Некадашњи помоћник министра за нафту и гас и професор енергетске безбедности Петар Станојевић каже да се гашењем Рафинерије на тржишту не гаси много тога.

“За неки дан ће вероватно стати Петрохемија, зато што више неће имати основну сировину – сирови бензин за прераду, али у принципу сем тога не би требало ништа друго да стане. Мислим, док год постоје резерве и залихе и док год постоји увоз, ми бисмо могли да опстанемо, односно – све би требало нормално да се одвија”, наводи Станојевић.

Ипак, каже да не постоје резерве које су довољне за бесконачни период.

“Све резерве су довољне за неки период. Срећом, сада можемо да увозимо гориво. Нафтне компаније су изјавиле да увозе три пута више него што су увозиле пре тога. Значи, уз резерве које имамо и тај увоз, вероватно ћемо једно време моћи без проблема да функционишемо”, додаје Станојевић.

А када је реч о ценама деривата, објашњава да се већ три године ограничава цена, као и да сматра да ће тако и да остане. Али, напомиње да неће доћи до раста цена ако се буде краткорочно увозило, а ако се дуже буде увозило сигурно ће се то одразити и на цене.

Говорећи о томе каква је логика компаније Јанаф из Хрватске, која је одбила да испоручи сирову нафту за државне резерве, Станојевић каже да ту не види никакву логику.

“Ово је, чак ми се чини, један од најопаснијих преседана у целој овој причи, јер сада неко уводи нека нова правила. Државне резерве, односно обавезне резерве нафте, су под капом Министарства енергетике, односно Управе за резерве енергената, који има право, као државни орган, по закону, да увози и деривате и нафту. Ако сада неки тамо додатни орган у некој другој држави смисли да то не треба да постоји, да не треба да дозволи да тај орган увози нафту, онда је то увођење неких потпуно нових правила или да кажем још горе, рушење свих правила европских и осталих норми по којима смо ми ове наше законе и правила направили”, напомиње Станојевић.

Објашњава да би у том случају нафту купио државни орган, а не НИС, као и да то не би било кршење санкција.

Шта је америчка, шта руска, а шта наша логика

Председник Вучић је јуче рекао како не разуме шта је америчка логика и шта је логика ОФАК-а, а на питање да ли он разуме која је логика, Станојевић каже да је не види.

“Ја друге неке логике, сем ратне логике, не видим. Мислим, и са руске и са америчке стране. Практично, ми смо у рату и сад употреба свих оружја је дозвољена. И нећемо попустити нигде док год будемо могли да не попустимо нигде. Мислим, тако то обично и бива у ратовима”, додаје Станојевић.

Указује да нико ни са руске ни са америчке стране не попушта и да је то вероватно њихова логика.

На питање шта је онда наша логика са чекањем 50 дана, Станојевић каже да наша логика мора бити мало другачија од њихове.

“Ми морамо да заштитимо своје тржиште и своје становништво. Једноставно без тога не можемо. А наша логика је да пробамо да не покваримо односе и са једном и са другом страном. Ако смо се нашли већ на ветрометини, бар да нас тај ветар не однесе скроз, него да пробамо да нас ветар не однесе, да останемо на својим ногама, колико год дуже можемо”, поручује Станојевић.

Одговарајући на питање хоће ли економија остати на ногама док се ми спољнополитички држимо, Станојевић сматра да хоће, али да ће сигурно бити проблема.

“НИС уплаћује велике паре у буџет. Ја не говорим о акцизама, акциза ће се надокнадити, зато што увозили или производили из домаћих извора, акциза се наплаћује, па се наплаћује. Али ће бити проблема вероватно са исплатом профита који је НИС остваривао, са инвестицијама које је НИС остваривао. НИС је један од највећих купаца роба и услуга на домаћем тржишту. Све компаније које су везане на неки начин за њега ће имати неки проблем. Такође, тамо је 13.000 радника, па они примају плате, па се од тих плата плаћају порези, па ти људи нешто купују и тако даље. Све то може да изазове одређене последице”, сматра Станојевић.

Пауновић: Неће се повећати фискални дефицит, али хоће јавни дуг

Ако се од понедељка прекине платни промет са НИС-ом и НИС престане да послује, да ли оно што је написано у буџету за 2026. важи? Председник Фискалног савета Благоје Пауновић каже да пуно тога важи.

“Чак и ако се јавни дуг повећа за амандманом предвиђених 1,8 милијарди, од којих је 1,4 за НИС, то неће променити фискални дефицит. Зато што се просто мења само карактер имовине, повећавају се обавезе, али се истовремено купује добро предузеће, то треба нагласити. Дакле, овде се не ради о спашавању предузећа, што би у случају лоших предузећа могло да се третира као повећање фискалног дефицита. У овом случају ради се о куповини доброг предузећа које ће се вероватно лако моћи да прода, ја се надам у неком краћем или средњем року”, наводи Пауновић.

Указује да се ради о повећању обавеза која је само привременог карактера, као и да се тиме дефинитивно неће повећати фискални дефицит.

"Оно што ће се повећати овим задуживањем – повећаће се јавни дуг. Јавни дуг који је пре тог амандмана требало да се смањи са 39 милијарди евра, колико је требало да буде крајем 2025. године, он је требало да се пре овог амандмана смањи на неке 42 милијарде. Сада ће се повећати за 1,8 милијарди евра”, објашњава Пауновић.

Истиче да то неће битно утицати на учешће јавног дуга у БДП-у.

