Један од повређених налази се у тешком стању и смештен је у јединицу интензивне неге, док је други задржан на лечењу у Клиничком центру.

Полиција је убрзо након инцидента ухапсила осумњиченог Е.С. (1997), код којег је пронађен нож за који се сумња да је коришћен у нападу.

Увиђај на лицу места извршио је надлежни тужилац, а осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати због сумње да је извршио кривично дело тешко убиство у покушају.

Према сазнањима из истраге, мотив напада, како се сумња, јесу раније нерешени односи између учесника.

Истрага је у току, а више информација очекује се након званичног саопштења надлежних органа.

"Добио сам информације о састанку из кабинета председника Макрона. Шта бих више говорио. Мени је драго да је Курти задовољан. Ако ме питате да ли ће неко да ограничава употребу српског оружја - ја сам тај који ограничава употребу српског оружја као председник Републике и као врховни командант и нико више. Ми хоћемо мир, зато нећемо да га употребљавамо. А да ли ће оружје бити употребљено овде или онда, о томе доносим одлуку само ја као врховни командант, начелник генералштаба и зна се како то већ иде по правилу службе", рекао је Вучић.

Додао је да је довољно рекао и напоменуо да постоје информације, али да неће то пренесе медијима.

"Зато што се Курти хвалио нечим у саопштењу, а тога у разговорима није било, али да даље не улазимо у то. Нећу да препричавам разговоре којима нисам присуствовао", рекао је председник Србије током обиласка радова на изградњи пруге која ће, у оквиру Експо пројекта, повезати град са аеродромом "Никола Тесла" и Националним стадионом у Сурчину.

На Сави наредних дана водостаји ће бити у већем порасту и код Шапца се може очекивати превазилажење границе редовне одбране од поплава.

РХМЗ је упозорио да се данас и сутра локално очекује већа количина падавина и то посебно на подручју западне, централне и источне Србије. Слабљење интензитета падавина очекује се сутра у другом делу дана.

Снег у Златиборском округу

Снег слабијег интензитета од јутрос пада у Златиборском округу. У вишим пределима га има на коловозу до 5 центиметара.

Сви путни правци су проходни, а како су најављене падавине и током дана, забрана за шлепере и камионе са приколицом на снази је за путне правце: Дебело брдо–Рогачица–Бајина Башта–Калуђерске баре–Кремна, Калуђерске баре–Митровац–Заовине, Ужице–Чајетина–Нова Варош–Бистрица и Подбукови–Косјерић–Пожега.

Појачано је ангажовање дежурних екипа ужичких "Путева", посебно преко Таре и Дебелог брда.

На Златибору је, према информацији РХМЗ-а, 12 центиметара снега.

"Пре Марте Кос, ту расправу су отворили председник Вучић и премијер Албаније Рама предлогом да земље Западног Балкана уђу у јединствено тржиште и Шенген, што би значило пуну економску интеграцију и лакши живот грађана", каже Зечевић.

Три пута ка чланству

Према предлозима који се сада разматрају у Европској унији, постоје три могућа модела проширења – задржавање постојећег система, његова реформа или увођење такозваног "обрнутог" или постепеног чланства.

Зечевић сматра да досадашњи модел показује озбиљне слабости.

"Видели смо да садашњи систем не функционише најбоље. Од 2013. године није било нових пријема, а чак и симболичан случај Црне Горе показује колико је процес успорен", истиче директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

Као најзанимљивију опцију издваја концепт делимичне интеграције, који подразумева рани приступ кључним бенефитима Европске уније.

"То није класично обрнуто чланство, већ пробно – да уђете у јединствено тржиште, можда и у Шенген, да учествујете у институцијама, али без права вета. То би омогућило бржу интеграцију и подстакло реформе“, објашњава Зечевић.

Ипак, овај модел наилази на отпор унутар Уније.

"Државе чланице га виде као превише компликован и правно непознат. Кажу да је то ‘револуционарно’ решење за које систем није припремљен", додаје директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

Унутрашњи отпори у ЕУ и геополитика као кључни фактор

Један од главних проблема проширења није само спремност кандидата, већ и недостатак сагласности унутар саме Европске уније. Према Зечевићу, у великим државама попут Немачке и Француске постоји значајан отпор даљем ширењу.

