Температуре и климатски обрасци се мењају, кажу истраживања, и десет пута брже него раније.

Последице тога можда најбоље осликава податак да је, после великих временских непогода у Индији, цена пиринча на рекордном нивоу у протеклих 15 година.

И то није једина намирница која ће у наредном периоду изостајати са тањира.

"Прилагодити технологију производње климатским променама"

Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду Зоран Кесеровић рекао је у Јутарњем програму да су и суша и олујни ветрови у последње време нанели велике штете пољопривредној производњи, а поготово воћарској, која је интензивна.

"Морамо прилагодити технологију производње климатским променама. До њих је дошло, а најсигурнији начин јесте ипак подизање засада са противградним мрежама и фертиригација. Наравно, ту се у наредном периоду мора обратити пажња на квалитет материјала који се користи за подизање засада", истиче Кесеровић.

"Знамо шта се очекује у наредних 30 година"

Подаци показују да је од 2011. до 2020. године средња температура порасла 1,8 степени Целзијуса.

Климатолог Владимир Ђурђевић каже да је важно размишљати о будућности од наредних неколико деценија, зато што промена климе неће зауставити.

"Ми ћемо још видети додатно загревање од најмање једног степена, тако да знамо отприлике шта се очекује у наредних 30 година и у том смислу треба да се прилагодимо", наводи Ђурђевић.

У Србији се неће узгајати банане и манго, али је винова лоза већ као на Медитерану

Када је реч о могућности промене места узгоја култура које су некада биле карактеристичне за одређено подручје, Ђурђевић указује да се одређене врсте већ померају према северу, јер се померају и климатске зоне.

"Такође се померају према вишим надморским висинама и то се вероватно може приметити у пољопривреди. Долази до ранијег уласка биљака у одређене процесе, и зиме када прелазе у пролеће, то почиње све раније", објашњава климатолог.

Врло је могуће, додаје, да ће поједине културе наћи бољу локацију на неким местима на којима су пре можда биле необичне, али то неће бити драстичне промене.

"Неће се у медијима постављати питање да ли ћемо овде узгајати банане или манго, то се вероватно неће десити, али по питању одређених сорти, питању неких култура, вероватно ћемо видети нека померања", каже Ђурђевић наводећи пример у виноградарству.

Наиме, одређене сорте које су биле типичне за неке медитеранске крајеве, данас се успешно узгајају у Србији, у смислу да дају род из којег се може добити врхунско вино.

"Ако је нешто било типично у Медитерану, данас код нас, значи да су се ствари већ помериле пар стотина километара према северу", објашњава Ђурђевић.

"На гробљу смо, а нисмо ни свесни да је ово овде гробље расадник. Расадник слободе, расадник победничког духа, расадник неуништивог српског духа од Вардара до Цетине, од Јадранског мора до Тисе и Драве", истакао је Селаковић.

Срби који су дошли, додао је Селаковић, нису само из Србије.

"И дошли смо зато, не само из Србије, већ и из Републике Српске, дошли смо зато, не само из Шумадије, него из јуначке Боке из Црне Горе. Дошли смо овде, да својим прецима кажемо да је Србија боља и да је Српска боља, да су Срби јединственији но што су били раније, и да овде не долазимо само да тугујемо и да плачемо, већ долазимо да се осетимо поносним. Да не заборавимо да смо те 1918. године победили, да не заборавимо да смо ми народ победника, да не заборавимо да је та победа и та слобода настала после победе, скупом ценом плаћена.", рекао је Селаковић.

Република Србија и Република Српска, истакао је, заједно негују културу сећања, памтећи најславније, али и најтужније датуме српске прошлости.

Селаковић је одао почаст и положио венац на гроб дугогодишњег чувара гробља Ђорђа Михаиловића.

Епископ рашко-призренски Теодосије подсетио је да више од 22 године добротворна организација "Мајка девет Југовића" при Епархији рашко-призренској храни оне којима је потребна помоћ, храни гладне и прилозима и добротом из целог света, несебичном помоћи државе Републике Србије, али и других добротворних организација, хлеб се умножава у народним кухињама и до сада се није десило да нема средстава, да нема хране, хлеба, који пружају онима који то од њих очекују.

