Према његовим речима, водоник ступа на сцену када постоји суфицит у производњи електричне енергије, што је чест случај током пролећних и летњих месеци.

Суштински циљ зеленог водоника јесте складиштење енергије и то дугорочно складиштење. Од пролећа до јесени има много сунца и соларне електране ће производити велику количину енергије. У неким моментима та енергија ће бити већа него што је нама потребно. Тада на сцену ступа водоник који од тих вишкова треба да се генерише електролизом, а онда користи зими када је дефицит енергије, објашњава Латиновић.

 Пилот-пројекат у Институту "Винча“

 Министарство рударства и енергетике, у сарадњи са европским фондовима, обезбедило је средства за изградњу првог пилот-постројења за водоник у Институту за нуклеарне науке „Винча“. У току је спровођење тендера који ће Србији омогућити сопствени полигон за стицање искустава у коришћењу овог енергента.

Иако водоник није нова материја, његова примена у енергетске сврхе представља новитет којем Србија прилагођава свој научни и технички оквир. Пилот-постројење у Винчи имаће двоструку улогу: едукацију стручне јавности и испитивање примене водоника у енергетици и транспорту.

Један од кључних задатака који предстоји јесте измена законске регулативе. Тренутна законска регулатива у Србији познаје водоник само као технички гас, док је за његову ширу употребу неопходно дефинисати оквир који ће јасно разликовати зелени водоник од оног произведеног из фосилних горива. Изградњом постројења у Винчи и дефинисањем нових правила, Србија би требало да створи амбијент за ширу примену зеленог водоника у индустрији и енергетском сектору. 

Незаменљив у тешком транспорту

Када је реч о саобраћају, водоник се намеће као једино зелено решење за велике удаљености и тешке терете, где батерије због своје масе и времена пуњења нису практичне. Прекоокеански бродови не могу да користе батерије, то није реално.

Цена таквог брода би била нереална, а морао би да стоји јако дуго на станици да би се напунио. Идентична је прича и са камионским превозом који превози тешки терет на дуге дистанце. Да би то остварио, батерије би морале бити огромне, закључује Латиновић у разговору за Први програм Радио Београда.

Дачић је захвалио свима који су се молили и бринули за њега.

"Све док моје срце куца и док моја плућа буду дисала, будите сигурни да ће срце бити на левој страни, а плућа пуна српског ваздуха! Живела Србија, идемо даље", навео је Дачић.

У разговору за РТС Пашалић је рекао да су истраживања у другим земљама показала да је забрана мобилних телефона утицала на бољи успех у школи, нарочито код ученика који имају слабији успех у предметима који су кључни за образовање, попут матерњег језика и математике.

"Постоји још један разлог, а то је вршњачко насиље, јер је последица злоупотребе мобилних телефона у оквиру периода који ученици проводе у школи доста утицала на појаву вршњачког насиља или пак на нешто што се не може назвати физичким насиљем, али има велике последице на психу ученика када се користи за друге сврхе које апсолутно нису ни дозвољене нити су примерене", навео је Пашалић.

Додао је да су на основу проучавања која су детаљно обављали дошли су до закључка да има много више разлога да ученици немају код себе мобилне телефоне него да их имају.

Пашалић је нагласио да ће учествовати и у изради подзаконских аката у сарадњи са Министарством просвете и да ће пратити и примену и имплементацију закона, уколико до тога дође.

Разговор са Зораном Пашалићем у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

Такође, оценио је да сарадња са Србијом представља прилику Алжиру да приступи земљама југоисточне Европе.

Премијер Мацут и председник Тебун изразили су жељу да се интензивирају односи, као и да обе земље постану стратешки партнери.

Мацут је нагласио и да је Србија одувек подржавала борбу Алжира за независност, као и да разуме проблем Западне Сахаре.

Истакао је да Србија подржава решавање отворених питања, у складу са међународним правом, пре свега Повељом Уједињених нација и поштовањем принципа суверенитета и територијалног интегритета свих држава чланица УН.

Председник Тебун изразио је током састанка задовољство поводом сусрета и прилике да се поново успостави блиска сарадња између Србије и Алжира.

Истовремено, он је оценио да су српски и алжирски народ сличних менталитета.

Двојица државника су указала да се могућа сарадње између Србије и Алжира може проширити у области пољопривреде, универзитетских размена, машинске индустрије, енергетике, као и сарадња у области наоружања, односно диверсификација у сваком погледу.

