Немања Ђикановић, руководилац Фонда за младе таленте рекао је у разговору за РТС да је конкурс 18. по реду од када постоји Фонд.

Прецизирао је да је конкурс, намењен свим оним студентима који желе да наставе своје мастер и докторске студије у иностранству, отворен до 25. новембра до поноћи.

"Могу да се пријаве сви они који немају више од 27 година, а желе да наставе мастер студије и они који немају више од 29 година и желе да наставе докторске студије, којима просек није мањи од 8,5“, напомиње Ђикановић.

Према његовим речима, пријављивање је једноставно као и прошле године - преко портала е-управе у делу е-таленти, тако што узму свој consentID, уколико га нису преузели у земљи, то могу радити у министрству, у нашим конзуларним представништвима.

Кључни услови и новине

Најважнији и кључни услов је да се њихов универзитет налази међу првих 500 на Шангајској листи или да се налази у првих 150, када говоримо о листи области. То је кључни критеријум.

Што се тиче њиховог задржавања на тим факултетима, дали смо рок две године од године за које смо дали стипендију и то је неки рок. И оно што је новина од 2022. године, променили смо уговорну обавезу, а то је да осим њиховог рада у земљи - да они могу по повратку у земљу да оснују стартап предузеће у оквиру научно-технолошких паркова, што је значајни помак, навео је Ђикановић.

Колике су стипендије и колико је пријављених

Стипендије износе 1.167.000 динара или око 10.000 евра по студенту.

Трудићемо се да ту цифру задржимо и ове године, наводи Ђикановић.

Већ неколико дана траје конкурс. Одговарајући на питање за које универзитете су заинтересовани они који се пријављују на конкурс, Ђикановић каже да би најпре говорио о земљама које су најзаступљеније.

"Када говорим о земљама, Италија је на првом месту, затим иде Француска, Немачка, Швајцарска и највише интересовања постоје за техничке факултете, односно природно-математичке факултете. Онда иду и уметнички факултети и друштвени факултети", каже гост Дневника.

До овог тренутка пријавило се нешто мање од 200 студената, изнео је податак.

Награде најбољим средњошколцима

Коначна листа за најбоље средњошколце биће објављена у току ове недеље.

"Награде се крећу одо 20.000 до 200.000 динара, у зависности од нивоа такмичења, пошто смо награђивали све оне средњошколце који су се пријавили на основу календара Министарства просвете и освојили награде на републичким, међународним и светским такмичењима. Тај конкурс је нама важан, јер држава преко Фонда за младе таленте баш у том узрасту успоставља систем вредности, где награђује труд и рад и где та деца постају корисници и стипендисти Фонда за младе таленте“, истакао је Ђикановић.

Колико средњошколаца ће бити укључено

Више од 1.500 седњошколаца по подацима које имамо, биће награђено, истакао је Ђикановић.

Говорећи о којим градовима је реч, каже да је то доминантно Београд, али предњаче и Ниш, Лесковац, Нови Сад.

Програм "таленти у јавном сектору"

Ђикановић је рекао да се наставља са програмом "таленти у јавном секртору".

"То је нешто што нам је редовно. То је уговорна обавеза за све оне који су добили стипендију Доситеја и он функционише тако да је од 2022. до данас близу 2.000 дипломаца прошло кроз тај програм што је значајан податак. Радили смо анализу тог првог циклуса и увидели да је преко 30 младих талената остало у јавном сектору. Чини се да јавни сектор није популарно место за младог човека, али бројке и анализе другачије показују“, каже Ђикановић.

Додаје да је од 2008. године до данас држава поделила преко 40.000 стипендија и награда и за то издвојила преко 12 милијарди динара што су значајне суме.

Идеја Фонда за младе таленте је да остане и постане место умрежавања и писта која ће омогућити најбољим људима да узлете и полете, навео је Ђикановић.

Какви су планови

Корисници стипендија су врло захвални и оно што ми у тим неким првим контактима са њима сазнајемо да они желе да врате држави оно што је њима држава дала.

"Испоставило се да је посебно програм "таленти у јавном сектору“ показао вишеструке користи, посебно како за њих саме јер њима даје прилику да закораче у тржиште рада, а с друге стране и самом јавном сектору јер су промењени неки принципи односно форме и начини функционисања, односно унапређен је рад", подвукао је Ђикановић.

Када у неком уопштеном смислу сагледавамо све оно што смо до сада урадили, можемо само да кажемо да су нам ефекти више него задовољавајући, напомиње.

"Фонд има дугу традицију и ми се сада налазимо у оквиру Министарства науке, технолошког развоја и иновација. Планови су нам свакако нова Доситеја, нови конкурс за средњошколце и унапређење рада Фонда за младе таленте", закључио је Ђикановић.

“Они су потпуно на правцу овога захтевали неутралност Украјине, да се не прикључи НАТО-у, предају све четири области. Видимо да је то, како поједини европски лидери оптужују, план креиран у Москви. Институт за проучавање рата је овај план назвао '28 тачака ничега'”, наводи Лунић.