"У Немачкој је мање од половине грађана за проширење, а у Француској још мање. Истовремено, Унија није спровела неопходне реформе свог система одлучивања", каже Зечевић.

Посебан изазов представља право вета, које са већим бројем чланица додатно компликује доношење одлука.

"Што је више држава, теже је постићи сагласност. У геополитичким питањима, попут финансирања Украјине, једна земља може да блокира цео процес", објашњава Зечевић.

Додаје да је рат у Украјини додатно променио приоритете.

"Геополитика је сада у првом плану. Проширење више није само техничко питање, већ стратешко – и зато је и Украјина у фокусу, иако је далеко од испуњавања критеријума", директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

Србија између чекања и делимичне интеграције

У таквим околностима, Србија се суочава са спорим напретком и сталним померањем услова за приступање.

"Имамо ситуацију да се критеријуми мењају – од правосуђа, преко спољне политике, до изборних услова. Делује као да се мета стално помера", каже Зечевић.

Као посебан проблем истиче свакодневне последице непотпуне интеграције.

"Стање на границама је апсурдно – гужве, проблеми за грађане и превознике. Да смо део јединственог тржишта и Шенгена, тога не би било", наглашава директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

Због тога сматра да би делимична решења могла бити најреалнији пут.

"Ако већ не могу да нас приме одмах, онда би бар требало да нас чвршће интегришу. То би олакшало живот људима и донело конкретне користи, уместо да годинама чекамо у застоју", закључио је у разговору за РТС директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

"Kруг је био најтежи, али полиноми су исто били тежи. Очекивао сам да буде доста теже с обзиром колико су ми причали, али сама та трема можда направи задатке тежим", наводи ученик Матеја Налетина.

Гаврило Иванковић смaтра да је пробни пријемни био будилник за све ђаке.

"Ево ја сам, на пример, имао глупу малу грешку на математици на једном задатку – где сам заокружио решење које сам знао да није тачно", додао је Иванковић.

Викторија Шутановац очекује да ће тест из изборног предмета добро да уради.

"Зато што знам физику, а узела сам физику за изборни, а из српског, па надам се да ће добро да прође", поручује она.

Тестови идентични онима које ће полагати у јуну

Тестови су по форми, броју задатака и тежини идентични онима који их очекују у јуну на завршном испиту.

Иако резултати пробног теста не утичу на просек нити на упис, они су драгоцен путоказ за наставнике и ученике – да поправе оно што могу.

"Зато је од непроцињеве важности да ученици ово данас схвате озбиљно и да просто замисле да је ово стварно завршни испит да бисмо сви могли да имамо повратну информацију шта је то где им треба додатна помоћ", наглашава Ненад Матић, директор ОШ "Краљ Петар Први".

Већина ђака бирала географију за изборни предмет

За изборни предмет већина осмака бирала је географију. Следе биологија, историја, хемија и физика.

"После пробног завршног испита, када виде своје резултате, последњи рок и једини рок за промену пробног изборног предмета је првог и другог априла", наводи Иван Ћилерџић, помоћник министра просвете

Ђаци за припрему имају и портал е-вежбаоницу на српском и на осам језика националних мањина на којима се одржава настава. Завршни испит полажу од 15. до 17. јуна.

Према речима декана Факултета за безбедност и дипломатију Радојице Лазића, истрага је за сада усмерена ка пиротехничким средствима.

"Постоје индиције да су пиротехничка средства изазвала пожар и да је након тога, под још увек неразјашњеним околностима, девојка, да ли је студент или није студент факултета ја то још увек не знам, искочила кроз прозор", навео је Лазић.

Додао је да је неопходно сачекати резултате истраге и уздржати се од ширења непроверених информација.

"Требало би, на неки начин, да се уздржимо од разноразних врста коментара, ширења панике, неистина и слично. Морамо сачекати резултате истраге", истакао је Лазић.

Једно од кључних питања у јавности јесте како су пиротехничка средства уопште унета у зграду факултета.

"Претпоставка је да су пиротехничка средства била узрок свега осталог што се десило укључујући и ову несрећу", нагласио је Лазић.

Указао је да постоје јасне процедуре које дефинишу контролу простора и безбедност на високошколским установама.

