"Мислио сам да хоће да пређе улицу, и пришао сам само да јој кажем – немој ту да прелазиш, ризично је, возе брзо! Међутим, кад сам пришао схватио сам да је то нешто друго, да она вероватно чека ауто да се баци, то сам схватио кад сам је склонио са стране и кад је почела да плаче и да прича – 'ја нећу више да живим овако, ја не могу више овако'", рекао је Хаџибурић.

До тог циља, објашњава, довела ју је стална критика породице.

"Она је 15 минута причала с тим мојим другаром психологом који је вероватно за тих 15 минута успео да уради нешто с њом, јер се она смирила и отишла кући мирна", нагласио је Хаџибурић.

Такве разговоре запослени на Националној СОС линији за превенцију самоубистава воде готово свакодневно. Углавном са адолесцентима.

"Породични притисак, конфликти са родитељима, неуспех у школи, притисак околине, често то наводе као разлоге. Оно што су стварни разлози из нашег клиничког искуства јесу много дубљи", наводи Бојана Матић из Националне СОС линије за превенцију самоубистава.

Импулс, породица, удаљавање

Психијатар Института за ментално здравље Ивица Младеновић тврди да млада генерација реагује импулсивно.

"Оставио ме дечко или девојка, идем да се убијем; пао сам испит, идем да се убијем. То је импулсивна реакција и увек је одраз незрелости", указује Младеновић.

Иако је породица та која, по речима стручњака, треба одмах да реагује на промене у понашању, родитељи често не препознају симптоме оптерећени целодневним послом.

"Први знаци су удаљавање. Ако нема поверења међу члановима породице, не можете да чујете проблеме свог детета", оцењује Младеновић.

(Не)разумевање, разговор, растерећење

Милица Лазић из организације за превенцију самоубистава "Срце" објашњава да млади често имају осећај да их нико не разуме.

"Како њихове проблеме нико не схвата озбиљно, поготово старији, мислим да је то позив да се осврнемо око себе и да разговарамо једни с другима, јер некада проблем који нама изгледа не толико велик и не толико важан некоме обликује одлуку да ли ће и даље бити међу нама", сматра Лазићева.

Стручњаци кажу да је важно да онај коме је тешко треба да прича са својим најближима и околином. Како наводи Матићева, емоционално растерећење може да се осети током једног разговора. 

"Тај моменат пружања подршке без страха од осуде и да ће то неко сазнати, мислим да доприноси тренутном олакшању", закључује Матићева.

Грађани могу да се обрате Клиници за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", центру "Срце", као и Националној СОС линији за превенцију самоубистава.

Осумњиченом је, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Крушевцу, одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен тужиоцу.

"Желим да нагласим да пажљиво пратимо ситуацију и да смо кроз КФОР и наше друге активности на Западном Балкану, у Босни и Херцеговини, али и на Косову - веома ангажовани и будно пратимо развој догађаја", рекао је Руте.

Говорећи о ситуацији на АП Косову и Метохији, навео је да НАТО и даље чека одговорност за догађаје у Бањској, као и за друге догађаје током 2023. године.

Додао је да НАТО никада неће прихватити безбедносни вакуум у Босни и Херцеговини и истакао да помно прате дешавања тамо.

„Пази, то је млеко са надморске висине од хиљаду метара. Квалитетно млеко, млеко сто посто чисто млеко. Значи млеко које се сад плаћа 38 динара, нас ту нема нигде. Та крава моја мора појести концентрат, мора појести бале које смо ми припремали. Све то кошта", каже Ивана Пантелић, из Катића.

Разноврсност у пољопривредној производњи помагала је да се расходи у сточарству покрију приходима из ратарства и воћарства.

Ивана Пантелић, из Катића додаје: „Тек треба да се ради, ми још увек производе нисмо продали. Млеко је нажалост пало, кромпир не иде".

У Европи је претходна година била изузетно родна за кромпир, због чега је пласиран у извоз по ценама које су задале главобољу српским ратарима. Ратко Вукићевић каже да је увезено 40.000 тона.

„Увоз је веома јефтин, убија нашу производњу и ово је заиста апел свима надлежнима да мора нешто под хитно да се учини, јер наша ће производња практично бити укинута. И сведена на неких, по мојој процени - десетак хиљада хектара, са деведесет хиљада хектара", наводи Ратко Вукићевић, власник предузећа за производњу кромпира из Гуче.

Од опстанка пољопривредника зависи будућност села, каже Ивана Пантелић, чије треће дете је последњи предшколац у Катићима.

