Председник ЦИК-а, Крешник Радонићи, и српски члан гласали су за, док су два члана Покрета Самоопредељење гласала против, преносе медији у Приштини.

Чланови из осталих странака били су уздржани.

ЦИК није оверио Српску листу ни за изборе 9. фебруара, па је потом Изборни панел за жалбе и притужбе наложио ЦИК-у да потврди право највећој српској партији на КиМ учешће на изборима.

Док храна и безалкохолна пића заузимају највећи удео у кућном буџету, на самом дну листе налази се образовање, што отвара много питања о нашим приоритетима, могућностима и животном стандарду.

Фиксна плата, а цене све више

Душан Узелац са сајта "Каматица" каже да је показатељ инфлације статистички податак да је некада четвртина новца одлазила на храну, а данас је то трећина буџета.

"То је, у ствари, показатељ инфлације – када имамо фиксну плату, а све око нас поскупљује. То се не види у први мах, али се из месеца у месец види недостатак за неке ствари које смо до скоро могли да приуштимо", навео је Узелац.

Осврћући се на статистику потрошње хране по домаћинству, Узелац каже да се не можемо ослонити на те податке, јер је то индивидуална ствар.

"Примећује се промена потрошачких навика. Та навика да трошимо другачији облик хране утиче на буџет. Примера ради, некада су се пилићи куповали у комаду, данас се купују обрађени, који су увек скупљи због услуге обраде, тако је и са другим стварима", објашњава Узелац.

"Тихи убица" вредности новца

Истиче да инфлација тихо деградира вредност новца и да је једини начин да се с њом избори то да "трчимо брже него што она иде".

Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије истиче да је за друштво поражавајуће да у неким домаћинствима и по пола прихода одлази на храну.

"То нам просто говори о ситуацији где ми не обраћамо пажњу на остале животне потребе. Када причамо о храни, ја не могу да се отмем утиску да живимо у паралелном свету у ком се не исплати домаћа производња", објашњава Николић. 

Надовезујући се на статистичке податке, Николић каже да је, по његовом мишљењу, потрошња хране по домаћинству заправо већа.

"Бројке које се узимају, оне су за потребе статистике. То је научна методологија која се користи за одређивање параметара. Међутим, када се вратимо реалном животу, другачије су нам потребе. Ја бих волео да ми, и када купимо то што купимо новцем којег има све мање, да заиста добијемо одређени квалитет за свој новац", наводи Николић.

Постоји ли решење

Узелац објашњава да се све чешће људи одлучују на подизање готовинских кредита како би надоместили рупе у кућном буџету које је направио раст цена.

"То није трајно решење, трајно решење би било повећати зараду. Али, са друге стране, велики је изазов јер трговински ланци имају бољу и јачу позицију од сваког потрошача у Србији", истиче Узелац.

Зоран Николић каже да, када су у току недеље попуста, треба првенствено упоредити цене.

"Ми као потрошачи немамо развијену свест да цене заправо не морају бити онакве каквима се приказују, то су ти силни попусти, бљештаве цифре из излога, нуде нам све за одређену цену, оно што нама треба је одупирање. То је вид наше борбе против оваквог тржишта", закључио је Николић, додајући да је кључ ипак у планирању куповине.

Због чега је интелектуална својина важна за економију земље?

Читаве индустрије почивају на интелектуалној својини. То су такозване креативне индустрије, то је термин који данас користимо. То су индустрије чији је производ такав да представља неко заштићено право интелектуалне својине. Рецимо, музичка индустрија као основни производ има музичко дело, неку песму, то је ауторско дело. Затим, филмска индустрија, индустрија видео игара, ИТ индустрија, затим штампање књига и часописа. Све су то примери креативних индустрија које, кажем, почивају на интелектуалној својини. Када кажем “почивају” значи да одузмите им интелектуалну својину и такве индустрије доприносе са 5,8 одсто у стварању бруто домаћег производа ове земље и запошљавају преко 150.000 махом младих људи, са највећом стопом годишњом раста.

Колико имате пријава интелектуалне својине годишње и из којих области?