"Шта ће пиротехничка средства на факултету – то је законом изричито забрањено и у том смислу треба ићи када су у питању правци истраге. Начин на који је та студенткиња страдала, да ли је студенткиња факултета, није студенткиња, како је до тога дошло и ако је дошло до пожара на који начин ко је изазвао пожар, која врста средстава, зашто се она ту налазе, ко их је унео, уз чије одобрење и све остало што би требало да утврди", навео је Лазић.

Вулетић: Закон јасан – одговорност на управи факултета

Професор на Филозофском факултету Владимир Вулетић указује да је законом прецизно дефинисано како се користи универзитетски простор.

"Јасно је дефинисано законом и ко је задужен за очување и поштовање законитости. То је искључиво декан", сматра Вулетић.

Поручује да то подразумева да просторије факултета могу да се користе искључиво у наставне и научне сврхе, а за све друго је потребна сагласност декана.

"Ми овде на факултету имамо јако дуго ситуацију да се простор користи у сврхе које нису у складу са законом. Да ли је декан могао или није, да ли је желео или није, да ствар приведе томе да се користи у складу са законом је једна ствар, али друга је ствар, уколико то није могао да учини или није желео да учини, тада је морао да поднесе оставку. И то је морао да уради још давно", поручује Вулетић.

Према његовим речима, на факултету је већ дуже време постојала пракса коришћења простора који није био у складу са законом.

"Ми на сваком спрату, има пет спратова нашег факултета, има бар по једна учионица која је закључана, у коју ни наставници не могу да уђу, дакле не користе се за наставу. Сви ми неформално знамо да тај простор користе студенти у блокади како они себе зову", додао је Вулетић.

Напомиње да је битно да се "читав овај случај не политизује".

Шта се дешава након 22 часа – питање контроле и обезбеђења

Трагедија се догодила након званичног радног времена факултета, које је до 22 сата, што отвара питање контроле простора у вечерњим сатима.

Професор Лазић каже да је Филозофски факултет изузетно велики факултет, као и да има преко 5.000 студената и више од 500 запослених.

"Значи, то је велики простор, он мора да има посебне мере обезбеђења. Након завршетка рада факултета, претпостављам да постоји одређена служба обезбеђења која има задатак да проверава просторије, ко у њима борави на који начин и да ли се у то време на факултету одвијала настава", додаје Лазић.

"Ту одговорност пада и на продекана за наставу који је задужен за одвијање наставе на факултету. Дакле, треба утврдити до ког времена ради факултет ако је то до 22 сата, након 22 сата какве су то активности које су се одвијале на факултету и ко је након тога могао да буде на факултету и тако даље. То ће истрага да утврди", поручује Лазић.

С друге стране, професор Вулетић каже да се дешавало да и он остане на факултету након 22 сата.

"Дешавало се и некада се деси да испити се продуже па хоћете да завршите током тог дана. Мени се једном или два пута десило да смо чак остали до пола један, али зна се обавестите тада портира да ћете остати дуже и то је наравно под надзором наставника и то је активност која је наставна", објаснио је Вулетић.

Поручио је да не би волео да се питање одговорности пребаци само на службу која се бави безбедношћу.

"Несумњиво да је постојао одређени, ако не писани, не верујем да је такав постојао, али прећутни договор између управе факултета, пре свега декана и продекана са делом студената да тај простор могу да користе како хоће, када хоће и тако даље. И то је оно што је суштински проблем", нагласио је Вулетић.

Поручује "да су се ствари кретале у складу са законом, да је поштован закон, ова трагедија би могла да буде избегнута".

Вулетић је оценио да је управо начин управљања факултетом довео до ситуације у којој су могући овакви пропусти. "Факултет се користио у сврхе које нису наставне и научне", истакао је Вулетић.

Опомена за све факултете

Саговорници упозоравају да овај случај не сме остати изолован и да је неопходно преиспитати стање и на другим високошколским установама.

"Ово не само да је опомена, него то је била насушна потреба да се учини много раније, и све оно што се дешавало код нас када су у питању високошколске установе скоро последњих годину и по дана је последица овога што се произвело. Нажалост, инспекцијски надзори Министарства просвете утврдиће у том смислу само законитост поступања пре свега декана факултета и других актера. Не само на овој високошколској установи него и на многим другим и отвориће ту једну Пандорину кутију да се вратимо у једну нормалу када је у питању наука и научни рад на високошколским установама", рекао је Лазић.