“Очекивало се да ће он бити смањен са 45 на 44,5 одсто крајем 2026. године. Сада би он требало да буде око 46,4 одсто. Дакле, ради се о дугу који је сасвим подношљив. Подсетићу вас да многе земље развијене европске земаље у просеку имају учешће јавног дуга од 83 одсто у БДП-у”, додаје Пауновић.

Николић: Имамо довољно фискалног простора да компензујемо да грађани ово готово не осете

Председник Савета гувернера НБС и уредник билтена МАТ Иван Николић каже да НИС може много тога да промени у буџету.

“Треба да водимо рачуна не искључиво о фискалним, односно финансијским параметрима или вредностима које ћемо плаћати да бисмо надокнадили свакако изгубљену домаћу производњу деривата, говорим евентуално о неком увозу који би то компензовао, већ, нажалост, пре свега о изгубљеној производној активности, па по том основу индустрије пре свега, а шире посматрано и бруто домаћег производа”, каже Николић.

Указује да НИС треба посматрати у светлу могућих негативних ефеката који су системски, јер је то компанија која има природни монопол и нема алтернативу.

“Оно што смо постигли претходних година и на шта треба да будемо поносни и што треба у овом тренутку посматрати као једну озбиљну резерву која нам обезбеђује стабилност и сигурност да ћемо и наредну годину преживети свакако, али и премостити на најбољи могући начин – то су огромне резерве и заиста ниско учешће јавног дуга у бруто домаћем производу”, додаје Николић.

Поручује да шта год да се догоди, колико год да је неповољан развој ситуације у погледу НИС-а, имамо довољно фискалног простора да компензујемо да заиста грађани то готово и не осете.

Зашто ризикујемо са платним прометом

Председник Вучић је рекао да ћемо чекати са платним прометом до краја недеље и да ћемо ризиковати, а на питање зашто ризикујемо Николић каже да је Народна банка Србије званично упутила упит ОФАК-у око разјашњења, односно у ком тренутку бисмо запали у ту кризну ситуацију, да бисмо можда заиста и били санкционисани на такав начин.

“Што је заиста преседан, то је санкција држави, више није санкција неким приватним или пословним ентитетима. То ја мислим да никада нико није урадио, сем у оним ратним ситуацијама као што смо имали и 1999”, каже Николић.

Напомиње да одговор на тај упит још није стигао.

“Према томе, ни њима вероватно није сасвим јасно у ком то правцу може да иде, односно који је кризни тренутак да бисмо запали у такво једно стање”, додаје Николић.

Говорећи о томе зашто толико ризикујемо да осим горива, не можемо картицама можда ни да купимо хлеб, Николић каже да је то ризик који је присутан, али да "није још увек оперативно у тој мери да заиста може да нас угрози на такав начин”.

“Ми смо свесни могућих последица. На крају, имамо то врло лоше искуство из 1999. и свих оних деведесетих година. Али нећемо ми нити доћи у такву ситуацију да угрозимо и грађане и привреду, јер овде је пуно уложено. Достигли смо ту макроекономску стабилност. На крају, имамо и тај инвестициони рејтинг који је ту и који се још увек чува. Покушавамо да проблем овај решимо на начин да очувамо и даље тај инвестициони рејтинг”, поручује Николић.

Када је реч о НИС-у каже да је кључно то какве последице ће ова ситуација имати по привредну активност Србије.

“НИС, односно нешто што зовемо област производње кокса и прераде деривата нафте чини 6,5 одсто наше индустрије. Посматрано само у прерађивачком сектору – 8,6 одсто. Заустављамо производњу у НИС-у, као што смо и зауставили, тог месеца имамо пад прерађивачке производње веће од 8 одсто. То је заиста високо и то не може да надокнаде друге области. То значи да ћемо имати пад индустрије”, наглашава Николић.

На питање чији је НИС 15. јануара, Николић каже да не треба да заборавимо да смо ми мањински партнери.

"Ми смо сувласници НИС-а, није НИС искључиво руски, према томе можемо да говоримо само о повећању државног удела", закључује Николић.

Директор француског "Шнајдер електрика" за Србију и Црну Гору Милош Вуксановић каже да су климатске промене један од фактора због којих пик потрошње није више зими.

"Много је изазовнији период лета, где је због нашег комфора потребно што више хлађења. Такође и све већи утицај уређаја који уместо фосилних горива користе електричну енергију као што су електрична возила, пумпе и сви остали електро-уређаји који подижу потрошњу електричне енергије", објаснио је Вуксановић.

Ништа без дигиталног дела

Истакао је да је неминовност да данас свака велика инвестиција има неки дигитални део.

"На делу потрошње имамо дата центре који су огроман потрошач енергије. Целокупан систем се мора мењати све више у обновљив извор енергије, али морамо водити рачуна и о уштедама електричне енергије", рекао је Вуксановић.

Навео је да је енергетска нестабилност постала нова нормалност.

"Све више током дана видимо да је цена негативна, то отвара нову димензију пословања фирми, где они који се адекватно адаптирају могу и да профитирају. За то је потребно више софтвера који ће управљати електричном енергијом, али и батеријских модула за складиштење енергије", објашњава Вуксановић.

Софтвери одлучују уместо оператера

Како каже, складишта су постала тренд, а софтвери којима се они баве, користе се да би одлучивали уместо оператера када и где трошите, а када складиштите енергију. 

"Дигитализација, аутоматизација и вештачка интелигенција нису само надоградња, него постају срце и мозак једног енергетског система", истакао је Вуксановић.

Будућност је постала реалност

Навео је да вештачку интелигенцију све више користе за предиктивне анализе и покупљене информације које имају, и оне које добијају са сензора, а које могу да искористе да одлуче када ће и како ће користити енергију.

