу и Шангају и заузима 251. место на листи 2.000 највећих светских компанија коју саставља часопис Форбс.

"Ако видите да је један од циљева заустављање одласка становништва, да то заустави не може ниједна земља, али је донекле смањено. Ми сада чекамо да видимо индикаторе колики је то обим. Један од важних циљева је да се привуку страни радници, што се остварило заиста и то је део неког ширег тренда који је доминантан, не само у овом региону. Неопходно је да се уради нова стратегија и, колико знам, то је у плану. Министарство рада је задужено за тај сегмент", рекао је Никитовић.

Додаје да су демографске стратегије углавном добро написане, али да је за најбоље резултате неопходна синхронизација између различитих планова који се тичу подстицања рађања, образовања становништва, контроле миграција.

Под економским миграцијама подразумевају се миграције које настају из потребе људи да нађу посао или побољшају животни стандард. Никитовић каже да је мит у јавности, али и појединим научним круговима, да су спољне миграције, односно миграције ван граница Србије, важнији фактор када говоримо о нашем становништву.

Подаци показују да су унутрашње економске миграције израженије и да је густина насељености у Београду седам пута већа од републичког просека.

"Доминантно су ту концентрисане управне и административне функције, акумулација капитала је највећа ту, у последњих двадесетак година и у Новом Саду. И када имате тако привлачно средиште, умањујете демографске капацитете региона и општина одакле становништво махом долази у Београд. То је јасна последица. Међутим, имате и ону врло важну индиректну демографску последицу, да ви умањујете фертилне капацитете, могућности становништва да се репродукује у мери у којој је хтело. Јер ако одлази, одлази углавном становништво које је у најбољим, не само радним него и репродуктивним годинама, од 20 до 35 година", истиче Никитовић.

У селима најчешће остају мушкарци, што је, како објашњава Никитовић, део наше културе и традиције јер су мушкарци везани за земљу. Подразумева се да ће женско дете у породици отићи након удаје. Међутим, жене су доминантне када се посматрају миграције због образовања. Због тога је у Београду, Новом Саду и Нишу више жена него мушкараца у главном репродуктивном добу, док у селима остају махом неожењени мушкарци.

Песимистичне предикције броја становника Србије до 2052. године

Према званичним пројекцијама, у Србији би 2052. године могло да буде и мање од пет милиона становника. Највећи број становника наша земља је забележила 1991. године, када нас је било 7,8 милиона. Од тада број становника константно пада, а просек година расте. Демограф Владимир Никитовић каже да пројекције указују на неповољан процес, али да можемо да поправимо старосну структуру.

"Дугорочно, стопе рађања су кључне, ту нема дилеме, а са друге стране битна је и миграциона компонента. Али оно што најчешће заборављамо, то је да имамо људе који данас живе. Стопе доживљења код нас су међу најлошима у Европи, што због стила живота, што због здравственог система. То ми зовемо превремени морталитет или превремена смртност, то су заиста смрти које се могу избећи и ми бисмо само ту уштедели невероватан број људи у које је већ уложено, који су образовани, а добар део њих јесу људи у репродуктивном добу, који нажалост завршавају свој живот пре времена. То је нешто што се кроз ове пројекције види – да постоји капацитет за бољитак, али када је демографија у питању, потребно је стрпљење и жеља већинског дела друштва да опстанемо", закључује Никитовић.

Подизању оптужног предлога претходиле су доказне радње, које је тужилаштво раније наложило полицији.

На градилишту приватног инвеститора крајем новембра обрушио се потпорни зид и део приступне саобраћајнице у комплексу Центара изврсности.

Према саопштењу врховног суда у Приштини, две жалбе поднео је кандидат Демократске партије Косова Беким Хаџију, а по једну су поднели: Уједињена ромска партија Косова, коалиција ПАИ-ПДАК-ЛПБ, Емилија Реџепи и Нова демократска странка из Призрена.

Врховни суд има пет дана да одлучи о жалбама, а уколико их одбије, отвара се пут за оверу коначних резултата парламентарних избора.

Након овере, у року од 30 дана мора да се сазове седница за конституисање новог сазива скупштине.

ЦИК је 31. јануара прогласио да је највише гласова освојио покрет "Самоопредељење" - 51,10 одсто, што му је донело 57 посланичких места у новом сазиву централне скупштине.

На другом месту је Демократска партија са 20,19 одсто И 22 посланичка места. Демократски савез је освојио 13,24 одсто гласова или 15 места. Алијанса за будућност добила је 5,90 одсто или шест мандата.

Српска листа је освојила девет мандата, а од загарантованих десет за српску заједницу, један је добила странка "За слободу, правду и опстанак".

Осталих десет мандата од укупно 120 освојиле су странке Рома, Бошњака, Египћана, Турака и других мањинских заједница.

