Одликовање Алексеју Евгенијевичу Лихачову додељено је као признање за многобројна доброчинства и осведочену љубав према СПЦ, као и за неизмерни допринос унапређању и очувању хришћанске културе и православног наслеђа широм света, наводи СПЦ.

Како је објавила Српска православна црква, крстове је, према доступним информацијама, уклонила надлежна комунална служба, уз образложење да је реч о дотрајалим и оштећеним обележјима која су представљала потенцијалну опасност.

Међутим, верници и потомци упокојених чији се гробови налазе на поменутим гробљима изразили су забринутост, наводећи да о планираном уклањању нису били претходно обавештени, као и да су поједини крстови били очувани и стабилни.

У објави се наводи да за православне вернике крст на гробу није само спомен-обележје, већ сведочанство вере у Васкрсење и трајни знак поштовања према упокојенима, и да свако поступање у вези са гробним местима захтева посебан опрез, пијетет и консултацију са породицама и надлежним црквеним властима.

Епархија горњокарловачка је затражила од надлежних институција и представника локалне самоуправе потпуно разјашњење околности под којима је дошло до уклањања крстова, као и информацију о томе где се уклоњена обележја тренутно налазе и на који начин ће бити третирана.

Из Епархије горњокарловачке захтевају да се крстови врате на гробља и да се штета у потпуности санира, с обзиром на то да су крстови стари неколико стотина година и представљају споменике културе. Истичу да су отворени за дијалог са свим надлежним телима, у духу међусобног поштовања, закона и очувања достојанства сваког гробног места и потомака упокојених.

Учесници протеста су запалили бакље због обележавања годишњице смрти двадесетогодишњег младића Зорана Вујовића који је погинуо 2008. године током протеста "Косово је Србија", када је дошло до паљења америчке амбасаде.

Након окупљања, упутили су се Немањином улицом ка Славији, односно ка Тужилаштву за организовани криминал, које се налази у Устаничкој улици.

На челу колоне је транспарент са натписом "Марш за правосуђе", иза којег се учесници крећу, након што су присуствовали обраћањима представника тужилаца, судија и адвоката.

Учесници шетње стигли су нешто пре 16 часова испред зграде Тужилаштва за организовани криминал, затим су окупљени развили транспарент на којем пише "Солидарност, слобода, правна држава". Како преноси Фонет, протестну колону су испред ТОК-а дочекали запослени у том тужилаштву.

Судија Апелационог суда у Београду Милимир Лукић је у обраћању окупљенима поручио да је изменама правосудних закона и практично успостављен период аутократије.

"Дошло је до промене правног поретка. Извршна и законодавна су се спојиле у једну власт, са предоминантном улогом само једног човека. Клизимо ка власти која се налази у рукама само једног човека и то се зове аутократија", рекао је Лукић.

Окупљени су шеснаестоминутном тишином одали пошту страдалима у паду надстрешнице зграде новосадске железничке станице 1. новембра 2024. године, након чега је протест завршен.

Саобраћај у том делу Устаничке улице је био обустављен.

Организатори протеста су Синдикат судске власти, Удружење тужилаца Србије, Одбрана струке и Центар за правосудна истраживања – Цеприс, уз подршку адвокатских комора Србије и Београда.

Локални званичник је навео да су наоружани људи отворили ватру насумично и да су убили све становнике који су покушали да побегну.  

Нигеријска војска је распоређена у том региону већ неколико година како би се борила против ових наоружаних група, али насиље и даље траје.   

Наоружане групе врше отмице ради откупа, нападајући села, убијајући становнике и палећи куће након што их опљачкају, пренео је Фигаро. 

Због пораста насиља џихадистичких и наоружаних група у Нигерији последњих месеци, Сједињене Америчке Државе су извеле ваздушне нападе у координацији са нигеријским властима на Божић у нигеријској држави Сокото, која се граничи са Замфаром.

У побуни џихадиста у Нигерији, коју углавном предводе Боко харам и његова ривалска фракција, Исламска држава у западној Африци (ИСВАП), од 2009. године погинуло је више од 40.000 људи, а два милиона је расељено на североистоку земље, према подацима Уједињених нација.

И у Шумадијском округу, пољопривредници незадовољни стањем на тржишту, од понедељка су потпуно блокирали путеве у селима Церовац и Баре, који из правца Крагујевца воде према Тополи и Горњем Милановцу.

Протестују и њихове колеге у Рачи, које блокирају главну раскрсницу у тој општини. Поручују да неће одустати до испуњења захтева.

Данас је почела и тотална блокада старог пута према Јагодини у месту Ракаљ, у Горњој Сабанти.

