Из овог Вишег суда у Новом Саду наводе да је веће нашло да нема довољно доказа за оправдану сумњу да су они извршили кривична дела која су предмет оптужбе.

Веће је донело одлуку и да се потврди оптужница Вишег јавног тужилаштва у односу на окривљене Небојшу Шурлана, Слободана Наумовића, Милана Јелкића, Љиљану Милић Марковић, Јасну Стојиљковић Милић, Зорицу Славковић Марјановић и Душана Јанковића.

У образложењу на 12 куцаних страница суд између осталог наводи и да је Више јавно тужилаштво у Новом Саду 30.12.2024. године, "након само 38 дана истраге", подигло оптужницу, која је наредбом овог суда из марта ове године враћена и којом је наложено Вишем јавном тужилаштву да допуни истрагу у складу са наводима суда на које околности је потребно боље разјашњење ствари.

Више јавно тужилаштво је дана 16.09.2025. године поново подигло оптужницу.

"Заједничко, готово свим одговорима на оптужницу, је констатација да је тужилаштво само технички спровело допуну истраге, прикупљајући доказе и испитујући сведоке и вештаке на које им је суд у наредби за допуну истражног поступка указао, као и на околности на које им је суд у том решењу указао, без да је након тога анализирало резултате добијене у допуни истраге и применило то у новој оптужници", наводи суд у саопштењу.

У односу на остале окривљене суд је нашао да постоји довољно доказа за оправдану сумњу да су извршили кривична дела која су предмет оптужбе.

"Да ли ће у томе успети, видећемо. Ми им наравно желимо срећу и ту смо да саслушамо, да чујемо и да схватимо који су рокови пред нама да би успели да обезбедимо довољно евродизела и бензина и свих енергената који су нам потребни да би имали стабилно и сигурно снабдевање наших грађана и наше државе", рекла је ресорна министарка.

Истакла је да Србија мора осигурати своју енергетску сигурност и безбедност и да очекује у недељама које су пред нама и коначно разрешење овог питања.

Навела је да се нада да ће оно бити такво да ћемо успети да будемо фер и лојални партнери, они који показују да било који инвеститор који долази у ову земљу може да се осећа сигурно.

"Нећемо бити део оних земаља које су отимале нечију имовину, већ ћемо се понашати одговорно и доносити такве одлуке које ће пре свега заштитити нас и наше интересе, али онда и заштитити инвеститоре у нашој земљи", додала је министарка.

"Прворазредно безбедносно питање снабдевање енергентима"

Оценила је да снабдевање енергентима прворазредно безбедносно питање, јер омогућава остваривање других националних интереса и да је енергетска безбедност заправо кључно питање националне безбедности.

"Тако је и са нашом земљом. У времену глобалних заоштравања, криза и престројавања, геополитички пулс се најбоље опипава управо на енергетским питањима. Нема области која тренутно показује боље како се померају геополитички односи, снаге, пријатељства, интереси, али и одмеравање будућих снага него што је то поље енергетике. То се види наравно и на примеру наше земље, која је не својом кривицом доведена у веома тешку ситуацију, а то је да два и по месеца заправо скоро немамо снабдевање сировом нафтом због америчких санкција руској компанији која управља одређеним асетима у нашој земљи", закључила је Ђедовић Хандановићева.

"Међутим, то је привид утицаја јер резултати, нарочито на основном нивоу, где је највећи број јавних тужилаца гласао против њеног кандидата, показују да је изгубила легитимитет струке", навео је Стефановић, говорећи о исходу гласања за чланове Високог савета тужилаштва.

Тврди да је од "укупног броја јавних тужилаца који су на основном нивоу гласали – њих 424 – за Јовану Комненовић, кандидата блиског струји Доловац, гласало 123 јавна тужиоца.

"Сви остали кандидати, међу којима се посебно издвајају и садашњи чланови ВСТ Предраг Миловановић и Борис Павловић, као и Никола Стојановић, освојили су 301 глас. На овај начин јавни тужиоци су послали поруку да се не слажу са начином на који Доловац руководи јавним тужилаштвом", истакао је Стефановић.

Када је реч о нивоима виших јавних тужилаштава, указао је да је, како тврди, кандидат близак Загорки Доловац, Борис Мајлат, узео већи број гласова од противкандидата Николе Ускоковића само у новосадској апелацији, док је Ускоковић победио у свим осталим.

"У нишкој апелацији, према прелиминарним резултатима, Усковић је добио 27 гласова, а Мајлат осам, у београдској је за Ускоковића гласало 45 јавних тужилаца, а за Мајлата 42, док је у крагујевачкој апелацији Ускоковић добио 23 гласа, наспрам Мајлата који је добио 21 глас", навео је главни јавни тужилац ВЈТ у Београду.

Сматра да је због "такозваног изборног инжињеринга, повећањем броја изабраних јавних тужилаца у новосадској апелацији у односу на све остале апелације, Мајлат у новосадској апелацији добио 38 гласова, наспрам Ускоковића који је добио 10 гласова".

"Укупан број гласова против кандидата блиских Доловац, само са нивоа основних и виших јавних тужилаштва, од 406 гласова већ довољно показује да је више од половине јавних тужилаца против Доловац", нагласио је Стефановић.

Што се тиче избора кандидата са нивоа апелационих и специјализованих тужилаштава, као и јединог кандидата испред Врховног јавног тужилаштва, Стефановић је навео да су "ти резултати били очекивани". Међутим, указао је на "лош изборни систем који је успостављен приликом уставних реформи", а на шта је, како је истакао, упозоравала и Венецијанска комисија.

"Загорка Доловац као врховни јавни тужилац је већ по функцији члан ВСТ и представник Врховног јавног тужилаштва, а свега 13 тужилаца из Врховног јавног тужилаштва (од укупно 762 у целој држави) има право да бира још једног свог представника у ВСТ. Тиме су избори постављени тако да 13 јавних тужилаца из Врховног јавног тужилаштва има два гласа у Савету, исто као и 488 јавних тужилаца из основних јавних тужилаштава", указао је Стефановић.

Подвукао је да је Венецијанска комисија пре усвајања уставних амандмана указивала на неопходност да се укине изборна јединица у Врховном јавном тужилаштву "управо зато што је врховни јавни тужилац већ члан ВСТ по функцији, али да то није учињено".

"Али ово су прелиминарни резултати – треба да видимо да ли ће бити неких приговора и да сачекамо коначне резултате", навео је Стефановић напомињући да и "даље сматра да су за стање у правосуђу најодговорнији Загорка Доловац и председник ВСТ Бранко Стаменковић".

Када је реч о члану који се бира из редова тужилаца виших јавних тужилаштава (ВЈТ), тужилац Вишег јавног тужилаштва у Шапцу Борис Мајлат добио је 48,44 одсто гласова, а тужилац београдског Вишег јавног тужилаштва Никола Ускоковић 46,67 одсто гласова.

Из редова тужилаца основних јавних тужилаштава (ОЈТ) бирају се два члана ВСТ. Тужилац Другог ОЈТ Предраг Миловановић добио је 32,34 одсто гласова, тужитељка Првог ОЈТ Јована Комненовић 28,21 одсто гласова, Трећег ОЈТ Борис Павловић 27,06 одсто, а тужилац Првог ОЈТ Никола Стојановић 9,86 одсто.

