Током расправе на седници Одбора, чланови Одбора из владајућих странака су истакли да је процес избора чланова Савета РЕМ-а транспарентан и да опозиција намерно опструише и одуговлачи тај процес, док су чланови Одбора из опозиционих странака тврдили да власт одуговлачи са избором чланова Савета РЕМ-а да би, како су тврдили, контролисала рад тог тела.

Посланица из СНС-а Наташа Јовановић рекла је да опозиција намерно опструише процес и позвала све чланове Одбора да наставе тај процес и испоштују до сада изабране чланове Савета РЕМ-а и Устав Србије.

Одбор на почетку седнице није прихватио предлог посланице Народног покрета Србије Иване Роквић да се на дневни ред уврсти и захтев Министарству културе да достави извештај Одбору о министру Николи Селаковићу, који је дао изјаву у ЈТОK као осумњичени у случају "Генералштаб".

Одбор за културу и информисање донео је 13. новембра Одлуку о покретању поновног поступка за предлагање кандидата за члана Савета РЕМ-а из категорије националних мањина, пошто је Скупштина Србије 12. новембра изабрала осам од девет чланова Савета РЕМ-а, а није изабран кандидат савета националних мањина.

Тада су били предложени Мухедин Фијуљанин и Љумтурије Амети, али ни један није добио потребних 126 гласова.

На локалним изборима које су 12. октобра оргранизовале привремене албанске власти у Приштини, кандидати за градоначелнике Српске листе победили су у свих 10 општина са српском већином.

Српска листа је освојила и већину одборничких места у тих 10 општина.

На челу четири већински српске општине на северу КиМ од априла 2023. били су градоначелници Албанци, који су изабрани на ванредним локалним изборима након што су у новембру 2022. представници Срба напустили привремене институције због једностраних и ескалаторних потеза Приштине и непоштовања споразума.

Излазност на тим изборима била је мања од 3,5 одсто, а градоначеници Албанци који су тада изабрани у зграде општина ушли су уз помоћ тзв. косовске полиције.

За време док су они били на челу локалних самоуправа на северу Покрајине, исељене су српске институције из зграда у којима су радиле, измењени називи улица, уклоњене табле са називима насеља на ћирилици и постављене табле где су називи прво на албанском језику, а потом на српском језику на латиници, често исписани са грешкама.

Јавни медијски сервис Србије ни на који начин није учествовао у организацији, техничкој подршци или реализацији било ког догађаја који је био предмет помињања.

Због оваквих лажних и злонамерних тврдњи, РТС ће предузети све законом прописане мере ради заштите својих права.

Цене ће бити на снази наредних седам дана.

"Општина Велење оштро осуђује сваки такав чин и наглашава да у нашем граду нема места за вандализам и нападе на културну и историјску баштину", навела је општина.

Полиција у Велењу пронашла је бронзану главу у гепеку четрдесетдеветогодишњег мушкарца, преноси портал 24УР.

Пронађен је на основу дојаве грађанина који је приметио да мушкарац утоварује велики метални предмет у возило, а како наводи полиција аутомобил је имао две различите хрватске регистарске таблице.

Споменик Титу у природној величини израдио је вајар Антун Аугустинчић за Титово родно место Кумровец 1947. године, а за Велење је 1977. године. На основу оригинала и на захтев Скупштине општине Велење, израђен је споменик у природној величини.

Аутору су у моделирању скулптуре помогли академски вајари Владимир Херљевић и Иван Павић. Споменик је откривен 25. јуна 1977. године, поводом 40. годишњице ступања Тита на чело Комунистичке партије Југославије, оснивачког конгреса Комунистичке партије Словеније, а локацију за постављање статуе одабрао је сам аутор.

На граничном прелазу Евзони на грчкој граници са Северном Македонијом, пољопривредници су накратко дозволили пролаз да би смањили гужву у саобраћају, а затим су га поново блокирали.

У Малгари, пут ка Атини блокиран je са око 300 трактора и остаје затворен на неодређено време, а пољопривредници поручују да ће тамо, припремајући нове блокаде, остати до испуњења њихових захтева.

Према извештају ЕРТ-а, нове барикаде на путевима постављају се у префектури Солун од данас.

Очекује се да ће пољопривредници из источног Солуна и Халкидикија поређати своје тракторе близу аеродрома, док ће пољопривредници из Пијерије одвести своје тракторе до тунела Катерини.

Сутра ће пољопривредници из Лагадаса и Дримоса бити на излазу са ауто-пута Егнатија према Солуну.

Пољопривредници из Магнезије постављају нову блокаду сутра и на ауто-путу Патхе близу Микротивеја, док су пољопривредници Алмироса и Р. Фераиоса, након састанка, одлучили да изађу на пут како би направили снажну блокаду усмерену на аутопут Атина-Солун.

Јуче су у Лариси пољопривредници из Никеје и Кардице са својим тракторима отишли ​​на централни трг како би подржали пољопривреднике којима је требало да се суди, захтевајући њихово ослобађање. Након тога су се вратили, а о евентуалним новим блокадама и појачавању блокада одлучиваће за недељу дана.

