Представници Српске листе упознали су шефа УНМИК-а са бројним проблемима са којима се свакодневно суочава српски народ и посебно указали на институционално насиље које трпе наши грађани, али и српске општине у којима су на власти српски градоначелници.

Наглашено је да се кроз различите административне мере, притиске и једностране одлуке додатно отежава живот Србима и угрожава функционисање локалних самоуправа у срединама где Срби чине већину, саопштено је из Српске листе.

Посебно је указано на најављену примену закона о странцима и возилима, за коју представници Српске листе сматрају да мора бити аларм за све представнике међународне заједнице.

Уколико се овакав приступ настави, постоји реална опасност да ће се додатно угрозити опстанак српског народа на Косову и Метохији, прогнати хиљаде наших сународника и угрозити виталне институције, нагласила је делегација Српске листе у разговору.

На састанку је поновљено да Српска листа пружа пуну подршку УНМИК-у и поштовању Резолуције 1244 СБ УН.

Од представника УНМИК-а затражено је да међународна заједница активније прати ситуацију на терену и да искористи свој мандат како би се спречиле мере које доводе до додатне нестабилности и угрожавања основних права српског народа.

Српска листа је истакла да остаје посвећена заштити интереса српског народа и наставиће да о свим проблемима са којима се Срби суочавају обавештава међународне представнике и захтева конкретне кораке у циљу заштите права и безбедности српског народа.

"Изражавајући пуну солидарност са студентима и наставницима УПКМ, позивамо Министарство просвете и Министарство науке, технолошког развоја и иновација да што пре предузму неопходне кораке у правцу обезбеђивања услова за несметан наставак образовних и научних делатности свих високошколских установа у стаставу УПКМ и гарантовања њиховим студентима право на наставак студирања и стицање важећих диплома", наводи се у саопштењу.

Додаје се да се "будућност УПКМ тиче  читавог нашег универзитетског сектора, стога би Влада Србије требало све даље одлуке да донесе уз пуну консултацију академске заједнице".

"У том контексту, а из искрене жеље да допринесе заштити права на рад и образовање наставницима и студентима УПКМ, Академијски одбор за високо образовање САНУ спреман је да пружи сву академску помоћ Влади Србије", закључује се у саопштењу.

Приштина је за 15. март најавила пуну примену Закона о странцима и возилима. Школство и здравство, једине преостале српске институције, нису формално обухваћене спорним прописима, али ће претрпети највећу штету.

Он је додао да су констатовали да је, упркос сложеним околностима, важно чувати отворене канале комуникације и наставити прагматичну сарадњу у областима од заједничког интереса.

„То није само награда за претходни рад, то је и веома важан подстицај за неке будуће кораке, које ћемо чинити у неком следећем периоду", каже Валентин Мик, заменик директора.

„Либертатеа" издаје истоимени недељник, али и часописе за децу, младе и за културу и уметност. Годишње штампа и 25 књига, румунских и српских аутора различите тематике. Основана је одмах након Другог светског рата, 1945. године.

Валентин Мик наводи да је „Либертатеа" заиста један прозор ка свему ономе што њихова заједница чини сваким даном зарад очувања културе, образовања, свих оних вредности, које чине заједницу.

Тренутно овде ради 25 запослених, са дописништвима у Новом Саду, Вршцу и Уздину. За 80 година рада издали су више од 1500 књига, а преко различитих конкурса обезбедили су и сопствену штампарију.

„Успели смо да набавимо неке од машина, тако да неке од наших публикација можемо сада и сами да штампамо, а то су књиге, часописи, плакати, позивнице. Осим часописа „Либертатеа", који захтева рото штампу", истиче Валентин Мик.

У овој години план им је да пораде и на интернет издањима, како би ишли у корак са временом.

"Имате преко 4.000 људи, преко 500 машина. То је стварно импресивно. Много сам срећан, много сам поносан. Али за пар месеци већ, де фацто до краја године, ово ће у великој мери бити завршено", рекао је Мали током обиласка.

Мали је подсетио ће Србија од 15. маја наредне године бити домаћин највећег догађаја у својој историји, као највећег догађаја те године у свету. 

"Бићемо домаћини преко 130 земаља које долазе овде. Очекујемо три, четири милиона посетилаца. Ово је наша највећа развојна шанса, наша шанса да се представимо целом свету, да унапредимо односе са свим тим земљама, да Србија и Београд буду центар догађаја који ће остати упамћен и на крају крајева да све ово што градимо оставимо генерацијама које долазе", рекао је министар финансија.

Мерама ћемо ублажити негативан утицај повећања цена енергената у свету

Министар финансија Синиша Мали најавио је да ће држава на прави начин реаговати и ублажити за грађане и привреду негативан утицај повећања цена енергената у свету и поручио да нема разлога за бригу.