Изборна комисија Високог савета тужилаштва доставила је Савету записник о утврђивању резултата избора који је усвојен једногласно. Коначни резултати избора ће бити проглашени, како се наводи, у законом предвиђеном року.

Како је саопштено, у бирачке спискове била су уписана 762 бирача, а 740 тужилаца је искористило своје право, односно 97,11 одсто.

За кандидата на кандидационој листи Врховног јавног тужилаштва гласало је укупно 12 бирача или 92,31 одсто, за кандидате на кандидационој листи Апелационих јавних тужилаштава, тужилаштава за организовани криминал и за ратне злочине 67 бирача или 98,53 одсто, за кандидате на кандидационој листи ВЈТ 225 бирача или 96,57 одсто, а за кандидате на кандидационој листи ОЈТ 436 бирача или 97,32 одсто.

"Свима је познато да је Јапан изузетно важан инвеститор у Србији и наша жеља је да и даље унапређујемо инвестициону сарадњу са овом земљом која је позната по примени нових технологија, изузетним стандардима, радној етици, пословној филозофији и свему оном што желимо да учимо од њих", рекла је Лазаревићева. 

Амбасадор Јапана у Србији Акира Имамура рекао је да ће уговор који је потписан донети додатну вредност и већу правну сигурност, што ће јапанским компанијама пружити уверење да су њихова имовина и улагања у Србији заштићени.

Према његовим речима овај документ допринеће и даљој промоцији заштите животне средине, циркуларне економије, као и других принципа одрживог развоја, чиме ће се обезбедити његова пуна и ефективна примена.

Имамура је додао да се очекује да уговор буде ратификован током наредне године, што ће, како је оценио, довести до повећаног интересовања јапанских инвеститора за улагања у Србију.

Одлуку четири члана Савета РЕМ-а Гордана Констатиновић признаје да не може да разуме њихову одлуку и да је веровала да ће ипак желети да се њихов глас чује.

Сматра да ипак највећу одговорност за ово има Скупштински одбор, с обзиром на то да ако мандат члановима Савета РЕМ-а престаје у новембру 2023. године, онда је најкасније у јулу 2023. године требало да буде расписан конкурс. А није га било.

"Тако да у принципу мислим да је то све једна политичка манипулација како бисмо дошли у ситуацију у којој смо се сада нашли“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Вишња Аранђеловић напомиње и да ти колективни изласци кандидата за чланове РЕМ-а у ствари подривају њихову независност.

"Одмах постављам питање. Ако се колективно излази и те акције, да ли би се онда сутра и колективно одлучивало. Чланови Савета РЕМ-а су независни, они нису делегати и нема места блоковским поделама. Сваки члан је независан и требало би тако да наступа.“

Додаје и да је важно устати у РЕМ-у и борити се изнутра, јер како да се институције јачају ако се напуштају.

Може ли РЕМ да утиче на медијску сцену у Србији

Када се говори о поправци медијске слике, прича да ће доћи један састав РЕМ-а који ће укинути медије и на тај начин поправити ситуацију је потпуно погрешно разумевање његове улоге, напомиње Аранђеловићева.

"РЕМ није никакав цензор, он није никаква медијска полиција, већ он има законом одређене ингеренције, може да изриче одређене санкције, али не може да укида медије. Тако да не стоји прича да могу да се укину неки медији који су политички непожељни једној страни.“

Међутим, представница УНС-а сматра да је у последњем циклусу избора било толико дискутабилних одлука, да се одступало од закона, као и да се манипулисало избором члана из категорије националних мањина. Четири члана су најавила да ће поднети оставке, али да су представници владајуће странке тврдили једно, а онда се после гласања у Скупштини догодило друго.

"Скупштина има легитимно право да гласа на начин на који жели, односно да да подршку, да не да подршку и да буде уздржана. И у том делу је одлука Скупштине законита, односно то што они нису пружили подршку ниједном кандидату из категорије националних мањина јесте напросто законита одлука. Са друге стране, начин на који је до те одлуке дошло је врло упитан“, сматра Константиновићева.

Шта је спорно у избору кандидата из редова националних мањина

Понављање избора члана из редова националних мањина по мишљењу Вишње Аранђеловић је било сасвим у духу закона, јер закон прописује да уколико ни један од предложених кандидата не добије потребну већину од Скупштине, да ће се поступак поновити за ту категорију.

Ипак, оставке четири члана, су по њеном мишљењу законски спорне, али са аспекта целокупног поступка који је претходио, нису.

"Заиста донекле могу да их разумем, али ја лично не бих то урадила“, истиче Аранђеловићева.

Када је реч о кандидатима из националних мањина, споран је био Иштван Боџони. Он је оспорен, иако је човек из струке који је цео живот провео у медијима и водио велику медијску кућу са око 200 запослених, напомиње Аранђеловићева.

"Он је оспорен зато што се сматрало да ће Иштван Боџони да гласа онако како би власт желела. Дакле, он је стручњак, а био је споран и унапред дисквалификован као неко ко ће гласати онако како би властима одговарало.“

Какав РЕМ можемо да очекујемо

Гордана Константиновић не зна да ли ћемо уопште добити нови Савет РЕМ-а. Скупштински одбор треба у року од 15 дана од дана пријема оставки да распише јавни позив за недостајуће категорије, па ће се видети шта ће бити на крају.

"За почетак да добијемо РЕМ, а онда нека буде бољи и од последњег и свих оних претходних, јер овај последњи није био најбољи“, закључује Вишња Аранђеловић.

Влајић је у истрази тражио да се утврде налази из листе позива са базних станица мобилне телефоније и да се прегледају видео-снимци са две локације.

“На овај начин јавни тужилац је прекршио одредбе које му налажу да са истом пажњом утврди чињенице које иду и на штету и у корист оптуженог, јер су неки докази неповратно изгубљени, попут снимака са камера”, рекао је Влајић и истакао да досадашње поступање тужиоца није било непристрасно.

И адвокат Милош Делевић, бранилац Драгише Вићентијевића придружио се захтеву за изузеће тужиоца, јер није одговорио на захтеве за саслушање сведока да се прибаве видео-снимци са надзора на две локације у Зубином Потоку, сат времена пре и после експлозије.

“До данас тужилац није поступио по захтеву. Сматрам да је неповратно оштетио право на одбрану Драгише Вићентијевића. Повредио је закон који налаже дужност тужиоца према окривљеном. Дужан је да током истраге испита све доказе и чињенице које терете окривљеног и оне који му не иду и иду у корист”, рекао је Делевић.

Кодраљиу: Професионалан терористички напад

Тужилац Беким Kодраљиу твтрди да је “терористички напад био професионалан и координиран веома пажљиво”.

“Навео сам да је био напад који је угрозио јавну безбедност и ми у том тренутку нисмо могли да одредимо ко може да буде сведок, а ко осумњичени у овом случају. Истрагу смо водили и са међународним партнерима. Сведоке које је предложила одбрана немају неку важност која би помогла у овом случају”, рекао је Kодраљиу након захтева адвоката одбране да се његово учешће у овом поступку изузме.

Судија је потом, упркос неслагању тужиоца, прекинуо рочиште. Биће настављено када главни тужилац донесе одлуку о поступајућем тужиоцу.