Грчки пољопривредници протестују од 30. новембра против владе због процењеног мањка од 600 милиона евра у помоћи ЕУ и другим исплатама.

До кашњења у исплатама дошло је усред истрага о скандалу у којем су неки пољопривредници наводно фалсификовали власништво над земљом и стоком како би добили пољопривредне субвенције ЕУ.

Пољопривредници, поред питања која се тичу свих њихових колега, захтевају да се из управљања пољопривредним питањима уклоне технократе и да у свим процесима који се тичу њих буду заступљени пољопривредници.

Неки отворено говоре о оснивању Пољопривредне коморе. Европско јавно тужилаштво (ЕППО), које истражује кривична дела против финансијских интереса ЕУ, саопштило је да је ове године пронашло доказе да су грчки пољопривредници, уз помоћ државних званичника, проневерили средства ЕУ.

Грчке власти су покренуле засебне истраге, а парламент испитује рад владине агенције ОПЕКЕПЕ, која сваке године расподељује око 2,5 милијарди евра помоћи ЕУ стотинама хиљада пољопривредника.

Влада, која је обећала транспарентност, признала је да је прва рата субвенција ЕУ нижа него прошле године и да је више од 40.000 захтева пољопривредника тренутно под истрагом.

"То је саставни део моје професије лекара, хирурга, али и саставни део васпитања. Мислим да у души сваког човека постоји жеља да се помогне, да се буде солидаран и да тиме обогатимо сопствену личност и да осетимо нека задовољства помажући другима", рекао је Радовановић.

Истакао је да волонтери у Црвеном крсту Србије имају неспорни мотив помоћи другима када је то најпотребније.

"Код нас су волонтери различитих профила занимања, година и наравно имамо и различите програме. Ако гледамо програме у којима су највише помогли, то је програм мотивације добровољног давалаштва крви где смо у акцијама прошле године прикупили 145.000 јединица крви", навео је Радовановић.

Како каже, обучили су преко 35.000 људи за програм лаичке прве помоћи.

"Такође, обучили смо око 85.000 младих људи и разговарали са њима о проблемима и опасностима трговине људима. Превентивни програми, здрави стилови живота и оно где такође волонтери учествују то су социјални програми где смо помогли преко 360.000 људи", истакао је Радовановић.

Додаје да имају и оне најстарије волонтере који раде у социјалном програму и помажу око 11.000 старијих суграђана.

"Стални план Црвеног крста, за сваку наредну годину, је повећати волонтерску базу. Повећање волонтерске базе је мера ефикасности и квалитета рада, а ми је на срећу сваке године повећавамо и дошли смо до те цифре – 69.000. Наш циљ и јесте да повећавамо базу и да имамо све више младих људи", закључио је Радовановић.

“Оно што је добро, то значи да нећемо зависити од тога да морамо да увозимо ванредне количине гаса, оно што не можемо да извучемо из гасних складишта. И чули смо да је повољнија цена, што значи да неће доћи до поскупљења, јер смо већ видели неке коментаре, ако не буде новог аранжмана са Гаспромом да ће то значити скупљи гас”, навела је Путниковићева.

На питање како тумачи то што смо добили краткорочни уговор, Путниковићева верује да је то геополитичка прича.

“Чули смо са руске стране да то нема никакве везе са НИС-ом, али нам нису рекли зашто нису Србији понудили дугорочни уговор, тим пре што ми нисмо увели те санкцијама. Очигледно постоје неки њихови разлози зашто они то нису радили, поготово што имамо ситуацију да је Гаспром, који је сувласник у подземном складишту гаса у Банатском двору, отпочео повећање капацитета заједно са својим партнером из Србије. Значи, они не планирају да оду из Србије”, истиче Путниковићева.

Каже да су они такође сувласници и на гасоводу Балкански ток или Турски ток који од Бугарске иде до мађарске границе.

Ипак, поручује да није згодно спекулисати зашто је одлука била таква.

“Чујемо разноразне коментаре и мислим да они само плаше људе. То нам заиста није потребно, имамо превише проблема и без тога”, додаје Путниковићева.

Говорећи о томе како таква ситуација са гасом утиче на позицију Србије у вези са НИС-ом, Путниковићева каже да то не треба повезивати.

“Овде се преговара Гаспромњефтом и мислим да је држава Русија укључена у те преговоре, као што је и код нас што се тиче НИС-а укључена држава. На релацији Вашингтон–Москва сигурно се преговара не само о Гаспромњефту, већ и о Росњефту и Лукоилу”, каже Путниковићева.

Шта Лукоилова лиценца значи за Србију

Указује да је добра ствар је што су САД продужиле оперативну лиценцу Лукоилу до 29. априла идуће године.

“Мислим да то указује на то да су Американци спремни да попусте мало руским компанијама и то вероватно има утицаја због Трамповог мировног плана за рат у Украјини. Имао је једну од тачака да постепено дође до обустављања санкција против руских енергетских компанија. Не кажем да је ово сада производ тога, али очигледно постоји са америчке стране добра воља да се учине неки уступци”, додаје Путниковићева.