"Ја не очекујем велике помаке када је цена деривата у питању ове недеље, с обзиром да већ постоје постојеће залихе које се троши, али већ наредне недеље то ће бити проблем с обзиром на то да, чули сте, производња природног гаса је престала на Блиском истоку, велики је проблем како транспортовати нафту, дакле огроман је шок на енергетском тржишту када је цео свет упитан", рекао је Мали.

Он је истакао да цена нафте расте, а да је цена гаса већ отишла у небеса, али да нема разлога за бригу.

"Тако да грађани не брину. Држава је довољно јака, способна и одговорна да предузме праве мере и да уради праве ствари када је и ова криза у питању", поручио је Мали.

У марту би требало да се реши питање преузимања НИС-а

Министар финансија Синиша Мали очекује да се у марту реши питање преузимања Нафтне индустрије Србије од мађарског МОЛ-а и арапског Аднок-а.

"Оно што је по мени веома важно јесте да сада у марту завршимо и овај део око Нафтне индустрије Србије, да се то преузимање од стране Мађара и Аднок-а заврши, како бисмо ту једну неизвесност оставили иза нас", рекао је Мали.

Он је додао да онда остаје да се види како ћемо, како је рекао, да се носимо са питањем утицаја рата на Блиском истоку на енергенте.

"И ту морамо да имамо врло прецизне и врло јасне мере које ће обезбедити животни стандард грађана Србије и да у што мањем обиму угрозе нашу привреду.

На сајту Министарства налазе се у менију у категорији Грађани, затим преко подменија Путовање у иностранство, долазите до категорије Савети за путовања.

Зелена боја на Семафору означава земље "у које је слободно путовање уз редован опрез", жута означава земље у које је могуће "путовање уз додатне мере опреза", наранџастом су обележене земље у које се препоручује "путовање у случају крајње потребе", а црвеном "земље у које се не препоручује путовање“.

Потребно је да заинтересовани грађани изаберу државу коју желе и добиће препоруку.

На пример, у црвену категорију, међу земљама у које се не саветује путовање, сврстани су Иран, Украјина и Израел; у Русију се "препоручује путовање уз додатне мере опреза"; Хрватску "путовање у случају крајње потребе", а за Црну Гору и Турску наведено је "слободно путовање уз редован опрез".

Информације ће се редовно ажурирати у складу са проценом безбедносне ситуације, истиче Министарство спољних послова.

На питање да ли купује цвеће, суговорник одговара: “Да, супрузи или зависи ако идемо негде на неки рођендан и тако. Није велики издатак, то је ствар да ли волиш, да ли неког поштујеш. Чисто знак неког поштовања”.

“Волим и гајим кући цвеће”, додаје саговорница.

“Ми смо стара гарда. Волимо да се покажемо, као стари људи, да млади виде да можемо да купимо цвеће и поклонимо женама”, наводи саговорник.

Ових дана произвођачи цвећа убрзано празне своје пластенике. Велики део продаће око осмог марта, али део производње је намењен тзв. пролећној колекцији за вртове и пракове.

“Ми то годинама радимо, да се не исплати не би га радили. Исплати се, али је, што кажу, мање интересовање. Млађи људи немају навику, као што су старији људи куповали цвеће. Количине неке нормалне одрадимо и буде океј, није проблем”, наводи Радојко Буквић, произвођач цвећа из Пилатовића. “Осмомартовски програм смо радили, колико да се помене. Јер, ове године падају дани, субота и недеља. Значи, сви су доста мање радили, али смо се базирали на пролећни програм у огромним количинама”, истиче Буквић.

Власници цвећара истичу да највећи берићет имају око осмог марта. У току године, цвеће се купује за одређене свечане прилике. За један цвет, у зависности од сорте треба издвојити од 400 до 1200 динара.

На питање шта се тражи, шта углавном људи купују, Нела Манић, власница цвећаре из Пирота одговара: “Нема правила. Оно што се некада куповало, то сада више није. Сада се тражи неко ексклузивније цвеће, са саксијама, исто је и што се тиче резаног цвећа. Тако да идемо напред, нешто ексклузивније. Колико људи могу и колико су у могућности, толико су спремни да издвоје финансије да купе. Нису Пироћанци шкрти, нису неуки, али просто у складу са могућностима”.

Да закључимо. Производња и продаја цвећа и даље је исплатив посао. И да се не лажемо, не постоји ни једна жена, којој није драго да као знак пажње добије, макар, један цвет.

Марко Ђурић и Тахер Салем ел Баур, након састанка у Београду потписали су Меморандум о сарадњи и политичким консултацијама, а шеф српске дипломатије је навео да тај меморандум значи да ће се од сада редовно размењивати информације у регионима, али да ће допринети и развоју економске сарадње.

"Имамо жељу да наше односе вратимо на стазу историјског пријатељства која је била толико корисна за обе стране и обележена подршком у међународној заједници", истакао је  Ђурић на заједничкој конференцији за новинаре.

Ђурић је изразио задовољство што може да угости делегацију Либије у Београду.

