"Тако да очекујем пуну нормализацију тамо 17, 18, 19. јануара, управо пред истицање тог рока. А онда, надам се да ће у међувремену Русија и Мађарска да заврше свој посао. Али добијамо ваздух и добијамо прилику да грађани имају сигурност и могу да буду мирни и да неће бити никаквих проблема у снабдевању", рекао је Вучић током обиласка Божићног сеоцета испред Скупштине Србије.

Председник је рекао да НИС сада може да допрема преко ЈАНАФ-а сирову нафту.

"Верујем да ће они то искористити већ, чим плате, дакле, првог радног дана, то је 5. јануар, да одмах може да крене првих 85.000 тона, толико има тамо у Омишљу у Хрватској. Да после тога могу да наруче још један танкер од 140.000 тона. Овде је произведено у међувремену 100.000 тона домаће сирове нафте, која је спремна за намешавање", рекао је председник.

Каже да је проблем што мора да се промени катализатор у Рафинерији, која није радила, што је у међувремену донело огромне проблеме и губитке.

"САД ће углавном да раде на истеривању руског и кинеског утицаја"

Председник је поручио да ће у новој години, у околностима велике геополитичке борбе, Србија морати да се бори да сачува оно што може – слободу, независност, али и економске интересе.

Вучић је указао да европска политика иде све више ка Украјини као новом члану ЕУ, док Американци имају другачији приступ. "Американци ће углавном да раде на истеривању и на борби против руског и кинеског утицаја на Западном Балкану, посебно у Србији", рекао је Вучић.

Додао је да је зато било и њихових бесмислених одлука око "Линг Лонга" и око принудног рада. "Дође вам смешно када погледате како се понашају поједине америчке компаније у Индокини или Југоисточној Азији, где раде деца од 13, 14, 15 година", рекао је Вучић.

Почаст жртвама одали су шеснаестоминутном тишином.

Мацут је нагласио да је ово важна и охрабрујућа вест за Србију, и честитао свим грађанима и запосленима у Нафтној индустрији Србије на очуваној стабилности и одговорности у изузетно тешким околностима.

"Одлука о продужењу лиценце потврђује да се упорна, одговорна и државнички вођена политика исплати и да Србија зна да заштити своје националне интересе", нагласио је премијер.

Мацут је подсетио да је прошло 84 дана од последњег уласка сирове нафте у земљу, а да грађани и привреда нису осетили поремећаје у снабдевању, што потврђује отпорност система и способност државе да одговори на велике изазове.

Премијер Мацут је нагласио да ће Влада Републике Србије наставити да предузима све неопходне мере ради очувања енергетске сигурности и укупне економске стабилности Републике Србије.

Вашингтонска администрација продужила је оперативну лиценцу за рад Нафтне индустрије Србије до 23. јануара. 

Канцеларија за контролу страних средстава (Office of Foreign Assets Control – OFAC) Министарства финансија САД издало је лиценцу акционарима и заинтересованим странама за преговоре о променама у власничкој структури са важењем до 24. марта 2026. године.

НИС је 28. септембра прошле године поднео и допуњени захтев за уклањање са СДН листе (Specially Designated Nationals), што је дуготрајан и комплексан процес.

Компанија НИС овим путем изражава захвалност државним органима Републике Србије, домаћим и иностраним партнерима који су подржали овај процес.

"Истичемо да несметан рад компаније НИС има значајан утицај на обезбеђење енергетске стабилности Републике Србије и уредно снабдевање домаћег тржишта нафтних деривата", наведено је у саопштењу.

Вашингтонска администрација продужила је оперативну лиценцу за рад Нафтне индустрије Србије до 23. јануара. 

Узвици демонстраната били су упућени врховном верском лидеру Алију Хамнеију, који се ни после неколико дана нереда није појавио у јавности, остављајући председнику Масуду Пезешкијану да покуша да смири страсти.

Ирански председник је, одмах затим, сменио шефа централне банке Мохамада Резу Фарзина и на његово место поставио некадашњег министра финансија Абдолнасера Хематија, објашњавајући да га чека комплексан и тежак посао да заузда инфлацију, која је један од кључних фактора избијања нереда.

Пезешкијан је, истовремено, наредио целодневни прекид рада свих владиних институција, универзитета и радњи, сматрајући да би на тај начин могао да смири страсти које су се на улице иранских градова излиле после протеста трговаца.

Каменице, узвици и одговор полиције

Учесници протеста су у десетак градова бацали камење на владине објекте, упадали у полицијске станице и палили гуме на улицама градова, при чему је убијен најмање један припадник Револуционарне гарде, јавља агенција Тасним.

После узвика "Смрт диктатору" и "Смрт Хамнеију", иранске власти су за избијање нереда оптужиле "ционистичке" друштвене мреже и гро кривице за лоше стање пребациле на леђа спољних непријатеља.

