Шесторо судија гласало је за, а троје против. У пресуди се наводи да Трампов агресивни приступ царинама на производе који улазе у Сједињене Државе из целог света није дозвољен законом о међународним економским овлашћењима у ванредним ситуацијама из 1977. године.

Ускоро опширније...

Симеоновић је за Танјуг рекао да се 2018. године, након 15 година, вратио из Беча у Србију и поседује једину фарму јелена лопатара у Србији.

Посета председника му, каже, много значи и види је као подршку да успе у даљим плановима, односно изградњи етно села. 

Он је рекао да тренутно на ограђених осам хектара земље има око 35 јединки јелена лопатара и да је на идеју о узгоју ових специфичних животиња дошао јер је одмалена волео ту врсту дивљачи.

Симеоновић тренутно из хобија узгаја јелене, али има план за проширење, односно да направи етно село.

Председник Србије Александар Вучић рекао је данас, приликом обиласка домаћинства Симеоновића у селу Јасиково код Мајданпека, да ће планом Србија 2030 - 2035 бити предвиђено да се у локалне путеве уложи од три до пет милијарди евра.

"Лепо је људима кад иду за Београд, имају боље путеве, али овде у локалу ужасно. Јесте тешко", рекао је Вучић и истакао да колико год да се улаже није довољно.

Он је додао да су урађени путеви од Зајечара преко Вратарнице до Књажевца, Зајечар-Неготин, преко Брзе Паланке, цео стари пут од Кладова до Голупца и Градишта, као и да су поправљени мостови у Милотиновцу.

"Завршавамо брзу саобраћајницу до Голупца и наставићемо да градимо преко Мајденпека до Брзе Паланке. Али где год кренеш са стране у Жагубици, намерно сам рекао да скренемо ван главне улице, ужас. Колико год да уложимо није ни близу довољног и толико сам нерасположен, толико сам несрећан због тога", рекао је Вучић.

Председник Србије је подсетио да се ова породица вратила из Аустрије, али да би се и други вратили, како је рекао, морају да имају изграђене путеве.

"А почели су људи да се враћају", рекао је Вучић и додао да му је драго због тога. Он је истакао да ће држава наставити да улаже како би спремно дочекала све оне који желе да наставе да раде и живе у Србији.

"Треба нам посебан програм за људе који се враћају, а ми ћемо као држава помоћи око субвенција свима који желе да раде", рекао је Вучић.

Он је додао и да како се све више смањује разлика између Србије и Европе тако се све више држављана враћа са жељом да стечена знања примени и настави да живи на својим огњиштима.

Посмртни остаци ових лица идентификовани су методом анализе ДНК и њихова сахрана биће обављена у складу са израженим жељама породица, наводи Комисија.

"Од самог почетка процеса ексхумација и идентификација посмртних остатака које су вршене на подручју Републике Хрватске, по заједнички утврђеној методологији, нашој страни је омогућен мониторинг па је и овог пута идентификацијама присуствовао мониторски тим Комисије за нестала лица", додаје се у саопштењу.

Овим је настављен процес идентификација жртава српске националности, чије породице живе у Србији, што је од посебног значаја за породице несталих лица, које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најближих.

Према подацима Комисије кроз овај процес, у периоду 2001. до 2026. године, из регистрованих, масовних гробница, појединачних гробних места и других необележених локација ексхумирани су посмртни остаци преко 1.400 жртава српске националности страдалих у оружаним сукобима на територији Републике Хрватске, а посмртни остаци око 1.000 идентификованих жртава су предати породицама ради сахране.

У службеној евиденцији Комисије за нестала лица још увек се води као нестало 1.533 лица на подручју Републике Хрватске.

Додаје да су породице киднапованих и несталих Срба са КиМ помно пратиле суђење Тачију и осталима, као и завршне речи тужилаштва и одбране, и да се надају се да ће овај поступак допринети расветљавању судбине преосталих несталих Срба са КиМ.

"Очекујемо да се кроз поступак који је вођен и исказе жртава дође до нових информација о локацијама преосталих гробница или судбини оних који се и даље воде као нестали", наглашава Вуксановић.

Вуксановић сматра да је поступак против Тачија и других био "сложен и дуг", а да породице несталих и киднапованих са КиМ очекују "право на истину и правду".