"Није нимало случајно што је организација 'Мајка девет Југовића' за славу узела мајку Пресвете Богородице, Малу Госпојину. Пресвета Богородица је милостива и она храни сирочад, све оне који су мали и незнани, а често и одбачени од овог света. У данашњем светом јеванђељу чули смо да онај који једног од ових малих напоји чашом воде, да ће примити плату, не само овде на земљи у пролазном животу него и у вечности, у царству небеском", рекао је епископ Теодосије.

Епископ новобрдски Иларион рекао је да је Пресвета Богородица мајка над мајкама, а поред ње, прослављамо и остале мајке, славимо мајчинство, прослављамо достојанство женске природе.

"Годинама 'Мајка девет Југовића' храни толико људи и ништа приличније него да црква храни. Одвајкада је било да се црква стара да се сиромашни нахране, не само телесном храном, него да им се да нада на вечно спасање, да знају да о њима неко брине, да има неко ко ће да се око њих потруди, а то људима значи више од ручка који ће да добију. Велики је благослов на рукама које праве тај ручак, које га деле, велики је благослов око Епархије која се око тога труди", каже, између осталог, епископ Иларион.

Резањем славског колача епископ Теодосије је честитао славу Светлани Стевић, која руководи овом хуманитарном организацијом од њеног оснивања.

"Двадесет и две године постојања организације 'Мајка девет Југовића', двадесет две године како славимо Малу Госпојину, прелепо је бити са нашим гостима, који су дошли са територије целе Србије и Kосова и Метохије, драго нам је да су данас са нама овде и како је рекао владика Теодосије захваљујући благослову господњем, народне кухиње раде пуне 22 године", каже Светлана Стевић.

Светлана додаје и да је данас много теже радити, има великог броја корисника, али је тешко и одупрети се искушењима.

Истиче да је живот на Kосову и Метохији борба и да се они, у организацији, свакодневно боре да обезбеде храну за све њихове кориснике.

Организација "Мајка девет Југовића" преко својих шест народних кухиња храни преко 2.000 социјално угрожених особа на Kосову и Метохији.

Осумњиченом за кривично дело недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи М. П. у сарадњи са Вишим јавним тужилаштвом у Београду одређено је задржавање до 48 сати и он ће, уз кривичну пријаву, бити спроведен надлежном тужилаштву.

Из "Лидла" појашњавају да се повлачење односи само на производ “С љубављу домаће кукурузно брашно бело 500 г” са роком употребе 1. април 2024. произвођача "Интерпак 2015 доо", добављача "ДПС Клас груп доо", док остали рокови употребе овог производа нису угрожени и обавештење се не односи на њих. 

"Износ подстицајних средстава по кошници пчела у 2023. години износио је 800 динара, а они пчелари који су у систему органске производње добијају и додатни износ подстицаја од 40 одсто“, подсетила је Танасковићева.

Осим подстицаја по кошници, додала је, пчелари су у могућности да користе и подстицаје за набавку нових машина и опреме, набавку пчелињих матица, као и за инвестиције у прераду и маркетинг пчелињих производа.

"Пчеларство представља малу, али изузетно атрактивну пољопривредну делатност, која последњих година почиње да се тржишно престројава и прихвата услове које прописује ЕУ“, нагласила је Танасковић у Врању.

Указала је да је мед у перспективи велика извозна шанса Србије, јер је читава земља погодна за развој пчеларства, а препознавши значај развоја пчеларства у Србији, министарство је обезбедило бројне подстицаје за пчеларе.

У сектору пчеларства је циљ наставак повећања извоза, пре свега на захтевно ЕУ тржиште, али и на тржишта других земаља, као и боље позиционирање наших произвођача на међународном тржишту и повећање њихове препознатљивости, указала је Танасковићева.