Пољопривредницима, који тракторима блокирају путеве, придружиле су се и колеге из околних села, које обустављају саобраћај на неколико сати.

Поручили су да је протест у Шумадијском округу знак подршке колегама из Мрчајевца и да неће одустати до даљег, то јест, док се не регулише стање на тржишту, почевши од откупне цене млека.

У Мрчајевцима и даље пољопривредници из чачанског и краљевачког краја даноћно блокирају Ибарску магистралу. Од 12 до 14 био је блокиран и стари пут за Краљево у селу Слатина.

Возачи који се упуте из правца Крагујевца према Тополи, Горњем Милановцу и Јагодини користе алтернативне путне правце, на којима током дана буде и гужве.

Пољопривредници и млекари Краљевачког округа од 12 сати блокирали су регионални пут Краљево – Врњачка Бања у селу Заклопача код петље у Врби.

У Луновом Селу крај Ужица, пољопривредници из Лужничке долине од јуче блокирају раскрсницу регионалних путева ка Ужицу, Пожеги и Косјерићу. Тиме, како кажу, пружају подршку пољопривредницима из других крајева Србије.

И пољопривредници Златиборског округа пружили су подршку колегама из других места, возећи механизацију кроз села и делом магистрале.

На терен је изашло 13 ватрогасаца-спасилаца, са четири возила.

Хитној помоћи није пријављено да има повређених.

Вучић је том приликом посетио две породице у местима Јасиково и Горњане, у селу Рудна Глава обишао је производни погон компаније "Јумко", док је у Бору заједно са министрима у Влади Србије разговарао са грађанима.

Међутим, рендгенски преглед робе указао је на различите нијансе садржаја, па су цариници одлучили да раставе врата и прозоре.

Иза црних фолија којима су маскирани врата и прозори пронађено је 8.400 паклица шест брендова цигарета српских произвођача.

Како наводе у мађарској царини, возач из Србије изјавио је да цигарете носи за личну употребу.

Против српског држављанина поднета је кривична пријава и изречена царинска административна казна од око 126.000 евра.

Из Јанафа наводе да ће компанија наставити да пажљиво прати развој догађаја и да је у сталном контакту са корисником система и осталим кључним актерима.

Канцеларија за контролу стране имовине САД (ОФАК) одлучила је претходно да продужи лиценцу за рад и Нафтној индустрији Србије, до 20. марта.

Министарка Дубравка Ђедовић Хандановић потврдила је да је лиценца продужена и оценила да је реч о доброј вести за грађане Србије.

"Велика ми је част што сам управо у Овалном кабинету потписао глобалне царине од 10 одсто за све земље, које ће ступити на снагу готово одмах", написао је Трамп на својој друштвеној мрежи Truth social.

Трамп је нове царине увео позивајући се на Закон о трговини из 1974. године. Те мере делимично замењују царине уведене на основу Закона о међународним хитним економским овлашћењима (IEEPA) из 1977. године, које је Врховни суд прогласио незаконитим.

Наложио је и истраживање могућности поновног увођења царина у оквиру других закона.

Бела кућа укида део царина

Истовремено, Бела кућа је саопштила да ће администрација укинути одређене царинске мере.

У извршној наредби наводи се да додатне ad valorem царине, уведене у складу са Законом о међународним економским овлашћењима у ванредним ситуацијама (IEEPA) претходним извршним наредбама, "више неће бити на снази и, чим то буде практично, више се неће наплаћивати", пренео је Ројтерс.

Након што је Врховни суд поништио царине које је Трамп увео прошле године, он је јуче на конференцији за новинаре у Белој кући најавио да ће потписати наредбу о увођењу глобалних царина од 10 одсто према члану 122 Закона о трговини, који дозвољава америчком председнику да привремено уведе "привремену доплату на увоз" до 15 одсто ако утврди да постоје "велики и озбиљни" дефицити платног биланса, како би се спречила "непосредна" и "значајна" депрецијација америчког долара на девизним тржиштима.

Оценио је да пресуда Врховног суда "додатно учвршћује председничка овлашћења у регулисању трговине и увођењу царина.

"Врховни суд није срушио царине као такве, него само одређену примену царина на темељу закона IEEPA", рекао је Трамп и нагласио је да та одлука, према његову мишљењу, потврђује могућност да се кроз тај закон из 1977. године о савезној ванредној ситуацији, који је искористио за увођење реципрочних тарифа широм света, блокира, уведе ембарго, ограничи или на друге начине услови трговање страних држава са САД.

