Тужилаштво је суду предложило да окривљеном продужи притвор због опасности од бекства, да не би поновио кривично дело у кратком временском периоду и због узнемирења јавности.

Постоји оправдана сумња да је С. П. лишио живота И. Ј. из безобзирне освете јер његов отац М. Ј. није хтео да прода земљиште на којем се налазио објекат "магаза".

С. П. се најпре око 11.30 у улици Јован Јовановић Змај, вербално сукобио са оцем и невенчаном супругом сада покојног И. Ј., па је бензином из канистера који је претходно понео са собом, полио и запалио објекат "магаза", који је у потпуности изгорео, а затом је полио и запалио помоћни објекат куће који је делимично изгорео.

Потом се вратио у кућу и палицом по нози ударио оштећеног И. М., након чега се удаљио са лица места.

Истог дана око 12.40 часова, у улици Јована Миличевића док је управљао аутомобилом марке "ренаулт" С. П. је, како се сумња, лишио живота оштећеног И. Ј. тако што га је возилом ударио док је управљао бициклом у траци у супротном смеру. Том приликом му је нанео тешке телесне повреде услед којих је И. Ј. преминуо истог дана око 13.15 часова.

На Косову се, тренутно, налази око 4.700 припадника Кфора, од чега 600 америчких војника из састава Националне гарде. На врхунцу, Кфор је чинило 50.000 војника, међу којима око 7.000 Американаца из редова маринаца и елитних пешадијских јединица.

Војна база у прашини Сојева

До средине јуна 1999. године село Сојево недалеко од Урошевца нико није помињао. Тада се, уз пут, паркирала колона америчких тенкова и оклопних транспортера из којих су истрчали војници и на пољима прекривеним црвеном прашином поставили прве шаторе.

Убрзо, уз земљану стазу која води са пута Урошевац–Гљилане постављен је знак на којем је писало "Камп Бондстил", по Џејмсу Бондстилу, вијетнамском ветерану кога је Ричард Никсон одликовао Медаљом части.

Чим су поставили прве шаторе, Американци су подигли и антене мобилне телефоније из Монака, па су се српски новинари који су се ту затекли, одмах, нашли у ромингу.

Суштински, тих дана је отворена војна база која ће у наредним годинама бити поприште бројних контроверзи, спекулација и отворених дипломатских сукоба.

У почетку, у Бондстилу се налазило око 7.000 припадника елитних америчких јединица, попут маринаца, падобранаца, ренџера и зелених беретки, али се с временом мењао број и квалитет снага које су упућиване на Косово.

Када је истекао рок Бондстилу

Идеју о затварању Бондстила, први је у јавност изнео тадашњи сенатор и један од кључних чланова Спољнополитичког комитета Сената САД, Чак Хејгел средином 2007. године, када је објаснио да је рок трајања монтажних објеката у тој бази истекао, те да Вашингтон, због одржавања базе на Косову, мора да ангажује значајне и скупе резерве и логистичку подршку у Немачкој.

Објекти у Бондстилу, како је тада говорио Хејгел, направљени су да трају седам година, али је оценио и да ће, због потенцијалних проблема који би могли пратити фазу преговора Београда у Приштине у којој се решење очекивало од Финца Мартија Ахтисарија, Американци ипак остати на Косову још неко време.

Наредне две године повлачење Американаца са Косова нико није помињао, све док у центар пажње светске јавности нису доспеле базе у Румунији и Бугарској, замишљене као одскочна даска америчке политике према Блиском истоку, али и шанса да се смањи прескупи контингент од 55.000 војника оружаних снага САД у Немачкој.

Бериша отима базу

Већ тада, амерички званичници су најављивали да ће до истека фискалне 2010. године, у Бондстилу задржати минималан број војника, што би теоретски омогућило и смањивање контингента у Немачкој.

Готово истовремено, тадашњи албански премијер Саљи Бериша је Американцима понудио да негде у Албанији распореди контроверзни противракетни штит, због којег су у време администрације млађег Буша драматично порасле тензије између Вашингтона и Москве.

Победом Барака Обаме на председничким изборима, Америка је одустала од Бушове визије ракетног штита, па су самим тим престале и спекулације о Бондстилу као месту где би, уз Албанију, могли бити распоређени елементи тог система.

Упркос лобирању, већ 2011. године, тадашњи амерички амбасадор на Косову Кристофер Дел најавио је да ће САД ускоро затворити базу Бондстил, јер је престала потреба за њеним постојањем.

"Приче да је Бондстил изграђен и да се користи како би се показала снага и моћ Сједињених Држава у региону је само мит", рекао је тада Дел, наводећи да је велика база код Урошевца постала "финансијски терет" Америци, па се новим војним буџетом и стратегијом у региону предвиђа се њено гашење.

