"Наша произвођачка цена је око 186 динара по килограму, а тренутна откупна цена свиња је око 150. То значи да смо на свакој свињи у минусу", објашњава узгајивач свиња из Старог Жедника.

У тову свиња, наводи, не треба рачунати на велику зараду, а посао мора да се гледа дугорочно.

"Тренутно имам губитак скоро 4.000 динара по свињи. Ако одбијем субвенцију, онда је губитак око 2.500. Прошлог септембра зарада по свињи је била око 8.000 динара. Када се све то сабере и одузме, зарада у неком десетогодишњем просеку је око 3.500 динара. Али, питање је ко то може да издржи", каже Раднић.

Стална осцилација цене свиња

Осцилације у цени у свињарству су уобичајене, а пикови и нагоре и надоле се обично смењују сваке три године.

"Да бисмо то преживели, трошимо обртна средства. Озбиљно се бавимо и ратарством. Петину те производње утрошимо за исхрану свиња. Капацитет фарме је много већи, али не смем да повећам број свиња, да бих оставио резерву у јаком ратарству како бих могао да изгурам годину када је цена свиња лоша, да не банкротирам", објашњава Раднић.

У наредном периоду овај домаћин планира да уведе прераду меса и продају готових производа, како не би зависио од кланичара и трговаца.

Потребни јефтини кредити и подршка државе 

"Чаробног штапића" за решење тренутног проблема у сектору свињарства нема, каже, додајући да Србији недостају мере које постоје у земљама које су традиционално окренуте овој производњи.

"У Данској, рецимо, млади фармер, чим заврши факултет, добија кредит од три до четири милиона евра да изгради фарму, са један одсто камате. Користи најнапреднију технологију и има 20–25 година да то отплати. Код нас то не постоји, већ градимо објекат по објекат", наводи Раднић и додаје да се његова фарма налази у истом дворишту од 1963. године и да су ту радиле три генерације.

Милован Иванковић, који тренутно гаји 520 приплодних крмача, 3.500 свиња и око 3.000 прасади каже да је ситуација у свињарској производњи таква да се "не зна ни ко пије, ни ко плаћа". Цех таквог стања плаћају фармери и потрошачи, јер су свиње јефтине, а месо у продавницама скупо.

Произвођачи морају да се такмиче са конкуренцијом из иностранства, а услови у којима раде овдашњи фармери и фармери из Европе и Америке нису исти.

"Немамо субвенције и јефтине кредите за изградњу објеката, подизање матичних запата и генетских потенцијала. Уз то, имају и јефтине генетски модификоване производе који стижу из Јужне Америке, субвенције државе за извоз на трећа тржишта, што ми немамо", каже власник пољопривредног газдинства Засавица.

Контрола увоза и праћење кретања меса

Једино решење за опоравак ове производње у Србији, према његовом мишљењу, контрола је увоза меса из Шпаније, одакле се тренутно највише увози.

"У Шпанији букти афричка куга свиња, па ми из здравствених разлога имамо право да блокирамо тај увоз, али тада неће бити довољно свињског меса. У трговинама се као 'свеже' продаје месо које је након клања било залеђено, а после увоза одмрзнуто. То је здраво месо, али је питање колико је пута залеђено и одлеђено", каже Иванковић.

Напомиње, такође, да треба ставити под контролу све увозне дозволе, тако што ће се све повући и издавати уз посебно праћење кретања тог меса.

Недостатак уговорене производње

Младе је на село могуће вратити једино уговореном производњом. Само фарме које имају између 56 и 400 крмача, наводи Иванковић, рентабилне су.

"Кланична индустрија мора да има свој сировински сектор, као и трговински ланци. Уговорена производња се на томе заснива. То смо имали пре 30 година, а сада тога нема", објашњава Иванковић.

Миленко Ђурђевић производи свиње, али има и кланицу. Слаже се да ситуација у узгоју свиња никада није била тежа, али да је то последица стања на светском тржишту.

"И Русија и Кина су подигле производњу, а то су била тржишта на која је Европа извозила вишкове. Код нас је још и најбоља ситуација са свињама у односу на земље у окружењу. У Хрватској или Румунији жива вага је евро, а код нас је око 150 динара. Такође, проблеме прави и афричка куга свиња, јер европске земље не могу да извозе на тржишта на која су извозиле, па нас сада притискају својим вишковима", каже власник Индустрије меса "Ђурђевић".

Технологија производње свиња много је унапређена. Некада се за килограм прираста трошило четири килограма хране, а данас 2,7.

"Ако свиња једе 2,7 килограма хране по цени од 35–36 динара, цена прираста је 100 динара. Уклапамо се са тренутном ценом. Проблем је што немамо довољно прасади, увозимо их, па се трошкови драстично увећавају. Имамо 14 евра трошак за транспорт прасета, па прелевмане, велики су трошкови анализа у Србији. На увозном прасету је тренутно минус око 2.000 динара по комаду", објашњава Ђурђевић.

Трошкови кланичара

Ђурђевић се, међутим, не слаже са оптужбама које се често могу чути у јавности да су за високе цене меса криви трговци и кланичари.

"Ниједан маркет не маржира више од 10 одсто на свеже месо у редовној цени, а када су акције, иду и у минус. У месној индустрији трошак није само жива свиња. Постоје инпути који су поскупели – од енергије и плата до репроматеријала. Треба довести то свињче, заклати, уредити, упаковати. Само паковање кошта 100 динара по килограму", каже Ђурђевић.

Истиче, такође, да снабдевају потом трговинске ланце где то месо мора да буде упаковано тако да три шницле теже 400 грама.

Србија би што пре требало да отвори нова тржишта, попут Азије. "Тада бисмо имали зараду од бар још 10 или 20 евра по свињи, јер бисмо њима извозили нуспроизводе. С обзиром на то да се појављује афричка куга, не може ништа да се уради“, наводи Ђурђевић.

Тренутно, истиче, у Србији постоје свега четири кланице које дневно откупљују више од 300 свиња, па је питање како ће овај сектор функционисати у будућности.

Само у Срему је последњих шест или седам година више од 2.500 радника у месној индустрији остало без посла.

"Андрија тај лек већ треба да прими. Још чекамо одговор и не знамо када ће то да буде", рекла за Радио КиМ мајка Ивана Павић.

Док чекају одговор из РФЗО-а, Павићи упућују апел људима добре воље да помогну како би Андрија што пре добио лек.

"Ко год је у могућности да нам помогне да набавимо лек, јер што више чекамо да га Андрија прими, њему је стање све лошије. Мишићи све више и више слабе. Сируп мора да пије непрекидно, не сме да престане и да чека да га набавимо лек. Лек морамо стално да имамо", каже Ивана.

