Дачић је у обраћању медијима након потписивања Меморандума рекао да Србија и Српска треба стално да унапређују законодавни оквир у сарадњи и оценио да је битно да се што више уједначавају правни системи у области полиције и других система МУП-а.

"Битно је да размењујемо искуства, да имамо најбоље праксе у примени закона и подзаконских аката из наше надлежности. Ово ће бити један од најважнијих докумената које смо потписали, тиме ћемо уједначити и трудићемо са уједначавамо процедуре, а то ће бити пре свега од значаја за грађане Србије и Републике Српске", рекао је Дачић.

Редовна сарадња две полиције

Подсетио је да Србија и Српска имају потписане Меморандум о полицијској сарадњи, Меморандум о сарадњи у области ванредних ситуација, као и да постоји редовна сарадња две полиције, кроз обуке и размену искустава. Дачић је указао на веома добру сарадњу два министарства и полиција која траје, како је рекао више од деценије и да такву сарадњу треба унапређивати.

"Ми се трудимо да помогнемо као земља са којом РС има специјалне односе, да помажемо РС и Министарству унутрашњих послова онолико колико можемо и кроз разне врсте донација и помоћи МУП-у и полицији", додао је Дачић.

Према његовим речима, битно је да грађани буду безбедни, да се води борба против кирминала и корупције, као и да се спрече илегални токови миграната, наркотика, новца, муниције и људи, односно негативних појава које су изражене доста у региону, рекао је Дачић.

Такође, указао је и на значај сарадње у области ванредних ситуација и подсетио да је МУП Србије пре неколико година донирао МУП-у Републике Српске неколико хеликоптера и другу полицијску опрему, нагласивши да ће та пракса бити настављена и убудуће.

Будимир: Што боље окружење за грађане

Будимир је навео да је циљ свих потписаних меморандума и споразума са Србијом што боље окружење за њихове грађане, нагласивши да сваки облик јачања сарадње Србије и Републике Српске помаже и читавом региону.

"Ми се налазимо у времену када је времену уједначавања и усавршавање прописа јако важно због борбе против криминалитета и због заједничког деловања и предузимања свих мера које би требало да нам помогну у бржем и ефикаснијем решавању посебно тешких облика криминалитета", рекао је Будимир.

Подсетио да Србија и РС имају потписан Специјални споразум о паралелним везама и да потписивањима читавог низа мемораднума унапређују те везе са циљем што бољег безбедбосног окружења за грађане Србије и Српске. "Министарство унутрашњих послова Републике Србије је једно од најзначајнијих министарства унутрашњих послова у региону и искуства које имамо и добијамо су од непроцењивог значаја за Министарство унутрашњих послова Републике Српске", рекао је Будимир.

Заједнички рад на пројекту "Пронађи ме"

Као пример добре размене искустава, Будимир је навео заједнички рад на пројекту "Пронађи ме", обавештавању грађана у случају нестанка малолетног лица, у коме је Србија пружила техничку и легислативну подршку.

Истакао је и сарадњу у области борбе против тероризма и свих осталих радикалних елемената присутних у региону, као и сарадњу у борби против ирегуларних миграција. Будимир је захвалио Дачићу, који је и раније пружао подршку Министарству унутрашњих послова и полицији Републике Српске и изразио уверење да ће сарадња две полиције и даље јачати.

Рекао је и да је Хрватска давно признала да је НДХ извршила геноцид над Јеврејима и Ромима, а да се у Хрватској одвија добро осмишљена кампања ревизије историје.

"Бивши заштитник грађана у Хрватској Лора Видовић у свом извештају из 2018. године јасно је рекла да су усташки симболи постали све видљивији, и да политичари и медији умањују злочине  усташког режима.

Она је истакла да се у Хрватској несметано штампају књиге, пишу и објављују чланци и интервјуи, одржавају трибине, снимају документарни филмови и емитују телевизијске емисије у којима се негира или умањује злочиначки карактер НДХ. Ситуација у Хрватској је сада драстично гора везано за фашизацију хрватског друштва него пре више од седам година", указао је Линта.

Додао је да Србија треба да донесе Резолуцију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској и оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ, наводи се у саопштењу Савеза Срба.

"Од националног значаја је да се покрене правна и политичка борба за међународно признање геноцида над српским народом у НДХ. То у пракси претпоставља да државе потписнице Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида и међународне организације у парламентима донесу резолуције којима се масовно и систематско уништење Срба од стране усташког режима признаје као геноцид", рекао је Линта.

Истакао је да је "наша обавеза да негујемо успомену на невине жртве Холокауста и Геноцида и преносимо сећање на младе генерације, да се заштите места страдања и врше темељна истраживања тог стравичног периода у људској историји" и навео је да је то један од основних предуслова да се створи друштво засновано на поштовању човека и његових права и слобода.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста обележава се сваке године у знак сећања на 27. јануар 1945. године када је ослобођен конценатрациони логор Аушвиц-Биркенау, највећи симбол страдања током Холокауста и најмасовнији злочин који се икада десио.

Суђење је одложено јер је Миленковић тражио изузеће поступајућег тужиоца Миленка Мандића, због сумње у његову непристрасност.