"То није само будућност, то је и реалност. Ми већ примењујемо и градимо у нашем развојном центру у Новом Саду. Користе се за управљање у електродистрибутивним предузећима широм света", објашњава Вуксановић.

Највећи раст потрошње у дата центрима

Како каже, дата центри су потрошачи које у наредним годинама виде као оне који ће имати највећи раст потрошње.

"Желимо да их убацимо у систем као нови енергетски систем који производи и штеди енергију, али има и могућност да ту енергију враћа у мрежу. Све више имате дата центара који на своје кровове стављају соларне панеле", наводи Вуксановић.

Милош Вуксановић истиче да Србија иде добрим путем.

"Неки од тих система су већ имплементирани у нашем развојном центру у Новом Саду, а такође са националним Дата центром у Крагујевцу имамо озбиљне планове", каже Вуксановић.

Решавање изазова у дану

Наводи да њихов развојни центар изазове решава на дневном нивоу.

"Они управљају са електродиструбитивним предузећима широм света, тако да то није ништа непознато за нас. Новина која се намеће је предиктивно одржавање и да се што више информација прикупља, да се на основу тога доносе информације и да се обезбеди да систем буде поуздан, ефикасан и стабилан", објаснио је Вуксановић.

Наглашава да је прилагодљивост најважнија карактеристика свих великих компанија.

"Данас у мору иновација, најбитније је да селектујете ону праву која може да буде примљена код вас у системе и да донесе најбоље резултате. То се најчешће ради кроз пилот пројекте", рекао је Вуксановић.

Како каже, они својим клијентима успешно пружају брзину која је једна од кључних ствари.

"Технологија је та која доноси иновације. Оно што ми волимо да кажемо јесте да су људи ти који прав разлику. Видим да ће се вештачка интелигенција и све то што ми користимо искористити за то да неке регуларне дневне рутине могу да раде уместо људи али да ће људи бити ти који ће правити разлику", закључио је Вуксановић.

"Земље чланице ће се вратити овој теми на основу оствареног додатног напретка Србије, пре свега у областима владавине права и нормализације односа са Приштином, у складу са преговарачким оквиром и са извештајем о напретку за 2025. годину", наводи се у тексту који би требало да усвоје министри европских послова средином месеца, а затим и лидери ЕУ на самиту 18. и 19. децембра у Бриселу.

Реформе у области владавине права

У нацрту који би још могао да буде допуњен пре усвајања, ЕУ позива на ублажавање тензија и "дубоке поларизације" у српском друштву, жали због назадовања у области слободе изражавања и медија и позива на конкретне и опипљиве реформе у области владавине права. Од Београда и Приштине се очекује да у потпуности примене Споразум о путу ка нормализацији и анекс о имплементацији, договорен у Охриду 2023. године.

Савет министара у нацрту закључака наводи и забринутост због додељивања српских пасоша држављанима Русије по убрзаној процедури, оцењујући да то представља потенцијалну безбедносну претњу за ЕУ.

Текст поздравља чињеницу да европска интеграција остаје стратешки интерес Србије, али очекује од Београда да то докаже "на речима и делима".

"Потребно је да Србија покаже јаку политичку вољу и доследност у примени реформи и да комуницира објективно и недвосмислено о ЕУ."

Шта одређује темпо будућих преговора

Уз констатацију да је Србија до сада отворила 22 од укупно 35 преговарачких поглавља, Савет ЕУ наглашава да ће напредак у владавини права и нормализацији односа са Приштином и убудуће одређивати темпо приступних преговора.

Европски министри у закључцима наводе да је у Србији након пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду дошло до "масовних протеста".

Уз оцену да је слобода окупљања генерално поштована, Савет ЕУ наглашава да она треба да буде ојачана и да треба осигурати безбедност новинара. Наводи се да "извештаји о насиљу и претераној употреби силе током протеста захтевају темељну и непристрасну истрагу."

ЕУ позива Србију да де-ескалира тензије и "превазиђе дубоку поларизацију у друштву" кроз успостављење услова за "инклузивни дијалог са свим заинтересованим странама, укључујући цивилно друштво."

У нацрту закључака се наводи "жаљење због назадовања у области слободе изражавања" и наглашава значај заштите свих темељних права, укључујући слободу медија и права мањина.

Применити законе "у слову и духу"

ЕУ поздравља усвајање медијских закона, али уједно наглашава да је важно применити законе "у слову и духу".

Србија је позвана да брзо доврши именовање чланова Савета РЕМ-а , а од власти се очекује активно ангажовање у борби против свих облика дезинформација и спољних манипулација.

"Србија треба да обезбеди истински подстицајно окружење за цивилно друштво, медије и академске слободе".

Савет министара ЕУ оцењује да у области правосуђа није било никаквог напретка, док је остварен "ограничен" напредак у борби против корупције и организованог криминала.

Београд је позван да убрза реформе и оствари "конкретне и опипљиве резултате" у владавини права, а да се посебно фокусира на испуњавање прелазних мерила у поглављима 23 и 24.

Савет поздравља усвајање допуна закона о Јединственом бирачком списку и наглашава важност његове "правилне примене, пре свега кроз ревизију бирачког списка". Србија се "снажно охрабрује" да усвоји све преостале препоруке ОДИХРа и Савета Европе о изборном процесу.

Дијалог Београда и Приштине

У тексту закључака о дијалогу Београда и Приштине, Савет ЕУ истиче да ће напредак у ЕУ интеграцијама обе стране зависити од пуне примене свих обавеза из Споразума о путу ка нормализацији и анекса о импементацији из Охрида, као и свих претходних споразума, "без одлагања и предуслова".