У оквиру прве посете на премијерском нивоу после неколико деценија, Мацут ће посетити Српско војничко гробље у Дели Ибрахиму, где почивају тела 324 српска војника страдала у Првом светском рату.

У делегацији Србије, осим премијера, су министар туризма и омладине Хусеин Мемић и министар без портфеља задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству и председавајући Мешовитог комитета са Народном Демократском Републиком Алжир Ненад Поповић.

Додају да је истоветном поступању био изложен и Филозофски факултет.

"Такав обим и начин поступања отвара озбиљна питања о пропорционалности, правној утемељености и границама полицијских овлашћења у академском простору. Посебно забрињава чињеница да се овакве интервенције спроводе без адекватне комуникације са руководствима институција и без увида у конкретне разлоге који би оправдали тако интрузиван приступ", истиче се у саопштењу.

Указују и да Универзитет у Београду поштује закон и сарађује са надлежним органима.

"Међутим, наша отвореност и спремност за сарадњу ради утврђивања истине се очигледно злоупотребљава. Закони се тумаче и примењују селективно, злонамерно и произвољно, што указује на озбиљно назадовање у погледу поштовања принципа владавине права", поручује се у саопштењу.

Универзитет у Београду ће, како истичу, предузети све расположиве правне и институционалне кораке како би заштитио своју аутономију, академске слободе, људска права и интегритет својих чланова.

Како се наводи у саопштењу, нове јединице, засноване на КАФ-овој платформи "Civity" за регионални и приградски саобраћај, имају по три вагона и капацитет од 546 путника, од чега је 204 седишта. 

Ентеријер је дизајниран са шест мултифункционалних зона, укључујући простор за до 18 бицикала, што, како наводе из КАФ-а, омогућава већи комфор и флексибилност за путнике. 

"Возови су модуларни, израђени од алуминијума и пројектовани за максималну брзину до 120 километара на час, са фокусом на удобност, сигурност и ефикасност у градском и приградском саобраћају", истичу из КАФ-а.

Додају да овај уговор представља други велики пројекат КАФ-а у Србији, након испоруке 30 трамваја Београду 2009. године, који су и данас у комерцијалној употреби. 

"Нова флота замениће стару железничку технику, смањити кварове и повећати доступност возова, чиме се директно доприноси побољшању јавног превоза и корисничког искуства у главном граду", додаје се у саопштењу.

Из КАФ-а подсећају да је БГ Воз систем приградских линија са 35 станица распоређених кроз четири главне и три помоћне линије. Мрежа повезује кључне интермодалне тачке са трамвајима, аутобусима и тролејбусима, пружајући путницима интегрисану и брзу везу између центра Београда и околних предграђа. 

Из шпанске компаније план Београда предвиђа даља проширења мреже, укључујући изградњу нових метро линија и унапређење приградског железничког саобраћаја. 

"У том контексту, инвестиција у нову КАФ флоту представља кључни елемент стратегије града за модернизацију и декарбонизацију урбаног превоза. КАФ, са међународним искуством у испоруци сличних јединица, доноси знање и технологију која омогућава дугорочно одржавање и поуздан рад система", истиче се у саопштењу.

Нови возови допринети, не само бољој мобилности Београђана, већ и подстаћи ширу дигитализацију и еколошки прихватљиве иновације у железничком саобраћају Србије, закључује се у саопштењу на веб страници КАФ.

Једини писани траг ове акције потиче од организације Муџахедин-е Калк, која је крајем фебруара објавила да је 100 бораца страдало у нападу на владине зграде у Техерану, али је кратку вест објављену на сајту Мек-а пратила фотографија напада припадника Исламске државе на ирански парламент из 2017. године.

Власти у Техерану, како преноси агенција Тасним, навеле су да су двојица осуђеника на смрт били у непрекидној вези са седиштем ове организације, које се већ петнаестак година налази у прилично затвореном комплексу у Драчу.

Албанија "изоловала" иранске дисиденте

Погубљење у Техерану изазвало је скоро моменталну реакцију албанских власти које су изоловале МеК-ов комплекс у Драчу, страхујући да би се сукоб иранских власти и изгнаника, на неки начин, могао прелити на њихову територију.