Доцент на Факултету политичких наука Страхиња Обреновић оцењује да продужење лиценце значи стабилност у кратком року, али не и коначно разрешење ситуације.

"Продужење лиценце значи континуитет снабдевања, али не и крај неизвесности", каже Обреновић. 

Истиче да је одлука америчког ОФАК-а пре свега важна за очување стабилности тржишта.

"Ово продужење лиценце означава континуитет снабдевања домаћег тржишта и омогућава даљи увоз сирове нафте. То је порука да преговори имају подршку, али ситуација и даље није разрешена", наглашава Обреновић.

Подсећа да је остављен рок до 24. марта за закључење купопродајног уговора, али да још нема јасних обриса коначног решења.

"Био бих опрезан када је реч о постизању коначног договора. Руска страна није спремна да лако препусти имовину коју поседује широм света, а видели смо и на другим примерима да су преговори знали да се продуже или промене правац", објашњава Обреновић.

Према његовим речима, држава Србија мора бити укључена у цео процес због свог акционарског удела, али и због енергетске безбедности.

Регионална неизвесност и европски контекст

Питање власништва над НИС-ом не одвија се изоловано, већ у ширем регионалном и европском контексту. Мађарска и Словачка траже начине да обезбеде стабилне испоруке, док Хрватска као транзитна земља има важну улогу у снабдевању.

"Све утиче на све. Мађарска и Словачка покушавају да одрже сигурност набавке, а ту се преплићу санкције, политичке одлуке и комерцијални интереси", каже Обреновић.

Подсећа да су на снази различита тумачења европских санкционих пакета, као и да је укљученост Европске комисије додатни фактор у решавању регионалних енергетских питања.

Енергетска безбедност кључна реч

Говорећи о домаћем тржишту, Обреновић оцењује да су количине нафтних деривата за сада довољне, али упозорава да Србија мора дугорочно да планира.

"Најбитније је да се очува сигурност снабдевања. Не само нафтом, већ и природним гасом, с обзиром на то да нам и ту предстоје важни рокови. Енергетска безбедност је кључна реч", истиче доцент ФПН-а.

На глобалном плану, раст потражње за нафтом и геополитичке тензије додатно компликују ситуацију.

"Имамо комбинацију политичких, техничких и климатских фактора – оно што се често назива ‘савршена олуја’. Енергетска транзиција је у току, али обновљиви извори још нису довољни да замене фосилна горива у потпуности", објашњава Обреновић.

Закључује да је циљ Европске уније да до 2050. године постане климатски неутрална амбициозан, али да ће геополитичке околности и конкурентност привреде утицати на темпо и обим тих промена.

"Пред нама је период изазова у формулисању енергетске политике. Оно што се сада одлучује имаће последице у годинама које долазе", поручује Обреновић.

Марковић: Крај марта – рок реалан, али натегнут

Аналитичар у области енергетике Жељко Марковић каже да је план да се уговор између Гаспромњефта и потенцијалног купца потпише до краја марта амбициозан.

"Може бити реалан, али је натегнут. Постоји притисак ОФАК-а да се трансакција што пре оконча, али има ту доста питања која тек треба решити. То није процес који се завршава за дан или два", истиче Марковић.

Према његовим речима, није искључено ни ново продужење рокова, уколико се покаже напредак у преговорима.

"Могуће је да ће доћи до још једног продужења и лиценце и рока за преговоре, али под условом да америчка страна види конкретан прогрес", додаје Марковић.

Санкције оставиле траг на пословање

НИС је више од годину дана под снажним утицајем санкција, што се одразило и на финансијске резултате компаније.

"Највећи утицај имао је последњи квартал, када рафинерија није радила, 2025. година је завршена са негативним резултатом", подсећа Марковић.

Он наводи да су санкције условиле и повећано формирање залиха сирове нафте, што је додатно оптеретило пословање.

"Држање великих залиха, промене цена на тржишту, али и губитак дела тржишта – све је то оставило трага. Велике компаније су, због сигурности снабдевања, тражиле друге добављаче", објашњава Марковић.

Посебан проблем представљало је и пословање Петрохемије, која је такође бележила губитке.

Регион под додатним притиском

Ситуацију додатно компликује блокада нафтовода "Дружба" и поремећаји у снабдевању Словачке и Мађарске. То, према оцени Марковића, представља дестабилишући фактор за читав регион.

"Не можемо рећи да је тржиште стабилно. Оно је и даље врло осетљиво. Ако компаније попут МОЛ-а морају да се окрену скупљим алтернативама, то може утицати и на цене деривата у региону", наглашава аналитичар.