„Што се тиче проблема око малине и суше, ту држава апсолутно ништа не може да помогне. То је логично, али што се тиче ових производа које смо ми успели од суше да ишчупамо, мислим да би држава ту јако могла да помогне и министарство пољопривреде. Једноставно да нам дозволи на неки начин и да нам помогне да ми робу коју смо произвели продамо. Да нас не блокира са тим увозима, са прекупцима, са типа човек, мој муж оде да прода кромпир у Београду, комунална полиција му наплати казну тридесет, четрдесет хиљада динара, што је човек морао да дође да прода тамо, јер овде неће нико", наглашава Ивана Пантелић, из Катића.

Српски произвођачи не траже да се забрани увоз, али и да европски фармери не буду у предности у односу на домаће. То се односи на све гране пољопривреде.

„Да се на почетку године каже то је цена коштања испод те цене не може да се увози, биће царине или биће неке баријере за такав увоз. И то је једини излаз из свега тога. А други системски мали произвођачи, ситни пропадају. Не могу да опстану, не могу да нађу место на тржишту. Зато је неопходно да се праве велика складишта, да се праве коперативе, да се они удруже на неки начин. И да тако одговоре изазовима тог великог тржишта, које је заиста немилосрдно и људи немају коме да продају сад", истиче Ратко Вукићевић, власник предузећа за производњу кромпира из Гуче.

Живот може да се одвија и без струје, мобилних телефона, кажу српски пољопривредници, али се без воде и хране не може. Уверени су, и ако се угаси домаћа производња, увозна ће постати луксуз. Без домаће конкуренције и увозници ће бити вишак онима који на светском тржишту хране теже монополу.

„2. јануара 1945., оснивачка скуштина на челу са Димитријем Вученовим, затим Велики Васко Попа, Страхиња Костић, Светислав Вуковић и многи други одлучили су да оснују НП Стерија. 10. фебруара је одиграна прва представа Ј.Ј. Поповића - Кир Јања у режији Владе Савића - тада је подигнута завеса у нашем позоришту и наше позориште ради без грешке, могу тако да кажем, до данас", каже Иван Ђорђевић, директор НП „Стерија".

Међу оснивачима био је и професор Страхиња Костић. Професор немачког и руског језика, веровао је да је младима, после ратних страдања, потребно управо оно што позориште пружа - уздизање и наду. Занимљиво је и да су он и Јован Стерија Поповић рођени истог датума - 13. јануара, са разликом од 112 година.Његова ћерка Десанка присуствовала је прослави, доносећи личну, породичну димензију историји театра.

„То је била једна група ентузијаста, која се није много освртала на чињеницу да позориште те 1945. нема ни кулисе, ни сценографа ни реквизите, једноставно они су били пуни елана и све проблеме решавали у ходу, па је тако мој отац, између осталог обављао и дужност драматурга, а када је требало ускакао је у позоришне представе замењујући глумце", наводи Десанка Костић, ћерка проф. др Стахиње Костића, једног од оснивача вршачког позоришта.

На свечаној академији промовисана је и монографија „80 година Народног позоришта Стерија", чиме се позориште, од 2024. године, вратило и издавачкој делатности.

Бојана Иванов Ђорђевић, ауторка монографије истиче: „Ова монографија садржи увод у историју и позоришну културу Вршца, од античког периода, па до данашњих дана. Она пре свега обрађује репертоаре, од 1945. до 2025., па онда истраживачи који се баве истраживањем могу да истражују пре свега уметничку политику овог позоришта."

Од „Кир Јање" до савремених сцена - 81 година без прекида. У години великих Стеријиних јубилеја, вршачко позориште не слави само трајање, већ и идеју да је култура темељ заједнице - чак и онда када се ствара у најтежим временима.

„Услед смањеног обима наруџбина, компанија Јура обавештава јавност да у фабрици која се од 2018. бави производњом електричних и електронских компоненти планира програм споразумног раскида уговора уз стимулативне отпремнине као и плаћено одсуство за део запослених", саопштавају у Јури.

Несигурност и страх увукао се међу раднике.

„Наравно да су забринути, неки људи су већ имали прилично година када су почели овде да раде и сад ако остану без посла где ће, шта ће", пита се Оливера Павловић, радница фабрике „Јуре" у Лесковцу.

Све је мање више познато јер је на исти начин током 2025. из Јуре отишао 121 запослени. Послодавац тврди искључиво добровољно ова мера ће обухватити око 45 радника. На плаћеном одсуству је тренутно 131 радник, али брине захтев послат надлежном Mинистарству да се до краја 2026. плаћеним одсуством обухвати још 300 запослених.