Указује да је ово веома тежак план за Украјину, јер може губитком партнера, као што су САД, много да изгуби.

“Специфичан план, по многим стварима које нису уобичајене у спољнополитичкој пракси. На пример, плаћање закупнине Украјини, значи Русија би за земљу плаћала закупнину Украјини. Такво једно решење може да смисли само магнат некретнинама Стиф Виткоф и његов контрапартнер Кирил Дмитријев, он је такође економиста”, поручује Лунић.

Денчић: Вашингтон би имао значајан економски интерес од оваквог плана

Спољнополитички уредник Радио Београда Никола Денчић каже да је познато да се, још од повратка Трампа у Белу кућу, главни преговори о Украјини воде између Вашингтона и Москве.

“Делује да овај план јесте потпуно у складу са руским интересима или макар на трагу руских интереса, али се јасно препознаје и печат Америке, односно Трампа”, наводи Денчић.

Истиче да је важно напоменути да, уколико се план усвоји у овој форми, постојао би и значајан економски интерес за САД.

“Од неких сто милијарди долара средстава које су планиране за обнову Украјине, планирано је да велики део тих средстава заправо оде у руке САД које ће онда тим средствима обнављати, односно водити процес обнове Украјине”, наводи Денчић.

Поред тога, додаје, Американцима се и формално дозвољава, иако то већ постоји у договору Вашингтона и Kијева, потпуна експлоатација рудних налазишта, што је била важна тема пре неколико месеци.

“Ту је некако Kијев успео и да смекша Трампа потписивањем тог договора. Тако да када се на тај начин гледа, види се да су овај договор правили бизнисмени. Постоји ту доста формулација, радиће се на њиховом тумачењу", каже Денчић.

Указује да се у плану говори о Америци, Русији, Украјини и Европи.

"Не помиње се Европска унија, говори се о Европи. Питање је шта би то значило. Тако да, ово очигледно јесте, или биће, једна полазна основа. Све стране су рекле да план мора да се прихвати до одређеног рока, али да ће се на њему и даље радити. Тако да, питање је шта ћемо ми у ствари видети и колико ће тих тачака заправо и бити договорено”, објашњава Денчић.

Напомиње и да говоримо о плану који још увек није званично објављен.

“Ми имамо комплетан нацрт, који можемо да претпоставимо да јесте такав, али он није званично објављен и даље практично говоримо о документима која су процурела”, додаје Денчић.

Сматра да Украјина има интерес да овај план прихвати и да уђе у преговоре.

“Видећемо у наредном периоду шта ће заправо прихватити из тих преговора”, додаје Денчић.

Две последице овако сроченог плана

У овом тренутку, по плану се предвиђа да Украјина преда комплетан Донбас, значи Доњецк и Луганск, а то јесте један од највећих проблема, јер у војном контексту то је најбоље фортификована територија Украјине, у одбрамбеном контексту, истиче Лунић.

“Од 2014. је Украјина развијала фортификацију на том делу ратишта, тај чувени Славјанск и Краматорск и линија тврђава. Предвиђа се да би оваквим темпом Русији, уз велике жртве, требало неколико година да освоје комплетан Доњецк. И предаја тогa у војном контексту би отворила сасвим сигурно пут Русији за освајање и Дњепропетровска и Харкова. И то је велики стратешки проблем у војном контексту Украјине, на страну суверенитет и територијални интегритет”, указује Лунић.

Напомиње и да имамо две последице овако сроченог плана, које су за сада познате.

“Једна је најава одласка специјалног изасланика Трампа за Украјину, то је Кит Келог, јер Стив Виткоф је специјални изасланик за Блиски исток, а не за рат у Украјини. Међутим, Трамп очигледно покушава од Стива Виткофа да направи фигуру неког новог Хенрија Кисинџера”, наводи Лунић.

Друга поседица је, додаје, јединство Европљана.

“Посебно осовине Берлин–Париз–Лондон, која је практички иницијатива Е3, и они су сасвим јединствени у одбијању оваквог плана. Њима се наравно стално придружује и Варшава. Практично, најснажнији део Европе, односно Европске уније, одбија и даје безусловну и потпуну подршку Украјини. Да ли ће Украјина изгубити подршку Америке или не, то ће се показати вероватно у наредном периоду. Али Америка улази у једну веома осетљиву геополитичку фазу, где улазимо у једну дисхармонију унутар НАТО земаља са различитим погледом према миру у Украјини”, наглашава Лунић.

На питање може ли Украјина да изгуби подршку Америке, Лунић каже да у оваквом тренутку сасвим сигурно може.

“Трамп је очигледно геополитички играч који у највећој мери води и оријентише спољну политику САД. Тако да нема сумње да је то могуће”, наглашава Лунић.

"Европска унија стављена по страни"

Говорећи о томе колико је уопште реално да ЕУ има удела у самим преговорима, Денчић каже ће свакако бити тешко.