Када је реч о томе колико је Србији олакшана ситуација сада када је Лукоил добио оперативну лиценцу до априла, Путниковићева истиче да ће Лукоилове пумпе наставити да раде у Србији, али и да ће Лукоил моћи да увози гориво.

“Видимо шта ће бити са Лукоиловом рафинеријом у Бугарској, јер се Лукоил буни зато што је Бугарска држава кренула да ради неку врсту национализације, али у суштини Лукоил је компанија која сигурно може да обезбеди допремање нафтних деривата у Србију и то ће помоћи. Да су остале санкције против Лукоила, онда би било питање шта држава сама организује, шта организују МОЛ, ОМВ и Хеленик Петрол. Овде сад имамо још једног играча који може помоћи”, поручује Путниковићева.

Поред тога, додаје, Лукоил има 112 бензинских пумпи по целој Србији, као и да би отежало ситуацију да и су и те пумпе морале да престану са радом.

“То би значило да људи који немају у близини ОМВ, МОЛ, Хеленик Петрол или неку приватну да морају да иду и можда 20-30 километара до неке прве бензинске станице да наточе гориво. И то је један велики проблем, јер је НИС једини који је задржао бензинске пумпе по селима. И ви ћете сад имати ситуацију да ће неки сељак морати, пошто не може трактором на ауто-пут, да у ауто ако га има ставља канистере и да иде по гориво негде на ауто-пут да купи дизел за свој трактор”, додаје Путниковићева.

Србији недостаје цистерни, хоће ли изнајмљивање повећати цене деривата

Србија је приморана да увози гориво. Председник Вучић је рекао да нам за то недостаје 145 цистерни како бисмо увезено гориво могли да равномерно распоредимо.

“Цистерне свакако могу да се изнајме негде у окружењу, можда не можемо да их купимо тако брзо, можда их нема на тржишту, али претпостављам да ће то само утицати на трошак у коначној набавци горива које се допрема из иностранства”, додаје Путниковићева.

На питање колико ће се то одразити на цене деривата, Путниковићева каже да ћемо видети, јер још није дошло до поскупљена будући да се троше залихе и да се гориво набавља.

“Верујем да ће то на крају бити прорачунато колики је трошак допремања тог горива и да се онима који раде на снабдевању тржишта у ванредним условима одреди да имају одређену зараду. Нико не ради за џабе, али у принципу је то можда начин да се размисли и о томе не да држава има сад неке своје цистерне, али да се направи неки систем како да се у ванредним условима функционише, можда може из неке од суседних земаља да се позајме цистерне”, објашњава Путниковићева.

ЕУ потпуно забрањује увоз руског гаса, треба ли Србија да брине

Док Србија решава своју ситуацију са гасом, Европска унија се спрема да у неколико етапа потпуно забрани увоз руског гаса. Дописник РТС-а из Брисела каже да тај договор, који је постигнут између земаља чланица и Европског парламента, треба само да буде формализован, као и да подразумева прецизни календар постепеног, али потпуног обустављања увоза руског гаса до новембра 2027. године.

“Међутим, неке земље су и пре ове одлуке драстично смањиле увоз руског гаса и са 45 одсто он је спао сада на неких 12 одсто”, додаје Гајић.

Ипак, додаје, да статистике показују да је заправо увоз течног гаса порастао у овој години у односу на претходну и да и даље постоје земље које увозе пре свега течни гас.

“Знамо да се на гас из Русије ослањају Словачка и Мађарска, али увозе га и Француска и Белгија која је највећи увозник руског гаса. Између осталог зато што су луке у Белгији на Северном мору оспособљене за увоз течног гаса и преко тих лука се увози и у друге земље. Међутим, Белгија каже да је спремна да поштује овај календар и да у практично следећих годину дана обустави увоз течног руског гаса до 1. јануара 2027”, наводи Гајић.

Напомиње да се та одлука не односи на транзит гаса кроз земље чланице ЕУ.

“То значи да би земље као што је Србија или Босна и Херцеговина, да они могу да рачунају на транзит. Додуше, говори се о неким додатним мерама надзора које би требало у том случају применити, како би било сигурно да тај гас иде земљама изван Европске уније, које не морају да поштују ову одлуку, а не на неку другу дестинацију. Дакле, уверавања из Европске уније су да се та одлука не односи на транзит и не односи на Србију и друге земље које су у сличној ситуацији”, објашњава Гајић.

Ипак, напомиње да је ово одлука ЕУ са којом у неком средњем или дужем року треба да се усклађују и земље кандидати.

“Дакле, Србија као земља кандидат, ако оваква законска европска регулатива остане на снази, имаће обавезу да се усклади са обавезом обустављања увоза руског гаса”, поручује Гајић.

Путниковићева наводи да је реч о уредби ЕУ коју већ нису подржале Словачка и Мађарска.