"Наше две земље гаје пријатељство које је старије од седам деценија, оно се сада протеже кроз низ генерација", рекао је Ђурић и истакао снажну подршку Србије Националној влади Либије, као и њеним напорима да унапреди квалитет живота и безбедносне прилике у тој земљи.

"За нас је Национална влада у Триполију пријатељ, партнер са којим желимо да развијамо сарадњу", нагласио је Ђурић и додао да су шансе за економску сарадњу између две земље огромне.

Према његовим речима, Србија која чини 53 одсто овог дела Балкана је земља која је природна улазна капија за Либију у Европу, као што је за Србију Либија у северном делу Африке.

Наводећи да је либијском министру било потребно само око два сата авионом да стигне у Београд, Ђурић је изразио наду да ће у наредном периоду бити обновљени летови између Београда и Триполија.

Шеф српске дипломатије је указао да су ти летови омогућавали сарадњу у економији, али и другим областима.

"Наше компаније радиле су изузетан посао у Либији и желимо да се то настави, као што желимо либијску привреду у Србији", рекао је Ђурић.

Захвалио је Либији на подршци тероиторијалном интегритету и суверенитету Србије, као и због одлуке да буду присутни на Експу 2027 у Београду.

Ђурић је навео да Србија нуди 15 стипендија за либијске студенте који би учили у Србији.

Враћање политичких и економских односа са Србијом

Салем ел Баур изразио је задовољство што се  налази у Београду и додао да је са Ђурићем разговарао о томе да српско либијски односи трају око 70 година, као и о томе да су то били добри односи који су се простирали на више области и у оквиру којих су стално постојале консултације и координација по свим питањима.

"У последње време се смањио интензитет односа због ситуације у Либији, али националне снаге су 2021. године успеле да успоставе структуру спољне политике и међународне како бисмо поново вратили односе са пријатељским земљама", рекао је Салем ел Баур.

Додао је да су инструкције премијера Владе националног јединства Либије да се врате политички и економски односи са Србијом.

"Претходних година било је доста ратова у Либији, између Либијаца је било сукоба. Либијска влада је покренула пројекат 'Повратак у живот' и 'Не рату међу Либијцима'. Точак економског напретка мора поново да се окрене", рекао је Салем ел Баур.

Истакао је да је Либија трећа на светском нивоу, а прва од арпаских земаља, која је потврдила учешће на Експу 2027 у Београду. 

"Изразили смо забринутост због даљег заоштравања сукоба, уз наду да ће разум и дипломатија превладати и отворити простор за успостављање мира. Сагласили смо се да су смиривање тензија, одговорност и дијалог неопходни како би се сачувала стабилност у ширем региону", навео је Вучић.

Захвалио је председнику Алијеву на срдачним рођенданским честиткама нагласивши значај пријатељства и партнерства које Србија и Азербејџан деле.

"Уверен сам да ћемо, у интересу наших држава и за добробит наших народа, наставити да заједничким напорима јачамо блиско пријатељство и стратешко партнерство Србије и Азербејџана", истакао је председник Вучић.

Лет "Флај Дубаи", који је требало да стигне у Београд данас око 12.15 часова је отказан, наведено је на сајту аеродрома "Никола Тесла".

Како је наведено, у питању је лет "ФЗ 1745".

Компанија ''Флај Дубаи'' је до сада организовала три лета од Дубаија до Београда, а први авион који је превезао држављане Србије из Уједињених Арапских Емирата слетео је у Београд у уторак ујутро. 

Амбасада Србије у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) саопштила је у среду да је ваздушни простор УАЕ делимично отворен и да у овом тренутку једино локалне авиокомпаније организују ограничен број одлазних летова из земље, а да су, према информацијама којима Амбасада располаже, прироритетне групе грађани који су остали у транзиту и туристи.

Након тог позива, губи јој се сваки траг.

Полиција обезбеђује и претражује рубне делове шуме.

Терен претражују пси и термовизијске камере.

Због неприступачности терена и чињенице да је реч о старијој особи, одмах је покренута опсежна акција потраге.

Потрага је настављена и јутрос.

Сумња се да је А. Н., током 2025. године, координирао прихват више од 70 миграната на подручју Београда и њихов недозвољен транзит до Суботице, као и да је заједно са осталим припадницима ОКГ учествовао у превозу миграната преко територије Србије.

Полиција је приликом претреса станова и других просторија које су користили припадници ОКГ пронашла и привремено одузела више мобилних телефона и један пиштољ у нелегалном поседу, док је код организатора ове групе пронађено и привремено одузето више од 100.000 евра.

Због постојања основа сумње да су извршили кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи, осумњичени ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву.

У синхронизованој акцији учествовали су припадници МУП-а, УКП, Службе за борбу против организованог криминала, у сарадњи са Полицијском управом Суботица, а у координацији са Јавним тужилаштвом за организовани криминал у Београду.

У 2025. години, финална потрошња у Кини допринела је економском расту са 52 одсто, што је за пет одсто више у односу на претходну годину. Тиме је потрошња поново постала главни покретач економског раста Кине.