Тирана је, још пре четири године, прекинула дипломатске односе са Техераном после серије проблема због наводних планова Техерана за нападе на дисиденте који се већ годинама налазе у тој држави, те серије сајбер напада који су блокирали рад неколико институција.

Од почетка напада Американаца и Израелаца на Иран, медији блиски Револуционарној гарди у неколико су наврата најављивали нападе на седишта дисидентских група у иностранству, посебно "циљајући" МеК.

"Албанија је искосила варварску нарав режима у Техерану кроз серију сајбер напада. За нас ово није питање апстрактне геополитике, већ питање морала, безбедности и права", рекао је у фебруару албански премијер Еди Рама.

Односи између Албаније и Ирана, који су на завидном нивоу били само док су овим земљама владали ајатолах Руколах Хомеини и Енвер Хоџа, драматично су погоршани када је влада тадашњег премијера Саљија Берише, у жељи да ојача позиције у Вашингтону, одобрила да се припадници иранске дисидентске организације Муџахедин-е Калк сместе у околини Драча.

Прекид дипломатских односа

Серија догађаја последњих година, укључујући протеривање иранских дипломата и прилично магловите оптужбе о планирању напада на ово седиште иранских дисидената, драматично je покварилa односе Техерана и Тиране, па је Али Хамнеи, почетком 2020. године, Албанију назвао "малом, али злом европском државом у којој амерички елементи сарађују са иранским издајницима и кују планове против Исламске Републике".

Хомеини је, у време владавине Енвера Хоџе, рачунао да отворено непријатељство Албаније и Ирана према Америци представља основу за потенцијално савезништво, посебно се усресређујући на дервишке редове и ширење утицаја на муслимане у Босни.

Тај план није дао опипљивије резултате због низа фактора, укључујући у то време снажан утицај радикалних исламиста које је помагала Саудијска Арабија, као и прикључења Албаније НАТО-у.

Ова организација, коју Техеран сматра издајничком, претходно је била смештена у неколико база на граници Ирака и Ирана, одакле су спроводили акције против матичне државе, али су се падом режима Садама Хусеина нашли на мети напада проиранских милиција.

Американци, који донекле сматрају да би припадници МаК-а могли представљати окосницу будуће иранске владе, су их прво преместили у Багдад, али када се испоставило да ни тамо нису сигурни, пронашли су им уточиште у Албанији.

Временом, број припадника Муџахедин-е Калка у Драчу достигао је око 3.000.

Сајбер-ратници или стварни противници Исламске републике

Сајбер напади, за које су албанске и америчке власти оптужиле Техеран, временски се подударио са конференцијом МаК-а, која је отказана због опасности од иранских напада.

Албанија је, пре две године, због наводних планова за напад на базу организације Муџахедин-е Калк код Драча, већ прогнала двојицу иранских дипломата, што је ионако лоше односе две државе свело на најнижи могући ниво.

Односи су додатно заоштрени крајем јануара, када су позиве на убиство тадашњег врховног вође, ајатолаха Алија Хамнеија, изненада емитовале иранске телевизије. Неколико сати касније, одговорност за напад приписана је хакерима, симпатизерима отпадничке организације Муџахедин-е Калк (МеК).

Упад у строго контролисани етар у први је план, после много година, избацио организацију чији су се припадници после низа сукоба са челницима Исламске Републике расули широм света, те главну базу, уз помоћ Американаца, успоставили у прилично тајанственом комплексу који је пре десетак година никао недалеко од Драча.

Револуционари, издајници, терористи и савезници - организација Муџахедин-е Калк (Народни муџахедини Ирана), за неколико деценија и уз силне контроверзе, прошла је пут од врха копља Исламске револуције до изгнанства у Албанији, уз пар контроверзних успутних станица у Ираку.

Осуђени су на живот у егзилу јер их власти у Техерану терете за смрт 12.000 људи, који су страдали у акцијама које су припадници Муџахедин-е Калка, после прогона из Ирана почетком осамдесетих година, организовали прво у сарадњи са режимом Садама Хусеина, а затим Американцима и наводно Израелцима. Челници ове организације пак тврде да је у њиховим упадима страдало више од 50.000 Иранаца.

Најмање 3.000 припадника МаК-а убијено је у иранским затворима после разлаза ове организације са челницима Исламске републике.