Дел је рекао и да је Бондстил веома драгоцен, али се ради о принудним рестриктивним мерама, тако да САД не желе да "држе више од онога што је неопходно", посебно у регионима који "више нису тако високо на листи америчких приоритета".

"Видите догађаје у другим земљама, ситуацију у Авганистану, масовне протесте на Блиском истоку, то утиче да политичари мењају приоритете и разматрају важније ствари", рекао је Дел.

Турски уместо америчких војника

Годину дана после Делове најаве затварања Бондстила, тадашњи командант америчких снага на Косову, пуковник Џефри Лајтен је изјавио да се амерички војници неће повући из Бондстила, упркос чињеници да у војном буџету САД више није било средстава за обнављање и одржавање објеката у тој бази.

На најаве могућег затварања Бондстила најжешће су, како се чини, реаговали албански лобисти у САД, који су од америчких званичника затражили да се повлачење одложи до решења ситуације на северу Косова.

Такође, затражили су и да Американце, уколико одлуче да оду из Бондстила, замене турски војници, наводећи да је Анкара "поуздан савезник САД и Косова".

Затварању Бондстила, као средству притиска, овај пут на владу Аљбина Куртија, Американци су поново прибегли 2020. године, када су га упозорили да ће повући војску са Косова уколико не укине таксе на производе из БиХ и централне Србије.

Сва бондстилска замешатељства

За ову базу везано је неколико никада разјашњених контроверзи, попут извештаја Савета Европе из 2005. године у којем је Бондстил описан као "мали Гвантанамо", јер су се ту наводно одвијале прилично мутне радње везане за особе осумњичене за радикални ислам.

Суштински, извештај аутора Дика Мартија наводи да су екипе Међународног комитета Црвеног крста у кавезима у Бондстилу видели људе у наранџастим оделима, током муслиманског верског обреда. Закључили су да се ради о наводним исламистима које су Американци, у свеопштој параноји након 11. септембра, затварали широм света. Американци су одлучно одбацили оптужбе, а посете представника међународних хуманитарних организација су у међувремену драматично проређене.

У мају 2001. године, из Бондстила је побегао Фљорим Ејупи, осумњичен да је поставио бомбу која је експлодирала испод аутобуса "Ниш-експреса" код Подујева и убила 11, а ранила 40 путника, Срба.

Ејупи је био ухапшен пошто је иза пања, недалеко од места експлозије, пронађен опушак са којег је изолован његов ДНК. Ослобођен је касније због недостатка доказа.

Из Бондстила је у Немачку, тајно, пребачен и Рамуш Харадинај када је рањен у обрачуну са ривалским кланом Мусај, а амерички полицајци су, том приликом, са места окршаја однели сав доказни материјал.

"Посетили смо и ове дивне цркве Никољачу и Свете Тројице. Никољача је на једном нестварном месту у шуми, никада не бисте рекли да ће одједанпут да буде неки пропланак у коме је црква са звоником. Лепо је, има шта да се види, да се надишеш чистог ваздуха", каже Милош Николић из Београда.

На трпези Милијане Шеклер главна је хељда. Ова стара житарица поново је основа свега - од хлеба и качамака до пита и палачинки.

"Што једе моја породица то једу и моји гости. Они чак траже да деца моја једу са њиховом. Све је резервисано зимус, још раније. Имала сам 34 госта. Шеснаесторо деце. Био је снег. Уживање", наводи Милијана Шеклер из домаћинства "Шеклер".

"Април, мај, јун, јул, август, септамбар тешко да има места, али у марту још има пуно места и можда нека прва половина априла", каже Слађана Миликић Сретовић из пансиона "Небо".

Код Слађане Миликић Сретовић гости инсистирају на једноставности. Овде доминира присна породична атмосфера и трпеза која се деценијама не мења.

"Ја волим да кажем да је ово село. Бака и тетка са села код којих могу да дођу за распусте, за одморе, да се осете као да долазе кући. И ја их доживљавам као да моји долазе. То је један посебан доживаљај", објашњава Слађана Миликић Сретовић из пансиона "Небо".

Повећан број посетилаца значи и више обавеза. Када је село пуно, кажу Рудњани, корист имају сви.

Како се додаје, Г. М. се терети за кривично дело насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу

Осумњиченом је, након тога одређено задржавање до 48 часова, током којег је саслушан у Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду.

Тужилаштво је Вишем суду у Новом Саду предложило одређивање притвора због опасности од утицаја на сведоке и опасности да ће поновити кривично дело.

Током протеста, две супротстављене групе које је раздвајала полиција размењивали су увреде. У једном тренутку дошло је до инцидента у којем је, према тврдњама очевидаца, повређено неколико студената.