Према управо објављеном извештају о раду Владе, Кина је одредила овогодишњи економски раст од 4,5 до 5 одсто, а да би се тај циљ постигао, улога потрошње биће додатно појачана у првој години 15. петогодишњег плана.

Стимулисање потрошње

Наставак спровођења специјалних акција за стимулисање потрошње, биће и приоритет за ову годину, а Кина ће наставити да се фокусира на потрошњу и циркулацију, трговину, двосмерна улагања и спречавање и решавање ризика.

Земља ће убрзати култивацију нових растућих тачака, ослободити потенцијал потрошње услуга, створити интернационализовано окружење за потрошњу, наставити са отварањем високог нивоа, продубиће мултилатералну и билатералну економску и трговинску сарадњу, али и унапредити сарадњу у различитим областима.

Важно је истаћи да ће са убрзањем старења популације и променом модела потрошње становника, сребрна економија постати важна тачка раста кинеске економије у наредној деценији.

До краја прошле године, кинеска популација старија од 60 година достигла је 320 милиона, а очекује се да ће до 2035. премашити 400 милиона и да ће обим "сребрне" економије премашити 30 билиона јуана.

Развој сребрне економије

Огромна популација и континуирано ширење потенцијала потрошње чине развој "сребрне" економије, не само задатком који се односи на добробит људи, већ и индустријом са огромним потенцијалом раста која ће обезбедити солидну подршку кинеској модернизацији.

"Сребрна" економија обухвата не само традиционалну потрошњу у виду хране, одеће, становања и превоза, већ и потрошњу услуга као што су медицинска нега, рехабилитација и културни туризам.

Стручњаци сматрају да би будући модел "сребрне" економије требао да буде позитивни круг у којем млади људи, ослањајући се на технологију, пружају професионалне услуге старијим особама, а оне плаћају услуге.

Како разумевати реалне потребе старијих особа, обезбедити производе и услуге који њима стварно требају, као и истински ослободити потенцијал "сребрне" економије да би боље допренела кинеској модернизацији – то је свакако важна тема која заслужује пажњу на овогодишњим парламентарним заседањима у Кини.

Чланови његове делегације, министри и пословни људи, потписали су девет предуговора са филипинским колегама о сарадњи у области бродоградње, дигитализације, вештачке интелигенције, нуклеарне енергије, борбе против међународног криминала и другог.

Филипини, интересантно, имају нуклеарну централу коју никада ниси употребили. Реч је о постројењу на полуострву Батан, које је завршено крајем 1984. године, али никада није пуштено у рад због нагле промене власти и страховања везаних за безбедност које је изазвала несрећа у Чернобиљу 1986. Сада постоји идеја да јужнокорејске компаније покушају реконструкцију и ремонт те електране која се налази на око 100 километара од престонице Маниле, те изграде и друге реакторе на Филипинима.

Према речима председника Лија, које преноси јужнокорејска новинска агенција Јонхап, Сеул себе види као идеалног економског партнера Филипина, јер поседује напредне технологије које њима недостају, док Филипини имају руде и материјале који су потребни јужнокорејској економији.

Две земље од 2024. године спроводе споразум о слободној трговини, а Сеул осећа посебну блискост и захвалност према Филипинима, јер су они послали контингент од близу 7.500 војника, који се током Kорејског рата (1950-1953) борио на страни капиталистичког Југа против комунистичких снага Севера.

Фокус азијских медија на одбрани

Оно што, међутим, посебно привлачи пажњу медија у Источној Азији су могући споразуми о даљој продаји јужнокорејског наоружања Филипинима, посебно у контексту безбедносног трвења између те острвске државе са око 110 милиона становника и оближње Kине око териротија и акваторија у Јужном кинеском мору.

Филипини, наиме, од доласка на власт млађег Маркоса интензивно раде на јачању војне моћи са циљем да одврате кинеску морнарицу и обалску стражу од уплива у територијалне воде око Спратли острва које Манила сматра својим, а на које и Пекинг полаже право. У томе, поред пружања већег броја војних база (званично, чак девет) на коришћење Сједињеним Америчким Државама и заједничких вежби, важну улогу игра опремање филипинским армије новим, модерним борбеним средствима.

Међутим, пошто влада у Манили не располаже новцем којим би могла да у битној мери купи скупо америчко наоружање, она се у својим набавкама ваздухоплова и бродова сада првенствено ослања на Републику Kореју, која је позната по поузданом, квалитетном оруђу, које је осетно јефтиније од америчког.

Још један важан снабдевач Филипина војном или паравојном опремом је Јапан, који је је донирао и продао седам савремених вишенаменских бродова Филипинској обалској стражи, те Манилу снабдео радарима.