“Чињеница да је овде Европа, макар у формулисању тог плана, стављена по страни. Али, ако погледамо изјаве које су дошле од званичника након објављивања нацрта плана, видимо да су европске земље имале мало и радикалнији став него што је имала Украјина, односно председник Зеленски који је рекао да ово јесте тешко, али треба ући у преговоре. Највеће државе ЕУ су биле доста резервисаније и некако смо могли да чујемо да подршка Украјини у овом тренутку мора остати и опстати и да ће се радити даље на томе", додаје Денчић.

Ипак, сматра да најмоћније државе ЕУ у овом тренутку не могу да парирају САД, али да се иде у том правцу.

“Покренута је војна индустрија у Европи, европске државе се окупљају око тог заједничког циља. Наравно, што се тиче САД, они имају интерес да развијају одређене односе са Русијом, који могу да буду и безбедносни, али можда у овом тренутку више економски, док за Европску унију Русија остаје и истиче се и као можда нека будућа претња, иако би по плану САД заправо биле гарант безбедности и обезбедиле то да не долази до даљих сукоба”, наглашава.

Поједини медији, додаје, то пореде са споразумима и договорима које постоје у оквиру НАТО-а.

“Дакле, да би Украјина на тај начин практично била чланица НАТО-а, иако не би била чланица НАТО-а. Тако да, формулисаће се став Европе сигурно наредних дана, али у овом тренутку делује да европске државе не желе да одступе. Сигурно ће се ући у одређене разговоре, нико у овом тренутку сигурно не жели отворити дипломатски сукоб са Вашингтоном, али делује макар у овом тренутку да Европа неће одустати од својих ставова”, сматра Денчић.

"Украјина се оставља без могућности одбране"

На питање колика је украјинска војска у овом тренутку, с обзиром да план предвиђа њено смањење на 600.000 припадника, Лунић каже да је то смањење за половину.

“Они би желели да се смањи на 600.000, без могућности набавке далекометног оружја како се не би нанели стратешки удари Русији. Практично по тим тачкама видимо да се Украјина оставља без могућности одбране свог суверенитета”, додаје Лунић.

Истиче да је Европа то перципирала као слабљење европске безбедносне архитектуре, јер је са слабом Украјином слаба и Европа.

“Управо зато и не пристаје на своју маргинализацију и повећава свој геопотенцијал. Они су уверени да је ово нови покушај Путина да продаје илузију преговарачке конструктивности, коју је успео неколико пута да прода Трампу у протеклом периоду”, додаје Лунић.

Сматра да можемо очекивати само јачу кохезију Европе, даље наоружавање, као и снажнију подршку Украјини.

"Системи банака покушавају да спрече овакве проневере, па је реч о заиста малом броју случајева. За грађане је битно да имају потврду да су предали новац, која им пружа право и гаранцију да потражују новац од банке. Банкари увек наглашавају је новац грађана осигуран, а онај који је покушао да присвоји новац који није његов ће одговарати кроз правни систем", наводи Васић.

Банкар објашњава да је у конкретном случају у Аранђеловцу осумњичени вероватно дужи временски период остављао такозване "трагове у снегу".

"Банкарски систем је успостављен тако да не може нешто да промакне на дужи временски период. Пре или касније ће свако бити ухваћен, а банка ће да потражује свој новац назад", наглашава Васић.

Клијенти и банке

Када је реч о верификацији новца, саговорник указује на процедуру која подразумева бројање дневних лимита на касама поред сваког благајника, превоз у трезор експозитуре и потом даље – у централни трезор.

"Додуше, код нас има више готовине, па је изазов већи", сумира Васић.

Подвлачи да је клијент за свој новац одговоран све док га не донесе у пословницу банке, а чим изађе из објекта, за безбедност је задужена искључиво банка.

"Процедура чувања новца је устаљена и безбедна. Банка има неколико нивоа и запослени имају тачна задужења за одређени ниво, не могу сви свуда да шетају. Систем све прати, а за грешке у систему никада не могу да се окриве грађани", закључује саговорник у Јутарњем програму.

Мобилно банкарство

Васић подсећа да у Србији 75 одсто људи користи телефоне који су повезани с интернетом и да око 60 процената корисника поседује мобилне банкарске апликације.

"То је пар милиона људи, немојте да вас мрзи да проверавате стање на рачуну. Мобилно банкарство преко својих јавних сервиса доступно је 24 сата", упозорава банкар.

Каже да је дигитални свет, тако и дигитално банкарство, блиска будућност.

Иначе, уочи Томпсоновог концерта у загребачкој Арени заказаног за 27. децембар, загребачка Градска скупштина је донела уредбу о забрани коришћења обележја, слогана и порука којима се велича, подстиче или одобрава национална, расна или верска мржња, као и фашистички и усташки симболи или покличи укључујући "За дом спремни".

Превремене изборе у Републици Српској расписала је ЦИК БиХ након правоснажне пресуде Суда БиХ Милораду Додику.

У централни бирачки списак за превремене председничке изборе, који је потврдио ЦИК, налази се 1.264.364 бирача са правом гласа.

Превремени председнички избори у Републици Српској одржавају се мање од годину дана пре општих избора у БиХ, када се бирају представници на свим нивоима власти у Републици Српској, Федерацији БиХ и заједничких институција на нивоу БиХ.