Прошле године смо имали, то је неки просек који имамо на годишњем нивоу, то је 9.480 пријава индустријске својине и депонованих, односно, захтева за депоновањем ауторских дела. Индустријску својину чиње патенти, жигови, индустријски дизајн, ознаке порекла производа и са друге стране кажем ауторско и сродна права. Прилично комплексна област. То је отприлике неки просечан број који имају и друге земље наше величине. Није ни превише, а далеко од тога да је мало. Највише имамо жигова, то је традиционално највећи број пријава, имамо их негде 7.025, ако се добро сећам, 2.600 домаћих пријава жигова и 4.425 међународних пријава жигова.

Где је Србија на Глобалном индексу иновација?

Србија је на 52. месту. Ми смо прошле године били на 53. месту, тренд је добар, од 133 земље колико се налази на тој ранг листи. Дакле, негде у средини, има простора и за напредак. Али кажем, Србија је 52. и последњих 10 година ми бележимо константан раст.

Када је у питању право интелектуалне својине, колико је наше законодавство усклађено са светским и европским законодавством?

Кад читате извештаје Европске комисије, сваки почиње са "Србија је остварила добар ниво усаглашености". Дакле, комплетна индустријска својина је усклађена. Комплетно ауторско право, осим четири директиве, с тим да смо урадили сада нацрт закона који је усклађен са још две, тако да практично остају само две директиве.

Шта су најчешћа кршења ауторских права и ко их крши?

Највише се крше филмска дела. У основи платформа на којој се данас кршења права и интелектуалне својине углавном дешавају је, наравно, интернет. Дакле, своди се на нелегално умножавање и шеровање, односно, дељење тих садржаја који су заштићени правима и интелектуалне својине. У првом реду то су филмови, затим књиге, раније је доминирала музика, сад се много више нелегално деле књиге, а имамо неке нове трендове, а то су нелегални стриминг сервиси, као и нелегална дистрибуција ТВ канала.

Колико радимо на промоцији и заштити ауторских права?

Ја сам небројено пута сведочио да овде дође неки човек очајан, јер је користио неки знак у промету, није га заштитио жигом, прославио се, стекао неку репутацију и онда се јави неко несолидно да то заштити на своје име. И то може негде да се реши али зашто бисмо себи излагали таквом ризику. Циљ наше едукације није да од наших привредника створимо патентне заступнике и професору универзитета. Ти људи треба да знају да то постоји, да постоји институција која се тиме бави и да то заштити.

Шта би требало да се предузме да би се боље заштитила интелектуална својина у Србији?

Нама треба образовање за интелектуалну своју, да бисте ви доносили праве одлуке, ви морате да имате добро потковане судије, добро потковане службенике овде у Заводу за интелектуалну својину, добро потковане инспекторе у тржишној инспекцији, запослене у царини, полицији, у тужилаштву итд. То је још једна димензија онога што зовемо образовање. Чак би ту образовање требало да крене негде у основној школи, како би наша деца макар знала да није у реду да препишу туђи рад и да га потпишу као свој, јер то је дело плагијата.

Дакле, да се дете учи као што је неморално да украде хлеб у продавници или нешто друго, да није у реду да копира књигу. То је ствар просвећености једног народа, степена цивилизованости једног народа да се, између осталог, и по томе мери, колико поштујемо интелектуални рад. Јер, како се то каже, морал је кичма на коју се право ослања. То важи и за интелектуалну својину.

Професор Мацут је изразио захвалност руководству Универзитета и факултета што је својим одговорним понашањем допринело да се, у изузетно компликованим околностима у АП Косово и Метохија, одржавање наставе и испитних рокова у прошлој школској години, пуној изазова на свим високошколским установама у Србији, не прекине ни на један дан, као и да нова академска година започне 1. октобра на свим факултетима овог универзитета.

Ректор и декани изразили су захвалност Влади на подршци коју пружа Универзитету, али су пренели и актуелне проблеме са којима се запослени и студенти сусрећу, а који су изазвани једностраним одлукама Привремених институција самоуправе у Приштини.

Декани су оценили да је, узимајући у обзир све околности, упис на студијске програме свих нивоа студија за школску годину био добар и да на појединим програмима, посебно у области медицине, конкурише много више кандидата него што је одобрено места по акредитацији и дозволи за рад.

У дискусији је указано и на важност омогућавања наставницима и студентима Универзитета у Приштини несметаног и пуноправног учешћа у међународним пројектима у оквиру програма "Еразмус плус" и "Хоризонт Европа", као и на потребу препознавања специфичних околности у којима своју делатност обављају високошколске установе на територији АП Косово и Метохија приликом објављивања јавних позива домаћих институција за финансирање стручних, научноистраживачких и уметничких пројеката.

