"У овом тренутку можемо рећи да је полиција на терену била одмах од прве информације коју смо добили око пет сати јутрос. Одмах смо, са свим осталим службама прискочили у помоћ унесрећенима. Више особа је извучено, а према тренутним подацима једна особа је преминула, док се друга налази на реанимацији. Остали су упућени у болницу на збрињавање", рекла је Ката Нујић из полиције.

Унесрећени су превезени у славонскобродску Општу болницу "Др Јосип Бенчевић".

"За сада смо примили 11 особа које тренутно збрињавамо. Више ће се о њиховом здравственом стању знати након лекарске обраде која је у току", рекао је за директор болнице др Јосип Самарџић.

За време претраживања реке у акцију је био укључен и дрон, а дуж целог простора претраге реке Саве речни саобраћање је обустављен.

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 11.12.2025. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

"Разговарало се о реформама у области владавине права, медијима, изборном законодавству, о томе шта је Србија урадила када је реч о РЕМ-у и изборним прописима", наводи Вучковић.

Она додаје да су те реформе уједно и услов за напредак у преговорима.

"То су задаци који су били услов да се процени да ли Србија заслужује отварање кластера 3, али и даље не постоји сагласност држава чланица о томе, па имамо статус кво", тврди Вучковић.

Усклађивање са спољном политиком као кључни тест

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић наглашава да је ЕУ и даље заинтересована да деблокира процес приступања Србије, али да је цена тога све јаснија.

"Кључ је у владавини права, демократским институцијама и усклађивању са спољном политиком ЕУ. То је и овог пута наглашено на директан начин", каже Миливојевић.

Према његовим речима, инсистирање на усклађивању са заједничком спољном и безбедносном политиком није "бриселска мантра", већ последица рата у Украјини.

"Геополитика је тема број један у политици проширења. Док год ЕУ има интерес за регион, биће упорна у тим захтевима", сматра Миливојевић.

Наташа Вучковић подвлачи да Србија мора да покаже предвидљивост ако жели да буде део "клуба".

"Не можемо више да играмо само на нашу специфичност. И друге државе су део свог суверенитета пренеле на ЕУ. Србија мора да покаже да је предвидив партнер и да уме да се понаша у складу са правилима тог клуба", наводи Вучковић.

Енергетика и НИС у пакету са геополитиком

И у твитовима Урсуле фон дер Лајен и Антонија Косте наглашена је енергетска диверсификација и смањење зависности од Русије. Миливојевић оцењује да је то пре свега политичка, али и веома конкретна порука.

"Енергетска диверсификација је у пакету са проширењем и геополитичким интересима ЕУ. Енергија и храна су виталне ствари за функционисање и тржишта и друштва", објашњава Миливојевић.

Вучковић додаје да се из твитова може читати и спремност ЕУ да помогне Србији у енергетској инфраструктури.

"Ту се сигурно назире директна или индиректна подршка корацима који би водили ка већој енергетској независности Србије од руских енергената и даљем усклађивању спољне и безбедносне политике", сматра Наташа Вучковић.

Зашто је кластер 3 важан за грађане

Говорећи о завршној поруци да ЕУ жели "демократску Србију у Европској унији", Вучковић подсећа да Србија данас заостаје за неким државама региона.

"Кад погледате Црну Гору и Албанију, види се јасна посвећеност реформама и примени мера. Србија у овом часу стагнира, али има капацитет да брзо сустигне те државе, ако направи јасан искорак у владавини права и спољној политици", истиче генерална секретарка Фондације "Центар за демократију".

Зато, додаје, отварање кластера 3 има значај и изван техничких оквира.

"Деблокада процеса била би важна порука грађанима. Потребна нам је позитивна комуникација из Брисела. Кластер 3 је важан пре свега за социјалну политику, запошљавање, конкурентност привреде – дакле за економију и друштво у целини. Реформе би добиле снажан подстицај ако би тај кластер био отворен", наглашава Наташа Вучковић.

Миливојевић се слаже да би отварање кластера био позитиван сигнал из Брисела Београду.