Славко Kрунић сликар, каже: „Моје сликарство је усмерено ка имагинадном портрету, и свако може причу да измисли а да ја сам не инсистирам на тој причи, да не креирам биографије тих ликова, него их остављам посматрачу да их протумачи. Мени много значи, јер ми ове приче праве дистанцу од самих портрета самих слика, јер могу боље да их сагледам. Ја сам она врста аутора који ће више да се бави прошлошћу ових ликова него њиховом светлом будућношћу".

Хедонизам као страст, живот као храброст, слобода као исходиште. Приче из Париског хотела „Риц" дотичу личности које су обележиле једну епоху, од Хемингвеја и Мерлин Монро до доколичара који се враћа родном граду, и кроз сећања покушава да се врати себи самом, део су мозаика у којем могу да уживају прави хедонисти.

Сања Домазет књижевница, објашњава: „Постоји нека лажна озбиљност нека лажна трагичност у доба једног свеопштег недостатка етике па и естетике. Ми смо овде волели да понудимо једну нову естетику, нови поглед на свет, на живот, на људе, на љубав, на ерос. Тако да у књизи ће свако наћи макар по једну две приче које се директно на њега односе, где ће се пронаћи."

Сања Домазет и Славко Kрунић очигледно су сродне душе. У време короне изнедрили су Мале богиње, књигу о вилама које су унеле светлост у једно туробно време. Сада, Хедонисти доносе читаоцима нову радост и немерљиво задовољство, односно право уживање, а то је у суштини и смисао правог уметничког дела.

Како је рекла, у будућности би МОЛ управљао Нафтном индустријом Србије као већински акционар, док ће компанија из УАЕ бити присутна у органима управљања, што је за нас важно због искуства АДНОК-а у управљању великим системима и надгледању рада НИС-а кроз учешће у органима управљања.

"Имали смо веома продуктиван састанак са руководством АДНОК-а који је у одмаклим преговорима са МОЛ-ом о куповини удела Гаспромњефта у Нафтној индустрији Србије. Ради се на томе да заједничка компанија АДНОК-а и МОЛ-а буде већински власник у НИС-у, док ће АДНОК имати веома значајно учешће у тој заједничкој компанији. То је за нас важно јер се ради о државној компанији УАЕ која има велико искуство у нафтном сектору, а која може да разуме државне интересе што је за нас од изузетног значаја", рекла је Ђедовић Хандановићева, која се на маргинама "Светског самита влада" састала са Омаром ел Суваидијем и Насером ел Мухаиријем.

Министарка је истакла да ће то бити значајно и због будућег рада Рафинерије у Панчеву.

"Челници АДНОК-а су потврдили да им је циљ да рафинерија настави да ради и да повећава капацитете у будућности у складу са захтевима тржишта", навела је министарка, саопштило је ресорно министарство.

На састанку је разговарано и о куповини додатног удела Србије у НИС-у за пет одсто.

"Договорили смо се да наставимо конструктиван и транспарентан дијалог као што смо радили и до сада. Захвалила сам се што је АДНОК од почетка био у контакту са нама, као и са Канцеларијом за контролу стране имовине Министарства финансија САД (ОФАК), као што је била и Србија, залажући се за успостављање редовног снабдевања рафинерије сировом нафтом и продужетак лиценце", рекла је Ђедовић Хандановићева.

Очекује да до краја фебруара буде завршена дубинска анализа пословања НИС-а, како би се стекли услови да се у марту потпише купопродајни уговор, у оквиру рока који је дао ОФАК односно до 24. марта. 

"ОФАК ће морати да одобри ту трансакцију како би се скинуле санкције НИС-у, што је наш дугорочни циљ", рекла је министарка.

На састанку одржаном на маргинама "Светског самита влада" Ђедовић Хандановићева је разговарала и са Мухамедом ел Рамахијем, извршним директором компаније Масдар, која је значајан инвеститор у обновљиве изворе енергије у Србији о могућностима за развој партнерства са Електорпривредом Србије.

"Сумња се да су они, 26. јануара, у галерији УЛУС у Београду украли слику 'Успење', сликара Здравка Вучинића, коју су полицијски службеници пронашли и вратили власнику", наводи се у саопштењу.

Из МУП-а наводе да ће против осумњичених бити поднета кривична пријава у редовном поступку. 

Главни уредник Мет Мареј оценио је да је одлука "болна, али неопходна", уз образложење да се медиј мора прилагодити променама у технологији и навикама публике.

"Не можемо бити све за свакога", поручио је запосленима. Одмах након унутрашњег састанка, новинари су електронском поштом обавештавани да ли им је радно место укинуто.

Иако су се недељама уназад појављивале гласине о отпуштањима, обим резова изненадио је чак и искусне новинаре. Погођени су готово сви сегменти редакције, укључујући и инострана дописништва. Као посебно алармантна вест одјекнула је информација да су отпуштени сви дописници и уредници за Блиски исток.

