"Све је кренуло на један чудан, необичан начин. Са неком температуром најнормалнијом која га је пратила пар дана и онда смо ми реаговали као и докторка у Дому здравља. Прегледима крви се установило да има ту болест“, каже Дејан Бошњак, Сергејев отац.

Сергеј је до сада прошао кроз четири циклуса хемотерапије. За трансплантацију коштане сржи у Италији, која је потребна што пре, неопходно је 40 милиона динара које породица није у могућности да обезбеди.

"Пролазимо једну врло тешку борбу, са много компликација, надамо се најбољем решењу, а то је трансплантација. Одређена свота новца је уплаћена за тај први трансфер да бисмо отишли", каже Сергејев отац.

Од тренутка када се разболео, Сергејеви школски другари играју заједно, као један тим.

"Деца су кренула са свих страна, прво да сакупљају крв, требали су тромбоцити, верујте ми, лепили су свуда, на бандерама је било ручно написано 'помози Сергеју па нацртано Б+ група'", рекла је Весна Вркљан, Сергејева разредна.

"На базару смо прикупили три милиона. Сергеј је феноменалан друг, знамо се од првог разреда и увек је био ту за нас, сада смо ми ту за њега", каже Данило Чопор, Сергејев друг.

Осим слањем СМС поруке 1928 на 3030, Сергеју можете помоћи и уплатама на динарски и девизни рачун.

Од задобијених повреда возач скутера је преминуо на лицу места.

Особа која је била с њим на скутеру задобила је повреде чији се степен утврђује.

Председник Александар Вучић навео је да је веома задовољан јучерашњим састанцима са председником Европског савета Антониом Костом, као и са министром спољних послова Кине Ванг Ји.

Истакао је да очекује одговор на питање формирања војног савеза Приштине, Тиране и Загреба, нагласивши да ће Србија наставити да делује одговорно и у складу са својим националним интересима.

Указао је да је неко морао да дâ одобрење за формирање тог савеза и оценио да то представља највећу претњу по Србију.

Најавио је да ће Србија наставити да ради на убрзању евроинтеграција, водећи рачуна о заштити својих виталних и државних интереса.

Председник Србије учествује на 62. Минхенској конференцији о безбедности, која траје до 15. фебруара.

На овогодишњој конференцији учествује више од 1.000 учесника из више од 115 земаља, укључујући 60 шефова држава и влада, 100 министара спољних послова, и представника великих међународних организација, међу којима су шефови ЕУ, НАТО-а, АСЕАН-а, ОЕБС-а, Светске банке, Светске трговинске организације и бројних агенција УН.

Овај инцидент је најновији у низу сличних догађаја у последњим месецима. 

Ројтерс није могао да потврди ове информације.

Киша се очекује после подне, најпре на југозападу Србије, а крајем дана и током ноћи и у осталим крајевима, док је на високим планинама могућ снег. Дуваће слаб и умерен ветар, јужни и југоисточни, у кошавском подручју и на планинама у појачању.

У Београду ће ујутро и пре подне бити претежно сунчано, док ће постепено наоблачење у току дана, увече и током ноћи повремено условити кишу. Највиша дневна температура биће око 16 степени.

Хладније време задржаће се до средине наредне недеље када се очекује осетнији пораст температуре.

Излази се на гробља, пале свеће и тамјан, деле прилози за душе умрлих и у спомен на њих, чине добра дела. Верује се да запаљена свећа осветљава пут умрлима до следећих зимских задушница, а молитва праведнога много може помоћи душама покојника.

Тамо где није могуће изаћи на гробље, свеће за помен покојника пале се у цркви или код куће.

На гробље се обавезно износи жито, вино и свећа. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

Црно вино означава Божје милосрђе којим се лече ране греха. Свећа је символ светлости Христове.

Зимске задушнице најављују припреме за почетак Часног поста. Увек су у суботу, пред Месне покладе.

У исхрани, месо се користи још данас и сутра, а од понедељка почиње Сиропусна недеља, када употреба меса није дозвољена, већ само бели мрс. Часни пост ове године почиње 23. фебруара.

Постоје још Михољске, Митровске и Духовске или Тројичине задушнице.

Између тестова и "мушке" перспективе

Резултати показују да ученици историју најчешће везују за садржај из уџбеника и оно што се оцењује на тестовима, ретко преиспитујући избор тема и изостављене перспективе.

