Према њеним речима, посланици Скупштине Србије су сачекали делегацију ЕП, а на састанак су дошли јер су чланови делегације ЕП која борави у Београду претходно обишли изложбу о Јасеновцу постављену у холу Дома Народне скупштине.

"У својој политичкој каријери нисам доживела овакву врсту непоштовања од стране делегације која као гост долази у парламент Србије. Састанак је, уз наш велики изражен протест, скраћен.

Ми смо се данас појавили на овом састанку зато што је делегација ЕП ипак обишла изложбу о Јасеновцу. То је био наш разлог зашто смо дошли. И да говоримо о европским вредностима, људским правима, грађанским правима, владавини права", навела је Рагуш.

Како је додала, почетак састанка је вероватно био непријатан јер су посланици Скупштине Србије изразили протест да известилац за Србију буде "човек који слави војну акцију Хрватске 'Олуја' и фотографише се у униформи припадника "Црних мамби".

Рагуш је истакла и да су изразили јак протест да је "фацт финдинг" мисија дошла у тражење чињеница које суштински не желе да чују. Такође, како је навела, та мисија се дешава након усвајања резолуције којом је ЕП Србији већ донела пресуду. Како је навела, нису на састанку чули или видели било које доказе који се у тој усвојеној резолуцији користе против власти у Србији, попут употребе звучног топа на протесту.

"Ми нисмо успели да чујемо ни једну чињеницу или доказ који је наведен у резолуцији Европског парламента, а били смо спремни да разговарамо о свему без имало задршке", казала је Рагуш и додала да су свесни да греше, али и да су спремни да сваку грешку исправе.

"Али, Србија је суверена и независна земља. Поруке које се шаљу нажалост из једног дела Европског парламента нису добре и ми смо рекли да морају да промене известиоца за Србију јер је то јако лош избор јер известилац за Србију није објективан и он је свој став потпуно дефинисао када је славодобитно себе сликао у униформи 'Црних мамби'", навела је Рагуш. Додала је и да на састанку нису чули ни осуду геноцида у Јасеновцу.

А нико није сигуран да ли су тај економски рат и распад трансатлантског савезништва трајно отклоњена опасност или су само привремено одложени.

Ако се, као што то многи оцењују, распада међународни политички поредак, шта ће се десити са светском економијом, какве ће ударе претрпети Европа и, заједно с њом, Србија?

Професор на Економском факултету Љубодраг Савић оценио је да поруке овогодишњег Давоса не доносе ништа суштински ново, али да су први пут толико отворено оголиле односе међу најмоћнијим актерима светске економије.

"Увек је, када је економија у питању, битка између великих земаља или блокова да владају економским простором – тржиштима, новим технологијама и што већим делом економског колача. Ту нема ничег необичног", наглашава Савић.

Сматра да је специфичност овогодишњег Давоса у томе што су на површину изашле дубоке пукотине унутар западног блока.

Европа без јасних адута

Према његовим речима, Запад више није јединствен, а односи између Сједињених Америчких Држава и Европске уније све су сложенији. Док САД, како каже, и даље располажу најјачим политичким картама, Кина се профилисала као озбиљан и изузетно конкурентан економски играч, док Европска унија остаје без јасних адута.

"Европа има слабу економску карту, Не економија, не потенцијали, не добре компаније, него то што се не зна ко пије, а ко плаћа, ко управља Европском унијом. Имате невероватну поделу у Европској унији и недостатак јасног лидерства", упозорава професор Савић.

Посебно истиче да је европска економија изгубила предност коју је имала у претходним деценијама глобализације, када је користила јефтине компоненте из Кине и на томе градила снажну индустрију. Данас је, како каже, ситуација обрнута – Кина више не нуди само јефтину радну снагу, већ производи квалитетне и конкурентне финалне производе, укључујући и аутомобиле.

"Данас Кина не конкурише само јефтиним деловима, него врло квалитетним и јефтинијим производима. То најбоље показује где се Европска унија тренутно налази“, каже Савић.

Проблеми у немачкој економији се преливају и на Србију

Говорећи о последицама по Србију, професор наглашава да је домаћа економија снажно ослоњена на Европску унију, пре свега на Немачку као најважнијег трговинског и инвестиционог партнера.

Проблеми у немачкој економији, упозорава, директно се преливају и на Србију – кроз извоз, стране инвестиције и дознаке из дијаспоре.

"Наравно нама је у интересу да се Европа опорави. Они су наше непосредно окружење, Америка далеко. Европи  треба добро руководство, кредибилно. Њој треба добар план. Мора се враћати ка старој индустријализацији. Тад је Европа била најјача у свету”, рекао је професор Савић.

Нада се да је Европа научила лекцију и истиче да мора поново да се врати оно што је била некад најважнија карта, та најјача карта Европске уније, а то је јака индустрија.