Председник Владе Србије наставиће у наредном периоду са одржавањем састанака са представницима академске заједнице у циљу даљег унапређивања рада високошколских установа.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

03.12.2025. Среда: Ујутру на северозападу земље, у Неготинској Крајини, као и по појединим котлинама западне и јужне Србије магла или ниска облачност, а у централним и југозападним пределима понегде и слаба киша. Током дана у већем делу умерено облачно са сунчаним интервалима, а на истоку, југоистоку и југу претежно облачно местимично са кишом, док је на високим планинама могућ слаб снег. Ветар слаб и умерен, у доњем Подунављу и јак, а на југу Баната и олујни југоисточни. Најнижа температура од 0 до 6, а највиша од 6 до 12 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, Удари ветра > 17 m/s (на југу Баната), вероватноћа 80% 

04.12.2025. Четвртак: Ујутру на северозападу земље, у Неготинској Крајини, као и по појединим котлинама западне и јужне Србије магла или ниска облачност. Током дана умерено до потпуно облачно, на северозападу, западу и југозападу понегде са слабом кишом. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено и јак, источни и југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунављу са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 5 на западу до 13 степени на југоистоку. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, (Подриње, Неготинска крајина, котлине), Удари ветра > 17 m/s (на југу Баната и у доњем Подунављу), вероватноћа 80%

05.12.2025. Петак: Претежно облачно, местимично са слабом кишом, на високим планинама провејавање слабог снега. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено и јак, источни и југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунављу са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 3 до 9, а највиша од 8 до 13 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s (на југу Баната и у доњем Подунављу), вероватноћа 90%

06.12.2025. Субота: Претежно облачно, местимично са слабом кишом, на високим планинама провејавање слабог снега. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено и јак, источни и југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 4 до 8, а највиша од 8 до 12 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s (на југу Баната и у доњем Подунављу), вероватноћа 80%

Прогноза временa за наредних пет дана (од 07.12.2025. до 11.12.2025.)
Умерено до потпуно облачно, још у недељу са слабим, спорадичним падавинима, углавном у виду кише, а слаб снег се очекује само на високим планинама. Затим суво.

"Слободно могу да кажем, да је Арсић осуђен за непостојећи ратни злочин на 13 година. Апелациони суд је наредио ново суђење и ново суђење је почело пре отприлике два месеца. Саслушано је неколико сведока и оштећених, као и данас. Суђење се наставља 9. децембра и мислим да мора у кратком року, који се мери са неколико месеци, а можда и недеља, да буде окончано", рекао је Влајић РТС-у.

Подсетио је да је Апелациони суд поништио првостепену пресуду због процедуралних разлога, а и због недостатка доказа.

“Ново суђење какво год да је, оно нема више доказа него првобитно суђење, и одбрана очекује да јавни тужилац неће моћи да докаже своје тврдње, а како ће бити до краја, видећемо”, рекао је Влајић, очекујући да се процес против Арсића заврши што пре, јер ће за неколико дана бити четири године како је у притвору.

Хапшење Арсића из Матичана код Приштине, почело је имовинским спором, за које адвокат Влајић каже да карактерише И друге слушајеве када су Срби оптужени за ратне злочине.

"Као и код многих, нико га није пријављивао, нико га није теретио ни за шта, када је дошао у сукоб са Албанцима око продаје своје земље, онда је пријављен, онда је постао ратни злочинац, онда је ухапшен и почео је да се води поступак и све редом", појаснио је адвокат Влајић.

Арсића су Албанци пријавили да је наводно починио ратни злочин, пошто није хтео да прода земљу особама које су му је претходно узурпирале и фалсификованим документима, превеле на своје име.

Коментаришући првостепену пресуду Арсићу, Фонд за хуманитарно право у Приштини оценио је да се успоставља пракса у пресудама за ратне злочине у којој се не утврђују конкретне радње оптужених, већ се оне генерализују као радње групе, стварајући убеђење да један члан групе бива осуђен за инкриминишуће поступке других особа.

Ова пракса би требало да буде прекинута, и свака инкриминишућа радња оптужених требало би да буде образложена, са изрицањем казне за сваку од њих појединачно, након чега би се изрекла уједињена казна, наводи Фонд.