Ту су и Аустралија, која на пет локација ради на унапређењу филипинске војне инфраструктуре, и Француска, која би требала да испоручи 20 и на Филипинима направи још 20 брзих патролних чамаца за потребе таможње обалске страже. Манила купује и крстареће пројектиле индијске производње "брамос", док од САД набавља вишецевне ракетне бацаче "ХИМАРС".

Сеул осваја светско тржиште наоружања

Током боравка председника Лија у Манили, Филипинци су, у склопу свог дугогодишњег, великог програма за модернизацију војске "Хоризонт", са јужнокорејским гостима потписали логистички споразум о набавкама материјала и опреме за потребе армије, који између осталог даје могућност да јужнокорејске компаније буду ангажоване директно, без учешћа на тендерима за набавку опреме и муниције.

Мада није саопштено на шта се конкретно те набавке односе, корејски листови су претходних дана писали да су Филипини заинтересовани за мноштво различитих система, електронских компоненти и делова јужнокорејског порекла.

Република Kореја у свом настојању да се пробије међу прва три, четири светска продавца наоружања посебни фокус држи на европским чланицама НАТО пакта – државама као што су Пољска, али и Румунија, балтичке републике и нордијске земље.

Њих она углавном снабдева вишецевним бацачима ракета, тенковима и хаубицама, али и оклопним транспортерима и борбено-тренажним летелицама.

До 2021. годишњи јужнокорејски извоз наоружања износио је две до три милијарде долара, али је након потписивања мега уговора са Пољском скочио на око десет милијарди. У последњих пет лета Пољска је "прогутала" чак 46 одсто испорука јужнокорејског оружја и војне опреме иностранству.

Република Kореја је већ у овом тренутку други највећи снабдевач оружјем европских земаља НАТО-а.

Штавише, јужнокорејски медији пишу да влада и домаће компаније из наменске индустрије планирају да током ове године искористе Споразум о безбедности и одбрани са Европском унијом потписан 2024. да закључе послове везане за продају јужнокорејског оружја и опреме у укупном износу од чак 56 милијарди долара.

Даље, Сеул управо интензивно ради на томе да за 43 милијарде америчких долара своје подморнице прода још једној чланици Алијансе, овог пута из Северне Америке – Kанади. То практично значи да је Република Kореја на прагу невероватног подвига – склапања уговора вредних 99 милијарди долара са земљама НАТО-а у једној календарској години.

Велике амбиције Филипина за јачање армије – велике амбиције корејских компанија за богаћење

Ипак, Kореанци, који на продаји наоружања раде уз сагласност Вашингтона и практично делују као заменици Сједињених Држава за снабдевање њихових војнополитичких савезника оружјем (јер америчка војна индустрију није у стању да сама задовољи сву потражњу), нису занемарили ни друге делове света. Нарочито су им, у економском погледу, битне земље АСЕАН-а, јер се ове убрзано развијају и имају велики људски и економски потенцијал.

Филипини, као муштерија, односно, купац производа јужнокорејске војне индустрије заузимају високо друго место иза Пољске, мада је њихов удео доста скромнији од те словенске, католичке земље и износи 14 одсто.

Манила је, наиме, од Републике Kореје већ наручила осам фрегата, од којих је испоручено шест, и 24 лака борбено-тренажна авиона "ФА-50", од којих је пристигло 12.

Kуповина друге партије од 12 летелица тог типа по цени од око 700 милиона долара објављена је прошле године – оне би требале да буду испоручене до 2030. и да послуже за обуку нове генерације пилота. То, у суштини, значи да су јужнокорејска оруђа окосница у модернизацији филипинске морнарице и ваздухопловства.

Отуд, поједини медији у Азији сматрају да би следећи корак могао да буде набавка јужнокорејског ловца-бомбардера пете генерације "KФ-21", те да је та могућност, нарочито модалитет финансирања, била предмет разговора између два председника и пословних делегација у Манили.

Јер, Филипини се налазе у последњој фази одлучивања о борбеном авиону који би био носећи стуб ратног ваздухопловства у наредних неколико деценија, а у најужу конкуренцију су ушли поменути "KФ-21" и шведски "Грипен".

Јужнокорејска машина је очигледан фаворит не само због својих стелт карактеристика, већ и стога што се млади филипински пилоти већ обучавају на апаратима "ФА-50" истог (јужнокорејског) произвођача – корпорације "KАИ".

Такође, Филипини у овом тренутку не поседују ниједну подморницу, иако у свом саставу имају преко 7.000 острва, па корејски медији спекулишу да би добар део од око 35 милијарди долара које Манила планира да потроши у трећој фази свог програма за модернизацију војске "Хоризонт" могао да буде усмерен на набавку тих подводних половила.

У томе своју шансу видe дивови јужнокорејске бродоградње и војне индустрије, компаније "Ханва оушнз" и "Хјундаи тешка индустрија", које заједно нуде јуришну подморницу на дизел-електрични погон "KС-III", која носи балистичке пројектиле.

Крајем јануара Министарство заштите животне средине дало је сагласност за пренамену пословног објекта из складишта металне галантерије у складиште опасног отпада, али је средином фебруара издало решење да се студија о процени утицаја пренамене објекта на животну средину преиспита.

