Портпарол локалне полиције Криста Билман рекла је да се истражују наводи да се једна особа полила горивом, као и да је прерано рећи да ли је инцидент повезан са тероризмом.

Три повређене особе у критичном стању пребачене су у болницу. У само пожару је повређено укупно пет особа, од којих су четворо били путници у аутобусу, а пети је болничар, који је повређен током интервенције.

Швајцарски председник Ги Пармелен изразио је саучешће и рекао да се инцидент истражује.

"Шокира ме и ожалошћује је то што су људи поново изгубили живот у великом пожару у Швајцарској", рекао је Пармелен у саопштењу на платформи Икс.

Поступак дељења имовине

Никола Премовић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да Породични закон прописује законску претпоставку да су удели у стицању имовине једнаки, али је та претпоставка оборива у случају да један супружник доприноси стицању заједничке имовине у много већем обиму него други супружник.

"Када је реч о стану који је купљен на кредит, суштински је битан моменат куповине стана и уписа у катастар. Ако је уговор о купопродаји закључен пре брака, одобрен кредит и уписан корисник кредита у катастру, та особа има право својине на стан. Други супружник који из заједничких средстава отплаћује кредит има право на новчану накнаду", наводи Премовић.

Према његовим речима, са друге стране, ако је уговор о купопродаји закључен у току брака, у својинско-правном смислу то представља заједничку имовину, када оба супружника имају право на имовину, односно на стан.

"Следи поступак деобе заједничке имовине стечене у браку, када може доћи до споразума да сами поделе целокупну имовину. Ако немају договор, тада се на суду доказује ко је и колико учествовао уплатама, приходима, као и порекло новца", објашњава адвокат.

Предбрачни и брачни уговор

Напомиње, такође, да су у адвокатској пракси деобе заједничке имовине стечене у браку емотивно и правно најсложенији спорови, који су и најдуготрајнији, јер процес може да траје од пет до десет година.

"Судије које пресуђују имају проблем када добију такав предмет јер је то толико сложен, тежак и исцрпљујући поступак", наводи Премовић.

Премовић додаје, међутим, да постоје предбрачни уговори који искључују режим брачне тековине и заједничке имовине, тако да имовина коју супружник стекне у браку остаје његова, док се брачни уговор закључује са истим дејством и правним последицама.

"Закључивање ових уговора у нашој земљи је врло ретко. Апсолутно бих их препоручио због избегавања сукоба, спорова и несугласица између супружника, бар када је реч о имовини", закључује адвокат Никола Премовић.

"Дотакли смо се и ширих међународних прилика, утицаја актуелних дешавања на глобалну стабилност, енергетску сигурност и економску предвидивост, што су теме од непосредног значаја и за нашу земљу", навео је Вучић на Инстаграму.

Вучић истиче да је искористио ову прилику да шеику Мухамеду упути срдачне честитке поводом рођендана, уз жеље за добро здравље, личну срећу и снагу у овим изазовним временима.

Против њега ће, по налогу Основног јавног тужилаштва у Нишу, кривична пријава бити поднета у редовном поступку.

Само током прошле године због некоришћења појаса санкционисано више од 150.000 возача, а више од 8.000 возача и сувозача због непрописног превожења деце. Међународна акција спроводи се у 34 државе чланице организације РОАДПОЛ-а.

"Циљ ове акције је повећање безбедности свих учесника у саобраћају и подизање свести о значају коришћења сигурносног појаса, који је један од најважнијих заштитних елемената приликом саобраћајне незгоде“, каже за РТС Младен Николић из Управе саобраћајне полиције.

Подаци показују да коришћење појаса значајно смањује ризик од страдања.

"Коришћење појаса на предњем седишту умањује смртност за око 50 одсто, а на задњем седишту чак до 75 процената", наводи Николић.

"Већ првог дана акције на путевима у Србији откривено је више од 4.300 прекршаја. Од тога је више од 1.300 било због некоришћења сигурносног појаса на предњем или задњем седишту, више од 80 због превожења деце без одговарајућих заштитних система, док је преко 400 возача затечено како користи мобилни телефон током вожње", рекао је Николић.

Према речима Николића, то је више него прошле године.

"Ове године смо у првом дану акције открили око 300 прекршаја више него у истом периоду прошле године, што показује да, упркос бројним превентивним активностима, свест о значају коришћења сигурносног појаса и даље није на довољном нивоу", указује Николић.

Посебан проблем представља чињеница да путници на задњем седишту често не користе појас, сматрајући да није неопходан.

"У случају тешке саобраћајне незгоде често се дешава да особе које се налазе позади услед удара буду одбачене ка предњем делу возила, што може имати веома тешке последице“, објашњава Николић.

Повећан број страдали мотоциклиста

Полиција упозорава и на повећан број страдалих мотоциклиста, што је уобичајено са доласком лепшег времена.

"Имали смо пет саобраћајних незгода у којима је дошло до смртног страдања пет мотоциклиста. Само у протеклој недељи догодиле су се четири такве незгоде“, наводи Николић.

Министарство унутрашњих послова и Управа саобраћајне полиције зато апелују на возаче мотоцикала да поштују саобраћајне прописе, пре свега ограничење брзине, као и да користе заштитну кацигу и одговарајућу опрему.

Истовремено, позив је упућен и осталим учесницима у саобраћају да обрате пажњу на двоточкаше, али и на пешаке који су најрањивија категорија у саобраћају.