Тужилаштво је саопштило да је по пријему полицијске кривичне пријаве испитало двојицу осумњичених, покренуло истрагу и предложило истражном судији Жупанијског суда у Загребу да одреди притвор за обојицу окривљених.

"Постоји основана сумња да је 17. новембра 2025. године у Загребу, у згради Вјесника, првоокривљени запалио картонску кутију напуњену папиром, а другоокривљени папир из те кутије бацио, што је довело до брзог ширења пожара, а ватра је захватила неколико спратова зграде Вјесника, проузроковавши велику материјалну штету“, саопштило је тужилаштво.

Одбрана првог осумњиченог предложила је да му се одреди кућни притвор.

Полиција је раније саопштила да се младићи терете за тешка кривична дела против јавне безбедности.

Наводе да су младићи у понедељак око 21:50 прескочили ограду небодера на Славонској авенији, ушли у зграду и изазвали пожар на 15. спрату. Наводно су били у пратњи троје малолетника.

"Када позовете полицију, важно је да кажете одакле допиру ти звуци, колико често се чују и да ли још неко од комшија то зна. Пријава може да буде анонимна, али је значајна како би жртва могла да се заштити. У одређеним ситуацијама, сведок може да буде позван да сведочи", наводи Добрић Ковчићева.

На питање шта ако поново приметимо насиље код комшија, гошћа Београдске хронике истиче да се свака пријава евидентира, те да увек треба звати полицију, а у те евиденције имају увид и тужиоци, што им служи у даљим корацима за предузимање мера.

Модрице код ученика

Говорећи о случају када наставник примети модрице код ученика, тужитељка каже да наставник треба да се обрати психологу, с обзиром на то да школа мора да реагује у складу са протоколима и законима, како би се све пријавило надлежнима.

Ако то примете родитељи вршњака, истиче Добрић Ковчићева, треба да се обрате разредном старешини.

Тужитељка такође указује да, ако лекар или здравствени радник примети повреде код пацијента и посумња на насиље, има обавезу да пријави сваки случај полицији или центру за социјални рад.

У случају да сестра, рођака или кума сумњају да најближа другарица у вези трпи насиље – које не мора да буде физичко, већ и вербално – потребно је, како објашњава тужитељка, да се осигура круг поверења и подршке и пронађе начин да се са жртвом разговара.

"Треба понудити да се заједно оде у полицијску станицу или центар за социјални рад и пријави насиље, што је и морална обавеза", каже Добрић Ковчићева.

Мешање у тучу на улици

Према њеним речима, ако грађани примете сцену насиља на улици која може да их доведе у опасност, треба да пронађу безбедно место и позову полицију, а пожељно је да сви очевици то учине одмах.

Напомиње и да је, према Кривичном законику, за снимање и објављивање насилних садржаја предвиђена затворска казна од шест месеци до две године. Ако, међутим, постоји сагласност особа које су снимане, нема елемената кривичног дела по службеној дужности.

"Снимци нису доказ пред судом, осим у случају да их је жртва начинила или ако је реч о јавним камерама. Ако догађај снима треће лице, то може послужити тужилаштву за прикупљање доказа, што је такође значајно. Искључиво снимак треба предати полицији", закључује тужитељка.

Насиље на екрану

Осим на друштвеним мрежама, насиље се емитује и на телевизији, у ријалити форматима и другим медијима, па је граница између забаве и ужаса постала тања од екрана телефона.

Ванредна професорка на Факултету политичких наука Данка Нинковић Славнић истиче да постоји врста људске радозналости да посматрамо девијантне ствари и догађаје, али са безбедне удаљености – места на којем не бисмо желели да будемо.

"Са друге стране, када је све на екрану, људи имају увид у то шта се десило, али имају и заштиту јер могу да искључе ТВ или да наставе да скролују по мрежама“, истиче Нинковић Славнићева.

Жеља да знамо туђу свакодневицу, кажу стручњаци, стара је колико и човек, али је постала видљивија са појавом ријалитија.

Психолошкиња Мартина Кварантан Шмитран истиче да то није новост; то је психолошки механизам – када гледамо из удаљености тежак и бруталан садржај, осећамо олакшање јер се то не дешава нама.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је, у обраћању грађанима, да је Украјина под једним од најтежих притисака и да се суочава са ризиком да изгуби кључног партнера или достојанство.

Зленски је разговарао је телефоном са француским председником Емануелом Макроном, немачким канцеларом Фридрихом Мерцом и британским премијером Киром Стармером о нацрту плана за окончање рата у Украјини.

Са друге стране, реакције из Москве. Руски председник Владимир Путин рекао је да је добио амерички предлог и да би буде основа за коначно решење у Украјини.

Најновији план америчког председника Доналда Трампа за окончање рата у Украјини предвиђао би, између осталог, уступање територије Русији, поновни пријем Русије у Г8, као и забрану Украјини да се придружи НАТО-у. Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да очекује да ће "у наредним данима" разговарати о плану са Трампом, додајући да сваки договор мора донети "достојанствен мир".