Србија на европском путу, али и са новим партнерима

Професор Савић истиче да Србија, иако остаје чврсто на путу ка Европској унији, мора да активно тражи нове партнере како би обезбедила стабилан економски раст и развој.

Као значајну позитивну околност, он види постојање добрих споразума са Кином, који омогућавају отворена врата за нашу земљу на том великом тржишту.

"Нећемо одустати од Европске уније, она нам је најближа, али Србија мора да настави са јачањем сарадње и са другим партнерима. Срећна околност за нас је што имамо веома добар споразум са Кином, што нам омогућава да имамо 'отворена врата'. То је велика предност", каже Савић.

Према његовим речима, Србија мора да уђе у процес реиндустријализације и фокусира се на квалитетне прехрамбене производе.

"Имамо богом дану климу и поднебље за развој пољопривреде. То не може свака земља, не само у нашем окружењу, већ ни у Европи. Србија има велики потенцијал у аграру, а то је нешто што треба максимално искористити", рекао је професор Савић.

Он додаје да Србија мора да уложи напор у развој домаће индустрије, великих фабрика и брендова који ће бити препознати на светском тржишту.

За Србију, како каже, то је једини прави пут ка будућем економском просперитету.

"Ако не почнемо да се окрећемо развоју домаће индустрије и ако не изградимо фабрике које ће производити препознатљиве производе, Србији се не пишу лепи дани. Једини начин да напредујемо је да уђемо у развој индустрије, с фокусом на висококвалитетне и глобално конкурентне производе“, закључује Савић.

НИС је постојећу лиценцу добио на три седмице, у понедељек је поднео нови захтев за продужење јер је ОФАК-у предат прелиминарни купопродајни уговор "Гаспомњефта" и МОЛ-а што је био и услов америчке администрације за нову дозволу за рад.

Стручњак за енергетику Жељко Марковић рекао је за РТС да постоји оправдан оптимизам због досадашњих преговора.

"Све зависи од ОФАК-а, који ће оценити услове купопродајног уговора и донети одлуку о продужењу оперативне лиценце“, рекао је Марковић.

Трајање нове лиценце

Марковић додаје да трајање лиценце зависи од стратегије ОФАК-а.

"С обзиром на то да су преговори већ одмакли, очекујем да ће нова лиценца бити на нешто дужи период него претходна", наводи стручњак за енергетику.

Флексибилност ЈАНАФ-а

Уколико лиценца стигне после поноћи, Марковић сматра да ЈАНАФ може бити флексибилан.

"Они су упознати са процесом и биће информисани из прве руке, па ће се понашати сходно томе", додаје.

Америчка администрација и условљавања

Осврћући се на могућа даља условљавања, Марковић каже да је једини изричити услов био уклањање руског власништва из НИС-а. То је предвиђено уговором, па не очекујем да ће бити додатних услова, рекао је Марковић.

МОЛ као партнер

Говорећи о новом већинском власнику НИС-а, Марковић истиче да је МОЛ регионална компанија, већ послује на нашем тржишту и то га чини добрим партнером. Поред тога, избором МОЛ-а обезбеђен је рад рафинерије у Панчеву и повећање државног удела у власништву компаније.

Временски рок за финализацију уговора

Марковић објашњава да рок до 24. марта може бити довољан за завршетак купопродајног уговора, уколико не дође до кашњења у процени вредности и преговорима о цени. Уколико буде потребно, могуће је продужење рока.

"Захваљујући меморандуму са МОЛ-ом, осигурано је да рафинерија у Панчеву настави рад, а повећање државног удела гарантује да ће важне одлуке, попут продаје имовине или евентуалних отпуштања радника, бити под контролом државе", закључио је Марковић.

Потпредседница Скупштине Србије и председница одбора за европске интеграције Елвира Ковач изјавила је да се састанак са европарламентарцима односио на реформе, РЕМ и побољшање изборних услова и изразила уверење да ће следећа резолуција Европског парламента о Србији бити много објективнија и реалнија.

"Теме састанка су биле очекиване. Највише смо разговарали о темпу реформи и како се то документује. Ја сам из угла Народне скупштине причала о радној групи која се бави побољшањем изборних услова и применом ОДХИР препорука, конкретно о изменама и допунама Закона о јединственом бирачком списку и о комисији за ревизију бирачког списка која се налази на дневном реду, а која је у будућим плановима те радне групе", рекла је Ковач за Танјуг након састанка са представницима Европског парламента у Скупштини Србије.

Ковач је навела да је том приликом представила, како каже, реалну слику о избору чланова савета РЕМ-а.

"Разговарали смо како је могућ дијалог у поларизованом друштву и наравно да је одговорност на владајућој већини. Објаснила сам да су изабрани чланови РЕМ-а, који су дали оставке, тражили нешто што је противуставно и противзаконито. Дакле, ми на транспарентан начин можемо да завршимо ову процедуру једино ако сви буду учествовали у њој и за то нам је очигледно потребна помоћ", рекла је Ковач наводећи да владајућа партија нуди прилику за отворени дијалог.

