Претходно су власти у Приштини купиле од Турске дронове РТФ (Ready to Fly) Skydagger FpV, опремљене експлозивним уређајима како би погодили покретне и статичне циљеве.

На Косову и Метохији безбедносне снаге тренутно броје више од 4.000 припадника, које су у процесу трансформације у војску.

У Приштини су прошле године за одбрану издвојили 162 милиона а ове више од 200 милиона долара.

Оптужени је у свом исказу говорио о свим тачкама оптужнице, а на почетку је рекао да жали за жртвама, али да он није починио та дела.

"Породицама страдалих упућујем саучешће", рекао је Трајковић.

У осталим деловима исказа негирао је своју кривицу и одбацио личну одговорност за страдање албанских цивила током сукоба на КиМ.

Трајковићев заступник, адвокат Живојин Јокановић, сматра да је веће са доста пажње саслушало речи одбране, да тужилац није захтевао никакву реплику.

"Моја порука је била само да се пресуда заснива на такозваној истини. Рекао сам, и поновио, то је мој став, да не постоје две истине, али у пракси ми имамо, прихваћено, такозвану истину и материјалну истину. Значи, нису две. Материјална истина је пандан оној такозваној, формалној. Она је резултат праксе, а истина може бити увек само једна. Суд је дужан са одређеном пажњом да цени све доказе. Да би утврдио материјалну истину, односно истину, нужно је да са пуном пажњом стекне уверење судско веће да су чињенице које су изнете тачне. Ту тачност треба да изведу на бази логике, науке, психологије, искуства и стручности. Ако та истина мора бити тако лепо образложена да сутра било ко оцењује ту истину, да ли суд или неки други орган стекне исто уверење. Значи, то толико мора бити аргументовано", појаснио је Јокановић.

На претходном рочишту завршне речи изнела је тужитељка Фљорије Шамоли.

Сада се очекује још првостепена пресуда, чиме ће суђење у овој фази бити окончано.

Слађан Трајковић ухапшен је 15. децембра 2022. године у Косовској Митровици и од тада се налази у притвору.

Био је припадник косовске полиције, а службу је напустио 5. новембра 2022. године, када су сви Срби са севера КиМ напустили институције под патронатом владе у Приштини.

Пре пријема у полицију, прошао је све безбедносне провере, како приштинских тако и међународних институција.

Специјално тужилаштво у Приштини је против Трајковића у јулу 2023. године подигло оптужницу за наводни ратни злочин против цивилног становништва на подручју општине Вучитрн у периоду од 1998. до 1999. године.

- Наравно, и раније се спајало, па нека буде и сада. Нека ужива омладина мало.
- Позитивно за народ, да буде неки дан слободан, да се посвети породици.
- Требало би, мислим да је овај народ то заслужио.
- Kако кажу, тако нека буде.
- Kако ко, неко ко ради такав посао који не познаје празнике, нема правила ту.

А радиће хитне службе, по неписаном правилу и већина трговина, малих радњи и продавница широке потрошње. Због куповине, чести гости Врања су грађани Северне Македоније, који преносе искуство у вези са нерадним данима.

Валентина Петропова, из Скопља, наводи: "Спајамо празнике, нормално, продужени викенд, да се шета, да се купује, славимо све, супер је. Није нам радни ни Бадни дан, ни Божић."

У Србији готово 2,5 милиона људи ради, од тога око 600 хиљада у јавном сектору, каже економиста Петар Веселиновић.

Петар Веселиновић, професор Економског факултета у Kрагујевцу, објашњава: "Kада посматрамо приватни сектор, ту је економски сваки сат на неки начин губитак, са економског аспекта. Међутим, сигуран сам да ће запослени, а и послодавци, знати и пре празника и после празника да све то надокнаде, и мислим да треба изаћи у сусрет запосленима, да то не можемо посматрати само економски, већ и социјално, верски, породично. Једноставно, то је један леп гест, и сигуран сам да неће бити великих економских губитака, односно да тај економски губитак може бити надокнадив у приватном, као што су људи већ организовани, чини ми се можда и боље, у јавном сектору."

Иста препорука односи се и на запослене који Бадњи дан обележавају по Грегоријанском календару, католицима и припадницима других хришћанских верских заједница, да не раде 24. децембра.

У оквиру програма каријерног развоја „Таленти у јавном сектору”, који је у склопу Фонда, стипендисти ће имати обавезу обављања плаћене стручне праксе у јавном сектору у минималном периоду од три месеца, са могућношћу продужетка до девет месеци.

У програм је укључено више од 1.500 стипендиста.