Оптужница против браће Вићентијевић подигнута је 9. децембра. Према наводима оптужнице, Вићентијевићи су заједно са још неколико непознатих особа, поставили "значајну количину експлозива војне намене унутар канала", услед чега је дошло до прекида у снабдевању пијаћом водом за грађане неколико северних и централних општина.

Јован Вићентијевић, додатно се терети и за “шпијунажу“. Обојица су у притвору.

Они се терете да су у саизвршилаштву починили кривично дело угрожавање уставног поретка уништавањем или оштећењем јавних инсталација и опреме.

Трећи оптужени Игор Димовић је на слободи а њему се на терет ставља неовлашћено поседовање оружја.

Брнабић је честитала новоизабраним судијама и изразила уверење да ће свој посао обављати часно и независно, у складу са Уставом и законом.

Полагању заклетве присуствовали су министар правде Ненад Вујић, генерални секретар председника Републике Сузана Пауновић и представници Уставног суда.

Скупштина Србије је 18. децембра за судије Уставног суда изабрала проф. др Добросава Миловановића, Мају Поповић, проф. др Михајла Рабреновића, проф. др Милана Рапајића, проф. др Бојана Тубића.

Председник Републике Александар Вучић је именовао пет судија са листе коју је истог дана утврдила Народна скупштина проф. др Зорана Лончара, проф. др Атилу Дудаша, доц. др Николу Бањца, Ранку Вујовић и Јелену Деретић.

Уставни суд Србије има укупно 15 чланова, који се бирају на девет година.

Судијама Уставног суда Владану Петрову и Наташи Плавшић још не истиче мандат, а преостале судије бира општа седница Врховног суда.

"Испорука ових ракета, захваљујући сарадњи са нашим стратешким савезником САД, појачаће одбрамбене способности Албаније, служиће као средство одвраћања и подићи усклађеност са стандардима НАТО-а", рекао је албански министар.

Испорука "џавелина" Албанији део је пакета америчке помоћи вредне 309 милиона долара, колико кошта укупно 1.300 ових пројектила.

Иако је набавка "џавелина" обзнањена још у априлу прошле године, за сада није познато колико ће тачно ових пројектила бити испоручено Албанији.

Албански министар је рекао да је овим пакетом америчке војне помоћи обухваћено и Косово.

Војска Албаније броји око 8.000 војника.

"Градимо Србију! Повезујемо људе! Отварамо још 14 километара најширег ауто-пута у Србији. Хвала грађанима на подршци", написао је Вучић на Инстаграму.

Претходно, председник Србије је присуствовао отварању Амбасадорске конференције Министарства спољних послова Србије у "Палати Србија", на којој је истакао да ће улога амбасадора да се промени у наредном периоду у складу са глобалним околностима, као и да ће Србија појачати присуство у Африци и Азији зато што су тамо стопе раста веће него у Европи и Северној Америци. 

Деоница ауто-пута (Е-761) "Појате-Прељина" од Врњачке Бање до петље "Врба" има 13,78 километара, што значи да укупна дужина новоизграђеног ауто-пута износи 72 километра.

Предвиђена траса "Моравског коридора" дугачка је 112,4 километра и требало би да повеже Појате и Прељину, односно Расински, Рашки и Моравички округ.

Изградња ауто-пута је почела 2019. године и предвиђени трошкови изградње износили су око 800 милиона евра.

У међувремену, држава се за потребе изградње овог ауто-пута задужила 1,89 милијарди евра, што је оправдала повећањем цене материјала, рада, енергената и експропријације земљишта у протеклих пет година.

Поред самих радова на ауто-путу, сређује се и корито Западне Мораве и њених притока у дужини од 60 километара, чиме се ауто-пут, како се наводи у саопштењу "Коридора Србије", штити од великих вода Западне Мораве, али се повећава и "степен заштите од поплава околног подручја".

Инвеститори наводе да је реч о првом паметном, односно дигиталном ауто-путу у Србији, који је опремљен оптичким кабловима и интернетом, за бризну до 130 километара на час. Уједно, у питању је најшири ауто-путу у земљи, у ширини од 30 метара.

Према подацима Коридора Србије, на деоници Врњачка Бања-Врба изграђена је и денивелисана раскрсница Врба, која омогућава везу "Моравског коридора" са постојећим државним путевима "Крушевац-Краљево" и "Краљево- Крагујевац".

Изграђена је и приступна саобраћајница која саобраћајно повезује и ова два магистрална пута, а у оквиру ње изграђен је и нови мост преко Западне Мораве дужине 361 метар.

Изграђено је 19 мостова, осам плочастих пропуста и два надвожњака. Такође, на овом делу ауто-пута изграђена је обалоутврда (Објекат 11) укупне дужине 716,7 м, као и 7,05 километара локалних путева.

Нови ауто-пут повезује становнике Ћићевца, Варварина, Крушевца, Трстеника, Врњачке Бање, Краљева и Чачка.

Извођач радова је америчко-турски конзорцијум.

Заједно са Вучићем, свечаном отварању новог ауто-пута присуствују и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић, министар одбране Братислав Гашић, директор "Путева Србије" Зоран Дробњак, директор "Коридора Србије" Александар Антић, отправник послова амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији Александар Титоло, амбасадор Велике Британије Едвард Фергусон и турски амбасадор Илхан Сајгили, као и председник општине Врњачка Бања.

У априлу 2023. у саобраћај је пуштена деоница од Појата до Макрешана, а у децембру 2023. деоница од Макрешана до Крушевца (Кошеви). У децембру 2024. године у саобраћај је пуштена деоница од Крушевца (Кошеви) до Врњачке Бање.

Коридори Србије су у октобру 2025. у рад пустили и денивелисану раскрсницу Кошеви, која се налази на претходно отвореној деоници Крушевац (Кошеви)-Врњачка Бања. Ова денивелисана раскрсница представља везу "Моравског коридора" са насељима на десној обали Западне Мораве, али и везу са општинама Александровац и Брус. У наставку представља везу и са путем према ски-центру Копаоник.

Упоредо са изградњом ове деонице, изводе се радови на остатку пројекта, односно од Врбе до Прељине, у дужини од око 40 километара. 

Пре годину дана Србија је укинула мораторијум на градњу атомских централа. Француска електропривреда урадила је "Прелиминарну техничку студију о мирнодопској примени нуклеарне енергије у Србији" која даје смернице за развој нуклеарног програма. У домену научно - технолошког и образовног развоја у тој области активно је укључен и Институт за нуклеарне науке "Винча".

Директор Института Винча Славко Димовић каже за РТС да је делегација Француске електроприведе (ЕДФ) била пријатно изненађена истраживачким и научно-технолошким потенцијалом Института.

Како наводи, посета “Винчи” је била симболична потврда потписивања претходног меморандума у Паризу и наставак припрема техничке студије, а све то је започето укидањем мораторијума на употребу нуклеарне енергије.

Димовић истиче да је и Словачка понудила подршку у развоју нуклеарних технологија као и Мађарска, Kина и Русија.

Према његовим речима, искуства тих земаља омогућавају Србији да учи на њиховим грешкама, будући, да се, како каже, налази на нултној референтној тачки у тој области и да зато треба да црпи целокупно међународно искуство што се тиче нуклеарне енергије.