Савет наводи да је унутрашња политичка ситуација у Србији и на КиМ била "изазов за напредак у дијалогу" и жали што обе стране нису у целини примениле неколико постигнутих договора.

"Од Србије очекујемо да примени постигнуте договоре тако што ће започети са признавањем докумената и симбола у складу са споразумом из 2023 године, као и да се уздржи од противљења чланству Косова у било којој међународној организацији, у складу са чланом 4 споразума."

Статус школства, здравства и других структура које подржава Србија, треба да буде решен на координисан и транспарентан начин, у складу са дијалогом

Закључци наглашавају очекивање да ће се Срби реинтегрисати у приштинске институције на свим нивоима, укључујући судство и полицију.

Савет министара наводи "дубоку забринутост јер Србија није испунила очекивања о одговорности за насилни напад на косовску полицију" у Бањској у септембру 2023 године.

"Дубоко жалимо због недовљне реакције Србије у овом погледу, као и због нарушавања процедура у дијалогу везаних за правосуђе и међусобну правну помоћ."

Забринутост због додељивања српских пасоша држављанима Русије

Европски министри су забринути и због чињенице да су "руски држављани стекли право на путовање без виза у ЕУ добијањем држављанства Србије по убрзаном поступку". Оцењено је да то представља потенцијални безбедносни ризик по ЕУ.

Савет позитивно оцењује недавно повећање усклађености Србије са заједничком спољном политиком ЕУ, али наглашава "снажно очекивање" да Србија брже иде ка пуној усклађености, пре свега са санкцијама против Русије и Белорусије, као питању од највишег приоритета.

Србија је позвана да се "уздржи од акција и изјава које су супротне позицијама ЕУ у спољнополитичким и стратешким питањима."

Поздрављена је помоћ коју Србија пружа Украјини, уз позив Београду да сарађује са ЕУ на спречавању заобилажења рестриктивних мера ЕУ.

Поздрављен је и "добар ниво припремљености Србије" у економским критеријумима и развоју функционалне тржишне економије. Београд је позван да настави са развојем капацитета за суочавање са конкуренцијом у ЕУ и спроведе структурне реформе.

О годишњим закључцима ЕУ о политици проширења расправљаће Савет министара европских послова ЕУ 16. децембра, а затим би требало да они буду и формално подржани на састанку лидера ЕУ 18. и 19. децембра.

Дан раније, 17. децембра, у Бриселу ће бити одржан још један заједнички самит лидера ЕУ и земаља Западног Балкана.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

04.12.2025. Четвртак: Ујутру на северозападу земље, у Неготинској крајини, као и по појединим котлинама западне и јужне Србије магла или ниска облачност. Током дана умерено до потпуно облачно, на северу, западу и југозападу, а увече понегде и у осталим крајевима са слабом кишом. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено и јак, источни и југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунаљу са ударима олујне јачине. Јутарња температура од 2 до 7 °С, а највиша дневна од 6 до 12 °С. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m (Подриње, Неготинска Крајине, котлине), вероватноћа 80%. Удари ветра > 17 m/s (на југу Баната и у доњем Подунављу), вероватноћа 80%.

05.12.2025. Петак: Претежно облачно, местимично са слабом кишом, на високим планинама провејавање слабог снега. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено и јак, источни и југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунављу са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 4 до 9 °С, а највиша од 7 до 13 °С. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s (на југу Баната и у доњем Подунављу), вероватноћа 90%.

06.12.2025. Субота: Претежно облачно, местимично са слабом кишом, на високим планинама провејавање слабог снега. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено и јак, источни и југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 3 до 7 °С, а највиша од 6 до 12 °С. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s (на југу Баната и у доњем Подунављу), вероватноћа 80%.

07.12.2025. Недеља: Претежно облачно и у већини крајева суво, само још ујутру и пре подне понегде на истоку и југоистоку са слабом кишом, а на високим планинама слаб снег. Ветар слаб и умерен, северни и северозападни. Најнижа температура од 3 до 6 °С, а највиша од 6 до 9 °С.

Из министарства истичу да из ових разлога нису стечени услови за спровођење психолошког тестирања за нове кандидате у редовном термину у новембру месецу, што је један од услова за добијање стипендије за надарене, која се додељује новим кандидатима од треће године студија.

Нови кандидати могу да се пријаве на Конкурс за редовне студентске стипендије, за које је рок за пријаву продужен до 12. децембра 2025. године. За студентске стипендије и кредите из буџета Министарства просвете за школску 2025/2026. годину опредељено је 2,14 милијарди динара, навели су из Министарства просвете.

Возач другог камиона, који је био присутан у тренутку несреће, рекао је за РТС да је његов колега касно уочио знак "радови на путу", покушао да скрене, и да се тада приколица окренула на коловозу.

Након тога, полиција је изашла на терен и увиђај је завршен око 15.30.

На терену су биле и службе које су прво помериле камион, а затим и приколицу.

Саобраћај на тој деоници пута нормализован је око 17.30.

МУП наводи да је организатор превоза обезбедио другог возача који је испуњавао услове за организован превоз деце.

Од почетка године, МУП-у је пријављено око 9.300 екскурзија и других видова организованог превоза деце, а припадници саобраћајне полиције извршили су контролу више од 13.000 аутобуса, односно возача, када је, због утврђених неправилности из саобраћаја искључено 14 аутобуса и 37 возача.