"Паралелно са ратом, који неумољиво тече, Русија нас ставља на испит у 'сивој зони' користећи тактику која једва да је испод прага ратног стања. Важно је да разумемо њихове насилничке покушаје манипулације и ширења страха, јер дотичу свакога од нас. Говорим о сајбер нападима на кључну инфраструктуру, дроновима који зује изнад наших аеродрома и војних база, агресивној активности у нашим морима изнад и испод таласа, саботажама и подметањима пожара које спонзорише та држава, као и пропаганди и операцијама ширења утицаја, које продубљују и користе пукотине унутар друштва", истакла је шефица британске обавештајне службе Метревели.

Истрага о страном мешању у политику Британије

Британска влада је протекле недеље наложила истрагу о страном, пре свега финансијском, мешању у политику земље.

Потез је уследио месец дана пошто је један од лидера тврдо десне Реформистичке странке у Велсу и бивши европски посланик Нејтан Гил осуђен на 10 година затвора, јер је примио 40.000 фунти мита за проруске говоре које је држао у Европском парламенту током 2018. и 2019. године.

Гил није имао коментар на питање иследника о руској поруци која је наводно гласила: "Примио сам све божићне поклоне које сте обећали и затражио још пет божићних честитки због ваше љубазне помоћи у дебати следеће недеље".

Цена очувања мира расте

У говору пред члановима престижног Краљевског института здружених војних снага, први човек британске авијације Ричард Најтон оценио је да Русија настоји да "изазове, ограничи, подели и на крају уништи НАТО".

"Ситуација је опаснија него у било ком тренутку моје каријере. Цена мира расте. Наш одговор мора да иде даље од јачања оружаних снага. Потребан је одговор целе нације који јача капацитет одбрамбене индустрије, развија неопходна знања, ослања се на моћ институција и повећава отпорност друштва и инфраструктуре на којој оно почива", нагласио је Најтон.

Британско учешће у сукобима у Украјини

Према анализама пољског Института за међународне односе, до почетка руске војне интервенције, на страни Украјине, борило се преко 17.000 страних држављана – од тога 3.000 Британаца.

Тај број је данас вишеструко порастао, али званичних статистика нема.

У септембру је у Лондону организована изложба у част више од 40 британских бораца погинулих у том рату.

Лист Спектејтор тражи да буду јавно именовани и да им се ода почаст.

Суд у Доњецку прошле недеље је осудио тридесетогодишњег Хејдана Дејвиса на 13 година затвора због учешћа у рату на украјинској страни.

Дејвис тврди да је у Украјину дошао сам, авионом до Пољске, а даље аутобусом.

Колико Британаца служи сличне казне у руским затворима није познато.

Конфискација руске имовине

Од почетка рата у Украјини на Западу је замрзнуто око три стотине милијарди долара средстава Руске централне банке.

Конфискација државне имовине је противзаконита према међународном праву. Ситуација је мање сложена када је реч о приватној имовини.

Лондон настоји да две и по милијарде фунти од продаје фудбалског клуба Челси преусмери у Украјину.

Роман Абрамович сматра да новац треба да буде подељен у хуманитарне сврхе на обе стране фронта.

Децембарски дани доносе и додатно пооштравање британских санкција против Русије. Москва је Лондон означила као "непријатеља прве врсте", испред Вашингтона.

Са том одлуком Савета сагласили су се Србија, Албанија, Босна и Херцеговина, Исланд, Лихтенштајн, Молдавија, Црна Гора, Северна Македонија, Норвешка и Украјина. Те земље ће осигурати да њихове националне политике буду у складу са том одлуком, додаје се у саопштењу.

Каја Калас је објавила да је Србија међу државама које су се сагласиле и са одлуком Савета о продужењу рестриткривних мера због ситуације у Конгу до децембра 2026. године.

Наводи се да Србија није међу државама сагласних са одлуком о продужавању рестриктивне мере према физичким или правним лицима, ентитетима и телима који се терете за тешка кршења и злоупотребе људских права.

Са том одлуком су се усагласиле Албанија, БиХ, Исланд, Лихтенштајн, Молдавија, Црна Гора, Северна Македонија, Норвешка и Украјина.

У ту сврху биће издвојено 63,8 милијарде динара.

За образовање ће, према предлогу, бити издвојено више од 41 милијарду динара, а за совцијалну заштиту више од осам милијарди динара.

Одборници су претходно констатовали престанак мандата одборнику Ивану Ћилерџићу из одборничке групе “Александар Вучић – Београд сутра”, а уместо њега нови одборник биће Новица Барјактаревић.

На дневном реду седнице је 45 тачака.

Нагласио је да ће ових пет предлога правосудних закона, на његов и предлог других посланика Српске напредне странке, бити највероватније на дневном реду наредне седнице Скупштине, за коју очекује да се одржи током јануара.