Како можемо помоћи

Андрија је ученик седмог разреда Основне школе "Краљ Милутин" у Грачаници. Његови другари, разредна и остали наставници за среду, 11. фебруар најављују хуманитарну приредбу са намером да помогну у прикупљању новца за потребан лек.

Хуманитарна приредба ће бити организована у Дому културе "Грачаница" у 16 часова, а сви хумани људи ће моћи да донирају новац за Андријино лечење.

Они који нису у могућности да присуствују овом догађају могу да уплате новац и на рачун у НЛБ-Комерцијалној банци: 205900103156500565, или да лично контактирају мајку Ивану Павић на број телефона +381642210285.

Додају да је упоредо са тим, а у складу са законском процедуром, Општа болница Чачак спровела унутрашњу контролу стручног рада.

"У наставку поступка наложен је и спољашњи стручни надзор, који оцењује квалитет стручног рада, односно поступање лекара. По добијању свих извештаја, Министарство здравља предузеће све мере законом предвиђене", закључује се у саопштењу.

Четворогодишња девојчица из околине Чачка преминула је 4. фебруара након операције крајника у чачанској болници. Она је због компликација хитно транспортована за Београд, где је преминула.

Како је саопштила ОБ Чачак, управа болнице обавестила је Министарство здравља и Здравствену инспекцију о догађају, а наложена је унутрашња, као и екстерна провера квалитета стручног рада.

"Породици изражавамо најдубље саучешће уз предузимање свих мера да утврдимо разлог овог трагичног догађаја", поручили су из чачанске болнице.

Мајка девојчице: Важно је да болница саопшти шта се тачно догодило

Одговоре на питања шта се тачно догодило и због чега се операција завршила смртним исходом очекује породица преминуле девојчице, али и Чачани који, у знак подршке организују протестна окупљања.

У писаној изјави коју је РТС-у доставила мајка преминуле девојчице истиче се да сматра да је важно да болница саопшти детаље о томе зашто није могла да буде у пратњи свог детета и шта се тачно догодило.

"Институт за мајку и дете је у отпусној листи навео да је узрок ендем плућа, али је потребно открити шта је довело до тога. Породица се захваљује суграђанима на саосећању и сматрамо да је важно да болница изађе са детаљима о томе зашто нисам могла да будем у пратњи свог детета и шта се тачно догодило", навела је мајка девојчице.

Како наводе, захваљују се на саосећању суграђана који огранизују протесте, јер им нико није изјавио саучешће до протеста грађана.

Синоћ је испред болнице у Чачку одржан протест грађана због смрти девојчице.

Фотографије су из јула и августа 2020. године, док је у оптужници наведено да су на грчком острву Крф 23. јула исте године убијени Алан Кожар и Дамир Хаџић.

М. С. се, према наводима из оптужнице, терети да је један од четворице директних извршилаца убиства Кожара и Хаџића.

Приказана је и фотографија визит-карте на којој пише: "М. С., издавање књига Јагуар, Ковин". М. С. се суди у Грчкој за ова убиства.

Тужилац је рекао да се тим доказима утврђује да је користио лозинку (пин) која је наведена у оптужници, као и да је сведок Н. С. који је у другом поступку против ове групе окривљени-сарадник, потврдио да је на фотографији М. С.

Један од вођа групе је тражио да се поново изведе пар фотографија на којима се, тврди, види да су исте модификоване, односно фотошопиране.

Истакао је и да је "дегутантно" да се тужилаштво позива на речи, како је тужилац рекао, сведока, док је Н. С., према речима Беливука, признао четири убиства.

Одбрана спори статус окривљеног-сарадника

Одбрана истиче да је противзаконито то што Н. С. у поступку против Беливукове групе има статус окривљеног-сарадника, а да у овом предмету има статус сведока, док је у Грчкој,  тврди одбрана, оптужен за ова четири убиства и због тога је на потерници.

М. Б., који је оптужен као један од директних извршилаца убиства Стевана Стаметовског и Игора Дедовића у Атини, за говорницом  је рекао да је  Н. С. бегунац са црвене Интерполове потернице, а не сведок.

Потом су у судници приказани докази у вези са оптуженим С. А., који је у бекству, односно неколико фотографија на којима се види мушкарац са тамнијом косом и брадом и више гласовних порука на којима се чује женски глас.

Тужилац је рекао да се тим материјалом доказује да је С. А. отпутовао са аеродрома у Грчку крајем 2019. године, а да гласовне поруке које су пуштене доказују његове породичне прилике, односно да има сина чије је име и споменуто у гласовној поруци.

Оптужени каже да никада није користио "Скај"

Вештачењем је, додао је тужилац, утврђено да је на фотографијама оптужени С. А.

Оптужени Д. Ј., који је такође оптужен као директни извршилац убиства Кожара и Хаџића, рекао је да познаје С. А. и да није на фотографијама, као и да никада није користио телефон са апликацијом "Скај".

С. А. је првостепеном пресудом, као члан Шарићеве групе, осуђен на казну затвора од четири године и три месеца.

На крају су приказане и фотографије у вези са оптуженим В. В.

Оптужницом је обухваћено укупно 19 особа, које се терете за четири убиства.

Као организатори ове групе означени су окривљени Вељко Беливук и Дарко Шарић, као и Радоје Звицер, држављанин Црне Горе, против кога се због ових кривичних дела води кривични поступак у Грчкој.

У Полицијској управи у Лесковцу РТС-у је потврђено да је реч о тенковској гранати и да је уклоњена, а да ће истрага утврдити одакле потиче и како се нашла у контејнеру.

Вучић је рекао да ће ићи и у Индију на велики Самит о вештачкој интелигенцији где би требало да се, између осталих, састане и са председником Француске Емануелом Макроном.

"Са Макроном ћу се састати или у Минхену или у Индији. Пре тога сам у Анкари са Реџепом Тајипом Ердоганом, у међувремену стиже и (Илхам) Алијев, одмах после тога идем у Kазахстан", рекао је Вучић.

Минхенска безбедносна конференција, 62. по реду, одржаће се од 13. до 15. фебруара у традиционалном окружењу хотела "Бајеришер хоф". Очекује се да ће конференцији присустовати више од 60 шефова држава и влада, као и преко 50 лидера међународних организација.

"На страни сам младих, опозиција хтела да их искористи да дође на власт"

Председник Вучић је навео да су представници опозиције и бивше власти хтели да искористе студенте да би дошли на власт, а да их сада нападају и проглашавају ''горим од Вучића'', јер желе да се самостално боре на изборима, наводећи и да је он на страни младих.