"Министарство унутрашњих послова скреће пажњу да овакво понашање представља озбиљно угрожавање живота и безбедности деце, као и грубо кршење свих законских норми и професионалних стандарда. Упркос свакодневним апелима и порасту броја погинулих у саобраћају, у претходном периоду забележени су неприхватљиви случајеви неодговорности возача", истиче се у саопштењу.

Додаје се да ће припадници саобраћајне полиције додатно пооштрити контроле организованог превоза деце, а да ће сваки облик угрожавања безбедности бити санкционисан у складу са законом.

Позивају све превознике да хитно преиспитају своје интерне контроле, процедуре и надзор над запосленима.

Како се истиче, тренутно је српско тржиште снабдевено нафтним дериватима у потребним количинама.

НИС наставља сопствену производњу, што му омогућава да направи одређене резерве сировина, наводи "Гаспромњефт".

"Руководство НИС-а, уз подршку Владе Републике Србије, улаже све напоре да минимизира утицај спољних фактора и обезбеди стабилне испоруке производа, остајући притом поуздан партнер својим купцима и одговоран послодавац својим запосленима", наводи се у саопштењу.

Оперативне активности НИС-а, укључујући вођење рачуна и обезбеђивање континуитета пословања, спроводе се уз пуну и свеобухватну подршку Владе Србије, пише у саопштењу.

"Ова конструктивна интеракција и партнерство између компаније и државних институција Републике Србије кључни су за одржавање стабилности и омогућавање ефикасног управљања тренутном ситуацијом у интересу њених запослених, партнера и економије земље у целини", наводи се у саопштењу.

НИС је у уторак саопштио да је у Рафинерији нафте Панчево започета обустава рада производних постројења услед недостатка сирове нафте за прераду, насталог као последица санкција које је Министарство финансија САД увело према компанији НИС.

Како је наведено, обустава рада процесних постројења одвија се по принципу који се примењује када је реч о планским ремонтима и изводи се у складу са законима Републике Србије, интерним правилима компаније и најстрожим еколошким стандардима и правилима безбедности и здравља на раду.

Живот као у свакој другој породици – то је једна од основних идеја заједничког становања, уз свакодневни надзор и помоћ стручних лица. За особе са инвалидитетом услуга је доступна у Kули, Богатићу, Шапцу и Панчеву, где је већ скоро две деценије нуди удружење "На пола пута".

Иако у стан могу да пређу већ са 15 година, људи са сметњама услугу најчешће користе у одраслом добу, а за њихове родитеље често је то једина нада да ће бити збринути када њих више не буде.

"Из нашег угла једино решење које има смисла и које заправо омогућава очување достојанства особа. Имају могућност да свој живот наставе у локалној заједници у којој су одрасли, да наставе живот у отвореној средини, а не у институционалном смештају, омогућава им да живе квалитетно", наводи Марина Куриљ, директорка Удружења "На пола пута".

Становање уз подршку добар корак ка самосталном животу

Здрав и квалитетан живот и за децу без родитељског старања, циљ је оних који са њима раде у систему алтернативне бриге, односно у домовима и хранитељским породицама. Становање уз подршку виде као добар корак ка самосталном животу и начин да уз помоћ саветника превазиђу честе кризе и изазове. Неопходно је да науче да брину о себи, о хигијени, да нађу посао и приступе му одговорно.

"Располагање новца је врло важна ставка, јер врло често они када изађу из дома апсолутно немају ту навику. Поготово у дому имамо некако да све долази незнано откуд и не зна се колико кошта, него се само тражи. А када су самостални онда морају да науче колико све кошта у продавници и како се плаћа струја, вода", истиче Љубиша Јовановић, помоћник директора Центра за заштиту одојчади, деце и омладине "Звечанска".

Кућа за смештај у Борчи и даље празна

Од око стотину младих који годишње излазе из система алтернативне бриге, најмање четвртини неопходан је овакав вид подршке, подаци су хуманитарне организације "Адра". Kућу намењену за смештај деветоро младих отворили су прошле године у Борчи. Међутим, и даље је празна, јер је процес добијања лиценце за рад комплексан.

"Наша услуга се третира као и услуга социјалне заштите за стара лица, преко 200 корисника, где заиста морају ти услови безбедности бити максимално пооштрени. Kод нас то нема потребе и стручна лица у Министарству за рад и социјална питања се слажу да мора да се промени правилник да би се омогућило пружање услуге", објашњава Игор Митровић, директор хуманитарне организације "Адра".

Координаторка стручног тима "Адра" Дијана Јанковић напомиње да је категоризацијом која је њима додељена, а то је друга категоризација, она их пинституционалном смештају.

"Што значи да је предвиђено да ми имамо 24-часовни надзор, већи број запослених. Ова услуга потпада под услуге за самостални живот и негде том категоризацијом се обесмишљава сам концепт услуге", додаје Јанковићева.

Међутим, решење је на помолу. Са радом је почела радна група која треба да осмисли предлог измене правилника о минималним стандардима за пружање услуге становања уз подршку. Упућени кажу, идеја је да се услуга прецизније дефинише и дође до решења како би више корисника из различитих категорија могло да је користи.

"Очекујемо да ће та одлука бити поништена и наш политички субјект потврђен", рекао је Елек.

Елек је рекао да у сва три изборна процеса на Косову и Метохији ове године Српска листа није сертификована за учешће и додао да је Приштина на тај начин покушала да онемогући право Србима да изаберу легитимне представнике из редова српског народа.

"По трећи пут се дешава да имамо ситуацију да централна изборна комисија у Приштини крши права српског народа, не сертификује Српску листу и једноставно уништава Српску листу и не дозвољава нашем политичком субјекту да учествује на овим изборима", истакао је Елек.