“Они неће да одустану од руског гаса, јер им је он најјефтинији и кажу да би то угрозило њихову привреду. Тако да ћемо видети како ће се заправо земље чланице односити. Ова уредба треба још да буде усвојена. Ово је предлог уредбе који је доста стриктан по питању тих датума, али је Брисел одустао од доношења оваквог закона баш зато што су неке чланице најавиле да неће бити усвојен од њихове стране”, додаје Путниковићева.

На питање које су алтернативе Србији, Путниковићева каже да се повећа капацитет из Азербејџана, ако то буде могуће, јер многе земље сада хоће да купују од њих.

“Што се тиче Александруполиса, тамо је сада ремонт у питању, али за ове две године ће се завршити овај гасовод кроз Северну Македонију и кроз Грчку, да можемо да добијемо и тим правцем. Треба да се изгради гасовод ка Румунији и оно што је добро, ми имамо поред Балканског тока још један улаз из Мађарске, којим смо некад добијали гас који је стизао преко Украјине и ми тим правцем можемо да добијемо гас из било које земље где стигне као течни гас и онда можемо да га купујемо. Наравно, биће скупље, али то је већ друга прича”, закључује Путниковићева.

"Законом из 2006. и изменама из 2007. године није било предвиђено да професионални војници буду примљени у јединице ВС на неодређено време. После напуњене 53 године ти људи су отпуштани из војске јер су до тада радили искључиво под уговором. Сагледавајући ситуацију у ВС схватили смо да велики број људи није знао шта после отпуста из војске. Изменама закона омогућили смо професионалним војницима да могу да буду примљени на неодређено време, што ће свакако повећати мотивисаност и тих људи, и оних који ће тек доћи у ВС. Они сада могу да планирају своју будућност и будућност својих породица, а реч је о 10.000 људи", објаснио је у разговору за РТС министар одбране Братислав Гашић.

Што се тиче полемике у парламенту вођене око члана 19 закона, а који се тиче ингеренција председника и хијерахије у војсци министар одбране каже да када је реч о команди ништа неће бити промењено.

"Измена закона који је усвојен неће променити ништа на том пољу. Реч је о политичком спину, нема ништа иза тога", рекао је Гашић

После 14 година, у српској државној каси предвиђен је новац за обавезно служење војног рока.

"Протеклих годину дана се интезивно радило на томе да би војни рок могао да буде враћен. Само у овој години 125 објеката је реновирано, а има још објеката које треба реновирати а оштећени су у бомбардовању. За прво време реч је о 75 дана војне обуке, они ће и после одслужења војног рока као војни обвезници бити позивани на вежбе. Кроз сагледавање могућности и потреба и војске и младих људи доносићемо одлуке. Мислим да је у овом тренутку то оптимално решење", рекао је министар одбране.

Када је реч о безбедности земље и окружења министар каже да је и поред свакодневних изазова ситуација стабилна. Вести о куповини оружја од стране Хрватске као и турски дронови на територији Косова и Метохије за министра одбране нису изненађење.

"Више није вест да се било ко у свету наоружава. Војска Србије је актер стабилности у региону, велика ставка у буџету су нова улагања у опремање војске. Помно пратимо догађаје у свету, а мудра политика да имамо пријатеље на све четири стране света омогућава нам да опрему купујемо по повољнијој цени. Наша наменска индустрија и војни институти предано раде на усвајању нових знања, то није процес који траје годину дана већ 12 година, где смо од једне уништене војске стигли до модерне и опремљене", рекао је у разговору за РТС министар одбране Братислав Гашић.

Најгласнији су били из амбасада САД и Немачке, али тај покушај осудили су и представници ОЕБС-а, УНМИК-а...

“Такве акције штете стабилности и америчким интересима, укључујући и наставак стратешког дијалога Вашингтона и Приштине”, поручили су из америчке амбасаде.

На сличан начин реаговали су и прошлог децембра када није прихваћена пријава СЛ за изборе 9. фебруара на којима је ова странка добила девет од десет посланичких мандата.

Истоветно се догодило и августа ове године уочи локалних избора на којима је СЛ освојила десет од десет општина са српском већином.

Представници Српске листа саопштили су јуче да су поднели жалбу на овакву одлуку централне изборне комисије (ЦИК).

Курти против "коалиције рационалних странака"

У разговору за Интернет портал РТС, политички аналитичар из Приштине Шкељзен Маљићи нуди једноставно објашњење. 

Уверен је да је Курти свестан да има све мању подршку бирача због чега су му критике са "запада" у овом тренутку најмања брига.

 "Курти не мари за косовске законе, па ни санкције ЕУ све док се бори да остане на власти иако му се подршка све више крњи. Вероватно ће 28. децембра пасти још ниже, и он ће тада свој пораз прогласити за велику заверу и издају”, уверен је Маљићи.

Уверен је да ће актуелну администрацију у Приштини сменити „рационална коалиција”

„По мени, он сигурно губи изборе. Смениће га коалиција рационалних косовских странака. Он вероватно рачуна и на могућу следећу рунду избора на пролеће када истиче мандат председнице Косова. Ако успе да блокира избор новог председника, а за то би требало да има 41 посланика, онда ће се поново гласати”, прогнозира овај приштински аналитичар.