"За реализацију ових циљева пчелари ће и у наредном временском периоду имати безрезервну подршку Министарства, па тако тренутно радимо на усаглашавању сертификата за извоз меда у Алжир, Бахреин, САД и Израел. Такође, израђен је и модел сертификата за извоз на тржиште Саудијске Арабије“, рекла је Танасковићева, подсетивши да је недавно потписан протокол за извоз меда у Кину, а већ имамо усаглашене сертификате са свим државама ЕУ, Канадом, Либијом, Русијом…

Како је објавила турска Агенција за управљање катастрофама (АФАД), епицентар земљотреса био је на дубини од 8,5 километара.

Турска опсерваторија Кандили објавила је да је магнитуда земљотреса 4,5 степени, а да је епицентар био на 7,5 километара, наводи турски лист.

За сада нема извештаја о евентуалној материјалној штети или жртвама.

Град Кахраманмараш, у истоименој области, разорен је у фебруару, пошто је био епицентар катастрофалног земљотреса који је погодио Турску и Сирију, када је страдало више од 50.000 људи.

"Једину информацију коју имамо је од адвоката Љубомира Пантовића који га је јуче посетио у притворској јединици у Подујеву. Пренео нам је да је он тренутно јако лошег здравственог стања, да има потешкоћа, тегоба”, рекао је Никола Елезовић.

Указао је да је његов отац имао две тешке операције, као и да има метастазе.

Додао је да његовој породици велики број пријатеља пружа подршку.

“Илија има велики круг пријатеља и код Албанаца и код Срба и код муслимана. Сви зову, пружају подршку. Хвала им на томе, у име породице Елезовић, много нам то значи. Албанци, његови пријатељи, који су га знали и за време рата не могу да верују да се ово дешава”, истакао је Никола.

Поручио је да су убеђени у његову невиност.

"Ми смо сви убеђени у његову невиност и да није крив ни по једној тачки оптужнице. Верујемо да ће правда победити, јер знамо да мој отац невин", наглашава Никола.

Специјално тужилаштво у Приштини подигло је оптужницу против Илије Елезовића за наводни ратни злочин против цивилног становништва, а приштински суд одредио му је једномесечни притвор.

Ухапшен је у среду, а тога дана на КиМ су ухапшена још двојица Срба – Драган Миловић из Звечана и Зоран Костић из Прлужја, којима је такође одређен притвор.

Елезовићев бранилац, адвокат Љубомир Пантовић, рекао је да је његов клијент по хапшењу због погоршаног здравственог стања пребачен у приштинску болницу.

Клизиште је захватило површину од 14.000 квадратних метара, а осим ауто-пута, урушили су се и околни објекти, а покретање земљишта је повукло и десетак возила, преноси шведски јавни сервис СВТ.

Три особе су пребачене у болницу са лакшим повредама, саопштила је полиција.

Спасиоци са псима претражују подручје за случај да има људи који су заробљени.

Није јасно шта је покренуло клизиште, али је полиција покренула прелиминарну истрагу. Истичу да нема осумњичених.

Пут је у оба смера затворен на неодређено време, а саобраћај је преусмерен на алтернативне путеве. Реч је о важној саобраћајници која повезује Гетеборг са норвешком престоницом Ослом.

Повређена девојчица задржана је на одељењу интензивне неге са тешким телесним повредама главе, кука и карлице, док је мушкарац задржан на одељењу хирургије ради даље опсервације

Женска особа пуштена је на кућно лечење са константованим лаким телесним повредама, саопштавају из Опште болнице у Чачку.

Јавно тужилаштво за организовани криминал донело је наредбу о спровођењу истраге против седам особа због сумње да су извршили кривична дела удруживање ради вршења кривичних дела, у стицају са кривичним делом недозвољена производња и стављање у промет дроге.

Наредба је донета у односу на Живка Бакића, Александра Матића, Немање Предојевића, Стефана Шаранца, Миодрага Стошића, Саше Момчиловића (који је у бекству), Саше Стоисављевића и више НН лица.