Нови кривични поступци

Истовремено, уверен је да се до истине може доћи и кроз други поступак против Хашима Тачија за застрашивање сведока, који треба да почне крајем фебруара

"У кривичном поступку је утврђено да је извршен злочин над најмање 407 затвореника у 42 логора који су били на КиМ и у Албанији. Нама иде у прилог да је покренут и поступак за застрашивање сведока. Очекује се да ново суђење почне 27. фебруара", наводи Вуксановић.

Према најавама, пресуда за ратне злочине против Тачија и других требало би да буде позната у року од три месеца.

Вуксановић сматра да би тај рок могао бити продужен због сложености поступка.

Међутим, наглашава, породице несталих и киднапованих са КиМ очекују нове кривичне поступке и против других одговорних из некадашње тзв. ОВК.

"На тај начин би и породице које нису учествовале у овом кривичном поступку и које нису добиле статус жртве могле да добију један вид сатисфакције", истиче Вуксановић.

Без одговора на злочине у Албанији

Коментаришући ток поступка против Тачија и осталих пред Специјализованим већима, Вуксановић каже да је сасвим нејасно због чега се нису расветлили догађаји у Албанији, укључујући и случај "Жута кућа", где су, према извештају Дика Мартија, али и оптужници, многи отети пребацивани са простора КиМ.

Подсећа да је поступак против "дреничке групе" заснован управо на Мартијевом извештају, у коме се наводе логори у местима Кукс, Фуше-Крује и код аеродрома у Драчу.

"Потпуно је нејасно зашто није дошло у питање шта је са Србима и лицима која су мучена, киднапована и вађени им органи, а завршили су у Републици Албанији. Познат је податак да је ранији тужилац за ратне злочине (Владимир) Вукчевић имао преговоре са представником Тужилаштва из Албаније, али, нажалост, нисмо дошли до сазнања. Вероватно зато што Албанија покушава да се извуче из овог случаја и не жели да буде део ратних дешавања 1999. године", сматра Вуксановић.

Непозната судбина 562 Србина са КиМ

Према подацима Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ и даље је нерасветљена судбина 562 особе.

Највише их је нестало управо у периоду који је у мандату Специјализованих већа.

"Мандат тог суда су злочини против човечности, ратни злочини и друга кривична дела која су започета или извршена у периоду од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године", наводи Вуксановић.

Међу несталима о којима се до данас ништа не зна је и његов отац Миле, који је нестао 2. априла 1999. на путу Урошевац–Штимље, у селу Трн.

Отет је у службеном возилу са ознакама Црвеног крста.

Према подацима Удружења, у периоду од 1. јануара 1998. до 23. марта 1999. нестало је 144 Срба, а до сада су пронађени посмртни остаци 66 особе.

Истовремено, током НАТО агресије, од 24. марта до 9. јуна 1999. на простору КиМ је нестало 108 Срба. Пронађени су посмртни остаци свега 33 особе.

У трећој групи случајева који су у мандату Специјализованих већа у Хагу је 701 нестала особа у периоду од 10. јуна 1999. до 27. децембра 2000.

До данас је идентификован 281 нестали, док се о осталима и даље ништа не зна мада се све дешавало у раздобљу када су КФОР и Унмик имали фактичку контролу на КиМ.

Разлог подношења оставке Златана Елека није саопштен у скупштини, а до сада се није огласила ни Српска листа, која у парламенту има девет од 10 загарантованих места за српску заједницу.

На састанку се конкретније дискутовало о оквирним роковима за завршетак свих обавеза које се односе на припрему преосталих кластера за отварање, као и на испуњавање прелазних мерила за поглавља у домену владавине права. Наглашено је да у планирању морамо бити и амбициозни и реалистични.

Учесници су представили најзначајније кораке у својим областима и детаљније дискутовали о предстојећим активностима. Закључено је да ће се одржавати редовна комуникација са Европском комисијом и пажљиво пратити спровођење планова Оперативног тима.

Састанку су присуствовали и генерални директор Генералног директората Европске комисије за проширење и источно суседство Херт Јан Копман, шеф Делегације ЕУ у Србији амбасадор Андреас фон Бекерат и њихови саветници.