Протест су најавили зборови грађана и студенти након што је објављено да ће председник Србије говорити на свечаности поводом два века Матице српске.

"Та ноћ је била уобичајена као и свака друга. Дођете, започнете смену, радите. Нисте ни свесни шта ће после сат, два, три да се деси, у смислу да смо ето ми остварили ту рекордну производњу", каже багериста Ђорђе Ђурковић.

Због овог великог успеха Ђорђе је на Сретење, у име костолачких рудара, из руку председника Републике Србије Александра Вучића примио орден Kарађорђеве звезде другог степена.

"Драго ми је да сам одликован овим одликовањем. Самим тим колико сам награђен толико имам и обавезу да радим, да се трудим, да и даље остварујемо што је могуће боље резултате. За сад видим себе у овом послу", наводи багериста Ђорђе Ђурковић.

Прошла година остаће записана у историји Електропривреде Србије као једна од најбољих година површинског копа "Дрмно". Током ње је производња угља повећана за седам одсто, односно за два милиона тона у односу на 2024. Рударе на површинском копу Дрмно шиба ветар, уједа зима и пржи сунце. Упркос томе, сваког дана одавде ка костолачким термоелектранама и другим корисницима, оде преко 30.000 тона угља. Ђорђу, који овде ради 12 година, посрећило се да са колегама уђе у историју.

"Имамо на угљу тренутно три багера који раде у систему. Не могу да доживим ово, сад да кажем да сам само ја заслужан томе. Заслужне су и друге колеге, заслужан је цео систем, заслужна је служба, заслужан је сваки појединац, сваки радник који на било који начин доприноси производњи", сматра багериста Ђорђе Ђурковић.

Ордење даје држава, а сви ми требало би да се сетимо Ђорђа и костолачких рудара сваки пут кад упалимо сијалицу.

"Пост не подразумјева само yздржавање од хране и пића, већ истовремено, уздржавање од свега онога што је узвишени Господар забранио или покуђеним учинио, што човјека удаљава од милости узвишеног Господара", објашњава заменик председника Мешихата ИЗ у Србији муфтија Решад Плојовић.

Поста су ослобођене труднице, путници и болесни.

"Сви они којима пост наноси потешкоћу ослобођени су од поста. Господар милостиви када говори о посту, каже, односно закључује: Алах џерлешануху жели да вам олакша, а никако не жели да вам отежа. Са друге стране, било да се ради о болести или некој другој ситуацији, особа је дужна обављати намазе (молитве)", каже заменик председника Мешихата ИЗ у Србији муфтија Решад Плојовић.

Месец поста посебно је значајан јер је током њега започела објава свете књиге Kурана пре више од 1400 година.

"Није прецизирано када је објављена она, али највише претпоставки је да је 27. ноћи. Прави, искрени вјерник, он је тражи посебно, наглашеније, у задњој трећини мјесеца Рамазана", наводи директор школе "Курана Часног" Ирфан Малић.

Рамазан је девети месец муслиманске лунарне године и ове године траје 29 дана. Рамазански Бајрам муслимани на Балкану и у Европи прославиће у петак, 20. марта.

Саговорници су разматрали могућности јачања сарадње у наредном периоду, од обостраног интереса и сагласили се да је сарадња у области борбе против свих видова криминала приоритет у сарадњи надлежних органа две земље.

Мацут је, на отварању Међународног сајма туризма у Београду, рекао да изложба Експо 2027 такође унапређује и међународну видљивост Србије.

Навео је и да ће током изложбе Експо 2027 сваки крај у Србији имати прилику да покаже своје природне лепоте, а у том задатку, највећу улогу имаће министарство туризма и министарство државне управе и локалне самоуправе. "Управо та стратешка усмереност на равномеран развој и повезивање целе земље, кроз туризам већ данас даје конкретне и мерљиве резултате", рекао је Мацут.

Он је нагласио да је туристички промет у Србији почетком 2026. показао раст, а да је у 2025. годину обележило више од четири милиона долазака и 12 милиона ноћења уз девизни прилив од више од 2,5 милијарди евра.

"Према подацима УН туризма, Србија се у прошлој години сврстала међу најуспешније европске дестинације по релативном расту међународних долазака у односу на 2019. годину. Овај резултат показује снагу и стабилан опоравак туризма као и повећање видљивости Србије на међународном туристичком тржишту. Истовремено приходи од међународног туризма повећани су за 98 одсто у односу на 2019. годину", рекао је председник Владе. 

Мацут је додао да Међународни сајам туризма остаје кључна платформа српске туристичке привреде, место сусрета партнера, нових идеја и конкретних пословних договора. 