Она истиче да је током састанка разговарано и о даљој сарадњи и јачању дијалога Народне скупштине Србије и Европског парламента, али и о изложби о Јасеновцу коју су европарламентарци на крају ипак посетили.

"Мислим да је добро што су овде, али не треба да стварамо слику ни тога да су они свемогући. Они ће своје утиске најпре представити својим политичким групама, а онда ће на крају, код припреме извештаја, дакле ми овде имамо известиоца и троје известиоца из сенке различитих политичких групација, то све ући у најновију резолуцију о Србији", рекла је Ковач.

Додаје да ће се у тој резолуцији наћи све оно што еворпарламентарци данас закључе у Скупштини.

"Питали су и за законе који се тренутно налазе на дневном реду. Објаснила сам да смо мењали Устав, па смо онда донели законе из сфере правосуђа захваљујући којима смо отворили последњи кластер пре четири године. Наравно, неопходна је јавна расправа, али сва детаљна објашњења су им такође достављена, да не би била лоше протумачена", рекла је Ковач.

Ковач је изразила уверење да ће нова резолуција о Србији бити много објективнија и реалнија, јер европарламентарци сада разговарају и са владајућом коалицијом за разлику од претходног пута када су извештај донели на основу онога што је рекла опозиција.

Делегацију Одбора за спољне послове предводи Марта Темидо (С&Д) из Португала, а поред Темидо, у делегацији су и европосланица из ЕПП Раса Јукњвичијене (Литванија), Рајнхолд Лопатка, (Аустрија), шеф делегације Европског парламента за односе са Босном и Херцеговином и Приштином Давор Иво Штир, (Хрватска), социјалдемократа Тонино Пицула, (известилац Европског парламента за Србију из Хрватске), Румун Шербан Димитрие Стурза (ЕЦР), Аустријанац Хелмут Брандштетер (Обновимо Европу), Словенац Владимир Пребилич, (Зелени) и Немац Петр Бизтрон, (ЕСН).

Додаје се да је период блокада у коме је било онемогућено законито и правилно функционисање Универзитета у Новом Саду трајао готово годину дана и да је тај период коначно иза Универзитета, а да сви органи Универзитета раде у пуном и законитом капацитету, у складу са својим позитивноправним овлашћењима.

У саопштењу је наведено да ниједан чин насиља на Универзитету није прихватљив и неће се толерисати.

"Универзитет у Новом Саду се чврсто ограђује од сваког покушаја да се рад и пословање Новосадског универзитета уведе у личне и политичке сукобе и претензије појединаца", истиче се у саопштењу и додаје да је то истинска аутономија, аутономија слободног и несметаног наставног рада, научног рада и стварања.

Наводи се да Универзитет у Новом Саду остаје при пракси стриктне примене закона и других прописа у вези са универзитетом и оштро осуђује сваки притисак усмерен против аутономије универзитета.

Универзитет у Новом Саду позвао је и друге универзитете да се уздрже од доприноса продубљивању подела и подстицању блокада на Универзитету у Новом Саду.

Група студената у блокади покушала је у среду да блокира Филозофски факултет у Новом Саду, наводећи као разлог то што није продужен уговор о раду професорки Јелени Клеут.

Они су се иглушили о више поновљених позива декана Миливоја Алановића да напусте Факултет, а из хола их је потиснула полиција, која је стигла на позив декана.

Како је данас саопштио МУП, сумња се да је она, у периоду од 2015. до 2025. године, новац од пензија и других примања пацијената болнице, који јој је био поверен у раду, задржавала за себе и тако прибавила противправну имовинску корист у укупном износу од 3.868.696,66 динара, а пацијентима причинила штету.

Осумњиченој С. К. одређено је задржавање до 48 часова у ком року ће, уз кривичну пријаву, бити приведена надлежном тужилаштву, наводи се у саопштењу.

"Драго ми је што су, тек након првог састанка у Народној скупштини. нашли за сходно да обиђу изложбу о страдањима српског народа, наравно и јеврејског народа и Рома у концентрационом логору или систему концентрационих логора Јасеновац. Дакле, нису ушли у централни хол да прво одају почаст страдањима српског народа и жртвама холокауста, ушли су онако као што су најавили, ходницима и тек након првог састанка је ваљда њима било довољно глупо и ваљда их је било довољно срамота да избегну изложбу, па су онда обишли ту изложбу", рекла је она.

Додала је да су представници ЕП јуче послали допис у ком наводе да не желе да пролазе кроз централни ходник, али да је притисак народа био довољно јак да су схватили да је непримерено да не обиђу изложбу.

"Ја ћу подсетити, јуче су они послали допис да не желе да пролазе кроз централни ходник због њихових сентимента. Ваљда да их та изложба не би увредила", навела је председница Скупштине Србије.