"ЕУ би овде добила ветар у леђа ако би се кластер 3 отворио, а регион би добио јаснију поруку да је перспектива проширења и даље жива," закључује Миливојевић.

Иначе, претходно, у целој 2024. Кина је остварила суфицит од 972 милијарде долара, што је такође у том тренутку био рекорд.

У првих 11 месеци ове године укупни кинески извоз у иностранство је порастао за 5,4 одсто, док је у самом новембру скочио за 5,9 процената у односу на исти месец 2024. Куриозитет је да су ови позитивни резултати постигнути упркос томе што је месечни извоз у САД током ове јесени падао стопом од чак 25 до 28 одсто.

Кина је успела да амортизује удар који јој је нанео Трамп тако што је своју робу одлучно преусмерила у друге делове света, остваривши пораст од преко 27 одсто у трговини са Африком и скоро 15 одсто у размени са Европом.

Солидан раст је забележен и у односу на југоисточну Азију (земље АСЕАН-а), која је колективно највећи кинески спољнотрговински партнер - 8,4 одсто.

Узроци раста

Раст извоза, сматра се, омогућиће Кини да оствари унапред задати циљ од пет посто економског раста у овој години упркос релативно слабијој потрошњи унутар земље.

Економисти у Азији тврде да је један од важних фактора иза пораста потражње за кинеским производима у иностранству инфлација која се шири у многим земљама света – јефтини кинески полупроизводи и роба широке потрошње у њима делују као добродошла противтежа расту цена.

Сама Кина је поштеђена инфлације, што је њеним компанијама омогућило да одрже цене својих производа ниским.

Врло велика компонента у кинеском извозу су електрична возила и литијум-јонске батерије за аутомобиле. У 2024. години Кина је произвела 12,4 милиона електричних возила, што је чинило чак 70 посто укупне производње у свету.

Поређења ради, по подацима Међународне агенције за енергију, у истом периоду у Европи је направљено 2,8 милиона возила тог типа, док је северноамерички континент каскао са скромних 1,8 милиона.

Стручњаци такође кажу да је иза пораста кинеског извоза и већа потражња за машинама и опремом која потиче од кинеских компанија које су се преселиле у иностранство пошто, уопштено говорећи, кинеска предузећа све више улажу у изградњу производних постројења ван своје земље.

Радост у Кини и зебња на Западу

Фантастични извозни резултат у Кини је дочекан с приметним задовољством и као пријатно изненађење, с обзиром на то да је присутно велико геополитичко трвење са колективним Западом услед проблема високих царина које је увела Трампова администрација и општу атмосферу међусобног неповерења и зазирања у односима са Сједињеним Америчким Државама и њиховим савезницама.

Кинески извозни успех, наравно, брине Европску унију и друге западне субјекте који у њему виде претњу по сопствену индустрију, односно опасност од одумирања свог производног сектора. ЕУ ће ове године, процењује се, имати дефицит од око 400 милијарди евра у робној размени са највећом комунистичком државом света.

Отуд ЕУ лидери, попут француског председника Емануела Макрона, већ говоре о евентуалним "снажним мерама" за смањење дефицита, односно ограничењима увоза и увођењу високих царина на широк спектар кинеских производа по узору на САД (ЕУ већ спроводи високе царине на соларне панеле и електрична возила кинеског порекла).

С друге стране, кинески коментатори сматрају да би било мудро да земље Уније – уместо што планирају увођење царина које би поскупеле живот њиховим грађанима и захтевају да Пекинг смањи "прекомерну" производњу – подигне вредност своје валуте и редукује субвенције привреди, те учине све у својој моћи да на продуктиван начин умање дефицит у размени са Кином.

Рецимо, оне би према тврдњама кинеских аналитичара, уместо што троше милијарде на наоружавање и оружану помоћ Украјини, могле да увећају сопствено улагање у истраживање и развој технологија, те образовање и обуку радне снаге.

Њихове владе би такође учиниле услугу свом становништву када би радиле на повећању компетитивности својих предузећа, кроз, на пример, одустајање од енергетских санкција Русији и набавку јефтине нафте и гаса из те државе.