У име Републике Србије учествовали су председница Народне скупштине Ана Брнабић, први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министар правде Ненад Вујић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић, генерални секретар Владе Петар Јањић, саветник председника Владе Немања Диковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић и помоћник министра за европске интеграције Мирослав Гачевић.

Раније данас, и председник Александар Вучић састао се са Јаном Копманом, са којим је разговарао о европском путу Србије, реформским процесима, унапређењу сарадње са ЕУ, као и о сету правосудних закона.

Истрага о несрећи је у току.

Окупљени ресавски пољопривредници подржавају захтеве за укидање или смањење увоза млека и других пољопривредних производа, као и усаглашавање рокова трајања производа са европским стандардима, јер је у Србији тренутно време употребљивости хране двоструко дуже него у ЕУ.

У Шумадијском округу пољопривредници из Крагујевца, Раче и Кнића наставили су блокаде саобраћајница у Церовцу, Рачи и Барама.

Истичу да представници њихових удружења нису позвани на разговор у Министарству пољопривреде и поручују да ће остати истрајни у захтевима за заштиту домаће производње.

Мачвански пољопривредници, осим Богатића, Клења, Бановог Поља и Салаша Црнобарског, блокирали су механизацијом и пут у Слепчевићу.

На састанак са министром нису отишли, јер им, како кажу, ни прошли пут није ништа понудио.

У прокупачком селу Туларе, пољопривредници из Топлице, са око осамдесет трактора, у 12 часова блокирали су магистрални пут Ниш–Приштина. Како наводе, разлог је све израженији поремећај на тржишту млека и млечних производа, који угрожава сточарску производњу и егзистенцију стотина породица.

Пољопривредници истичу да је цена млека у откупу драстично смањена, због чега су им приходи у сточарству последњих месеци мањи и по неколико стотина хиљада динара, што их доводи у ситуацију да полако гасе производњу и породичне фарме. Блокада пута трајаће до 17 часова, а комплетан саобраћај преусмерава се преко Блаца.

Приликом вештачења, код окривљеног је регистровано узнемирење, али не и страх високог интензитета.

Они су потврдили да је М. П. раније користио хероин, док је у крви утврђена мала доза лека бурпенорфин, који блокира опијатне рецепторе.

Клинички налази и тестови показали су да нема психичких поремећаја који би утицали на његово понашање.

Послодавац М. П. сведок Сенад Ћирић изјавио је да он у фирми никада није показивао агресивно понашање и да са колегама није било проблема.

Тужилаштво није имало питања, док је одбрана затражила ново вештачење и преглед снимака догађаја из Рузвелтове улице.

Судија је издала наредбу за саобраћајно-техничко вештачење.

Следеће рочиште заказано је за 19. март.

М. П. се терети да је 16. јануара прошле године аутомобилом улетео у окупљене грађане и тешко повредио студенткињу Соњу Поњавић.

Суђење је одложено како би се одбрана упознала са измењеним оптужним предлогом, који је прочитао тужилац и објаснио да је предлог прецизиран у погледу на правоснажно осуђеног Милорада Шушњића, док је чињенично стање остало исто.

Почетак поновљеног процеса већ је одложен крајем јануара јер је оптужени Миленковић претходно затражио изузеће главног тужиоца тужилаштва за организовани криминал Младена Ненадића због сумње у његову непристрасност.

Миленковић је на претходном суђењу тражио изузеће поступајућег тужиоца Миленка Мандића јер је, како тврди манипулацијом подигао оптужни предлог против њега (Миленковића), како би себе заштитио од чињенице да је незаконито поступао у истрази поводом убиства адвоката Драгослава Мише Огњановића.

Ненадић је тај захтев одбацио због чега је Миленковић данас тражио и његово изузеће, што је судско веће такође одбацило због сумње да је у циљу одуговлачења поступка.

Миленковић тврди да Ненадић, када је одлучивао о његовом захтеву за изузеће Мандића, није узео службену белешку о саслушању сведока, односно саучесника у убиству адвоката Огњановића, да није саслушао полицајце који су присуствовали саслушању и полицајце Службе унутрашње контроле који су ту службену белешку после преузели.

Адвокат Миленковића кажњен са 150.000 динара

Потом је Миленковићев адвокат тражио изузеће поступајуће судије и судског већа, што је такође одбачено.