Каже да је то и кључан разлог због чега му је потребно "додатно" убеђивање бирача.

"Он је свестан да устав и косовски закони  не дозвољавају да се забрани Српска листа, и зна да ће надлежна анкетна комисија поништити одлуке о суспензији. Али, треба му то у изборној кампањи да би своје бираче убедио да је цео свет и косовска опозиција на страни Србије и Српске листе, која не признаје независност Косова и представља испоставу, продужену руку Београда и да се тиме угрожава ’ослобађање’ севера Косова којим се хвали као највећим успехом своје владавине”, сматра Маљићи.

Забрана Српске листе – "предизборни ритуал" Самоопредељења

И политиколог Огњен Гогић сматра да су и из Самоопредељења свесни да одлука о забрани Српске листе неће проћи, али да је она део „Куртијевог предизборног ритуала”.

„Ти покушаји да се Српској листи ускрати право да учествује на изборима не само да су осуђени од стране међународне заједнице, овог пута још оштрије него у претходна два наврата, већ су увек били и преиначени од стране виших инстанци које се баве изборним процесом. И то сви знају. И Самоопредељење такође зна да ова одлука неће опстати, али то је постао део њиховог ’ритуала’, ’фолклора’ са којим они започињу предизборну кампању”, каже Гогић.

Објашњава да Курти на овај начин „демонстрира доследност” да не жели било какву сарадњу са Српском листом, па и њено постојање као политичке странке на КиМ.

„Курти на сваком кораку демонстрира да је доследан и озбиљан у том одбацивању сарадње са Српском листом, односно негирања њеног права да уопште буде учесник у политичком животу на Косову. И када би променио  позицију, када сада не би оспоравао њено право на изборима, онда би њега неко прозивао да је променио позицију, а то себи не може да допусти”, прецизира Гогић.

Додаје да Куртијеви бирачи „награђују” овакву политику.

„Он није кажњен због тога, одолева и то се види по питању Српске листе. Оно што је проблем је што су ови други уздржани. У сва три циклуса су представници ЦИК-а из Самоопредељења против, али су представници других албанских партија били уздржани. Да су они гласали за, Српска листа би била сертификована. Дакле, и они ту калкулишу и доносе незаконите одлуке да не би и сами били предмет оптужби Кутија”, наводи Гогић. 

Пад популарности Самоопредељења

Куртијев Покрет Самоопредељење први пут је дошао на власт 2020. године, али његов мандат је трајао кратко, свега 50 дана.

Странка је на изборима 2019. освојила  26 одсто гласова, односно 32 мандата. То је било довољно да формирају владу са ДСК.

На изборима 2021. долази до потпуног обрта јер добија рекордних 50,28 одсто гласова, односно 58 од укупно 120 места у приштинској скупштини.

Фебруарски избори показали су да му популарност пада.

Његова странка јесте освојила највећи број мандата – 48, али недовољно да самостално формира такозвану владу “Курти 3”.

Додатни пад је уследио и на управо завршеним локалним изборима, а процене су да ће тај пад бити још видљивији у децембру. 

"Синоћ око 17.50 часова, дечко у тренерци, са капуљачом на глави, исекао заставу, повукао је одозго, и почео да бежи ка другој страни црквене порте. Онда сам позвао полицију. Дошли су на увиђај, сликали су, враћали су камере и приметили су дечка који је секао заставу и однео је. Њих боли застава, њима кажем да је то црквена застава, да то није државна застава", рекао је рекао је црквењак Јовица Мирић.

Застава је постављена јуче поводом храмовне славе цркве Ваведења Пресвете Богородице.

Непознати починиоци су такође у јуну 2023. године скинули заставу са звонаре у липљанској цркви.

Канцеларија за КиМ: Наставак је кампање прогона Срба 

Скидање заставе Српске православне цркве из порте цркве Ваведења Пресвете Богородице у Липљану, и то на сам дан обележавања храмовне славе, наставак је кампање прогона Срба и свега српског на Косову и Метохији и скрнављења српских светиња с циљем њиховог затирања на овим просторима, саопштила је Канцеларија за КиМ.

О томе, како је неведено, сведоче и недавни позиви из Приштине на рушење Храма Христа Спаса, што представља тежак облик верске нетрпељивости који је недопустив било где у Европи, али у Приштини представља доминантан облик политичког деловања и идеологије, чиме се поткопава мир и суживот на Косову и Метохији.

"Овакве запаљиве изјаве, као и говор мржње према Србима, којим се служе и приштински политичари, директно подстичу инциденте према српском народу и светињама СПЦ и изазивају немир и страх код нашег народа", пише у саопштењу.

Канцеларија за Косово и Метохију ће наставити да користи сва политичка и дипломатска средства да међународној јавности предочи тежак положај српког народа и да указује на угроженост православних објеката на Косову и Метохији, истовремено захтевајући конкретну реакцију међународних организација и представника, како би се починиоци овог недопустивог инцидента у Липљану што пре пронашли и адекватно санкционисали.