Споменувши своју посету Словачкој, Димовић каже да та земља користи руске, америчке, канадске и јужнокорејске типове реактора.

План стварања нових кадрова

На питање да ли Србија има довољно атомских стручњака, Димовић напомиње да то је једна фама, зато што нуклеарног кадра у свуда у свету недостаје, јер је то, каже, “научна област број један”.

“Оформили смо нуклеарну комисију од 23 члана. Успели смо да направимо тај спој људи који су некада радили у Институту, који предају на престижним универзитетима у Америци и који раде или који су радили у нуклеаркама”, додаје Димовић

Објашњава да та експертска комисија, уз будуће формирање кадрова кроз стипендирање и проналажење младих талентованих људи широм Србије, може за три године да направи одређену базу кадрова.

Јавне трибине и радионице

Институт Винча по Србији организује јавне трибине и радионице о нуклеарној енергији под називом - Нуклеарни караван "Сад или кад". Димовић каже да је одзив јако велики и да су трибине попуњене до последњег места.

“Те радионице имају три намене. Једна је промовисање нуклеарне енергије, активан разговор са грађанима, демистификација нуклеарне енергије. Друга је скенирање и потрага за младим, талентованим кадровима. Трећа је активна сарадња са локалним заједницама у Србији на решавању конкретних проблема”, напомиње Димовић.

Наводи да грађане интересује ко ће радити у нуклеаркама, какав је развој кадрова и каква ће бити кадровска политика, где ће бити одлаган радиоактивни отпадни материјал, где могу да се образују за ту област, на којим факултетима и мастер програмима, шта “Винча” може да учини за њих.

Истиче да је фокус Института “Винча” на младима који живе у мањим местима, зато што се ту, како каже, крију деца које не могу да дођу до изражаја у великим градовима.

О страху и потреби за атомском енергијом

Осврнувши се на страх од нуклеарки, Димовић каже да је зато важна транспарентна, активна комуникација са грађанима.

“Увек има разлога за страх. Страх је домен и рационалне природе и сценарија немогућег. Ако активно комуницирате са грађанима, ако сте спремни да истрпите критику, ако сте спремни да сатима и сатима разговарате са њима, ако имате кредибилну институцију као што је то 'Винча', онда тај процес некад може дуже да траје, али поверење које стекнете траје много дуже”, објашњава Славко Димовић.

Директор Института “Винча” наглашава да се не поставља питање треба ли нам атомска централа, већ да Србија мора да изгради нуклеарку.

“То више није потреба само Србије, то је потреба човечанства, то је спас људи, очување планете, не само због емисије угљен-диоксида и опасности од нестанка електричне струје, већ научног, културног, друштвеног и социјалног препорода”, закључује Димовић.

"Симболика је присутна у свим црквама, управо по том божићном дрвенцету које је окићено и представља дарове које Христ, који је живот нама људима, доноси у наше животе", наводи Нинковић.

Прослава Божића увелико траје

Само прослављање Божића је почело пре четири недеље, када се, како каже, дочекује и ишчекује "долазак Господа" у наше животе. Међутим, оно што је важније јесте да верници умеју да поштују симболе.

"Не очекујемо долазак Исуса Христа сада, дошао је пре 2000 година. Оно што нам ти симболи указују, јесте да је време, посебно данас у време агресивних ратова и веома насилних сукоба међу људима, да пустимо напокон Исуса да уђе у наше срце. Када се већ родио у свету, да се роди и у нама", објаснио је Нинковић.

Истакао је да је миса централни део, не само прославе Божића, већ и целокупног хришћанског живота.

"Из те литургије излазе све тајне које добијамо током живота, почевши од оне прве – од крштења, па све остале. Света миса је нешто посебно, то није позоришни догађај – то је божанска тајна која је јединствена у историји. Свако ко учествује на тој литургији он бива сведок догађаја историје спасења", навео је Нинковић.

Како каже, из тога произлази управо највећа важност литургије.

"Прави сваког хришћанина сведоком, и то не симболичним, него правим сведоком свих оних догађаја у историји спасења, који нам дају право да кажемо, заједно са нашом браћом и Јеврејима, да нас је Господ спасио из египатског ропства, а не тамо неке људе пре ко зна колико хиљада година", рекао је Нинковић.

Нераскидива веза Божића и Ускрса

Наводи да су Божић и Ускрс два најважнија празника која су нераскидива.

"Без Ускрса нема ни Божића, али без Божића нема ни Ускрса, то су управо ти централни тренуци у нашим животима када морамо да промишљамо о свом животу. Ми често кажемо да хришћани треба да следе Исуса у ономе што је чинио, јер управо то што нам Свето писмо говори, нам даје једно упутство како живети свој живот", каже Нинковић.

Истиче да сама чињеница да је Исус дошао и даровао вечни живот и могућност спасења које нам је загарантовано само ако га прихватимо.

"Ту је централна ствар оно што нам је Господ дао, то је слобода. Дакле, једна од ствари које треба имитирати, које треба чинити као Исус, јесте и даривање", наводи Нинковић.

Како каже, Божић је можда и најопаснији празник зато што се људи занесу лепотом, светлима, шаренилом, поклонима и забораве суштину.

"Сведоци смо у целом свету, посебно сад у ово божићно време, гледајући те божићне филмове, па се помиње дух Божића, а нигде Христа нема. Значи у том шаренилу умемо да заборавимо оно што је важно. Поклон није увек због поклона – поклон је израз љубави. Али заборавимо чију љубав ми то наслеђујемо", истакао је Нинковић.

Римокатоличка црква или католичка црква римског обреда

Наводи да је, када их неко упита како се прославља Божић у Србији, поприлично тешко одговорити јер има више од 20 етничких група или народа.

"У оквиру цркве свако има неке своје обичаје, тако да је то тешко рећи. Управо у тој различитости се скрива смисао за уједињење. Учећи на нашој сопственој различитости унутар цркве често се помиње оно што мени мало можда смета, римокатоличка црква", каже Нинковић.

Истиче да Римокатоличка црква не постоји, већ постоји католичка црква римског обреда, али постоји такође још двадесетак других обреда.

"То је оно што је карактеристично код цркве – ујединити све људе који на другачији начин славе Господа у оквиру саме католичке цркве помаже нам да приђемо и другима на исти начин и да кроз ту различитост прихватајући дођемо у јединство на које нас је Исус позвао да сви будемо једно с оцем", објаснио је Нинковић.

Одговарајући на питање о евентуалном доласку папе у Србију, Нинковић наводи да се показало да када год је папа посећивао неку земљу, то је доносило и одређене, не само духовне него и економске, друштвене и међународне користи некој земљи.

"Та земља се легитимише као отворена итд. Били смо сведоци посебно прошле године када је папа посећивао Бугарску, Румунију и све остале земље које су у некој сличној ситуацији као ми. Веома би било значајно да заиста дође и посети Србију, посебно нама, католицима, јер толике деценије већ инсистирамо и покушавамо да позовемо нашег врховног поглавара", испричао је Нинковић.

Црква на путу решавања несугласица

Истакао је да је црква на свој институционални начин доста несугласица решила до сада, попут филиокве – излазак духа светога од оца преко сина које је дефинисано.