"Нисам радостан због њихових свађа и сукоба, зато што ће сада ти млади да људи доживљавају све оно кроз шта смо сви ми прошли због мржње оних који би да буду на власти, а не могу да буду'', рекао је Вучић новинарима.

Навео је да је "све почело општим одушевљењем недефинисаним покретом младих" који је требало да, како је рекао, "изроди долазак на власт оних који својим знањем и својом марљивошћу нису могли да се изборе за то".

"Они су желели у почетку да искористе младе људе, да их ти млади људи доведу на власт, оне који су били неспособни за то", рекао је Вучић.

"С обзиром на функције које су обављали били су у могућности да раде на остварењу заједничког злочиначког циља", истакао је Холинг и додао да је сваки од оптужених дао значајан допринос остваривању удруженог злочиначког подухвата.

Низ материјалних доказа

Тужилац је поново је презентовао низ материјалних доказа - саопштења за штампу главног штаба тзв. ОВК и изјаве.

Истакао је да је Тачи био један од оснивача тзв. ОВК и да је несумњиво допринео извршењу кривичних дела.

"Није реч о политичком доприносу остаривању циљева тзв. ОВК, Тачи се директно залагао за остваривање заједничког злочиначког циља", рекао је тужилац.

Навео је да су чланови Демократског савеза Косова били узимани за мету као противници тзв. ОВК и подсетио на изјаву Тачија да су они који не признају тзв. ОВК "криминалци" и да ће се против њих борити "као да су Срби".

Навео је да је Тачи директно претио појединим члановима Демократског савеза Косова убиством.

Тужилац је рекао да је Тачи скривао истину током сукоба на Косову и Метохији.

"Оно што Џејмс Рубин, Весли Кларк и други међународни званичници нису разумели јесте да је Тачи био у стању да прикрије оно што се дешавало у стварности и да је то утицало на њихов поглед на свет и да заиста нису разумели како је ОВК функционисала", истакао је тужилац.

Холинг је рекао да је Весељи имао одговорност у обавештајном сектору тзв. ОВК и да је имао директно учешће у кривичним делима.

Такође је подсетио на признање Весељија да се још 1992. године бавио обавештајним радом.

Тужилац је за Сељимија и Краснићија такође навео да су учествовали у заједничком злочиначком подухвату.

Како је навео, Сељими је у интервјуу за Зери признао да је планирао напад на полицијску станицу 1997. године и да је потврдио да је учествовао у нападу.

Холинг је истакао да је у кући Краснићија пронађено много докумената који показују да он није био пуки портпарол тзв. ОВК.

Навео је да је Краснићи признао да је написао правила за припаднике тзв. ОВК, у којима је наведено да треба да буду без милости према онима који их не подржавају.

Следи излагање заступника жртава, па завршна реч одбране

Завршно излагање данас ће изнети и заступник жртава.

Одбрана оптужених изнеће завршну реч 11, 12, 13. и 16. фебруара, а за 18. фебруар предвиђени су одговори страна у поступку и изјаве оптужених.

Након завршних речи, веће у року од 90 дана треба да донесе пресуду, а ако је због околности потребно додатно време, тај рок може бити продужен за још 60 дана.

Предлог да се оптужени осуде на 45 година затвора

Специјализовано тужилаштво је у понедељак предложило суду да четворицу бивших лидера тзв. ОВК осуди на казне од по 45 година по свих 10 тачака оптужнице за ратне злочине и злочине против човечности.

Бивше вође тзв. ОВК оптужница терети по основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака за злочине против човечности и у четири тачке за ратне злочине.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020. године, а суђење је почело у априлу 2023. године.

Тзв. ОВК је током 1998. и 1999. године извршила бројне злочине, убиства и отмице над припадницима војске и полиције тадашње Југославије, Србима и другим неалбанцима, као и Албанцима који нису прихватили да буду њени помагачи или припадници.

"Моје дете има аутизам и захтева двадесетчетворочасовну бригу о њему, поред свих брига око њега ту су и финансије велики проблем. Статус родитељ неговатељ у Лозници нам јако пуно значи да олакша бар један део бриге и тешкоћа које имамо свакодневно”, каже Љиљана Мурар из Лознице.

Пријаве и документација подносе се у Центру за социјални рад у Лозници, а право остварују незапослени родитељи који су држављани Србије, живе са дететом, имају пребивалиште у Лозници најмање три године и примају увећани додатак за помоћ и негу другог лица.

"Морам да кажем да имамо повратну информацију од родитеља да им ова услуга пуно значи. То су они родитељи који немају радно време, који раде 24 сата, који су радили без права на пензију, а овом одуком то ће се променити. Родитељи ће примати минималац, а поред тога градска управа ће уплаћивати припадајуће порезе и доприносе пензијском и инвалидском осигурању за све родитеље који остваре право", наводи Тања Глишић, начелница Одељења за друштвене делатности.

У буџету Лознице новац је опредељен за 20 породица, а прва решења очекују се у марту.

"Трговац и добављач у великој већини случајева иста фирма"

Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије очекује да се одређене цене у набавци повећају.

Не треба заборавити, напомиње, да је у Србији доминантан положај два, можда и три велика играча који су заокружили комплетан процес, и да су трговац и добављач у великој већини случајева заправо једна те иста фирма.

"Сви ти трговци, мање-више, имају своју сопствену производњу, имају своје повезане фирме, дакле повезана правна лица, који су и добављачи. Тако да, оставићу да свако од нас извуче закључак да ли ће они бити у могућности да повећају цене", додао је Николић.

У случају раста цена, сматра да ће Влада реаговати и вратити уредбу у њеном најстрожем облику.

"Врло је просто, људи који одлучују седну за исти сто и буквално направе исте цене"

Према његовим речима, када постоји тржиште које је занемаривано дуги низ година, уредбом се само гаси пожар и тренутно смирује ситуација.

Указује на проблем монопола и олигопола, наглашавајући да тржиште у Србији већ годинама не функционише по реалним тржишним принципима.

"То је врло просто. Када ви имате људе који одлучују и договоре се, седну за исти сто и буквално направе исте цене", објашњава Николић и наводи примере који постоје не само у прехрани, већ и на тржишту спортске обуће и опреме, где су у пет различитих трговина – цене одређене робе готово идентичне у динар.

Питање од милион долара

Упитан да ли ће бити повећања цена основних животних намирница, каже да је то "питање од милион долара".

"То је вероватно у главама свих оних великих умова у трговинским кућама које размишљају на начин да ли да ризикују са тим или не", сматра Николић.