Судија је Миленковићевог адвоката казнила са 150.000 динара због непоштовања суда, јер је рекао да је требало да судија захтев за изузеће проследи надлежном тужиоцу, односно да она није у позицији да одбаци захтев за изузеће.

Хркаловићева се између осталог терети да је наредила Миленковићу да обрише део аудио и видео-снимка разговора Огњановића и Драгослава Милорадовића у којима се она помиње, а који је настао у оквиру оперативне обраде "Мангуста".

Миленковић је на претходном суђењу изнео тврдње да је тужилац Мандић поступао и у предмету за убиство Огњановића, као и да је био упознат да постоји саучесник његовог убиства који је желео да буде заштићени сведок.

Саучесник је, како тврди Миленковић, украо аутомобил који је потом предао припадницима организоване криминалне групе, а који су они искористили за убиство Огњановића.

Мандић је, како је рекао Миленковић, испитао сведока у тужилаштву у присуству двојице колега и два полицајца, о чему је сачињена службена белешка.

Ту службену белешку су, према Миленковићевим речима, преузели припадници Сектора унутрашње контроле, исти они који су против њега (Миленковића) поднели кривичну пријаву. Миленковић је навео да је тај сведок који је предао аутомобил припадницима криминалне групе, касније убијен.

Апелациони суд поништио првостепене пресуде

Суђење се понавља јер је Апелациони суд у Београду укинуо пресуду којом је Хркаловићева била осуђена на казну од 16 месеци, а Миленковић ослобођен од оптужбе. У односу на њих двоје се суђење понавља, док је исти суд у односу на Милорада Шушњића преиначио пресуду и повећао му казну за три године, осудивши га правоснажно на казну затвора од четири године.

Оптужним предлогом Јавног тужилаштва за организовани криминал Хркаловићева се терети за два кривична дела трговина утицајем у продуженом трајању, због чега је тужилаштво тражило да јој суд изрекне казну затвора од пет година.

За Миленковића тужилац је тражио годину дана затвора.

Хркаловићева се, између осталог, терети да је 2018. године наложила начелнику Миленковићу да не поступи одмах по налозима судије за претходни поступак Вишег суда у Београду и поступајућег тужиоца, који су тражили да им се достави аутоматска обрада мобилног телефона Вељка Беливука, у то време окривљеног за убиство Властимира Милошевица 30. јануара 2017. у Београду.

Касније је Беливук правоснажно ослобођен од тих оптужби, а сада је у притвору и оптужен је за најтежа кривична дела као вођа криминалне групе "Принципи", међу којима је седам тешких убистава.

Хркаловићева се терети и да је са бившим начелником Полицијске управе Нови Сад Милорадом Шушњићем неовлашћено прислушкивала босанског криминалца Дарка Елеза, који је у Босни и Херцеговини осуђен за четири убиства.

Оптужена је да је након кривичне пријаве Желимира Крешталице против Елеза, наложила да се он стави на мере тајног надзора, на који начин је, како се сумња, утицала да Елез не дође под обраду других полицијских одељења.

Председавајући судским већем Основног суда у Приштини, судија Нгадњим Арни, претходно је одлучио да се изведу докази које је предложило Специјално тужилаштво, а који су представљени на јучерашњем рочишту.

Арни је навео да је, што се тиче приговора одбране у вези са законитошћу прегледа телефона, судско веће оценило да се ради о законитим поступцима, позивајући се на одлуку Апелационог суда представљену дан раније.

Прихватио је и предлог бранилаца да се неки додатни писани докази који до сада нису били доступни одбрани, а налазе се у поседу тужилаштва, доставе браниоцима.

"То је још један пропуст тужилаштва, које није у свему поступало транспарентно и по закону, како је тужилац изјављивао више пута у овој судници. Оно што је такође важно је да ће завршна реч бити у два дана изнета на суду - 15. и 20. априла ове године", рекао је Љубомир Пантовић, бранилац Благоја Спасојевића.

О одлуци да се двојица оптужених бране ћутањем, Пантовић је навео да је тренутна одлука таква И да не верује да ће бити промењена, јер су њихови кривично-правни положаји потпуно различити, те су се стога одлучили на такву варијанту.