Предраг Стојановић, повереник Синдиката металаца Србије за Јуру Србија наводи: „Мислим да је ово задњи тренутак када наше институције треба да се пробуде и да раде свој посао. Ево, ми као синдикална организација добили смо из Министарства рада да дамо сагласност, просто на овако нешто не можемо да дамо сагласност, ми као синдикат сматрамо да тих 300 радника треба да се распореде у производњи, да се мало смање таргети, да се смањи прековремени рад, да људи буди људи здрави, али да ли ће тако да буде не питамо се ми."

Синдикат прозива Јуру да крши закон, да на овај начин хоће да се ослободи радника који су крај фабричких трака у Јури постали инвалиди рада. У одговору нашој редакцији Јура каже да ти подаци нису поткрепљени доказима, да се безбедности и заштити на раду посвећује посебна пажња и да је у радном односу 126 особа са инвалидитетом. Чињеница је и да су после годину и по дана од великог штрајка сви захтеви радника испуњени.

„Нема више казнених бонуса, топли оброк нам је повећан, услови за хигијену су ту и тамо бољи и што могу да кажем да је комуникација између менаџмента и синдиката мало боља", истиче радница Оливера Павловић.

Руководство Јуре тврди да нема разлога за страх од технолошких вишкова:

„Наш циљ је да сачувамо свако радно место, кад нема посла плаћеним одсуством радник задржава радно место и сигурне приходе, а компанија не губи обучене раднике".

Атмосфера за рад јесте опуштенија, али криза није заобишла ни ирски Аптив. У Лесковцу послују од јануара 2019. године уз огромну подршку државе и града Лесковца. Стизали су овде радници са целог југа. Било их је и више од 5000, сада је ангажовано 2000, а страхује се да ће их бити и мање. Само прошле године из Аптива у Лесковцу отишло је око 400 радника, а фабрика у Зајечару је затворена. Незадовољни су и нижим платама у односу на раднике Аптива у Новом Саду.

„Ми смо се обратили Министарству привреде са захтевом да нам издају све уговоре, сва решења о субвенцијама које су држава и град склопили са аптивом, међутим није било одговора. Нажалост, тај негативни тренд ће се наставити и у 2026.", наглашава Марко Тодоровић, председник Синдиката металаца Србије за Аптив Лесковац.

Смањење радника смањује и прилив у градски буџет. Први човек града трвди да се криза у аутомобилској индустрији у мањој мери одразила на Лесковац.

„Светска је криза, нормално да се то одражава и на Лесковац и на читаву Србију, ми као локална самоуправа смо урадили све да се шире капацитети, али сходно дешавањима у Европи и свету дешавају се у благој форми у Лесковцу, при томе као што знате да смо и кад је турска компанија отишла Џинси ми смо у року од месец дана само 42 труднице запослили", наводи Горан Цветановић, градоначелник Лесковца.

У саопштењу за медије Синдикат металаца упозорава да ситуација у компанијама везаним за аутомобилску индустрију Србији постаје све алармантнија. Поред Јуре и Аптива у Лесковцу послује и турски Еренли са свега стотинак запослених, грчки Аутостоп одакле се не чују забрињавајући гласови радника и италијански Аунде који је за само месец дана премостио одлазак турског Џинсија. Између два јануара број незапослених у Лесковцу већи је за стотину, без посла је 11.600 Лесковчана.

“Препорука је да се ови болтови за сад не дирају, да остану како јесу, јер њихово уклањање може можда произвести већу штету, а како су нам из Завода рекли, они ће урадити, покренуће поступак ревизије Студије заштите. Хтео бих да се захвалим Заводу за заштиту природе, који су врло брзо одреаговали и изашли на терен по пријави која је послата, наравно и осталим службама и институцијама које су правовремено и брзо спречиле неку већу штету да се деси у самој Петничкој пећини“, каже Данило Томић, спелеолог ДИ “Владимир Мандић Манда”.

За споменику природе и културе, јер су Петничка пећина и околина археолошко налазиште неопходно је преиспитивање нивоа заштите и одређивање управљача, на којег се годинама чека.

“Чекамо, дакле, њихова истраживања, допуну Студије заштите на основу које ће и Градска управа Ваљево реаговати и фактички испратити оно што препоручује Завод, а то је исто предлагање управљача. Ко год буде био управљач, да ли је то јавна институција или неко удружење, једноставно мора, јер то је закључак, направити један савет где ће бити укључене све релевантне струке, јер су нам неопходни за добро управљање и археолози, и спелеолози, и билози, и еколози и туризмолози“, наводи Дарко Достанић, директор ТО Ваљево.

Ваљевско друштво истарживача „Владимир Мандић Манда“, које пећину истражује од 1969. године очекује да ће бити кажњени одговорни за нелегалне радове.