Председник Александар Вучић изјавио је у Бриселу, после радне вечере, да је разговрано о енергетској ситуацији и истакао да ће у Србији ситуација сваког дана бити све тежа као и да је питање само када ће стићи упозорење САД за секундарне санкције за банкарски сектор због пословања са НИС-ом.

"Немам велики страх око гаса колики имам око нафте. Тражили смо решење и радимо на томе и верујем да ћемо имати подршку ЕУ у тим веома важним стварима", рекао је Вучић.

Србија не би национализовала НИС, већ би платила руски део власништва, ако буде морала, рекао је у уторак председник Вучић. Каже да је 15. јануар крајњи рок, а да постоје три могућа сценарија за НИС.

Доцент на Факултету политичких наука Страхиња Обреновић рекао је за РТС да је највећи проблем НИС-а неизвесност и да су сви сценарији за разрешење ситуације могући – од модела принудне управе до крајње мере национализације.

Очекује да ће се притисак на Србију повећавати. На питање да ли Србија може да повећа удео у НИС-у, Обреновић каже да је наша држава већ излазила са идејом да откупи део НИС-а, али да одговора са руске стране по том питању није било.

Народна банка Србије обавештава јавност да је предузела мере из своје надлежности како би осигурала да канали снабдевања банака и овлашћених мењача евром и другим страним валутама, и у данима повећане тражње, функционишу несметано.

Девизно тржиште у Србији је потпуно стабилно, пословне банке и мењачнице су снабдевене довољном количином ефективног страног новца како би задовољиле све потребе домаћег тржишта. Несташица евра и других страних валута не постоји и грађани су у могућности да несметано обављају мењачке послове у оба смера - куповином или продајом ефективног страног новца, саопштава НБС.

Министарствo финансија Сједињених Америчких Држава продужило је лиценцу Лукоилу до 17. јануара, којом се компанији дозвољавају трансакције које су у функцији преговора и закључивања условних уговора о продаји имовине Лукоила у иностранству.

Дозвола, како се наводи, омогућава и трансакције неопходне за одржавање пословања уз одобрење Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК).

"Верујте ми, ноћу је мени ризик спавати код куће. Кад кучићи залају, ја излетим напоље", прича Оливера Илић.

Златомир Поповић каже да је виновник за сада последње незгоде обећао да ће доћи да поправи ограду у коју је улетео аутомобилом.

Оливера је екипи РТС-а показала ћошак куће у који се залетео аутомобил и оштетио темељ.

"Зидови горе у собама су испуцали од удара, а купатило срушено скроз", пожалила се Оливера.

Председник општине Барајево Братољуб Станисављевић напомиње да је од градских служби затражено да се проблем реши и смањи страх укућана.

"Имамо одговор да ће изаћи на терен и да ће поново поставити сигнализацију", наводи Станисављевић и оцењује да би брзина могла да се смањи препрекама на путу.

Наложено постављање нових саобраћајних знакова

У Секретаријату за саобраћај кажу да су донели решење којим је ЈКП "Београд пут" наложено постављање вертикалних саобраћајних знакова – двострука кривина или више од две узастопне кривине, од којих је прва налево, као и ограничење брзине до 30 километара на час, "како би се смањили ризици који су узроковани некомплетним профилом и геометријом улице".

Секретаријат је решење донео после увида на терену и о томе ће обавестити општину.

Помоћник директора Агенције за безбедност саобраћаја Мирко Коковић указује да такозвана С-кривина са малим радијусом јесте проблем, али не и једини.

"Утицај пута је доминантан, али људски фактор је највећи утицај, односно неприлагођена брзина", упозорава Коковић.

Додаје да је пут узан, па због успона и аутобуса, успоривачи на путу нису решење, јер многи возачи не штеде трап возила.

Устаљен концепт "опраштајућих путева"

Има и оних бахатих који убрзају кад примете знак који брзину ограничава на минимум.