"Као што знамо, део тужилаштва и део судства се отуђио и отео од државе Србије. Ови закони треба да врате праву самосталност тужилаштву и праву независност судству и да имамо бољу организацију рада и судства и тужилаштва", истакао је Мрдић.

Навео је да ће се овај сет закона наћи на првој наредној седници Народне скупштине, заједно са извештајем Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу о одбијању годишњих Извештаја о раду за 2020, 2021, 2022, 2023 и 2024. годину, које, у складу са Уставом и Законом о јавном тужилаштву, подноси врховни јавни тужилац Народној скупштини.

"Како је врховни јавни тужилац Загорка Доловац показала непоштовање према Народној скупштини, која ју је бирала – као и народним посланицима и грађанима који су је бирали, недоласком на седницу Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу – једва чекам да чујем мишљење осталих народних посланика о њеном раду. Очекујем да Народна скупштина усвоји Извештај Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу о одбијању годишњих Извештаја о раду за 2020, 2021, 2022, 2023 и 2024. годину чиме почиње процедура за разрешење врховног јавног тужиоца Загорке Доловац", навео је Мрдић.

Према његовим речима, Доловац се "није удостојила да дође на седнице Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу", а после неусвајања петогодишњиг извештаја о раду, како је рекао Мрдић, она је кренула "у медијску хајку и претње тужбом и кривичним пријавама према њему, као председнику Одбора".

"Када сам прекинуо штрајк глађу, дакле, када ми је живот био угрожен, после првог наступа у јавности, најавио сам да ћу у наредном периоду на седницама Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу с колегама расправљати о извештају о раду Врховног тужиоца и Врховног тужилаштва. То смо и урадили са 11 гласова за, а нула против, гласали за неусвајање извештаја. Најавио сам да ће се ускоро у скупштинској процедури наћи сет правосудних закона", навео је Мрдић.

Изразио је наду да ће ови предлози "добити подршку у Скупштини Србије" и бити усвојени почетком године.

"Србији је потребна правда. Србија би требало да остане правна држава, а мој задатак је да се борим за истину и правду", рекао је Мрдић.

Навео је да је сет правосудних закона радио заједно са групом правних стручњака који су чинили угледни правници, адвокати, као и бивше судије и тужиоци.

"Измене и допуне закона су урађене на основу искуства у функционисању правосуђа, пре свега тужилаштва, а после уставних промена које су – како по статистици, тако и суштински – период са слабијим резултатима у борби против криминала и корупције у односу на време пре промена Устава", закључио је Мрдић.

Оценио је да су уставне промене довеле до политизације тужилаштва, "чији се руководиоци – пре свих Доловац и Младен Ненадић – понашају као да су лидери политичке странке, а не тужиоци".

Мрдић је навео да је утицај страних центара моћи, као и појединих држава и њихових тужилаштава, на рад српског тужилаштва, институционализован и закључио да "Доловац и Ненадић више не крију да одлуке доносе у консултацији са центрима моћи ван Србије". 

"Под њиховим руководством, тужилаштво је постало не орган државе и правосуђа, већ оруђе за рушење легално изабраног председника Републике Србије и Владе", закључио је Мрдић.

"Договорили смо се на предлог Петера Пелегринија, и рекао бих да је то велика ствар и за Словачку и за словачку заједницу, о изградњи Словачке куће у Новом Саду. То неће коштати мање од шест или седам милиона евра, и то ће Србија да преузме на себе", рекао је Вучић после састанка у Бачком Петровцу.

Председник је рекао да ће Словаци тако коначно добити свој дом на северу Србије и истакао да је веома срећан због тога.

"Словаци заједно са нама пролазе и кроз добре и кроз тешке тренутке"

"Имали смо данас разговоре са представницима словачке заједнице у Србији и ту су наравно били и представници институција, људи који некада мисле слично као што ми мислимо, али који некада мисле и потпуно другачије. Са свима смо разговарали. Жао ми је што није било оних који су у опозицији – иако су били позвани, имали су нека паметнија посла данас – али смо ипак разговарали са људима који другачије мисле. Срећан сам што смо решили неке од проблема", рекао је Вучић.

Вучић је истакао да је поносан на Словаке у Србији који су увек показивали поштовање према нашој земљи. "Који заједно са нама пролазе и кроз добре и кроз нелаке или тешке тренутке. Захваљујем председнику Словачке Петеру Пелегринију што је Словачка увек подржавала и словачку заједницу овде, али је увек подржавала и Србију и у њеној политици и у економској подршци коју пружа тим местима", навео је Вучић.