Испитаници истичу интересовање за контроверзне и "тамне" аспекте прошлости, као и за породичне и идентитетске наративе који су у настави недовољно заступљени, уз оцену да се историја доминантно приказује кроз мушку, војно-политичку перспективу.

Историчар Предраг Марковић оценио је да је питање шта ученици памте из историје дуго предмет истраживања и у Србији, подсећајући да се тиме годинама бави његова колегиница Ана Радаковић.

На питање шта је њега лично определило за историју, одговорио је у шаљивом тону: "Заборавио сам више него што сам знао", наглашавајући да се иза тог питања крије више сложених проблема.

Зашто да памтимо године кад chat gpt све зна?

Према његовим речима, од 2022. године поставља се нови ниво дилеме – чему инсистирање на фактографији у добу вештачке интелигенције.

"Чему чињенице када ВИ (вештачка интелигенција) све зна?", упитао је Марковић, оцењујући да је модел по којем је добар ђак онај ко репродукује бројеве и податке постао анахрон.

Ипак, упозорио је да технологија није непогрешива.

"ВИ може да превари", нагласио је Марковић, истичући да је управо зато кључно развијати критичко мишљење.

Педагошка загонетка: "Био један човек..."

Као пример значаја контекста навео је педагошку загонетку британског историчара Артура Чепмена.

"Био је један човек који је волео животиње, био вегетаријанац, градио ауто-путеве и ујединио свој народ без метка – ко је то?", упитао је Марковић, указујући да без ширег оквира ниједна чињеница није довољна за разумевање. Одговор – Адолф Хитлер – послужио је као илустрација опасности селективног представљања прошлости.

Осврћући се на одговоре ученика, Марковић је оценио да ђаци често дају "очекиване одговоре", нарочито уочи значајних датума и празника.

"Ратни злочинци су учили историју у братству и јединству"

Према његовој оцени, веза између школских уџбеника и каснијих друштвених сукоба често се преувеличава.

"Ратни злочинци су учили најкоректније уџбенике 'братства и јединства'", подсетио је Марковић, наглашавајући да утицај наставних програма није једноставан нити једносмеран.

Говорећи о улози историје у изградњи идентитета, истакао је да идентитет није једнослојан.

"Идентитет је као главица лука, има много слојева", објаснио је Марковић, упозоравајући да је наметање једне, искључиве представе о томе "шта значи бити Србин" погрешан приступ.

Подсетио је и на искуство идеолошких наметања из прошлости.

"Ми старији се сећамо марксизма, који није допринео марксистичком образовању", констатовао је Марковић.

Зашто наставници историје не стижу до ратова деведесетих

Према његовим речима, проблем наставе није само садржај већ и ограничен фонд часова.

"Они не стигну до ратова деведесетих", указао је Марковић, објашњавајући да се ученици у том периоду већ припремају за пријемне испите.

Због малог броја часова, како је навео, настава се често своди на "скелет – основни пакет информација", док за развијање аналитичких вештина недостаје време.

Иако се у јавности често покреће питање заступљености жена и мањина у настави, Марковић је оценио да се ситуација постепено мења.

"Сада има много више садржаја о женама, деци и свакодневици", навео је Марковић, указујући на изборне предмете и додатне материјале који проширују традиционални оквир политичке и војне историје.

Уџбеници - немоћни пред масовном културом

Истовремено је упозорио да утицај масовне културе може бити снажнији од школских уџбеника.

"Томпсон је утицајнији за слику прошлости хрватске младежи него њихови уџбеници, а човек је полуписмен", оценио је Марковић, истичући да емоционални набој популарне културе често надјачава академски приступ. Тај пример, како је закључо, показује колико је тешко контролисати начин на који млади формирају представе о историји.

"Хијерархија је изврнута. Марко Перковић Томпсон има већи емотивни утицај на то како млади Хрвати замишљају своју прошлост, него озбиљни и помало досадни уџбеници", закључио је историчар.

Као кључну вештину коју историја може да пружи издвојио је критички однос према изворима.

Образовање као способност постављања питања

"Ако је негде историја корисна, то је да се препозна када новине лажу", поручио је Марковић, наглашавајући да је способност постављања питања и разумевања контекста суштина образовања, још од времена старих Грка.