"У Србији се усталио концепт 'опраштајућих путева'. Иако неко прави грешку, ми морамо да направимо пут и околину да умањују људске грешке, односно да немамо саобраћајне незгоде са фаталним исходом", истиче Коковић.

За Глумчево брдо чујемо најчешће зими. Када је снег и лед, баш туда најтеже пролазе аутобуси. Тада је ова кривина још опаснија.

"Београд путу" је наложено хитно постављање нове сигнализације, иако је посла на претек.

Секретаријат за саобраћај годишње прими око 800 службених захтева и 720 електронских пријава грађана, а запослени сниме ситуацију на око 1.000 градских локација.

Дуваће слаб, променљив ветар, на истоку слаб и умерен северозападни.

Стиже и свежији ваздух са северозапада, па ће температура у магловитим пределима бити од 3 до 6, а тамо где магле не буде од 8 до 14 степени.

У Београду хладно, магловито и тмурно читавог дана. Највиша дневна температур око шест степени.

До краја недеље задржаће се магла и ниска облачност.

Украјински дронови нанели су значајну штету "Дашану", танкеру руске "флоте у сенци" у Црном мору, пренео је Укринформ.

Лидери Велике Британије, Француске и Немачке разговарали су телефоном са председником САД Доналдом Трампом о текућим мировним преговорима за Украјину које предводе САД.

Јелисејска палата је саопштила да ће лидери такозване групе "Коалиције вољних", земаља које подржавају Украјину, одржати данас нови састанак путем видео позива, којем ће присуствовати и украјински председник Володимир Зеленски.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија ради на постизању мира у Украјини, а не примирја.

Песков је на изјаве Зеленског о спремности Кијева за "енергетско примирје" рекао да Москва жели одржив, гарантован и дугорочни мир, постигнут потписивањем релевантних докумената.

На фронту сукоби не престају. У руском нападу на Одеску област оштећен је инфраструктурни објекат, објавио је шеф регионалне државне администрације Олег Кипер.

Ваздухопловство Украјине саопштило је да су њихове снаге неутралисале 50 од 80 руских дронова.

Они су превезени у Медицински центар у Никшићу где им је указана помоћ, са догађајем је упознат тужилац у Вишем државном тужилаштву у Подгорици.

Полиција је блокирала уже и шире подручје места догађаја а у току су интензивне активности на идентификацији починиоца овога дела и утврђивању свих околности под којима је дошло до употребе ватреног оружја.

"Истичемо да, иако су оштећена лица припадници једне организоване криминалне групе, у овом тренутку не можемо потврдити да је овај догађај повезан са деловањем организованих криминалних група, док не буде прикупљено више информација и док не буду утврђене све чињенице и околности под којима је дело извршено, а о исходу истраге ћемо јавност благовремено обавијестити", наводи се у саопштењу црногорског МУП-а.

Додаје се да је један рањени мушкарац током ове године имао сукоб са навијачким групама у једном угоститељском објекту у Никшићу, због чега се налазио у притвору, и против њега је у току кривични поступак.

Овај потез представља велику ескалацију америчке кампање притиска против председника Венецуеле Николаса Мадура.

Америчка државна тужитељка Пам Бонди изјавила је да су Сједињене Америчке Државе извршиле налог за заплену танкера сирове нафте, који се користио за транспорт санкционисане нафте из Венецуеле и Ирана.

"Више година, танкер за нафту је био санкционисан од стране Сједињених Држава због своје умешаности у илегалну мрежу за превоз нафте која подржава стране терористичке организације", написала је Бонди у објави на друштвеној мрежи Икс.

Два америчка званичника рекла су раније у токду дана Ројтерсу да је операцију заплене танкера предводила Обалска стража Сједињених Америчких Држава, али нису навели име танкера који је заплењен, нити где се пресретање догодило.

Венецуела има највеће доказане резерве нафте на свету, а њен извоз један је од главних извора прихода те земље.

Подсећа да је прошао 61 дан или 62 дана од када ниједна кап сирове нафте није дошла у Рафинерију у Панчеву.