Како је рекао, разговарали су на састанку и са представницима Словачке евангелистичке цркве. "И гледали смо како и на који начин да помогнемо свим срединама где Словаци живе. Дакле, Словаци живе и у Банату, и у Срему, и у Бачкој. У Банату од Јаношика, који је или општина Алибунар или Пландиште, нисам сасвим сигуран, али ту на граници те две општине, до Падине, Ковачице, до Бачке Паланке у Бачкој, Старе Пазове и у другим местима", рекао је Вучић.

Најавио је да ће држава финансирати и Матицу словачку, поред Националног савета Словака и других словачких институција. Вучић је захвалио свима који су данас били на састанку. "Ми ћемо свој посао да урадимо брзо, и када сам ово рекао, неке од ових ствари ћемо већ у току недеља да завршавамо, макар што се финансирање тиче", поручио је Вучић.

"Нико се није изјаснио да као Словак живи лошије од других грађана Србије"

Председник Словачке Петер Пелегрини изјавио је да су представници словачке националне мањине у Војводини на састанку потврдили да имају сва права и да се осећају као равноправни становници Србије.

"Морам рећи да су директно у мом присуству представници словачке заједнице у Србији, многи од њих, рекли да су њихова права гарантована српским Уставом, да имају приступ свим државним институцијама, да су заступљени тамо где треба да буду заступљени, да им нико не узима та права, нити их побија, тако да нико се није изјаснио да би се као Словак у Србији осећао мање вредним", рекао је Пелегрини.

Пелегрини је истакао да су многи потврдили да добро живе у Србији и да се осећају као становници Србије.

"И да уопште немају осећај да их данас неко кажњава зато што су Словаци. Баш супротно, драго им је како све то функционише и таква је атмосфера и такве су биле изјаве Словака. И ја ћу одлазити из Србије са добрим осећајем, јер је овај инцидент (у Бачком Петровцу у августу), који се толико увећао, требало некоме да послужи да направи лошу атмосферу и да оштети добре односе између Словачке и Србије", рекао је Пелегрини.

Председници Вучић и Пелегрини су дочекани уз погачу и со које су носили момак у српској народној ношњи и девојка у словачкој ношњи.

Председник Вучић је синоћ угостио на вечери председника Пелегринија и истакао да је уверен да ће та посета додатно допринети јачању пријатељских односа Србије и Словачке.

"У пријатној и пријатељској атмосфери, уз традиционално српско гостопримство, потврдили смо снажне и искрене односе које Србија и Словачка негују, као и посвећеност даљој изградњи нашег партнерства", навео је Вучић у објави на Инстаграму.

Оливер Станковић, Фарма свиња "Едуфарм", каже: "Оно што нама треба то су повољни услови за изградњу фарми,  за финансирање као што је то свуда у свету. Све калкулације указују на то да се једна фарма исплати за неки период од 12 до 13 година. Имајући у виду да ми немамо кредите који су дужи од 12,13 година, велики је ризик за било ког произвођача да уђе у кредит. И ко уђе у кредит у озбиљним је проблемима, посрбно кад наиђе период попут овог, када су цене свиња веома лоше."

Најбоља додата вредност за храну која се производи на њиви је да се уложи у исхрану свиња. Савремена генетика свиња обезбеђује дневни прираст од 1,2 килограма, или четири до шест тона по једној крмачи годишње, што би у заокруженом процесу дало висок профит.

Витомир Видовић, стручњак за производњу свиња, додаје: "Најбоље би било да мали фармери имају своју кланицу, да имају своје продавнице. Обрну тај свој кукуруз кроз своје продавнице и прерађевине у паритету један према четири, до један према дванаест, и они приходују по хектару од 25 до 37 хиљада евра годишње. А ми који немамо своје животиње, своју прераду и своју радњу, приходујемо од хиљаду до хиљаду двеста евра."

Данска је по броју становника слична Србији, а на око 2000 фарми произведе 30,9 милиона свиња годишње и 90 одсто извезе. О искуствима данског модела, српске фармере су у Kули упознали представници фарме која се бави првенствено развојем генетике, а само у Данској је 85 одсто крмача из њиховог репроцентра.

Мегоуран Оганисјан, компанија "Данбред" из Данске, наводи: "У Србији смо присутни већ 40 година, сарађујемо тренутно са неколико фарми и снабдевамо их најбољом генетиком. Србија има повољне услове за производњу свиња, најпре због земље на којој се може производити храна. Потребне су вам инвестиције, едукација фармера и више стручњака на фармама."

У производњи свиња у Данској, за мање од десет година променио се фокус у развоју генетских особина. У 2018. години размишљало се о продуктивности, а данас много више о издржљивости и отпорности свиња.