Очекује се да ће инспекцијски надзор и истрага дати одговоре на питања како је до трагедије дошло, ко је одговоран и да ли су пропусти могли бити спречени.

"Очекујем од истражних органа да овај случај ураде крајње непристрасно и до краја, како бисмо јасно имали у виду чињеницу како се то десило. Све ово о чему говоримо су индиције, али у сваком случају треба очекивати да истрага покаже управо онако како се то десило. И да, наравно, јавност буде обавештена, која је изузетно узнемирена", закључио је Лазић.

У згради Филозофског факултета око у среду око 22.40 сати на петом спрату запалило се више спрејева и петарди, након чега је женска особа скочила кроз прозор на плато испред факултета, наведено је из Тужилаштва.

Полицији је наложено да утврди:

- да ли запослени познају страдалу девојку и да ли је она била студент тог факултета, као и да ли су се у време догађаја одвијале наставне или друге активности у згради;

- како су се у просторијама факултета нашла пиротехничка средства и спрејеви, ко их је унео, у које сврхе, као и да ли је видео-надзор у то време био у функцији;

- околности под којима је дошло до паљења пиротехнике, које је изазвало панику и пожар, као и да ли су надлежни раније били упозоравани на могуће безбедносне ризике и које мере су предузели;

- на који начин је била организована контрола уласка у зграду, да ли су постојали безбедносни протоколи, које активности су се одвијале око 22.40 часова и до када факултет ради, као и да ли су постојале ваннаставне активности, ко их је одобрио и ко је дозволио чување и коришћење пиротехнике у згради;

- да ли факултет има обезбеђење, ко га пружа и да ли је било присутно у време догађаја, као и да ли је објекат био адекватно обезбеђен или закључан, што је евентуално омогућило уношење опасних средстава;

Како се наводи, разговори ће обухватити и све друге околности значајне за расветљавање овог случаја, с обзиром на сумњу да је извршено кривично дело несавестан рад у служби.

Министарство просвете извршиће ванредни инспекцијски надзор над законитошћу рада ове високошколске установе како би се утврдило да ли је било пропуста у раду и поступању.

И заштитник грађана Зоран Пашалић покренуо је испитни поступак оцене законитости и правилности рада Филозофског факултета.

"Тај предлог је бесмислен што се тиче реалне ситуације на терену, али би водио великој дестабилизацији“, истакао је Дрецун.

Он додаје да би евентуално повлачење Кфора и долазак Косовских безбедносних снага на административну линију довело до директног контакта са српским снагама, што би значајно повећало ризик од инцидената.

Безбедносна архитектура под знаком питања

Дрецун упозорава да би прихватање оваквих предлога значило озбиљну промену постојеће безбедносне структуре на терену, која је дефинисана међународним споразумима.

"Ако би се дозволило да Кфор напусти административну линију, то би сигурно доводило до инцидената и сукоба", наглашава Дрецун.

Према његовим речима, намера Приштине је да провоцира кризе и да одговорност пребаци на Београд, уз наратив о наводним агресивним плановима Србије.

Политички циљеви и стратегија Приштине

Дрецун сматра да иза свих захтева стоји шири политички циљ — заокруживање институционалне и безбедносне контроле над целокупном територијом Косова, посебно севером.

"Њихов циљ је да изађу на административну линију, формирају некакве граничне јединице и заокруже формирање такозване војске Косова", објашњава Дрецун.

Председник Скупштинског одбора за одбрану и унутрашње послове додаје да би такав потез у пракси значио и физичко раздвајање Срба са севера Косова од централне Србије, што види као један од кључних стратешких циљева Приштине.

Француска и НАТО без подршке спорним идејама

Иако Курти, како се наводи, покушава да обезбеди подршку Француске, Дрецун не верује да ће Париз прихватити такву иницијативу.

"Не верујем да Макрон може да направи такву погрешну процену и да подржи ту идеју. То би нарушило односе са Србијом, који су на високом нивоу", каже Дрецун.