"Мисија ЕП дошла да подржи блокадере"

Председница Скупштине изјавила је да је мисија Европског парламента, која борави у Београду, у потпуности политичка мисија која подржава блокадере.

Брнабићева је у Талину, где борави у званичној посети, рекла да мисија ЕП подржава блокадере који су у претходном периоду користили искључиво недемократска средства, која су у супоротности са владавином права, да би унели хаос и ширили мржњу у српском друштву.

"Потпуно је јасно да је то политичка мисија и ја очекујем да такав буде и резултат те мисије. То је још један извештај или још једна у низу резолуција против Србије која се не ослања ни на европске вредности, ни на владавину права, ни на демократске норме и стандарде, већ на то да они овде подржавају блокадере, као једну политичку снагу. Дакле, не занима их ко има подршку народа, не занима их ко има већинску подршку грађана, они се овде боре за смену власти", рекла је она одговарајући на питање новинара да прокоментарише текст посланика ЕП Владимира Пребилича у ком је навео да је мисија ЕП дошла у Београд да "каже људима да нису сами у својој борби".

Председница Скупштине Србије је навела да долазак мисије ЕП нема никакве везе са "fact finding" " мисијом и да представља грубо мешање у унутрашња питања Србије.

"Настављамо развој привредне сарадње са Естонијом"

Брнабићева је током боравка у Естонији изјавила да ће бити настављен развој привредне сарадње Србије и Естоније поготову у сектору информационих и комуникационих технологија.

Брнабићева, која борави у радној посети Естонији, навела је да је управо тај сектор најбржи растући сектор српске економије и додала да то што је естонској еУправи центар регионалног представништва у Београду представља признање за Србију и све капацитете које има наша земља, пре свега технолошке.

"Као што смо јуче имали овај политички део, данас је део где се више ради о пословној и техничкој сарадњи између Естоније и Србије", рекла је Брнабићева, која је посетила и естонску компанију Нортал, која има и своје представништво у Србији. Брнабићева је навела да та компанија има канцеларије у Београду и у Новом Саду, да запошљавају 130 инжењера, ИТ стручњака.

У односу на прошлу недељу, дизел и бензин су поскупели за по један динар.

Летелица је била на половини руте ка Сибиру када је послат сигнал за помоћ у кинеском ваздушном простору.

"Азур Ер" је руска авио-компанија са седиштем у Москви.

На седници ће бити разматрана кључна питања од стратешког значаја за Републику Србију, са посебним освртом на укупне политичке и економске прилике у земљи и свету, као и на реализацију развојних и инфраструктурних пројеката од националног значаја, међу којима је и пројекат Експо, саопштено је из Владе Србије.

Седница ће почети у 11 часова, у Палати Србија.

Јиржи Марек, генерални директор Ер Србије, у интервјуу за РТС, истакао је да се обарање рекорда доживљава као комбинација економских бенефита и носталгије према ЈАТ-у, али и као доказ да је компанија на добром путу.

Стратегија раста и кључна подршке државе

Говорећи о стратегији ширења, Јиржи Марек је напоменуо да је Ер Србија искористила ковид кризу као прилику за убрзање свог развоја и модернизације.

"Свака криза је прилика, а ми смо брзо реаговали на тржишне услове. То је омогућило да, и поред глобалних изазова, будемо профитабилни четири године заредом", рекао је Јиржи Марек.

Он је такође нагласио значај подршке Републике Србије, која је, према његовим речима, кључна за наставак раста и развој компаније. Ер Србија је успела да успостави стабилну позицију на тржишту, чему је свакако допринела ефикасна координација између приватног и јавног сектора.

Баланс цене и квалитета у изазовној конкуренцији

Када је реч о конкуренцији, Јиржи Марек је изјавио да успех Ер Србије природно привлачи нове конкуренте на тржиште. Међутим, како истиче, здрава конкуренција је увек добродошла, јер подстиче компанију на напредак. Он је објаснио да је кључ успеха у правилном балансирању цене и квалитета, те додао да Ер Србија стално настоји да понуди праву цену у право време, користећи персонализоване понуде за путнике.

"Свака цена има своју публику. С обзиром на нова технолошка решења, као и опције за честе путнике, можемо понудити флексибилне цене које омогућавају сваком путнику да пронађе најбољу понуду“, рекао је Јиржи Марек.

Ширење мреже дестинација и специјалне промоције

"Ер Србија" је ове године најавила ширење своје мреже дестинација, укључујући нове линије ка Санторинију, Бакуу и Аликантеу. Осим тога, након скоро три деценије, уводи се дуголинијски лет за Торонто, а током јесени биће отворене нове дестинације као што су Севиља, Тенерифе и Тромсо, који је постао популаран међу љубитељима скандинавских дестинација.

"Наш циљ је да, осим главних туристичких дестинација, понудимо и јединствене опције, као што су зимска дестинација Тромсо, која привлачи све више путника“, додао је Јиржи Марек.