Миленковић је у суду изнео оптужбу да је Мандић манипулацијом подигао оптужни предлог против њега (Миленковића), како би себе заштитио од чињенице да је незаконито поступао у истрази поводом убиства адвоката Драгослава Мише Огњановића.

Хркаловићева се између осталог терети да је наредила Миленковићу да обрише део аудио и видео снимка разговора Огњановића и Драгослава Милорадовића у којима се она помиње, а који је настао у оквиру оперативне обраде "Мангуста".

Миленковић је истакао да је Мандић поступао и у предмету за убиство Огњановића, као и да је био упознат да постоји саучесник Огњановићевог убиства који је желео да буде заштићени сведок.

Саучесник је, како тврди Миленковић, украо аутомобил који је потом предао припадницима организоване криминалне групе, а који су они искористили за убиство Огњановића.

Миленковић је на почетку свог излагања рекао да ће данашњом изјавом да угрози своју и безбедност своје породице, јер је реч о криминалној групи која је тренутно најмоћнија у Србији и која се, како је навео Миленковић, ослања и на "кавачки" и на "шкаљарски" клан.

Мандић је, како тврди Миленковић, испитао сведока у тужилаштву у присуству двојице колега и два полицајца, о чему је сачињена службена белешка.

Ту службену белешку су, према Миленковићевим речима, преузели припадници Сектора унутрашње контроле, исти они који су против њега (Миленковића) поднели кривичну пријаву.

Миленковић је навео да је тај сведок који је предао аутомобил припадницима криминалне групе, касније лишен живота.

На крају је Миленковић тражио да се овај захтев за изузеће достави Врховном јавном тужилаштву и Високом савету тужилаштва како би детаљно проверили његове тврдње.

До наредног суђења би требало да се одлучи о овом захтеву.

Поновно суђење због укинуте пресуде

Суђење се понавља јер је Апелациони суд у Београду укинуо пресуду којом је Хркаловић била осуђена на казну од 16 месеци, а Миленковић ослобођен од оптужбе.

У односу на њих двоје се суђење понавља, док је исти суд у односу на Милорада Шушњића преиначио пресуду и повећао му казну за три године, осудивши га правоснажно на казну затвора од четири године.

Оптужним предлогом Јавног тужилаштва за организовани криминал Хркаловићева се терети за два кривична дела трговина утицајем у продуженом трајању, због чега је тужилаштво тражило да јој суд изрекне казну затвора од пет година.

За Миленковића тужилац је тражио годину дана затвора.

Хркаловићева се, између осталог, терети да је 2018. године наложила начелнику Миленковићу да не поступи одмах по налозима судије за претходни поступак Вишег суда у Београду и поступајућег тужиоца, који су тражили да им се достави аутоматска обрада мобилног телефона Вељка Беливука, у то време окривљеног за убиство Властимира Милошевица 30. јануара 2017. у Београду.

Касније је Беливук правоснажно ослобођен од тих оптужби, а сада је у притвору и оптужен је за најтежа кривична дела као вођа криминалне групе "Принципи", међу којима је седам тешких убистава.

Хркаловић се терети и да је са бившим начелником Полицијске управе Нови Сад Милорадом Шушњићем неовлашћено прислушкивала босанског криминалца Дарка Елеза, који је у Босни и Херцеговини осуђен за четири убиства.

Она је оптужена да је након кривичне пријаве Желимира Крешталице против Елеза, наложила да се он стави на мере тајног надзора, на који начин је, како се сумња, утицала да Елез не дође под обраду других полицијских одељења.

Бројни аналитичари сматрају да је потребно чудо да би се све стране политичког спектра у дубоко подељеној земљи ујединиле око било ког питања.

То чудо се догодило и за њега је заслужан амерички председник Трамп.

"Нама савезници у НАТО-у никада нису били потребни. Никада нисмо ништа од њих тражили. Кажу да су слали трупе у Авганистан. Јесу, али су остали у позадини иза прве линије фронта“, рекао је у интервјуу за телевизијску мрежу Фокс у Давосу амерички председник Доналд Трамп.

Стармер није отишао у Давос

Британцима је застао дах. Нација је прижељкивала одговор налик чувеном монологу Хјуа Гранта у улози британског премијера у филмском класику "Љубав уствари“.

Премијер Стармер није отишао толико далеко у конфронтацији са Вашингтоном, али се није појавио у Давосу и тиме избегао или прокоцкао, зависи кога питате, историјску шансу да наступи као канадски колега Марк Карни чији говор глобално руши све рекорде у гледаности.

Из Улице Даунинг британски премијер сер Кир Стармер одао је почаст за четири стотине педесет седам британских војника, који су изгубили животе у Авганистану.

"Никада нећу заборавити њихову храброст и жртву, коју су поднели за своју земљу. Многи су повређени и те повреде су им промениле животе. И зато изјаву председника Трампа сматрам увредљивом и, да будем искрен, језивом. Не чуди ме што је она нанела толику бол међу највољенијима свих погинулих и рањених, али и свим грађанима наше земље“, нагласио је Стармер.

"Горе од рада са савезницима је рад без њих"

Високи званичник министарства одбране поручује Трампу да је члан 5 Повеље НАТО-а, који се може свести на мото – Сви за једног, један за све, активиран само једном – после напада на Њујорк 11. септембра када су све чланице НАТО-а стале уз Сједињене Државе.