"Имам велико поверење у оба лидера. Испоштоваћемо ова обећања", рекао је Трамп у приликом потписивања споразума, преноси Би-Би-Си.

Трамп је рекао да мировни споразум има за циљ да оконча деценије сукоба у региону успостављањем трајног прекида ватре, разоружавањем побуњеничких група, одредбама за повратак избеглица кући и новим оквиром за економски просперитет.

Додао је и да Сједињене Америчке Државе потписују сопствене споразуме са обема земљама, који ће "откључати нове могућности" за приступ критичним минералима.

Трамп је истакао да ће САД послати неке од својих "највећих и најбољих компанија" у обе земље, како би радиле на експлоатацији неких од ретких земних минерала.

"Сви ће зарадити много новца", истакао је Трамп.

И Кагаме и Чисекеди су рекли да ће поштовати мировни споразум, а Кагаме је похвалио Трампа као "прагматичног" и "непристрасног" лидера који је искористио прилику да допринесе миру.

Обилне падавине довеле су и до поплава других путева, док је у неколико области пало дрвеће.

У зору је путем броја 112 послата порука становницима Мегаре и Мандре да се преселе из подрума и приземља зграда на више спратове због развоја поплава.

Како је наведено, у стању приправности су ватрогасна служба, оружане и безбедносне снаге, шумска служба и Механизам цивилне заштите региона.

Надлежне службе Министарстава здравља, инфраструктуре и саобраћаја, животне средине и енергетике, рада и социјалног осигурања, културе, као и руралног развоја и хране такође су стављене у стање појачане приправности.

Због олује Бајрон која је погодила источне и јужне делове Грчке, све школе у региону Атика, као и на острву Родос, данас неће радити, саопштили су грчки званичници.

"Безбедност наше деце је приоритет о којем се не може преговарати. Одлучујемо на основу научних података и не ризикујемо", рекао је регионални гувернер Атике Никос Хардалијас.

Додао је да је одлука о затварању свих јавних и приватних, основних и средњих школа донета након консултација са цивилном заштитом и Министарством просвете. 

Одлуком градоначелника Родоса, Александроса Колијадиса и на том острву сутра школе неће радити.

Током ноћи у Београду је било 120 интервенција службе Хитне помоћи, од чега 17 на јавном месту.

Грађани се током целе године најчешће одлучују за кеш, односно готовинске кредите, а како у банкама кажу, управо је децембар месец када се примећује пораст кеш кредита.

Члан Извршног одбора "Аик банке" за послове са становништвом и малим бизнисом Душан Михаиловић каже да је у марту и јуну појачана сезоналност док је у летњем периоду та потрошња нижа.

"Све се то надокнади у четвртом кварталу, у децембру, када је потражња за готовинским кредитима на највишем нивоу због притиска на кућни буџет, због предстојећих новогодишњих празника, зимског распуста и слава које су актуелне. Просечан износ готовинског кредита је око 8.000 евра у динарској противвредности, а максималан рок за отплату 71 месец", објашњава Михаиловић.

Међу грађанима који узимају кредите, највише је оних запослених – 60 одсто, а 40 процената су пензионери.

Рефинансирање или нови кредит

Угљеша Џамбић из Народне банке Србије наводи да их посебно радује то што је 75 одсто кредита одобрено кроз рефинансирање постојећих обавеза и 24 одсто нових готовинских кредита.

"Један одсто се односи на потрошачке и стамбене кредите. Грађани су препознали ову могућност, на наш први позив су се одазвали да пре свега рефинансирају своје кредите како би што прекренули са уштедама, док са друге стране нису журили да узимају нове готовинске кредите јер, свакако, сваки кредит кошта", објаснио је Џамбић.

Кредити се враћају на време, кажу у банкама и тврде да је тренутно рекордно низак проценат ненаплативих кредита.

Економисти поручују да грађани треба добро да се упознају са понудама на сајту Народне банке Србије, где су објављене понуде за све врсте кредита. Некада није пресудна само нижа каматна стопа, већ репутација, однос банке према клијенту.

Шта кажу стручњаци

После одлуке државе да се ограниче камате на стамбене кредите, први резултати су стигли – за 36 одсто повећана је куповина станова на кредит.

Ервин Пашановић, стручњак за некретнине, прецизира да је то за трећину више у односу на прошлу годину.

"Тренутно је од 100 одсто реализованих купопродаја, 36 процената кредитних купаца. Када се дође у ситуацију да је више кредитних него готовинских купаца, то значи да је економија прилично стабилна", истиче Пашановић.

Објашњава да куповина некретнине на кредит даје сигурност целом процесу јер банка неће одобрити кредит за неку прецењену или потцењену некретнину.

"Код нас је принцип такав да их уче од малих ногу да је најгоре што можеш да урадиш – да узмеш кредит. Ја се стварно не слажем са тим, али се не слажем ни да банке треба да пусте неограничене каматне стопе и да ти не можеш тиме да се покријеш", навео је Пашановић.

Истакао је да стан данас купује онај ко може, а не онај који мора.