Осумњиченима се ставља на терет да су током 2020. и 2021. године на подручју Јужне Америке, Западне Европе, Грчке и Србије формирали организовану криминалну групу са циљем куповине и пребацивања велике количине опојне дроге кокаин путем прекооканских бродова из Јужне Америке на територију Западне Европе и Србије ради стављања у промет и стицања велике противправне имовинске користи.

Група се терети и да је у наведеном временском периоду купила, пренела и ради продаје држала 324 килограма опојне дроге кокаин, из Еквадора до луке у Солуну у Грчкој, где је наведену опојну дрогу одузела грчка полиција.

Владимир Лучић подсећа да су 4. августа добили допис од Агенције за бизнис регистре, да се компанија "МТС доо" на КиМ брише из њихове евиденције, фактички да хоће да угасе компанију.

“Јуче је другостепена комисија надлежног министарства приштинске администрације то поништила. Уважила је нашу жалбу, вратила на почетно стање, на опет одлучивање. Међутим, оно што охрабрује да у самом том решењу и упутству које су дали Агенцији за бизнис регистре, и они су става да мора да се поштује Бриселски споразум“, рекао је Лучић.

“Делује ми да смо овај најтежи део решили, а то је да уопште наша фирма постоји. Делује ми да ће и приштинска администрација поштовати Бриселски споразум. Тако да се више неће десити овакав бизаран подухват да се наша компанија потпуно избрише“, додао је Лучић.

"Сада ће фокус Приштине бити да спрече наше ширење"

Указује да је овај сада круг завршен, али да није крај борбе.

“Оно што ми делује из овог решења и тога што Комисија за заштиту конкуренције испитује кабловце да је ова борба за тако одржање МТС по Бриселском споразуму завршена успешно, а да ће сада бити пре свега фокус да се нама оспори аквизиција кабловских оператора коју смо ми урадили, тј. да стави фокус да се спречи наше даље ширење“, наводи Лучић.

“Тако да сад фокус са постојања МТС-а, што смо решили, сели се на овај сегмент који, морам рећи, за нас сада много је лакше се борити када знамо да ће компанија да постоји“, поручио је Лучић.

Напомиње да оно што је сигурно је да компанија наставља несметано са радом.

“Захваљујући Бриселском споразуму и свим нашим активностима да објаснимо какав би био ефекат кршења Бриселског споразума и гашења наше компаније, да би 30.000 људи остало без комуникације, је некако завршен“, наглашава Лучић.

Истиче да се борба сада сели на то да се дозволи даље ширење компаније.

“Ми осим аквизиције кабловских оператера, покренули смо једну тачку која је писала у Бриселском споразуму, а никад није урађена – то је тендер за трећу лиценцу, мобилну. Ми смо добили привремену лиценцу и привремени број базних станица имамо у српском делу“, објаснио је Лучић.

Шта би трећа лиценца донела

Говорећи о томе шта би донела та трећа лиценца, Лучић објашњава да би донела несметан рад "МТС доо" на територији читавог Косова и Метохије, али и побољшање квалитета услуга.

"Наравно, приштинска администрација последњих десет година то није урадила, зато што је потпуно јасно да би на том тендеру ми победили. Зато тамо постоје само два мобилна оператера. Тако да, пробаћемо да решимо и тај проблем“, рекао је Лучић.

Указује да се у решавање проблема укључила и међународна заједница и да је захваљујући њеном разумевању и решено.

“Ја сам на крају отишао лично у Приштину да свим амбасадорима битним на лицу места објасним какве би биле последице, јер су то ипак амбасадори који су имали комуникацију са приштинском администрацијом. Морам да кажем, захваљујући том разумевању, захваљујући очигледно притиску, који су пре свега америчка амбасада и ЕУ амбасадор урадили на приштинску администрацију, ми смо успели да решимо проблем", каже Лучић.

"Сигуран сам да ћемо решити проблем наше експанзије"

Наводи да је одржано једно рочиште у случају у којем приштинска Комисија за заштиту конкуренције испутује аквизиције кабловаца. Напомиње да она оптужује компанију "МТС доо" да је незаконито купила четири кабловска оператера, тј. да нису пријавили.