Питање је и када ће стићи упозорење за секундарне санкције за НБС, за банке, и онда настају прави проблеми, истакао је председник Србије.

"Немам велики страх око гаса колико око нафте, радимо на томе, верујем да ћемо имати подршку ЕУ у важним стварима", рекао је Вучић.

Навео је да су разговарали и о томе где, колико и на који начин можемо да увеземо деривата из Румуније, из Бугарске и околних земаља и какви су задаци у будућности.

"Где да градимо и нове гасоводе, али и нове нафтоводе и не само нафтоводе, оно што ми називамо продуктовод, ово је вероватно руска реч и то је да можете да допремате не само баржама, већ кроз цеви да можете да проводите и нафтне деривате, дакле ако идете из Констанце, да можете да довучете и дизел, а не само сирову нафту коју морате да прерађујете у рафинерији", рекао је Вучић.

Казао је да су говорили и о изградњи гасног интерконектора између Србије и Северне Македоније.

"Немам ништа ново да кажем о Кластеру 3"

Додаје да је разговарано и о Кластеру 3 и о европском путу Србије.

"Немам ништа ново да вам кажем. Видим да се неки у Србији са сигурношћу радују како нећемо да отворимо, ја још са сигурношћу не могу да кажем ни да хоћемо или нећемо јер то зависи од држава чланица", навео је Вучић. 

Вучић: Зашто би икоме сметало да Западни Балкан заједно постане део ЕУ

Председник је рекао да је укратко изнео идеју о заједничком пријему земаља Западног Балкана у ЕУ и додао да не види зашто би то икоме у региону засметало.

Одговарајући на питање новинара да прокоментарише реакцију црногорског премијера Милојка Спајића који је Вучићеву идеју поздравио и додао да ће Црна Гора Србију чекати у ЕУ од 2028. године, председник је рекао да би волео да је чуо његову реакцију по много важнијим питањима.

"Нисам је чуо, ни када је Лора била у питању, ни истрага црногорских грађана, ни по многим другим стварима, али могао бих да будем циничан колико хоћете и да добијем лаке поене, нећу то да радим. Ја сам предложио нешто што мислим да је одговорно и мудро", казао је Вучић.

Како је додао, ако се размишља само о себи, а не види се комшија и каже се "види што сам успео, а ваш комшија није богат и не иде му најбоље", онда то и није најбоље и другачије је.

"Ја сам говорио то из рационалних разлога, не ирационалних, не политичких, зато што ће неко пре нас да буде. Прво скочите, па реците 'хоп'. Говорио сам то због тога што мислим да је то најбоље решење. Рецимо, Србија је ушла и нећу да вас питам сад са којом територијом, а притом Приштине нема нигде. Како ћемо тај проблем да решимо, пошто неко мора да размишља о томе. А шта да радимо, рецимо, са БиХ у том случају? Онда ће Бошњаци из Пазара да прелазе три пута теже границу да би дошли у Сарајево и обрнуто. И Срби из Бијељине, Бањалуке, Требиња, Зворника и сваког другог места да прелазе три пута теже границу него што је данас, уместо да имамо отворене границе као што ја предлажем", рекао је Вучић.

Истакао је да није предложио да сви у региону заједно чекају.

"Мислио сам да ми сви на време или ако хоћете и превремено, будемо део Европске уније. Зашто је то некоме засметало? Зато што би неко требало да буде, а неко ваљда не би требало да буде. Па ја ћу да се радујем сваком успеху људи у Скопљу, сваком успеху људи у Бањалуци, сваком успеху људи у Пљевљима, Саранди, Елбасану или било где друго. Шта је у томе проблем? И када видите да ту нема проблема, онда вам је јасно да су неки други разлози криви за све", рекао је Вучић. 

Председник Александар Вучић присуствовао у Бриселу радној вечери коју су организовали председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Коста.

У разговору смо посебну пажњу посветили енергетском сектору, са фокусом на енергетску безбедност и стабилност Србије, навео је Вучић на Инстаграму.