Говорећи о Дану државности и Сретењу, истакао је да тај датум обједињује борбу за слободу и борбу за демократију.

"Сретење је тренутак када смо били најбољи у Европи", оценио је Марковић, позивајући да се историјски догађаји посматрају у ширем европском и светском контексту, а не само кроз датуме и имена.

Компанија Укренегро саопштила је да због циљаних напада Русије на енергетску инфраструктуру, потрошачи у Одеској, Николајевској, Дњепропетровској, Запорошкој, Харковској и Доњецкој области.

Украјинске власти навеле су да су четири особе погинуле а осам рањено у ваздушним ударима руских снага у Краматорску у Доњецкој области и Одеси.

Са друге стране, начелник Белгородске области објавио је да су у украјинском ракетном нападу на истоимени град и центар тог региона погинула два и рањена још три цивила.

Украјински Володимир Зеленски посетио је са немачким министром одбране Борисом Писторијусом заједнички украјинско-немачки погон за производњу дронова на југу Немачке.

"Тренутно говоримо о обиму од 10.000 дронова годишње, али нема ограничења у расту", нагласио је Писторијус, прецизирајући да је реч о беспилотним летелицама "Линза", који се већ производе у Украјини и користе на бојном пољу.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да ће се следећа рунда преговора између делегација Русије, САД и Украјине биће одржана 17. и 18. фебруара у Женеви, што су касније потврдили и из Кијева.

Амерички председник Доналд Трамп упозорио је Володимира Зеленског да ће пропустити прилику за мир ако се "не покрене“.

"Русија жели да постигне договор, а Зеленски ће морати да се покрене. У супротном ће пропустити сјајну прилику“, рекао је Трамп новинарима у Белој кући.

Француски председник Емануел Макрон рекао је на на Минхенској безбедносној конференцији да ће западне земље и даље морати да се носе са "агресивном Русијом“ и кадс се заврши рат у Украјини.

Макрон је додао да одговор на окончање рата не значи попуштање руским захтевима, већ повећање притиска на Москву.

Рођен је у селу Кампсади у Фригији од сиромашних родитеља. У детињству чувао је гуске, а према предању могао је да исцељује и људе и стоку, али и "изгони зле духове".

Предање каже да је излечио ћерку римског цара Гордијана. Цар је богато наградио Трифуна, али дарове које је добио разделио је сиромашнима и вратио се чувању гусака.

Када је на римски престо дошао цар Декије, почели су прогони хришћана, страдање и мучење. Свети Трифун је прво био мучен, али је по предању сва мучења поднео са великом радошћу говорећи: "О, кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!"

Зато су га мучитељи посекли мачем 250. године, када је светац имао само 18 година.

Сахрањен је у Кампсади где је и рођен. Не зна се тачно када, али мошти Светог Трифуна су из Кампсаде пренете у Цариград.

Одатле је глава Светог Трифуна донета у Котор, у Цркву Светог Трифуна.

Изреке и обичаји на данашњи дан

Свети Трифун је омиљен светац међу Србима.

Каже се: "На Тришиндан ведро, биће суше" или: "Пашће киша ο Триши, биће родно".

Највише га славе виноградари. Одлази се данас у винограде, орезује и вином залива по који чокот.

Верује се да се овим празником завршава зима. Почиње период од четири дана који се зову Тривунци.

Валентиново или Дан заљубљених

Четрнаести фебруар у свету се прославља као Дан заљубљених или Валентиново. Постоји више легенди о настанку овог празника, али се зна да потиче још из времена старих Римљана.

По најчешћој верзији, назван је по свештенику Валентину из трећег века нове ере, који је, упркос забрани, тајно венчавао заљубљене парове.

Погубљен је 269. године одсецањем главе у доба кад је Римским царством владао цар Клаудије Други.

Верује се да је погубљен јер је Клаудије сматрао да су неожењени мушкарци бољи војници и није желео да се они жене док трају ратови, док се бискуп Валентин противио томе и организовао тајна венчања за која је Клаудије сазнао. Због тога је бачен у тамницу и смртно кажњен 14. фебруара.

"У тешкој саобраћајној несрећи вечерас у околини Београда живот је изгубила једна од наших најбољих тенисерки у историји Србије и некадашњи селектор репрезентације Татјана Јечменица. Последњи поздрав драгој пријатељици и саборцу, неочекивано и прерано", написао је Дачић у објави на Инстаграму.