Данило Томић, спелеолог ДИ “Владимир Мандић Манда” истиче: „Као што и пише у извештају Завода, надам се да ће остале институције и службе реаговати даље према њивом решењу и да ће се овакве ствари убудуће спречити, односно да ће одговорнио за ово што се десило у Петничкој пећини одговарати за своја дела и да то буде пример шта не сме да се ради.“

Заштита Петничке пећине биће тема стручног скупа у Истарживачкој станици Петница 7. марта на иницијативу професора Александра Петровића и Друштва геоморфолога Србије.

Одређено му је задржавање до 48 сати и уз кривичну пријаву, биће приведен надлежном тужилаштву.

Припадници Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције, Одељења за борбу против корупције, наставиће даљи рад на сузбијању кријумчарења на територији Републике Србије, закључује МУП.

Организатори блокада и протеста oд Владе Србије и надлежног Министарства, како кажу, захтевају хитну контролу увоза млека, враћање откупне цене млека и меса на ниво пре смањења, загарантован откуп млека за сваког произвођача и увођење прелевмана.

Блокада магистрале, како наводе организатори, трајаће до испуњења захтева.

Протестују и одгајивачи говеда из села на територији Крагујевца и околних општина у селу Вучковици, који су незадовољни откупном ценом млека блокирали су државни пут Крагујевац-Краљево, где су просули млеко.

Министарству пољопривреде навело је да је држава спровела читав низ мера како би очувала и ојачала домаћу производњу млека и обезбедила стабилне услове за рад сточара, у условима, како истичу, изражених поремећаја на регионалном и европском тржишту.

"За производњу млека држава обезбеђује премију од 19 динара по литру млека предатог регистрованим млекарама, као и подстицај од 55.000 динара по грлу млечне краве. Посебна мера подршке односи се на обнављање сточног фонда, кроз подстицај од 100.000 динара по јуници, са циљем дугорочног јачања производње и повећања продуктивности. Поред тога, сточарима су доступне и инвестиционе мере за изградњу и опремање фарми, набавку опреме за мужу и хлађење млека, као и повољне кредитне линије са субвенционисаним каматним стопама", наводи се у одговору ресорног министарства на упит Радио-телевизије Србије.

Из министарства наглашавају да подаци показују како је увоз млека и млечних производа током 2025. године износио око 41.300 тона, што "представља смањење од приближно 29 одсто у односу на 2024. годину".

"Позитиван тренд настављен је и почетком ове године, јер је у јануару 2026. године забележен мањи увоз млека и млечних производа него у јануару 2025. године, што указује на постепену стабилизацију тржишта и бољу позицију домаће производње. Тржиште млека се тренутно налази у сложеној ситуацији не само у Србији, већ и у свим земљама у окружењу, као и широм Европе. Пад откупних цена, вишкови млека на појединим тржиштима и раст трошкова производње представљају заједнички изазов за произвођаче у већини држава", закључује се у саопштењу Министарства пољопривреде.

Из Министарства подвлаче да су опредељени за дијалог са произвођачима и апелују на "све учеснике у ланцу производње и прераде, као и на ширу јавност, да се актуелна ситуација не злоупотребљава у политичке сврхе, већ да се кроз одговоран приступ, чињенице и међусобно разумевање заједнички ради на очувању домаће производње млека и дугорочној стабилности сточарства у Србији."

Духовито описани вербални окршаји супружника и брачне трзавице често насмеју до суза, измаме аплауз, а многи се и препознају у одређеним дијалозима. За глумце велики изазов, јер су на камерној сцени, под будним оком публике.

“Теже је зато што је публика близу и што не можеш да је емотивно слажеш, али је већи изазов самим тим радити камерну представу, јер некако си ту, некако сте блиски, публика те више осећа, али у сваком случају за глумца је то веома лепо”, наводи Александар Радуловић, глумац.

„Ја искрено више волим камерне сцене, зато што је публика ближе. Видимо како реагују, имамо прилику да дишемо са њима и просто је забавно бити део и публике и сцене“, каже Анастасија Ранчић, глумица.

Редитељ Давид Алић и драматург Милена Деполо замислили су да публика активно учествује у овој представи како би добила на димнамици.

Редитељ Давид Алић каже да му је јако занимљиво да види публику коју познајем јако дуго. “Ово је моја 11. представа, моја у Народном позоришту Пирот. Да пробамо са публиком да видимо неки нови концепт, нову форму, неки нови начин односа са публиком”, истиче он

„Највећа срећа је кад оно што видим превазиђе оно што сам ја замислила, а стварно сам се тако осетила. Потпуно сам гледала неким „свежим“ очима, као публика која је дошла на премијеру и потпуно сам уживала“, наглашава Милена Деполо, драматург.