"На овај начин, јавност би имала много јаснију представу о томе за које злочине је оптужени осуђен", наглашавају из ФХП-а у Приштини.

Професор Пољопривредног факултета и академик Цвијан Мекић каже за Радио-телевизију Србије да домаћи фонд свиња, иако десеткован, и даље може да задовољи домаће потребе за свежим месом.

"Оправдан је само увоз замрзнутог меса за потребе прераде", истиче Мекић уз напомену да "недостају контрола и следљивост" због чега се дешава да залеђено месо заврши у витринама као "свеже".

На питање како је могуће да нема напретка у откуп свиња, док индустрија упозорава на могуће несташице свињетине, Мекић одговара да је актуелна ситуација последица деценијске небриге.

"У августу и децембру ове године имали смо увоз од око 1.500 тона свежег, расхлађеног меса и око 5.000 тона замрзнутог меса, што је свакако утицало на попуњавање капацитета у кланицама. Кланичари имају кеца у рукаву да уцењују пољопривреднике. Не откупљују, па су у оборима и товилиштима свиње спремне за испоруку, али их нико неће због чега им се цена обара. Ових дана цена је била 180-190 динара", указује академик и наглашава да цена није довољна да се покрију трошкови производње, који износе од 200 до 220 динара по килограму живе ваге свиња.

Објашњава да је у питању велики проблем за произвођаче који имају стотине и хиљаде товљеника, због чега су "принуђени да гасе производњу".

"С друге стране, имамо увоз огромних количина меса. Јесте да је ове године, за протеклих десет месеци, увоз смањен за 20 одсто, али смо у августу и септембру имали увоз количина које су утицале на пласман домаће свињарске производње, која је у великој кризи", закључује Мекић.

Увоз и произведено у Србији

Мекић сматра да, и поред "катастрофе у свињарској производњи", Србија може да задовољи сопствене потребе за свежим месом.

"Имамо око 100.000 приплодних крмача које доносе прасад. Од њих је 70.000 уматичених, а око 3.000 заврши на линији клања", набраја саговорник.

Сматра да и такав биланс крмача може да обезбеди број товљеника који могу да задовоље потребе домаћег тржишта за свежим месом, с обзиром на то да је потрошња мала – око 25 килограма нижа него у Европској унији.

Тврди да није логично да кланична индустрија и трговци добијају дозволе за увоз меса.

"Подаци показују да Управа за ветерину даје увозне дозволе првенствено трговцима и кланичној индустрији. Трговци не могу да испрате те увозне дозволе. Да би се месо које увезу ставило у промет, морају да имају посебне коморе, са посебним температурним системима за одлеђивање таквог меса. Синоћ сам добио податак да је један трговац за једну ноћ увезао десет шлепера замрзнутог меса – то је око 250 тона. Ми немамо следљивост тог увозног меса и то је највећи проблем", каже Мекић.

Напомиње да су прописи о следљивости прецизни и јасни, али да се изигравају. Каже и да Србија нема податке о томе за кога трговци увозе месо, где оно завршава и да ли заиста завршава у преради.

"Ми немамо довољно меса у домаћој производњи за прерађивачке капацитете који су велики. То месо морамо да увозимо – 10 до 20 процената – али треба учинити све да то месо супституишемо домаћим", истиче академик.

Купујмо домаће

Мекић подржава идеју да се кланичари уместо увозом више баве клањем домаћих товљеника, ако би се усвојио закон који декларацијама раздваја домаће од увезеног меса, као и свеже од залеђеног.

"То би довело до тога да месо из Србије заиста буде месо из Србије", указује саговорник.

Напомиње да подаци о потребама домаћег тржишта за месом постоје у Министарству пољопривреде и да Управа за ветерину на основу тих података издаје дозволе. Међутим, ти подаци се, како тврди, не објављују, иако их сви у индустрији траже.

"Управа за ветерину сада селективно даје дозволе. Она би, према мом мишљењу, требало да их даје прерађивачима, а не кланичарима и трговцима који увозе за друге, јер се онда губи следљивост. Уместо да Управа за ветерину на терену води рачуна о безбедности те хране, они више воде рачуна о томе коме ће дати дозволе, што је, по мени, лоше", закључује Мекић у разговору за Радио-телевизију Србије.

Јавност ће бити благовремено обавештавана о даљем току поступка, додаје се у саопштењу тужилаштва.