“Парадокс је велики зато што по старом закону је било јасно да ако купујете фирму која има мањи приход од три милиона евра годишње да не морате да пријавите. Занимљиво је да су они изменили закон због нас. Они су избрисали те тачке, али они тумаче и тај закон да смо ипак требали да пријавимо, да то није добар превод албанско-српски-енглески и некако пробају да некако натегну да смо ми прекршили закон“, наводи Лучић.

Објаснио је да је ту реч о новчаној казни, као и да је немерљиво са овим проблемом који је сада решен.

"Мислим да ћемо успешно решити, јер ми нисмо крили те аквизиције, ми смо радили те аквизиције, ми смо се уписали у њихов бизнис регистар као власници и поштовали смо тај закон. И право да кажем, доста је јак адвокатски тим из Брисела и чак смо на тој јавној седници рекли да они пре свега ако имају неку дилему треба да се обрате Бриселу и Европској комисији за мишљење и да смо ми сигурни да ће Европска комисија и у овом случају стати на нашу страну", поручио је Лучић.

Указао је да је то дуг процес који може да потраје и годину, годину и по дана.

“Очекујем да ћемо и брже завршити то успешно. А то ће нам дати одскочну даску да се даље ширимо, јер ми имамо једног малог кабловског оператера у Грачаници којег хоћемо да купимо, али је некако стављен на стендбај док се ово не реши. Потпуно сам сигуран да ћемо и у овом другом полувремену победити и да ћемо решити проблем наше експанзије на тој територији“, закључио је Лучић.

"Али сам имала потпуну подршку околине, породице, свих другара из школе и не памтим га као нешто лоше, дефинитивно. Тако да, што се тиче тога, имам лепо искуство", навела је Јелена Ловренчић.

Додала је да се лечила у Новом Саду и да је због бола у стомаку хитно примљена у болницу.

"Откривено је да је упаљено слепо црево и на крају се испоставило и тумор", навела је Јелена и додала да је оперисана и да је сада све у реду.

Јелена сада има 23 године, студира ветерину и волонтерка је у НУРДОР-у.

"Инспирисана волонтерима на мом првом кампу, а касније и на сваком следећем, колико су нам подршка у сваком моменту дана, да ли само разговором или нам нешто помогну да урадимо, да пробијемо своје страхове, границе. И некако сам осетила потребу да и ја то будем у будућности деци која ће бити са нама", навела је Јелена Ловренчић.

Највећа хуманитарна изложба дечјих цртежа за родитељску кућу

Тамара Кларић из НУРДОР-а навела је да се највећа хуманитарна изложба дечјих цртежа одржава у 23 града у Србији.

"Минимална препоручена донација по цртежу је 250 динара. Ми смо добили 7.000 цртежа из више од 100 предшколских установа и школа широм Србије и од наше деце која су тренутно на лечењу или која су завршила са лечењем, тако да понудићемо их на симболичну хуманитарну продају", рекла је Тамара Кларић.

Средства ће бити усмерена за оснивање нове родитељске куће у Београду за децу која су принуђена да се због лечења са породицом преселе у Београд.

"Дај педалу раку" у 30 градова у Србији

Осим тога, у 12 часова, пацијенти, њихове породице, лекари и познате личности, учествоваће у кампањи "Дај педалу раку".

Весна Бонжић из Женског центра "Милица" навела је да ће се бицикли возити у 30 градова широм земље.

"Леп је дан. Седите на своје бицикле и дођите да заједно дамо педалу раку", поручила је Весна Бонжић.

Додала је да је порука кампање да је рак излечив ако се открије и лечи на време и да апелују да жене одвоје десет минута дневно за себе и једном у месец дана одраде самопрегледе.

Мекгонигал је признао да је прикрио да је добио 225.000 долара у готовини од бившег албанског обавештајног официра и потенцијалног пословног партнера.

Путовања су била осмишљена тако да припреме терен за консултантски посао који су планирали да започну када Мекгонигал напусти ФБИ, рекао је судији бивши агент.