Када је Антонио Амури написао роман “Како убити супругу и зашто”, оптужили су га за шовинизам, па је настало дело “Како убити супруга без сувишних питања”. А на питање, да ли ће и представа у пиротском театру добити наставак, односно женску страну, одговарају да ће то зависити од интересовања и реакција публике.

Влада у Виљнусу, која управља популацијом мањом од три милиона душа, 2021. нашла је за сходно да привуче пажњу старијих савезника тиме што ће отићи корак даље и постати првоборац у рату за подривање кинеског територијалног интегритета.

Литванија је допустила отварање тајванског представништва у својој престоници, које ће практично функционисати као амбасада тог острва и слати поруку свету да је Тајван де факто независна држава на путу да постане и де јуре независна држава.

У изјави Балтичком новинском сервису (БНС) почетком овог месеца, премијерка Литваније Инга Ругиниене је признала да је то била велика "стратешка грешка" и да се њена земља практично "истрчала", јер је у подухват отварања тајванског представништва ушла без координације са Бриселом и Вашингтоном, очекујући признање од њих.

Њена (релативно нова) влада сада тражи рестаурацију покиданих дипломатских и економских односа са Пекингом "засновано на (литванским) националним интересима".

Литвански рачун без крчмара

Главни предмет спора – оно што је властима у Пекингу сметало више од самог постојања дипломатског представништва Тајвана у Виљнусу, јер сличне институције постоје и другде у свету – била је употреба речи "Тајван", а не "Тајпеј", што је до тада била уобичајена међународна дипломатска пракса.

Тајпеј је главни град острва Тајван и употреба имена "Тајпеј" сугерише да је реч о субјекту нижег ранга од државе, односно, да је у питању провинција – једна од провинција Кине. С друге стране, коришћење назива "Тајван" за дипломатско представништво, наравно, пружа могућност за интерпретације да је реч о независном ентитету - држави, те да је то представништво ранга амабасаде.

Дакле, када је 2021. године одлучио да у свом главном граду угости тајванску амбасаду, државни врх у Литванији рачунао је на то да ће доживети економске санкције Кине. С обзиром на то да је трговина са најмногољуднијом земљом света чинила само око један одсто извоза и три увоза, оценио је да то неће бити тежак ударац.

С друге стране, веровало се, да ће за ту жртву добити одговарајућу економску компензацију од Тајвана. Такође, у Виљнусу су мислили да ће им финансијски у помоћ, ако треба, притећи и Унија, а да ће, као верни експонент политике Запада усмерене на постепено јачање и утврђивање де факто независности Тајвана – и одвајање од кинеског тржишта и снабдевача – задужити Вашингтон и тако ојачати своје позиције у односу на Москву, коју доживљава као претњу по сопствени опстанак.

Но, не лези враже. Пекинг јесте сместа увео санкције, отказавши увоз литванског рума и Тајван јесте одмах прискочио у помоћ преузевши товар тог пића који је у том тренутку био на путу за матицу Кину.

Тајпеј је, поред тога упутио и немалу финансијску помоћ Литванији, оформивши фонд од 200 милиона долара за улагање у њену привреду. Као што је било и очекивано, литвански извоз у Кину је са 320 милиона евра у 2020, опао на само 40 милиона у 2022, да би потом потпуно стао.

Ипак, Пекинг је имао један неочекивани адут у рукаву. Кинези су дошли на идеју, с обзиром на то да Литванија нема значајнији директни увоз и извоз из Кине, да санкционише све производе Европске уније који у себи садрже састојке или компоненте литванског порекла. То је временом задало болан ударац економији балтичке државе – довело до банкрота стотина предузећа годишње, нарочито малих и средњих, и отпуштања хиљада радника, јер су немачке и друге компаније по увођењу кинеских санкција сместа потражила замену за литванске производе у Пољској, Естонији и другде.

Такође, неочекивано, опустеле су литванске железничке станице, кроз које је у 2020. години на путу за Пољску и Немачку прошло чак 600 кинеских теретних возова накрцаних робом за извоз. Кинези су преусмерили своју робу на Белорусију и обим теретног железнчког саобраћаја у балтичкој републици је до 2022. пао за 40 одсто, а приходи се смањили за пола милијарди евра. Лука Клаипеда је те године забележила пад од преко 20 одсто у обиму претовара у њеним терминалима.

Још једна земља Запада која се окреће Кини

Истина, можда је било грубо то што су у Пекингу у то време, поред изненађења и љутње, исказали и презир према "држави која има мање становника од општина у кинеским градовима", поредећи је у телевизијским емисијама са чивавом која бучно лаје али нема зубе којима би могла да угризе дива са популацијом од 1,4 милијарде становника.