Наглашавајући да је Српска листа убедљиво најјача српска партија на простору Косова и Метохије, Елек је подсетио да је та странка освојила највише гласова на парламентарним и на локалним изборима ове године.

Такође, Елек је истакао да Српска листа има свих десет градоначелника у општинама са српском већином, као и одборнике у двотрећинској већини скупштина тих општина.

Централна изборна комисија у Приштини није у уторак верификовала Српску листу за учешће на изборима за скупштину у Приштини 28. децембра.

ЦИК је и за претходне изборе за скупштину привремених институција одржане 9. фебруара, као и за локалне изборе 12. октобра одбила да верификује Српску листу, а потврдила је пријаву те странке за изборе тек након што се Српска листа жалила Изборном панелу за жалбе и представке и врховном суду у Приштини, који су усвојили ту жалбу и наложили ЦИК-у да потврди пријаву Српске листе.

Према његовим речима поступак пописа имовине школе и утврђивање чињеничног стања започео је одмах како би се што пре обезбедили адекватни услови за безбедан повратак ученика, као и за рад и наставу у тој образовно-васпитној установи, наводи се у саопштењу Министарства просвете.

Станковић је навео да нема говора о гашењу школе и пренамени објекта, као што су то тврдили неки појединци.

 "Након спроведених процедура биће створени услови за безбедан повратак ученика. Министарство просвете уложиће све своје ресурсе да се школа врати у пређашње стање у најкраћем року. Министарство ће пружити сву потребну подршку како би школа вратила ранији углед и како би се створили услови за безбедан повратак ученика", навео је министар. Поновио је да успостављање редовног наставног процеса у овој школи нема алтернативу.

 "Пета београдска гимназија, као и све школе у Србији морају бити место без политике и медијских сензација. Позивамо све ученике, родитеље да имају поверења у надлежне институције које раде на успостављању образовно- васпитног процеса у тој установи", навео је министар. 

Верољуб Смиљковић, председник Хуманитарне организације "Градитељи мира" Kрушевац, каже: "Сав рад који се тиче нашег удружења, поред хуманитарног рада јесте и неговање традицие. Тако смо дошли на идеју да ишчупамо од заборава ову једну веома битну битку која се десила у нашем крају, да покаже шта смо све преживели зарад овог мира који данас живимо."

Никола Пантелић, директор Народног музеја Kрушевац, додаје: "Српска војска, иако далеко мање бројна од турске војске, много слабије наоружана, много слабије обучена, у два наврата је кренула у рат против моћне империје, с намером, не само да се ослободи врховне турске власти, јер је Србија у том тренутку аутономна кнежевина у оквиру османског царства, већ и да ослободи крајеве који су у средњем веку припадали српском царству."

Прва ратна дешавања започела су јула 1876. године. Са српске стране 123 000 војника подељених у 4 армије, наспрам 150 000 боље обучених и наоружаних Турака.

Сања Рутић Воротовић, виша кустоскиња, историчарка Народног музеја Kрушевац, објашњава: "Kреветска битка се догодила 28. септембра, трајала је два дана. Завршила се такорећи нерешено, али оно што је након тога уследило, то је продор турске војске тако да је био угрожен и Kрушевац."

Прелазак српске војске у дефанзиву учинио је Kреветску битку судбоносном прекретницом Првог српско-турског рата. Повлачење наших трупа и око 2 000 руских добровољаца који, са генералом Черњајевим, убрзо напуштају Србију, условили су да кнез Милан крајем октобра затражи помоћ Русије у склапању примирја.

Сања Рутић Воротовић, виша кустоскиња, историчарка Народног музеја Kрушева, наводи: "Што се тиче знаменитих учесника, то су свакако будуће војводе Првог светског рата, војвода Степа Степановић, затим Живојин Мишић, Радомир Путник. Значајан допринос су дали у последњим данима битке и одлучним сукобима са Турцима."

Изложбу о крушевачком крају у Првом српско-турском рату, који је окончан фебруара 1877. године, посетиоци ће у Народном музеју моћи да погледају до 10. децембра.

“Излазим. Синоћ сам била на књижевној вечери са пријатељицом. Излазим у позоришта, књижевне вечери, концертне представе”, каже једна Ужичанка, а друга додаје: „Има нас неколико који задњег четвртка у месецу имамо дружења. Нисмо усамљени виђамо се по граду.”

Препознавши потребу да оснаже старије суграђане у развијању социјалне мреже ужички библиотекари покренули су пројекат, који реализују од доба корона. Уз помоћ ученика средњих школа, глумаца и психолога организују радионице намењене стицању различитих знања и вештина.

“Када је у питању дигитална писменост они такође науче да шаљу мејлове, да користе апликацију „Мој доктор", да користе, дакле, разне апликације које су им потребне”, наводи библиотекарка Мирјана Станковић.

Удружење пензионера Града Ужица броји 570 чланова.

“Већином су остали без свог друга и онда ту упознају нове људе. Воле да играју да се друже. Тешко их је покренути, али ја будем упорна. Као зима им је, посебно увече кад треба да изађу. Будем упорна и да видите то мало помаже”, наводи Драгица Стевановић, председница Удружења пензионера Града Ужица.

“У старости се суочавамо са различитим губицима, од губитка способности, здравља, неких драгих људи. Неко од нас се лакше носи са тим, неко теже. Чињеница је да та мрежа подршке кад је развијена, социјална мрежа, јесте нешто што може да помогне да се тешке ситуације, различите кризе, превазилазе на лакши начин”, каже психолог Александра Брковић.