"Апелујемо на све возаче да поштују прописе – да не прекорачују брзину, да не врше непрописна претицања и да не седају за волан под дејством алкохола или психоактивних супстанци. Само одговорним понашањем можемо допринети повећању безбедности саобраћаја и смањењу броја погинулих", истиче Николић.

Према подацима саобраћајне полиције, само у протеклој недељи на путевима у Србији погинуло је 15 особа, док је од почетка године страдало укупно 56 људи.

"Опредељена су средства бесповратна - 70 милиона динара бесповратних средстава које је привреда определила и 105 милиона динара које ће Фонд за развој пласирати кроз кредите", каже Татјана Матић, директорка Фонда за развој Републике Србије.

Максималан износ средстава који може да оствари један предузетник је три милиона динара. Уколико произвођачи долазе из неразвијених подручја, 50 одсто средстава је бесповратно.

"Програм који је расписао Фонд за развој може много да значи у смислу аутоматизације производње која је неопходна услед недостатка квалификоване радне снаге", каже Немања Јовановић из Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће ПКС.

У сектору у којем су већина домаћи предузетници, сви су сагласни да се конкурентност постиже оспособљавањем радника и технолошким напретком. Кључ је аутоматизација процеса.

"Од оснивања фирме били смо у прилици да купујемо половну опрему и да тако премошћујемо, да радимо. Превазишли смо то. Сада морамо да се бавимо новом опремом, бољом продукцијом, освајањем нових тржишта и то. Имамо намеру да купујемо нову опрему у базној производњи текстила. Ми нисмо само конфекција, ми производимо тканине, плетенине, бојимо", каже Милан Радовановић, предузетник из Ариља.

Према подацима Привредне коморе Србије, у 2025. години у индустрији је пословало 1.500 правних лица и било је запослено 49.000 радника.

"Можемо да кажемо да је то у поређењу са 2024. годином пад броја запослених за неких 10 одсто. Што се тиче самог извоза прошле године, остварен је извоз за 1,4 милијарде евра, што је за неких 2 одсто мање него претходне године. Тако да можемо да кажемо да је извоз остао на истом нивоу", каже Немања Јовановић.

"На основу захтева и онога што нам долази кроз комуникацију са људима из ове бранше, схватили смо да је неопходно да се оформи, да се направи један овакав програм који ће и текстилцима пружити шансу", каже Татјана Матић.

Српска производња текстила и коже више не подсећа на славна имена домаће индустрије 20. века. Овакви конкурси могли би да помогну да буду конкурентнији на домаћем тржишту, а да производ из Србије буде препознат по квалитету на страном тржишту.

Увоз нафте из региона, који је њен највећи светски произвођач, остаје немогућ због блокаде Ормуског мореуза. Блискоисточне државе су и смањиле испумпавање и прераду "црног злата", па свет рачуна колико још нафте и горива има на лагерима.

Европске резерве нафте покривају око 90 дана, што су и залихе бензина и дизела којима располаже Србија. Наша земља је, такође, ограничила поскупљење горива, а до 19. марта забранила извоз нафте и свих њених деривата.

Залихе за три месеца

Власник пумпе Небојша Атанацковић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да је на почетку сукоба на Блиском истоку, барел нафте коштао око 110 долара, али и произвођачи и продавци гледају да нађу оптимум, па је појефтинила на око 90 долара. Ипак, не може се очекивати да остане на том нивоу ако се рат настави.

"Очекује се да ће цена нафте расти, па чак и да премаши цену из 2008. године, када је цена барела била скоро 150 долара", истиче Атанацковић.

Говорећи о ситуацији у Србији, каже да, према речима председника, имамо резерве које покривају три месеца, ако не би било нових набавки.

"Имали смо ситуацију са НИС-ом и био сам скептичан да смо стигли да допунимо резерве. Председник и ресорна министарка, међутим, рекли су да имамо резерве као и друге земље у Европи. Тешко је очекивати да 90 дана нећемо добијати сирову нафту, па мислим да је стање мање-више редовно", каже Атанацковић.

Поремећај увоза

Према његовим речима, проблем ће бити ако цена сирове нафте и деривата настави да расте, јер су по набавној цени пре сукоба били око 70 долара по барелу. "Како је обећано, нећемо одмах ићи на више цене које важе. То ће бити од априла или маја“, указује Атанацковић.

Напомиње, такође, да је увоз деривата поремећен јер су погођене земље које су нам испоручивале нафту, попут Ирака и Азербејџана, али не треба да мислимо да ћемо бити у неповољнијем положају у односу на Европу.

"Нема места паници, али ћемо осетити последице сукоба на Блиском истоку, као и Европа. Ситуација неће бити ванредна, као са НИС-ом. Мера забране извоза нафте до 19. марта допуњаваће наше резерве. То је мера за заштиту домаћег тржишта, јер би се у тренутној ситуацији све распродало", наводи Атанацковић.

Атанацковић сматра да ће потрошња бити нижа због цене, а држава има могућност да је снизи смањењем акциза, које неће бити реалне у односу на цену сирове нафте на тржишту.

Пуна примена закона о странцима и возилима на Косову и Метохији очекује се после 15. марта, што изазива забринутост међу Србима који немају косовска документа. Ипак, координатор Националног конвента о ЕУ за Поглавље 35, Драгиша Мијачић, рекао је у разговору за РТС, да не очекује драстичне мере попут масовног протеривања становништва, већ пре свега административне последице.