"Нема тренутно друге инвестиције у коју можете да уложите. Не постоји тржиште капитала. Ви немате ништа где можете да пласирате новац и да заборавите и да вам дивиденда леже – морате да се бавите", објаснио је Пашановић.

Најбоље улагати у некретнине око метро станица

Навео је да је цена квадрата у Сурчину порасла за три пута од најаве Експа.

"Већ је цена квадрата у Сурчину 2.000, негде чак и 2.800 евра ако је нова градња. Сада је најављена изградња метроа, сви знамо да су у свету најскупље некретнине око метро станица. Ако неко може да одвоји новац да купи нешто, ја бих му саветовао да погледа где ће бити метро станице и да се стратешки позиционира на тој локацији", каже Пашановић.

Нагласио је да не постоји формула успеха и сигурна инвестиција.

"Формула је следећа, висок ризик – висок принос. Ризик је мерљива категорија, код нас се раде бизнис анализе, али оне садржи у себи процену ризика који има своју оцену и ко зна да направи добру анализу, тај ће да победи", закључио је Пашановић.

Током пре поднева и средином дана кишна зона ће се проширити и на остале крајеве наше земље. 

Дуваће слаб и умерен југоисточни и источни ветар, у кошавском подручју умерен и јак, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и олујни, посебно током јутра и поново крајем дана. На подручју Баната активиран је наранџасти метео-аларм.

Најнижа температура кретаће се од 3 до 8, на југу Баната око 11 степени, а највиша дневна од 7 до 13 степени.

У Београду ће бити облачно, од средине дана повремено са слабом кишом. 

Дуваће умерен и јак југоисточни, крајем дана и источни ветар.

Јутарња температура биће до 8, а највиша дневна до 11 степени.

Временска прогноза за наредне дане

За викенд ће уследити облачно и хладно време, повремено са слабом кишом, у суботу на југу Баната још уз умерен и јак источни ветар. 

Следеће седмице биће суво, са дужим сунчаним интервалима и постепено топлије. 

"Треба једновремено организовати довод опреме, материјала и синхронизовати све групе активности на начин да не буде сударања, да се хале раде. И због тога је хала број 2 овде, она је већ под кровом, у неким другим то није случај. Све то да би, такође, неке друге активности попут такозваних МЕП инсталација, односно машинских, електро и хидро инсталација, могли да започнемо", истиче Борис Бјелица, в. д. директора Грађевинске дирекције Србије.

После специјализоване изложбе, "Експо" остаје простор на који ће се преселити Београдски сајам.

Нови и модеран комплекс чиниће седам сајамских хала, укупне величине 140.000 метара квадратних.

Будућа главна хала – хала број 5 – биће виша за три метра у односу на остале, тачније 13 метара, место будућих највећих домаћих и међународних сајамских дешавања.

Први сајам Београд је добио 1937. године, на иницијативу тадашњих индустријалаца, и то на левој обали Саве, где је сада Старо сајмиште. Током Другог светског рата тај простор је постао концентрациони логор.

Други сајам, на десној обали Саве, Београд је добио 1957. године, где се и данас налази. Занимљива је игра бројевима, јер ће управо 2027. године Београд добити нови сајам.

Боље саобраћајне везе и приступ за све видове транспорта

Једна је од главних карактеристика нове локације Београдског сајма јесу боље саобраћајне везе и приступ за све видове транспорта.

Од аеродрома је удаљен свега шест километара, биће повезан железницом, а осим близине аутопута и обилазнице око Београда, гради се и пристан на Сави за долазак бродовима.

"Оно што нама веома одговара и што нам даје велике могућности је да ће сам затворени и изложбени простор бити повећан за око 70 одсто, а отворени за око 50 одсто. Сам нови сајам ће бити опремљен најсавременијим техничким и технолошким системима који ће омогућити много боље пословање, пословање на савременом нивоу", објашњава Љуба Стамболић, саветница за комерцијалне послове Београдског сајма.

Директор "Експа" Данило Јеринић наглашава да ће Београд добити потпуно нов, модеран простор који ће у потпуности бити спреман да у будућности, поред "Експа", прими и друге велике светске догађаје.

"Јер, ви када се кандидатујете за било које догађаје, ви добијете листу шта је то што ваш простор мора да испуни, које су то карактеристике – од величине до ИТ технологија, приступа, логистике и свега, акредитација, улаза", напомиње Јеринић.

Ангажовано више од 100 ИТ стручњака

Београдски сајам моћи ће да угости више од 150.000 посетилаца дневно на новој адреси. На реализацији пројекта модерних хала и развоју 270 различитих система и подсистема ангажовано је више од 100 ИТ стручњака.

"Утицај на пословање ће бити директан, позитиван, то је недвосмислено, јер ће се моћи одржавати догађаји из свих сегмената развоја нашег друштва, који ће добити потпуно нову, иновациону, најсавременију платформу за размену свих информација, наравно, свих и иновација, а све ће то служити за добробит сваког појединца", указује Љуба Стамболић.

Данило Јеринић констатује да је, када направите Експо, он препорука сам по себи.