"Ваља се присетити следећих изрека: Горе од рада са савезницима је рад без њих и: Никада изнад, никада испод. Увек раме уз раме.“, истиче министар Ал Карнс.

Као оснивач игара ратних војних ветерана "Инвиктус“, огласио се и принц Хари, који је у два наврата служио у Авганистану.

"Жртве заслужују да се о њима говори искрено и са поштовањем, док остајемо уједињени и привржени одбрани дипломатије и мира“, истакао је војвода од Сасекса.

Стјуарт Тотл је 2006. године предводио прву британску јединицу на првој линији фронта у провинцији Хелманд.

"Имам разумевања за Трампове критике на рачун хроничних ниских издвајања за НАТО како у Британији, тако и међу другим савезницима. Међутим, немам баш никаквог разумевања за незграпне, нетачне и потпуно неправедне изјаве о доприносу британских и других трупа НАТО-а на првим линијама фронта у Авганистану. Ми смо били тамо и он апсолутно греши“, оцењује британски пуковник у пензији Стјуарт Тотл.

Бејденок: Јасно је да Трамп не зна историју 

Ту оцену дели и Трампов највећи поборник међу британским политичарима – Најџел Фараж, који је подсетио да су се Британци двадесет година борили раме уз раме са Американцима.

Лидер опозиционих конзервативаца Кеми Бејденок сматра да председник Трамп даје превише несмотрених изјава.

"Јасно је да не зна историју. Ја верујем да је НАТО снага за добробит целог света. Неопходан нам је јак НАТО. Не смемо да дозволимо да бахате изјаве ослабе односе иначе јаке везе међу чланицама Алијансе“, рекла је предводница британских торијеваца.

Остаје отворено питање колика је цена ове непримерене и неодмерене Трампове реторике и колико ће времена и напора дипломата бити потребни да би се односи Лондона и Вашингтона поново могли назвати специјалним.

Добитници Светосавске награде за прошлу годину су: Предшколска установа "Лане" из Алексинца, Предшколска установа "Врачар" из Београда, оснивачица и председница Савеза удружења васпитача Србије Слободанка Радосављевић, ОШ "Иво Лола Рибар" из Великог Градишта, ОШ "Иван Вушовић" из Ражња, ОШ "Петефи Шандор" из Сенте.

Светосавску награду су добили и ученик осмог разреда ОШ "Мирослав Антић" из Ниша Јанко Јеленић, директор ОШ "Сретен Лазаревић" из Прилика Миладин Божовић, професор разредне наставе у ОШ "Филип Вишњић" из Београда Миланка Берковић, професор ОШ "Мића Станојловић" из Коцељева Иван Марковић, учитељица ОШ "Турзо Лајош" из Сенте Олај Ибоља, наставник ОШ "Филип Филиповић" из Београда Зорица Лабовић.

Добитници су и наставница разредне наставе у Школи за основно образовање одраслих "Ђуро Салај", огранак у Лазаревцу Љиљана Петровић, ученица четвртог разреда Зрењанинске гимназије Милица Даников, ученик четвртог разреда Медицинске школе "др Изабел Емсли Хатон" из Врања Лазар Трајковић, ученик четвртог разреда Медицинске школе "др Изабел Емсли Хатон" из Врања Лука Трајковић, ученик првог разреда Гимназије Бечеј Оршоља Ференци, ученик четвртог разреда Математичке гимназије из Београда Андреј Дробњаковић, ученица првог разреда Гимназије "Јован Јовановић Змај" и Балетске школе у Новом Саду Лариса Ивановић.

Награђени су и руководилац Школске управе Пожаревац Велиша Јоксимовић, директор Пољопривредно-ветеринарске школе са домом ученика Рековац Љубиша Стевановић, в. д. директорка Пете београдске гимназије Данка Нешовић, Грађевинско-техничка школа "Неимар" из Ниша, Алексиначка гимназија, Дом ученика средњих школа у Чачку, стручни сарадник - психолог у Средњошколском дому у Новом Саду, студенткиња шесте године интегрисаних академских студија на Медицинском факултету у Новом Саду Исидора Кнежевић.

Награде су добили и Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, редовни професор Медицинског факултета у Приштини проф. др Александар Павловић, лекторка за српски језик при Пекиншком универзитету за стране студије Наташа Радосављевић Габерова и научни саветник и саветник за научноистраживачки рад Института за ратарство и повртарство др Ивица Ћаловић.

Мацут: Снажан темељ за унапређење образовања 

Премијер Ђуро Мацут истакао је да ће Влада наставити да снажно улаже у образовни систем, као и да су добитници награде показатељ да Србија има снажан и добар темељ за наставак унапређења образовног система.

Мацут је рекао да је данашњи дан ''празник свих празника'' за све који раде у образовном систему и да се одаје признање свима који су одговорни за допринос у образовању и научном напретку система као једном од стубова друштва.

"'Континуитет са именом Светосавске награде сеже у далеку прошлост, али са великим порукама за будућност које треба да нам укажу на сва побољшања и све потребе које морамо да развијамо и имплементирамо у нашем систему, а то је да појачамо одговорност, стваралаштво и да служимо младим генерацијама, свим нашим ђацима и студентима, али и вама који сте у заслужни за одржавање оваквог једног успеха'', рекао је Мацут.