Мијачић истиче да примена ових закона није међу главним политичким темама у Приштини.

"У политичким дебатама на Косову готово да се и не помиње примена закона о странцима и возилима. За тамошње политичке странке то је питање редовне примене закона“, каже Мијачић.

Према његовим речима, јавност у Приштини много више је усмерена на институционалну кризу након одлуке председнице привремених институција Вјосе Османи о распуштању парламента, коју је тзв. уставни суд привремено ставио ван снаге.

Због такве политичке ситуације, посета европске комесарке за проширење Марта Кос Приштини је одложена.

Пуна примена закона од 15. марта

Мијачић подсећа да је примена закона формално почела 15. јануара, али су прва два месеца била намењена информативној кампањи.

"Од 15. марта очекује се пуна примена закона, али то не значи да ће се догодити сценарији којих се грађани плаше“, наводи гост Јутарњег програма.

Како истиче, најчешћа последица може бити новчана казна за оне који не испуњавају административне обавезе.

"Неће се десити да неко 16. марта буде истеран из своје куће или депортован. У најгорем случају може се добити прекршајна казна“, каже Мијачић.

Страхови грађана и проблем са документима

Мијачић додаје да је страх међу људима на терену велики јер многи Срби који живе на Косову и Метохији немају косовска документа.

Разлог за то, како наводи, често нису политички ставови већ административне препреке.

"Дешава се да косовске институције не прихватају документа из болница у централној Србији. Тако имате случајеве да у истој породици једно дете има косовска документа, а друго нема“, објашњава Мијачић.

Радна група у Приштини, додаје, требало би да се бави управо тим категоријама становништва и пронађе начин да им омогући добијање докумената.

Дискреционо право полиције

Још једна непознаница је начин на који ће се закон примењивати у пракси. "Овај закон примењује полиција, што значи да у многим ситуацијама остаје на процени полицијског службеника да ли ће изрећи казну или упозорење“, каже Мијачић.

Он додаје да се још не зна да ли ће контроле бити чешће на административним прелазима или унутар саме покрајине.

Притисак на институције српске заједнице

Посебан изазов, према његовим речима, може настати за институције које функционишу у систему Србије, пре свега Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

"Проблем може настати јер део професора нема косовска документа, што може утицати на њихов радни статус“, објашњава Мијачић. Подсећа да је питање статуса универзитета пре свега у надлежности Србије, јер је реч о државној образовној институцији.

Говорећи о реакцији међународне заједнице, Мијачић каже да Европска унија подржава примену закона о странцима јер је он део правила која су повезана са безвизним режимом.

Шта ће бити 15. марта 

Ипак, Мијачић поручује да грађани не треба да очекују драматичан развој догађаја.

"Петнаести март неће бити драматичан дан. Неће бити масовних протеривања нити наглих и драстичних мера“, наглашава Мијачић.

Како додаје, важно је да се проблеми решавају системски и да се пронађу одржива решења за институције попут здравства, образовања и универзитета, које су од кључног значаја за опстанак српске заједнице на Косову и Метохији.

И данас, петнаест година након те катастрофе, власти не одустају од потраге за несталима и посмртним остацима настрадалих. Отуд, званично, број погинулих је око 15.901, док се 2.519 особа и даље воде као нестале - у току последњих годину дана идентификовани су посмртни остаци још пет људи.

Дуга сенка нуклеарног инцидента у Фукушими

Док је цунами разорио приобална насеља и покидао животе породица у њима, најтрајнији утицај на целокупно јапанско друштво несумњиво је оставила нуклеарна несрећа у префектури Фукушима. Она је на евакуацију присилила око 160.000 људи и довела до затварања свих нуклеарних централа и изненадног преласка на употребу природног течног гаса и угља, који је погоршао еколошку ситуацију у земљи и знатно уназадио амбиције Јапана за драстично смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште. 

Она је довела и до штедње и поскупљења струје у густо насељеном престоничном појасу, за чије потребе је радила нуклеарна централа "Фукушима 1" и њен власник - компанија "Токијска електродистрибуција", позната и по скраћеници "ТЕПКО".

Удар цунамија на ту централу разоткрио је културу давања приоритета профиту и исплатама дивиденди у нуклеарној индустрији у Јапану, јер је талас који је поклопио електрану и прекинуо напајање система за хлађење реактора струјом био висине око 15 метара, а зид који је требало да је заштити од те врсте природне несреће био висине само пет метара - "Токијска електродистрибуција", компанија у приватном власништву, није желела да уложи у виши и јачи зид јер је оценила да је опасност од великог цунамија занемарљиво мала, мада је крајем 19. века на истом месту био забележен цунами висине преко 35 метара. 

Она, такође није поседовала ни роботе, ни друга средства која би могла бити искориштена за утврђивање штете у реакторима у условима високе радијације, као ни супстанце за уклањање радиоактивних честица (деконтаминацију). 

Ови пропусти, у медијима и стручној јавности приписани жељи за (већим) профитом, довели су до низа истрага у којима је преиспитивано све, од типа и квалитета земљишта под нуклеарним централама, преко њихових техничких карактеристика и организације управљања, до (често блиског и понекад коруптивног) односа између компанија које су њихови власници и локалних политичара и влада. 