За све путнике који планирају путовања, Ер Србија ће у фебруару покренути велику промотивну кампању која ће обухватити повољне цене за све дестинације до краја године. Како је најављено, промотивне цене ће бити доступне током читаве године, са посебном пажњом на сезонске попусте.

Програм лојалности и додатне погодности за путнике

Као део стратегије да повећа лојалност својих путника, Ер Србија ће до краја марта покренути програм лојалности, који ће омогућити свим путницима, без обзира на учесталост путовања, да прикупљају бодове и остварују погодности кроз свакодневну потрошњу. Бодове ће моћи да прикупљају не само приликом куповине карата, већ и кроз трансакције у продавницама, биоскопима, на бензинским станицама и другим партнерима.

"Циљ нам је да створимо програм који је користан и за свакодневне кориснике, не само за честе путнике. На овај начин желимо да омогућимо нашим путницима да уживају у још више погодности“, изјавио је Марек.

Спремност за изазове током зимских месеци

Говорећи о недавним временским изазовима, Јиржи Марек је истакао да су све екипе "Ер Србије" у потпуности спремне за реаговање током зимских месеци. Иако није могуће контролисати временске услове, компанија се труди да сви процеси – од одржавања летова до рада са земаљским оператерима и аеродромима – буду синхронизовани.

"Зимски услови представљају изазов за целу авио-индустрију, али наши тимови су обучени да брзо и ефикасно реше евентуалне проблеме. Путници могу да буду сигурни да радимо све што је у нашој моћи да сваки лет буде реализован безбедно“, рекао је Јиржи Марек.

Одрживост и одговорност према путницима

На крају, Јиржи Марек је подсетио путнике да наставе да прате вести и обавештења из компаније како би се увек информисали о потенцијалним променама или кашњењима услед непогода.

"Иако су временске прилике непредвидиве, Ер Србија се залаже за транспарентност и комуникацију са путницима у свим околностима", закључио је Марек.

"Све крвне групе су, можемо рећи, смањене. Већ од краја прошле године смо на минималним резервама, на једнодневним резервама. Оно чему тежимо за нормалан рад и функционисање јесте да резерве буду бар тродневне. Једина стабилна крвна група дуже време је АБ позитивна“, навела је Кнежевић.

Смањене резерве због празника и временских услова

Од почетка године прикупљено је око 2.800 јединица крви, док је издато нешто мање од 2.600. Око 40 одсто прикупљене крви дистрибуирано је Ургентном центру, где се лече најтежи пацијенти из Београда и целе Србије.

"Дневно нам је потребно око 300 јединица крви, 350 би било идеално. Током празника и нерадних дана прикупили смо само 130 јединица крви, а ниске температуре и снег утицали су на отказивање појединих акција“, рекла је Кнежевић.

Одлагање појединих интервенција

Због смањених резерви крви, поједине планиране, такозване "хладне“ операције морале су да буду одложене за дан или два, док су хитни и животно угрожени пацијенти увек збринути.

"Циљ нам је да ниједан пацијент не чека крв, већ да крв чека пацијенте и да сви који су у болницама што пре буду оперисани и врате се својим кућама“, истакла је она.

Позив грађанима и акција "Црвено-бела крв“

Акције добровољног давања крви организују се на више локација, а највећа акција "Црвено-бела крв“ биће одржана у недељу и понедељак од 10 до 18 часова у Медија центру стадиона "Рајко Митић“.

"Позивамо навијаче, симпатизере Црвене звезде, али и све остале грађане да се одазову и помогну да се стање резерви крви поправи“, поручила је Кнежевић.

КУРСНА ЛИСТА БР. 13

Жртва је открила идентитет нападача, а потрага за осумњиченим за напад је у току.

Министарство унутрашњих послова Србије је потврдило да је о случају обавестило и надлежно тужилаштво.

Ако сагласност буде добијена, НИС би могао да добије новог већинског власника до средине марта, поручио је председник Вучић из Давоса. Према писму о намерама које су потписали МОЛ и "Гаспромњефт“, мађарска компанија планира да купи 56,15 одсто НИС-а.

О томе како би могла да изгледа власничка структура и ко би управљао компанијом кључном за енергетику Србије, говорио је брокер Бранислав Јоргић.

Шта тражи ОФАК: два кључна услова

"Имате два основна услова. Прво да руско власништво буде сведено на нулу у НИС-у, и друго је да средства која буду исплаћена по основу купопродајног уговора не буду доступна руској страни“, навео је Јоргић.

Према његовим речима, ОФАК ће наставити да прати све елементе уговора и пословања НИС-а и након потписивања купопродаје.

"Уобичајено је да се средства исплаћују на такозвани "еscrow" рачун. Та средства се неће моћи користити док се не добије коначна сагласност ОФАК-а да се могу користити“, рекао је Јоргић.

Србија изнад једне трећине – значајан праг

План је да Србија од МОЛ-а откупи пет процената акција и повећа свој удео на више од 34 одсто.