Продужавање америчких санкција Русији за још годину дана, додаје, шаље јасан сигнал.

"То је порука да Америка нема намеру да попусти. Сви актери у процесу, било да говоримо о НИС-у или о другим компанијама, морају показати конкретне резултате", закључује Марковић.

Није било повређених, али су неке особе затражиле помоћ Хитне службе, јер су се нагутале дима.

Шест ватрогасних возила учествовало је у гашењу пожара, која је захватила поткровље зграде.

Улица Светозара Радића ка Kарађорђевој улици је због интервенције ватрогасаца затворена за саобраћај.

Руске процене су да је са украјинске стране страдало више од 186.000 војника, док Украјинци за руску страну бележе погибију више од 168.000 војника.

Рат се води на небу, земљи, води и под водом. Најупечатљивији је по употреби дронова свих величина и намена.

Када је реч о летелицама и авијацији, Украјинци су Русима уништили више од 166 авиона различитих величина и намена, као и више од 150 борбених и транспортних хеликоптера. Руси су Украјинцима уништили више од 117 авиона и више од 55 хеликоптера.

Важан фактор су и системи противваздухопловне одбране. Са украјинске стране најпопуларнији су "патриот" и остали западни системи, док се са руске стране помиње велика количина система С-300, С-400 и других мањих.

Процене су да су Руси уништили више од 176 украјинских ПВО система, док су више од 150 оштетили. Са друге стране, руски губици су више од 368 уништених и више стотина оштећених, напуштених или заробљених ПВО система различитог домета и величине.

"Рат дроновима доведен до савршенства"

Уредник емисије "Дозволите..." Горан Јанићевић напомиње да су овај рат дефинитивно обележили дронови када је реч о војној технологији.

"На почетку рата Украјинци су успели да мањак артиљеријског оружја и мањак артиљеријске муниције надоместе прецизним ударима дронова по руским положајима, руским оклопним возилима, тенковима", додаје Јанићевић.

Истиче да су и једна и друга страна имали губитке од неколико хиљада оклопних возила и тенкова.

"Чињеница је да имамо више случајева забележених и снимком из дронова, али и после борби, да су дронови вредности неколико стотина евра, који су прављени у гаражама и бункерима, успели да униште савремене борбене тенкове и оклопна возила који вреде неколико милиона долара", наводи Јанићевић.

Напомиње да су након четири године рата и једна и друга страна успеле да ратовање дронова доведу до "савршенства".

"Већина губитака у последњих годину дана и једне и друге стране долази од дејства дроновима", поручује Јанићевић.

Рат на води и под водом

Рат се одвија на води и под водом. Најбучнија ствар која се десила је потапање крстарице "Москва" у априлу 2022. Са њом, Русима је укупно потопљено 21 пловило, а оштећено осам различитих величина.

Руси су Украјинцима уништили 15, оштетили осам и заробили 19 пловила разних величина.

Неколико сајтова са обе стране педантно и предано бележе сваки изгубљени живот и уништено средство ратне технике. Иако понекад делује да се овај рат води на стари начин, постоји много ствари које су нове и које су потпуно промениле начин ратовања – како на фронту, тако и на интернету.

Зеленски је саопштио да би нова рунда мировних преговора могла да буде одржана пре краја фебруара.

Кремљ није потврдио медијске наводе да би нова рунда преговора о Украјини у трилатералном формату Русија–САД–Украјина могла да буде одржана следеће недеље у Женеви.

"Не, за сада не могу да потврдим. Када се тачно постигне разумевање, ми ћемо вас, као што то последње време уобичајено радимо, обавестити", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто најавио је да ће Мађарска блокирати пакет кредита од 90 милијарди евра намењеног Украјини, све док та земља поново не покрене испоруку нафте преко нафтовода "Дружба".

Председник САД Доналд Трамп продужио је америчке санкције Русији за још годину дана због рата у Украјини.

Дуваће слаб и умерен ветар, западни и северозападни, у Банату и источној Србији већи дао дана источни и југоисточни.

Јутарња температура од -1 до 3 степена, а највиша од 1 до 5.

У Београду облачно и хладно време.

Током већег дела дана суво, ујутро је могућа слаба киша или снег, а после подне и увече слаба киша.

Дуваће слаб и умерен ветар, западни и северозападни.

Јутарња температура око 1 степен, а највиша око 4 степена.

Идућих седам дана очекује се променљиво облачно и осетно топлије време.

Од недеље до уторка, уз нешто више облачности, на северу и североистоку Србије повремено ће уследити краткотрајна киша, а на планинама још у недељу се очекује провејавање снега, а од среде дужи сунчани интервали.