Јелена Тројановски, Иринина мама, каже: "За нас првенствено ово је остварење највеће жеље, да Ирина има достојанствено детињство. Ирина је ове године номинована за награду "Милунка Савић". Мислим да је она један добар пример борбе. Ујединила е цео град Бор, ујединила је целу Србију, тако да мислим да награда иде у праве руке. Она је доказ да инвалидитет не доноси само лоше ствари. Постоји и добра страна где то можемо да преточимо у борбу, у вољу за животом. Она је променила и нас као родитеље, променила је поглед на свет целог града и целе Србије".

Захвална је породица Тројановски на помоћи од Ирининог рођења до данас. У акцију прикупљања новца за адаптацију куће, укључила се компанија Србија Зиђин Мајнинг, са највећом донацијом.

Шаон Ћиањи, помоћник менаџера ЕСГ сектора Србија Зиђин Мајнинг, додаје: "У компанији верујемо да солидарност није само порука већ заједничка одговорност. Зато смо у сарадњи са Фондацијом "Покрени живот" донирали три милиона динара за изградњу прве ТАР куће за Ирину Тројановски из Бора, са жељом да јој овај дом донесе сигурност, мир и снагу за будућност."

У Новој години Ирина ће имати нови дом у коме ће много лакше моћи да се сналази и расте.

Душан Миљковић хуманитарни фонд "Покрени живот", објашњава: "Биће урађен пројекат по мери, од кухињских елемената, струје, утикача, прекидача, све на висини која задовољава њене потребе. Kупатило је опремљено помагалима која постоје у Србији и у свету, потпуно прилагођен дом за Ирину."

Сви једва чекају да крене градња. Огледна ТАР кућа могла би да мотивише и друге, да увек имају на уму оне слабије којима је помоћ неопходна.

Марко Обрадовић, спасилац српске Горске службе спасавања, каже за РТС да је у случају квара на жичари и потребе за евакуацијом скијаша најважније заштитити се термички од хладноће – најбоље астрофолијом која савијена може да стане у џеп.

Како наводи, она се може купити у било којој продавници спортске опреме.

"То је велико алуминијумско ћебе које помаже да задржимо 70 одсто топлоте које емитује људско тело као и да нас изолује од утицаја хладног ветра", објашњава Обрадовић.

Додаје и да је добро код себе имати термос са топлим напитком како би се одржала телесна температура у краћем временском периоду.

Обрадовић саветује да се на ски-стазу не излази без заштитне кациге будући да у више од половине случајева падова страда глава.

Како наводи, није лоше у ранцу понети додатне комаде одеће у случају да дође до застоја на жичари или неког другог проблема.

Цео разговор са Марком Обрадовићем можете погледати у видео-запису на почетку текста

"То су тешке оптужбе између њих, али је (Аљбин) Курти део пажње усмерио и на српску заједницу. Када је конкретно реч о отварању моста на Ибру, то је порука Србима да повратак њихових људи на власт у четири општине на северу КиМ нема пуно значаја у пракси јер централна власт и даље има највеће ингеренције", истиче Гогић.

Не чини му се да је српска заједница кључна у читавој кампањи код албанских представника, али верује да "Курти зна којој групацији се обраћа".

"Има своје чврсто бирачко језгро међу припадницима дијаспоре, која у великом броју долази на КиМ уочи празника и награђује антисрпски сентимент који Курти промовише", напомиње саговорник Јутарњег програма.

Сматра да је у том контексту занимљив датум избора, 28. децембар.

"Курти је желео да избори буду у време празника када велики број представника међународне заједнице иде из Приштине на одмор, и не бави се контролом изборног процеса, а на КиМ долази албанска дијаспора и има мотив да гласа", указује политиколог.

Изборна комбинаторика

Гогић објашњава да се у Приштини осећа институционална криза.

"Даћу вам само један пример – Приштина, главни град, седам дана у новембру била је без јавног превоза зато што скупштина није могла да изгласа буџет. Није безначајно што је Курти ушао у сукоб са (премијером Албаније Едијем) Рамом. Инфлација је висока, рачуни скупи. Међутим, сада се ради о томе да на КиМ долазе они који не живе тај живот – дијаспора. Албанци који живе на КиМ биће апстиненти у високим процентима", сматра Гогић.

Уверен је да ће ови ванредни парламентарни избори бити значајнији у односу на претходне и због тога што привремене институције у Приштини до 5. марта морају да изаберу и новог председника.

"Овај пут се не броји до 61 (посланика) него до 80. Једна од првих тачака дневног реда будућег сазива парламента биће избор председника. Не треба им проста већина од 61, колико је потребно (посланика) за избор владе, већ двотрећинска већина (80) која је неопходна за избор председника. Велико је питање како ће до тога доћи, када нису успели да формирају ни већину за конституисање владе. Ако се не договоре, на изборе се иде поново", каже саговорник.