Саобраћајна несрећа се догодила вечерас у 20.54, на обилазници код петље "Орловача", када су се сударили путничко и теретно возило. Један путник извучен из аутомобила у свесном стању, док је друга особа преминула током акције извлачења, сазнаје Радио-телевизија Србије.

Ватрогасци из Кошутњака, Железника и Раковице села стигли су на лице места у 21.16.

Јечменица је рођена 4. јула 1978. године у Новом Саду и током каријере била је професионална тенисерка и селекторка Фед куп репрезентације Србије, као и Заједнице Србије и Црне Горе.

Најбољи пласман на ВТА листи био јој је 72. место, а током каријере освојила је шест ИТФ турнира.

РТЦГ наводи да им је речено да полиција спроводи појачане активности на територији которске општине.

Како им је саопштено, у току су рације, претреси и појачане контроле. На мети су чланови организованих криминалних група, као и осуђене и особе за којима се трага.

Вијести преносе да су полицајци претресли виле и куће и један од ексклузивних ресторана у насељу Мирац.

Блокиран је и пут преко Тројица.

Приведено седам особа

Управа полиције Црне Горе саопштила је да су службеници Сектора за борбу против криминала и Посебне јединице полиције на подручју Котора спроводе циљане контроле, рације, прегледе лица, угоститељских објеката и возила, са посебним фокусом на чланове организованих криминалних група, оперативно интересантна лица, осуђена и лица која се потражују на националном и међународном нивоу.

Наводи се да је током спроведених контрола, седам особа, чланова чланова криминалне групе, приведено у которску полицију – В. О. А. Ђ., М. Ц., Л. Г., П. М., Ж.М. и Н.З.

Од В. О. из Бара је ради даљих провера одузето више путничких моторних возила.

Полиција је прекјуче упала у кућу коју користе одбегли вођа "кавачког клана" Радоје Звицер и његова супруга Тамара у которском насељу Кавач, али и у више објеката које користе други чланови те криминалне организације.

У акцији су пронађени и привремено одузети скупоцени аутомобили, новац, средства комуникације и техничка опрема.

"Пре десет година у сарадњи са, пре свега представницима Европске уније, дигитализација је спроведена из минуса или од нуле, сада су ово нека нова времена, нови изазови и коначно наша су очекивања као грађана већа. Логично је и обавеза свих нас који се налазимо на најодговорнијим функцијама да то некако и пратимо", каже министарка.

Каже да је приоритет смањити јаз између великих градова или градских општина и неких малих неразвијених девастираних општина не постоји. Наводи да је први корак до финалне дигитализације обједињавање државног система и претварање у "дигитални новчаник", како га зову у Грчкој.

"То ће олакшати функционисање људи до крајње границе јер подразумева све услуге, укључујући и апликацију здравственог система која ће чак грађане опомињати и на то када имају контролни преглед или када би требало да занове своју терапију код лекара опште праксе", истиче министарка.

Наредни корак биће формирање мобилних јединствених управних места, замишљених као специјализовано возило које ће бити опремљено тако да све услуге може да пружи грађанима у најудаљенијим срединама, објаснила је министарка.

Осврнула се на недавно завршен позив за пријаву за упис бесправних објеката на основу Закона "Свој на своме" на који је стигло готово два и по милиона пријава.

Министарка за државну управу и локалну самоуправу истиче за Радио Београд да је онлајн апликација током читавог периода пријаве радила беспрекорно и да је сада највећи део посла на службеницима у јавној управи.

"Ја верујем да смо спремни да одговоримо на тај изазов. Финална верзија која подразумева решења за све грађане и решења по свим захтевима тражи велики број људи. Ми смо изменили Закон о државним службеницима у два наврата. Последња измена у јануару се управо тицала управо тога да скратимо процес око пријема људи због повећаног обима посла. Сам конкурсни процес у Србији је још увек спор, али наш нови задатак као министарства јесте да до пролећа и пролећног заседања релаксирамо тај пријемни процес, а да притом не нанесемо штету и заиста бирамо професионалце. То све треба увезати у један закон и направити искорак који ће бити на опште добро", наводи министарка.