Мада је вероватно највећа лекција инцидента у Фукушими то да нуклеарне централе не треба препустити приватном капиталу и власништву, кроз медијске репортаже и судске парнице постављана су и шкакљива питања о одговорности државе када су у питању законодавство везано за нуклеарну индустрију и инспекција нуклеарних постројења од стране државних органа.

Безрезервни повратак нуклеарној енергији?

Колапс четири реактора у централи "Фукушима 1", која се налази на око 220 километара од Токија, на неколико недеља је угрозио опстанак целог престоничног појаса са 37 милиона становника и постојање Јапана као државе, јер је било немогуће евакуисати сво то становништво када је припретио пораз у тешкој борби за зауздавање тих реактора и ослобађање фаталних количина радијације. Ослобађање опасних количина радијације у смеру поменуте гигантске конурбације, коју поред Токија, сачињавају и градови Ћиба, Саитама, Кавасаки, Јокохама и други, спречили су надљудски напори токијских ватрогасаца и хеликоптерских јединица војске. 

Уништење тих реактора довело је и до рушења мита (у јапанској јавности) о савршеној безбедности нуклеарних централа.  

Претрпљени шок и страх преточили су се у захтев за обустављање рада свих нуклеарних електрана, који је паралисао ту грану јапанске привреде, и, због наглог пораста увоза енергената, прузроковао трговински дефицит и у целини уздрмао привреду земље. 

Пре несреће у Фукушими у Јапану је било функционално 54 реактора, који су задовољавали више од петине потребе државе за електричном струјом. Што због фаталних оштећења од цунамија, процене да су небезбедни или истека животног века, данас је у Земљи излазећег Сунца операбилно укупно 33 реактора. 

Од тога, тренутно ради 15 реактора, који генеришу око девет одсто струје која се утроши. Још три су добила дозволу за укључење, док још шест пролази кроз процес одлучивања о томе да ли ће бити враћени у употребу или не. Два су у изградњи. 

У 2024. јапанске нуклеарне централе су произвеле укупно 83 терават часова електричне струје. Укључење једног јединог реактора у највећој нуклеарној централи света "Кашивазаки-Карива" (где је до пре месец и по неискоришћено стајало свих седам), сматра се, умањиће увоз природног течног гаса из иностранства за читавих 1,3 милиона тона годишње. 

У октобру прошле године на чело државе дошла је премијерка Санае Такаићи, конзервативка која се јасно изјашњава за активно рестартовање заустављених нуклеарних реактора. Владајућа Либерално-демократска партија коју она предводи на недавним парламентарним изборима је освојила апсолутну већину у Доњем дому тог законодавног тела.

Даље, неизвесна и опасна војнополитичка ситуација у Персијском заливу снажно сугерише потребу да земља осетно смањи ослањање на природни гас из иностранства. 

Посебно јак притисак на електричну мрежу доноси подизање нових фабрика полупроводника и дата центара за потребе грана које се базирају на вештачкој интелигенцији. 

Такође, најновија истраживања јавног мњења показују да сада око 51 одсто становника далекоисточне царевине подржава коришћење нуклеарне енергије у односу на само 28 посто пре десет година. Највећа подршка (око две тречине) је међу младима од 18 до 30 година живота, који углавном немају јасно сећање на катастрофу која је замало уништила њихову државу.

Зато је будући пут јасан - сваки новоукључени реактор драстично умањује увоз енергената, побољшава економски биланс земље и јача њену енергетску безбедност. 

То наговештава боље дане за носиоце јапанске нуклеарне индустрије: "Тошибу", "Хитачи" и "Мицубиши хеви", који су године пословне суше у домовини покушавали да надокнаде у иностранству, између осталих, и у земљама попут Пољске и балтичких република.     

У интервјуу за Си-Ен-Би-Си главни саветник председника Доналда Трампа САД Стив Виткоф рекао је да ће следећа рунда трилатералних мировних преговора између Украјине, Русије и Сједињених Држава "вероватно бити следеће недеље".

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да Русија покушава да искористи ситуацију око Ирана како би се извукла из међународних санкција и обезбедила додатне ресурсе захваљујући колебању цена нафте и гаса.

Већином гласова у мађарском парламенту усвојена је Резолуција против чланства Украјине у Европској унији и континуираном финансирању њених војних потреба од стране земаља ЕУ.

Доналд Трамп је изјавио да Сједињене Државе делимично укидају санкције везане за трговину нафтом како би обуздале нагли раст цена енергената усред непријатељстава у Ирану.

На фронту сукоби не престају. Министарство одбране Русије саопштило је да су посаде руских Ваздушно-космичких снага (ВКС) уништиле авион Су-27 украјинских оружаних снага.

Иран је извео нове ракетне и дронске нападе на више земаља региона, укључујући Израел, Катар и Уједињене Арапске Емирате. Према саопштењима власти у Абу Дабију, противваздушна одбрана пресрела је девет балистичких ракета и 35 беспилотних летелица.

Техеран је, са друге стране, у писму Уједињеним нацијама навео да су ирански напади на америчке базе "легитиман чин самоодбране", тврдећи да су америчко-израелски удари изазвали велике цивилне жртве и разарања у земљи.

Истовремено, израелска војска наставља ваздушне ударе на инфраструктуру Хезболаха у јужним предграђима Бејрута, а у нападу у јужном Либану ликвидиран је командант регионалне дивизије Хезболаха, Хасан Саламех.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху оценио је да израелска војска "ломи кости" Ирану и поручио да ће војне операције бити настављене док се не отклоне безбедносне претње. Министар спољних послова Гидеон Сар додао је да Израел не жели бесконачни рат, али да ће наставити акције све док је неопходно.