Он подсећа да Француска није међу кључним државама које активно подржавају трансформацију Косовских безбедносних снага у војску, за разлику од САД, Велике Британије, Немачке и Турске.

"Свако довођење Косовских снага безбедности на административну линију водило би дестабилизацији, а то није у интересу НАТО-а", закључује Дрецун.

Курти у Паризу пред Макрона износи два захтева – да Француска услови Србију да не сме да употреби оружје против Албанаца, као и да подржи предлог да Кфор напусти Копнену зону безбедности на северу, а да контролу преузму тзв. косовске безбедносне снаге. То је сазнање Београда.

А према званичном саопштењу приштинске Владе, на столу у француској престоници Аљбин Курти инсистирао је на питању безбедности, најпре граница, а затим и на континуираној изградњи локалних одбрамбених капацитета.

"У јесен је додат један део, око 30-40 посто, а сада се у предсетвеној припреми додаје други. Додаје се само азотно ђубриво, јер су фосфор и калијум дати у јесен", каже Горан Бекавац из Института за ратарство и повртарство Нови Сад од националног значаја за Републику Србију.

Како правилно засејати кукуруз

Са сетвом, каже, не треба журити, јер је земљиште још хладно.

"Време је веома ћудљиво. Нама изгледа да је топло, али није. Чујем да неки произвођачи хоће да сеју, али мислим да је то грешка. Не можемо да гледамо само календар, па да кажемо ево га 25-26. март, морамо да сејемо. Не, сеје се када време и земљиште дозволе", објашњава.

За кукуруз то значи да температура у сетвеном слоју земљишта, на дубини од пет до седам центиметара, мора да буде између 10 и 12 степени.

"Уколико се то не испоштује урадићемо лошу ствар. Ставићемо семе у веома хладно окружење. Оно ће тамо стајати док не дођу временске прилике које ће покренути животне процесе. Мислим да смо последњих неколико година научили да не будемо нервозни у пољопривреди, јер су се дешавале ствари на које нисмо могли да утичемо", каже Бекавац.

Приликом припреме земљишта не користити тешка оруђа

Упозорава да се у предсетвеној припреми на парцеле не улази тешким оруђима попут тањирача.

"На тај начин ћемо додатно исушити површински слој земљишта. Предсетвена припрема служи да ми припремимо сетвени слој. Врло је тешко сетвоспремач подесити на дубину сетве од 5 до 7 центиметара. Он ће радити на 10 или 14 центиметара, али је то добра дубина, јер ће се након неколико дана слегања земљшта направити растресит слој земљишта који је погодан за сетву", додаје Бекавац.

Овог пролећа кукуруз ће заузети мање површине него лане

Уверен је да ће овог пролећа кукуруз заузети мање површине него претходних година.

"Ако сад кренете на било коју страну земље, видећете да се поља зелене. Има много озимих усева. Наши произвођачи импулсивно реагују. Прошле године нису добро прошли са кукурузом, па ове године одустају од њега. Онда сви навале да сеју пшеницу, па цена буде јако ниска због превелике продукције. Онда се опет сви врате на кукуруз. Суштина ратарске производње је добро планирање", објашњава Бекавац.

Пролећна сетва ће, кажу ратари, бити нешто скупља од прошлогодишње, али је проблем што у њу улазе финансијски исцрпљени. Да ће мање сејати кукуруза ове године потврђује и пољопривредник Томислав Бачић, који обрађује око 550 хектара.

Последњих пет година у атару Лукићева, истиче, била је суша, па је кукуруз слабо рађао.

"Пре сам имамо 80 одсто површина под кукурузом, а осталих култура само 20 посто. Сада смо, међутим, због климатских промена, променили структуру сетве. Биљке не могу да издрже те високе температуре без воде. Ове године сејаћемо само 100 јутатра кукуруза. Прелазимо на уљарице. Углавном на сунцокрет", објашњава Бачић.

Уз помоћ Покрајине, за ову годину је, каже, обезбедио иригациони систем на 4,5 хектара.

"Мора се радити на системима за наводњавање, али пре тога мора да се уради комасација тј. укрупњавање земљишта. То је основно. Јер кад су парцеле ситне, власници немају рачунуцу да улажу у системе за наводњавање. Кад су поседи већи, лакше се обрађује, мање се троши горива и цена коштања наших производа је мања", наводи Бачић.