"То је битно зато што одлуке које се доносе двотрећинском већином неће моћи да буду донете без сагласности Србије“, истакао је Јоргић.

На питање има ли пословне логике то што Србији није омогућено да проценат купи директно од "Гаспромњефта“, већ од МОЛ-а, Јоргић је рекао да су то односи Русије, МОЛ-а, а вероватно и америчка страна има утицај. Према његовим речима, нама је битан коначан резултат на крају, а како се до њега дође, то је ствар технике.

АДНОК у управљању, али са мањинским уделом

Према најавама, МОЛ и компанија АДНОК из Уједињених Арапских Емирата могли би да формирају заједничко предузеће које би управљало НИС-ом, при чему би АДНОК имао мањински удео.

"То значи да би та компанија учествовала у управљању већинским делом, а унутар те компаније би се појавио и АДНОК са мањинским власништвом“, објаснио је Јоргић, додајући да је могућ шири стратешки договор МОЛ-а и АДНОК-а о наступу на европском тржишту.

Обавеза понуде за мале акционаре

Јоргић је подсетио да је НИС берзанска компанија и да, по Закону о преузимању акционарских друштава, купац који стекне више од 25 одсто акција мора да упути понуду за преузимање и малим акционарима.

"Могуће је да се међудржавним споразумом регулише да таква понуда буде искључена, али би у том случају морао да се донесе и посебан закон“, навео је он.

Колико вреди руски пакет акција

Према Јоргићевој процени, књиговодствена вредност НИС-а износила је 3,3 милијарде евра на крају 2023. године, што би значило да 56,15 одсто удела вреди око 1,85 милијарди евра.

"По мом мишљењу, цена ће се кретати око 1,8 милијарди евра, плус-минус 100 до 200 милиона евра“, рекао је Јоргић.

Судбина рафинерије у Панчеву

Једно од кључних питања је и будућност рафинерије у Панчеву.

"НИС је изванредно вертикално организована компанија. Искључити рафинерију значило би као да убијате вола за кило меса“, истакао је Јоргић.

Према његовим речима, међудржавни споразум није довољна гаранција да рафинерија неће бити затворена и да би требало правно обавезујућим документом регулисати права и обавезе МОЛ-а и Србије.

Петрохемија као потенцијални адут

Јоргић је навео да у пакет који МОЛ купује улазе и рафинерија, налазишта, експлоатација и друге компаније у оквиру НИС-а, укључујући ХИП Петрохемију.

"АДНОК је заинтересован за развој области којом се бави Петрохемија, тако да није искључено да то буде предмет посебног договора“, рекао је он.

Рок до 24. марта

Према најавама, коначни купопродајни уговор требало би да буде потписан средином или крајем марта.

"Имамо рок 24. март. До тог рока би требало да се све регулише, у супротном биће проблема“, упозорио је Јоргић.

"Полиција је успела да приведе четири осумњичена који су се, према првим сазнањима, помешали са учесницима скупа", рекао је Брујнс, додајући да су у току опсежна истрага и увиђај, преноси Фламанска радио-телевизија (ВРТ).

Грађанима је упућен апел да напусте подручје и не задржавају се на лицу места.

Курдска организација Навбел оценила је да је реч о "терористички мотивисаном нападу на курдску заједницу у Антверпену", који се догодио непосредно након протеста против, како наводе, џихадистичких напада на Курде на северу Сирије.

Портпарол организације Орхан Килич рекао је да је напад "сличан нападима џихадиста који циљано нападају цивиле на улицама, божићним базарима и другим јавним местима".

Курдске снаге у североисточној Сирији (СДФ) током овог месеца изгубиле су знатан део територије коју су контролисале протеклих десет година, а коју су освојиле у борби против Исламске државе.

У Кремљу, специјални изасланик америчког председника Доналда Трампа, Стивен Виткоф, и Трампов зет и бизнисмен Џаред Кушнер састали су се са руским председником Владимиром Путином.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је његова делегација спремна за први трилатерални састанак Украјине, Русије и САД у УАЕ.

Амерички председник Доналд Трамп поручио је да је састанак са Зеленским у Давосу био веома добар и да је његова порука руском председнику да рат мора да се заврши.

На фронту, сукоби не престају. Министарство одбране Русије саопштило је да су јединице противваздухопловне одбране уништиле током ноћи 14 украјинских беспилотних летелица изнад више региона.

Са друге стране, борци 423. одвојеног батаљона беспилотних система Оружаних снага Украјине, познати као "Скитски грифони", уништили су руски противваздухопловни ракетни систем "стрела 10", намењен за осматрање и обарање циљева на малим висинама.

После јутарње магле, дан ће бити претежно сунчан и углавном сув.

Са Медитерана ће пристићи топлији ваздух, што ће подићи температуру.

Јутарња темратура кретаће се од -4 до 0, док ће највиша дневна бити од 1 степен на северу до 10 у централним и јужним крајевима Србије. У Београду жива на термометру достићи ће седми подеок.