"Ради се о трагедији. Важно је да све заинтересоване стране покажу уздржаност и да се инцидент не користи у политичке сврхе", истакао је Бекерат.

Апеловао је на медије да о том случају извештавају са више поштовања.

Бекерат је изразио саучешће породици и пријатељима преминуле студенткиње наводећи да га је тај случај дубоко потресао.

Полиција је, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, ушла у зграду Ректората Универзитета у Београду у оквиру истраге околности поводом догађаја од 26. марта када се на петом спрату Филозофског факултета запалила пиротехника, након чега је 25-годишња студенткиња скочила кроз прозор и изгубила живот.

Врање можда понајвише припада Бори Станковићу који је описао дух, душу, менталитет људи, ту жал за прошлим временима која се и данас осећа. Његово стваралаштво обележило је књижевни реализам и модерну, у реалности Бора и Врање су нераскидиво повезани.

1876. године почиње живот једног од најпознатијих српских књижевника. Рођен и одрастао у кући са бабом Златом, школовао се у родном граду и Београду.

"Са само 5 година је изгубио оца, са непуних 7 мајку, млађег брата у другој години живота, тако да нажалост, јако рано га је задесила породична трагедија, да тако кажем, која се касније одразила како на формирање његове личности, тако и на само писање јер је познато да је Бора био један од највећих трагичара у српској књижевности", наводи Лидија Илић, кустоскиња Музеј-куће Боре Станковића.

Кућа у којој је Бора живео постаје музеј 1967. године. Тада почиње и књижевна манифестација њему у част, ове године јубиларна, 60-та.

Мирослав Цера Михаиловић, уредник Књижевне заједнице "Борисав Станковић" истиче: "Прва "Борина недеља" одржана је 1967. године, а још један јубилеј представља 35 година од додељивања награде "Борисав Станковић"."

У Врању постоје и друге манифестације које су посвећене Бори, које славе његово дело. За јубилеј припремљена је изложба која приказује нове сегменте пишчевог живота и рада.

"Наслеђе и дело Боре Станковића је обавезујуће, и задовољство пре свега радити на оваквим стварима. Сама наша установа носи име Боре Станковића, као и позориште где се отвара ова изложба, и мислим да су све установе дале максимум у овом програму", наглашава Зоран Најдић, директор библиотеке "Бора Станковић" у Врању.

Томислав Р. Симоновић, аутор изложбе "Трагом људске душе" објашњава: "Трагом људске душе" није изложба само да се представи његово књижевно дело, већ његов унутрашњи немир. Немир који је носио целог живота."

"Бора Станковић је неко ко је оставио велики утицај на нашу књижевност, на стваралаштво, али и на културу нашег народа. Ми као град и држава желимо да се захвалимо нашем великану",истиче Милан Илић, заменик градоначелника Врања.

Изложбом и свечаном академијом у Врању почиње обележавање века и по од рођења познатог књижевника, програми посвећени њему организовани су током целе године.

Како се наводи у саопштењу ВЈТ, постоји основана сумња да је НН лице неовлашћено приступило заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података, што је, како се наводи, кривично дело као и да је Д.Б. (54) из Београда извршио кривично дело Неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података према Кривичном законику.

Полицији је, даље стоји у саопштењу, наложено и да "обави разговор са Д. Б. о свим околностима које су му познате поводом овог случаја, посебно поводом прикупљања личних података и слања спорне СМС поруке са одређених бројева телефона, ко су власници и корисници тих бројева телефона", али и има ли сазнања због чега су се "у просторијама политичке странке Народни покрет Србије налазили омоти СИМ картице једног мобилног оператера без припадајуће картице, који су пронађени и привремено одузети".

Такође, да ли поседује сазнања у чијем власништву се налази лаптоп рачунар који се "приликом претреса 29. марта 2026. године налазио у просторијама политичке странке Народни покрет Србије".

Наложено је да се од Д.Б. привремено одузме телефонски апарат и СИМ картица ради претреса и вештачења електронских уређаја, стоји у саопштењу ВЈТ.

Према објавама са друштвених мрежа, на дан избора, у недељу 29. марта, Управа криминалистичке полиције МУП-а ушла је у просторије Народног покрета Србије чији је председник Мирослав Алексић рекао да се функционери странке "терете за повреду права гласања".