Увиђа ризик да Приштина остане без свих релевантних институција за централну власт.

"Већ немају парламент, владу, а у овом случају неће имати ни председника. У том смислу, загарантованих 10 места српским представницима могу да буду тас на ваги. Грешка албанске опозиције на КиМ и Српске листе је што нису направили договор који би омогућио развлашћивање Куртија у претходном периоду. Напротив, довели су га у много бољу позицију", сматра политиколог.

Фактор Српске листе

Гогић уверава да без посланика из српске заједнице неће моћи да се конституише парламент, а свакако и да се изабере председник.

"Албанске партије, пре свега из опозиције, морају да нађу начин да раде са Српском листом. Српски представници имају и једног министра, загарантовано. Лоша тактика је да покушате да изолујете Српску листу, а знате да ћете морати са њом да сарађујете тако што без њених гласова не може да се формирају органи власти", наглашава Гогић.

Указује да би евентуални повратак Хашима Тачија у Приштину значио и прерасподелу албанских гласова, односно моћи на политичкој сцени на КиМ.

"Тачи би се вратио као херој, или мученик. Био би важан центар моћи. Ни он не воли Куртија. Дефинитивно би утицао на бираче", тврди Гогић.

Објашњава да су све претходне владе били боље за сарадњу са Србима него што је то сада влада коју предводи Курти.

"Били су толерантнији јер нису желели да им северноатлантски пут коче, како они кажу, српска села и Срби. Курти по цену санкција из Европе и Сједињених Америчких Држава на то није пристао, него се усмерио на антисрпску кампању", закључује политиколог Огњен Гогић у разговору за Јутарњи програм.

Министар просвете Дејан Вук Станковић најавио је пред викенд да ће се "након седам недеља блокаде, и више од две недеље утврђивања чињеница и околности везаних за незакониту блокаду, Пета београдска гимназија вратити у образовно-васпитни систем Републике Србије у пуном капацитету". Рекао је и да је "наставни процес спасен наставним активностима у две основне школе и ђаци ће имати законито завршено прво полугодиште".

Немања Милошевић, који говори у име самоформираног Савета родитеља изјавио је за Фонет да ђаци и родитељи "настављају борбу" и да ће је "интернационализовати даљим укључењем Уницефа и Делегације ЕУ у Србији". Он каже да ће фокус бити проблеми у вези са извођењем наставе, пре свега због недостатка кадра. Навео је пример немачког језика, напомињући да проједина одељења нису имала редовне часове готово од почетка школске године.

Наводећи да родитељи немају информације о расписивању конкурса за директора Пете београдске гимназије, он је подсетио да 22. фебруара вршиоцу дужности директора Данки Нешовић истиче мандат.

Он је подсетио и на главне захтеве ученика, укључујући смену Данке Нешовић, расписивање конкурса и избор директора из колектива школе. Ђаци траже и враћање наставника који су добили отказ пред почетак школске године, а за које верују да су отпуштени због подршке ученичком и студентском протесту.

Захтев је и поштовање закона уз регуларно формирање и поштовање свих школских органа.

Ученици Пете београдске гимназије су од 13. октобра до 20. новембра блокирали зграду, захтевајући смену в. д. директора Данке Нешовић.

Након прекида блокаде, иако су хтели да се врате на наставу у зграду школе 24. новембра, уследила је одлука Министарства просвете да се часови привремено одржавају у две основне школе у општини Савски венац - „Радојка Лакић“ и „Исидора Секулић“.

Током ове седмице, након разговора које је Србија обавила са страним актерима укљученим у ову кризу, америчкој канцеларији ОФАК, надлежној за случај НИС-а, требало би да буде послат нови захтев да се Нафтној индустрији продужи оперативна лиценца.

Председник Александар Вучић рекао је да Србија убрзано увози гориво и да га има довољно најмање до 15. а можда и до 25. јануара. 

Стручњак за енергетику Жељко Марковић рекао је, гостујући у Јутарњем програму, да ако ће ове недеље ОФАК-у бити упућен нови захтев да НИС-у продужи оперативну лиценцу, то би требало да значи да има помака у преговорима.

"Постајали су неки преговори са купцем између руске стране, која је већински власник, тако да би то требало да буде резултат тих преговора – да су се преговори добро кретали", каже Марковић.

Међутим, последњу реч има, како истиче, управо ОФАК.

Одговарајући на питање постоје ли шансе да одговор буде овог пута другачији, Марковић каже да ћемо видети.

"Јавност није обавештена ни о преговорима, ни ко су актери на крају крајева у тим преговорима. Имамо нагађања да је реч о 'Адноку', али никаквих званичних изјава у том смислу нема", навео је Марковић.