У краткој изјави на суду, Мекгонигал се извинио ФБИ. “Ово није ситуација у којој сам желео да будем“, рекао је Мекгонигал.

За оптужбу за прикривање може се добити највише пет година затвора, али ће тужиоци вероватно тражити блажу казну у склопу споразума о признању кривице.

Све остале оптужбе против њега су одбачене, пренео је Ројтерс.

Мекгонигал је већ признао кривицу по оптужби за заверу у посебном савезном случају на Менхетну у вези са његовим радом за руског олигарха Олега Дерипаску, док је Дерипаска био под санкцијама САД.

Однедавно на конзерви је ознака која показују да је риба уловљена у ризичним подручјима. То значи да их риболовци хватају на местима где се испушта отпадна вода из нуклеарне електране у Фукушими.

“То не значи да су та подручја радиоактивна, али има логике ако се узме у обзир да је из те нуклеарне електране Фукушима пре двадесетак дана испуштена поново радиоактивна вода и то ће се наставити у наредним годинама. Дакле, има логике да је то подручје бар донекле контаминирано и ризично. У ту сврху ми смо дали објаву чисто да се људи едукују“, наводи Дејан Гавриловић из Удружења потрошача "Ефектива".

Цунами је 2011. оштетио постројење у Фукушими. Уз раније упумпану воду која се користи за хлађење реактора, од цунамија који је изазвао хаварију нуклеарке, до данас накупило се више од милион тона отпадне воде. Резервоари су им готово пуни. Зато је Влада Јапана одлучила недавно да ту воду испушта у Тихи океан. И тако наредних 30 година.

Релевантне светске агенције су то подржале, међутим, суседна Кина и риболовци из тог подручја, тај план не одобравају. Зато је увоз морске хране из Јапана у Кину у августу опао за чак 67 одсто, наводи Би-Би-Си, иако истраживања показују да ниво радиоактивних супстанци код риба не прелази дозвољену границу.

Ипак, у мају је поред електране, једна уловљена риба имала чак 180 пута већу концентрацију опасног елемента – цезијума, него што је дозвољено, преносе страни медији.

Ко проверава конзерве у Србији

Пут рибе из тих подручја до српских продавница је дуг. Увозник треба да добије дозволу од Управе за ветерину да производи пређу границу. Инспектор конзерве шаље на анализу. Ако резултати задовоље и подударају се са ознакама на конзерви, производ се увози.

У лабораторијама Института за хигијену и технологију меса спроводе таква истраживања. Риба може да буде радиоактивна у одређеној мери и као таква није опасна за људе, али не сме да прелази прописану границу.

“Садржај радионуклеида може да буде различит, ми то пратимо, као и њихову активност у неком од узорака, тако да није било ни необичних налаза радионуклеида нити повећане концентарције оних који би били предмет мониторинга“, објашњава др Маја Гајић Квашчев са Института за хигијену и технологију меса.

Научници тврде да је вода која се из резервоара електране испусти у океан толико мала да не представља опасност за живи свет.

“Видео сам да је реаговала Управа за ветерину, да је то потпуно безбедно и да је извршена контрола. Али једно логичко питање – да ли су они извршили контролу сваке лименке“, указује Дејан Гавриловић.

Др Маја Гајић Квашчев каже да је Институт у обавези да, ако нешто није усклађено са правилником, аутоматски то пријави испекцији Директората за радијациону сигурност.

“Ми до сада нисмо имали ниједну пријаву за рибу“, наводи Маја Гајић Квашчев.

У ланцу исхране могуће је да радиоактивна риба поједе другу рибу, али то су мале концентрације које не могу да угрозе човека, кажу са Хемијског факултета.

До сада количине било које опасне материје нису биле ни близу дозвољених граничних вредности. А како кажу у Институту, наша правила су, када је о томе реч чак строжа од европских.

Наоблачење са кишом, пљусковима и грмљавином, падом температуре и појачаним северозападним ветром после подне ће захватити најпре северне и западне, а у току ноћи ка недељи и остале крајеве Србије.