То је захтевала Општина Гроцка јер приликом издавања сагласности није узет у обзир нови план регулације.

Преиспитивање студије због новог урбанистичког плана

Директорка фирме за складиштење отпада Славица Перуновић каже да су обавештени да је преиспитивање студије о процени утицаја затражено због усвајања новог урбанистичког плана.

"Како смо се консултовали у фирми са обрађивачем ове студије, тај део који је под разматрањем није ни близу нашег објекта, тако да мислим да нема никаквог утицаја да би имали основа да мењају студију. Чекамо одговор Министарства“, истиче Перуновићева.

Грађани су више пута протестовали због овог складишта јер су, како тврде, забринути за безбедност и здравље људи, будући да се у непосредној близини налази истурено одељење основне школе, вртић, али и куће. Ненад Танасковић живи поред складишта.

"Не бих ни сазнао да нису се окупиле комшије ту, њих тридесетак, од њих сам чуо. Звао сам власника хале, рекао је да је реч о неким лековима и да га нису контакирали пре тога. Ја сам из града дошао овде да би имао природу, мир“, испричао је прошлог октобра за РТС Танасковић.

У фирми тврде да се објекат налази у привредној зони и да имају дозволу за складиштење отпада који није опасан.

Лекови, дечја храна, неискоришћени шприцеви

У складишту се тренутно налазе лекови којима је истекао рок трајања, дечја храна, медицинска средства које користе стоматолози, па и неискоришћени шприцеви. Све је то отпад који није опасан, а има га око сто тона.

План је да се овде складишти фармацеутски отпад, не медицински и не експлозивни, запаљиви и радиоактивни, како се говорило у јавности, тврди директорка фирме.

"И то фармацеутски отпад који може да потиче из фабрика, из веледрогерија. То је роба која се иначе налази у складиштима и по центру града, само што је она проглашена отпадом из разлога што је можда истакао рок трајања. Исто је спакована. Фармацеутски отпад који може да потиче из апотекарских установа и здравствених установа, домова здравља, болница, тако да апсолутно никакве опасности нема по становништву, ни по окружењу", тврди Славица Перуновић.

Прикупљање, па извоз

Након што прикупе одређену количину отпада, извозиће га у Беч на уништавање, кажу у овој фирми. Иначе, управљање фамарцеутским отпадом регулисано је правилником из 2019. године.

"Директни утицај, када се не збрињава у складу са правилником и законом, може доћи до злоупотребе фармацеутских препарата, лекова, вакцина и свега осталог што спада у ту категорију. Индиректно, када се одлаже а да није у складу са правилником и законом, може утицати на контаминацију земљишта, ваздуха, посебно вода и атомних вода јер самим контактом са водом он се разлаже и улази у подземне воде и водотокове и самим тим онда се враћа у ланац исхране и може изузетно негативно утицати, посебно антибиотици", објашњава Бојан Сударев, представник Удружења за хемију Привредне коморе Србије.

Свако у некој фиоци има кутију са лековима којима је истекао рок трајања. Иако је правилником регулисано да у апотеке такве лекове можемо да однесемо, већина их не прима, јер немају новца до организују складиштење и уништавање. Због тога такви лекови најчешће завршавају у контејнерима.

Руски амбасадор је рекао да је одлука о учешћу на Експу у Београду донета је одмах, након чега је формиран посебан државни одбор у који су укључени представници кључних министарстава и институција.

"Одмах смо прихватили и потврдили учешће. Формиран је посебан одбор од представника кључних ресора, по одлуци председника владе. Укључена су министарства културе, здравља и привреде, а управо је министар привреде на челу тог одбора“, рекао је Боцан-Харченко.

У припрему учешћа укључене су и институције и компаније које се баве високим технологијама и иновацијама, што ће, како наводи, бити и основни концепт руског наступа.

"Наш концепт потпуно се уклапа у тему Експа 2027. На основу тога биће формиран павиљон и изложба Руске Федерације, и сигуран сам да ће бити један од најзанимљивијих", истакао је амбасадор.

Русија је већ одредила и свој национални дан на изложби, који ће бити обележен 12. јуна, на Дан Русије.

Експо као прилика за нове економске пројекте

Боцан-Харченко наглашава да Москва из Београда жели да пошаље поруку да је Русија отворена за сарадњу.

"Русија је отворена за сарадњу и нема ограничења када је реч о заједничким пројектима који су у обостраном интересу“, поручио је амбасадор.

Према његовим речима, изложба би могла да постане платформа за нове економске договоре и унапређење сарадње са Србијом.

"Ово је најбољи терен у Србији за преговоре, размену искустава и договоре о будућој сарадњи. За нас је најважније да се разговара о новим сферама сарадње са домаћином, односно Владом Србије“, рекао је Боцан-Харченко.