"Показало се да то није нека велика разлика. Прихваћено је на тој католичкој комисији као израз, али ето и папа је приликом говора молитве веровања,  у последњој посети Турској, изоставио тај део. И то је сасвим легитимно. То показује да је црква способна да изађе у сусрет другима онако снисходљиво, али и у интересу истине, а мислим и православна црква такође. И онда када се једни и други залажу за истину, онда та истина и добија на снази", навео је Нинковић.

Објаснио је да је кардинал Немет изузетно добро упознат са целом ситуацијом, пошто је најближи сарадник папе, али оно што јесте проблем то је нејединство православне цркве у Украјини.

"Православна црква је избила на врх и показала се у том признавању украјинске православне цркве од стране васељенског патријарха без неког канонског утемељења. Значи, признавање једне организације која у ствари није ни била црква, а притом оно што је било легитимно и канонски признато, Украјинска православна црква Московске патријаршије је склоњена на страну и видимо по извештајима из многих медија да влада Украјине врши велико насиље над том црквом. Ту је сада проблем с ким разговарати", рекао је Нинковић.

Кључ разумевања – разговор

Нинковић истиче да би радили на јединству, мора да дође до разговора са другом страном, не би ли се боље разумели, упознали и видели да те разлике које постоје нису тако круцијалне.

"Међутим, у овој ситуацији заиста, када је пола православља на једној страни, пола православља на другој страни, је изузетно тешко. И ето, ми се и такође молимо Богу  да снаге једнима и другима, да превазиђу те препреке, а управо рат је једна ствар која стоји на том путу. Оно тренутно када се постигне мир између браће Украјинаца и Руса, мислим да ће и све остало кренути на боље", истакао је Нинковић.

Где год су настале турбуленције и сукоби, како каже, они се углавном базирају на оним људима који не познају себе, своју историју, порекло, духовне корене и своје корене уопште.

"Кад не познајеш себе, плашиш се свих осталих јер не познајеш ни њих, из тога излази управо и сваки сукоб. Љубав се базира на даривању и прихватању без обзира какав је неко. Али да би ти ту љубав могао да практикујеш, мораш прво да упознаш себе и своју природу, а наша природа је љубав", навео је Нинковић.

Човек биће љубави

Објашњава да је Бог направио човека, управо као на почетку Светог писма – "Бог створи човека, мушко и женско створи човек", то значи да је Бог створио човека као биће заједнице.

"А биће заједнице јесте оно биће које је повезано, малтер те везе је управо љубав. И то је она слика човекова на првом месту. Човек као заједница љубави. Ако то немамо у себи, све наше заједнице се базирају на оном што смо искусили као пад у рајском врту. То је почетак саможивости. Видела је Ева да је плод леп за поглед и добар за јело", навео је Нинковић.

Каже да се сваки однос и релација базира управо на тој саможивости, сопственом интересу, не гледајући много интереса других, него често искоришћавајући друге.

"Ми често кажемо љубав, а мислимо на емоцију. Емоција је израз наше жеље, побуда. Што ће рећи, то излази помало из наше егоистичности. Значи, када се ја повезујем са другим људима на том основу, онда је увек ту присутно једна доза искоришћења. Љубав се дарива, а емоција захтева да узме нешто. И кад престане тај интерес, људи се разилазе. Када упознамо ко смо, да смо базирани на љубави, да љубав није интерес, него даривање, онда почиње излечење целе заједнице", закључио је Нинковић.

"Некада су амбасадори служили за успостављање контакта, данас технологија то олакшава. Оно што постоји као све већа улога свакога од вас, то је креирање политике у смислу утицаја на политику тих земаља на различите начине", изјавио је Вучић у "Палати Србија".

Навео је да је некада постојала велика борба међу амбасадорима за места у богатим европским државама, а никада за позиције у Африци или Азији.

"Сада морамо да појачамо присуство у Африци, Азији, Латинској Америци јер су стопе раста на тим континентима много веће него на европском и северноамеричком. Ту ће бити све више посла за наше компаније, за нашу државу", нагласио је председник Србије.

Напоменуо је да ће Србија ојачати амбасаде у Народној Републици Кини и у Јапану, као и да ће морати да отвори нове амбасаде у Вијетнаму и другим земљама.

"Не можемо да дозволимо да немамо своје представнике у земљама које имају стотину милиона становника. Посебно је важно да имамо могућности за сарадњу са таквим земљама", истакао је Вучић.

Вучић: КиМ неотуђиви део Србије

Председник Србије тврди да су "многи регионални и велики светски фактори кренули у нови талас признања независности такозваног Косова" и указао да ће Србија морати да настави тежак и напоран посао и рад на отпризнавању.

"Посао амбасадора је да воде политику Србије. Могу да унесу личну ноту, али граница не сме да се пређе. За нас је Косово и Метохија неотуђиви део Србије – тако је било, а тако ће и бити и знам да није пријатно када о томе морате да говорите у Лондону или Вашингтону... Али, то је тако, те вас молим да немамо расправа у вези с тим, немамо разговора... У противном, нисте заступали нашу политику", објаснио је Вучић, обраћајући се амбасадорима.

Указао је да, када је реч о КиМ, ни Приштина, али ни велике силе, не поштују ништа што је до сада потписано у оквиру дијалога Београда и Приштине.

"Ради се о туђим претензијама не само на територију Србије, већ и на цео регионални простор. Ми тога морамо да будемо свесни, то је недвосмислено и потпуно јасно", нагласио је Вучић.

Наводећи да Србија нема потребе и не жели да улази у сукобе, рекао је да ће наставити да покушава да и даље разговара са свима.

"И увек да разговарамо и трудимо се да једино на такав начин решавамо наше проблеме и односе са свима другима. Мораћемо да радимо оно што је наш посао и да наставимо тежак и напоран посао и рад на отпризнавању", навео је Вучић и нагласио да постоје одређене ствари у "нашем сефу" и да је тренутно питање када ће то и да ли ће бити показано и обелодањено у јавности.

"До сада то није показано јер смо се чували тога да негде некога од тих великих не бисмо повредили, пошто они увек имају невероватну моћ притиска. Нема више разлога за тим. Ми смо притиснути у ћошак и борићемо се за своје и штитићемо своје", истакао је Вучић.

"Победили смо велике силе око резолуције о геноциду у Сребреници"

Вучић је рекао да су страни фактори покушали да у Уједињеним нацијама "донесу резолуцији о геноциду у Сребреници, а да Србију нису чак ни консултовали – ни око учешћа – а камоли око одлуке".

"Захваљујући огромном ангажману и раду успели смо да покажемо да једна мала земља може да се супротстави и, ако хоћете, у броју гласова, на неочекиван начин, победи велике силе", изјавио је Вучић.

Навео је да је "победа велика без обзира како на то рачунају велике силе". 

"Без обзира на то што су правила за исход гласања била трагикомична и нимало нису приличила демократском уређењу држава које су изгласавање резолуције захтевале", напоменуо је председник Србије.

"Очекивали смо више од Трампа, без подршке ни од ЕУ, ни са Истока"

Вучић је навео да ће најтежи циљ за остварење у наредном периоду бити очување мира и стабилности у земљи и истакао да то мора да буде најважнији задатак и државе и њених дипломата у свету.