Важно је одредити правилну густину сетве

Једна од већих дилема произвођача уочи сетве јесте густина сејања семена, јер већ годинама постоји проблем са мањком падавина, како у зимском периоду, тако и током лета.

"Када је реч о кукурузу густина сетве зависи од количине зимске влаге и распореда азота у земљишту. Због тога стално указујемо на значај анализе земљишта, која показује колико има приступачног азота. Најповољније је када азота има у другом и трећем слоју, па ми предсетвено додамо мању количину за први слој, за почетни пораст усева", каже Зорица Рајачић из ПСС Зрењанин.

Произвођачи морају да знају каквог је потенцијала њихово земљиште како би одредили тачну количину семена коју ће посејати.

"Резултати анализа су веома различити и показују неуједначеност. Имамо парцеле на којима не треба примењивати азотна ђубрива, али имамо и оне на којима је потребна већа количина. То зависи од тога колико се ђубрива примењивало на предусеву и какви су били приноси. Уколико је слаб распоред азота и уколико нема зимске влаге требало би густину сетве смањити за минимум 15-20 посто", објашњава.

Посебну пажњу треба посветити борби против корова.

"Сваки коров је конкуренција гајеној биљци. То је велики проблем у условима када недостају падавине и када има мањка влаге у земљишту. У последњој деценији чак шест година је било сушно. Препорука је и да се уведу ФАО групе зрења различите дужине вегетације, да имамо и ране хибриде које су раније произвођачи избегавали", каже Рајачић.

Произвођачи се надају да ће киша која је коначно почела да пада значајније поправити стање влаге у земљишту уочи сетве.

У Средњем Банату сетва шећерне репе је завршена, али ова култура заузима све мање површине у том региону. Ово године посејана је на свега око хиљаду хектара.

Аракчи је, такође, рекао да су напади у супротности са тврдњама о продуженом дипломатском року који је најавио амерички председник Доналд Трамп, односно да неће бити напада на иранске нуклеарне објекте до 6. априла.

Амерички државни секретар Марко Рубио, истовремено, изјавио је да Сједињене Америчке Државе очекују да ће се војна операција у Ирану завршити у року од неколико седмица, а не месеци, као и да су САД на корак да остваре све своје циљеве у Техерану.

Пољски премијер Доналд Туск, међутим, рекао је да је ескалација на Блиском истоку могућа у наредним данима, док немачки канцелар Фридрих Мерц сумња да ће америчко-израелске акције у Ирану довести до промене режима.

Корпус Иранске револуционарне гарде, у међувремену, саопштио је да је Ормуски мореуз затворен за бродове из и ка лукама „непријатељских“ земаља, односно савезника и присталица САД и Израела.

Са друге стране, Уједињене нације су навеле да формирају радну групу која ће осмислити механизам за очување протока трговине кроз Ормуски мореуз, упозоравајући да би прекиди изазвани ратом могли да доведу до већих несташица хране и хуманитарних криза широм света.

Украјина ризикује да од јуна остане без новца за одбрану од Русије, сазнаје Блумберг. Међу бројним факторима који угрожавају десетине милијарди евра помоћи од кључних донатора Украјине су и мађарски вето на зајам Европске уније од 90 милијарди евра, као и несугласице око најновијег пакета помоћи Међународног монетарног фонда.

Амерички државни секретар Марко Рубио негирао је тврдњу украјинског председника Володимира Зеленског да је Вашингтон захтевао повлачење украјинских трупа из Донбаса у замену за безбедносне гаранције.

"То је лаж. И видео сам га како то говори, и штета је што то говори јер зна да то није истина. То му није речено", рекао је Рубио новинарима.

Истовремено од Зеленског стиже ново објашњење - зашто још нема датума за следећи трилатерални састанак.

Каже да амерички преговарачки тим може да одржава састанке само у Сједињеним Државама због безбедносних ограничења, док Руси не желе преговоре у САД.

Председник Владимир Путин каже да су односи између Русије и европских земаља у кризи, али да је помињање украјинског сукоба у том контексту непримерено. Поручује да Москва никада није одустали од развоја и обнове тих односа.

Русија је од Чешке затражила хитну истрагу напада на Руски дом у Прагу, због чега је у Министарство спољних послова позвала амбасадора те државе.