Санкције успориле трговину, али сарадња није прекинута

Амбасадор признаје да је трговинска размена Србије и Русије у паду, али наглашава да је то директна последица западних санкција.

"Србија се налази у окружењу земаља које подржавају режим санкција и зато се суочавамо са потешкоћама, пре свега у транспорту, логистици и финансијама", објаснио је Боцан-Харченко.

"Најважније је да се Србија није придружила санкцијама. То је принципијелан и доследан став председника Вучића и Владе Србије, упркос великом притиску Запада", навео је амбасадор.

Према његовим речима, ниједан заједнички пројекат није отказан, укључујући инфраструктурне и енергетске пројекте.

"Ниједан од пројеката није поништен. Ту су, на пример, даљи пројекти руских железница и низ енергетских пројеката. Санкције су створиле потешкоће, па све иде спорије, али ипак иде корак по корак", рекао је Боцан-Харченко.

Гас за Србију стабилан упркос турбуленцијама на тржишту

Говорећи о енергетици, Боцан-Харченко је оценио да је глобално тржиште гаса тренутно веома нестабилно.

"Јуче је цена гаса била око 300 долара, а јутрос сам чуо да је на берзама достигла 700 долара. Сличан тренд постоји и са нафтом“, навео је амбасадор.

Ипак, наглашава да Србија у овом тренутку има стабилно снабдевање.

"Данас постоји стабилан доток гаса по цени која је за Европу невероватно ниска. То је најбољи допринос наше пријатељске сарадње", поручио је Боцан-Харченко.

Он је додао да је у стабилности снабдевања значајну улогу одиграо и НИС.

"Наш руски менаџмент у НИС-у уложио је огроман напор да рафинерија у Панчеву ради у пуном капацитету и на високом технолошком нивоу", навео је амбасадор.

Говорећи о могућој продаји удела у НИС-у, Боцан-Харченко је рекао да се ради о искључиво комерцијалним разговорима.

"Нисам учесник тих преговора, али знам да у том процесу нема политизације. То су комерцијални разговори акционара који воде рачуна о економским интересима", рекао је амбасадор.

Он је изразио наду да ће разговори бити успешно завршени.

Мир у Украјини могућ само кроз дугорочно решење

Осврнувши се на рат у Украјини, Боцан-Харченко је оценио да је пут ка миру тежак и спор.

"Председник Путин је још раније изнео услове за дугорочни мир и стабилност. То су циљеви који су постављени на почетку специјалне војне операције и они се неће мењати", рекао је амбасадор.

Како је навео, Москва сматра да привремени прекид сукоба није решење.

"За нас постоји само опција дугорочног решења и отклањања узрока сукоба. Привремена обустава рата не би била прихватљива", поручио је Боцан-Харченко.

Санкције би саме прекинуле сарадњу

На питање како би Москва реаговала ако би Србија увела санкције Русији, Боцан-Харченко је рекао да би управо санкције саме по себи довеле до прекида сарадње.

"Ако се једна земља придружи санкцијама, онда нема сарадње – санкције је аутоматски обустављају. То не зависи од жеље Москве", рекао је амбасадор.

Ипак, наглашава да Русија жели да односи са Србијом наставе да се развијају.

"Став Москве је дугорочан – развој пријатељских односа са Србијом. Србија нам је драга и у духовном и у практичном смислу, а постоји више области сарадње које имају и стратешки значај", поручио је Боцан-Харченко.

Као један од примера навео је сарадњу са руском државном корпорацијом "Росатом", која би могла да буде значајна за будући развој енергетике.

Одређено му је задржавање до 48 сати и биће приведен, уз кривичну пријаву, вишем јавном тужиоцу у Новом Саду.

Осумњичени је полицијски службеник Одељења саобраћајне полиције, а у саобраћајној незгоди учествовао је у време када није био на дужности, са возилом у приватном власништву.

"Имали смо дуг и озбиљан разговор. Пре свега желим да се захвалим пољопривредницима што су успели да раздвоје пољопривреду од политике. Иако су били под великим притисцима, ноћас су се око 23 часа разишли са последње две блокаде у Бресници и Милочају", рекао је Гламочић.

Он је нагласио да је са пољопривредницима постигнут договор да се дијалог настави и да се заједнички ради на решавању проблема у сектору производње млека.

Наставак разговора и помоћ најугроженијима

Министар је навео да је једна од тема разговора била и ситуација на тржишту млека, посебно у деловима Србије где су произвођачи имали најнижу откупну цену.

"Договорили смо се да помогнемо најугроженијима. Упутили смо апел млекарама и разговарали са њима, посебно са онима које производе сиреве, јер је управо тај регион био најпогођенији", казао је Гламочић.

Према његовим речима, поједине млекаре су искористиле кризу и снизиле цене откупа.

"Десило се да су неке млекаре искористиле муку произвођача и обарале цену млека на веома низак ниво. То су, ипак, били појединачни случајеви", рекао је министар.

Он је додао да држава не може директно да утиче на цену коју одређују приватне компаније.