Министар туризма Кипра Костас Кумис рекао је да му је задовољство што је Кипар земља партнер овогодишњем сајму и додао да ће ова сарадња да унапреди већ добре односе две земље. Додао је и да се број туриста из Србије који посећују Кипар доста унапредио. 

"Овај сајам је веома важан. Он је платформа за размену идеја, унапређење сарадње, као и за промоцију туристичког сектора", додао је Костас Кумис.

Сајам туризма траје до 22. фебруара.

"Сутра у Београду биће велики састанак на који су позвана сва удружења која имају добру вољу, да се разговара конструктивно у пољопривреди, а не да причамо о политиканству", рекао је Драган Гламочић за ТВ К1.

Министар је додао да очекује да сутрашњем састанку у Београду присуствују представници десетина пољопривредних удружења.

Европска комисија је одговорила на иницијативу Републике Србије и прихватила одржавање консултација поводом актуелних кретања на тржишту млека и млечних производа и тим поводом је, како је рекао, министар Гламочић заказан састанак са ЕК 25. фебруара.

Гламочић је изразио наду да ће и људи који су сада на блокадама схватити да треба да се седне за сто и постигне договор.

Најавио је и да ће, поред наставка исплата субвенција, у наредних 10 дана бити расписани и повољни кредити за пољопривреднике.

"Сад је код банака на потписивању, расписујемо кредите са најповољнијим каматним стопама, где ми субвенционишемо као држава камате од нула до три одсто. Најповољније су камате за жене и за млађе од 40 година, а ако се купује минерално ђубриво, због стимулације приноса, каматна стопа је нула", рекао је Гламочић. 

Министар пољопривреде је јуче, у разговору за РТС рекао да је дијалог са млекарима кренуо у добром смеру.

У подне је почела блокада тракторима старог пута Чачак-Краљево у месту Слатина. Блокада ће, за разлику од јуче, трајала два сата, до 14 часова. Пут блокирају и пољопривредници у селу Заклопача на путу Краљево-Врњачка Бања, до 16 часова.

И пољопривредници у Мачви блокирали су протеклих дана центар Богатића. Осим у варошици, блокиране су и саобраћајнице у селима Салаш Црнобарски, Глушци и Клење. Захтев пољопривредника је забрана увоза пољопривредних производа док не дође до стабилизације цена на тржишту.

Блокиран је саобраћај и на више локација шумадијски и млекари из Поморавља. Саобраћај је обустављен на више локација – у Церовцу ка Тополи, у Барама ка Горњем Милановцу, као и у Горњој Сабанти ка Рековцу и Јагодини, где је блокада данас трајала од 11 до 14 часова.

Млекари траже од Владе Србије нову регулацију тржишта, стабилизацију цена, увођење квота, обавезну инспекцијску контролу и лабораторијске анализе производа на граничним прелазима.

Захтевају решавање проблема откупа млека као и одговорност за урушавање пољопривреде.

Пољопривредници блокирају и поједине саобраћајнице у Смедеревској Паланци – и то код Института за повртарство, на путу ка Тополи. Блокада је почела у 11 часова и трајала је до 15.00.

Ресорни министар пољопривреде Драган Гламочић најавио је да ће у петак разговарати са представницима великог броја удружења пољопривредника у Србији, а да је за 25. фебруар заказан састанак о тржишту млека у нашој земљи са Европском комисијом.

Састанак Гламочића и представника удружења пољопривредника, који је у уторак одржан у Влади Србије, пропао је након што су га напустили пољопривредници који протестују због, како кажу, неконтролисаног увоза и неувођења заштитних такса на увоз млека у праху, евапорисаног млека и тврдих сирева.

Председник Удружења произвођача млека Шумадије и Поморавља Милорад Мајсторовић изјавио је да им је речено да нема решења за њихове захтеве, те да крећу у радикализацију блокада путева.

Министар Гламочић је потом за РТС навео да је дијалог започет и да сматра да је кренуо у добром смеру, истичући да су млекари позив на састанак од његовог шефа кабинета добили првог дана.

"Мушкарац је тренутно у полицијском притвору. Нећемо именовати ухапшеног, у складу са националним смерницама. Такође имајте на уму да је овај случај сада активан, па треба бити опрезан са било каквим објављивањем како бисте избегли непоштовање суда", наводи се у полицијском саопштењу.

Помоћник начелника полиције Оливер Рајт додао је да је "након темељне процене, отворена истрага о  тврдњи о злоупотреби јавне функције".

"Важно је да заштитимо интегритет и објективност наше истраге док сарађујемо са нашим партнерима на истрази овог наводног кривичног дела. Разумемо значајан јавни интерес у овом случају и пружићемо ажурирања у одговарајуће време", навео је Рајт.