Локално су могуће и временске непогоде са градом, олујним ветром и великом количином падавина нарочито у северној и западној Србији.

Републички хидрометеоролошки завод упозорио је да се обилне падавине очекују у Бачкој већ данас после подне, а у осталим крајевима сутра, и то посебно у другом делу дана, од 40 до 80 милиметара, а локално и око 100 милиметара за 24 сата, што представља месечну количину падавина.

На Колубари и Јадру са притокама, Лиму, на горњем току Западне Мораве, Ђетињи, Скрапежу, Моравици, Бјелици, Јасеници, Кубршници, Црници, Белици, Лепеници, Лугомиру и Ресави током 24. и 25. септембра водостаји ће бити у већем порасту без достизања упозоравајућих нивоа, а на бујичним водотоцима ових сливова могућа су локална изливања.

"Ја сам сигуран да ће у Београду бити изграђен поуздан метро. Ми ћемо донети најновију технологију и ту ћемо укључити и српске компаније и српске раднике“, истакао је Кристоф Пети, председник пословног савета Француска-Србија - МЕДЕФ.

У првих шест месеци ове године робна размена између Француске и Србије је достигла 920 милиона евра са реалним очекивањем да до краја године премаши две милијарде евра.

Француска је треће тржиште у Европској унији за српске производе пре свега воће и поврће, али су нам важан партнер и за ИТ индустрију и металски комплекс.

"Технологије које француске компаније поседују у аутомобилској или у авио индустрији или у војној индустрији указује на њихов и даље глобални технолошки значај и због тога ус оне радо виђени партнери", наводи Михаило Весовић, директор Сектора ПКС-а за стратешке анализе.

Преко 70 посто француских инвестиција на Западном Балкану је управо у Србији. То значи око 130 француских компанија од чега је половина производних.

Поред аутомобилске индустрије ту је и “Шнајдеров“ развојни центар у Новом Саду који запошљава 1.000 инжењера.

“Све француске фирме које су дошле овде су и остале. Ове најпознатије две инвестиције јавно-приватна партнерства аеродром Београд и третман отпада у Винчи су пројекти који су у старту потписани на дугорочни период на 25 и 30 година, тако да види се да су то предузећа која овде желе да остану“, указује Сања Иванић, генерална директорка Француско-црпске привредне коморе.

Већ следеће недеље у Тирани биће потписан уговор о дугорочној сарадњи између МЕДЕФ-а и Комора западног Балкана.

Прво обилазе центар града и прометне улице, а потом иду у сеоске атаре где су неретки окршаји миграната. 

"Приликом наших патрола посебну пажњу обраћамо на такси возила која превозе мигранте до одређених дестинација, локација, такође обраћамо пажњу на локалне улице и уколико уочимо већу групу миграната, вршимо њихов преглед, контролу. Уколико су безбедносно интересантни, спроводе се до полицијске управе уколико нису, упућујемо их у камп", каже припадник новосадског одреда Жандармерије.

Код супермаркета, где је почетком овог месеца, од последица рањавања ватреним оружјем, преминуо један мигрант, појачана је пажња искусних жандарма. Проверавају сумњива лица, прегледају им ствари. Грађанима Суботице ово је постао, чини се, уобичајен призор.

"Локално становништво лепо реагује на Жандармерију, поздрављају нас, деца поготову, као да имају неки осећај сигурности кад смо ми ту", каже припадник новосадског одреда Жандармерије.

Жандармерија је у Суботици и широј околини града свакодневно након последњих окршаја када је у Хајдукову, месту недалеко од Суботице, ка граници са Мађарском, један мигрант убијен, а три рањена ватреним оружјем.

"Ми настављамо да обављамо полицијски посао у циљу одржавања стабилног ЈРМ у циљу заштите безбедности свих грађана и континуирамо предузимаммо мере и радње на дислокацији ирегуларних миграната и њихов смештај у прихватне центре на подручју РС", каже Игор Велимировић, начелник ПУ Суботица.