Гласање је понављено на бирачком месту у Основној школи "Вељко Ђуричин", у насељу Јарковац.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је током обраћања новинарима после састанка са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен и председником Европског савета Антониом Костом да је Српска напредна странка на том бирачком месту освојила изнад 70 одсто гласова бирача, а опозиција нешто више од 20 процената.

Општинска изборна комисија (ОИК) раније је поништила гласање на изборима за одборнике Скупштине општине одржаним 30. новембра на том бирачком месту, пошто је утврђено да недостаје четврта страна записника о раду бирачког одбора и да записник није потпун.

На локалним изборима у Сечњу учествовало је пет изборних листа, а на изборе је изашло 6.569 грађана, односно 64,24 одсто укупног бирачког тела.

Највећи број гласова освојила је листа "Александар Вучић – најбоље за Сечањ"  – 59,11 одсто, односно 14 одборничких мандата, а листа ''Глас младих'' 32,74 одсто, односно осам мандата, док је листа "Ивица Дачић – СПС" освојила 4,5 одсто, односно један мандат.

Скупштина општине Сечањ има 23 одборничка места, а гласало се на 17 бирачких места.

Апелациони суд у Београду је преиначио првостепену одлуку, којом је одбијена молба Јоцићевог браниоца за пуштање на условни отпуст.

Јоцић је осуђен на 15 година затвора због подстрекавање на убиство Горана Марјановића 1995. године.

У образложењу одлуке је наведено да другостепени суд сматра да су се стекли сви законски услови за примену института условног отпуста према Јоцићу будући да из извештаја установе у којој осуђени издржава казну затвора произлази да је осуђени остварио максимални напредак у третману и остваривању програма поступања и да су општи и индивидуални циљеви испуњени.

По оцени тог суда се може очекивати да ће се осуђени на слободи добро владати и да до истека времена за које је изречена казна неће извршити ново кривично дело због чега је овај суд усвојио жалбу браниоца осуђеног и одлучио као у изреци решења.

Јоцић је ухапшен 27. априла 2009. због сумње да је учествовао у убиству хрватског новинара Иве Пуканића, али је на крају судског поступка правоснажно ослобођен.

Он је потом 28. децембра 2012. пребачен из Централног затвора у Забелу, на издржавање казне од 15 година затвора за подстрекивање на убиство Горана Марјановића званог Гокси Бомбаш 1995. године.

"Издато је готово нула одсто више грађевинских дозвола него лане. Пројеката има, инвеститори су заинтересовани, али наше тржиште је специфично – овде се продају велики блоковски пројекти, а за њихов обрт треба 50 до 100 милиона евра. Банке те паре немају саме, због чега се удружују, а реализација траје пет до осам година. Понуда је мања од тражње и зато су цене високе", рекао је Пашановић гостујући на РТС-у.

Потражња слаби, али цене не падају

Док градња успорава, број купопродаја већ месецима опада. Уредник портала Каматица Душан Узелац оцењује да смањена потражња није резултат превелике понуде.

"Пад тражње није толико последица мањка понуде, већ опреза купаца у овако неизвесним временима. Постоје купци који траже дом, и они који инвестирају да би касније пласирали некретнину. Сви су тренутно обазривији", каже Узелац.

Пашановић истиче да ће, упркос тешкоћама, цена и у следећој години зависити од односа понуде и тражње.

"Имамо мање продатих станова јер је било мање издатих грађевинских дозвола. Видимо раст кредитних купаца од 12 одсто, што значи да су плате све боље и да могу да поднесу кредитно оптерећење. Како расту плате, рашће и цене. Људи немajу берзу као алтернативу – или купују некретнине или држе новац у банци", наводи Пашановић.

Успоравање привреда у Европи и код нас могло би да закомпликују планове инвеститора.

"Ако неизвесност потраје, планирање ће бити успорено, а то значи мање нових пројеката и још јачи притисак на цене. Уколико би цене почеле да падају, то би био знак дубље економске кризе – и то не би било добро ни за кога", каже Пашановић.

Он додаје да је један од главних проблема недостатак страног капитала.