На локацији имања Вуд Фарм у Сандрингему, које је у власништву његовог брата Чарлса, а где је бивши британски принц, како наводе енглески медији, прославњао свој шездесезт шести рођендан, примећено је шест необележених полицијских аутомобила и око осам полицајаца у цивилу.

Један од аутомобила ушао је предњим прилазом кући, док су преостала возила користила задњи улаз у сеоску кућу.

Полиција тренутно процењује тврдње против Маунтбатена-Виндзора из досијеа осуђеног сексуалног преступника Џефрија Епстина.

Наводи укључују дељење осетљивих информација са Епстином током његовог мандата као британског трговинског изасланика, као и оптужбе за сексуално злостављање.

Ви-Би-Си наводи да Бакингемска палата није била унапред обавештена о полицијској акцији.

Како се наводи, бивши принц се у јавности последњи пут појавио у септембру прошле године, а живео је у кући свог оца принца Филипа док је кућа, која је намењена за његов живот далеко од очију јавности, у фази реновирања.

Стармер: Нико није изнад закона

Ендру Маунтбатен-Виндзор треба да разговара са властима у Великој Британији и САД о скандалу са Џефријем Епштајном, рекао је сер Кир Стармер јутрос пре хапшења.

У разговору за Би-Би-Си британски премијер Кир Стармер је рекао да "свако ко има било какве информације треба да сведочи. Дакле, било да је у питању Ендру или било ко други, свако ко има релевантне информације, у овом конкретном случају говоримо о Епстину, али постоји и много других случајева".

"Свако ко има информације које се односе на било који аспект насиља над женама и девојчицама, по мом мишљењу, има дужност да се јави, ко год да је", рекао је Стармер.

Британски премијер је подвукао да су сви једнаки пред законом и да нико није изнад закона.

"То је принцип, веома важан принцип наше земље, нашег друштва, и он се примењује, и мора да се примењивати у овом случају, на исти начин као што би се примењивао у било ком другом случају", нагласио је Стармер.

Краљ Чарлс III: Дубоко сам забринут

Британски краљ Чарлс III издао је саопштење након хапшења брата, Ендруа Маунтбатена-Виндзора.

"Са најдубљом забринутошћу сам примио вести о Ендруу Маунтбатену-Виндзору и сумњи на злоупотребу јавне функције. Оно што сада следи је потпун, праведан и правилан процес којим ће се ово питање истражити на одговарајући начин и од стране надлежних органа. У томе, као што сам већ рекао, имају нашу пуну и искрену подршку и сарадњу. Дозволите ми да јасно кажем: закон мора ићи својим током. Док се овај процес наставља, не би било исправно да даље коментаришем ову ствар. У међувремену, моја породица и ја наставићемо да обављамо своју дужност и служимо свима вама“, наводи се у саопштењу.

На представљању "Извештаја о инфлацији - фебруар 2026", који је Извршни одбор НБС усвојио 12. фебруара, Табаковићева је рекла да ће на кретање инфлације утицати престанак важења уредбе о ограничењу маржи док ће доношење новог закона о непоштеним трговачким праксама допринети да се марже не врате на ниво пре доношења уредбе.

Навела је да је јануарска инфлација износила 2,4 одсто а да је у последњем тромесечју прошле године инфлација била благо испод циља, у децембру 2,7 одсто међугодишње.

Према њеним речима том смањењу су допринеле цене хране, као последица примене уредбе о ограничењу маржи.

Табаковићева је навела да су услови задуживања били повољнији, а посебно за грађане са нижим примањима, што је за резултат имало да су кредити у децембру били за 15,4 одсто већи него пре годину дана.

"Тужба Делеза против Србије некоректна, верујем да ће држава добити спор"

Јоргованка Табаковић изјавила је да је понашање Делеза и тужба те компаније против Србије некоректна и да се нада да ће држава добити тај спор.

Одговарајући на новинарско питање о својој ранијој изјави у вези са овом компанијом истакла је да остаје при ономе што је раније рекла, односно да је Делез фингирајући поступак ликвидације формирао предузеће на својој адреси, именовао ликвидационог управника, држао га пет месеци и изнео паре из земље.

Истакла је да није на Народној банци да проверава да ли су платили порез али да су са својим сазнањима упознали Пореску управу. Према њеним речима, ради се о суми од 130 милиона евра, колико је изнето добити као ликвидациона маса.

Табаковићева је рекла да "навија" за министарку трговине Јагоду Лазаревић, која је иначе присуствовала данашњем представљању фебруарског извештаја о инфлацији на којој је гувернерка и одговарала на питања новинара, и за законе које је припремило ово министарство. Оценила је да је уредба о ограничавању маржи допринела да се данас прича о смањењу инфлације са 2,7 на 2,4 одсто.