"Потенцијално, ми можемо да организујемо и веб самит, можемо да организујемо и КОП, неки будући самит светских лидера. Можемо да направимо неке велике сајмове из Кине у будућности, јер мислим да Кина полако долази у Европу и осваја Европу својим производима и услугама у будућности", каже Јеринић.

У оквиру комплекса "Експо", где ће бити будући Београдски сајам, гради се осам саобраћајница дугих готово 12 километара, 10.000 паркинг места, а до краја ове године најављен је завршетак радова на првим становима у стамбеном комплексу који чини 11 зграда са 1.500 стамбених јединица.

Предложени су били Мухедин Фијуљанин и Љумтурије Амети, али ни један од њих двојице није добио потребних 126 гласова.

Пре гласања су посланици Савеза војвођанских Мађара апеловали на коалиционе партнере да не гласају за кандидате у овој групи, наводећи да је кандидат мађарске националне мањине неоправдано избачен из трке.

Иначе, председница Скупштине Србије Ана Брнабић захвалила је изабраним члановима Савета РЕМ-а који су најавили да ће поднети оставке, зато што то нису урадили и тако су, како је рекла, показали огромну одговорност. Они ће сачекати да виде шта ће се десити и са избором деветог, финалног члана Савета РЕМ-а из категорије Националних савета националних мањина, истакла је Брнабићева, одговарајући на питања новинара приликом боравка у Бриселу, 18. новембра.

За члана Савета РЕМ-а, на две године, 12. новембра изабрани су кандидат универзитета акредитованих у Републици Србији Милан Петковић, кандидат електронских медија Милош Гарић и Стевица Смедеревац, кандидат заштитника грађана, повереника за заштиту равноправности, повереника за информације јавног значаја и заштиту података о личности.

За чланове Савета РЕМ-а у наредне четири године тада су изабрани кандидат удружења која се баве заштитом слободе изражавања Родољуб Шабић и кандидат новинарских удружења Милева Малешић, а за чланове у наредних шест године изабрани су кандидат филмских, сценских и драмских уметника Ира Проданов Крајишник, кандидат удружења за заштиту деце Дубравка Валић Недељковић и кандидат цркве и верске заједнице Снежана Миљковић.

Америчка администрација продужила је дозволу за рад руском Лукоилу до 29. априла. Та лиценца важи за иностране Лукоилове ћерке компаније и на снази је од 4. децембра.

"То значи да ће 112 пумпи на територији Србије моћи да функционишу са нафтним дериватима увезеним са стране", рекао је председник Александар Вучић за ТВ Пинк.

"Друга добра вест је да Србија неће имати проблема са гасом. Очекујемо потписивање краткорочног уговора", навео је Вучић. 

Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић истиче да се ситуација са НИС-ом прати на дневном нивоу и мења се из часа у час. Главни задатак је да се обезбеди сигурност снабдевања, о чему је поново разговарала са представницма нафтних компанија МОЛ, ОМВ, ЕКО, "Кнез петрол".

У Србију већ готово два месеца није стигла ни кап сирове нафте, а да грађани и привреда то нису осетили, навела је ресорна министарка. 

Енергетска сарадња Србије и Русије била је и главна тема састанка председника Вучића са руским амбасадором Александром Боцан-Харченком, који је одржан у четвртак. Председник истиче да су разматрали питање снабдевања гасом, инфраструктурне и заједничке стратешке пројекте за нашу земљу и билатералну сарадњу.

Заустављање панчевачке рафинерије забиринуло је запослене у Нафтној индустрији, па синдикати од руководства НИС-а траже објашњења о даљем пословању.

У НИС-овом синдикату потврдили су РТС-у да су од руководства тражили да се запосленима појасни како ће функционисати пословање компаније у условима санкција, као и исплате зарада, посебно ако се имају у виду блокаде рачуна у пословним банкама због секундарних санкција.

"Наш задатак је сада да добијемо потпуне информације о томе шта је речено на састанку у Русији, које је друге изговоре Путин пронашао да продужи рат и изврши притисак на Украјину, на нас, на нашу независност“, нагласио је Зеленски.

Владимир Путин, који борави у посети Индији, каже да су се украјинске власти "практично саме сатерале у ћошак својом одлуком да данас наставе сукоб".

У интервјуу за Индија тудеј, шеф Кремља истиче да мировни преговори остају најефикаснији начин за решавање ситуације у Украјини. Према Путиновим речима, Кијев тренутно "нагиње ка војном решењу".

И поред тражења мировних решења, настављају се жестоки сукоби. У масовном руском гранатирању је потпуно уништена термоелектрана у Херсону, а радници станице су повређени, потврдио је "Нафтогас".

Генералштаб Оружаних снага Украјине потврдио је да су одбрамбене снаге гађале једно од највећих хемијских предузећа у Русији, "Невиномиски Азот" у Ставропољској Покрајини.

Специјална јединица "Духови" Главне обавештајне управе Украјине погодила је руски ловац "миг 29" на Криму.

Дип стејт извештава да су Руси напредовали у Доњецкој и Харковској области, посебно у граду Вовчанску.