У току су радови на обезбеђењу терена и санацији штете настале у петак услед пуцања потпорног зида на градилишту приватног инвеститора који је собом повукао и део интерне саобраћајнице Центара изврсности у Крагујевцу.

Током викенда, саобраћајница је наставила да се обрушава и одрон је стигао до једне од зграда у оквиру тог научноистраживачког комплекса.

Активности у Рафинерији нафте Панчево током процеса обуставе рада постројења организоване су на тај начин да рафинеријска постројења буду спремна за старт чим се за то стекну услови, односно чим буде добијена информација о расположивости сирове нафте.

За време трајања обуставе рада Рафинерије, запослени ће бити ангажовани на пословима које обављају током планских обустава постројења.

Истовремено, НИС наставља снабдевање домаћег тржишта нафтним дериватима без застоја, захваљујући раније обезбеђеним залихама.

"Компанија НИС изражава наду да ће у што је могуће краћем року поново бити успостављен редован рад Рафинерије нафте Панчево. Компанија остаје посвећена напорима да очува социјалну стабилност више од 13.500 запослених као и да у што је могуће краћем року буде делистирана са SDN листе америчког Министарства финансија или исходује нову посебну лиценцу која ће јој омогућити несметано пословање, у чему има снажну подршку државних органа Републике Србије", наводи се у саопштењу НИС-а.

Полиција је приликом претреса стана и других просторија које су користили П. Б. и Л. Б. пронашла око килограм марихуане, две вагице и око 1.000 комада муниције.

Против П. Б. и Л. Б. ће бити поднете и кривичне пријаве због постојања основа сумње да су извршили кривична дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога и недозвољене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних материја.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву у Суботици.

Пролазећи кроз Немањину улицу, окупљени су узвикивали "не дамо Генералштаб" и "изађи Заго бар на час", мислећи на врховну јавну тужитељку Загорку Доловац.

Они су током шетње, носећи заставе факултета и правећи буку пиштаљкама, узвикивали "Пумпај" и "Испуните захтеве" који више од годину дана нису испуњени, поручујући да "нико није уморан" и да се "студентска борба наставља". Саобраћај на траси којом су студенти пролазили био је обустављен у једном смеру.

Међутим, иако је била присутна - саобраћајна полиција у време проласка колоне у улици Кнеза Милоша, није обезбедила попречне улице Краљице Наталије и Масарикову, па се студентска колона накратко зауставила.

Студенти су у објави на Инстаграму подсетили да су 2. децембра прошле године ступили у блокаду револтирани режимским угњетавањем и опресијом над суграђанима који су изражавали незадовољство.

Наводе и да је иницијативом Проширеног ректорског колегијума којом је почела надокнада наставе, а потом и деканкиним избацивањем студената из зграде факултета 22. јула ове године, окончана блокада наставе на Филолошком.

"Иако блокада више не постоји у смислу обуставе наставе и рада на нашем факултету, одржавањем пленума и даље настојимо у томе да се ватра наше борбе за праведније друштво не угаси", поручили су студенти.

Министар Селаковић је у петак требало да буде саслушан у ТОК-у, у својству осумњиченог у случају Генералштаба.

Селаковић дошао пред ТОК, није примљен због истека радног времена

Министар културе Никола Селаковић појавио се око 15.45 испред Тужилаштва за организовани криминал. Како је рекао за Т,В Информер и Пинк пренето му је "да је истекло радно време и да не могу да га приме".

"Ја сам чим сам прочитао вест, дошао сам овде", рекао је Селаковић, којем је обезбеђење рекло да сачека док дође тужилац.

Селаковић је потом Пинку и Информеру рекао да су му пренели да је истекло радно време.

Селаковић је у изјави за ТВ Информер нагласио да су га звали јер су "блокадерска криминална банда и олош криминални".

"Нико не прича о укидању ТОК, а они причају о томе да хоће да забране посланицима право законодавне иницијативе. Звали су ме јер сматрају да је њима све дозвољено", рекао је Селаковић.

У случају "Генералштаб", ТОК сумњичи и директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горана Васића, в. д. директора Градског завода Александра Ивановића и секретара у Министарству културе Славицу Јелачу да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја.

Горан Васић је пред тужиоцем у мају 2025. признао да је фалсификовао документацију на основу које је Влада Србије донела Одлуку о престанку својства културног добра зградама Генералштаба и обрисала га из регистра културних добара.