Одговарајући на питање новинара да ли очекује повећање цена након истека важења уредбе о ограничавању трговачких маржи, рекла је да не очекује значајно повећање цена. 

Према речима очевидаца, није дозвољавао никоме да прескочи ограду нити да покуша улазак на посед.

На месту догађаја били су припадници Министарства унутрашњих послова, као и јавни извршитељи.

Власник ауто-сервиса тврди да је плац купио 2011. године и да је у потпуности исплатио договорени износ. Како наводи, већ годинама води правну и судску борбу у вези са власништвом над земљиштем и објектом.

Према његовим тврдњама, јавни извршитељи су у више наврата покушавали да спроведу исељење.

Сличан инцидент догодио се и прошле године, када је током покушаја исељења изашао на Ибарску магистралу и претио да ће извршити самоубиство. Тада је саобраћај био обустављен више сати у оба смера, све док се није предао полицији.

И данашња ситуација окончана је без трагичних последица. Саобраћај на Ибарској магистрали одвија се без застоја.

"Приликом претреса возила са српским регистарским таблицама пронађени су  печат са српским писмом, неколико других докумената на српском језику, захтев Министарства правде Републике Србије, два српска уговора итд. По налогу тужиоца, печати и документи су одузети, случај је у току", наведено је у дведесетчетворочасовном извештају полиције.

Возач аутомобила није ухапшен.

Међу учесницима је и Израел, док палестински представници нису позвани.

Трамп би требало да објави да је за фонд за обнову Газе прикупљено пет милијарди долара, укључујући и донацију од по 1,2 милијарде долара од Уједињених Арапских Емирата и Кувајта.

Очекује се да ће за потпуну обнову бити потребно више милијарди долара.

На скупу се очекују обраћања државног секретара САД-а Марка Рубија, специјалних изасланика Стива Виткофа и Џареда Кушнера, бившег британског премијера Тонија Блера, као и амбасадора САД при УН Мајка Волца и специјалног представника за Газу Николаја Младенова.

Међу главним изазовима остају успостављање безбедности, обука локалних снага, преговори са Хамасом уз посредовање земаља попут Катара и Турске, као и повећање и дистрибуција хуманитарне помоћи, коју званичници описују као недовољну.

"Београд шаље поруку једне озбиљне туристичке дестинације, једне метрополе у сваком смислу“, истакао је у разговору за РТС дежавни секретар Урош Кандић, уз очекивање да ће сајам посетити више од 40.000 људи.

Посебно је значајно, како наводи, што се ове године први пут представљају Румунија и Азербејџан.

"Румунија је брзорастуће тржиште са више од 100.000 долазака годишње, а Азербејџан је важан и због отварања директне линије Београд–Баку", каже Кандић.

Најављено је и више од 500 пословних сусрета домаћих и страних туристичких агенција, што Сајам чини важном платформом за будуће сарадње.

Попусти, домаћи туризам и раст посећености планина и бања

Једно од кључних питања за посетиоце Сајма су и попусти, који ће, према речима саговорника, за поједине дестинације ићи и до 60 одсто.

"За Грчку и Турску попусти се код најзначајнијих агенција крећу око 20 до 25 процената, за Египат до 35, док ће у Тунису за поједине дестинације бити и 40 до 50 процената", навео је саговорник, додајући да Тунис Сајам у Београду види као шансу за повратак на туристичку мапу.

Посебан акценат, како је истакнуто, стављен је на промоцију домаћег туризма – бања, планина и нових хотелских капацитета.

"Фебруар бележи раст од 14 процената у односу на прошлу годину, а од почетка године укупно имамо раст од пет одсто. Очекујем да би ова година могла да буде и рекордна за домаћи туризам у последњих тридесетак годинаНема више општине у којој немамо добар хотел, добру спа зону и могућност да људи проведу макар продужени викенд у Србији", истакао је Кандић.

"Сада видимо реакцију. Када говоримо о толеранцији на величање усташког покрета и Павелића, заправо причамо о толеранцији – пре свега – владајуће коалиције. Клатно се помера ка екстремима, а из истраживања јавног мњења види се да тренутно иде ка десном полу. Тамо је Хрватска демократска заједница порасла, а Домовински покрет пао – ХДЗ је ДП-у узео део бирача", истиче Ковачевић.

Наводи да су ставови ДП-а до сад били прихватљиви ХДЗ-у, укључујући и прихватање услова ДП-а да у новој влади не буде Срба.

"Тадашњи ултиматум је (председник ХДЗ-а Андреј) Пленковић прихватио. Ту смо имали поруке које су лоше по све мањине, а пре свега према Србима, али и став о толеранцији. Ако имате ултиматум да одређена национална мањина не буде у влади, а тамо вам је потребна, онда правите тесну већину и велики коалицијски уступак", наглашава саговорник Јутарњег програма Радио-телевизије Србије.