У јавности се често полемише о дометима новоформиране Комисије за ревизију бирачког списка. На замерке о неажурности и тачности бирачког списка, Пауновићева одговара да и ако постоје грешке, нема недостатака који би могли да доведу до било каквог урушавања квалитета или исправности изборног процеса.

"Ми смо недавно, мислим у новембру, донели закон о дигитализацији Матичних књига и то ће драстично унапредити поступак ажурирања списка. Да се разумемо у потпуности, у овом тренутку то матичари раде пешке. И ту људски фактор уме да омаши. Сигурно да се поткраду грешке које кажу да има преминулих уписаних у бирачки списак, али је сигурно да је тај број јако мали, и да ни на који начин, али заиста ни на који начин, не утиче на крајњи изборни резултат, шта год да се дешавало", наглашава министарка.

Она истиче да Закон о јединственом бирачком списку и Комисија за ревизију постоје искључиво и само у Србији.

Комисија има девет месеци да уради прву ревизију, министартсво им стоји на располагању, укључен је и повереник, сви су потпуно спремни да приступе обимном послу, закључила је министарка.

Идеја је да "Сајбер дистрик" повеже све који се баве сајбер безбедношћу у земљи, од етичких хакера и стартапова, преко универзитета и истраживача, до државних институција и међународних партнера.

Владимир Радовановић из "Хаба 201" објашњава у којим секторима сајбер безбедност може да буде имплементирана.

"Ми се трудимо дак ао партнер организација Сајбер дистрикта, креирамо једну специјализовану зону у којој ћемо омогућити промоцију и популаризацију сајбер безбедности, њеног унапређења и имплементацију у јавни сектор, привреду и друштво у целини", истакао је Радовановић.

Александар Милинковић из Канцеларије за ИТ и еУправу истакао је да су уочили да може да постоји нека промена или унапређење да желе да помогну домаћим стартаповима и да раде на едукацији.

Инвестиције и знање за јачи ИТ сектор

Искуства на почетку рада дистрикта поделио је и светски познати ИТ стручњак који је градио израелски стартап екосистем. Наглашава да земље које на време изграде сопствене иновационе хабове не само да јачају сајбер безбедност, већ стварају и снажан извозни потенцијал у једној од најбрже растућих индустрија на свету.

Стартап инвеститор Удри Адони рекао је да су инвестиције важне, али и да здрав систем подразумева вишеслојна финансијска улагања како би компаније могле да расту без притиска да одмах буду профитабилне, већ да у почетку освоје тржишни удео, а тек потом пређу у фазу одрживе профитабилности.

"Рекао бих да постоји шест главних стубова – људи, улагања, односно капитал који се улаже у те таленте, присуство мултинационалних компанија, подршка државе, академска заједница и предузетничка култура", навео је Адони. 

Сајбер дистрикт настао је у сарадњи државе, Програма УН за развој и партнера из технолошке заједнице.

Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу, најавио је изградњу два нова дата центра. 

"Хвалимо се дата центрима у Београду и Крагујевцу, а јављају се приватни инвеститори који желе да раде нове дата центре. Спремамо и 'План 2030' и предлажемо Влади Србије проширење постојећих дата центара и изградњу нова два, у Нишу и Новом Саду", наглашава Јовановић.

Истиче и да је ово један од кључних потеза државе, да успостави национални и регионални иновациони сајбер хаб.

Први догађаји у Дистрикту почињу већ наредне недеље када ће се више од 50 тимова и 150 инжењера такмичити у развоју сајбер технолошких решења.

"Србији је потребна већа количина електричне енергије за привреду, развој дата центара и вештачке интелигенције, а енергетски систем захтева додатне инвестиције, као и нове изворе енергије, производне капацитете и улагања у мрежу", наводи се у саопштењу министарства рударства и енергетике.

Министарска је истакла да је приоритет доношење одговорних одлука које ће обезбедити стабилност у деценијама које долазе, у складу са усвојеном Стратегијом развоја енергетике до 2040. и са пројекцијама до 2050. године.

Ђедовић Хандановић је указала да "смо укидањем закона о забрани изградње нуклеарних електрана отворили врата да разматрамо нуклеарну енергију као потенцијални извор базне енергије у процесу декарбонизације, а тренутно се налазимо у првој фази развоја нуклеарног програма".