Честитао је награђеним студентима, наставницима, научним институцијама и свима који доприносе да Србија има добар и квалитетан кадар.

''Ми ћемо радити на променама система који мора да трпи промене, јер је савремени тренутак прве половине 20. века сигурно различит од свих претходних векова, чак и непосредних година иза нас. Морамо стално да се усавршавамо и мислим да сте ви права мера овог успеха, да показујете да можемо да имамо снажан и добар темељ за наставак побољшања нашег наставног система'', казао је Мацут. 

Станковић награђенима: Увек ћете имати подршку 

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је да су добитници Светосавске награде својим радом унапредили просветни систем у нашој земљи и да ће увек имати подршку Владе Србије и Министарства просвете који ће наставити да раде на томе да им омогуће квалитетније услове за рад и учење кроз инфраструктурне пројекте, опремање и модернизацију.

"Верујем да је то сигуран пут ка успеху и развоју наше земље, јер је образовање стуб напретка. Ми као земља имамо одређене природне ресурсе, али наш најважнији ресурс је знање. Мере успеха неке земље свакако су и млади, талентовани и успешни људи", рекао је Станковић на церемонији доделе Светосавских награда.

Министар је свим ученицима и запосленима у систему образовања и васпитања честитао школску славу Светог Саву.

"Посебна ми је част да на овај дан уручим Светосавске награде за 2025. годину истакнутим појединцима и представницима институција, као и да им честитам на овом признању, које није само потврда за допринос у образовању, већ носи и велику одговорност", рекао је Станковић.

У несрећи је учествовао минибус у којем је било десет навијача ПАОК-а, наводе румунски медији.

"Утврђено је да је мушкарац који је возио минибус у неком тренутку наводно претекао, а затим, покушавајући да се врати у своју траку, ударио у цистерну, а потом се сударио са камионом који се кретао у супротном смеру“, наводи се у саопштењу полиције“, преноси Ађерпрес.

У судару је погинуло седам особа, возач минибуса и шест путника, сви из минибуса.

Троје поврђених је такође из минибуса.

Медији преносе да је четворо погинулих старости између 25 и 27 година.

Румунска полиција је покренула кривични поступак за кривична дела убиства из нехата и наношења телесних повреда из нехата.

Премијер Грчке Киријакос Мицотакис упутио је саучешће породицама погинулих. 

Бројни грчки клубови упутили су саучешће породицама погинулих навијача ПАОК-а, а огласио се и кошаркаши клуб Партизан.

"Партизан дубоко жали због трагедије у којој су навијачи ПАОК-а изгубили животе. Наше мисли и срца су са породицама жртава, као и са целом грчком црно-белом породицом“, навео је клуб на Инстаграму.

„Ми имамо троје деце, најстариији је осми разред и иде у Ваљевску Каменицу, средње је трећи разред сада иде овде, ишла је у Каменицу. Све је почело иницијативом свештеника Марка, који је већ код нас годину дана. Он је дао предлог да се школа отвори, ми као родитељи смо подржали. Много је лакше морам признати, раније је у шест излазила из куће у три се враћала. А сада устаје у седам у пола осам креће у школу око дванаест долази и има времена за све. Тако да ми смо презадовољни", каже Биљана Радосављевић.

„Ми смо успели уз помоћ тих родитеља који су несебично помогли.То је успех читавог села и читаве парохије јер смо били јединствени и сви су као једно помагали, радили, било какав посао да се дешавао овде, да ли је то било финансијски, физички и тако за своју децу, свако је од себе дао оно што је могао", каже прота Марко Тодоровић, свештеник у Оглађеновцу код Ваљева.

Отварању школе у Оглађеновцу почетак је и новог живота у селу. Иако просторно мала и тренутно са тек четири ученика, школа представља будућност села.

„Реткост је да више од једне деценије школа која је затворена поново отвори своја вата. Надам се да ће у будућности бити још примера,не само у ваљевском округу него и шире. И не само да је то јако битно за ђаке ове школе, за њихово васпитање и образовање, него и за даљу социјализацију деце, наводи Милица Младеновић Којић, в.д. директора ОШ "Милован Глишић" у Вљевској Каменици.

Школа у Оглађеновцу верују мештани има перспективу у наредној деценији са још неколико будућих ученика из породица које су остале у селу или се враћају да живе у овом крају.

Дејан Радовановић, директор Републичког регионалног завода за заштиту споменика културе, каже: "Има неких специфичних појава и врста, рецимо сова кукувија се ту гнезди у шупљинама храстова, што је специфично и јединствено, у Србији није то нигде регистровано. Kада је још 1971. године Шалиначки луг проглашен за споменик природе први пут, било их је негде око 300 стабала храста лужњака и нешто мање ових пољских јасенова. Данас представљају буквално један од последњих остатака очуваних тих старих храстова. Они у просеку имају око 200, 250 година старости, смањује се њихов број, 2006. године је подигнут степен заштите, крајем прошле године Влада је донела поново одлуку и сада је подигнут још више степен заштите зато што они представљају у исто време и вредност, али су и угрожени с обзиром на то да су ти стари храстови прилично болесни и стари. Доста њих је у међувремену и пало. Оптимистично је што се у међувремену појавио велики број младих храстова, и сада је на будућем управљачу да он предузме све мере како би се ти храстови што више лечењем очували, како би им се продужио живот, а да ови млади храстови добију шансу да стасају и да једног дана замене ту популацију."