"Време је да потрошачи пошаљу поруку"

Николић истиче да грађани морају да схвате колику моћ имају као потрошачи, али да је проблем што људи споро мењају навике, упркос добрим примерима из земаља региона.

"Мислим да је време да се ми окренемо сами себи и да разумемо, и да шаљемо поруку. Дакле, просто и ако неки производ поскупи и видимо да је поскупео, па престанимо да га купујемо. Не може нико да ме убеди да је он на неки чудан начин повезан баш за тај производ, односно за одређени бренд. Нађите друге брендове", поручио је Николић.

„Ја сам позајмио од комшије. Морам да му вратим. Чекам другу туру и видећемо каква ће да буде ситуација. Тражим пелет скоро пола месеца. Нема нигде. Сви чекамо. Мислим да ће да буде гужва баш", каже један Пироћанац, а други додаје: „Задњих петнаест дана га нигде није било. Сада се појавио, чекамо и надам се да ћемо итати среће да узмемо одређену количину. Продаја је ограничена на 20 џакова. Фебруар и пола марта ћемо да прегурамо некако. За остало ћемо да видимо."

Како би што више домаћинстава добило пелет, на стоваришту су ограничили продају на 20 џакова. Свесни су да то неће бити довољно за све заинтересоване, али до краја недеље очекују нове испоруке.

"Видите и сами да је велика гужва. Ограничили смо продају на 20 врећа по особи, како би било за више људи да могу да могу да се снабду са огревом. Врло брзо се продаје све што је стигло. Очекујем у току недеље још једну туру, онда би се стање мало стабилизовало. Цена је 48 хиљада по тони. Није се мењала од прошле недеље. Дрва и угља има довољно", каже Небојша Ћирић, шеф стоваришта.

Произвођачи пелета тврде да се највећи део производње пласира на домаће тржиште и очекују да ће снабдевање пелетом бити нормализовано до краја месеца.

Министар Старовић је, како се наводи, истакао да је Влада Србије у потпуности посвећена спровођењу реформи које ће донети конкретне користи грађанима, кроз јачање институција и владавине права, као и унапређење економског стандарда грађана.

У том контексту, додаје се, министар је оценио да Србија предано ради на испуњавању корака из Реформске агенде и додао да је Реформска агенда Србије у оквиру Плана раста Европске уније за Западни Балкан главни инструмент економског приближавања региона Јединственом тржишту ЕУ, уз обезбеђивање конкретних користи за грађане пре самог чланства.

Старовић је Жиофреа информисао и о раду новооснованог Оперативног тима за европски пут Србије, чији је задатак, како је навео, да на интензивнији и садржајнији начин информише нашу јавност о томе које су користи које смо до сада имали, од саме чињенице да постоји напредак на путу ка чланству у ЕУ, као и о томе шта нас на крају тог пута чека.

Додао је да је оперативни тим формиран са идејом да се на ефикасан начин повежу политичко одлучивање, техничко спровођење и дипломатска комуникација.

Старовић је истакао и да je Bлада прошле седмице усвојила Предлог закона о кохезији, чији је предлагач Министарство за европске интеграције. Овај закон представља стратешки искорак ка кохезионој политици ЕУ и још једну потврду да се Србија припрема да буде кредибилна и успешна чланица ЕУ.

Према речима министра, суштина законског предлога је изградња административних капацитета, како би са даном чланства, Србија могла да са високим степеном ефикасности повлачи средства из кохезионих фондова ЕУ, а како не би била у ситуацији да као неке друге државе у првим годинама свог чланства повлаче тек мањи део расположивих средстава.

"Спровођење кохезионе политике осигураће усмеравање ресурса и инвестиција ка мање развијеним областима, а приотитети ће бити инфраструктура, подршка малим и средњим предузећима, улагање у истраживање и развој, побољшање приступа образовању и здравственој заштити и стварање већих могућности за запошљавање", закључује се у саопштењу.

Вучић је у Ложионици, где су уручена решења у оквиру програма за подстицај развоја прерађивачких капацитета у области производње вина, пива и јаких алкохолних пића, рекао да је Кина, због Споразума о слободној трговини који имамо са том земљом највећа шанса за извоз српског вина.

"Пре три године за вина је била царина 30 одсто, ове године, 2026. је на 12 одсто. Тако, скида се. Следеће године је 6 одшто и 2028. је нула, тако да ћемо имати ту значајну предност у односу на све друге, због тог Уговора о слободној трговини са Народном Републиком Кином. Али зато је важно, тамо када се појавите, онда су ове количине које правите, које су за вас огромне, за њих мале", истакао је Вучић.

Додао је да је за Србију Кина идеална прилика, али да тамо није лако ући.

"Реч је о веома захтевном, пробирљивом тржишту, озбиљном тржишту и само оно што има изузетан квалитет и повољну цену може да прође на кинеском тржишту. Јер са њима сви хоће да сарађују због величине тржишта, али не улази тако велики број роба ни из западне Европе, ни из Америке, колико би они желели да уђе", навео је Вучић.

Пад производње вина у Европи

Вучић је рекао да производња вина у Европи полако пада и да Европљани све више секу винограде.

"Ми то не смемо да допустимо и морамо да помогнемо и гледаћемо да нађемо и додатне решења, зато што хоћемо да се такмичимо са светом и мислим да имамо вина, кажем вина пошто се у ракију не разумем и ако видим да све боље дизајнирају и све боље раде наше дестилерије, али имамо добар квалитет нашег вина", рекао је Вучић и додао су наша вина међу најбољима у региону.

Вучић је приметио да је стаклара у Параћину почела да ради, али да покрива свега 20 одсто тржишта и да би требало да то износи око 80 одсто. Са флашама је проблем и оне се углавном увозе из Молдавије и Украјине јер су јефтиније, пошто је тамо цена радне снаге нижа.

"Сад је стаклара у Параћину кренула да ради и покрива око 20 одсто нашег тржишта. Ми бисмо волели да то буде 80 одсто тржишта, али цена је код нас много више. Цена радне снаге је код нас виша него у Молдавији и Украјини. Ми стално тражимо веће плате, али када те веће плате дамо, онда цена тог производа не може да буде ниска, зашто је цена тог производа који су ти људи стварали виша. Зато што и њихов рад учествује у стварању цене", рекао је Вучић.

Стаклара у Параћину поново ради али недовољно

Поручио је стаклари у Параћину да покушају, како је рекао, да барем за наше људе пронађу флаше за домаће тржиште по нижим ценама, да нам се не би исплатило да увозимо из Украјине и Молдавије.