Председник Хрватске социјално-либералне странке (ХСЛС) Дарио Хребак поручио је хрватском премијеру да је "доста" и запретио да више неће подржавати владајућу коалицију у реакцији на понашање Даброа и величање Павелића као вођу свих Хрвата.

"ХСЛС има довољно капацитета да уцењује. Сада имамо поруке из ХДЗ-а које су умирујуће, а чини ми се да ће ДП морати по први пут да попусти, и то значајно. Хрватска десница је уситњена, а на левици имамо Социјалдемократску партију и покрет 'Можемо' који су блиски", оцењује Ковачевић.

Толеранција на говор мржње

Саговорник са Факултета политичких наука сматра да ће Пленковић политички преживети и тренутну кризу, али да ће израчунати своју математику како би прошао што јефтиније могуће.

"ХДЗ-у би појединачно одговарали избори, али је питање да ли би после њих имао већину са другим партијама, јер је пад тих опција велики. С друге стране, осећате консолидацију улоге (хрватског председника) Зорана Милановића и помиње се његова листа која би могла да буде изазивач ХДЗ-у", тврди Ковачевић.

Напомиње да је позиција Срба у тренутном политичком контексту у Хрватској и даље оптерећена притисцима који долазе са деснице.

"Марко Перковић Томпсон је у оптицају још од 2015, када је на прослави поводом обележавања 20 година од 'Олује' на његовом концерту могла да се чује парола 'Убиј Србина', и то само две године по уласку Хрватске у Европску унију. Тада је отпочео процес демократског пада, који и даље траје. У тим ситуацијама је Пленковић показао значајни праг толеранције на говор мржње", указује саговорник.

Срби у Хрватској – притисак са деснице и актери који их разумеју

Говорећи о, чини се, доследном ставу хрватског друштва према усташтву, Ковачевић подвлачи да је тамошње друштво такође поларизовано, као и српско.

"У нашој јавности се истичу екстремни случајеви, који су застрашујући. Међутим, када окренемо клатно, морамо видети да је власт у Загребу рекла 'не' Томпсону. То је порука! ХДЗ не влада у неким градовима, попут Пуле. Домовински покрет је изгубио у Вуковару од умереније деснице и рекао бих да постоје јаке политичке снаге у Хрватској које разумеју позицију Срба и подржавају српску заједницу", тврди Ковачевић.

Подсећа и на антифашистичке протесте у више хрватских градова после величања усташтва у јавном простору.

"То нису само појаве, него и јаки актери у хрватском политичком животу", закључује Деспот Ковачевић са Факултета политичких наука у Београду у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Специјални тужиоци затражили су смртну казну, теретећи га да је проглашењем ратног стања предводио побуну.

Више од 100 његових присталица окупило се испред суда, узвикујући пароле подршке и машући заставама Јужне Kореје и САД, док је око 80 њих одржало целоноћни скуп тражећи његово ослобађање.

Истовремено, грађанске и прогресивне организације позивале су на Јунову осуду.

Између присталица и противника размењене су увреде, али није било физичких сукоба захваљујући појачаном полицијском присуству.

Јун је прошлог месеца осуђен на пет година затвора због ометања власти у извршењу налога за хапшење.

Тужилаштво је затражило по 45 година затвора, тврдећи да је доказало постојање удруженог злочиначког подухвата, ефективну контролу оптужених и њихову индивидуалну кривичну одговорност за ратне злочине и злочине против човечности. Одбрана, међутим, инсистира да оптужница није доказана и тражи ослобађајућу пресуду.

Адвокат Драгутин Ненезић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, говорио је о правним дометима завршних речи, могућим исходима поступка и политичким последицама процеса.

Завршне речи су сумирање, не доносе ништа суштински ново

Говорећи о захтеву тужилаштва да четворица оптужених буду осуђена на по 45 година затвора, адвокат Ненезић оцењује да завршне речи представљају кондензован приказ већ изнетих аргумената.

"Завршне речи су генерално само, не могу да кажем понављање онога што се могло чути током самог поступка, али једно сумирање тога на мало краћи и концизнији начин. У суштини, ништа ново нисмо могли да чујемо што се тиче тог конкретног питања", навео је Ненезић.

Према његовим речима, у овом тренутку више није кључно питање аргумената, већ начина на који ће они бити тумачени.

"Мислим да сада више није питање аргумената, него питање тумачења – не само одговорности оптужених, него и природе читавог сукоба. Видели смо последњих недеља бројне коментаре, пре свега са КиМ, али и из Албаније, о карактеру те борбе. Каква год да буде пресуда, она ће се тумачити у политичком кључу, што, да кажем, није био циљ свега овога", истакао је Ненезић.