Како се додаје, оваква одлука представља директно кршење члана 72 Устава Републике Србије, који јемчи аутономију универзитета и право на самостално одлучивање о свом уређењу и раду.

"Такође је супротна члану 6 Закона о високом образовању и правилима акредитације, који не предвиђају преузимање наставног кадра, студената и акредитованих програма без сагласности надлежних органа матичне установе", истиче се у саопштењу.

Одбор је изразио озбиљну забринутост због тога што таква одлука Владе може нанети дугорочну штету управо деловима високог образовања од којих зависи квалитет научних истраживања у идентитетским наукама.

"Одбор сматра да у таквим питањима одлуке не смеју бити предмет политичког наметања, већ дугорочног и посвећеног академског рада. Академијски одбор за високо образовање САНУ пружа пуну подршку Филозофском факултету у Нишу и позива Владу Републике Србије да поништи наведену одлуку и да, уколико жели да ојача идентитетске науке, то чини у сарадњи са универзитетима и уз пуно поштовање њихове аутономије", навео је у саопштењу председник АО за високо образовање САНУ, академик Владица Цветковић.

Милан Ранђеловић, историчар, аутор монографије, каже: "До сада смо сазнали имена главних саобраћајница, Београдске џаде, Царске џаде, називе џамија. Добили смо сазнања о многим јавним установама, којих је било у Тврђави, као што је Пашин сарај, где је био затвор, телеграфска станица, где је била средња школа, руждија. Знамо много тога о њеној инфраструктури, нашли смо две војне мапе нишке Тврђаве из 19. века.

Историчар открива и да је Тврђава кроз векове била "свет за себе", са својим ритмом, издвојен од града који се развијао изван њених бедема. Грађа за Монографију прикупљена је из више од 40 османских фондова и западноевропских извора, до сада недоступних нашим историчарима. Тако, осим о развијеној инфраструктури и топонимима, сазнајемо и како је функционисао читав систем отоманске управе од почетка 18. до краја 19. века.

Проф. др Зоран Симоновић, главни уредник, додаје: "Њен допринос је у томе што има нове изворе, нове резултате истраживања, непознате за ширу јавност, само доступне малом броју људи који су разумели тај отомански језик."

Данас је нишка Тврђава културно добро од изузетног значаја за Републику Србију. За Ниш и Нишлије и много више од тога.

Душан Андрејевић, историчар, директор Завода за заштиту споменика културе Ниш, објашњава: "Тврђава је сама суштина нашег града, то је центар овог града једно две хиљаде година, то је објекат који се налази на нашем грбу."

Ова Монографија само је одшкринула врата откривању тајни које чувају зидине некадашњег утврђења у центру Ниша и оставила простор и нове изворе историчарима за даља истраживања.

Могеринијева је тренутно у полицијском притвору. Према наводима Канцеларије европског јавног тужиоца, ова привођења су део истраге због сумњи на фаворизовање и нелојалну конкуренцију.

Ухапшен је и бивши генерални секретар европске дипломатске службе Стефано Санино, као и један запослени "Колеџа Европе".

На захтев тужилаштва савезна полиција је интервенисала у дипломатској служби Европске уније у Бриселу (ЕЕСА), у неколико зграда "Колеџа Европе" у Брижу и у домовима осумњичених.

Истрага се односи на доделу деветомесечног програма обуке за будуће европске дипломате од стране Европске службе за спољне послове (ЕЕАС) престижном "Колеџу Европе".

Наводни прекршаји датирају из периода од 2021. до 2022. године. Потенцијални прекршаји укључују "превару приликом доделе јавних уговора", као и "корупцију, сукоб интереса и кршење професионалне тајне".

"Колеџ Европе" је високошколска установа која обучава многе европске државне службенике, а истражитељи покушавају да утврде "да ли су "Колеџ Европе" или његови представници били унапред обавештени о критеријумима за избор" као део процеса тендера који је покренула дипломатска служба ЕУ за овај програм обуке.

У оквиру зимског реда летења реализују се летови и до Беча, Базела-Милуза, Мемингена, Љубљане, Келна, Франкфурт Хана, Малте, Истанбула и Београда.

У управи нишког аеродрома истичу да је Аеродром "Константин Велики" у новембру забележио пораст броја путника и то да је у односу на исти месец прошле године повећан за 28 одсто.