Но, потез Виљнуса сигурно није био ничим изазван, те је био дрзак и непромишљен, на шта указује и трезвена изјава премијерке Ругиниене, која је оценила да је њена земља "скочила под воз и изгубила", као и да јој, супротно очекивањима, нико није изразио захвалност за то што је учинила.

Део њене изјаве који се односи на недостатак захвалности, вероватно се односи, сматрају аналитичари, на чињеницу да је почетком децембра Европска унија, ради интереса других чланица, одустала од своје жалбе поднете 2022. године против Кине за трговинску дикриминацију Литваније, односно, то што је бивша совјетска република остала сама суочена са темељним, тешким кинеским санкцијама.

Литванија, која већ извесно време билатералним каналима неуспешно покушава да обнови односе са Кином, тако је сада, после врло искреног обраћања њене премијерке јавности, постала најновија у низу земаља Запада која се економски окренула Пекингу.

Политика конфронтације са реално највећом економијом света око идеолошких назора, а коју је оркестрирао Вашингтон, показала се погубном по привреду и стандард становништва у ЕУ, Великој Британији и Канади. Међутим, политика конфронтације показала се и као средство које кроз паралелно увећање економске зависности од САД те земље чини још рањивијим за експлоатацију и политичку манипулацију од стране Вашингтона.

Позитиван расплет?

Кинески портпарол Министарства иностраних послова Лин Ђиен је у петак, реагујући на самокритични интервју литванске премијерке, изјавио да "врата за комуникацију" између његове земље и балтичке републике "остају отворена", чиме је наговестио почетак процеса нормализације билатералних односа.

Виљнус се протеклих година не само беспотребно упустио у идеолошки и дипломатски дуел са државом на другој страни планете, правдајући свој ирационални поступак мешања у њена унтрашња питања као борбу за демократске вредности и слободу малих држава да воде независну политику, већ се упустио и у подривање кинеске економске иницијативе за средњу и источну Европу "17+1".

Када се све то има на уму, може се рећи да је балтички покајник имао среће.

“Имате тачку духовну, имате Парк науке, имате рекреативне садржаје, имате садржаје за здравље, за спорт, за рекреацију, значи, овде свако може да нађе за себе оно што воли и да проводе угодно време у овом простору”, каже Милан Антић, пензионер.

У оквиру пројекта, подржан је рад и редакције “Треће доба”. Адаптиран је простор и обезбеђен део опреме за лист који се штампа сваког месеца већ 13 година. Пред пензионерима је 73. број.

“У овом броју, задњем који је изашао, он је доста сликовит и приказује доста живота из рада пензионера и активности других установа, организација и лица која су својом активношћу заслужили да се нађу у овом броју, пре свега, ту је један додатак везан за пројекат AGE+ који се бави старим лицима у локалној самоуправи у Шапцу и о свим резултатима које су они постигли”, наводи Андрија Пантелић, председник Клуба пензионера Унутрашњих послова у Шапцу.

Унутрашњи свет бака, изазови и стереотипи са којима се суочавају, тема су представе ,,Пробуђене – 11 и по жена,, коју су у Центру за стручно усавршавање видели и Шапчани. Вредност пројекта финансираног од стране Аустријске развојне агенције, за шест градова који учествују у њему, је милион и двеста хиљада евра.

Јелена Милошевић, чланица пројектног тима истиче: „Пројекат AGE+ је заправо хтео да стави у фокус наше старије суграђане, односно, да наши старији суградјани нису пуки корисници услуга, како здравствене тако и социјалне заштите, већ да на основу свог искуства, на основу свог знања, могу да буду и корисни учесници локалних политика. Успели смо да у овој првој фази пројекта, подстакнемо, односно, креирамо такву атмосферу да они сами могу да одлучују о програмима који су њима интересантни, о нпр информатичким радионицама, изради накита, 3Д штампе, затим, различите спортске активности су биле у фокусу”.

На територији града Шапца, живи више од 30.000 људи старијих од 60 година. У оквиру друге фазе пројекта и међугенерацијске сарадње, у програме ће бити укључена више и млађа популација.

Према за сада незваничним информацијама, страдала су два млађа мушкарца из Бање Ковиљаче.

Након увиђаја који је обавило Основно јавно тужилаштво у Лозници, случај ће водити Више јавно тужилаштво у Шапцу, које је наложило обдукцију тела са токсикологијом.

"Спољашњи стручни надзор треба да оцени квалитет стручног рада, односно поступање лекара у том случају. Њега проводе еминенти лекари-професори терцијалних здравствених установа из области чији се рад проверава", пише у саопштењу Министарства здравља.

Наводи се да ће сви резултати надзора и инспекцијског рада у болници бити транспарентно доступни породици преминуле и широј јавности.