"Тржиште млека је слободно. То су приватне компаније и ми не можемо да им наређујемо колика ће бити цена. Неки траже 120 динара по литру, али онда се поставља питање колико би млеко коштало у продавницама", нагласио је Гламочић.

Нове мере и исплате подстицаја

Министар је подсетио да је у току исплата подстицаја и премија за пољопривреднике, као и да су покренути нови програми подршке.

"Јуче је испоручено 30.000 решења за биљну производњу у вредности од око четири милијарде динара. У току је и исплата премија за млеко, већ смо исплатили око две милијарде динара", рекао је Гламочић.

Он је додао да су потписани и уговори о субвенционисаним кредитима са пет банака.

"То су кредити са каматном стопом од нула до три одсто. За жене у пољопривреди и младе до 40 година камата је само један одсто", навео је министар.

Гламочић је најавио и увођење нове ознаке за домаће производе.

"Уводимо ознаку ‘100 % одсто из Србије’, како би грађани могли лакше да препознају домаће производе и тако помогну нашим пољопривредницима", поручио је он.

Министар је закључио да ће Влада наставити разговоре са свим пољопривредницима који желе дијалог.

"Наша врата су отворена за све који желе да разговарају о пољопривреди и реалним решењима", поручио је Гламочић.

Незванични извори, у међувремену, тврде да су у Техерану близу одлуке ко ће наследити Хамнеија и ступити на чело Ирана, а до тада власт обавља привремени савет, кога чине виши клерик Алиреза Арафи, шеф правосуђа Голамхосеин Мохсени Еџеји и председник Ирана Масуд Пезешкијан.

Предраг Толпа, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да је врховни ајатолах кључна личност у Ирану, подсећајући да је 1. марта 1979. године у Техерану проглашена Исламска република, након референдума на коме је 98 одсто грађана гласало за то.

"Еуфорија је била велика у граду. Свакодневно су се реке жена у црном чадору сливале у центар, а са њима мушкарци пуни еуфорије, надања у моћ и нафту Ирана, осећања слободе. Са друге стране, сада се опет виде слике жена у чадорима, али је сада плач за убијеним ајатолахом и децом у школама, изневерених нада", истиче Толпа.

Божанска снага против америчког оружја

Према његовим речима, ситуација у Ирану делује на људе уједињујуће, добијају енергију и снагу, док мушкарци, пуни набоја, на улицама проклињу и вичу да ће се осветити, позивајући се на Алаха и верске вође.

"Перспектива Ирана и тих људи остаје у тешком положају, с обзиром на обећање Трампа да ће убити сваког наследника Хамнеија и тешко да може да се промени, с обзиром на силу Американаца и Израела са којом су кренули у рат. Руководство је тренутно обезглављено, али је очигледно да наследници делују", наводи Толпа.

Напомиње, такође, да у наредном периоду, због рата, неће бити прихода од нафте, балистичке ракете се троше, неће моћи људи да се "хране" успесима које Иран постиже, што ће утицати на становништво и њихов морал, а САД ће покушати да изазову грађански рат.

"Кад осете да божанска снага не може да се супротстави америчком оружју, тада ће да слаби морал", истиче Толпа.

ИРГЦ води главну реч

Чедомир Божић пак подсећа да је Уставом Ирана прописано да је у оваквој ситуацији привремени савет на челу управе државе, али Револуционарна гарда (ИРГЦ), иако нема уставна овлашћења, води главну реч у избору наредног ајатолаха.

"Тешко да може да се замисли нови лидер без стварне или прећутне подршке ИРГЦ-а. Формални процес избора врховног вође Ирана креће од Скупштине експерата – 88 свештеника и познавалаца ислама који доносе одлуку да изаберу вођу. Њих контролише друго тело од 12 свештеника, Савет чувара", објашњава Божић.

Додаје, такође, да та два органа, уз одобрење ИРГЦ-а, имају привремену управу, као и да разматрају избор кандидата за врховног ајатолаха.

"С обзиром на претње да ће бити елиминисан сваки наредни вођа Ирана, незваничним каналима се шаљу информације ко би све могао да буде кандидат. Помиње се Хамнеијев син Моџтаба, али нема обавезну титулу марџа, односно образовање које је потребно према Уставу, тј. да буде верски поткован", истиче Божић.

Преговори мало вероватни

Истиче, истовремено, да су мале шансе тренутно за преговоре између САД и Ирана, али ће то зависити од става Револуционарне гарде и наредног иранског лидера, мада се говори да би председник Масуд Пезешкијан могао да утиче да дође до разговора, али то је мало вероватно.

"Пре ћемо видети да се Иран из теократске творевине трансформише у војну, са теократском маском. Све зависи од политичког капитала наредног вође. Преговори нису изгледна опција, а ако до њих дође, Иран ће морати да прекине сваки вид нуклеарног потенцијала и развоја", закључује Божић.

КУРСНА ЛИСТА БР. 40