Авио-линију између Ниша и Братиславе имала је 2016. године компанија Рајанер, а она је укинута 2020. године.

''Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге је 2. децембра доделио дозволе за коришћење радиофреквенцијског спектра у радиофреквенцијским опсезима 694-790 МХз, 880-915/925-960 МХз, 1710-1785/1805- 1880 МХз, 1920-1980/2110- 2170 МХз, 2500-2690 МХз и 3400-3800 МХз'', наведено је у саопштењу РАТЕЛ-а.

Директор Ратела Драган Пејовић је свечано уручио дозволе генералном директору компаније "Телеком Србија" Владимиру Лучићу, генералном директору компаније "Јетел" Мајк Мишелу и генералној директорки компаније "А1 Србија" Јудит Алберс.

Издавањем појединачних дозвола су се стекли услови да сва три оператора започну комерцијално пружање услуга уз коришћење 5Г технологије, што представља велики корак ка модернизацији мобилних мрежа и пружању бољих услуга, наведено је у саопштењу.

"Разматрање извештаја је право и обавеза Одбора, као и Народне скупштине, због чега изненађује реакција Врховног јавног тужиоца која на његову одлуку реагује увређено, уз инсинуације да је ово 'дестабилизација' и 'непримерени утицај', као да Одбор и Скупштина немају право да расправљају, па и одбију извештаје", истакао је Вујић.

Указао је и да је у одлуци Одбор јасно изнео примедбе на извештаје и истакао да не пружају основне, неопходне податке за оцену рада како би могли да се усвоје у складу са важећим законима Србије.

"Из одлуке Одбора, јасно је да су у питању суштинске примедбе на извештаје. Примедбе укључују и одсуство јасних аналитичких података у вези са организованим криминалом, корупцијом, насиљем над женама и децом, успешности гоњења учинилаца кривичних дела и процене трендова криминалитета у Србији", навео је Вујић.

Додао је да су примедбе Одбора и захтеви јавности Србије која, навео је, такође очекује јасно и транспарентно извештавање о раду.

"Не може се говорити о самосталности, а истовремено одбијати уставом и законима прописане обавезе и одговорност. Самосталност није привилегија, зато и јесте Уставом прописана обавеза Врховног јавног тужиоца да за свој рад одговара Народној скупштини, а законом да подноси извештај скупштинском Одбору", указао је Вујић.

Јавност рада законом прописана

Истакао је да Врховни јавни тужилац има обавезу да поступа професионално, одговорно и транспарентно, додајући да је законом прописана јавност рада како би грађани транспарентно и јасно били упознати са квалитетом рада јавног тужилаштва и његовим резултатима.

"Само транспарентно и јасно представљање резултата рада јесте пут јачања поверења грађана у правосуђе", навео је министар.

Указао је да се и у ЕУ извештајима захтевају јасни и мерљиви резултати рада тужилаштва и да Европска комисија за поглавља 23 и 24 наводи постојање "недовољне транспарентности рада тужилаштва и "недостатак поузданих квалитативних показатеља", а да ГРЕКО у својим препорукама јасно наводи да је неопходно "јачање механизама одговорности и транспарентности тужилаштва".

Такође, додао је, Венецијанска комисија наглашава да је „самосталност тужилаца нераскидиво повезана са њиховом институционалном одговорношћу према парламенту и јавности“.

"Истичем да су поштовање Устава, закона, институционална контрола, као и аргументована критика, вредности којима држава Србија тежи као друштво у целини", закључио је Вујић.

Скупштински Одбор за правосуђе јније прихватио извештаје Врховног јавног тужиоца Загорке Доловац о раду тужилаштава у Србији од 2020. до 2024. године.

Љиљана Буза, Српско-цинцарско друштво "Луњина" Београд, каже: "Тај колач се зове "плцина", тако да се он исече на више делова, колико људи има у породици, плус једно са стране, за кућу, и евентуално за неког ко наиђе. Дели се свима, па коме западне пара."

Весна Струца Чолаковић, Српски Сентмартон, Румунија, додаје:  "Ми Срби из Румуније правимо чесницу, а чесница је као баклава, али није баклава, јер то је тегљено тесто које се пуни млевеним орасима, сувим грожђем и јабукама и у који се стави новчић. То је чесница, а хлеб нам је божићни колач који је као славски колач и који се реже на сам Божић."