Забрана извоза бензина из Русије за све учеснике на тржишту, односно и за произвођаче, планирана је да буде уведена 1. априла, сазнаје Интерфакс. Наводи и да могућа забрана дизела није разматрана.

На планинама пада снег, уз даље повећање висине снежног покривача.

Ветар слаб и умерен, повремено и јак, северни и северозападни, увече у слабљењу.

Најнижа температура од три до седам степени, а највиша дневна од шест до 11 степени.

И у Београду кишовито и хладно за крај марта, уз температуру до девет степени.

Недеља ће бити облачна и кишовита, а на планинама ће падати снег, са температуром до 15 степени.

Симулација теста – успела. Ђаци су, за разлику од претходних година, кажу професори, искористили све расположиво време за решавање задатака из математике.

Урош Станковић каже да је тест био тежак. "Ја сам га радио до краја, и већина нас га је радила до краја, али мени најгоре иде математика, сутра ће бити боље на осталим предметима", наводи Станковић.

И Андреа Бабић каже да је тест био тежак, али да није било ништа неочекивано. "Већина тога је била и на припремама, и мислим да сам га добро урадила“, истиче Бабићева.

Директорка каже да су ученици остали скоро до краја испита, до 14 сати, што показује да им је тест био захтеван.

"Рекла бих да су врло студиозно и детаљно радили тест из математике, вероватно је био и обиман чим су тако дуго остали, али је добро што су се потрудили и приступили томе на такав начин", објашњава директорка.

Школе су организовале припремну наставу. А ђаци могу да се спремају и преко портала Е-вежбаоница.

Иван Ћилерџић истиче да је важно да ученици прођу целу процедуру која их очекује у јуну.

"Оно што је битно, то је да ученици прођу целу процедуру онога што ће их чекати у јуну месецу, и са самим тим виде из којих области треба да додају већи гас, из којих области треба мало више да се спреме, и да у јуну ураде што боље тај завршни испит. Завршни испит је једна транзиција преласка из основног у средње образовање, да кажем финале знања из основне школе, а све у циљу што бољег сналажења касније и у средњем образовању", наводи Ћилерџић.

Пошто виде резултате пробних тестова, и ако нису задовољни резултатима, ђаци првог и другог априла могу да замене изабрани предмет. И ове године готово половина осмака за трећи тест бира географију. У новој школској години биће нових смерова из области шумарства, грађевинарства, електротехнике и пољопривреде.

Димитријевић је информисао чланове делегације Савета Европе да РИК, иако према Закону о локалним изборима нема надлежности у вези са спровођењем локалних избора, сарађује са локалним органима управе и локалним изборним комисијама на плану спровођења обука за рад у бирачким одборима на спровођењу гласања на предстојећим изборима, као и пријему и обради пријава страних посматрача.

Истакао је да је у Србији актуелан рад на примени препорука ОДИХР за унапређење изборних процедура и изнео очекивање да ће изменама изборних закона бити адресирано више препорука које би требало да значајно унапреде рад изборне администрације, пре свега кроз увођење обавезних обука за рад у изборној администрацији средњег и нижег нивоа.

Димитријевић се захвалио Конгресу локалних и регионалних власти што је прихватио позив за посматрање локалних избора и нагласио да ће извештај делегације Конгреса о праћењу ових избора бити од изузетног значаја за даљи рад на унапређењу изборних услова у Србији.

Редовни локални избори за одборнике Скупштине града Бора, за скупштине општина Смедеревска Паланка, Бајина Башта, Кула, Лучани, Аранђеловац, Кладово, Књажевац и Мајданпек и скупштину градске општине Севојно одржавају се у недељу, 29. марта.

Средства ће бити брзо усмерена на јачање украјинске противваздушне одбране, обезбеђујући бољу заштиту напред распоређених снага и кључне националне инфраструктуре од ваздушних напада.

"Курти је говорио о безбедности Косова, која је пре свега безбедност његових граница, затим о континуираној изградњи локалних одбрамбених капацитета, односима са северним суседом Србијом у вези са процесом дијалога у Бриселу и спровођењем споразума о пуној нормализацији, затим о сарадњи са северноатлантским савезницима и регионалној безбедности на Балкану", наводи се у саопштењу Куртијевог кабинета.