"Тржиште имамо, али политички ризик одвраћа стране инвеститоре. Да их је више, понуда би била већа, а тржиште стабилније", сматра Пашановић.

Каматне стопе, кредити и банкарски услови у 2026.

Када је реч о стамбеним кредитима, Узелац каже да камате зависе од низа фактора на које домаће банке не могу да утичу.

"Кључни су еурибор, стање на европским тржиштима и кредитни рејтинг државе. Већ смо преживели ударе пандемије и рата у Украјини. Долазак више европских и америчких инвеститора био би јасан сигнал стабилизације и повољнијих услова", каже Узелац.

Упозорава да је домаће тржиште капитала недовољно развијено.

"Грађани би могли да се удруже и да улажу у изградњу, али за то мора да постоји зрелo тржиште капитала. Нема повратка на стари систем – људи желе да заштите новац од инфлације, па се некретнине и даље показују као најсигурнија заштита", објашава Узелац.

Пашановић подсећа да ће 2026. вероватно бити слична овој години када је реч о финансирању градње.

"Банке су опрезне са кредитима за велике пројекте. Без више страног капитала тешко је очекивати убрзање. Емоционални моменат је важан – купци данас узимају мање квадрата по вишој цени, и то ствара додатни притисак", рекао је Пашановић.

Да ли ће легализација спустити цене

Нови круг легализације могао би да уведе велики број нелегалних објеката у званичан промет. Саговорници РТС-а, међутим, сматрају да то неће значајно утицати на цену новоградње.

"Сегрегација тржишта већ постоји, неко ће куповати јефтиније, неко скупље. Ове некретнине се најчешће налазе у насељима као што су Плави хоризонти, Крњача и друга, и легализацијом те некретнине ће свакако добити на вредности, али повећан број таквих објеката неће оборити цене квадрата у новоградњи", сматра Пашановић.

Иако је тржиште некретнина у Србији под притиском – мање дозвола, мање градње, опрез купаца, економска неизвесност – стручњаци се слажу у једном: драстичан пад цена није реалан, јер понуда и даље значајно заостаје за тражњом.

Мирјана Миодраг Божин из Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих с простора бивше Југославије каже да многе породице више од 34 године живе у неизвесности.

"Чекање истине и правде траје јако дуго. Многи су нас напустили и оставили су нама обавезу да пронађемо њиховог сина, брата, оца, мајку и да их достојанствено сахранимо", навела је она.

Шта је кључно у потрази

Отварање захтева за тражење и давање крви за ДНК анализу остају кључни у потрази, поручују из Црвеног крста. Та организација наставља да помаже породицама несталих међу којима су и чланови њиховог тима.

"Не заборављамо ни на нестале из својих редова, доктора Андрију Томановића, хуманитарца и волонтера, члана руководећих органа Националног друштва и Црвеног крста Косова и Метохије и Милорада Дејановића, службеника Црвеног крста Качаник који су 1999. године присилно одведени и нестали без трага и о чијој судбини ни дан данас не знамо ништа", каже Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије.

Ни три деценије након сукоба, у мртвачницима у Хрватској није идентификовано 900 тела, у Босни и Херцеговини 1.650, док у Приштини 350 тела чека утврђивање идентитета. Још се чека и ексхумација из регистрованих гробних места и истраживање локалитета за које постоје одређена сазнања да би у њима могле бити српске жртве.

Политизација процеса

"Динамика која нас прати последњих година је нешто што нас брине. Ми имамо озбиљну политизацију овог процеса када су у питању Загреб и Приштина. Понашају се оркестрирано скоро идентично. Не поштују потписане споразуме, протоколе, радна правила, механизме кроз које смо до 2001. године решили – преко 2.000 случајева је решено у Хрватској, преко 1.900 је решено на простору Косова и Метохије. Управо кроз механизме где смо заједно радили", рекао је Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица Владе Србије.

Закон који би породицама олакшао потрагу, али и омогућио неку врсту надокнаде, такође се чека годинама. Нацрт је завршен почетком године, али је због персоналних промена у ресорном министарству јавна расправа померена, па самим тим и гласање о могућим законским решењима.