Снаге безбедности, укључујући и Револуционарну гарду, у неколико су наврата пуцале у демонстранте. По друштвеним мрежама појавиле су се информације да је убијен најмање један студент, али су власти те вести одмах демантовале.

Само у Техерану ухапшено је двадесетак особа, махом студената, али су они после неколико сати ослобођени.

Велики део протеста претходних дана водили су студенти, чији је гнев порастао када су власти затвориле факултете објашњавајући да се тим потезом, усред хладноће и недостатка енергената, у ствари брину за добробит младих.

Американци подржали протесте

За иранску младеж забринуо се и амерички Стејт департмент, који је навео да је будућност најталентованијег и наобразованијег слоја друштва у Ирану доведен у питање због пропале политике режима.

"Будућност Ирана припада младима", навео је Стејт департмент.

Готово истовремено, амерички председник Доналд Трамп и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху су, током прославе Нове године, разговарали о могућности да још једном, заједнички, бомбардују Иран због навода да та држава покушава да обнови центре за обогаћивање уранијума, тешко оштећене у претходном таласу напада.

Амерички бомбардери Б-2 су посебним бомбама ГБУ-57 засули иранске нуклеарне центре Натанз, Исфахан и посебно подземни комплекс Фордо, након чега је Техеран испалио салву пројектила на Катар.

Осим економских недаћа и претњи из Јерусалима и Вашингтона, за власти у Ирану велики проблем представља акутна несташица воде, па је Пезешкијан почетком децембра позвао грађане да штеде воду – иначе би град, или бар поједини његови делови, могли чак бити евакуисани.

Професор Каве Мадани, бивши заменик шефа иранског одељења за заштиту животне средине и садашњи директор Института Универзитета УН за воду, животну средину и здравље, каже да је хронично лоше управљање природним ресурсима довело до онога што назива "воденим банкротом".

Америка већ годинама, махом безуспешно, тражи партнере за смену власти у Техерану, али су се експерименти са изгнаницима у Албанију – организацијом "Муџахедин е-калк" – обично завршавали дебаклима.

После нове серије протеста, за преузимање власти пријавио се изгнани престолонаследик Реза Пахлави, чији је отац збачен с трона после Исламске револуције ајатолаха Хомеинија 1979. године. За њим су остала мучилишта, сећања на масакре које је починила војска, али и прилично стабилна економија и снажна армија.

Главни дежурни хирург ВМА, проф. др Бошко Милев, рекао је да је током ноћи збринуто више од 160 повређених.

"Оно што бих издвојио јесте више од 20 повреда задобијених од експлозивних направа, попут петарди и топовских удара. Међу њима су и два дечака од 13 година, који су примљени у Клинику за очне болести због повреда лица и очију изазваних петардама", навео је Милев.

Према његовим речима, остале повреде спадају у тешке телесне повреде и обухватају повреде шака и ампутације прстију, а све су последица експлозивних направа.

Као и сваке године, дуж Светогорске и Македонске распоређене су бине и бројни садржаји, концерти, представе, хуманитарни штандови за куповину црвеног и плавог кловновског носа, улични забављачи, аниматори за децу, продавци слаткиша, куваног вина и ракије.

Породични програм, уз џез концерт почео је око 11 сати, док је у подне планиран празнични чаробни шоу "Зекина новогодишња магија", у Великој сали ГО Стари Град.

И на Новом Београд организован је културно-музички програм за све генерације, на Булевару Зорана Ђинђића, испред Тржног центра "Нови Меркатор".

Програм на бини отворили су наступи културно-уметничких друштава "Талија" и "Опанак". Хор "Артон" наступа од 11.40 часова, а затим је од 12 сати на програму представа за децу "Школа магије. Од 12.40 деца ће моћи да се забаве уз "Пеђолинов шоу". У 13.10 наступиће бенд "Параван, а од 14.10 група "Неверне бебе, најављено је раније.

И у Градској општини Вождовац организован је разноврстан програм за целу породицу, мађионичарски шоу, маскоте аниматори на штулама, жонглери, кловн и спортски аниматори.

Музичким програмом атмосферу обогатиће, како је најављено раније, VIII београдска гимназија и Културно-уметничко друштво "Рипањ".

Хуманитарна манифестација и забавни програми за најмлађе у Чукарици

Градска општина Чукарица и Туристичка организација Чукарица такође организују хуманитарну манифестацију "Улица отвореног срца" у Пожешкој улици.

Циљ манифестације је прикупљање средстава за децу и одрасле са сметњама у развоју из Школе за основно и средње образовање са домом "Свети Сава на Умки, којима су неопходни образовна, здравствена, социјална и психолошка подршка и заштита, најавили су раније из ове општине.