Вучић је додао да је за нижу цену флаша у стаклари потребно и да буде још нижа цена гаса.

"За производњу стакла сваког обичног дуваног стакла увек вам је потребана најнижа цена гаса. Тако да, ми имамо релативно добру цену гаса, али да знате, и Украјина и Молдавија су имали јефтинију и нижу цену гаса. А у овом тренутку је пре свега питање значајно ниже цене радне снаге", рекао је Вучић.

На питања која су још тржишта на које би вино могло да се извози, Вучић је одговорио да ту мора да се размисли о свим аспектима, чак и религијским.

"Не можете ви да извозите велики део или велике количине вина и алкохолних пића у муслиманске земље. Размислите о томе и када питање поставите, али да, просто неупоредиво је све са Кином. Не можемо ми да продамо аустријском купцу наш Грашац када он има своје вино, Грина фелтина. На пример, иако ја мислим да је Грашац бољи. Али то што ја мислим потребно је 30 или 40 година да се неко на то навикне или да промени своје навике. Дакле, просто постоје тржишта где можемо да идемо и тржишта где не можемо", навео је Вучић.

Истакао је да је немогуће ући и на француско тржиште и италијаско тржиште, који су поред САД, највећи произвођачи вина на свету. "Они људи пију своја вина, и ако морају нешто од светских, онда ће до узму најбоља која долазе или француска, Италија, или из САД.

То су три највећа произвођача, затим иду Шпанија, Немачка, Португал, Аргентина и Јужна Африка. Ми смо мали смо ми за тако нешто. И зато је за нас Кина од огромног значаја", нагласио је Вучић.

Он је истакао да се добар део винограда, чак у Бордоу, у најелитнијим деловима за производњу вина у Француској, крчи и уништава зато што хоће да се чувају само оно што су њихова су њихова највећа вина.

"Нема рачуна, нема купаца више и са наметнутим царинама из Америке и са свим другим. Све теже и све већи проблем. Тако да за њих ми не повећавамо број засада, али их и не умањујемо. И то би требало се види како да урадимо, али је посао виноградара и винара тежак. Они морају да раде 10,11 месеци у винограду. Нема ту одмора, можете да одморите од 15. децембра до 20. јануара. Нема ту више одмора", истакао је Вучић.

Он је обишао дестилерију из Сврљига које је добила која максимално искористила средства од Министарства привреде, пет милиона динара бесповратних и 5 милиона кредитних средстава, по каматној стопи од свега 2,5 одсто. На питање Вучића да ли налази тржиште за своје вино, власник винарије је рекао да се сналазе и да извозе углавном тамо где има наших гастарбајтера.

"Пре свега бивша СФРЈ, Немачка је као највише од неких западних земаља, нешто мало Аустрија. Нисмо још увек до Кине, оно чему смо причали раније, али хоћемо", рекао је власник винарије.

Истакла је да је међу хитним потребама и усвајање буџета и ратификација међународних споразума.

Коњуфца: Очекујем и избор нове владе

Потпредседник покрета Самоопредељење, Гљаук Коњуфца, рекао је да се у среду, поред конституисања скупштине, очекује и формирање новог сазива владе.

"Скупштина ће бити одржана сутра и ја се искрено надам да ће влада бити формирана. Никада нисмо одбацили пресуде Уставног суда. Било је политичких битака, али када је Уставни суд дао свој печат, повукли смо се", рекао је Коњуфца медијима на албанском.

За формирање новог сазива владе потребно је да гласа 61 од 120 посланика.

Покрету Самоопредељење за формирање владе треба подршка још четири посланика. У последњем сазиву владе, која још делује у техничком мандате, покрету Самоопредељење су подршку пружили посланици мањинских несрпских странака.

Према коначним резултатима избора, највише гласова освојио је покрет "Самоопредељење" - 51,10 одсто, што му је донело 57 посланичких места у новом сазиву централне скупштине.

Српска листа је освојила девет од десет посланичких места резервисанбих за спску заједницу. Једно место гарантовано за српску заједницу добила је странка "За слободу, правду и опстанак".

На другом месту по броју освојених места међу албанским странкама је Демократска партија са 20,19 одсто или 22 посланичка места. Демократски савез је освојио 13,24 одсто гласова или 15 места. Алијанса за будућност добила је 5,90 одсто или шест мандата.

Осталих десет од укупно 120 мандата, освојиле су странке Бошњака, Рома, Египћана, Турака и других мањинских заједница.

После конституисања скупштине, и избора нове владе, до 3. марта нужно је изабрати и новог председника на КиМ, којег бирају посланици новог сазива.

"Требало би да се прореди, да не буде скроз и на том делу ће ове године бити род. Такође овде где је доста густо то би требало исто, овде имате грану која ће наредне године овде на врху ће бити плод, али овде имате ово и то је прегусто. Значи, ако хоћете добар квалитет онда морате мало и да направите проређивање", каже Србољуб Тасић из Доњег Вртогоша код Врања.

Резидба утиче на дуговечност, здравље и род биљке, тип и начин резидбе зависи од воћне културе и подлоге на којој је калемљена. Важно је да се уклоне болесне и заражене гране које се укрштају, обезбеди проветравање и осветљење биљке.

"Да прибор буде дезинфикован, чист, оштар, што се тиче пресека да буду што мањи, да нису коси, да буде округли пресек, да буде мања повреда и да што пре зарасте", објашњава Наташа Ђокић, професорка у Пољопривредној школи у Врању.

Док се у воћњаку обликују крошње, саде се нове саднице, јер је земља влажна и не треба да се залива након сађења.

"Да саднице буду здраве, незаражене, сертификоване, да се лепо припреми земљиште, да се стави ђубриво, али да никако не дође у контакт са кореновим системом”, наводи Наташа Ђокић, професоркау Пољопривредној школи у Врању.

"Ако је стајско може по целој површини да се побаца, а ако је вештачко мора по ободу рупе када се затрпа земљом да се стави ђубриво", каже Србољуб Тасић из Доњег Вртогоша код Врања.

Кројење и калемарство иду руку под руку. Од идућег месеца калемари ће имати пуне руке посла. Шездесетих година прошлог века у Доњем Вртогошу је било 70 орезивача калемара, сада их је пет.

“Похађам курс немачког језика због тога што тамо радим већ годину дана, планирам да радим и даље. Часови су предивни, професорица је супер, много нам помаже, за нас који не сналазимо се најбоље”, каже Милена Милојевић, из Дебелице код Књажевца.

“Дошла сам овде да проширим видике и да научим немачки колико ми је то у могућности јер су ми деца у иностранству”, наводи Тањица Петровић из Књажевца.