"Прелиминарна студија о мирнодопској употреби нуклеарне енергије је завршена у сарадњи са ЕДФ и заинтересовани смо да је наставимо", истакла је Ђедовић Хандановић.

Представници ЕДФ рекли су да је у оквиру прелиминарне студије, која је израђена у сарадњи са српским стручњацима, идентификовано 19 кључних корака према стандардима Међународне агенције за атомску енергију.

Они су истакли блиску сарадњу са Електропривредом Србије и заинтересованост да наставе сарадњу на размени знања, експерата и јачању кадровских капацитета, као подршка Србији у развоју њеног нуклеарног програма.

14.02.2026. Субота: Ујутро местимично ниска облачност. Пре подне претежно сунчано, а током дана постепено наоблачење. Киша се очекује после подне, најпре на југозападу Србије, а крајем дана и током ноћи и у осталим крајевима. На високим планинама снег. Ветар слаб и умерен, јужни и југоисточни, у кошавском подручју и на планинама у појачању. Најнижа температура од 0 до 5 °С, а највиша од 12 до 17 °С.

15.02.2026. Недеља: Облачно с кишом и осетно хладније уз умерен и јак северни и северозападни ветар чији ће удари у Војводини и источној Србији достизати од 50 до 60 km/h. Киша ће локално, али краткотрајно прећи у суснежицу и снег. До вечери престанак падавина у свим регионима уз делимично разведравање са северозапада. Температура на северозападу Србије од 0 до 5 °С, у централним пределима од 5 до 10 °С, а на југу и истоку земље и до 15 °С уз осетнији пад температуре крајем дана.  

16.02.2026. Понедељак: Ујутро и пре подне мало до умерено облачно са сунчаним интервалима уз слаб јутарњи мраз. У другом делу дана пролазно наоблачење са слабим мешовитим падавинама – кишом и снегом. Ветар слаб и умерен, променљивог смера. Најнижа температура од -5 до 3 °С, а највиша од 4 до 11 °С.

17.02.2026. Уторак: На југозападу, југу и југоистоку Србије облачно са интензивнијим снегом уз стварање снежног покривача висине од 10 до 25 cm и у нижим пределима. У осталим крајевима мешовите падавине /(киша и снег) у мањој количини.  Ветар слаб и умерен, после подне повремено јак, северозападни. Најнижа температура од -2 до 2 °С, а највиша од 0 °С на југу до 7 °С на северу Србије. Упозорење: Формирање/повећање снежног покривача ≥10cm за 12 h, вероватноћа 60%.

На овогодишњој конференцији биће више од 1.000 учесника из више од 115 земаља, укључујући 60 шефова држава и влада, 100 министара спољних послова, и представника великих међународних организација, међу којима су шефови ЕУ, НАТО-а, АСЕАН-а, ОЕБС-а, Светске банке, Светске трговинске организације и бројних агенција УН.

"Просечна кирија у Бриселу је више од 900 евра. То значи да је потребно просечно издвојити најмање трећину прихода за становање, а за најсиромашније категорије и до 50 или чак 70 одсто прихода", каже Карол Думонт из бриселске Асоцијације за право на становање.

Социјални стан се чека и до 15 година

Око 60 хиљада људи у Бриселу налази се на листи чекања за социјални стан, а то чекање може да траје и до 15 година.

Раст станарина, недостатак социјалних станова и све већи притисак на младе и породице са нижим примањима постали су економско и политичко питање на нивоу Европске уније.

Петнаест градоначелника великих европских градова, међу којима су били представници Рима, Барселоне, Париза и других, покуцало је на врата Брисела прошлог октобра. Поручили су да криза становања не може да се реши само национално или локално, већ да су потребни европски фондови, нови законски оквири и облици сарадње.

Иако је становање надлежност земаља чланица, Европска комисија први пут има комесара задуженог за стамбену политику, док је Европски парламент формирао посебан одбор посвећен овом проблему.

Први европски план за приступачно становање

Комисија је недавно представила и први европски план за приступачно становање. Може ли Брисел заиста да реши кризу становања у различитим земљама чланицама?

У многим европским земљама, млади људи који желе да се осамостале све чешће се одлучују за заједничко становање, чак и ако имају сопствене приходе. У центру Брисела, три запослене девојке, Мари, Луиз и Клер деле стан и месечну кирију од 1.600 евра.