Председник Србије је у изборној ноћи рекао да су из Народног покрета Србије "позивали људе из више општина, обраћали им се као људи из Председништва Србије, као колеге и пријатељи Александра Вучића, те их позивали да не гласају за број један, него за листу број 2, нарочито у Смедеревској Паланци". 

"Ја сам први пут чула за ову стипендију када је мој професор на факултету добио стипендију и нажалост није отишао и тада су сви причали о томе како је то велика прилика за професоре и како је то велико признање, врло престижна стипендија и само сам говорила себи - једног дана ћу ја пробати, једног дана ћу ја отићи, међутим, некако увек сам сумњала у своје способности, у своја постигнућа", каже Биљана Пиповић, професор енглеског језика.

Из 160 земаља стигло је чак 4.500 пријава. Селекција је била ригорозна.

Биљана Пиповић истиче: "Уз писмо препоруке, онда следе интервјуи у америчкој амбасади па уз одређено знање енглеског што се потврђује полагањем испита, ја сам као професор енглеског такође морала да полажем испит, сва документација шаље се у Стејт департмент у Вашингтон".

Двомесечно усавршавање кроз различите програме донело је нова знања, размену искустава, али и бољу слику о нашем школству. Зграде у Америци су уређеније, опремљеније, настава боље организована, али методика, бар она коју годинама користи професорка Пиповић, не заостаје за светом.

"Радимо хакут квизове ово је тек трећи час код професорке Биљане, али свакако смо задовољни првим утисцима", наводи Милан Ракић, ученик другог разреда Гимназије Лесковац.

Андријана Милошевић, ученица 2. разреда Гимназије Лесковац додаје: "Већином нисмо толико радили хакут квизове, мени је то изузетно забавно, изузетно волим да се такмичим".

"Једно признање у виду чињенице да ми радимо добар посао у Србији. Многи наставници које ја познајем који раде на сличан начин као ја заслужују да оду тамо и да виде колико је њихов рад признат", рекла је Биљана Пиповић, професорка енглеског.

Утисци са државног Џорџија универзитета и из средње школе у Атланти сређују се у ходу и у разговору са колегама. Привилегија је за школу овакав професор.

Бојан Алексић, директор Гимназије Лесковац истиче да свака школа која држи до себе жели да у својим редовима има наставнике који су посвећени деци, који раде на себи, да то што са децом раде из године у годину унапређују, и да стичу нова искуства која ће пренети деци.

Мотив су јој увек млади људи који, како каже, заслужују најбоље. Али, једноставно немогуће је да не буде поносна на себе.

"Нико није приметио да сам најстарији учесник тог програма, нису ни веровали да са толико година и радног стажа и животног искуства желим и хоћу да се усавршавам, и да - и даље ме интересује шта је ново и шта је добро за ученике. Тако да, наравно, велики понос", наглашава професорка Биљана Пиповић.

Америци је претходио Фестивал школских изазова у Јапану, нови Еразмус пројекат већ је чека. Ко зна, до пензије је читава деценија. Можда искористи могућност да оде преко океана на постдипломске студије.

Људи добре воље помажу особљу на Клиници за кардиохирургију и Клиници за васкуларну хирургију у немедицинским пословима.

Протонамесник Хаџи Жељко Јовановић, координатор пројекта, каже да се већ пуне три године православни волонтери у здравству више него успешно функционише у Клиничком центру Србије.

"Помогну пацијентима да обнове комплетну личну хигијену, поделе им доручак, нахране их, разговарају са њима, утеше их, онда одведу пацијента на снимање, на рендген, на ултразвук, однесу резултате у лабораторију, донесу неке резултате из трансфузије", назначујући да на тај начин верници на делу показују да су Божија деца.

Свештеник у здравственој униформи истиче да волонтери пролазе обуку како би могли да помажу лекарима и медицинском особљу.

"Породице наших пацијената, врло често, се налазе стотинама километара удаљени од болнице. Не могу стално да им долазе у посету и онда на неки начин наши волонтери ту њима замене породицу", каже отац Жељко.

Објашњава да обилазе пацијенте свих верских конфесија, а они истичу значaј и бригу волонтера. Од пацијената чују да им је у појединим тренуцима довољно када им неко посвети пажњу.

За сада је у пројекат укључено више од 80 волонтера. Тај број се увећава, а пројекат се шири на више клиника.