Процена ОФАК-а о купцу 

Од процене ОФАК-а зависиће да ли је тај купац прихватљив за ОФАК, да ли ће се и како одвијати исплата тог евентуално договореног посла, да ли ће то ићи на неки замрзнути рачун или ће се покушати исплата директно у Русији, објашњава Марковић уз напомену да су то неке чињенице које ће ОФАК разматрати.

Такође, процењују да ли постоји нека сумња да ће се то после вратити Русији.

"Све се то гледа у ОФАК-у и онда на основу тога ће одлучити да ли ћемо добити оперативну лиценцу. Ако НИС не буде добио и након тога оперативну лиценцу, онда значи да процена ОФАК-а није била позитивна – да то није задовољило оно што су они очекивали“, додаје Марковић.

У каквом положају Србија дочекује ову недељу

Докле год се снабдева тржиште из увоза и државних резерви, дотле можемо очекивати релативно стабилну ситуацију, рекао је Марковић.

"Међутим, у оном тренутку када се те државне резерве потроше, онда више не можемо очекивати да ће тако бити ако се до тада не реши ситуација, односно ако рафинерија не крене да ради. Тренутно је тржиште стабилно, али изјаве наших званичника указују на то да је полако кренуло да се троши оно што је у резервама и да би већ 25. јануара могли да настану неки проблеми, уколико се не добије лиценца и уколико рафинерија не стартује са послом. И рафинерији ће бити потребно месец дана да поново покрене производњу под условом да добије ту оперативну лиценцу", напомиње стручњак за енергетику.

Према његовим речима, динамика потражње на тржишту одређује колико ће шта трајати.

"Уколико немате неку велику потражњу, онда то може да траје дуже. Уколико дође до неке веће потражње, онда се период скраћује", наводи Марковић.

Ситуација на међународном тржишту

Што се тиче међународног тржишта, постоји доступност деривата, каже Марковић.

"Дакле, и ми смо сада без проблема за потребе резерви куповали деривате, тако да са те стране није проблем. Био је проблем због тога што су поједине рафинерије биле у квару па нису радиле, па је то мало уносило поремећај на тржишту, али генерално гледано не постоји неких већих проблема“, рекао је Марковић.

Говорећи о цени нафте, напомиње да се на тржишту креће око 60 долара, и да није као некада по 70 и  80 долара.

О оглашавању Путина

Руски председник Владимир Путин се први пут од увођења санкција НИС-у огласио на ту тему.

"Што се тиче самих оглашавања званичника са руске стране и америчке стране, то су два супротстављена циља и наравно то спада све у део геополитике. Америчка администрација тражи да руско власништво тотално изађе, да би најбоље било и када се не би ништа исплатило. То је став који иде с једне стране, будући да је уперен против Русије. С друге стране, Русија гледа да то одбрани и упозорава и све остале стране, које су у самом процесу, да не иде у национализацију, да не буде неког отимања", каже Марковић.

Позиција Москве је увек била јасна и ту нема дилеме, оцењује гост Јутарњег програма.

Што се тиче позиције Београда, па и Београд покушава да између две супротстављене стране колико-толико прође са што мање штете, навео је Марковић.

"Оне су 100 посто опозитне, тако да је јако тешко проћи кроз цео тај процес да будете неоштећени. Свакако ћемо имати неку штету", закључио је Марковић.

"Хтели смо да објективизујемо дебату – да уместо митова и страхова имамо бројеве. Финансијски, проширење није разлог да се оно не деси", истиче Девчић.

Према рачуници аутора студије, проширење Европске уније на свих шест земаља Западног Балкана коштало би просечног грађанина ЕУ 5,29 евра годишње.

"То је разлог зашто је на насловници студије кафа и пециво са ценом од 5,29 евра. У Немачкој толико кошта једна просечна кафа са пецивом – и то је симбол колико би проширење реално коштало", наводи Девчић.

Он додаје да страхови у појединим државама чланицама постоје, јер се проширење доживљава као дељење "мањег парчета колача", али да бројеви показују да је тај страх неоснован.

"Ова студија показује да политика проширења може да стане у једну шољицу кафе. Финансије нису разлог да се проширење не догоди – остаје политичка одлука", поручује Девчић.

Србија – највећи корисник европских фондова

Страхиња Суботић из Центра за европске политике истиче да би Србија, као највећа држава и економија региона, била и највећи појединачни корисник чланства у Европској унији.

"Прорачуни показују да би Србија, уколико би сутра постала чланица ЕУ, у седмогодишњем буџетском циклусу имала на располагању око 21 милијарду евра, односно око три милијарде евра годишње", каже Суботић.

Поређења ради, Србија данас из европских фондова добија око 500 милиона евра годишње.