"Дељење стана нам се наравно исплати, као и чињеница да је уговор о закупу само на годину дана. То нам даје флексибилност, што је важно у нашим годинама, кад су честе промене. Можемо увек лако да одлучимо да ли остајемо у стану или не", каже Клер Нејринк.

Цене расту 20 одсто брже од инфлације

Карол Думонт из Асоцијација за право на становање наводи да су кирије од 2010. до 2020. године у Бриселу расле и до 20 одсто брже од инфлације.

"Тај тренд се наставља, пре свега зато што се станоградња види као облик инвестиција, које морају да буду рентабилне и донесу профит. Зато проблем није толико да ли се гради довољно станова, већ какви су ти станови и ко може себи да их приушти", наводи Думонт.

Инфлација, спекулативне инвестиције у градњу и некретнине, краткорочно издавање туристима на платформама као што је Ер-Би-ен-Би, све то је драстично поскупело становање. У великим туристичким центрима, од Барселоне до Амстердама и других градова, то је довело до великих протеста грађана и захтева да се ограничи или забрани краткорочно изнајмљивање станова туристима.

Ката Туто, из Европског комитета региона сматра да је европско заједничко тржиште разлог због којег се криза становања не може решавати изоловано, од земље до земље.

"Криза становања је и проблем јединственог европског тржишта. Мобилност сутудената, туриста и грађана унутар ЕУ такође утиче на становање. Капитал је глобалан, инвестиције су прекограничне, а градови сами немају алате да се носе са тим притиском. Зато је потребна европска акција", истиче Туто.

Преусмеравање европских фондова

Основна идеја плана за приступачно становање Европске комисије јесте да покуша да уклони кључне препреке које данас спречавају градове и државе чланице да граде и реновирају више приступачних станова. План нуди преусмеравање постојећих европскх фондова и измену законског оквира о државној помоћи како би градови могли лакше и више да улажу у социјално становање.

За Ирене Тинагли, председницу Одбора за становање Европског парламента, промена процедура није довољна – потребно је обезбедити већа финансијска средства.

"Ово више није само социјално питање. Недостатак приступачног становања утиче на конкурентност Европе, мобилност радника и студената. ЕУ може да помогне кроз финансијске инструменте, грантове и зајмове, али потребна су и већа јавна улагања", сматра Тинагли.

Слично мисле и европски градоначелници, који су предложили оснивање европског фонда за становање, по узору на програм опоравка од ковида NextGenerationEU, који би мобилисао велике инвестиције од око 300 милијарди евра годишње.

Кључна дебата о томе тек предстоји – посебно у оквиру преговора о будућем вишегодишњем заједничком буџету ЕУ.

Брисел покушава да створи финансијски и регулаторни оквир у којем ће државе и градови моћи да обезбеде станове које грађани могу да приуште — уз отворено питање да ли ће за то бити довољно новца и политичке воље.

Tekst i prilog proizvedeni su uz podršku programa Innovation. Media. Minds: EU podrška javnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu kojeg sprovodi Goethe-Institut u ime Evropske komisije, u saradnji sa Dojče vele Akademijom. Sadržaj ovog teksta isključiva je odgovornost autora i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Предвиђено је да изношење завршних речи у овом поступку буде окончано 18. фебруара, када ће бити одговори страна у поступку и изјаве оптужених.

Пресуда треба да буде донета у року од 90 дана од завршетка доказног поступка, а ако је због околности потребно додатно време, тај рок може бити продужен за још 60 дана.

Изношење завршних речи почело је у понедељак, а Специјализовано тужилаштво затражило је казну од по 45 година затвора за сву четворицу оптужених по свих 10 тачака оптужнице за ратне злочине и злочине против човечности.

Представници тужилаштва су нагласили да су оптужени имали снажну колективну улогу као кључни чланови главног штаба тзв. ОВК, да је постојао њихов умишљај, да су имали сазнања о кривичним делима и вршили ефективну контролу на терену и да је сваки од оптужених дао значајан допринос остваривању удруженог злочиначког подухвата.

За шта се терете вође тзв. ОВК

Бивше вође тзв. ОВК терете се по основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака оптужнице за злочине против човечности и у четири тачке за ратне злочине.