Наредних дана променљиво, уз постепено слабљење јутарњих мразева и пораст дневних температура.

“Такође, задржава се кишница услед већих падавина, што директно утиче на оптерећење кишне канализације, а самим тим и спречава и успорава појаву поплава. Зелени кровови побољшавају микроклиму, квалитет ваздуха и пружају станиште многим угроженим врстама корисних инсеката у урбаном градском језгру. Штите хидроизолацију од УВ зрачења и механичких оштећења, чиме се вишеструко продужава њен животни век”, каже Дејан Лазић, директор компаније "Грин декор“.

Услови за постављање зеленог крова

Зелени касетни кров сачињен је од касета од рециклираних материјала које су испуњене супстратом и биљкама. Ипак, да би могао да се постави важно је знати статичко оптерећење које кровна конструкција може да поднесе.

"Тежина од 60 килограма по метру квадратном у водом засићеном стању овакав тип зеленог крова ставља у ред прилично прилагодљивих свим типовима објеката. Пре постављања зеленог крова, битно је да је постојећа хидроизолација на крову објекта отпорна на корен биљака, али и да нема претходна механичка оштећења. Такође, на крову мора да постоји систем за одвођење воде у кишну канализацију као што су олуци, сливници, риголе”, додаје.

До сада су овакви кровови постављени у Београду, Новом Саду, Сремској Митровици, Панчеву, Суботици, Нишу.

“Касетни систем је дуготрајан и нема потребе за заменом осим у случају оштећења услед механичких радова на крову. Управо то је предност, јер је услед радова, врло једноставно уклонити део, лагеровати га на другој позицији, а потом вратити на своје место”, наводи.

Двеста квадрата зеленог крова произведе годишње 260 кг кисеоника

Биљке на зеленим крововима апсорбују угљен-диоксид и ослобађају кисеоник, чиме се смањује загађење и унапређује квалитет ваздуха. Један овакав кров од 200 метара квадратних може годишње да произведе 260 килограма кисеоника.

“На кровове се најчешће постављају биљке из рода седум. Постоје касете и са другим биљним врстама које су прилагођене климатским условима одређеног подручја. Сваки зелени кров значајно доприноси побољшању услова у окружењу, али је врло важно да буде функционалан”, каже др Љиљана Тубић, виша научна сарадница Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић“.

Жути звездан, влашац и пркос најбоље одговарају клими у Србији

Како би се установило које биљке су најадекватније за узгајање на зеленим крововима у Србији на Институту је тестирано 15 различитих аутохтоних врста током једног вегетационог периода.

“Желели смо да одаберемо биљне врсте које ће значајно утицати на очување биодиверзитета у урбаним срединама. Бирали смо врсте које цветају у различито време у односу на седуме, тако да буде покривена цела вегетациона сезона”, објашњава.

Веома је важно било да се изаберу биљне врсте које ефикасније обављају процес фотосинтезе, а самим тим и производе већу количину кисеоника.

“Резулати су показали да у нашим климатским условима може да се гаји жути звездан, влашац и пркос. Важно је напоменути да сваки зелени кров мора правилно да се одржава и тада ће показати све своје предности”, додаје.

Зелена решења морају да буду одржива како би се постигли највиши еколошки стандарди

Пројекат "ЕУ за Зелену агенду у Србији“ и друге сличне иницијативе су важне јер доприносе одрживом развоју, унапређују еколошку свест и помажу привреди Србије да своје пословање усклади са европским стандардима заштите животне средине.

“Примењујући иновативне, одрживе и еколошки прихватљиве праксе, овај пројекат доприноси унапређењу квалитета живота грађана. Подстиче смањење загађења ваздуха, воде и земљишта, доприноси очувању биодиверзитета, унапређује енергетску ефикасност и коришћење обновљивих извора енергије, промовише развој циркуларне економије и одрживу производњу хране”, објашњава Мирослав Тадић, вођа тима за животну средину и климатске промене УНДП-а.

Веома је битно да зелена решења буду одржива и да имају примену и када се конкретни пројекти заврше, упозоравају стручњаци. Само на тај начин могу се постићи највиши еколошки стандарди. Због тога је неизоставна сарадња са системским организацијама попут Привредне коморе Србије, међународним развојним банкама и комерцијалним банкама у Србији.

“Привреди је потребно обезбедити финансијски подстицај за зелене пројекте и приступ најбољим доступним технологијама, као и практична решења која су доступна свима и применљива у пракси. У исто време, потребно је континуирано подизање свести грађана о важности и начину заштите животне средине у њиховој свакодневици”, наводи.

Зелена транзиција доноси чисте технологије и употребу обновљивих извора енергије

Србија је на путу зелене транзиције. До сада је, каже, много тога урађено на пољу јавних политика, које одређују амбијент за зелено пословање. Уз подршку пројекта “ЕУ за Зелену агенду у Србији” припремљена је Стратегија заштите животне средине – Зелена агенда Србије која је препознала приоритете за инвестирање у наредних 10 година и дала оквир за одрживо финансирање зелених инвестиција.