Рафинерија није саопштила процену колико је нафте исцурело из нафтовода, као ни шта је изазвало инцидент.

Нафтовод на коме се догодио инцидент иде од немачке луке Росток на Балтичком мору до рафинерије ПЦК Шведт, кључног добављача горива за регион Берлин-Бранденбург.

"Она припадају свакој особи. И само ако у то верујемо, можемо изградити државу која гледа у будућност, државу која се развија, напредује, али не заборавља да је човек у центру пажње. И сваки наш напредак у економији, инфраструктури, екологији или образовању, биће вредан само ако је праћен напретком у поштовању људског достојанства", поручио је премијер.

Нагласио је да поштовање људских права није само међународна обавеза Србије, већ и њено морално опредељење према сваком грађанину, према сваком детету и према генерацијама које долазе.

Мацут је подсетио на речи записане у првом српском Уставу из 1835. године да "када роб ступи на Српску земљу, од тог часа постаје слободан".

"Ово наводим као потврду чињеници да је Србија земља која самостално може да каже и да се похвали културом поштовања људских права сваког дана, а данашњи дан је прилика да се посебно подсетимо темељне једности свих вредности – слободе, правде, достојанства и мира", рекао је премијер.

Додао је да овогодишњи слоган обележавање Дана људских права "Људска права - основ слободе, правде и мира" није само формални слоган. 

"Предуслов је да нема стабилности демократског друштва без поштовања сваког појединца, без заштите његових људских права и одговорности свих нас да то поштовање буде стварност", навео је Мацут.

Како је рекао, учињени су значајни кораци у претходним годинама у унапређењу људских и мањинских права од јаких институција и законодавних измена, до конкретних пројеката на терену.

"Трудили смо се да свако дете, свака жена, сваки припадник мањине, сваки грађанин то осети и зна да држава стоји иза њега. Људска права су наша заједничка обавеза", нагласио је Мацут.

"Ја сам десет година тамо била, радила сам као физиотерапеут у Немачкој. Тад сам отишла са родитељима, а сад се враћам због своје породице, због своје деце. Желим да и они одрастају у Србији. Породица је задовољна, сви су задовољни, деца су срећна, тако да остајемо овде", каже Јована Станковић.

Марина Црњаковић је из медија сазнала за повратак здравствених радника из дијаспоре.

"Контактирала сам мејлом Министарство здравља, одмах су одговорили. Договорили смо се кад ћу се вратити, у року од две недеље сам већ добила одговор и ево сутра почињем да радим", прича Марина.

Од прошлог децембра, преко Канцеларије за сарадњу са дијаспором Министарства здравља, у Србију се вратило више од двеста здравствених радника.

Истакнуто је да није дозвољено никакво пребацивање новца појединцу или правном лицу у Русији.

Претходно је Лукоилу лиценца за рад бензинских станица у иностранству била продужена до 29. априла.

11.12.2025. Четвртак: На северу и западу Србије, као и на територији Београда током читавог дана магла или ниска облачност. У осталим крајевима магла се очекује у јутарњим часовима, а током дана ће бити претежно сунчано. Ветар слаб, променљив, на истоку слаб и умерен северозападни. Најнижа температура од -2 до 3, а највиша у местима са маглом од 3 до 6 степени, а у осталим крајевима од 8 до 14 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

12.12.2025. Петак: Магловито и тмурно, осим у брдско-планинским пределима, где ће бити претежно сунчано. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -2 до 4, а највиша од 3 степена у магловитим областима до 13 степени у местима са дужим сунчаним интервалима. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

13.12.2025. Субота: Магловито и тмурно, осим у планинским пределима, где ће бити претежно сунчано. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -2 до 6 степени, а највиша од 5 степени у магловитим областима до 11 степени на истоку Србије. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

14.12.2025. Недеља: Магловито и тмурно, осим у планинским пределима, где ће бити претежно сунчано. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -2 до 2, а највиша од 3 до 8 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.