Од 11.30 часова наступиће хор Дечјег културног центра, након чега следе представа "Ледена краљица и кловновско-мађионичарска представа. Завршницу програма, у 14 часова, обележиће концерт "Тропико бенда.

Новогодишња магија на Палилули – представе, плес и хуманитарни садржаји

И у ГО Палилула такође се организује "Улицу отвореног срца", у Улици Братства и Јединства до 16 сати. Раније је најављено да ће програм почети око 10 сати представом за децу "Снежна краљица, а од 11.00 до 11.40 планирана је "Новогодишња илузија, након чега следи новогодишњи концерт ансамбла "Гарави сокак" од 11.40 до 13.00.

У наставку програма, од 13.00 до 13.40, наступиће деца из ПУ "Бошко Буха са програмом "Магија доброг срца. Новогодишњи плесни шоу биће одржан од 13.40 до 14.20, док је од 14.20 до 15.20 планирана представа за децу "Вилењаци спасавају Деда Мраза.

Манифестација ће бити завршена плесним програмом "Плесом до снова од 15.20 до 16 сати.

Представе, радионице и журка за најмлађе у Земуну

"Улица отвореног срца" у Земуну се организује у оквиру велике манифестације Земунска бајка. Програм је почео у 10 сати, а у 11 сати наступају сестре Гобовић, новогодишњи театар доноси представу "Тајна града Хладнограда" у 12.15, док су за касније планиране и радионице за децу.

Новогодишња журка Деда Мраза за најмлађе почиње у 18, док је реприза Нове године уз ди-џеја заказана за 20 сати.

Традиционална манифестација "Улица отвореног срца" организована је и у Младеновцу, Обреновцу и Сурчину.

Измене у саобраћају

Због манифестације "Улица отвореног срца" у Светогорској и Македонској, на делу од Дечанске до Таковске улице ред линија јавног превоза биће промењен до 20 часова.

Историја манифестације

Манифестација "Улица отвореног срца" настала је пре пола века у "Српској кафани" када су глумци Атељеа 212 мењали улоге са келнерима и првог дана Нове године служили госте. Из овог несвакидашњег дружења настао је празник Београда који повезује културу и привреду, радост, чаролију и хуманост.

Манифестација "Улица отвореног срца" је од 1988. године званично ушла у календар најзначајнијих манифестација града Београда, кроз коју прође више од 100.000 људи.

"Поносна сам на тим који је успео да заврши изградњу, реконструкцију укупно шест резервоара", навела је министарка, додајући да се технички пријем још два резервоара капацитета 35.000 тона бензина очекује у наредним недељама.

То је 102.000 тона додатне сигурности за грађане која нам је у овом моменту неопходна. Наш дугорочни циљ је да јачамо енергетску сигурност и повећавамо резерве енергената, што ћемо наставити и убудуће”, нагласила је Ђедовић Хандановићева.

Министарка подсећа да се важност складишних капацитета најбоље огледа током кризе са НИС-ом будући да скоро три месеца кап сирове нафте није ушла у нашу земљу.

Вашингтонска администрација продужила је оперативну лиценцу за рад НИС-у до 23. јануара. Министарка Ђедовић Хандановић поручила да продужетак лиценце значи да ће Рафинерија у Панчеву после 36 дана моћи да настави са радом.

Јадрански нафтовод саопштио је да је спреман да одмах осигура несметан транспорт и снабдевање Рафинерије у Панчеву сировом нафтом.

"Суочена са ратом у Европи, Швајцарска је посвећена праведном миру у Украјини, заснованом на међународном праву и Хелсиншким принципима. Искористићемо наше искуство у посредовању да промовишемо дијалог, поверење и безбедност", изјавио је швајцарски министар спољних послова Ињацио Касис, који је нови председавајући ОЕБС-а.

Додао је да Швајцарска намерава да промовише инклузиван дијалог са свих 57 држава учесница о безбедности.

Као једна од мањих чланица европског блока, Кипар ће свој шестомесечни мандат на челу ЕУ обављати дисциплиновано и посвећено, али и са "другачијим начином размишљања", изјавио је  кипарски министар спољних послова Константинос Комбос, преноси Гардијан.

"Верујемо да мале државе у оваквим ситуацијама имају много тога да понуде", рекао је Комбос за британски лист. 

Како је истакао, то је сасвим другачији менталитет који може да се донесе за преговарачки сто, другачији приступ. 

"Као мала држава, ми смо посвећени. Не доживљавамо (председавање) као нешто што морамо да обавимо, желимо да га обавимо на најбољи могући начин", навео је Комбос. 

Он је нагласио да је Кипар посебно осетљив на патње Украјинаца.

"Агенда са правом јесте Украјина и тако ће и остати. Али желимо да у расправу укључимо и питања која се односе на шири регион Блиског истока, јер Кипар види себе као део тог региона", рекао је Комбос. 