“Одувек сам желела да научим енглески језик. Ја сам у школи учила руски, сама сам се нешто трудила, али сам се пријавила највише због доброг изговора”, каже Емила Ема Антић из Књажевца.

“Професорица је јако фина и јако добра, пуно нам помаже и уз нас је и супер нам је овде”, наводи Милена Павловић из Књажевца.

Програм учења страних језика трајаће шест месеци, а посебна пажња биће посвећена практичној примени наученог.

“Има и студената, има и оних који су већ у касним годинама, али поздрављам њихову вољу за рад и учење јер свако има свој мотива зашто је одлучио да учи енглески”, каже Татјана Тошић, профессор енглеског језика.

Регионалани центар за стручно усавршавање у Књажевцу један је од 14 таквих центара Србији. Основан је 2013. године и у почетку је пружао само стручну подршку просветним радницина. Временом су програми обогаћени и проширен је круг њихових корисника.

“Полазнике буквално не кошта ништа, чак имамо кориснике који похађају све три обуке. И часове енглеског и часове немачког и часове информатике”, наводи Дејан Томић, директор Регионалног центра за стручно усвршавање у Књажевцу

У центру истичу одличну сарадњу са Националном службом за запошљавање.

“У сарадњи са њима и потребама оних који су на евиденцији Националне службе, у складу са тим и све те неке обуке се организују поред ових обука које ми организујемо у самом центру2, наводи Дејан Томић, директор Регионалног центра за стручно усвршавање у Књажевцу.

У оквиру центра раде ликовни и језички атељеи за најмлађе суграђане, док се за ученике завршних разреда основних и средњих школа већ девет година организује бесплатна припремна настава за упис у жељене средње школе и на факултете.

“Грађани проблеме које имају могу да пријаве на сајту РАТЕЛ-а, дакле у оквиру управе. Могу да се обрате полицији, односно служби за високотехнолошки криминал, ту нешто ради и Народна банка“, навео је Братина.

Најавио је и нову апликацију МУП-а за пријављивање превара.

“МУП прави још једну апликацију – Сигурна стража мислим да се зове, где ће се аутоматски то пријављивати и онда ће се директно обрађивати”, истиче Братина.

Едукација као прва линија одбране

Братина наглашава да је едукација кључна и да је најважније да грађани не остављају личне податке и не “кликћу” без провере.

"Едукација је један вид превенције и у том смислу свакоме треба да буде јасно да не треба да оставља своје податке, да не треба олако да кликне”, додаје Братина.

Као илустрацију навео је пример из серије.

“Мислим да је најбољи пример за ово о чему причамо, када сте емитовали серију о Срећку Шојићу, па има онај моменат у коме је кликнуо и каже '50 хиљада', а после му каже 'Ви сте уствари изгубили 50 хиљада'", рекао је Братина.

Ипак, наглашава да када је реч о сајбер безбедности ми нисмо заостала земља, као и да Србија ту добро стоји.

“Постоји тај неки сајбер секјурити као портал на коме се ређају земље. И онда се ређају по неким кластерима, тј. групама, можемо тако да кажемо. Србија је у тој првој групи узор земаља. И то не треба скривати”, додаје Братина.

Сајбер безбедност као предмет у школама

Говорећи о образовању, Братина је оценио да је дигитална безбедност централна тема дигиталног света.

Када је реч о школама, каже да већ постоје садржаји који деци приближавају дигитални свет, али да је потребно системски увести предмет који би био рачунарска техника у почетку, а касније изражена сајбер безбедност.

“Мислим да је омладина врло склона то да савлада. Дакле, потребно је да се изврши коначно то да имамо један предмет у свим школама у држави који би се тиме бавио. И то је онај део који се тиче едукације”, навео је Братина.

Старији грађани честе мете онлајн превара

На питање о најстаријим грађанима, Братина је изнео утисак да део људи не осећа потребу да се додатно обучава.

“Неки старији људи не желе да се едукују, не осећају потребу за тиме и тако бивају лаке мете”, додаје Братина.

Ипак, каже да је у пракси видео да старији често могу да савладају дигиталне вештине.

“Они имају старо тело, али имају довољно добро развијен мозак. Они могу да науче”, додаје Братина.

Колико сајбер напада Србија бележи

Коментаришући податке о милионима сајбер напада, Братина је рекао да је број велики када се гледа изоловано, али да он говори и о динамици дигиталног простора.

”Тај број вам само говори о степену ангажованости дигиталног света, како се ствари у њему брзо дешавају”, нагласио је Братина.

Додао је да друге земље имају по 10 милиона, по 15 милиона сајбер напада.

“Замислите рецимо, Норвешку. Богата земља, многи имају интереса да оданде неког преваре и тако даље. Они су сигурно изложенији него ми на пример. Али, то не значи да се ми не бавимо. Наш дигитални систем је предвидео све то и постоје системске мере од оператера до државног националног центра у коме се све скупља. Грађани увек преваре могу дакле да пријаве”, додаје Братина.

Јесу ли подаци грађана угрожени

Братина тврди да подаци грађана начелно нису угрожени и да је Србија у том погледу у бољем положају у односу на регион.

“Подаци грађана начелно нису угрожени. Наши грађани су одлично заштићени у поређењу са неким другим државама. Поготово са државама Западног Балкана. Ми смо супериорни у томе”, наводи Братина.

Као кључну инфраструктуру издваја Дата центар у Крагујевцу.

“Место које је негде најутврђеније где су сачувани наши најважнији подаци је наравно Дата центар у Крагујевцу. Ту се дакле ради и физичка и логичка заштита и све оно што је потребно да би подаци грађана били сигурни. Подaци наше државе се тамо држе”, поручио је Братина.

О друштвеним мрежама: Нисам за забране

Говорећи о могућим ограничењима друштвених мрежа за децу, Братина каже да није присталица забрана.

“Када буде долазило до забране или ако уопште буде долазило, оне треба да буду по мери”, додаје Братина.

Истиче да то значи да оне треба да буде подстичуће.

“Не напросто некоме забранити рад, скинути га са интернета и тако даље”, додаје министар.

Истиче и да нема проблем са критикама на друштвеним мрежама и да оне јесу место за то.

“Када су деца у питању, ту су најважнији уствари родитељи. Ја не мислим да је велико уништавање дечије личности уколико ипак погледате шта вам дете посматра на интернету”, наводи Братина.

“Без РЕМ-а ми немамо тело које нас штити“

О процесу избора чланова Савета РЕМ-а, Братина је рекао да ће се читава процедура вероватно поновити, као и да му се то не допада.