"Наш волонтер може да постане сваки човек добре воље, који није потребно да има медицинску спрему. Нису битне године. Битно је само да је психофизички способан да може да издржи оно што се од њега очекује на клиници", позива координатор пројекта.

„Они више неће морати ка Републичком фонду да шаљу гомилу неких докумената и да чекају на одговор једноставно све ће то ићи много лакше кроз систем. Тако да, за послодавца највећи бенефити се очекују од 1. априла“, каже Никола Радоман, Саветник за дигитализацију у Министартсву здравља.

Нишки дом здравља у служби одраслих има више од 130.000 здравствених картона у 39 амбуланти и све су умрежене са централним објектом. За њих је у процесу примене дигитализације била важна и заштита личних података.

„Нема уласка послодавца у електронски здравствени картон пацијента. Дакле, подаци су комплетно безбедни извозе се, да кажемо, подаци према том систему само који су садржани у нашим обрасцима. Наши обрасци такође не садрже податке о дијагнози па тако ни електронски подаци о дијагнози пацијента нису доступни“, наводи др Данијела Цветковић, Начелница Службе за здравствену заштиту одраслих, Ниш.

За грађане, односно, пацијенте систем Е-боловање такође има јасне погодности.

„Први преглед пацијента са отварањем боловања подразумева електронско слање података – тзв. потврда о привременој спречености за рад са подацима до када је предвиђено трајање боловања, то није дефинитиван датум, али може се већ видети оквирно трајање боловања. Истог момента се електронски ти подаци шаљу послодавцу“, истиче др Данијела Цветков.

Из министарства најављују још новина.

„Електронски здравствени картон који покушавамо да пустимо у целој Србији, то је нешто на чему активно радимо. Пустили смо скоро овај централни лабораторијски информациони систем, сада се сви налази лабораторије сливају на једно место“, наглашава Никола Радоман, Саветник за дигитализацију у Министартсву здравља.

У министарству кажу да систем не препознаје боловања која су отворена пре увођења софтвера и да ће дознаке за њих морати да се доставе физички у папирној форми.

“Људи који живе у подголијским селима увек радо дочекују помоћ са свих страна. Ми се трудимо да помоћ пронађемо и усмеримо их према њима. Много је сеоских домаћинстава, старачких домаћинстава, породица са доста деце, које живе у подголијским селима и хоћемо да им покажемо да нису заборављени и да људи из целе Србије мисле на њих”, наводи Бошко Михаиловић, Горска служба спасавања Србије.

Овог пута, чланови хуманитарне организације "Колевка" одлучили су да обиђу овај део Србије. Скоро 50 волонтера стигло је из Београда да пружи подршку онима којима је помоћ најпотребнија.

Идеја коју хуманитарна организација "Колевка" негује је да се поред помоћи онима којима је она потребна, младим људима пружи шанса да волонтирају и упознају Сррбију из једне другачије перспективе.

“То што је нама најзначајније током реализације свих ових пројеката јесте управо чињеница да смо ми дошли и обишли породице, да смо сели са њима и попили кафу, поразговарали о проблемима са којима се свакодневно сусрећу и на неки начин утицали на бољитак и напредак унутар њихових живота, унутар њихових домова”, истиче Милутин Ружић, из Хуманитарне организације „Колевка“. И наставља: „То је оно што је нама поред самог хуманитарног рада и био циљ, да омладини из Београда која иде са нама и учествује у реализацији пројекта дочарамо како неки људи живе, где живе, колико су то неприступачни предели, колико је тешко доћи до тих кућа”.

Матеја Ранковић, из Хуманитарне организација „Колевка“ каже да је кроз све досадашње пројекте које су реализовали прошло готово 100 волонтера. “Конкретно ових дана у Пазару је готово 50 наших волонтера, у зависности од дана. Неки дан је то 40 и нешто, неки дан је то ближе броју од 50, али укупно је у Новом Пазару је било више од наших 50 волонтера. У сваком граду у ком смо до сада радили, на сваком месту је постојао неко од младих људи који је желео да се укључи. Тако и данас у Новом Пазару, тако је било на прошлом пројекту”.

У оваквим акцијама важно је добро познавати терен, екипу Хуманитарне организације „Колевка“ кроз Голију су водили чланови Горске службе спасавања који редовно обилазе ове крајеве.