"То значи шест пута већи прилив новца. Када се то подели на око 6,5 милиона грађана, укупна вредност тих средстава износи око 450 евра по глави становника годишње", наводи Суботић.

Истовремено, Србија би имала и обавезу уплате у европски буџет око 750 милиона евра годишње.

"То је отприлике четвртина онога што бисмо добијали. Тај однос важи и за друге чланице – чак и оне које су нето корисници морају да уплаћују у буџет ЕУ", објашњава Суботић.

Чланство доноси новац, али и обавезе

Суботић упозорава да чланство у ЕУ није "јефтина играчка" и да захтева спремност државе да средства заиста искористи.

"Новац неће пасти с неба. Морамо да будемо способни да га апсорбујемо, јер у супротном плаћамо 750 милиона евра годишње, а не користимо потенцијал фондова", објашњава Суботић.

Према његовим речима, Србија тренутно предњачи у региону када је реч о коришћењу ИПА фондова, али су изазови након чланства много већи.

"Тада више не говоримо о донаторској помоћи, већ о структурним фондовима који треба да трансформишу државу, смање социоекономски јаз и припреме је за јединствено тржиште", истиче Суботић.

Он додаје да ће у наредном буџетском циклусу ЕУ, од 2028. до 2034. године, све више средстава бити условљено степеном демократичности.

"Што сте јача демократија, то ћете имати већи прилив новца. Зато је важно да се Србија већ сада понаша као да је чланица ЕУ – посебно у областима владавине права, борбе против корупције и криминала", закључује Суботић.

Саговорници се слажу да студија показује да је проширење Европске уније пре свега стратешка инвестиција, а не филантропија – инвестиција у стабилност, безбедност и економски раст, и за Западни Балкан и за саму Европску унију.

У документу се наводи да су осумњичени, непосредно пре пуцњаве на плажи Бонди, бацили четири импровизоване експлозивне направе на окупљену масу, али ниједна није експлодирала.

Полиција тврди да су три цевасте бомбе и једна експлозивна направа сакривена у тениској лоптици биле функционалне, као и да је још једна бомба пронађена у возилу које су нападачи користили.

Саџид је током интервенције полиције убијен, док је Навид рањен.

Против Навида су подигнуте оптужнице за тероризам, 15 убистава и 40 покушаја убиства.

У судском документу наводи се и да су осумњичени снимали видео записе са екстремистичким порукама, у којима су, између осталог, износили ставове који указују на верски мотивисани насилни екстремизам.

Полиција тврди да су отац и син два дана пре напада обишли локацију на којој је касније извршена пуцњава, што се сматра извиђањем и планирањем терористичког акта.

Навид је, према наводима из списа, из болничке собе одбио да пружи исказ полицији по савету адвоката, а његово следеће појављивање пред судом заказано је за април.

Напад 14. децембра био је усмерен на групу јеврејских породица које су обележавале празник Хануку, потврдиле су аустралијске власти.

"Добили су вишеструке убодне ране по стомаку и другим деловима тела. Превезени су до Ургентног центра", потврђено је из Хитне службе Ургентног центра. 

Наводе да је током ноћи дошло до четири саобраћајне незгоде.

"Шесторо је повређених у тим незгодама, сви су превезени у дежурне установе и указана им је помоћ. У две саобраћајне несреће – у Сурчину и у Раковици – двојица мотоциклиста су теже повређена", истичу из Хитне помоћи.

Хитна помоћ током протекле ноћи имала је 130 интервенција, од којих је десет било на јавном месту, а за помоћ су најчешће звали астматичари и хронични болесници.

Указују да је у последња 24 сата било више од 1.700 позива. 

Ветар ће у већем делу земље бити слаб, на југу Баната и у доњем Подунављу умерен, источни и југоисточни.

Најнижа температура кретаће се од -2 до 4 степена, а највиша дневна од 4 до 8 степени.

Увече и током ноћи поново се очекује локално формирање магле.

И у Београду ујутро магла и ниска облачност, а током дана умерено облачно време са сунчаним интервалима.

Ветар ће бити слаб, југоисточни, док ће најнижа температура износити од 1 до 3 степена, а највиша дневна око 7 степени.

У уторак се магла и ниска облачност очекују углавном у Тимочкој Крајини, на западу земље и по котлинама југозападне и јужне Србије, а у осталом делу Србије умерено облачно са сунчаним интервалима.

У среду и у четвртак наоблачење са кишом, на планинама снег.

Од петка се очекује умерено облачно време, мало свежије и углавном суво.

У кошавском подручју у већини дана дуваће умерен и јак, а на југу Баната и у доњем Подунављу повремено олујни, југоисточни ветар, који ће од петка бити у слабљењу.