Министарство здравља је породици преминуле девојчице упутило саучешће, уз напомену да су им врата министарства отворена.

Четворогодишња девојчица преминула је на Институту за мајку и дете пошто је из Опште болнице у Чачку транспортована за Београд услед компликација након операције крајника.

Више јавно тужилаштво у Чачку саопштило је у уторак да је наложена обдукција тела девојчице и да ће тужилаштво потом одлучити о даљем току поступка.

Два су кандидата била предложена за председника скупштине, Марко Јакшић, из грађанске иницијативе "Север за све“ и Иван Запорожац. Већином гласова одборника, Иван Запорожац изабран је за новог председавајућег Скупштине општине Северна Митровица.

Избор председника био је једина тачка дневног данашње седнице.

"Под Вашим вођством, привреда и друштво Србије се континуирано развијају, а животни стандард грађана се непрестано унапређује. Захваљујући заједничким напорима, изградња заједнице Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери остварила је добар почетак", истиче се у честитки председника Кине упућеној председнику Вучићу.

Си је навео да је политичко међусобно поверење две земље на високом нивоу, да су резултати узајамно корисне сарадње опипљиви, а да је челично пријатељство дубоко укорењено у срцима два народа, саопштила је служба за сарадњу са медијима председника Републике.

"Две стране чврсто подржавају једна другу по питањима која се тичу међусобних виталних интереса, руку под руку спроводе истински мултилатерализам и позитивно доприносе унапређењу изградње праведнијег и разумнијег система глобалног управљања. Придајем велики значај развоју кинеско-српских односа и спреман сам да са Вама улажем заједничке напоре, да јачамо повезивање развојних стратегија две земље, продубљујемо и ширимо практичну сарадњу у свим областима, како бисмо заједнички усмерили даље продубљивање и учвршћивање изградње заједнице Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери, те још више допринели благостању народа наших двеју земаља", нагласио је кинески председник.

Он је Србији пожелео просперитет и мир, а народу срећу и благостање.

"Радујем се поновном сусрету са Вама у Пекингу ове године“, наводи се у честитки председника Народне Републике Кине Си Ђинпинга.

Честитка председника УАЕ Ал Нахјана 

Председник Вучић примио је честитку председника Уједињених Арапских Емирата шеика Мохамеда бин Заједа ал Нахјана поводом Дана државности Републике Србије, саопштила је Служба за сарадњу с медијима председника Републике.

"Уважени председниче Републике Србије, част ми је и задовољство да поводом Дана државности Републике Србије Вашој екселенцији упутим најискреније честитке и најлепше жеље за добро здравље и срећан живот, а Влади и народу пријатељске Републике Србије желим даљи напредак и просперитет. Примите изразе искреног уважавања и наклоности“, наводи се у честитки председника УАЕ.

Честитке председнику Вучићу упутили су и потпредседник и премијер УАЕ и владар Дубаија шеик Мухамед бин Рашид Ал Мактум и потпредседник државе, заменик премијера и шеф Председништва УАЕ шеик Мансур бин Зајед Ал Нахјан.

„У току лета ми функционишемо, има доста туриста, али кад дође већ септембар месец, ми полако улазимо у проблеме и мислимо да ако се нешто не предузме, јер ја радим скоро 40 година, и сваке године је све теже", наводи Томислав Станковић, власник продавнице и пекаре на Власини.

Мање је и мештана у зимском периоду.

"Спремимо се кад дође јесен, спремимо намирнице, имамо продавнице, пошту, услови нису лоши, а могли би да буду и бољи“, сматра Иван Игњатовић, са Власине.

Иван Владимиров, са Власине додаје: "42 године радног стажа, ту на Власини сам провео и имао сам искуства и са људима, и са добрим односима.“ На питање - да ли би требало да буде више садржаја, одговара: “Садржаја да, и инфраструктуре боље, и да се поведе рачуна о здравству мало више."

Поједини угоститељи радним данима не раде, док викендом очекују госте из околних градова, Северне Македоније, Бугарске.

"Један наш писац, песник са ових простора написао је 2003. године једну књигу са насловом "Куку, леле, Власино". Ми од те године надаље само кукамо, везано за те пројекте који треба да се одраде, да би се пустиле грађевинске дозволе на Власини, што би оживело живот на Власини. Било би задовољно и месно становништво, био би одређени прилив новца и за локалну самоуправу и за републику", истиче Милорад Радуловић, власник хотела на Власини.