У Србији постоји 18 прихватних центара у 10 градова, у њима је смештено око 3.200 особа, док места има за још 2.500 мигранта.

О почетка мигрантске кризе, па до данас према проценама кроз Србију је прошло око милион и по мигранта, тренутно их је како неки процењују око 5.000, многи од њих смештени су у прихватним центрима.

Акција "Боља цена" је, кажу стручњаци, пре свега социјална мера за помоћ грађанима са најнижим примањима. О томе колико је била потребна сведочи потражња за произовдима који су снижени у просеку око 40 одсто.

"Тачно је да смо морали да смањимо марже и да је то утицало на профитабилност, али смо препознали иницијативу и напоре државе у борби против инфлације и из тог разлога смо се прикључили овој акцији", каже Јована Томовић из ТП Морава - ДТЛ

"У Србији као да не постоји развијена конкуренција, развијено тржиште и да трговци не разумеју шта значи подела друштвеног терета, кризе, солидарности. Дакле, ми увек причамо да не треба на храни толико зарађивати", рекао је Зоран Николић, потпредседник Националне асоцијације организације потрошача Србије.

И док су многи говорили о томе да се трговци воде економијом похлепе, у Првредној комори кажу да су трговачки профити високи али само номинално. Да су реално умањени за ниво инфлације. Те да малопродаја бележи константан пад промета.

"Дакле, нема простора да се значајније дижу цене ових основних животних намирница које нису сада ценовно ограничене. Наравно да одређене цене могу ићи горе, али то су цене које ће условно речено куповати средња класа или она виша са вишим примањима", рекао је Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

И док трговци могу да појефтињење једне групе производа надокнаде поскупљењем других - пољопривредници немају тај луксуз.

Потрошачке цене млечних производа скупље су 40 одсто него у истом приоду лане. За то време, цена млека коју млекаре плаћају пољоривредницима - пада.

"Када је држава увела прелевмане и када је толико тога омогућила млекарама ја добијам информацију с терена да неко и даље уцењивачки откупљује млеко по 34 динара. То је нешто чиме ћу се одмах позабавити", каже министарка пољопривреде Јелена Танасковић.

Месо је поскупело око 18 одсто, поврће 30 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику.

И пре него што је почела, акција "Боља цена за народ", склизнула је са економског на политички терен. И док једни кажу: у питању је политички ријалитији за куповину гласова, други кажу то је став глазиране елите која се подсмева најсиромашнијим грађанима. 

Како било, стручњаци кажу да су Боље цене потребне народу, да ће растеретити буџет грађана са најнижим примањима. Сматрају да потражња за повољнијим производима, диктира то да се листа до краја године прошири.

Премијер Канаде Џастин Тридо поручио је Зеленском да је његова посета прилика за Канађане да директно украјинском председнику, а преко њега и украјинском народу, поруче колико чврсто и недвосмислено стоје уз Украјину.

Тридо је пред канадским парламентом најавио да ће Канада дати нешто више од 480 милиона америчких долара војне помоћи Украјини у наредне три године.

Идуће недеље почиње испорука америчких тенкова "абрамс" Кијеву, што је само део новог пакета америчке војне помоћи од 325 милиона долара.

У пакету су касетна муниција и противтенковско наоружање, а амерички медији преносе да је Џозеф Бајден током разговора у Вашингтону обећао Зеленском да ће САД Украјини послати и мањи број ракета дугог домета.

Помоћ стиже и из Европе, пошто је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен саопштила је да је Украјини исплаћено још 1,5 милијарди евра.

Украјинци су у петак гађали штаб руске Црноморске флоте који се налази у центру Севастопоља. Украјинска војска је саопштила да је у нападу користила ракете "сторм шедоу" и "скалп" које су Кијеву испоручене из Велике Британије и Француске.

Расту дипломатске тензије откао је украјински председник критиковао Пољску, Словачку и Мађарску због забране увоза украјинског жита. Москва предвиђа варнице између Кијева и Варшаве, иако пољски председник Анџеј Дуда каже да спор неће значајно утицати на добре билатералне односе две земље.