"То је оно што ми морамо да остваримо и то неће бити нимало лако. Сада то делује као некаква бесмислена флоскула, као нешто што је подразумевајуће, као нешто о чему не мора да се говори и као нешто што ћемо свакако да остваримо", рекао је Вучић српским амбасадорима.

Говорећи о ситуацији у свету, он је навео да је Србија од америчке администрације очекивала велике помаке напред.

"За сада ми то нисмо могли да осетимо. Када говоримо и о тарифама, када говоримо о санкцијама НИС-у - ништа од тога није нешто што је ишло у прилог интересима Србије. Истовремено, у тренуцима када нам је било тешко, нисмо ту подршку добили ни од других великих сила, ни на Истоку, ни у ЕУ", рекао је Вучић.

Нагласио је да је било ко од великих сила могао у таквим тренуцима за Србију да каже да је ту, али да је свако имао своје додатне разлоге за притисак, очекујући још више од Београда и "тражећи много, а не дајући ништа".

"Добро смо разумели ту поруку и мислим да је важно да смо је добро разумели, знајући да не можемо сами у свету. Зато и јесмо на европском путу и остаћемо на европском путу, бар док будем председник и док буде оваква парламентарна већина, али ово нам је за наук – да морамо сами да градимо своју снагу, о себи да бринемо и по том питању да будемо веома себични, а да не размишљамо хоће ли неко други бити нама задовољан или не", истакао је Вучић.

Осврћући се на сукоб у Украјини, подсетио је како су се циљеви и поруке свих страна у том конфликту мењали и како је сукоб постајао све жешћи.

"Када о томе говорим, сасвим је јасно и потпуно је недосмислено да то, чак и када би се сутра зауставило, и при томе ценимо и поштујемо напоре председника САД Доналда Трампа, да би се отворени сукоб између Европљана и Руса даље наставио", закључио је председник Србије.

"Регион се наоружава и прави савезе, наш посао је да сачувамо мир"

Вучић је навео да се у региону многе ствари догађају када је реч о наоружавању и прављењу војних савеза, при чему се, како је истакао, државе актери праве да се ништа није догодило.

"Изненада добијате састанке Приштине, Тиране и Загреба, Зашто? А што су одржали те састанке? А што су потписали уговор о сарадњи и прављењу не само сарадње, већ војног савеза? Због чега су ширили те војне споразуме и са Словенијом и због чега су покушавали тако напорно да уведу и Бугарску у те процесе? Сасвим извесно је да то нису радили због приче за новине. Напротив. И када сам разговарао са генералним секретаром НАТО-а и са људима у ЕУ, сви су слегали раменима", изјавио је Вучић.

Указао је да се последице тога видљиве – од онога да ће бити поштована Повеља Уједињених нација и Резолуција 1244, до тога да "Американци недвослислено и отворено наоружавају Албанце на Косову и Метохији, као и Турска".

"Један једини циљ директно угрожавање Србије и њеног територијалног интегритета и, наравно, напада на цивилно становништво и војно-полицијске структуре Србије. Други циљ не постоји. Због чега постоји толико наоружавање Републике Хрватске? Једна константна и перманентна кампања против Србије и српског народа", указао је Вучић.

Нагласио је да су сви у окружењу или у НАТО или на НАТО путу, као што је Босна и Херцеговина.

"Моје питање је – а против кога је то усмерено, од кога да се заштитите? Ваљда је НАТО довољно јак да увек и у сваком тренутку савлада неку малену Србију. Тешко да би се Србија усудила, а и при томе знају да то није наша политика, да било кога нападнемо у региону? Због чега стотине нових точкаша, 18 нових 'цезара', авиони, противаздуховпловно оруђе и све друго? Због Аустрије, која је војна неутрална, само на папиру, наравно, то је јасно свима. Неће бити. Биће да је због Србије", подвукао је председник Србије.

Нагласио је да се због заштите источног крила у евентуалном сукобу са Руском Федерацијом гомилају трупе у окружењу.

"Наш је посао и свих који се баве политиком да сачувамо мир и да добро разумемо шта нам раде, али да на то реагујемо мирно, смирено и трпељиво", нагласио је Вучић.

То ће бити прво поновно покретање нуклеарне електране у власништву ТЕПКО-а од несреће у Фукушими Даичи 2011. године.

Електрана "Кашивазаки-Карива", која се налази око 220 километара северозападно од Токија, била је међу 54 јапанска реактора затворена после земљотреса и цунамија, што је оцењено као најтежа нуклеарна несрећа од Чернобиља.

"Као компанија одговорна за несрећу у Фукушими Даичи, применићемо научене лекције и наставити са поновним покретањем, првим после 14 година, уз безбедност као апсолутни приоритет", рекао је Кобајакава.

Јапан је до сада поново покренуо 14 од 33 оперативна реактора, настојећи да смањи зависност од увозних фосилних горива.

Влада је у новембру предложила и систем јавних зајмова у оквиру плана да се удвостручи удео нуклеарне енергије у енергетском миксу земље.

Укупни инсталисани капацитет електране "Кашивазаки-Карива" износи 8,2 гигавата, што је довољно за снабдевање неколико милиона домаћинстава.

Предстојеће поновно покретање омогућиће рад једног блока снаге 1,36 гигавата у јануару, док је поновно покретање другог блока истог капацитета планирано око 2030. године.

ТЕПКО је саопштио да би неки од преосталих пет блокова могли да буду трајно искључени.

У порукама се помиње организовање путовања, састанци са девојкама и захтеви за "дискретним и забавним" друштвом.

У једном имејлу од 16. августа 2001. године, "А" пита Максвел да ли му је пронашла "нове неприкладне пријатељице", док она у одговору наводи да је успела да пронађе само "одговарајуће пријатељице". 

Преписка садржи и референце на Ендруов одлазак из Краљевске морнарице и личне догађаје из тог периода.

Каснија преписка из 2002. године односи се на планирање путовања у Перу, укључујући комуникацију са трећом особом о заказивању сусрета са "девојкама".

Досијеи такође показују да је ФБИ покушао да испита Маунтбатен-Виндзора о његовим везама са још једним осуђеним сексуалним преступником, Питером Нигардом.

"Одлучно порицање" Ендруа од Јорка

У октобру је Ендру рекао да "одлучно пориче" оптужбе у вези са Епстином, а за сада није коментарисао нова открића.

Објављени документи садрже и више референци на америчког председника Доналда Трампа, укључујући тврдњу једног тужиоца да је Трамп током деведесетих путовао Епстиновим авионом, што је Трамп раније негирао, уз наводе да није починио никакво незаконито дело.

Нова објава докумената поново је покренула позиве да Маунтбатен-Виндзор сарађује са америчким властима у истрагама везаним за Епстином.

У Великој Британији, лабуристички лидер Кир Стармер раније је позвао све који имају релевантне информације о случајевима сексуалног злостављања деце да их у потпуности изнесу.

У Сједињеним Америчким Државама, лидер демократске мањине у Сенату Чак Шумер позвао је Министарство правде да објави детаље о особама које се доводе у везу са Епстином и разлоге због којих против њих нису подигнуте оптужнице.

КУРСНА ЛИСТА БР. 246

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 24.12.2025. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

"Реалност је да санкционисани танкери са нафтом представљају главни економски ослонац Мадура и његовог нелегитимног режима. Ти бродови, такође, финансирају нарко-терористичку групу Kартел де лос Солес“, рекао је Волц.