Отказ усред ратне зоне

Међу отпуштенима је и дописница "Вашингтон поста" из Украјине Лизи Џонсон, која је извештавала о ратним сукобима у тој земљи.

"Управо сам отпуштена из 'Вашингтон поста' усред ратне зоне. Немам речи. Сломљена сам", написала је Џонсонова на друштвеним мрежама убрзо након што је примила вест.

Уз ову поруку означила је једну од својих старијих објава из јануара, у којој је отворено говорила о тешкоћама рада у ратној зони, али и поносу што извештава за редакцију као што је "Вашингтон пост".

"Буђење без струје, грејања или текуће воде. (Опет.) Али посао овде у Кијеву се наставља. Загревање у ауту, писање оловком – мастило се смрзава. Упркос томе колико овај посао може бити тежак, поносна сам што сам дописница 'Вашингтон поста'", написала је и тада.

Критике на рачун Безоса

Бројне јавне личности и медијски стручњаци осудили су овај потез. Бивша председница Представничког дома САД Ненси Пелоси упозорила је да "осиромашене редакције слабе демократију", док је некадашњи главни уредник листа Мартин Барон назвао дешавања "самонанетим уништавањем бренда".

Критике су посебно усмерене ка власнику листа, милијардеру Џефу Безосу, који се последњих недеља није оглашавао, упркос апелима новинара да интервенише. Према наводима из редакције, лист је у последње време губио претплатнике и због контроверзних уређивачких одлука, укључујући уздржавање од очекиване подршке Камали Харис на изборима 2024. године, у трци против Доналда Трампа.

Проблеми "Вашингтон поста" посебно долазе до изражаја у поређењу са конкурентом, "Њујорк тајмсом", који је последњих година бележио раст захваљујући улагањима у дигиталне производе и проширење понуде.

Одлука о гашењу спортске рубрике означила је крај једне ере у којој су у том одељењу стасавала нека од најпознатијих имена америчког спортског новинарства. Истовремено, симболичка тежина ових резова подсећа на славну прошлост листа, од афере Вотергејт коју су разоткрили Боб Вудворд и Карл Бернстин, до култне "Style" рубрике.

Многи у новинарском свету страхују да ово није само криза једног медија, већ знак дубљег проблема са којим се суочава квалитетно новинарство у дигиталном добу тражећи одговор на питање како сачувати утицај, кредибилитет и финансијску одрживост без одрицања од основних професионалних вредности.

Павле Мишић, ученик гимназије "Бора Станковић" у Врању, каже: "Награде ми не значе много, мени је најбитније знање и да мене занима то што ја све учим и радим. Награде су ми споредне."

Сада је ученик прве године гимназије "Бора Станковић" у Врању, поставља нове циљеве.

Гордана Станковић, професорка у гимназији "Бора Станковић" у Врању, додаје: "Надам се да ћемо надмашити, мада је то изузетан резултат, и поносни смо наравно као школа и ја као разредни старешина на ученика."

Прошле године Павле је направио робота који би превозио потенцијално опасан или тежак отпад. За тај изум освојио је друго место на републичком такмичењу из роботике. Припрема се за такмичења из математике, физике, хемије и биологије.

Павле Мишић, ученик гимназије "Бора Станковић" у Врању, објашњава: "Kвантна физика ме занима, и хемија, те мале честице од којих је све изграђено. Такође похађам и средњу музичку школу, свирам гитару."

Гордана Станковић, професорка у гимназији "Бора Станковић" у Врању, наводи. "Ми са њим на редовним часовима дамо одговарајући задатак који он мимо других ученика одради, мада свакако ту постоје часови додатног рада и различите ваннаставне активности у школи."

Павле са професорима ради по посебном наставном програму, за надарене ученике.

Оптужница је предата суду на потврђивање.

Допуна истраге је спроведена по налогу Апелационог суда у Нишу након што је два пута вратио решење о потврђивању оптужнице Вишем суду у Зајечару, с тим што је другог пута наложио да одлуку доноси потпуно ново судско веће и то Вишег суда у Неготину.

Тужилаштво је у оптужници предложило да суд Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића осуди на казне доживотног затвора.

Сумња се да су Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић 26. марта у Бањском пољу код Бора најпре аутомобилом ЈКП "Водовод", где су били запослени, ударили двогодишњу девојчицу и затим је ставили у возило.

Они су, како се сумња, њено тело бацили на депонију, одакле су га касније преместили. Тело девојчице није никада пронађено.

Радослав Драгијевић се сумњичи да је сину помогао да премести тело девојчице.

Рођени брат Дејана Драгијевића, Далибор Драгијевић, преминуо је 7. априла 2024. године у просторијама Полицијске управе у Бору током задржавања.