На фронту сукоби не престају. Пет особа, укључујући дете, повређено је у нападу руског дрона у Одеси, саопштила је Државна служба за ванредне ситуације.

Служба безбедности Русије саопштила је да је спречила планирани терористички напад на железничке пруге у Краснодару.

Већ шест година трају радови, а требало је, према најавама надлежних, да буду завршени у лето 2024. године.

Требало је да тада буде завршен и трамвајски коридор. На окретници Кнежевац аутобуси на линији 3А, али не возе на целој траси трамвајске линије, од Кнежевца до Омладинског стадиона на Карабурми.

Становници Палилуле за РТС кажу да су линију 3 користили како би отишли до Кошутњака, али и да им недостаје трамвајска линија за одлазак у тај део града.

У делу некадашње индустријске зоне планиран комплекс са базенима и спортским теренима

У плану је да се у делу индустријске зоне гради спортско-рекреативни комплекс, површине око 20.000 квадратних метара, са отвореним и затвореним базенима, теренима.

"Основна сврха линије 3 је био, кроз историју, превоз радника у фабрикама у индустријској зони у делу Раковице. Ти захтеви више не постоје и оно што је можда тренутно заиста линија 3 изгубила значај. По плановима који су познати из медија, градским плановима за развој тих зона, ти захтеви ће поново порасти и та линија 3 ће имати своју сврху у превозу путника и становника те зоне", навео је Станко Бајчетић, професор Саобраћајног факултета.

Из Секретаријата за јавни превоз су нам одговорили на питање када ће поново бити уведена трамвајска линија 3. Почетком радова на реконструкцији Булевара патријарха Павла, прво што је урађено уклоњене су трамвајске шине на потезу од Топчидерског парка до улице Пере Велимировића.

"Како радови на реконструкцији Булвара патријарха Павла нису завршени и трамвајске шине нису враћене на своју позицију, није било ни могуће вратити трамвајску линију бр. 3. Тачан датум враћања линије на своју трасу зависи искључиво од рока завршетка радова", наводе из Секретаријата за јавни превоз.

Трамваји су у свим развијеним градовима Европе окосница јавног превоза

Професор Бајчетић напомиње да трамвајски подсистем, заједно са шинским подсистемима који су еколошки прихватљиви, у свим развијеним градовима у Европи представља окосницу система јавног превоза.

"На тај начин је струка препознала значај трамвајског подсистема. Он је силним реконструкцијама у последњој деценији изгубио поверење грађана својом брзином и константним изменама, али када дамо приоритет трамвају, његовој независној траси, брзина путовања, путници ће се вратити и он мора да оствари своју улогу у систему транспортног путника у граду", навео је професор.

Тренутно у Београду саобраћа девет трамвајских линија, а укупна дужина шина је 127,3 километра.

Док не буду завршени радови у Булевару патријарха Павла, свакако, судбина "тројке" је под знаком питања.

Снег ће падати у брдско-планинским пределима западне и југозападне Србије уз формирање, односно повећање, висине снежног покривача, али понегде и у нижим пределима западне Србије.

Најнижа температура од 0 до 9 степени, а највиша температура од 2 до 6 степени, на истоку и крајњем југу од 10 до 13 степени.

У Београду хладно повремено с кишом и суснежицом. На периферији града, на Авали и Космају, падаће снег. Највиша температура 3 степена.

Следеће недеље биће топлије уз пролазна наоблачења са кишом, на високим планинама са снегом.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да је од кључног значаја да се не прекине рад рафинерије и да планира да Вашингтону понуди и формалну изјаву у вези са НИС-ом, као и да ће се у недељу или понедељак тим поводом обратити јавности.

Стручњак за енергетику Жељко Марковић рекао је за РТС да су најбољи партнери за НИС нафтне компаније које имају највећи промет и које могу најбоље да послују са њим, попут АДНОК-а из Абу Дабија. Истиче, истовремено, да је важно да НИС што пре добије лиценцу како рафинерија у Панчева не би стала.

Марковић сматра да, ако НИС не добије продужење лиценце за рад, то представља сигнал да постоји претња секундарним санкцијама.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић раније је изјавила да руски акционари компаније преговарају са неколико компанија већ недељама о продаји већинског удела у НИС-у, нагласивши да је у преговоре укључено државно руководство Србије.

Некадашњи помоћник министра енергетике за нафту и гас Раша Којчић оценио је да је пристанак руских власника да продају већински удео у НИС-у позитиван корак ка решавању кризе, уз очекивање да ће америчка Канцеларија за контролу страних средстава (OFAC) одобрити трансакцију.

НИС је прошле недеље од америчке администрације добио дозволу за преговоре о изласку руског власништва из компаније, која важи до 13. фебруара.

"Захвалан сам председнику на састанку и као што сам рекао био је овопродуктиван састанак фокусиран на место које обојица волимо - Њујорк. Причали смо станаринама, намирницама, трошковима комуналија. Нестрпљив сам да те прихватљивије цене понудимо Њујорчанима", рекао је Мамдани.