Стручњаци истичу да је статистички тешко установити колико су особе треће животне доби укључене у живот заједнице, али да то доба свакако представља период када су људи рањивији и када је подршка околине важна.

Душко Остојић, из Лорета, каже: "Разлог је што је дуг процес добијања чварака. Мора да прође бар годину и по дана. Од прасета до товљеника 220, 250 килограма, колико већ, мора да прође минимум годину и по дана. Има храна, концентрати, ветеринар, мајстор."

Уз то има и доста физичког посла, не само за месаре, а товљеници су већи него некада.

Милеса Остојић, из Лорета, додаје: "Па раније чварак није био на цени. Он је био, како да ти кажем, није га ни имало. Шта, закољеш свињу од сто кила, имаш два кила чварака. Поједу комшије. А сад кољеш свињу од триста кила, има чварака колико хоћеш".

Душко Остојић, из Лорета, објашњава: "Наша сировина, наше све. Од прашења, до товљења, до клања, све је наше".

Ваљевац Славољуб Батоћанин је патентирао дуван чварке, а каже да је у комерцијалној производњи, због дефицита у домаћем свињогојству, у великој мери заступљено и месо из увоза.

Славољуб Батоћанин, месар из Ваљева, наводи: "Нема везе да ли је Мађарска, Данска, оно је квалитетно, добро, сертификат прегледано и код нас. Можда је чак и боље третирано него што ми третирамо. Ево, Ужичани су то присвојили од нас и сад они праве те дуван чварке као да су њихови. Онда кад смо ми дошли на идеју да га заштитимо, направили смо од њега бренд и дигли га на један ниво који је сада препознатљив не само у Србији, него и у свету."

Иако је због цене постао луксуз, чварак је заправо нус производ.

Миладин Јеротијевић, месар из Пожеге, каже: "Дуван чварак се прави од сала и мало умешаног меса које се дуго динста. Сам чварак је уствари свака длака и штит од меса, који се упржи у масти, то буде дуван чварак. Али лепо, укусно, људи воле. Шта је тражено, то је скупо".

Милеса Остојић, из Лорета, додаје: "Маркетинг ових трговаца. Баш су скупи, али ја их не волим, иако су скупи. И уопште их не једем."

Миладин Јеротијевић, месар из Пожеге, објашњава: "Некад је била сиротињска храна проја, чварци, с тим што су некад били крупнији чварци, сад се претежно тражи дуван и ето."

Милеса Остојић, из Лорета, наводи: "Па морају да окрећу, сад тамо, сад вамо. Јер кад би све једно продавали, шта би са оним другим? Морали би да баце. И маст је потцењена, а сад је скупа."

Чварци су постали саставни део трпезе, а ко их воли не пита за цену. То је намирница са дужим роком употребе. Славољуб Батоћанин то документује и чварцима старим 23 године, за које тврди да нису променили својства. То је ипак сувенир. У пракси имају брз рок употребе, због неодољивог укуса.

Милена Стојановић, председница Центра за самостални живот ОСИ Kрагујевац, додаје: "То нису само физичке баријере, то је приступ јавним објектима, јавним услугама, информацијама за људе са сензорним инвалидитетом, коришћење јавних простора, јавних површина."

А то се не дешава преко ноћи. За то је потребна јасна стратегија државе и локалних самоуправа.Тај искорак направио је Нови Сад, који је пре више од деценије израдио и примењује стратегију опште приступачности.

Бојана Рудић Почич, Тим за приступачност Новог Сада, објашњава: "У смислу, рецимо, урбанистичке инфраструктуре данас има спуштене ивичњаке и доступно је свима.Тактилне стазе се постављају се по неким новим стандардима, с обзиром на то да законодавна регулатива у Републици Србији то не дефинише на начин на који би требало да то дефинише."

Србија је ратификовала све међународне документе у домену приступачности. Kрагујевац се наводи као пример добре праксе, финансира пројекте Удружења особа са инвалидитетом, рад педесетак асистената, комби превоз. Простора за напредак, има.

Гордана Дамњановић, помоћник градоначелника Kрагујевца за здравствену и социјалну заштиту, људска и мањинска права, наводи: "Велики број објеката има приступачан први корак до улаза, али онда немају лифт за спратове или неке друге ствари, као што су индукционе петље, као што су титлови, као што су звучне најаве."

Много је урађено на усаглашавању домаћег законодавног оквира, али и даље је много изазова у његовој примени, сагласни су надлежни.

Љупка Михајловска, председница УО Савеза за приступачност Србије, каже: "Ми се и даље суочавамо са тим да се граде нови објекти који нису приступачни. Једини начин да се то реши јесте да држава стане иза тога и каже, ми сада паметно градимо, паметно пројектујемо, паметно планирамо, тако да што мањи број људи има баријере у свакодневном животу."

Поред архитектонских, баријере у остваривању права и маргинализација, свакодневница су особа са инвалидитетом. Повреда начела једнаких права и обавеза, забрањена је Законом.

Чланом 9 недавно усвојеног посебног закона (лекс специјалис) о Генералштабу предвиђено је да се Одлука о утврђивању зграда Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду за споменик културе оглашава ништавном и чиме се сматра да објекти на локацији нису стекли својство, нити имају статус културног добра.

Опозиција је током расправе била против усвајања Аутентичног тумачења, сматрајући да уводи нове ставке посебног закона којим је предвиђено рушење комплекса зграда Генералштаба.