„Како Власина нема употпуњену или адекватну туристичку понуду, јесте проблем да се људи привуку током радне недеље, током месеци када нису зимски или летњи распусти, али тренутно је ситуација таква“, каже Миодраг Станковић, директор Туристичке организације Сурдулице. Додаје да се ради доста на томе: „Стварају се садржаји, радимо и на категоризацији објеката, да можемо званично на сајту и путем других медија да понудимо те смештајне капацитете".

Власина је предео изузетних одлика и заштићено подручје, постоје уредбе које у складу са законом штите природно добро, где није дозвољена градња или инвазивна туристичка експлоатација, у складу и са студијом Завода за заштиту природе Србије.

Претресени су објекти које користе Радоје Звицер и његова супруга Тамара, као и непокретности које користе други чланови, како је наведено, исте организоване криминалне групе. Претресен је и стан у власништву Владимира Божовића, као и "апартмани и приватне плаже у власништву или закупу повезаних лица".

Полиција је навела да ће бити извршене провере порекла пронађеног новца и одузете опреме, као и да је о свему обавештено надлежно државно тужилаштво. Истакнуто је да се наставља потрага за најтраженијим лицима на националном и међународном нивоу, као и активности на сузбијању организованог криминала и одузимању имовине стечене кривичним делима.

За Радојем Звицером расписана је међународна потерница, а Интерпол је на захтев Аустрије у априлу прошле године објавио јавну потерницу због оптужби за трговину дрогом.

Специјално државно тужилаштво подигло је оптужницу против 13 чланова криминалне групе повезане са Звицером, која је предата Специјалном одељењу Вишег суда у Подгорици. Терете се за стварање криминалне организације, недозвољено држање оружја и експлозивних материја, злоупотребу службеног положаја, фалсификовање исправа, превару и прање новца.

Полицијска акција уследила је после бекства више осуђених лица у Црној Гори. Милош Меденица, син бивше председнице Врховног суда Весне Меденице, осуђен је 28. јануара пред Вишим судом у Подгорици на јединствену казну од 10 година и два месеца затвора, али након изрицања пресуде није пронађен на кућној адреси и за њим је расписана потерница.

Првостепеном пресудом оглашен је кривим за стварање криминалне организације, продужено кривично дело кријумчарења, противзаконит утицај путем помагања и спречавање доказивања.

Весна Меденица осуђена је на 10 година затвора због противзаконитог утицаја, док је ослобођена оптужбе за припадништво криминалној организацији.

У бекству је и бивша специјална државна тужитељка Лидија Митровић, која је осуђена на седам месеци затвора. За њом је такође расписана потерница.

Председник Црне Горе Јаков Милатовић изјавио је раније да бекство правоснажно осуђене бивше тужитељке није инцидент, већ образац понашања који урушава поверење грађана у институције.

''Имамо Добрицу Ерића који пише стихове, а Александар Клас, водећи тада карикатуриста, црта стрип по њему. Онда имамо самоуког Десимира Жижовића Буина који постаје аутор највећег серијала у историји југословенског стрипа. 600 епизода је нацртано Мирка и Славка, то је заиста значи нешто незаобилазно, темељ је то наше културе'', каже Борисав Челиковић, аутор изложбе.

Основане у Горњем Милановцу 1957. године као лист за ученике основних школа са почетним тиражом од 1.000 примерака, Дечје новине су за само неколико година достигле шестоцифрени тираж и започеле исписивање историје домаћег издаваштва, остваривши притом значајну улогу у развоју стрипа и афирмацији читавог низа аутора.

''Форсирали су младе таленте објављивани су и почетнички радови тако да су давали подстицај, давали су различите конкурсе, организовали школе стрипа и заиста су јединствени по више фрагмената, ако хоћемо, пазите са Мирком и Славком је направљен такав маркетинг коме би позавидели данас сви'', наводи Борисав Челиковић.

Кроз изложбу, пратећи каталог и монографију, читав пројекат сагледава стрип у Дечјим новинама из више углова од историјског, социолошког, привредног, до музеолошког, указујући на његов значај у ширем културном и друштвеном контексту времена у којем је настајао.

''Министарство културе Републике Србије препознало као вредан и подржало га на Конкурсу за заштиту музејског наслеђа 2025. године и наш Циљ је да прикажемо историју стрипа у листу Дечје новине издавачке куће Дечје новине као највећег стрип издавача бивше Југославије'', истиче Весна Ћурчић, Музеј рудничко таковског краја

У граду који је био препознатљив по Дечјим новинама деценијама након последњег издања, подсећају на стрипове уз које су одрастале бројне генерације, чувајући их и представљајући као значајно културно добро.

Истакао је да Србија придаје велики значај партнерствима са афричким државама, са којима жели да гради стабилне и дугорочне односе засноване на међусобном поверењу, поштовању међународног права и солидарности народа.