Сада, када је Шалиначки луг стављен под још већи степен заштите, стварају се услови за дугорочну заштиту, али и контролисано коришћење и одговорно управљање.

Дејан Радовановић додаје: "Окружен је самим насељем Шалиначки луг,  у средишњем јр делу. Као потковица га насеље окружује. Ту је и Kулич, непосредно поред Шалинца, то су два села која се налазе у окружењу и, наравно, људске активности често знају да праве проблеме самој природи, тако да је велики изазов и велика шанса у исто време да покажемо да ако смо успели да ту вредност сачувамо све ове године, да ћемо имати довољно разума и љубави и пажње према том лугу да га на прави начин штитимо и чувамо, а и да га користимо, али у једној мери, тако да не угрозимо саму основну вредност и да она временом нестане."

За очување овог јединственог места, потребно је и веће укључивање локалне заједнице , али и подизање свести о значају очувања природне баштине. Шалиначки луг, захваљујући природном богатству, представља и велики потенцијал за развој, између осталих едукативног и спортско-рекреативног туризма.

Према незваничним информацијама, запослена је бомбу изнела из стамбено-пословног објекта на улицу.

Полиција је обезбедила лице места, а саобраћај је у прекиду.

Очекује се контрадиверзиона јединица из Београда.

У Полицијској управи Пожаревац кажу да нема потребе за евакуацијом.

Стање бомбе и разлог зашто није експлодирала није још увек познато.

Милица Кнежевић је свој први новинарски текст објавила у "Народној обнови" 1958. године, док се новинарством професионално бавила од 1960. године.

Од 1962. године била је новинар у Телевизији Београд, где је радила 33 године. Од тога је 15 година била новинар ТВ Дневника. Пратила је многобројна културна збивања. Била је извештач, коментатор, писала је критичке осврте.

Кнежевићева је била и аутор већег броја документарних емисија и серијала. Припремала је прилоге за серије "Ликови револуције“, "Лично виђење“, "Нешто сасвим лично“, "Оставштина за будућност“ и других.

У већини емисија учествовали су истакнути ствараоци и културни радници, износили своја виђења културног развоја, упознавали гледалиште са својим стваралаштвом.

Кнежевићева је радила и у Секретаријату за информисање 1956. године, као и у Заводу "Југославија“ од 1956. до 1961. године.

"Ово је поновно суђење Душку Арсићу јер је у претходном суђењу суд учинио бројне повреде које нису могле да остану нерасправљене. Због тога смо поново позвали и испитујемо све сведоке испочетка. Данас су саслушана два сведока, који као и сви други нису непосредни сведоци догађаја. Ми тврдимо да Душко Арсић није починио то за шта је оптужен, али сведоци не могу да потврде ни да јесте ни да није, јер једноставно нису били ту. Ја сматрам да на овај начин губимо превише времена. Ако је ово пут до праведне пресуде онда нека буде тако", оценио је Влајић.

У одлуци из јануара 2025 године, о поништењу првостепене пресуде, Апелациони суд у Приштини уважио је жалбу адвоката у којој је указао на бројне повреде током судског поступка.

Душко Арсић из Матичана код Приштине, осуђен је у фебруару 2024 године.

Арсића су Албанци пријавили да је наводно починио ратни злочин, пошто није хтео да прода земљу особама које су му је претходно узурпирале и фалсификованим документима и превеле на своје име.

Коментаришући пресуду Арсићу, Фонд за хуманитарно право у Приштини оценио је да се успоставља пракса у пресудама за ратне злочине у којој се не утврђују конкретне радње оптужених, већ се оне генерализују као радње групе, стварајући убеђење да један члан групе бива осуђен за инкриминишуће поступке других особа.

Ова пракса би требало да буде прекинута, и свака инкриминишућа радња оптужених требало би да буде образложена, са изрицањем казне за сваку од њих појединачно, након чега би се изрекла уједињена казна, наводи Фонд.

"На овај начин, јавност би имала много јаснију представу о томе за које злочине је оптужени осуђен", наглашавају из ФХП-а у Приштини.

Његова одбрана очекује ослобађајућу пресуду.

“У поновљеном поступку није изведен ниједан доказ који би потврдио његову кривицу. Напротив, изведен је доказ и то саслушањем сведока специјалног тужилаштва, који је у потпуности срушио идентификацију Мухамеда Аљидемаја, а самим тим и оптужницу специјалног тужилаштва”, изјавио је један од бранилаца, адвокат Милош Делевић.

Специјално тужилаштво и заступник оштећене стране затражили су пресуду у поновљеном суђењу.

Специјални тужилац Иљир Морина је у својој завршној речи навео да оптуженог треба прогласити кривим за кривично дело за које је оптужен, тврдећи да се Аљидемај добровољно придружио српским војним снагама и наводно "учествовао је у акцијама које су укључивале убиство, покушај убиства и масовну депортацију" Албанаца.

Суд је изрицање пресуде заказао за 2. фебруар у 13 часова у Приштини.

Аљидемај из Kрњине код Истока, дуже од 20 година живео је у Јакову код Београда, а ухапшен је 2021. године када је дошао на Kосово и Метохију.