На састанку је било речи о интеграцији и безбедности у Европи, при чему је Курти нагласио да Приштина остаје у потпуности усклађена са спољном и безбедносном политиком ЕУ, затраживши подршку Француске за европске интеграције и чланство у међународним организацијама.

Разговарали су и о плановима и инвестицијама у образовање, као и о организацији нових пословних форума између Приштине и Париза, након успешно одржаног у фебруару ове године у Приштини.

У том контексту, Медитеранске игре 2030. године које ће се одржати на Косову и Метохији представљају позив на подршку и ангажовање Француске у припремама за њихову организацију, наводи се у објави Куртијевог кабинета након састанка.

Административну линију дугу 382 километра са стране централне Србије контролише војска. Једино је у бази Козјак код Прешева распоређена Жандармерија. Са друге стране линије патролира КФОР, у складу са мандатом који проистиче из Резолуције 1244, а приступ имају и патроле тзв. косовске полиције. Познаваоци прилика објашњавају шта би се десило да КФОР замене тзв. косовске снаге безбедности.

"Дошло би до директног сучељавања и физичког додира наших снага и косовских снага безбедности што би свакако дестабилизаовало ситуацију и омогућило Приштини да изазива инцидентне ситуације", наводи Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове.

Никола Вујиновић, истраживач студија безбедности, истиче да су тзв. косовске безбедносне снаге нелегалне и нелегитимне.

"Оно што ме плаши и брине јесте инсистирање да су косовске безбедносне снаге права оружана сила. Оне су нелегалне и нелегитимне и не би требало да постоје, нити оне имају способности за било шта осим терористичких напада", указује Вујиновић.

План Приштине и став НАТО-а

У складу са Војно-техничким споразумом, Војска Србије сарађује са међународним снагама у јужној покрајини. Међу бројним заједничким активностима су истовремене патроле са обе стране административне линије. Њихов циљ је праћење ситуације на терену и спречавање илегалних активности. Супротно свим споразумима, према сазнањима Београда, Приштина планира да преузме контролу линије на северу КиМ.

"Ја сам за ту причу први пут чуо пре две године у команди НАТО - ШЕЈП-у када су ми рекли да постоје нека размишљања да се дозволи да припадници тзв. КБС имају заједничке патроле са Кфором. То је изгледа дугорочан план Приштине, међутим нема никаквих основа за то и у НАТО-у не постоји расположење", наводи Дрецун.

Политичка позадина Куртијевих захтева

Део стручне јавности оцењује да је позадина Куртијевих захтева политичка.

"Мислим да мотив због којих их Курти поставља нема везе са безбедношћу, то има везе са његовом политичком кампањом. Мислим да су трећи ванредни избори на КиМ извесни, из тог разлога Курти користи једини алат који има, а то је борба против Србије и српске заједнице", наводи Никола Вујиновић, истраживач студија безбедности.

Копнена зона безбедности успостављена је Кумановским споразумом 1999. године. Дефинисана је као демилитаризована тампон зона ширине 5 километара уз административну линију, унутар територије Централне Србије. Услед безбедносног вакуума и више од 600 терористичких напада албанских екстремиста, српске безбедносне снаге распоређене су дуж линије две године касније.

29.03.2026. Недеља Облачно, местимично са кишом, на планинама са снегом. После подне слабљење и престанака падавина у већини крајева. Ветар слаб и умерен, средином дана и јак, северни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 7 °С, а највиша од 9 до 15 °С.

30.03.2026. Понедељак Умерено до потпуно облачно, на истоку и југоистоку местимично са кишом, на планинама са слабим снегом. После подне и увече престанака падавина и у овим пределима. Ветар слаб и умерен, на северу и истоку и јак, северни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 8 °С, а највиша дневна од 10 до 14 °С.

31.03.2026. Уторак Умерено до потпуно облачно, местимично са кишом, на планинама са снегом. Ветар слаб и умерен, северни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 7 °С, а највиша од 10 до 14 °С.

Напомиње се да је одобрење обухватало испоруку широког спектра оружја за индијску војску, ваздухопловство и обалску стражу. Број пројеката и уговора потписаних 2026. године достигао је рекордне нивое.