Специјални изасланик Сједињених Америчких Држава за мировне мисије Стив Виткоф изјавио је да је Иран био веома близу могућности да развије нуклеарно оружје и нагласио да амерички председник Доналд Трамп увек спреман за преговоре, али само уколико Техеран покаже стварну намеру да постигне дипломатски споразум.

Сукоб има и директан утицај на америчке снаге у региону. Према подацима Пентагона, око 140 америчких војника рањено је током дванаест дана сукоба са Ираном, осам војника је тешко повређено, а седам је погинуло у Кувајту и Саудијској Арабији.

Истовремено, Бела кућа саопштила је да америчка војска ради на уништавању иранске инфраструктуре за производњу ракета и да су до сада погођене хиљаде циљева. 

Саудијски "Арамко" упозорава на катастрофалне последице по тржиште нафте ако се криза у Ормуском мореузу настави.

Командант иранског Савета за националну безбедност Али Лариџани упутио је ново упозорење у вези са Ормуским мореузом након што је председник САД Доналд Трамп запретио "смрћу, ватром и гневом" уколико Иран блокира тај стратешки пловни пут.

Рат има и шире последице по регион. Због опасности од напада затвара се ваздушни простор и отказују летови, а пловни саобраћај кроз Ормуски мореуз – кључну руту за светску трговину нафтом је угрожен. Европске земље најављују распоређивање ратних бродова ради заштите поморског саобраћаја.

Истовремено се воде и дипломатске активности. Председник Владимир Путин разговарао је са иранским председником Масуд Пезешкијаном о могућој деескалацији.

 Милошевић је био једна од кључних личности током ратова у бившој Југославији и на Косову и Метохији, а Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу против њега је подигао оптужницу за злочине против човечности.

Изручен је Хашком трибуналу 28. јуна 2001. године, где му је суђено за ратне злочине на Косову и Метохији, у Хрватској и Босни и Херцеговини. 

Процес који је почео 12. фебруара 2002. године, током којега се бранио сам, прекидан је више од 15 пута, због његовог здравственог стања, а обустављен је неколико дана након његове смрти. 

Милошевићева владавина трајала је нешто дуже од  десет година, а почела је говором на Газиместану на Видовдан – 28. јуна 1989. године, поводом обележавања 600 година Косовске битке, којем је присуствовало, како се тада наводило, милион људи. 

На првим вишестраначким председничким изборима у Србији, у децембру 1990. године, као кандидат СПС-а добио је 65,34 одсто гласова и постао први председник Републике Србије. У Савезној скупштини 25. јула 1997. године био је изабран за председника СР Југославије. 

Његова владавина окончана је 2000. године на изборима на којима га је у трци за председника СР Југославије поразио кандидат Демократске опозиције Србије Војислав Коштуница.  Тада није желео да призна пораз, што је довело до масовних протеста широм Србије, завршених 5. октобра великим скупом испред Скупштине СРЈ. 

Милошевић је ухапшен је 1. априла 2001. године, а Хагу га је на Видовдан изручила влада Зорана Ђинђића, премијера који је убијен 2003. године. Био је иницијатор промене уставног положаја аутономних покрајина унутар Србије и један од потписника Дејтонског споразума, којим је после пет година званично завршен рат на просторима бивше Југославије. 

Повезиван је са убиством некадашњег председника Председништва Србије Ивана Стамболића и четвороструким убиством на Ибарској магистрали, али и са директним или индиректним утицајем на дешавања на свим ратиштима у бившој Југославији, нарочито са догађајима у Сребреници и Вуковару. 

Бивша портпаролка тужилаштва у Хагу Флоренс Артман тврдила је деценију касније да се бивши председник СРЈ и Србије Слободан Милошевић сам тровао леком "рифампицин” с циљем да погорша себи стање да би био пуштен да се брани са слободе, а онда би, како се нагађало, побегао за Русију, где су били и чланови његове најуже породице. 

Слободан Милошевић је аутор књиге Године расплета, преведене на неколико страних језика.

Следећег дана претежно сунчано. На северозападу Војводине ујутру, а на западу и југозападу Србије после подне уз локални развој облачности, понегде се очекује краткотрајна киша или пљусак. Ветар слаб до умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -1 до 8 степени, а највиша од 17 до 21 °С.

И за крај радне недеље претежно сунчано, после подне у брдско-планинским пределима југозападне Србије уз променљиву облачност понегде се очекује краткотрајна киша. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 0 до 8, а највиша од 17 до 20 степени.

Претежно сунчано и првог дана викенда. После подне у брдско-планинским пределима југозападне Србије уз променљиву облачност понегде се очекује краткотрајна киша. 

Аналитичар и аутор подкаста "Middle East аналитика" Миад Накхавали рекао је у Таковској 10 да је друштво подељено и поларизовано у Ирану, али да се то мења.

"И пре рата били су различити наративи. Неки су били за, неки су били против, али како пролазе дани, када људи виде ту слику реалног рата, када виде свакодневно бомбардовање, мислим да се полако та слика променила. Када причам са другарима у Ирану, неки су били узбуђени да ће се све променити, да стиже слобода, а ми који смо аналитичари, мало из другог угла гледамо ситуацију. Знамо да то неће моћи тек тако из више разлога", рекао је Накхвали.