Осуђен је у јулу прошле године и према оптужници из марта 2022. године, он је "заједно са припадницима српске полиције и војске учествовао у убиству албанских цивила, у масакру у Избици који се догодио у марту 1999. године, где је убијено и масакрирано 130 Албанаца".

''Као што смо обећали, на пумпама широм Србије од данас су прве количине евро дизела произведене у Рафинерији у Панчеву после поновоног покретања производње!'', објавила је Ђедовић Хандановић на Инстрагаму.

Како је навела, поносна је што грађани скоро 100 дана нису осетили последице санкција Нафтној индустрији Србије (НИС) и што снабдевање горивом ниједног тренутка није било прекинуто, захваљујући напорном раду колега из Владе Србије и председника Александра Вучића.

“Она која знам, брзо одговорим, а она која не знам, одмах вичем-даље! Нисам, не збуњује ме то. Учешће у квизу доживљавам као извесну проверу знања, мада има питања и из времена овог савременог, из спорта и филма, и музике посебно стране музике”, каже Ружица Берић из Шапца.

Ружицу је за први квиз пријавила кћерка дугогодишње пријатељице, студенткиња, Алексадра Павловић, која је подржава са истим жаром као и сестра Љубица са којом живи. На снимање их увек вози рођак, а после квиза сваки пут уживају у шетњи и ресторанима Београда.

“Ја сам поносна што моја сестра оствари оно што је најважније, одговори на сва питања и одбрани своја питања, што је исто велика ствар. А сад ово је виша сила што је сустигне трагач. Невероватно колико се сећа датума, догађаја, то је мислим, нешто невероватно. И наравно, то исто морам да кажем, кад идем на путованања, и кад се вратим, више ме испитује и више прича о догађају у тој земљи у којој сам била, него ја која сам била на лицу места,а последица тога што она много чита”, наводи Љубица Берић.

“Читам и савремене писце, то сам рекла и у пријави, класике сам прочитала давно и не читам их више, али се сада лично се одушевљавам ирским писцима и то овим Џозефом О Конором, братом ове Шинејд. И то морам да кажем, црпим енергију у читању црквених књига , односно у тој религиозно литератури , рецимо, владику Николаја сам, малтене све прочитала”, каже Ружица Берић.

Ружица ужива и када дели знање руског и француског језика младима. Воли да кува и храну лепо сервира у порцеланским посудама којима је украшени сваки кутак стана. Неке су из 1910. године.

“Порцелан не купујем ја, купује моја сестра и углавном је остао од бабе од ујне и од мајке, а књига сам куповала и хоћу и то да кажем, имам, то сам на поклон добила из Београда, можда тридесет књига оних првих издања Српске књижевне задруге из 1890”, наводи Ружица Берић.

Научена на свакодневни рад и поштовање традиционалних вредности, Ружица наглашава да су знање и лепо васпитање велико богатство и да ће за квиз пријавити поново идуће године.

Протосинђел Гаврило, игуман манастира Ђурђеви Ступови, каже: "У свим биткама и у војнама он је призивао у помоћ Светога Ђорђа. Свети Сава и Стефан Првовенчани, када су описивали живот свог оца, навели су и те детаље."

Игуман Ђурђевих ступова у то доба заузимао је истакнуто место, а као први међу угледнима, спадао је у Kраљевске манастире у 13 веку и касније учествовао у избору игумана манастира Студенице. Под његовим сводовима, стицао је и мали Растко Немањић прва духовна искуства.

Срећко Мијаиловић, село Алуловиће, додаје: "Овде сваки део ове земље је историја. Имамо част и привилегију да сваки дан шетамо стазама где су шетали наши краљеви и Свети Сава, тако да је посебно уживање живети у овој нашој Дежавској, прелепој долини. Није чудно уопште што су они неки живели овде, ово је стварно долина која има и специфичне услове, све живо рађа, има посебан укус посебан. Све је одавде баш је, баш је прелепо место за живот."

Александра Милетић, из Мишчића, објашњава: "Према предању, Дежева је била толико густо насељена у доба Немањића, да је петао могао из Петрове цркве да дође до Дежеве скакућући с крова једне на кров друге куће."

Легенде о Немањићима и Светом Сави старе су колико и српска држава, често испреплетане са историјом. Готово да нема у Србији брда где неки извор, белег у камену или стаза не носе у називу топоним Савин.

Бројна села дежевског краја очувала су имена из периода Немањића. Али и предања о настанку.

Владан Видосављевић, археолог Музеј "Рас", наводи: "Судско село. Народно предање, односно традиција каже археолошких трагова тих делатности."

Утицај Светог Саве на свакодневни световни и духовни живот мештана ширио се и Ибарском долином кроз бројне легенде и топониме.

Хажи Никола Михајловић, вероучитељ из Рашке *Оно што је заиста а посебно у нашој народној, усменој књижевности и житијима...ударио штапом одакле је вода потекла, до Савине стопе.

Духовност свих потоњих Немањића почиње Светим Савом. А Читав његов живот је његова задужбина нама. Све области у којима је дао немерљив допринос - духовност, законодавство, дипломатија и књижевност водиле су до главне тежње овог Светитеља - да спаси народ и човека.