Вашингтон је крајем прошлог месеца прогласио Kартел де лос Солес, страном терористичком организацијом због наводне улоге у шверцу дроге у САД и оптужио Мадура да предводи ту групу.

Влада Венецуеле одбацила је ту одлуку као "смешну" и навела да је реч о "непостојећој" организацији.

Администрација америчког председника Доналда Трампа већ месецима води кампању напада на бродове за које се сумња да су повезани са трговином дрогом, дуж обале Венецуеле и пацифичке обале Латинске Америке, а Трамп је запретио и копненим нападима на територију Венецуеле.

САД су појачале војно присуство у региону, а Трамп је најавио блокаду свих пловила која подлежу америчким санкцијама.

Америчка обалска стража је овог месеца пресрела два танкера у Kарипском мору, оба натоварена венецуеланском сировом нафтом, док се трага и за трећим празним бродом који се приближавао обали Венецуеле.

Заменик кинеског амбасадора при УН Сун Леи позвао је САД да одмах обуставе релевантне активности и избегну даље заоштравање тензија.

Каракас: “Претња није Венецула, већ влада САД”

Самуел Монкада, амбасадор Венецуеле при УН рекао је да треба да буде јасно једном заувек да у Kарипском мору нема рата, да нема међународног оружаног сукоба, нити унутрашњег сукоба, због чега је апсурдно да америчка влада покушава да оправда своје поступке применом ратних правила.

Према његовим речима, претња није Венецуела, већ влада САД.

Венецуела је, уз подршку Русије и Kине, затражила одржавање седнице, друге по реду поводом ескалације тензија.

Савет безбедности први пут је разматрао ову тему у октобру, када су САД правдале своје потезе позивањем на члан 51 Повеље УН, који се односи на право на самоодбрану.

"Имали смо проблем са чувањем расада и стартом производње, јер нам се расад сушио због врућина. Летос смо много наводњавали, можда и три пута више него прошле године. На око пет хиљада квадрата производњу нисмо успели да спасемо, упркос заливању. Биљке су се осушиле, нису могле да се опораве", рекао је Чикош.

Улагања у системе за наводњавање је најважнији задатак

'Чикош наводи да је производња поврћа веома скупа. Више наводњавања значи и веће проблеме са болестима и инсектима, што захтева додатну заштиту биљака.

"То скоро па дуплира цену производње, а цена купуса и карфиола је у односу на улагања ниска. У поређењу са прошлом годином цена је три пута нижа. Купцима то одговара, јер добијају јефтинији производ. Нама не одговара, јер немамо зараду. Због тога смо почели да киселимо купус, да продајемо готови производ, како бисмо успели нешто да зарадимо", објашњава Чикош.

Држава би, сматра повртар из Мужље код Зрењанина, додатно требало да помогне повртарима у набавци система за наводњавање, као и са субвенцијама за гориво које користе за заливање.

"Године су све сушније и сушније. Ми морамо да улажемо у системе за наводњавање, како бисмо више хектара тј. веће површине, истовремено могли да наводњавамо", наводи Чикош.

Што се више наводњава, више има штеточина и болести

Регионални центар Зрењанин производњу купусњача прати на локалитетима Лукино село и Мужља.

Снежана Парађеновић из ПСС Зрењанин објашњава на који начин се одвија производња.

"Ова производња се на нашем терену одвија у условима врло уског плодореда или чак у условима монокултуре, као последица повезаности са системима за наводњавање и стационарним снабдевањем водом. Наводњавање ових парцела је са распрскивачима, са великом потрошњом воде. То условљава озбиљан и захтеван посао око заштите усева”, рекла је Парађеновићева.

Производња купусњача је најчешће из расада.

"Врло је значајно произвести квалитетан и добар расад јер од тога зависе даља кондиција и здравствено стање усева на парцели: лакше укорењавање, толерантност према патогенима на почетку вегетације, бржи пролазак кроз осетљиве фазе односно интензивнији пораст младих биљака", нагласила је Парађеновићева.

Међу штеточинама које праве проблеме произвођачима купусњача су купусна мува, купусни мољац, бувач, купусна лептирова ваш, кукурузна совица и совица гама.

"Због специфичности у производњи, заливање распрскивачима, узак плодоред, појава инсеката, ручно сечење главица и метеоролошких услова, производњу купусњача на нашем терену сваке године прате чести циклични периоди појаве симптома бактеријске црне трулежи. Она се јавља у свим фазама раста купусњача, изазива застој у порасту или одсуство формирања главице.Такође, може значајно допринети појави секундарних паразита који проузрокују нарушен промет и складиштење главице", додаје Парађеновићева.

Репроматеријал поскупљује сваке године и Мирољуб Јанковић из Удружења "Футошки купус" наводи да климатске промене отежавају производњу купуса.

"Ове године сушни периоди нису били тако дуг као прошле године. Лакше је биљци било да то поднесе, али смо морали да заливамо сваког трећег или четвртог дана. Што се тиче произвођача, нарадили смо се позамашно, уложили смо много физичког рада и труда, као и новца. Трошкови производње су били виши између 20 и 30 посто у односу на лане“, објашњава Јанковић.

Купци негативно реагују на високе цене поврћа

И док су прошле године произвођачи у Футогу морали да пресађују парцеле због суше, овог лета неки су били принуђени да то раде због леда који им је нанео штету почетком јула. То је додатно поскупело производњу.

"Јесенас смо стартовали са ценом футошког купуса од 100 динара, што је ниже него прошле године. Купци су на то реаговали негативно, претрпели смо мноштво непријатних коментара. Као удружење заузели смо став да цену нећемо да смањујемо. Рекли смо ко жели овај купус купиће га, ко не жели отићи ће на неко друго место и купиће нешто друго. Ризиковали смо да нам неке количине остану на парцелама. Тиме смо показали да не можемо да се понашамо као они који спуштају цену“, истиче Јанковић.

Футошки купус је, каже Јанковић, компликованије произвести него хибридни, јер даје двоструко нижи принос.

"Не можемо да повећамо број биљака на површини, јер футошки купус сам одстрањује биљке које су вишак на парцели. Других купуса је било јако много у Србији. Нас су звали људи из читаве земље, нудећи да им откупимо купус по цени од 10-15 динара за килограм, што је цена која није покрила трошкове производње. Баш због тих ниских цена, купци су негативно реаговали на цену футошког купуса“, прецизира Јанковић.

Да би повртари наставили да се баве овом производњом потребно је да имају бар неку рачуницу. У тренутним условима она често изостаје. Због тога очекују помоћ државе, али и разумевање потрошача.

Јер свако ново улагање значи веће трошкове, што неминовно доводи до поскупљења.

"Треба више посвећивања. Овде сам угледао праву прилику и зато сам овде. Идем у нове победе, јер инвалиди су јаки. Они су као и сви други", рекао је Аћимовић.

Запослени, који већ имају искуство рада у центру намењеном оспособљавању особа са инвалидитетом, новим колегама пружају подршку, делећи са њима знања.

Лазар Сретеновић, запослен у "Звуци срца" у Панчеву истакао је да највише воли да конобарише.