Министарство спољних послова је и средином јануара позвало све српске држављане који се налазе у Ирану да напусте земљу, а оне који планирају да путују да одустану од путовања.

Ни после две рунде индиректних преговора САД и Ирана није дошло до договора о ограничавању иранског нуклеарног програма.

Вашингтон тражи да Техеран замрзне свој нуклеарни програм и одбаци залихе обогаћеног уранијума, али и да разговори обухвате иранске балистичке ракете, подршку земље регионалним оружаним групама и поступање према грађанима.

Последњих недеља, шеф Беле куће је претио да ће напасти Иран ако се не постигне споразум. САД су послале хиљаде војника и оно што је Трамп описао као "армаду" у регион, укључујући носач авиона заједно са другим ратним бродовима, као и борбеним авионима.

Иран је, са друге стране, обећао да ће одговорити силом на напад, претећи да ће напасти америчке војне објекте на Блиском истоку и у Израелу.

Железничко предузеће "Србијавоз" саопштило је да је дошло до прекида саобраћаја возова на релацији Суботица–Београд центар након што је воз налетео на непознату особу.

Због смањене пропусне моћи, услед наведеног догађаја, могућа су кашњења код појединих возова, наводи "Србијaвоз".

Воз који је пошао из Суботице за Београд центар у 18 часова, стоји од 18:50, између Петроварадина и Сремских Карловаца, до отварања пруге.

Мерц је лидер ЦДУ од 2022. године, а функцију немачког канцелара обавља скоро 10 месеци.

Раније данас, обраћајући се на страначкој конференцији, Мерц је обећао да ће поштовати неформални договор унутар немачког политичког мејнстрима да се не сарађује са крајње десничарском странком Алтернатива за Немачку (АфД).

"Нећемо да дозволимо тим људима из такозване Алтернативе за Немачку да униште нашу земљу", рекао је Мерц.

Позвао је ЦДУ да се уједини у подршци раду владе.

"Ако смо уједињени, онда заједно можемо да постигнемо све", истакао је Мерц.

Месецима је савез ЦДУ/ЦСУ константно у анкетама имао резултат испод нивоа на савезним изборима, а лични рејтинг Мерца је био на самом дну.

Полиција током редовне теренске контроле дуж границе, на територији Бајине Баште, зауставила теретно моторно возило којим је управљао осумњичени и у товарном делу возила, пронашла 52 џака са резаним дуваном, укупне тежине 260 килограма, намењеним за даљу продају.

Осумњиченом Н. Ј. Ј. је одређено задржавање до 48 часова, у ком року ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву.

Акцију су извели припадници Министарства унутрашњих послова, Службе за сузбијање криминала, Одељења за сузбијање привредног криминала, Управе криминалистичке полиције, у сарадњи са припадницима Управе граничне полиције и Полицијске управе у Ужицу, ухапсили су, по налогу Основног јавног тужилаштва у Ужицу.

У Голубинцима полиција пронашла више од 400 килограма дувана

У одвојеној полицијској акцији, током претреса стана и других просторија које користи М. Б. (51) у месту Голубинци полиција је пронашла око 370 килограма дувана у листу, 57,07 килограма резаног дувана, као и нож за резање дувана, а процењена вредност штете по буџет Србије је око 4.827.110 динара, саопштио је МУП.

Против осумњиченог биће поднета кривична пријава у редовном поступку због постојања основа сумње да је извршио кривична дела недозвољен промет акцизних производа и недозвољено складиштење робе.

Акцију су извели припадници Министарства унутрашњих послова, УКП, Службе за сузбијање криминала, Одељења за сузбијање привредног криминала и Полицијске управе у Сремској Митровици, по налогу Основног јавног тужилаштва у Старој Пазови.

Протест се подударио са посебним датумом у историји Албаније, јер је 20. фебруара 1991. године, након великих демонстрација у Тирани, срушен споменик бившем диктатору Енверу Хоџи.

Бериша је изјавио да ако Еди Рама не поднесе оставку, може доживети судбину Енвера Хоџе, док је премијера назвао "безнадежним".

На крају говора, опозициони активисти су бацали Молотовљеве коктеле, ватромет и друга пиротехничка средства на полицију и зграду владе.

Полиција је одговорила сузавцем и воденим топовима.

Пожар је захватио и полицијско ватрогасно возило, али је пожар угашен. 

Демонстранти су се потом упутили ка згради парламента, сукобљавајући се са полицијом и бацајући ватромет и Молотовљеве коктеле.

Ово је био трећи национални протест опозиције која је обећала да ће се отпор против владе наставити.