Домаћице кажу да се обично божићни хлебови и чеснице праве посне и округле, као симбол круга живота. У Банату божићни хлеб и чесница нису исто.

Даница Сабо, Удружење жена "Граднулички бисери" Зрењанин, објашњава: "Треба ипак правити суву и сачувати традицију, као што су правиле наше баке и маме пре пуно, пуно година, а ми кћерке свакако смо научили то баш од њих и јако смо поносни на то."

У Зрењанину, одакле је почео овогодишњи фестивалски караван посвећен божићном хлебу и чесници, представило се 27 удружења жена. Фестивал је покренула Kанцеларија за културну дипломатију, са циљем промоције културног наслеђа, а до сада се представило укупно 90 локалнх заједница.

Др Гордана Бечић, УГ Kанцеларија за културну дипломатију Београд, наводи: "То је негде формат који канцеларија за културну дипломатију, као невладина организација и удружење грађана, на томе инсистира, да се повезују грађани са институцијама културе зато што на пољу нематеријалног културног наслеђа ако нема нас грађана, онда ће то што имамо међу нама, наши обичаји, наш плес и фоклор све остати само музејски примерак."

У необични фестивал чесница укључени су и етнографска одељења музеја и установе културе градова домаћина, а манифестацију, осим гастрономског дела, прате и научна предавања о хлебу и традицији. Фестивал подржава Европска унија и Британски Савет кроз пројекат "Kултура и креативност за Западни Балкан"

Првооптужени Дејан Јованов, власник "Пулса", на питање судије Дијане Груевске-Илиевске да ли разуме оптужбе против њега, одговорио је да зна за шта је оптужен, али да се не осећа кривим за кривична дела која му се стављају на терет.

"Знам и разумем за шта сам оптужен. Не осећам се кривим за ове злочине који ми се стављају на терет", рекао је првооптужени.

Његов син Михаил Јованов, такође, рекао је да се не осећа кривим за дела за која је оптужен.

Отац повређеног детета и брат првооптуженог Тодор Јованов изјаснио се, такође, да није крив.

Оптужена Милка Едровска је изразила саучешће породицама погинулих, додајући да зна њихову бол и нагласила да се не осећа кривом, пренели су скопски медији.

Окривљени Огњан Георгиев навео је да не зна зашто је оптужен, као и зашто се налази у Суду, додајући да се не осећа кривим.

"Пензионер сам и било какво кривично дело за које се теретим је самим тим застарело. Нисам крив и требало би да будем слободан, а вероватно сам оптужен да бих био у броју, да нас буде више. Након излагања мог адвоката, желим да суд то узме у обзир и донесе одлуку да будем ослобођен", рекао је Георгиев.

Љупчо Стаменков се, као и остали оптужени изјаснио да не осећа кривицу и да не зна зашто се против њега води поступак.

Бивши градоначелник Кочана Окривљени Николчо Гоцев је одбацио кривицу, као и Ратко Димитров.

Кривицу су негирали и Николчо Илиев, један од бивших градоначелника Кочана, Љупчо Папазов, такође некадашњи градоначелник, Јане Јанчевски, Лазар Захаријев, Ивица Грозданов, Мартин Ђорђијев, који је био део обезбеђења и Стојанчо Димитриев.

Бивши директор Дирекције за заштиту и спасавање и садашњи министар Беким Максути рекао је да се не осећа кривим и сматра да је оптужница политички мотивисана, а докази правно неосновани.

И оптужени Џеват Селмани, Љупчо Грнчиштанов, бивши министри економије Ваљон Сараћини и Крешник Бектеши су се изјаснили као невини.

Џеваир Камбери, Шофкет Хазари и Зоран Николовски, Беким Хаџиу, Арлинда Касапи, Миле Ампов, Блашка Ефтимова, Весна Кузмановска Размена Чекић-Дуровић, те власник агенције за обезбеђење Рубикон, Александар Начев такође не осећају кривицу за кривична дела за која су осумњичени и оптужени.

Правна лица "MMMM Cafe LLC", "Rubicon Securities" и "Venci Project" изјавила су да не признају оптужницу.

Сви су, током изјашњавања, изразили најдубља саучешћа породицама страдалих.

Суђење за пожар у Пулсу, који се догодио 16 марта ове године, почело је прошлог месеца и ово је друго рочиште.