Трамп, који га је током кампање називао комунистом и плашио становнике Њујорка социјализмом и свакојаким другим бауцима, драматично је променио реторику после објављивања исхода избора, наводећи да је, после разговора са Мамдамијем "мало променио мишљење".

"Кажем вам, мало сам променио мишљење. Могао би да изненади неке конзервативце", рекао је Трамп, наводећи да је "прилично уверен да ће Мамдами имати успеха".

Мамдами је рекао да су се, током састанка, концентрисали на ствари око којих могу да се договоре него да раправљају о "бројним различитим погледима".

Нови градоначелник Њујорка нашао се у непријатној ситуацији када су га новинари питали да ли мисли да је Трамп фашиста, али га је председник САД "извукао" у последњем тренутку рекавши: "Слободно реци да мислиш. Лакше је него да објашњаваш. Мене баш брига".

Избор Мамдамија прати политичко одушевљење које није виђено још од када је, 2008. године, Барак Обама постао први Афроамериканац на челу Америке.

Човек са смешком Фидела Кастра, како су га прозвали политички ривали, у делу америчке јавности слови за модел нове генерације америчких демократа, која је скренула са пута који су, својевремено, зацртали лидери партије попут Била Клинтона и Барака Обаме и окренула се ка идеалима „комунисте“ Бернија Сандерса.

Његови ривали су гласаче плашили комунизмом, лудилом и анархијом, надајући се да би бирачима из дубине мозга могли да извуку сећања на деценије антикомунистичке пропаганде и младог члана демократских социјалиста Америке некако избаце из трке.

Непосредно пред изборе, група милијардера организовала је "доручак богатих" у покушају да спрече да се, како је наведено у позиву за тај догађај, "Њујорк падне у руке социјалистима".

Мамдани ће контролисати буџет од 116 милијарди долара, управљати службама са око 300.000 запослених и полицијом тек трунчицу малобројнијом од белоруске армије, њих 50.000.

Предлогом Закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса уређује се формирање, финансирање, одржавање, размештај, као и обнављање и пуштање на тржиште обавезних резерви нафте, деривата нафте и природног гаса, као и делокруг рада Управе за резерве енергената и надзор над спровођењем овог закона.

У предлогу се наводи да су разлози за доношење овог закона по хитном поступку ти јер је Законом о ратификацији Уговора о оснивању Енергетске заједнице између Европске Заједнице и Албаније, Бугарске, БиХ, Хрватске, Бивше Југословенске Републике Македоније, Црне Горе, Румуније, Србије и Привремене мисије УН на Косову у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН и одлукама Министарског савета, Србија преузела обавезу да угради у свој законодавни систем одредбе Уредбе2009/119/ЕЦ.

Наведено је и да за спровођење овог закона није потребно обезбедити средства у буџету Србије.

Предлог закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса, предвиђа да је носилац активности у вези са формирањем, одржавањем, инвестирањем и извештавањем о обавезним резервама ових енергената Министарство рударства и енергетике, односно Управа за резерве енергената у његовом саставу.

У Предлогу закона је наведено и да се обавезне резерве нафте и деривата нафте формирају у висини 90 дана просечног дневног нето увоза или 61 дан просечне дневне потрошње у Србији, у зависности која количина је већа.

Просечни дневни увоз и просечна дневна потрошња у Србији, као и количине обавезних резерви које се чувају, додаје се, израчунавају се на основу еквивалента сирове нафте у увозу или домаћој потрошњи током претходне календарске године узимајући у обзир увоз, извоз, потрошњу и количину обавезних, и комерцијалних резерви деривата нафте, у складу са међународно преузетим обавезама. 

Снабдевање природним гасом

Предлогом закона о гасу уређују се услови за поуздано, сигурно и квалитетно снабдевање купаца природним гасом, услови и начин обављања енергетских делатности у сектору природног гаса, као и делокруг рада Агенције за енергетику Србије у сектору природног гаса, али и начин организовања и функционисања тржишта природног гаса, права и обавезе учесника на тржишту.

Овај закон штити и купце природног гаса, а бави се и пројектовањем, изградњом, одржавањем и коришћењем гасовода и унутрашњих гасних инсталација, опреме под притиском, као и надзором над спровођењем овог закона.

У Предлогу закона о гасу је наведено и да се у гасоводни систем поред природног гаса може преузети и водоник у мери у којој се може технички и безбедно користити и преносити кроз систем. Истакнуто је и да се одредбе овог закона у односу на Аутономну покрајину КиМ, тумаче и примењују у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 и Законом о ратификацији Уговора о оснивању Енергетске заједнице.

Предлог закона о гасу предвиђа и да ће оператор дистрибутивног система преузети све мерне уређаје, односно мерно-регулационе станице најкасније до 31. децембра 2027, а обавезује и оператора дистрибутивног система да уговор којим се уређују услови за преузимање мерних уређаја, односно мерно-регулационих станица достави купцу, односно произвођачу у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Тржиште нафте

Предлог закона о нафти уређује начин организовања и функционисања тржишта нафте, деривата нафте и других моторних и енергетских горива, права и обавезе учесника на тржишту, пројектовање, изградњуа, коришћење и заштиту енергетских објеката у области нафте, формирање и коришћење оперативних резерви, као и надзор над спровођењем овог закона.