Уз финансијску подршку ЕУ, влада Србије, Шведске, Швајцарске, Јапана, Словачке, али и Глобалног фонда за животну средину, УНДП је до сада подржао реализацију преко 100 зелених инвестиција и пројеката јавног и приватног сектора који су резултирали у чистијим технологијама, већем коришћењу обновљивих извора енергије, побољшању ресурсне и енергетске ефикасности, смањењу загађења животне средине.

“Ове зелене инвестиције приближавају Србију стандардима ЕУ и чувају конкурентност српске привреде на европском тржишту. То је посебно значајно у контексту политике ЕУ по питању опорезивања угљеника”, додаје.

Финансирање зелених пројеката је често изазов, али је истовремено неопходно радити и на јачању свести и разумевању користи које привреда и грађани имају од одрживих решења. Зелена транзиција и декарбонизација су можда краткорочно гледано трошак, али су заправо дугорочно улагање у развој и одрживост.

"До 2018. године просечно је усвојено око 120 деце и негде око 15 до 20 деце ишло је на такозвано инострано усвојење где се углавном усвајају деца са озбиљним здравственим и развојним проблемима", наводи Вулевић.

Сада, како каже, реализују се свега једно или два инострана усвојења годишње, а у земљи између 50 и 60.

“То јесте забрињавајуће и треба истражити који су разлози”, напомиње Вулевић.

Скоро 800 парова се пријавило за усвајање – шта кочи поступак

Према најновијим подацима из Министарства за бригу о породици, скоро 800 парова пријавило се за усвајање. Са друге стране, од 320 малишана само 150 је у узрасту када може да буде усвојено. Много је више потенцијалних родитеља, али ипак не нађу сва деца нови дом.

Вулевић додаје и да је међу њима 49 одсто деце са озбиљним здравственим или развојним проблемима или генетским оптерећењима који на неки начин, како каже, коче усвојитеље да се прихвате поступка усвојања.

“Они у оквиру припреме и утврђивања опште подобности пролазе одређену обуку, како је ја зовем школу за будуће усвојитеље, након које се изјашњавају о пожељним карактеристикама детета које желе да усвоје – то су углавном карактеристике да је дете ниског календарског узраста, да је здраво и да нема одређених генетских оптерећења и у неком одређеном броју да није ромске популације”, објашњава Вулевић.

Указује да је деце која испуњавају све те критеријуме у регистру мало.

У судским поступцима постоје пројектовања или идентификације са случајем

У томе и види један од разлога зашто је тако мало усвојене деце – због исказивања пожељних карактеристика које дете треба да има, а други разлог је број деце којима је утврђена општа подобност, али имају карактеристике које нису компатибилне са жељама потенцијалних усвојитеља.

“Али постоји још нешто – поступак утврђивања опште подобности не зависи само од Центра за социјални рад, него и од судских поступака. Судски поступци и знање судија у области породично правне заштите и утврђивању опште подобности детета за усвојење су никакви или минорни”, истиче Вулевић.

Додаје да они немају добру припрему и довољно знања о породично правној заштити.

“На пример, ту постоје разна пројектовања или идентификације са случајем. Ја сам сазнао неке ставове судија – ја сам сада у другом стању, нисам спремна да некога лишим родитељског права или ја сам пред пензијом, нећу да ме сутра неко напада на пијаци. А ту се онда повезујемо и са оним да је струка устукнула пред општом јавности чему су допринели и медији", поручује Вулевић.

Зашто се стручњаци повлаче

Када се дете изузме из угрожавајуће породичне средине, од некомпетентних родитеља онда се то прикаже у медијима као злоупотреба овлашћења од стране стручњака, каже Вулевић.

“У том случају се стручњаци повлаче, неће да се замерају јавности. То ја замерам, а могу да замерим и мом матичном министарству, у којем сам некада радио, слаба је комуникација са јавношћу”, додаје Вулевић.

Истиче и да медији када извештавају о неком случају, они говоре у тренутку, Центар за социјални рад попусти под притиском, али онда се медији не заинтересују шта је било са том децом када су враћена у ту породицу од које су угрожени.

“Ја знам неколико случајева где су деца враћена, али су после опет дошли у систем социјалне заштите”, каже Вулевић.

Истиче да струка треба да се бори за најбољи интерес детета, а не да се повлачи под притиском јавности.

"Шта је усвојење? Усвојење је целоживотни аранжман за дете у којем се стварају нераскидиве везе између родитеља и детета. Не говори се ту о усвојитељу и усвојенику, него о родитељу и детету. А хранитељство је привремени боравак. Шта ћемо са дететом када напусти хранитељску породицу или институцију социјалне заштите, а овако има уређен целоживотни аранжман”, закључује Вулевић.