Владимир Толић, Благоје Спасојевић и Душан Максимовић ухапшени су током оружаног сукоба у Бањској између групе Срба и припадника полиције у септембру 2023. године. Тужилаштво у Приштини је у овом случају подигло оптужницу против 45 Срба, предвођених Миланом Радоичићем. Сви осим ухапшених су недоступни правосуђу на КиМ.

У сукобу су погинула тројица Срба - Бојан Мијаиловић, Игор Миленковић и Стефан Недељковић и припадник полиције Африм Буњаку.

Они су отишли у викендицу у селу Црцавац изнад језера Барје.

Припадници Тима за спасавање и рад на води Сектора за ванредне ситуације рано јутрос су кренули у претрагу језера, али и обале.

Цене ће бити на снази наредних седам дана.

Миленковић је првостепено осуђен у априлу 2025. године у основном суду у Приштини, на седам година затвора, након чега су његови браниоци поднели жалбу другостепеном суду.

"Одлука већа Апелационог суда у предмету Драгише Миленковића о преиначењу казне са седам на пет и по година представља корак ка правичнијем сагледавању чињеничног стања и уважавању аргумената одбране. Ипак, остајемо при ставу да изведени докази нису потврдили наводе оптужбе ван разумне сумње. У том смислу поднећемо и захтев за заштиту законитости следећој судској инстанци, од које очекујемо позитиван исход", навела је адвокатица Јована Филиповић.

Драгиши Миленковић је ухапшен је 21. јуна 2023. године.

Према оптужници, он је као затворски чувар током сукоба на Косову 1998. и 1999. године у затвору у Приштини и Липљану, у својству службеног лица, и у саизвршилаштву са другим службеним лицима, кршећи правила међународног права током сукоба, "на систематски начин малтретирао албанске затворенике мучећи их на нехуман начин, различитим предметима".

Истакао је да Србија ради све како би убрзала припреме за отварање преосталих кластера из приступног процеса.

"Захвалан директору Копману на личном ангажману и подршци. Очекујем наставак конструктивне сарадње са европским институцијама, са јасним циљем чланства Србије у ЕУ", навео је председник Вучић.

На саслушању пред поступајућим јавним тужиоцем осумњичени се бранио ћутањем, односно искористио је своје законско право да не износи одбрану, саопштено је раније из Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Више јавно тужилаштво у Београду у сарадњи са Управом криминалистичке полиције МУП РС наставља рад на расветљавању овог и свих повезаних догађаја, као и на идентификацији свих извршилаца у циљу даљег процесуирања.

МУП је након његовог хапшења саопштио да је З. Р. осумњичен да је 16. фебруара у 3.26 у Београду, у Херцеговачкој улици намерно изазвао пожар на возилу марке "мерцедес Г 800 брабус" власника Богдана Илића, познатијег као Бака Прасе.

У јануару је предат и прелиминарни купопродајни уговор између "Гаспром њефта" и МОЛ-а, док НИС има лиценцу за вођење преговора о изласку руског власништва из компаније до 24. марта.

Рафинерија Панчево наставља са радом, а од изузетне је важности да нова лиценца буде издата како ЈАНАФ не би поново обуставио транспорт сирове нафте Јадранским нафтоводом.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић изјавио је да се тржиште нафте налази у озбиљном поремећају услед геополитичких тензија, раста цена сирове нафте и неизвесности у вези са одлукама америчке администрације, док Србија и даље чека решење за НИС.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Мићовић је навео да се одлука ОФАК-а очекује у последњем тренутку, што је, како каже, постала уобичајена пракса.

"Ништа се суштински ново није догодило последњих дана што би могло да промени став америчке администрације. Ипак, чека се последњи тренутак. За то време, стање НИС-а се акумулирало у проблемима. После годину дана рада у оваквим околностима, компанија сигурно није у позицији у којој је била до јануара прошле године", истакао је Мићовић.

Он наглашава да деривата на домаћем тржишту има довољно, како из увоза, тако и из домаће производње, али да тржиште није у потпуности стабилизовано.

"Рафинерија ради и понуда постоји, али тржиште није враћено у претходно стање. И даље постоји озбиљан поремећај и одређена несигурност код компанија. Фебруар је месец мање потрошње, али улазимо у период марта и априла када потрошња расте и биће неопходно максимално ангажовање свих актера на тржишту како би се очувала стабилност снабдевања", навео је Мићовић.