У оптужници се наводи да су кривична дела за која су оптужени вршена најкасније од марта 1998. па до краја септембра 1999. године на више од 40 места широм Косова и Метохије, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020. године, а суђење је почело у априлу 2023. године.

Тзв. ОВК је током 1998. и 1999. године извршила бројне злочине, убиства и отмице над припадницима војске и полиције тадашње Југославије, Србима и другим неалбанцима, као и Албанцима који нису прихватили да буду њени припадници или помагачи.

Ово је један од закључака који је одбор усвојио а односе се на стање у сточарству, посебно на производњу млека и тов. Закључком везаним за јунице првотелке, усвојено је да се у правилнику укине лимит од 20 грла и да се све првотелке исплате.

Усвојен је и закључак по коме би пољопривредницима требало да се исплати по 18.000 динара по хектару пре сетве, без рачуна за који је шеф кабинета у Министарству пољопривреде Марко Сарановац рекао да ће бити прихваћен.

Ристичевић је навео да ће закључке у току сутрашњег дана доставити премијеру Ђуру Мацуту и Влади Србије.

Расправа о протестима млекара

Усвајању закључака претходила је двочасовна, на моменте жустра расправа која је у највећој мери била посвећена актуелним протестима млекара у Србији а у којој су представници владајуће већине и опозициони посланици имали другачије ставове.

Посланик Српске напредне странке Драган Јовановић, истакао је да не би требало уводити прелевмане и да то на крају не би донело ништа добро. Навео је и да верује да ће у наредном периоду ситуација са откупом млека бити побољшана и указао да би требало да се подстакне потрошња млека у Србији и нађе начин да се више помогне произвођачима, посебно малим.

Посланици опозиције наводили су да је откупна цена млека у Србији премала и да се у земљу увози превише хране сумњивог квалитета, што би, како су истакли, морало да се обустави.

Посланик Странке слободе и правде Мирослав Алексић изнео је да млекари који протествују имају три захтева а то су заштита домаћег тржишта млека и меса кроз увођење прелевмана, враћање цене млека и меса на ниво пре драстичног смањења и да им се омогући загарантован откуп млека с обзиром на чињеницу да је, како је рекао, један број млекара престао да узима млеко од појединих произвођача који имају проблем да га уопште продају по било којој цени.

Одбор је усвојио и информацију о раду Министарства пољопривреде од 1.октобра до краја децембра прошле године, када је министарство према речима Марка Сарановца између осталог било усмерено на редовност исплате подстицаја, стабилност буџета као и сарадњу с пољопривредним произвођачима.

Име је добио по Манабендри Роју (1887–1954), једном од оснивача Комунистичке партије Индије и истакнутој личности Коминтерне. Године 1938, Ројев и Жоресов отац је оптужен за контрареволуционарну делатност и репресиран. Умро је 1941. у логору за принудни рад на Колими.

Године 1943, Рој Медведев је завршио средњу школу као ванредни студент и позван је у војску. Служио је у Закавкаском војном округу (1943–1946). После рата, дипломирао је 1951. на филозофском факултет Лењинградског државног универзитета, који је године.

Од 1951. до 1954. године радио је као учитељ у Свердловској области, а затим као директор школе у Лењинградској области. Године 1958. стекао је докторат педагошких наука, након чега је радио у Државној издавачкој кући за педагошку литературу и Академији педагошких наука СССР-а.

Путинов биограф

Током више од пола века јавног и научног рада објавио је више од 40 књига, оставивши дубок траг у руској и светској историографији. Посебно су запажене његове политичке биографије и анализе савремене руске историје.

Међу личностима о којима је писао налазе се руски председник Владимир Путин, као и некадашњи совјетски лидери Никита Хрушчов, Леонид Брежњев и Јуриј Андропов, затим први председник Руске Федерације Борис Јељцин, као и књижевник Михаил Шолохов, нобеловац Александар Солжењицин, физичар и дисидент Андреј Сахаров, бивши председник Казахстана Нурсултан Назарбајев и белоруски лидер Александар Лукашенко.

Од 2000. године Медведев се посебно посветио проучавању политичке каријере Владимира Путина, објавивши више од двадесет књига о њему. Његово најновије дело објављено је 2025. године, чиме је заокружен низ публикација које су пратиле трансформацију Русије у постсовјетском периоду.