“Ја сам се обрадовао када су ме позвали, када су желели да узму моје спискове свих тих људи које ми иначе обилазимо. Хвалим у име свих тих људи које смо данас обишли, које ћемо обилазити наредних дана. Драго ми је да људи виде у каквим условима људи овде живе и надам се да ће овакве акције да се понове и да ће многе организације да се јаве да понове овакав пројекат као што ради Колевка”, наглашава Бошко Михаиловић, из Горске службе спасавања Србије.

Током 5 дана боравка у Новом Пазару, чланови Хуманитарне организације “Колевка” посетили су више од 400 социјално угрожених породица.

"Жалимо због броја пријављених неправилности и инцидената током избора, неравноправних услова за учеснике, и констатујемо са забринутошћу извештаје о чиновима насиља над независним посматрачима, грађанима, представницима политичких странака и медијским радницима", наводи се у саопштењу.

Из ЕУ позивају надлежне органе да обезбеде брзо и транспарентно поступање и да починиоце позову на одговорност.

Истовремено, истиче се да је висока излазност показатељ активног учешћа грађана, али се подсећа да је обавеза државе да обезбеди услове без притисака и застрашивања.

"Подсећамо да је дужност државе да заштити грађане од насиља, да гарантује одговарајуће услове како би грађански посматрачи могли да обављају своје активности у окружењу без притисака и застрашивања, и осигура безбедност новинара у контексту избора", наводи се у саопштењу.

Европска унија указује да изборни процес захтева додатна унапређења и реформе, уз подсећање на потребу пуне примене препорука ОЕБС/ОДИХР-а и Савета Европе.

"Позивамо на инклузиван процес који укључује све релевантне актере како би се унапредио рад на пуној примени препорука ОЕБС/ОДИХР-а и Савета Европе", истиче се у саопштењу.

У Делегацији ЕУ наглашавају да ће наставити да прате развој догађаја у вези са изборним реформама, као и будуће изборне процесе, уз оцену да је функционисање демократских институција Србије кључно за њен пут ка чланству у Европској унији.

Италијанске власти, међутим, нису претходно добиле захтев америчке стране, нити су војни врх и надлежне институције били консултовани, како то предвиђају билатерални споразуми између две земље.

План лета је италијанској страни достављен тек када су авиони већ били у ваздуху.

Након хитних провера које је спровео Генералштаб ратног ваздухопловства, утврђено је да се не ради о редовним логистичким или рутинским летовима.

Због тога операција није могла аутоматски да буде обухваћена постојећим споразумима између Италије и САД.

Поштовање процедура

Министар одбране Гвидо Кросето је раније у парламенту више пута истицао да свака операција која не спада у оквир важећих уговора мора да прође процедуру одобрења у парламенту. У складу с тим ставом, одлучено је да се америчким летелицама забрани слетање.

Додатни разлог за одбијање било је и такозвано caveat ограничење, према којем такве летелице не могу да користе базу без изричитог одобрења, осим у ванредним ситуацијама.

Према директном налогу министра, Портолано је обавестио америчку команду да авионима неће бити дозвољено слетање у Сигонелу, управо због изостанка претходне ауторизације и консултација са италијанском страном.

Одлука је одмах отворила питање могућих дипломатских последица, уз подсећање на кризу из 1985. године, када је Сигонела била поприште озбиљног спора између Италије и САД током владе Бетина Краксија и мандата председника Роналда Регана.

Према изворима из италијанске владе, инцидент се догодио у ноћи између петка, 27. марта, и суботе. Исти извори наводе да за сада није било званичне реакције нити протеста америчке администрације.

Бурне реакције

Вест о забрани коришћења базе Сигонела изазвала је брзе реакције на италијанској политичкој сцени.

Посланик Демократске партије Ентони Барбагало затражио је хитно обраћање владе у парламенту, оцењујући да је неопходно да јавност и посланици добију јасно објашњење о томе шта се догодило.

Представник Алијансе зелених и левице Анђело Бонели оценио је да је одлука "била дужност државе", јер су међународни споразуми морали бити испоштовани. Ипак, упозорио је да се не сме занемарити шири контекст, подсећајући да из Сигонеле редовно полећу дронови за надзор, као и да се из других италијанских база транспортује војна опрема ка кризним подручјима.

Лидер странке Азионе Карло Календа подржао је потез министра Кросета, наводећи да влада није могла другачије да поступи без претходног одобрења парламента.