У предлогу овог закона је наведено и да Влада Србије прописује начин утврђивања највиших цена основних деривата нафте без фискалних дажбина у случају спречавања поремећаја на тржишту нафте и деривата нафте или отклањања штетних последица поремећаја на овом тржишту.

Прописано је и да деривати нафте и базна уља који се стављају на тржиште морају бити обележени, односно маркирани.

У случају када је угрожена сигурност снабдевања због недовољне понуде на тржишту енергената или наступања других ванредних околности, Влада може одобрити измену граничних вредности одређених карактеристика квалитета деривата нафте који се могу ставити на тржиште за период од највише шест месеци.

Ресорно министарство врши мониторинг квалитета деривата нафте и биогорива, док Влада Србије ближе уређује услове, начин и поступак мониторинга квалитета деривата нафте и биогорива.

Предлог закона о нафти је предвидео и да енергетски субјекти који обављају делатност производње електричне енергије или комбиноване производње електричне и топлотне енергије су дужни да обезбеде оперативне резерве деривата нафте и угља у количини која ће омогућити најмање 21 дан њихове просечне производње електричне и топлотне енергије у јануару, фебруару и марту за претходних пет година.

Оперативне резерве угља морају да се налазе на депонијама угља које обезбеђује и којима управља енергетски субјект.

Енергетски субјекти који обављају делатност производње топлотне енергије из деривата нафте или угља за снабдевање тарифних купаца топлотном енергијом дужни су да обезбеде оперативне резерве у количини која ће омогућити најмање 15 дана њихове просечне производње топлотне енергије у јануару, фебруару и марту за претходних пет година.

Предвиђене су и новчане казне за непоштовање одредби ових закона и оне се крећу од 5.000 до три милиона динара.

Додаје се да ће елементи мостовне конструкције бити извучени на обалу ради припреме за зимске услове, а поновно постављање понтонског моста планирано је када се временске прилике стабилизују и створе услови за безбедну експлоатацију моста.

"Пријатељство Кине и Србије је оплемењено и сарадњом у економији, трговини, али и друштвеном животу. Србија заиста осећа да је Кина одувек чврсто била на њеној страни и да је одувек подржавала правду. То увек имамо на уму и искрено смо захвални Кини на томе. Начини подршке између пријатеља могу да буду различити и разни. Али верујем, да какви год изазови били пред нама, наставићемо да подржавамо једни друге. Србија у потпуности разуме принцип 'једне Кине' и то је одувек подржавала", навео је Мацут.

Председник Владе је истакао да су, у протекле две деценије, сви импресионирани развојем Кине.

"Србија је данас такође препуна могућности за развој. Није само реч о здравом окружењу, већ и могућностима за запошљавање и економског развоја. Завршили смо изградњу мађарско-српске пруге на територији Србије - и то је добар пример сарадње где је ослонац било кинеско знање у технологијама и кинеско искуство у пракси. То су начини на које можемо да мењамо лице Србије, баш као што и Кина мења своје лице", рекао је Ђуро Мацут.

Полиција ће и у наредном периоду, у складу са законским овлашћењима, наставити да поступа по налозима надлежног тужилаштва у овом предмету, указује МУП у саопштењу.

Осуде напада

Напад на екипу Н1 код Скупштине осудио је председник Србије Александар Вучићи затражио да се пронађу кривци.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић рекла је да је напад на новинаре црвена цивилизацијска линија која не сме да се прелази и да најоштрије осуђује напад на новинарску екипу Н1, као што осуђује и нападе на све остале новинаре свих других медијских кућа.

Напад на екипу Н1 осудили су и Министарство информисања и телекомуникација, као и удружења новинара.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

22.11.2025. Субота: Облачно и хладно, местимично са кишом, у брдско планинским пределима и са снегом уз формирање / повећање висине снежног покривача, а снег се понегде очекује и у нижим пределима северне, западне и централне Србије. На крајњем југу и истоку ће се задржати  мало топлије време. Ветар на југу Србије слаб и умерен, у осталим крајевима и јак северозападни. Најнижа температура од 0 до 9 °C, највиша дневна од 2 до 6 °C, на истоку и крајњем југу од 10 до 13 °C. Количина падавина већа од 20 l/m² за 12 h, вероватноћа 80%. Снег,  формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 85%.

23.11.2025. Недеља: Облачно и хладно, на северу суво, у осталим крајевима местимично са мешовитим падавинама (кишом, суснежицом и снегом), у брдско-планинским крајевима са снегом уз мање повећање висине снежног покривача. Престанак падавина очекује се после подне и увече. Ветар слаб и умерен северозападни. Најнижа температура од -1 до 4 °С, а највиша температура од 2 до 6 °С. Упозорење: Снег,  формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 85%.

24.11.2025. Понедељак: Ујутру слаб мраз. Током дана умерено облачно и мало топлије, увече на северу понегде са кишом. Ветар слаб и умерен југоисточни, у доњем Подунављу и јак. Најнижа температура од -4 до 0 °С, а највиша температура од 7 до 12 °С.