На питања новинара током отварања реконструисане ОШ "Добрица Ћосић" у Великој Дренови код Трстеника, Вучић је рекао да у Давосу ни од кога није добио "пацке", како то неки кажу, па је то морао да уради, већ да га тамо сви поштују.

Вучић је истакао да он као поносни председник Србије ни од кога не добија пацке, као ни од најмоћнијих председника земаља у свету.

"Пажљиво су ме слушали и када сам ја оштар. Ја о томе не волим да говорим. А да се према Србији неко односи са непоштовањем и да дели пацке... Свако се, како рече покојни Тијанић, креће у границама сопствене покварености, и познају како су њима делили пацке. Па мисле да то може и са мном", рекао је Вучић.

Додао је да ти што то причају заправо говоре о себи и знају како су се поданички односили према свакоме.

Са друге стране, они који то говоре, оценио је Вучић, живе за то да неко са стране сруши руководство Србије, никако не разумевајући да о томе ко ће бити на власти у Србији одлучује овај народ.

"Аутономију универзитета су укинули они који се на њу позивају"

Председник је, упитан да прокоментарише наводе да се власт спрема за укидање аутономије универзитета и да је први корак за то направљен у Новом Саду, рекао да су аутономију универзитета срушили они који се на њу наводно позивају и који су, како је рекао, од наших факултета и универзитета направили изборне штабове политичких странака.

"Уништили сте образовање једне нације. Оно је највредније, најважније, оно једино не смете да дирате, ненадокнадиво је и никада се то неће вратити", рекао је Вучић.

Вучић је рекао да за то што су урадили неке особе морају да одговарају.

Што се тиче тврдњи да Јелена Клеут није поново изабрана за професорку Новосадског универзитета због наводног политичког утицаја, Вучић је одговорио да не зна шта се тачно догађало, али да о томе није одлучивала држава, нити Влада, нити Покрајинска влада, нити било ко.

"Одлучивали су професори и колико сам ја сазнао, гласовима 18 према пет, према један – 18 је било за такву одлуку, пет је било против, један је био уздржан. То су колеге доносиле одлуку. Увек се позивате на колеге, на професоре и они су у складу са законом доносили своју одлуку. Са државом нема много везе", рекао је Вучић.

"Спреман сам да разговарам са превозницима и да саслушамо њихове молбе"

Председник је изјавио да је спреман да разговара са превозницима који блокирају теретне терминале на граничним прелазима и додао да је држава спремна да саслуша њихове молбе.

Нагласио је да је сваки пут у ЕУ молио да Унија узме у обзир захтеве превозника.

"Људи се боре за своја права. Не знам како да помогнемо, сваки пут сам молио у ЕУ да узму у обзир њихове захтеве. Ако ми можемо нешто да учинимо и помогнемо спреман сам да разговарамо и да чујемо њихове молбе", рекао је Вучић.

"На основу таквог чињеничног стања једногласно су усвојени записници свих 13 бирачких одбора, након чега је Изборна комисија једногласно утврдила резултате избора на којима је пет кандидата несумњиво победило, о чему је јавност одмах обавештена", наводи се у саопштењу Изборне комисије ВСС.

Истиче се и да, имајући у виду да током изборног процеса Изборна комисија није утврдила било какве незаконитости или неправилности, "понављање избора због наводних процесних недостатака води у правну несигурност изборних права у поступку избора за чланове Високог савета тужилаштва, из ког разлога пет чланова, укључујући председника и заменика председника Комисије, сматрају да њихов рад у Изборној комисији више није могућ".

Оставке су поднели председник Изборне комисије Небојша Поповић, заменик председника Изборне комисије Тамара Мировић, члан Изборне комисије Ксенија Дајановић, члан Изборне комисије Зорица Стојшић и заменик члана Изборне комисије Смиљка Стојановић.

Високи савет тужилаштва донео је 19. јануара решење којим се сматрају усвојеним приговори на тужилачке изборе за нове чланове ВСТ. У истом решењу, ВСТ наводи се да се поништавају изборне радње и избор на четири бирачка места.

Избори су поништени на бирачким местима Крагујевац 2, Нови Сад 2, Ниш 3 и Крагујевац 3, где ће бити поновљени у року од осам дана, у складу са законом.

Претходно су одлуком Уставног суда од 15. јануара поништена решења ВСТ о одбијању шест приговора на тужилачке изборе "јер нису донета у складу са законским процедурама за одлучивање о приговорима".

Избори за нове чланове ВСТ били су одржани у уторак 23. децембра, а дан касније поднети су поменути приговори на њихову регуларност.

Међутим, ВСТ је на електронској седници донео решења о одбијању приговора, а жалба на та решења поднета је Уставном суду два дана касније.

"У савременом друштву, нажалост, сведочимо поновном јачању антисемитизма, али и других облика нетрпељивости, који се често шире кроз јавни говор, медије и дигиталне платформе. Релативизација злочина, негирање Холокауста или његово умањивање представљају озбиљну претњу демократским вредностима и култури сећања. Посебно забрињава чињеница да је све мање преживелих који могу лично да сведоче о страхотама које су преживели, чиме се одговорност преноси на институције, образовни систем и друштво у целини", нагласио је Антонијевић.