Слично је реаговао и председник Покрета пет звездица Ђузепе Конте, који је одлуку описао као обавезу која произлази из италијанског Устава. Конте је истовремено затражио да влада оде корак даље и ускрати и логистичку подршку операцијама које, према његовој оцени, крше међународно право.

Одлука о Сигонели, осим војног значаја, добила је и снажну политичку и дипломатску димензију, поново отварајући питање степена аутономије Италије у одлучивању о коришћењу војних база на својој територији.

Виши суд у Нишу је иницијално одбио оптужни предлог Вишег јавног тужилаштва, али је Апелациони суд ту одлуку поништио, па се Арсену Милосављевићу ипак суди за кривично дело из члана 344а Кривичног законика.

Рочишту је, као оштећени, присуствовао и градоначелник Ниша Драгослав Павловић, кога су окупљени студенти у блокади испред суда испратили звиждуцима.

Пре годину дана, 21. марта, у Официрском дому у Нишу одржан је скуп СНС, после којег су напредњаци гађани јајима на улицама града.

Постдипломске студије завршио је 1964. на Вишој школи политичких наука, где је 1968. године одбранио докторску дисертацију "Савез комуниста у самоуправљању".

Од 1961. године радио је на Факултету политичких наука, где је био асистент, предавач, доцент, ванредни и редовни професор Политичке социологије, шеф катедре и декан од 1985. до 1987. године. Био је и председник Савета Филозофског факултета.

Постао је члан Комунистичке партије Југославије 1950. године. Био је посланик Савезне скупштине СФРЈ од 1968. до 1974, а потом је обављао више високих функција у Савезу комуниста Србије, Савезу комуниста Југославије и Социјалистичкој партији Србије.

Био је амбасадор СР Југославије у Бугарској од 1993. до 1998. и у Аустрији од 1999. до 2000. године.

Смиљковић је објавио више од 20 књига и 200 научних радова из области политичког и самоуправног организовања и улоге Савеза комуниста. 

Нека од његових дела су "Организационо-политичка изградња Савеза комуниста Југославије", "Радничка класа – партија", "Друштвено-политичке организације у СФРЈ", "Политичка социологија", "Странке и политика", "Друштвена улога и принципи организовања Савеза синдиката", "Преломне године", "Србија у империјалним сударима", "Дипломтаски записи Београд-Беч".

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић на свом Инстаграм налогу опростио се од некадашњег професора и једаног од оснивача Социјалистичке партије Србије проф. др Радош Смиљковић.

"Последњи поздрав мом некадашњем професору и једном од оснивача Социјалистичке партије Србије проф. др Радошу Смиљковићу. Био је један од оних који ме је увео у политику, надам се да сам оправдао његова очекивања и препоруке. Почивај у миру, драги професоре!", написао је Дачић.

„Волим да плешем пошто ми се свиђа да будем у костимима, да идемо на разна такмичења, да плешем кореографије и дружим се са другарицама и свиђа ми се да тренирам плес и да идем на такмичења", каже Нађа Поучки, такмичарка из Бечеја.

Лана Дабетић Диклић, кореографкиња „Ла џет студија" из Новог Сада наводи: „Врло радо се одазивамо, јер је пун позитивне енергије, врло је подстицајно за развој младих. Плес је у Новом Саду врло популаран, има доста клубова и врло смо задовољни како су нас угостили."

Фестивал се непрекидно развија, о чему сведочи податак да је на први плесни фестивал дошло око 250, а ове године четири пута више такмичара. Жири је ове године оцењивао укупно 370 продукција.

Марина Радић, међународни плесни судија каже да је на овом фестивалу од првог, од пре 33 године. „Прво сам се такмичила, затим сам била тренер, а ево данас и судија. Јако ми је велика част и задовољство што овај фестивал овако сјајно напредује и расте, а могу да кажем да су баш са ове сцене из Кањиже многи европски и светски прваци потекли и направили касније сјајне резултате за нашу земљу", истиче Марина.

Ержебет Сајко, председница Војвођанске асоцијације модерних плесова додаје: "Сви воле да се врате у Кањижу, да се друже и пошто је плес један универзални језик, сви се разумеју, значи од Грка до словачких такмичара, сви се друже и јако су задовољни."

Фестивал плеса у Кањижи уврштен је у редован такмичарски календар светске Шоу денс асоцијације.