"Погледајте судбину Ирака и Либије"

Према његовој оцени, војна структура у Ирану је веома јака и режим се не може променити бомбардовањем.

"Имамо пример Ирака, али погледајте данас судбину Ирака. Погледајте шта се догодило у Либији. Они су променили режим Муамера ел Гадафија, али Либијци не живе боље", указао је Накхвали.

Најаве из Вашингтона као из Москве

Милош Вукелић, научни сарадник на ФПН у Београду, указао je на променљиве и контрадикторне поруке из Вашингтона о роковима за завршетак рата, упоредивши их са руским најавама у вези са ратом у Украјини.

Не зна се, додаје Вукелић, шта је ултимативни циљ САД.

"Ако је смена режима ултимативни циљ Доналда Трампа, може да каже да је то остварено тиме што је убио врховног вођу. Уколико је циљ смена свих који могу да замене врховног вођу, то је онда смена система, а не режима, а да би се успоставила смена система, онда морате суштински да извршите инвазију на Иран, што војно гледано изузетно тежак или чак немогућ задатак", каже Вукелић.

Ефекат сврставања око заставе

Опција два јесте, објашњава Вукелић, да грађани направе неку врсту револуције, али да је сада другачија психологија.

"Постоји тај ефекат сврставања око заставе, како би рекли Американци. Оног тренутка када дође до рата, људи који су међусобно врло поларизовани као у Ирану, прво морају да брину за своју безбедност". Безбедност им је угрожена, иако режим у Ирану очигледно јесте био бруталан итекако и ове године и претходних година. Али тренутно они који угрожавају безбедност грађана Ирана јесу Сједињене Америчке Државе и Израел", истиче Вукелић.

"Стара правила не важе, Трамп, Си и Путин ће договорити нова"

Алекса Филиповић, научни сарадник Института за европске студије, објаснио је да је свет у периоду успостављања новог светског поретка, и да је завршено са хегемонијом САД и униполарним поретком, али да се Америка још увек највише пита.

"Свет се креће ка мултиполарном светском поретку. Стара правила више не важе. Свака велика и озбиљна држава, попут Америке, Кине, Русије и регионалне силе, труде се да заузму што боље позиције пре него што седну за сто Трамп, Си и Путин, и договоре се о новим правилима и какве су интересне сфере", сматра Филиповић.

"Европа не игра никакву улогу"

Што се тиче Европе, наглашава да она не игра никакву улогу, а да би на глобалном плану евентуално могао да се нешто пита Емануел Макрон, само због тога што Француска поседује пун суверенитет над својим нуклеарним оружјем, у чему Британија ипак зависи од САД, док Немачка нема нуклеарно оружје.

За Америку и Русију, Венецуела и Иран су само епизоде, а док не буду успостављена нова правила – све је дозвољено, истиче Филиповић.

Нови лидер сигнал да "Иран неће правити компромис"

Када је реч о новом врховном вођи Ирана Моџтаби Хамнеију, који је син претходног, Накхвали објашњава да је нови лидер био посредник између свог оца и војних структура.

"Његов избор на неки начин може да буде сигнал да ће Иран наставити истим путем и да ће водити исту политику отпора против израелске и америчке хегемоније у региону и да неће правити никакав компромис", сматра Накхвали, али напомиње да Моџтаба Хамнеи није познат јавности и да тек треба да изгради ауторитет.

"Ако режим опстане, војне структуре ће имати превласт"

Веома је важно, истиче Накхвали, да ће војна структура у Ирану дефинитивно имати надмоћ уколико режим опстане.

"То је јако важна тема. Уколико режим опстане, следећи лидер Ирана играће симболичку улогу", оцењује Накхвали.

Израел има улогу, али "Вашингтон зна шта ради"

Што се тиче улоге Израела у одлукама које доноси Бела кућа, Филиповић сматра да је дошло до симбиозе интереса руководстава САД и Израела.

"Ово је егзистенцијално питање односа снага на Блиском истоку, да ли ће Иран имати нуклеарно оружје, а САД је у интересу да обезбеде стратешке морске теснаце, нафтна поља и наравно своју улогу у обликовању даље будућности Блиског истока", објашњава Филиповић.

Иако признаје да Израел има улогу и да се зна да постоји јако лобирање, Филиповић истиче да не треба занемарити да "Вашингтон ипак зна шта ради, према својим плановима, које има зацртане".

"Дакле, ако је њима то било у интересу, није нико могао да их уцени и наговори да раде против своје воље", сматра Филиповић.

"План Ирана није да победи"

Накхвали сматра да је Израел дефинитивно увукао у рат САД, које преферирају брзе и кратке операције, а са Ираном је то већ под знаком питања.

"Немојте очекивати да ће Иран бити победник у рату То није план. План је да цена овог рата буде што виша. То је цела идеја Ирана. Можете да видите начин напада Ирана на заливске земље. Иран користи све асиметричне методе да повећа цену рата, да заливске земље и Европска унија врше притисак на Трампа да оконча рат", закључио је Накхвали.

"Мислим да може да буде и једно и друго. То је почетак – почетак изградње нове државе. Али они више немају морнарицу. Немају ваздухопловство. Немају противваздушну одбрану. Све је уништено. Немају радаре. Немају телекомуникације. И немају руководство. Све је нестало. Тако да на то можете гледати на различите начине. Можемо да кажемо да је ово огроман успех већ сада. Можемо ту и да станемо, али можемо и да идемо даље – и ићи ћемо даље", тврди Трамп.