Регионални ризици – "Дружба", ЈАНАФ и неизвесност транспорта

Говорећи о обустави транзита руске нафте ка Словачкој и Мађарској преко нафтовода "Дружба", Мићовић је оценио да је реч о озбиљном регионалном поремећају.

"Регион је са тим количинама нафте био стабилан. Без дотока преко 'Дружбе' поново улазимо у нестабилност. До сада су прекиди били краткотрајни, али сада украјинска страна тврди да оштећења нису таква да могу брзо бити отклоњена", рекао је он.

Према његовим речима, изузеће које омогућава Мађарској и Словачкој увоз руске нафте и морским путем постоји још од 2022. године, али се сада први пут активира у пуном капацитету. Ипак, остаје питање да ли Јадрански нафтовод може у потпуности да надомести количине које су раније стизале "Дружбом".

"ЈАНАФ тврди да може, МОЛ сматра да није могуће. Такав обим транспорта никада није тестиран на тој релацији. Ризик постоји и нико са сигурношћу не може да каже да ли ће систем издржати потребне количине", указао је Мићовић.

Раст цене нафте и могући утицај на гориво у Србији

Осврћући се на глобално тржиште, Мићовић је рекао да је цена нафте у последњих десетак дана нагло порасла и да је Брент достигао око 72 долара по барелу.

"Брзина раста цене није скоро забележена. Тензије око Ирана, могући поремећаји у Ормуском теснацу, пад америчких резерви и куповине из предострожности – све то утиче на раст цене. За сада мислим да цена неће ићи значајно изнад 70 до 75 долара по барелу, али је довољан један озбиљан инцидент да се ситуација преко ноћи промени", оценио је он.

Када је реч о ценама горива у Србији, Мићовић је подсетио да су од 15. фебруара повећане акцизе, али да оне нису у потпуности пренете на малопродајне цене.

"Цена сирове нафте не утиче директно, већ индиректно. Котације бензина и дизела су сада у порасту, акцизе су више, а и курс долара утиче на коначну цену. Све то кумулативно указује да цене тешко могу остати на истом нивоу као што су биле", закључио је Мићовић.

Цело гостовање Томислава Мићовића можете погледати у видеу на почетку текста.

"Коначно, ступиће на снагу у наредним недељама ознака 100 одсто из Србије и ново декларисање. О чему се ради? Потрошач мора да зна шта купује. Уводимо ову ознаку управо због тога. Ако је производ 100 одсто домаћи, то мора бити јасно означено, препознатљиво и видљиво", рекао је Гламочић у Палати Србија.

Како је навео, биће прописана минимална величина знака у бојама заставе Републике Србије на коме ће великим словима писати 100 одсто из Србије. "За оне који буду то злоупотребили и ставили да је 100 одсто из Србије, а не будемо нашли да је 100 одсто из Србије, казне ће бити драконске. Значи, Влада ће донети посебну уредбу, плус правилник", поручио је Гламочић.

Припрема се нови правилник о декларисању пољопривредно-прехрамбених производа, којим ће порекло сваке намирнице морати да буде јасно и недвосмислено означено.

Како је речено на састанку, Министарство покреће и системско уређивање односа између произвођача и откупљивача и биће уведени обавезни писани уговори пре испоруке пољопривредних производа, са прецизно дефинисаним условима, роковима плаћања и механизмом формирања цене. За непоштовање уговорних обавеза предвиђене су значајне новчане казне.

Министарство пољопривреде саопштило је да покреће и системско уређивање односа између произвођача и откупљивача.

"Биће уведени обавезни писани уговори пре испоруке пољопривредних производа, са прецизно дефинисаним условима, роковима плаћања и механизмом формирања цене. За непоштовање уговорних обавеза предвиђене су значајне новчане казне", истиче се у саопштењу.

У сектору свињарства, додаје Министарство, укинути су прелевмани за увоз прасади до 31. децембра 2026. године, са циљем обезбеђивања континуитета товног циклуса и унапређења квалитета расног састава.

С друге стране, због поремећаја на тржишту млека, поново се уводе прелевмани за млеко у праху, како би се заштитили домаћи произвођачи и стабилизовала откупна цена свежег млека.

Министарство пољопривреде наводи да мења и пооштрава услове ветеринарског сертификата за увоз свињског меса.