Према његовим речима, култура сећања у савременом добу не сме да буде формална нити сведена на симболичне датуме, већ мора да подразумева стално учење, отворени дијалог и јасно одбацивање сваког облика мржње и искључивости.

"Дигитализација архива, сведочења и образовних садржаја пружа нову прилику да се истина о Холокаусту учини доступном млађим генерацијама, али и да се супротстави ширењу дезинформација", истакао је повереник.

Истакао је да нас сећање на жртве Холокауста обавезује да реагујемо на неправду, да не ћутимо пред говором мржње и не релативизујемо агресију, где год да се данас појављују.

"Равноправност није апстрактан идеал, већ свакодневна пракса која захтева храброст, одговорност и солидарност. Само друштво које јасно осуђује мржњу и штити достојанство сваког појединца без обзира на порекло, веру, националност, етничку припадност или било које друго лично својство, може спречити да се злочини из прошлости икада понове. Зато се људска права не подразумевају, већ доследно штите", закључио је Антонијевић.

"Ја глумим Светог Саву, он је био монах. И шта је радио Свети Сава? Он је говорио народу да верује у Бога", каже Василије Стаменковић, а његов друг Лазар Илић додаје: "Свети Сава је био принц, живео је у манастиру и волео да чита књиге."

"То је жена која живи у манастиру и брине о људима. - Реци ми шта знаш о Светом Сави? - Он је зидао свуда школе", каже Марија Стојановић, из Врања.

Иза сваког осмеха и сваке изговорене реплике стоји предан рад васпитача, који су заједно са децом осмислили представу као начин учења, али и као мост између традиције и савременог детињства.

"Ово је један од начина на који деца уче. Деца у вртићу уче интегрисано и ово је један начин на који они глуму, покрет, игру, сценски један приказ уче о животу и делу Светог Саве, заправо о нашој култури и традицији, а на тај начин и о православљу и вери", каже васпитачица Тања Алексић.

"Представа у ствари, шаље једну поруку да деца од најранијег узраста треба да упознају живот и дело Светог Саве, да треба да на неки начин, учествују и буду у локалној заједници, да је прихвате и окружење и да на један непосредан начин и родитељима, и свима нама, покажу шта они то могу", наводи васпитачица Татјана Ђурић.

Публика је наградила мале глумце дугим аплаузом, јер, на сцени нису били само ликови из историје, већ и будући чувари културе, вере и традиције.

Трансакција ће, како се додаје, бити финализована након добијања одобрења надлежних регулаторних тела за заштиту конкуренције.

"Ова аквизиција представља важан корак у даљем развоју наше МK агри-фуд дивизије и још једном потврђује дугорочну амбицију МK групе да буде предводник у регионалној прехрамбено-пољопривредној индустрији. Инвестиција осликава нашу спремност да подржимо компаније са високим потенцијалом раста и да наставимо ширење пословног екосистема. Уверен сам да ће пренос нашег know-how-a, искуства и експертизе, који су изграђени кроз дугогодишње управљање пољопривредним и прехрамбеним компанијама, омогућити 'Дијаманту' значајна унапређења у процесима, квалитету и иновацијама, као и креирање додатне вредности за запослене, потрошаче, партнере и читаву индустрију”, изјавио је Михаило Јанковић, генерални директор МK групе.

Фабрис Перушко, члан Управног одбора и главни извршни директор Фортенова групе, истиче да купопродајом "Дијаманта" закључују врло интензивне двогодишње активности постепеног изласка из пољопривреде.

"Пронашли смо добре партнере који нуде развој и даље јачање. У протеклом периоду смо стабилизовали компанију, отплатили дугове настале пре 2017. године, модернизовали део фабрике стар више од 40 година улагањем од преко 40 милиона евра сопствених средстава. Удвостручили смо производне капацитете, побољшали конкурентност и повећали тржишни удео. Данас 'Дијамант' има фабрику која је међу технолошки најмодернијима у индустрији. Задовољан сам и јер смо све време одржавали друштвени дијалог и побољшавали материјалне услове запослених", наводи Перушко.

Поручује и да су осигурали предуслове за нову развојну фазу које ће, како каже, МK група знати да цени.

"Овај потпис је први корак према нашем изласку из власничке структуре 'Дијаманта' и надамо се да ће се целокупан процес закључити у очекиваном року, како би компанија наставила даљи развој", додао је Перушко.

Захвалио је свим колегиницама и колегама из "Дијаманта", Фортенова групе и МK групе који су ову трансакцију успешно привели крају и пожелео пуно успеха колегама у "Дијаманту".

"Овом трансакцијом завршавамо излазак из пољопривредне индустрије и индустрије јестивих уља и прерађевина. Она је део процеса оптимизације портфолија и изласка из области које више нису наш стратешки смер. Фокус Фортенова групе усмерен је на сектор трговине, логистике, комерцијалних некретнина и пића", поручио је Фабрис Перушко.

Фортенова група истиче да је задовољна што компанија улази у нову фазу са партнером као што је МK група и верује да ће искуство, инвестициона снага и стратешка посвећеност МK групе допринети даљем развоју "Дијаманта" и јачању његовог тржишног положаја, наводи се у саопштењу.

О свим наредним корацима и фазама процеса јавност ће, како се истиче, бити благовремено и транспарентно обавештена.