25.11.2025. Уторак: Умерено до потпуно облачно, местимично са кишом, на југу и југоистоку суво. Ветар слаб и умерен, у кошавским подручју и јак, југоисточни. Најнижа температура од 1 до 8 °С, а највиша температура од 9 до 16 °С.

Пре две вечери, око 20 сати, само што је паркирао возило напао га је непознати мушкарац. У почетку је мислио да је нападач био сам, али се на снимку сигурносне камере види да су у питању три мушкарца.

"Између два аутомобила излетао је маскирани млађи, широки момак. Сва срећа да сам приметио тај замах бејзбол палицом, метлом или шта ли је већ било. Добио сам ударац посред лица. Други ударац је био посред главе, не знам како ми није пукла лобања. Трећи ударац је већ био док сам на земљи, бранио сам се рукама и добио ударац у руку", објаснио је Златковић.

Одмах је позвао полицију и хитну помоћ. У Земунској болници констатоване су му лаке телесне повреде на глави, руци и нози.

Златковић каже да не зна ко га је напао, али сумња да то има везе са чињеницом да се за 15 година, колико се бори бротив нерегуларних таксиста на Аеродрому "Никола Тесла", замерио многима.

Пре две године поднео је кривичну пријаву против неколико таксиста који су и даље проналазили начин да крше прописе, варају грађане, а регуларним таксистима прете како би одустали од посла.

"Све се поклопило да је истражни тужилац наредио, након две и по године инспектори са терена су почели да их позивају, а они су као некакву одмазду почели да врше притисак на наше људе, што ја наравно нисам ни знао. Онда смо закључили да је то последица тога. Како сам ја одлазио тамо мало чешће и снимао да укажем да се ништа није променило, они су све интензивније почели да нас нападају, вређају итд. Све је у реду док је вербално, кад ми у холу нешто кажу, али да дођу испред моје куће и да ме млате летвом, то не", навео је Златковић.

Поједини таксисти нашли начин да варају

О проблемима таксиста на београдском аеродрому, РТС је извештавао у више наврата. И управи је било важно да се ситуација промени, па су постављене рампе, ограничена је минутажа за пријем грађана у такси возила, присутни су комунални милиционери, грађани могу да се преко ваучера информишу колика је цена вожње до одређене дестинације.

Али, поједини таксисти су пронашли начин да варају и систем и грађане.

"Врло брзо успоставе контакт, кажу сад сам ја отпратио пријатеља, имате срећу да се враћам празан, па ћу вас ја одвести по бољој цени него што је практично реална цена. Ето тих 20 или 30, да кажемо, регуларних таксиста који дозвољавају себи да се понашају на тај начин, и наравно уз присуство тих нерегуларних који раде са цивилним возилима, дозвољавају себи да узму 200 и више вожњи дневно", објаснио је Златковић.

Аеродром је највећа и најфреквентнија такси станица у Београду. Прво место на коме туристи стварају слику о граду. Борба овог таксисте да се на њој уведе ред траје више од 10 година.

Обележиле су је и туче између таксиста, таксиста и комуналне милиције и напади на Златковића. Коме није у интересу да се овај проблем реши?

"Пошто смо поднели жалбу Уставном суду за Српску листу, посебно у Клокоту где је кандидат био приморан да поднесе оставку јер су му дали позицију. Гласам против свих сертификација за општине где Српска листа има већину гласова. Желим да направим ову разлику, али сам против Српске листе", изјавио је Куртеши.

Српска листа је победила у највише општина, док су иза ње покрет Самоопредељење и Демократски савез Косова.

Након оба круга гласања, Српска листа има председнике општина у северном делу Косовске Митровице, Звечану, Лепосавићу, Зубином Потоку, Грачаници, Новом Брду. Штрпцу, Клокоту, Партешу И Ранилугу.

Самоопредељење има председнике у Јужној Митровици, Гњилану, Обилићу и Косову Пољу. Са три градоначеника које је добило у првом кругу – Каменици, Подујеву И Штимљу, Самоопредељење има четири општине више у односу на претходне локалне изборе.

Демократски савез Косова има градоначелнике у Приштини, у Пећи, Драгашу, Јунику, Истоку И Липљану, што је за три мање општине мање у односу на претходне изборе.

Демократска партија Косова је победила у Призрену, Качанику, Вучитру, Србици, Урошевцу и Ђенерал Јанковићу, што је за четири мање у односу на претходне локалне изборе.

Алијанса за будућност Косова је задржала исти број општина, Ђаковицу, Суву Реку, Ораховац, Клину и Дечане.

У Малишеву, председник општине биће из Социјалдемократске иницијативе, у Глоговцу Рамиз Љадровци док ће општином Мамуша руководити турска партија КДТП.

Превремени избори 28. децембра биће трећи који ће бити одржани ове године, а други парламентарни. Претходни су одржани 9. фебруара, а локални 12. октобра.

Централном владом у техничком мандату и даље управља Аљбин Курти.