"Нови сертификат искључује могућност увоза из рестриктивних подручја и уводи додатне гаранције надлежног органа земље извознице, као и обавезно пи-си-ар тестирање свих пошиљки на присуство вируса афричке куге свиња. Реч је о превентивној и циљаној мери ради заштите домаћег сточарства", истиче Министарство.

"Држава и пољопривредници на истој страни"

Гламочић је рекао да је данас за исти сто село више од 100 представника удружења, од југа до севера Србије.

"Иако су биле информације да овде долазе режимска удружења и било шта, ја не желим ништа да кажем. Ја само желим да кажем, извући ћете закључак сами. Оно што могу да кажем је да је ово права слика Србије. Вредне, радне, домаћинске, а слику коју сте видели, ја мислим да говори више од хиљаду речи. Све што бих ја рекао, било би сувишно", истакао је Гламочић.

Његова је порука, каже, да држава и пољопривредници не стоје једни против других, већ на истој страни, за истим столом.

"Јер имамо исти циљ: стабилну производњу, да имамо сигуран приход и да имамо будућност за нашу децу", додао је Гламочић.

Нађ: Фирме које откупљују робу нису платиле произвођачима

Миклош Нађ из Савеза аграрних Удружења Војводине рекао је да је у последње време пропало седам фирми које су откупиле робу, а нису платиле произвођаче.

"Ту се радило о милионима динара што су остали дужни пољопривредницима. Данас могу да кажем да и код откупа млека има који касне са плаћањем. Не више од три месеца, али ту су већ негде два и по, три месеца што нису платили произвођаче", додао је Нађ.

Нада се да ће се то решити у најкраћем времену, јер су се разговори о томе да има превише млека у Србији водили и пре 11 година.

Европска комисија је одговорила на иницијативу Републике Србије и прихватила одржавање консултација поводом актуелних кретања на тржишту млека и млечних производа 25. фебруара.

Марко Mаринковић из ЈП "Војводинашуме" каже за РТС да је ситуација са пелетом на стовариштима слична као на јесен.

Према његовим речима, пелета има довољно, али нема да сви купе количине које желе и обезбеде се за целу зиму.

"Имали смо у ранијем периоду кад су стоваришта била пуна. Испразнила су се на јесен. Најважније је да је сировинска база стабилна, производња је стабилна. Морамо да узмемо у обзир 20 дана јануара када није било производње што због празника, што због невремена, али произвођачи са тим калкулишу", навео је Маринковић.

Додаје да су тржишни услови такви да је цена 47.000 динара, а неки подаци показују да не би смела да пређе 35.000 динара по тони. Међутим, како је истакао, свако користи прилику да заради, а тржишни услови то дозвољавају.

Маринковић објашњава да је дисбаланс настао у тренутку касне куповине. Очекује потпуну стабилизацију на тржишту у марту, а саветује грађане који се греју на пелет да треба куповати огрев у априлу и мају када га на стовариштима има довољно, а и цена је нижа.

Ситуација на стовариштима у Смедереву и Пироту

Дописници РТС-а проверавали су каква је ситуација на стовариштима у Смедереву и Пироту.

На стоваришту у Смедереву има пелета, али једна муштерија није могла да купи већу количину пелета, већ су продавци ограничили да свако може да купи по 20-30 џакова како би већи број људи дошао до огрева. Цена по тони је 45.000 динара, што је значајно скупље него што је било потребно издвојити током лета. Тада се цена кретала око 35.000 динара по тони.

У Пироту грађани за тону пелета плаћају од 47.000 до чак 52.000. У реду за пелет су и грађани из других крајева. Жале се да последњих 15 дана нису могли да набаве пелет. Они који су огрев на време обезбедили плаћали су и дупло јефтиније – 26.000 динара по тони. И у Пироту продавци пелета ограничили су продају на 20 џакова да би више људи могло да набави.

Маринковић је рекао да су се сигнали нормализације могли видети већ крајем јануара. Очекује да ће доћи и до нормализације цена. Каже да иако је незахвално лицитирати, цена не би требало да пређе 35.000 динара по тони. Сматра да ће држава реаговати и ограничити цене, како би заштитила тржиште. 

КУРСНА ЛИСТА БР. 31

ЗА ДЕВИЗЕ