Шта "ићи даље" подразумева и по којој цени, отворено је питање. Као и то колико дуго Иран може да се брани. Војни аналитичар Александар Радић каже стање подсећа на "монотонизацију". 

"Иран у овом тренутку, са оваквим односом снага и дефиницијом циљева, води ка једном процесу монотонизације рата, ка рутинском понављању саопштења о дејствима сваки дан", истиче Радић.

Уредник емисије "Дозволите..." Горан Јанићевић напомиње да је једино што је у овом тренутку поуздано то да Иран има веома смањене способности за лансирање балистичких ракета и дронова.

"То нам и говоре подаци колико је пројектила лансирано на земље Персијског залива и на Израел", указује Јанићевић. 

Централна команда америчке војске каже да су ирански напади дроновима и ракетама опали за 83, односно 90 одсто у односу на први дан бомбардовања. Оно што проценти не показују јесте да ли Техеран има последњи адут. Јанићевић подсећа да је иранска војска неколико месеци пре почетка рата добила радарске системе из Кине.

"Они наводно, по декларацији произвођача, могу да открију авионе стелт технологије. Ту, пре свега, мислим на 'ф-35' који користе и Американци и Израел, и на 'ф-22' који су Американци у овом рату користили, односно довели у зону дејства. Међутим, питање је колико је тај систем увезан у цео систем противваздухопловне одбране Ирана, јер једно је открити циљ, а друго је нанишанити га и погодити", сматра уредник емисије "Дозволите..."

Вашингтон тражи безусловну предају власти и изградњу новог, другачијег Ирана. Техеран тврди да је у питању само амерички сан који ће непријатељ однети у гроб. Између ових крајности стоје Персијанци које нико ништа није питао. Радић оцењује да се ирански капацитети своде на одмазду, а не на стварну могућност вођења борбених дејстава. 

"Превласт у ваздушном простору је у рукама Американаца и Израела, они бирају време и место када ће дејствовати по неком од изабраних објеката, противваздушна одбрана Ирана је немоћна да одбрани свој простор, и у таквим условима наравно можете да кажете да су силе које су почеле рат у великој предности. Али онда следи велико АЛИ – шта с тим? Да ли сте постигли решење проблема? Да ли ћете доћи са својом пешадијом на лице места и решити проблем", закључује Радић. 

Одговора за сада нема, осим нагађања на друштвеним мрежама. Иран нема чиме да победи, док Израел и Америка траже начин да објављени тријумф заокруже.

"Потребна нам је нуклеарна енергија јер је извор напретка и независности. Овај самит се одржава у посебном геополитичком контексту, јер се реч 'нуклеарна' повезује са текућим сукобом у Ирану и на Блиском истоку. Желимо да решимо проблеме планете и смањимо и емисију угљен-диоксида производњом ове енергије", рекао је председник Француске Емануел Макрон.

Европа покушава да надокнади заостатак

У свету је у погону 450 нуклеарки, у изградњи још 70 нових реактора, а 115 пројеката је у фази планирања. Европска унија жели да надокнади заостатак у тој области и обећава подршку - од развоја нове модуларне нуклеарне технологије до законских прописа.

"Док је 1990. године трећина електричне енергије у Европи долазила из нуклеарки, данас је то само око 15 посто. То смањење удела нуклеарне енергије била је стратешка грешка за Европу. Конкуренција је снажна - Сједињене Државе, Канада и Кина убрзано напредују, а Европа мора да остане у тој трци". истакла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

"Морамо да уведемо стандарде, да не траје четири или пет година издавање дозвола за нуклеарну електрану. Нуклеарна енергија ће постати стуб интелигентних, повезаних система енергије како би струја увек била доступна тамо где је најпотребнија", сматра директор ИАЕА Гроси.

Србија најављује улазак у нуклеарни програм

Као изасланик председника Србије министарка Дубравка Ђедовић Хандановић била је један од говорника на самиту и учествовала и на панелу "Регионални развој и стратегије: потенцијал нуклеарне енергије за решавање растуће глобалне потражње за чистом енергијом".

Србија је, каже, покренула развој нуклеарног програма у мирнодопске сврхе и жели да буде део светске нуклеарне ренесансе кроз партнерства и нове технологије.

"Представила сам наше планове 2030-2035. где планирамо улазак у развој нуклеарног програма али и почетак градње прве нуклеарке пре 2035. где ћемо уложити до тада око 3 милијарда евра за развој програма. Ми смо прелиминарну студију о развоју програма завршили са француским ЕДФ-ом, уз њихову подршку. Подсећам да је Француска лидер када је у питању коришћење нуклеарне енергије у Европи и да ћемо резултате те студије представити јавности веома брзо", каже министарка Ђедовић Хандановић.

Париски нуклеарни самит одржава се у години у којој се обележава - 15 година од нуклеарне катастрофе у Фукусхими и 40 од Чернобиља.

"Од 2011. године научене су лекције. Најстрожи стандарди и инспекције су ојачани, а технологија је напредовала. Сада можемо рећи да је нуклеарна енергија сигурна," поручио је Макрон.