"Добро се сналазим и у шанку. Ми се договарамо. Посећују нас и деца, школe. Уживам", рекао је Сретеновић.

Лазарова мајка Верица Сретеновић је истакла да њен син није "ушушкан".

"Сваког дана је у контакту са редовном популацијом, са нормалним животом. Није у групи са сличнима себи, није сам са асистентом, него је у стварном животу. Има похвале, има критике. То је суштина живота. Да живиш оно право што живот јесте", истакла је Сретеновићева.

На иницијативу Хуманитарне организације "Дечије срце" мрежа ових радних центара покренута је 2019. године.

Директор хуманитарне организације "Дечије срце" Горан Ројевић је рекао да се првенствено радило на осамостаљењу запослених.

"Идеја је да науче да брину о себи, о простору у коме живе, а онда су кафићи дошли као продукт свега тога. Да разбијамо предрасуде о њима, покажемо како инклузија може да се живи у пракси", нагласио је Ројевић.

У кафићу "Звуци срца" на Златибору сви посетиоци ће имати прилику да купе сувенире са цртежима и слоганима које су израдиле особе са инвалидитетом запослене у радним центрима широм Србије.

Договор о купопродаји се, заправо, још увек налази у америчком Kонгресу где треба да га одобре (или измене) посланици, али, и у Трамповој администрацији и у Тајпеју, чини се, сматрају да је трансакција већ завршена прича.

Медији у источној Азији пишу да је сагласност између две стране око наоружања постигнута током недавне посете тајванског "министра иностраних послова" Лин Ђиалонга Вашингтону.

У пакет је ушло тешко наоружање попут модуларних вишецевних ракетних бацача "ХИМАРС" (чак 82 система), допуњених са читавих 420 ракета већег домета "АТАKАМС", на шта све отпада читаве четрири милијарде долара.

У контигент наоружања за Тајван укључено је и 60 хаубица и 60 транспотера гусеничара, те лутајућа муниција (дронови самоубице), беспилотне летелице, али и бројни антитенковски пројектили "џавелин" и "тоу".

Сво ово оружје је, очигледно је, намењено за осујећивање напада на обале Тајвана, пошто би ХИМАРСИ и разне врсте дронова требали да буду искоришћени за гађање бродова на прилазу острву и трупа при искрцавању.

Ипак, то не значи да је Тајван запустио покушај да пружи отпор и даље од својих обала. Он је недавно, рецимо, поручио америчке противбродске ракете "харпун" , као и делове и муницију за своје ловце-бомбардере "Ф-16". 

Војна индустрија се купа у новцу

Саопштење о продаји америчког оружја у износу од 11 милијарди долара долази након недавне објаве владе председника Лај Ћиндеа да ће Тајван у периоду од 2026. до 2033. на оружје и војну опрему потрошити додатних 40 милијарди долара.

Поред "ХИМАРСА" и других оруђа из поменутог пакета од 11 милијарди, Тајван у склопу тог ширег допунског буџета планира и улагање у средства за командовање и надзор, информативне технологије, али и скупе антибалистистике системе и поморске дронове.

Све ово се реализује упркос томе што и редовни војни буџет Тајвана расте из године у годину.

Дроновима зауставити надмоћног противника

Протеклих дана, тајвански медији су донели изјаву званичника тамошњег министраства одбране да армија планира да се наоружа са чак 100.000 дронова и да исте већ набавља из својих фабрика, али и од америчких и француских фирми. Унутар поменуте поруџбине од 11,1 милијарди, за лутајућу муницију (односно, дронове самоубице) је одвојена чак једна десетина: 1,1 милијарда.

И у склопу нове стратегије Вашингтон је исказао жељу да Тајван засити оружјем како би се НР Kина одвратила од евентуалне интервенције и несумњиво је да ће огромна количина беспилотних летелица и дронова страховито поскупети цену евентуалне војне интервенције Пекинга.

Након што се Тајпеј опреми свим наведеним средствима, по претпоставком да жели да оствари контролу над острвом, Пекингу преостају вероватно само две опције, а то су гушење Тајвана кроз поморску блокаду или обарање спаратистичке владе изнутра.

За сам Тајван, који је острво од 23 милиона становника, од суштинске важности је да што већи део улагања у армију изроди технологије које могу наћи примену и у цивилној индустрији, попут оних везаних за софтвер и вештачку интелигенцију, јер мада Тајван јесте моћна економија, он сада улази у дивовска извајања за армију која представљају велико оптерећење за његове трезоре - она би већ у следећој години требала да достигну 3,3, а у 2030. и читавих пет одсто бруто друштвеног производа.

Kако ће реаговати Пекинг

Kада је Тајван у питању, треба видети како ће се опозиционе партије понети према допунском војном буџету, који се коси с њиховим мишљењем да не треба распиривати тензије са Пекингом кроз претерано наоружавање. Највећа опозициона странка Kуоминтанг, на пример, упозорила је Лајову владу да "се не игра ватром" и "не прави буре барута од Тајванског мореуза".

С друге стране, остаје да се види да ли ће Пекинг и у којој мери економски реаговати на дивовску продају оружја у режији Вашингтона.

Ових дана медији у источној Азији јављају да је Kина управо смањила своје резерве америчких државних обвезница за још 12 милијарди долара. На врхунцу, она је поседовала преко 1,2 билиона тих деоница, а сада их има само око 688 милијарди, што је најнижи ниво још од 2008. године, односно, времена Лиман шока и светске финансијске кризе.

Великог дела тог поседа, од око 300 милијарди, сматра се, Kина се решила 2024. године, а и ове године је наставила са том праксом - то је логично с обзиром на заоштравање војнополитичког и економског трвења са САД.

Тако Kина сада не само поседује скоро упола мање америчких обвезница од највећег кредитора Вашингтона Јапана, већ заостаје чак и за Великом Британијом, која је последњих месеци увећавала своје резерве америчких државних обвезница.

Такође, у новембру Kина је у САД извезла за десет одсто мање ретких земљаних елемената него у октобру - пад са 656 на 582 тоне, што се види као последица настојања Kине да узврати ударце царинама и технолошким санкцијама из Вашингтона.

Дакле, даље ослобађање од поседовања америчког дуга и притисак на САД кроз ускраћивање ретких метала, поготово што они налазе примену у наоружању упереном на кинеску војску какве су рецимо ракете, су неки од главних метода којима би Пекинг могао да узврати како би одговорио Вашингтон од даље продаје оружја Тајвану.

Ипак, многи у источној Азији сматрају да она неће ризиковати постигнуто релативно економско примирје за САД како би покушала да спречи испоруке уговореног оружја, мада је пакет који је Вашингтон припремио за сепаратисте на Тајвану аламартног обима.

Многи у Вашингтону и Тајпеју сматрају да ће наоружавање Тајвана достићи те размере да Тајван постане непокретни носач летелица свих врста и у војно-стратешком погледу "бодљикаво прасе" - мала, компактна и до зуба наоружана оружана сила о коју и много већи могу да се болно опеку - послужити да трајно одврати Пекинг од евентуалне војне интервенције.

Ипак, има и оних аналитичара у источној Азији који истичу да огромне поруџбине оружја из САД могу да произведу управо обрнут ефекат - испровоцирају Пекинг да крене у блокаду или заузимање острва пре него што му пристигне највеће део те пошиљке.