“Без РЕМ-а ми немамо тело које може да заштити гледалиште од прекршаја и свега осталог”, каже Братина.

“Владајућа већина је таква да она може да изгласа РЕМ чисто од људи који жели. Међутим, владајућа већина је понудила разговор о томе, а онда су се показали захтеви који нису нимало коректни и зато немамо РЕМ сада”, додао је Братина.

Указао је да ако има опструкција, РЕМ не може бити изабран.

“Мислим да ће ова следећа процедура ићи без икаквих преговора, него само на гласање и то би било најправедније. Ако се већ чланови Савета РЕМ-а бирају у Скупштини, онда Скупштина треба да их изабере слободним гласањем, зар не”, поручио је Братина.

"Ако желимо да будемо посматрачи, онда то води ка срећној покорности. Никоме не сметамо, трудимо се да будемо љубазни према Американцима, а са Кинезима настављамо као и пре. Кажем вам, ако ништа не урадимо, Европа ће бити збрисана за пет година", рекао је Макрон.

Према његовим речима, Европа је увек пропадала када је била спора и подељена.

"Узмимо, на пример, финансијску кризу. Зашто смо тада тако лоше прошли? Финансијска криза је настала у Сједињеним Америчким Државама. Али, ми смо патили десет пута више од самих Американаца јер су реаговали брзо и колективно. За нас је то био асиметричан шок, били смо подељени. И требало нам је пет до десет година да се носимо са овом кризом, асиметрично између севера и југа. На крају крајева, то је погодило све", рекао је Макрон.

Као пример добре реакције Европе, он је навео пандемију ковида 19 из 2020. године, када је направљен заједнички дуг у вредности од 750 милијарди евра.

Почетак рата у Украјини он је описао као "невиђен шок" за Европу, који ју је погодио "симетрично".

Нико не зна колико далеко су САД спремне да иду

Говорећи о претњама америчког председника Доналда Трампа кад је реч о Гренланду, Макрон је рекао да нико не зна колико далеко су САД спремне да иду.

"Прошлог лета, био је врхунац са казненим царинама, након чега је уследио споразум у шкотском голф клубу. Људи су рекли, то је то са царинама, сада ће све бити у реду. Не верујте у то ни секунде, још није готово. Погледајте шта ће се десити у фармацеутском сектору, погледајте како ће се ово наставити. Сваког дана, сваке недеље, биће нових претњи", рекао је Макрон.

Француски председник је рекао да криза повезана са Гренландом није готова, и да је реч о дубоком геополитичком раскиду.

"У ствари, имамо посла са двоструком кризом. На комерцијалном нивоу, ту је кинески цунами, а истовремено имамо нестабилност на америчкој страни. Осећај хитности ионако није довољан.

Несумњиво је учинила Европљане свесним да су угрожени. Али то је више од самог Гренланда. У овој фази, потпуно смо сами, велика група од 450 милиона људи који су увек мислили да ће им се помоћи", навео је он.

Одговарајући на питање новинара како би описао свој однос са Трампом, Макрон је рекао да приступа "професионално".

"Зато сам увек пун поштовања, предвидљив, али не и слаб. Никада нисам вређао САД, њихов народ или њихово руководство, никада. Нити им се ругам, јер мислим да су САД веома велика демократија.

Ово није стратегија. Увек кажем оно што мислим", истакао је Макрон.

Русија ће и сутра бити ту, морамо имати дијалог

Упитан да ли и даље настоји да разговара са руским председником Владимиром Путином, Макрон је рекао да су обновљени канали комуникације на техничком нивоу, и да је потребан заједнички европски приступ.

"Не би требало да буде превише саговорника, потребан је мандат, једноставно представљање, видећемо како ћемо се организовати, али мора бити могуће наставити дијалог са Русијом. Оног дана када будемо имали мир у Украјини, тај мир ће се рефлектовати и на Европу", навео је француски председник, одбијајући могућност да амерички амбасадори и изасланици преговарају о датуму приступања Украјине Европској унији у име Европе.

Оценио је да се рат у Русији налази у завршној фази, пошто су обе стране због исцрпљености дошле дотле да се запитају како да окончају рат.

"Наш географски положај се неће променити, свиђала нам се Русија или не. Русија ће и даље бити овде сутра, ту на нашем прагу. Стога је важно да структурирамо наставак европских разговора са Русима, а да не будемо наивни, да не вршимо притисак на Украјинце, али и да не бисмо били зависни од трећих страна у овом разговору", рекао је Макрон.

У четвртак, 12. фебруара, "Србијагас" ће привремено обуставити испоруке гаса потрошачима у Чачку, Горњем Милановцу, Ужицу, Лучанима, Пожеги, Косјерићу, Ивањици, Ариљу и Чајетини, због радова на гасоводима.

Директор "Србијагаса" Душан Бајатовић каже да је реч о искључењу девет главних мерно-регулационих станица и да је прекид неопходан како би се отклониле "слабе тачке" и обезбедило безбедно снабдевање.

"У зони градње Моравског коридора дошло је до 'клизања' тла, јер је на неким местима ауто-пут ближе гасоводу него што је то дозвољено. Циљ је да се елиминишу места на којима би гасовод могао брзо да пробије и да се истовремено изведе премештање трасе", рекао је Бајатовић.

Бајатовић каже да су потрошачи обавештени на време и да се нису јавиле школе и болнице са посебним захтевима.

"Молим за разумевање. Не очекујем велики проблем", рекао је директор "Србијагаса".

Тренутни уговор са Русима се периодично анексира

Говорећи о снабдевености, Бајатовић истиче да у Банатском Двору има 400 милиона кубних метара гаса.

"Толико никад нисмо имали српског гаса. До краја грејне сезоне ми немамо ама баш никаквих проблема са снабдевањем", рекао је Бајатовић.

Када је реч о уговору са Русијом, Бајатовић каже да се ради по дугорочном уговору који се анексира, уз проблеме – од европских санкција до проблема са платним прометом.

"Од марта, због великих залиха, дневне количине биће ниже. Практично до октобра месеца ће бити на шест милиона дневно, а не на десет", објашњава директор "Србијагаса", напомињући да је дневни рекорд ове сезоне био 17,5 милиона кубних метара повученог гаса.

Бајатовић наводи и да је берзанска цена била виша од оне коју плаћа "Србијагас".

"Ми га плаћамо 270 евра за 1000 кубних метара, док је јутрошња цена гаса на берзама била 350", рекао је директор "Србијагаса" и истакао да се цена за домаћинства неће мењати, док ће за индустрију очекује бити око 50 динара.