11.03.2026. Среда: Ујутру местимично слаб приземни мраз, на југозападу, југу и југоистоку Србије и слаб мраз на 2m висине. Током дана претежно сунчано и топло за овај период године. Ветар слаб и умерен, јужни и југоисточни, на југу Баната пре подне умерен и јак, после подне у даљем слабљењу. Најнижа температура од -2 на југоистоку до 8 °С на југу Баната, а највиша дневна од 18 до 21 °С, у Неготинској Крајини око 16 °С.

12.03.2026 Четвртак: Претежно сунчано. На северозападу Војводине ујутру, а на западу и југозападу Србије после подне уз локални развој облачности, понегде се очекује краткотрајна киша или пљусак. Ветар слаб до умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -1 до 8 °С, а највиша од 17 до 21 °С.

13.03.2026. Петак: Претежно сунчано, после подне у брдско-планинским пределима југозападне Србије уз променљиву облачност понегде се очекује краткотрајна киша. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 0 до 8 °С, а највиша од 17 до 20 °С.

14.03.2026. Субота: Претежно сунчано, после подне у брдско-планинским пределима југозападне Србије уз променљиву облачност понегде се очекује краткотрајна киша. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни, у кошавском подручју у појачању на умерен и јак Најнижа температура од 1 до 8 °С, а највиша од 16 до 20 °С. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 80%.

Раније су проглашене три изборне листе - ''Александар Вучић - Мајданпек, наша породица'' на којој су СНС, СПС и СРС, затим листа ''Српски либерали за зелени Мајданпек'' коју је поднела истоимена група грађана и листа групе грађана ''Ми одлучујемо - др Дамјан Стевкић''.

У Књажевцу је проглашена листа група грађана "Српски либерали за зелени Књажевац."

Раније проглашене две изборне листе - ''Александар Вучиц- Књажевац, наша породица'' и листа коалиције ''Промене - Др Игор Милосављевић - Марко Игњатовић''.

У Бору је Градска изборна комисија прогласила листу коалиције ''Нада за Бор - Национално демократска алтернатива - НАДА која је поднела изборну листу ''Др Милош Јовановић - др Зоран Стојковић - НАДА за Бор - Национално демократска алтернатива - НАДА'' , након што је та коалиција отклонила недостатке по налогу изборне комисије.

Та листа ће бити шеста на гласачком листићу на локалним изборима.

Према речима Николе Радована, саветника за дигитализацију у Министарству здравља, такав сценарио није могућ, јер подацима о боловању приступ има веома ограничен број институција.

"Што се тиче е-боловања, централни систем Министарства здравља повезан је само са два система – системом Републичког фонда за здравствено осигурање и системом за послодавце. Нико други нема информацију да сте на боловању“, објашњава Радован.

Додаје да чак ни послодавац нема увид у дијагнозу запосленог.

"Послодавац може да види само да ли сте на боловању због болести, неге члана породице или болести детета, али не зна која је дијагноза“, наводи Радован.

Е-картон мења папирну документацију

Увођење електронског здравственог картона један је од кључних корака у дигитализацији здравственог система. Циљ је да се папирни картони потпуно замене и да лекари у сваком тренутку имају увид у најважније податке о пацијенту.

Пилот-пројекат тренутно се спроводи у четири здравствене установе – Клиничком центру у Крагујевцу, Општој болници у Горњем Милановцу и Здравственом центру у Зајечару.

„Идеја је да се сва документација води електронски и да подаци из свих здравствених установа где се пацијент лечио буду доступни лекару који га у том тренутку прегледа“, каже Радован.

Електронски картон обједињује лабораторијске налазе, радиолошке снимке, извештаје лекара, терапије и рецепте, како би лекар током прегледа имао комплетну слику о здравственом стању пацијента.

Ко може да види здравствене податке

Подацима из електронског картона не може приступити било ко у систему, већ само лекар који у том тренутку лечи пацијента.

„Само изабрани лекар има увид у целокупну документацију. Када вас упути код специјалисте, уз е-упут се омогућава привремени приступ картону. Када се преглед заврши, приступ се затвара“, објашњава Радован.

Грађани ће, додаје, моћи да приступе сопственим здравственим подацима преко портала еЗдравље.

Када систем стиже у Београд

Према најавама из Министарства здравља, систем електронских здравствених картона могао би у наредним месецима да буде доступан у свим здравственим установама, укључујући и Београд.

„Систем је са стране Министарства здравља завршен. Очекујемо да се у наредном периоду подигне инфраструктура у државном дата центру и да се сервис пусти у рад. Када се то догоди, све здравствене установе могу бити укључене у року од неколико дана“, каже Радован.

Надлежни су делове сата послали произвођачу у Француску како би се утврдио узрок квара. Седам дана, како они кажу, трајала је анализа, затим је стигао одговор од произвођача да је настало механичко оштећење приликом дејства воде под јаким притиском.

Данас је градски урбаниста објаснио да су они у међувремену тражили тачан тренутак када се сат покварио, да су контактирали све градске службе, предузећа и прегледали видео снимке, и да су утврдили да се сат покварио након монтаже, када је Градска чистоћа чистила сат, како они кажу, на неправилан начин.

Даље је објашњено да је горњи део сата чишћен водом, јаким млазом, и да је вода ушла у отвор за кондензацију и тако оштетила механизам сата.

Нови делови стигли су јуче, у току вечери су постављени, тако да сат сада исправно ради, а како кажу из Града, насталу штету платиће Градска чистоћа.