Како наводи, формални циљ процеса био је да се жртвама пружи неки вид правде и обештећења, али да се читав поступак све више посматра кроз политичку призму.

Ефективна контрола и командна одговорност

Једно од кључних правних питања у поступку јесте да ли су оптужени имали ефективну контролу над јединицама тзв. ОВК на терену, што је од пресудног значаја за утврђивање командне одговорности.

"Њима се не суди у смислу директне, индивидуалне одговорности за конкретна дела, већ зато што су били команданти. Стандарди постављени у сличним суђењима показују да није неопходно да су активно учествовали у извршењу злочина – довољно је да су имали ефективну команду над снагама које су то чиниле“, објашњава Ненезић.

Сматра да је тај елемент "прилично добро доказан“, али наглашава да његова процена не мора да се поклопи са оценом судског већа.

"То што ја мислим не значи да ће исто тако мислити и суд. Не искључујем могућност да пресуда буде другачија“, додао је Ненезић.

Сведоци одбране и тежина документације

Адвокат Ненезић указује да је осетљивост питања ефективне контроле била видљива и кроз аргументе сведока одбране, међу којима су били и политичари из САД и функционери НАТО-а.

"Они су суштински негирали да су оптужени могли да имају сазнања или активну улогу у ономе што се дешавало на терену. Говорили су да су постојали локални штабови, да није постојала централна контрола“, навео је гост Јутарњег програма.

С друге стране, тужилаштво је своју аргументацију темељило на интерној документацији, дневницима и другим писаним траговима.

"Та аргументација је била конкретнија и заснована на материјалним доказима, што јој, по мом мишљењу, даје већу тежину", оценио је Ненезић.

Суд у приштинском систему и сложеност сукоба

Иако се налази у Хагу, овај суд функционише у оквиру правосудног система у Приштини, што, према Ненезићу, уноси додатну комплексност.

"Он примењује исте стандарде као и други међународни судови, али природа сукоба је била другачија. Овде није реч само о сукобу између ОВК и снага Савезне Републике Југославије, већ и о међународном сукобу, бомбардовању и свему што је уследило. То даје додатни ниво комплексности који у другим случајевима није постојао“, рекао је.

Додаје да су поједини сведоци одбране, бранећи оптужене, истовремено бранили и сопствени ангажман из тог периода.

"Процес се налази унутар једног система који никада неће сам себе поништити. Неће последица овога бити довођење у питање међународног субјективитета Косова. Често су очекивања у јавности нереална“, сматра Ненезић.

Истинске правде за жртве неће бити

Посебан акценат ставља на положај жртава, које, како каже, остају у другом плану.

"Истинске правде за те жртве вероватно никада неће бити. Постоје људи чија судбина ни данас није позната, не зна се где су сахрањени. Питање несталих се провлачи деценијама, па и кроз бриселски процес“, истакао је.

Према његовим речима, сваки вид обештећења може бити само симболичан.

"И ако буде новчане одштете, то није довољно за људе који и даље не знају где су им најближи. Судски поступак може донети пресуду, али не може вратити изгубљене животе“, навео је Ненезић.

Он оцењује да је читав процес делимично и покушај да се Запад суочи са периодом након јуна 1999. године.

"Рећи ће: формирали смо суд, донете су пресуде, правда је задовољена. Али то је, по мом мишљењу, крајњи домет", додао је адвокат.

Рок од 90 дана и могућност жалбе

Према правилима суда, пресуда би требало да буде донета у року од 90 дана од окончања завршних речи, уз могућност продужења.

"Нисам сигуран да ће то бити баш у року од 90 дана. Може, али не мора. То је пре свега питање за судије и њихову процену“, навео је Ненезић.

Подсећа да након првостепене пресуде следи могућност жалбеног поступка, што би читав процес могло додатно продужити.

Политичке последице и унутрашњи односи у Приштини

Ненезић сматра да ће исход процеса неминовно имати одјек на политичкој сцени у Приштини.

"Уколико пресуда буде ослобађајућа, то ће се сигурно искористити на косовској политичкој сцени. Да ли ће то значити повратак Тачија у активну политику или промене у односима са Аљбином Куртијем – тешко је предвидети", каже Ненезић.

Осврћући се на шири регионални контекст, указује на улогу албанског премијера Еди Рама.

"Албанска политика је у суштини јединствена. Без обзира на формалне разлике између Албаније и КиМ, догађаји из 1997, 1998. и 1999. године доживљавају се као ослободилачка борба. То се не доводи у питање", навео је Ненезић.

Додаје да унутрашњи односи у Приштини, укључујући питање реизбора председнице привремених институција, могу бити додатни фактор у тумачењу пресуде.

КУРСНА ЛИСТА БР. 30