О могућности допремања већих количина из Азербејџана, каже да то краткорочно није реално. Када је о заједничкој куповини гаса са ЕУ  реч, наводи да се разматра 500 милиона кубних метара, али да се "још нико није јавио".

Балкански ток стабилан, интерконектори приоритет до 2027.

Говорећи о главним правцима снабдевања, Душан Бајатовић истиче да Балкански ток функционише стабилно и да Србија преко тог гасовода обезбеђује кључне количине за домаће потребе, али и транзит. Према његовим речима, управо та инфраструктура представља основу енергетске безбедности земље у условима европских санкција и нестабилног тржишта.

Бајатовић је навео да је држава паралелно усмерена на изградњу нових интерконектора, пре свега према Северној Македонији и Бугарској, али да су ти пројекти сложени и временски захтевни.

"То су велики гасоводи, није то мало – говоримо о више од 170 километара нових траса", рекао је Бајатовић и додао да се деонице реализују фазно како би радови били бржи.

Он је нагласио да, упркос оптимистичним најавама, интерконектор ка Северној Македонији не може бити завршен пре 2027. године, јер је било неопходно мењати пројекте, профиле цеви и планове посебне намене.

"Неће бити до краја године, биће до краја 2027. године, да будем јасан", поручио је Бајатовић.

Бајатовић је говорио и о проблемима у Бешки и Старој Пазови после промене снабдевача, наводећи да је "Феромонт" био дужан око 3 милијарде динара, те да ће се тражити решење како грађани не би били оштећени.

Да ли је застрашивање сведока покварило суђење

Тужилаштво је указало да је застрашивање сведока створило посебну климу у којој се одвијало суђење, што је, према речима правника Драгутина Ненезића, разлог зашто је суђење на одређени начин, и по локацији и по саставу судских већа, измештено из приштинског система.

"Оно што сад имамо јесте да се ово суђење од стране управо тих људи доживљава као неко суђење не само онима ко су оптужени, него генерално целом том терористичком покрету. И једноставно, они то доживљавају као неку претњу самим коренима те своје творевине", рекао је Ненезић у Јутарњем програму РТС-а.

И због тога су урадили све што су могли до сада да то на неки начин отежају, каже Ненезић, али оцењује да у томе нису успели.

"Из простог разлога што је стварно током суђења изнето све што је могло да буде, у смислу сведочења и преживелих и оштећених, да то није могло у потпуности да се поквари као што су они намеравали. Дакле, мислим да је у том смислу ово суђење тај тест издржало, али то је само један, можда чак и мањи део, прави тест ће бити да видимо каква ће бити пресуда", указао је Ненезић.

Искоришћени докази које је доставио Београд

Ненезић каже да је, што се тиче доказног материјала који је достављен из Београда, оценио да је доста тога искоришћено.

"Мало уноси једну забуну то што су у нашој јавности више испраћена сведочења која су била у корист оптужених од стране, већ смо чули, и Веслија Кларка, и Рубина, и тако даље, Кристофера Хила наравно, која су била прилично једнострана и очигледно диригована, усмерена на то да се дâ неки вид подршке оптуженима. Ако читате оно што је до сада било доступно и везано за оштећене, мислим да је прилично веродостојно представљена слика онога што се дешавало у том периоду који је покривен оптужницом", рекао је Ненезић.

Тест за ЕУ и САД

Историчар Бојан Ђокић сматра да је суђење својеврсни тест за Европску унију и Сједињене Америчке Државе.

"Зато што је ово дефакто суд Европске уније, а сви главни тужиоци су од оснивања Специјалног суда били Американци. И предмет није само правни тест него и тест како се спроводи транзициона правда у постконфликтним друштвима. Обезбеђивање правде за жртве и њихове породице је смисао, карактер и допринос постојања овог суда", рекао је Ђокић.

Правна битка због тезе о трајању сукоба

Питање је, међутим, да ли је тужилаштво доказало сваки злочин који је наведен у оптужници, напомиње Ђокић и наводи да је велика правна битка вођена око тога да ли је унутрашњи оружани сукоб на Косову и Метохији трајао до 20. јуна 1999. године или до демилитаризације ОВК, односно до септембра исте године, што је теза тужилаштва.

"Уколико тужилаштво није доказало своју тезу да је сукоб трајао и после 20. јуна 1999. године, све жртве из оптужнице након завршетка НАТО бомбардовања Југославије неће добити правду, а што онда отвара нека друга питања", закључио је Ђокић

Одбрана оптужених изнеће завршну реч 11, 12, 13. и 16. фебруара, а за 18. фебруар предвиђени су одговори страна у поступку и изјаве оптужених.

"Са Давидом је увек занимљиво, јер поред тога што учи исто као и ми, увек пронађе неке занимљивости и боље нам дочара градиво", каже Дуња Митровић, Давидова другарица.

У школи кажу да их је за рад са Давидом припремио његов учитељ и да су, заједно са стручним тимом за инклузију, пронашли методе које му у раду највише одговарају.

"Показао се у петом разреду као изузетно свестран и даровит ученик. Друга чула су му изоштрена, има дара за рецитовање и руски језик. Давид је учесник и Церског марша, вози бицикл и воли куглање", прича Анита Топаловић, Давидова одељењска старешина у Основној школи "Вељко Дугошевић" у Руми.

Давид каже да ужива у пробама школске глуме и да је увек добро расположен.

"Ово је трећа сезона у којој остварује улоге. Редован је на пробама и веома подстицајно утиче на остале“" наводи Золтан Фридман, редитељ Градског позоришта у Руми.

Наруквица која омогућава самосталност

Давид воли да пева, свира клавир и бубњеве и упознаје талентоване људе. Често разговара са Зијахом Соколовићем и Прљавим инспектором Блажом. Не штеди лепе речи, а највише времена проводи са мајком и баком.

"Волим да се дружим са другарима, али највише са баком, јер ми она доноси толико среће", истиче Давид.

Давидова мајка Горица Тркуља каже да има тренутака када су уморни и Давид и супруг и она, али да све превазилазе јер виде да напретка има. Како би Давид имао све што му је потребно, његов отац ради цео дан.

Следећи важан корак је куповина специјалне наруквице која би Давиду омогућила самостално кретање без пратње, а која је, како кажу, прилично скупа.

И поред веселог духа, овај посебан дечак открио нам је да понекад пише и поезију.

"Толико је понекад тешко, зато имам само једну жељу – да у моје око упадне честица сјаја, најсјајније звезде, и да блештава светлост донесе дивну вест. Нека чују сви – Давид постаје добровид!", написао је Давид.