На основу Аутентичног тумачења, како су указали, одлука о скидању заштите културног добра односе се и за Милошев амам, Вазнесењску цркву, Дом радничке коморе, зграде Мањежа, Студентског културног центра, старог Генералштаба, Касарне 7. пука, Најдановог дома, Официрског дома, зграде Владе Србије и Министарства спољних послова, као и на подручја куће Несторовића и самог Генералштаба.

Слободан Вучковић, из Врања, каже: "Мој отац је 60-тих година градио кућу, ту сам у центру, па сам дошао да питам, да се информишем. Kров је већ пропао и све то, да видим шта нуди држава и град Врање."

Ненад Антић, из Врања, додаје: "Планирам да се информишем конкретно о соларним панелима, помоћ је свакако добродошла од локалне самоуправе, тако да видећемо након овога шта ће бити."

Јовица Kостић, из Врања, објашњава: "Изолацију сам радио сам, али би ово требало да се замени, да се ставе соларни панели за производњу електричне енергије. Мислим да је то будућност нашег света."

И привредници, власници фирми које се баве енергетском ефикасношћу учествују у представљању мера санације.

Ана Стаменковић, фирма "Сораби" из Врања, наводи: "Учествујемо за три мере, замену столарије, постављање колектора за загревање воде и постављање соларних електрана за производњу електричне енергије. 50 процената је уштеда углавном, има прописане цифре које држава даје грађанима, али се углавном уклапају у 50 процената."

Током претходне четири године у конкурсима је учествовало око 300 домаћинстава. Ове године могу да конкуришу и корисници социјалне помоћи, дечијег додатка, туђе неге и помоћи, инвалиди рада.

Данијела Милосављевић, градска већница задужена за социјална питања, каже: "Они добијају 90 процената од вредности предвиђених радова, а 10 процената је њихово учешће. На овај начин им је такорећи олакшано да ове категорије, које досад нису могле с обзиром на то колика је цена тих радова, да се јаве по овом јавном позиву."

Данијела Бандовић, енергетска менаџерка града Врања, додаје: "Свест се развила, све више имамо заинтересоване грађане који желе да уграде компликованије, комплексније мере. То је уградња топлотних пумпи, соларних панела. На почетку је бивало веће интересовање за уградњу столарије, али свест се наравно мења и наши суграђани су схватили колики је значај мера енергетске санације објеката, а и коришћење обновљивих извора енергије."

15. децембра биће расписан јавни позив, грађани који испуњавају услове могу се пријавити у услужном центру градске управе од 25. децембра.

Купци могу да изаберу електронску доставу рачуна на порталу и апликацији "ЕПС Увид у рачун", на шалтерима у пословницама ЕПС-а или попуњавањем захтева на сајту www.eps.rs, саопштио је ЕПС.

"Процедура за избор е-рачуна је једноставна и предност је што купци добијају рачун на мејл адресу, одмах по формирању месечног задужења. На тај начин, осим што штеде време, смањујући употребу папира дају и допринос очувању животне средине. Наредни корак је да измире свој рачун до 20. у месецу и остварују попуст од седам одсто", наводи се у саопштењу.

Електронски рачун већ користи више од 400.000 грађана, истиче ЕПС.

“Спорт ми је доста тога донео што се тиче и школовања и одрастања и стицања да кажем квалитетног живота да постанеш на неки начин човек. Ето, ја сам се пронашао у стоном тенису, и од малих ногу сам и наставио и дан данас, то већ траје 25 година”, каже Хамед Подбићанин, стонотениски репрезентативац из Бродарева.

Рекет је узео као основац у школи прилагођеној особама са инвалидитетом у Подгорици, да би репрезентативни дрес обукао већ као београдски студент.

Троструки је државни првак, освојивши екипно и друго место са клубом који је основао по повратку у завичај уз, каже, безрезервну подршку породице, ћеркице и супруге.

“Ја сам прихватила њега таквог какав јесте … да је спортиста, да воли то и подржавам га у свему. Некад идемо и заједно на нека, кад има неко такмичење”, каже Инеса Подбићанин, Хамедова супруга.

Запослен у пријепољској Електропривреди као економиста Хамед настоји и да у локалној заједници унапреди положај особа са инвалидитетом.

“Тешкоћа је било у сваком погледу, али годину по годину како је одмицало тако смо и ми решавали то нешто што је нама јако битно и потребно. У смислу паркинг налепнице, то општина Пријепоље није имала. Треба да се ради на видљивости особа са инвалидитетом, да и ми живимо у граду и да смо и ми део заједнице да смо корисни”, сматра Хамед Подбићанин, стонотениски репрезентативац Бродарево.

Његови спортски успеси, утемељени на снази духа и упорности упркос баријерама, позив су суграђанима са инвалидитетом да се и они, за почетак кроз спорт укључе у друштвени живот.

Милан Антонијевић је дипломирао на Правном факултету у Београду, а уписао је докторске студије на Филозофском факултету у Београду, Одсек за антропологију и етнологију, при Универзитету у Београду.

У његовој биографији наведено је да је независни консултант у области људских права, европских интеграција и владавине права, да је члан радне групе Владе Србије за израду закона о интелигенцији, саветник за развој програма при извршној Канцеларији НАЛЕД-а, а био је директор Фондације за отворено друштво од 2018. до 2021. године.

Антонијевић је обављао и функцију директора Комитета правника за људска права – ЈУКОМ, од 2010. до 2018. године.

Између осталог, пружао је бесплатну правну помоћ пред домаћим и међународним судовима жртвама кршења људских права, тортуре, говора мржње, злочина из мржње.

Био је и члан радних група за израду Закона о бесплатној правној помоћи.