Комбос је истакао и да Никозија неће "стајати на путу" односима европског блока са Анкаром.

"Председник (Кипра Никос Христодулидис) је јавно рекао да би волео да председник (Турске Реџеп Тајип) Ердоган присуствује неформалном састанку Савета у априлу. Нећемо да користимо председавање за покретање националних питања", поручио је он. 

"Дошло је до експлозије непознатог порекла", рекао је за АФП Гаетан Латион, портпарол полиције у кантону Валис на југозападу Швајцарске.

Он је рекао да се експлозија догодила око сат и по после поноћи у бару "Ле Констелашн", који је популаран међу туристима, који су се окупили у великом броју у швајцарском скијалишту за Нову годину.

"Више од стотину људи је било у згради, и видимо много повређених и много мртвих", рекао је портпарол полиције.

Жртве су различитих националности, а рад на њиховој идентификацији је у току.

Већина повређених има значајне повреде са тешким опекотинама.

На лице места послато је око 10 хеликоптера, 40 кола хитне помоћи. Одељење интензивне неге болнице у Валеу је пуно, а пацијенти се шаљу на специјалистичка одељења за лечење опекотина.

Према наводима појединих медија сумња се да су пожар изазвала пиротехничка средства.

Уз жељу да 2026. година за полицајце буде мирнија, оценили су да су припадници МУП-а, упркос бројним изазовима у претходној години, очували јавни ред и мир и безбедност свих грађана. Премијер Мацут сматра да је то основ за функционисање Србије.

 "Обраћа вам се Морава 1, свим јединицама и свим припадницима МУП желим да се захвалим на преданом раду у прошлој години, вашим ангажманом смо успели да сачувамо мир и стабилност у Србији, да обранимо и сачувамо Републику Србију. Желим вам срећну Нову годину, Божићне празнике, пуно успеха, среће и желим вам мирну и досадну ову Нову годину", поручио је министар унутрашњих послова Ивица Дачић из командно-оперативног центра.

Сада већ традиционално свој рођендан министар унутрашњих послова Ивица Дачић проводи са дежурним припадницима МУП-а.

"По свим параметрима које смо имали у протеклој години, иако је она била изузетно изазовна, пре свега у области јавног реда и мира, великог броја непријављених скупова, непријављених блокада саобраћајница, насиља над полицијским службеницима и уопште једне атмосфере притисака на инситутуције система, полиција је обавила свој посао, високо професионално. Грађанима желим да имају што мање посла са полицијом, а полицији исто тако да имају што мање посла са грађанима који не поштују захтеве", поручио јер Дачић.

Милић: Новогодишња ноћ у Београду без инцидената, ангажоване хиљаде полицајаца

Новогодишња ноћ протекла је мирно, оцењују у полицији.

"Ангажовано је више хиљада полицијских службеника на обезбеђењу свих манифестација и дочека, као и на очувању стабилног јавног реда и мира. Испунили смо све задатке, у потпуности је очуван јавни ред и мир, није било безбедносно интересантних догађаја, нити извршења тешких кривичних дела", навео је Веселин Милић, начелник Полицијске управе за град Београд.

Мацут: Припадници МУП-а имали кључну улогу у очувању јавног реда и мира

И председник Владе Ђуро Мацут оцењује да су припадници МУП-а имали су кључну улогу у одржавању јавног реда и мира и безбедности свих грађана Србије у протеклој години.

"Надам се да ћете наставити овако динамично да пратите целокупну ситуацију, а Република Србија и Влада Републике Србије увек ће стајати поред вас и иза вас да помогне на сваки начин. Министар унутрашњих послова и потпредседник Владе знају да сам увек на страни стварног очувања безбедности, јер је то основ да наша земља функционише. Изузетно сам задовољан што смо успоставили јавни ред и мир, али и очували континуитет наше земље. Свима желим све најбоље у овој години, да будемо живи и здрави и да дочекамо следећу Нову годину

Интервенције ватрогасаца без повређених

На кључним локацијама ноћ су правили и припадници Интервентне јединица 92, Полицијска бригада, Управа саобраћајне полиције, Жандармерија и Ватрогасно спасилачка бригада Београд.

"Господине министре на дужности се налази 154 припадника ватрогасно спасилачке бригаде Београд. Од 18 часова укупно је имала 42 интервенције од тога 33 пожара, пет дежурстава, три услуге и једна техничка интервенција спашавања особе из лифта. На тим интервенцијама није било повређених и страдалих особа", саопштио је потпуковник ватрогасац Драган Миковић, командант Ватрогасно-спасилачке бригаде Београд.

Београд међу најбезбеднијим градовима у Европи

Процењује се да је Београд међу три најбезбеднија града у Европи. Приоритет полиције и у овој години - безбедност свих градова и грађана Србије.

После тога је уследио ватромет изнад града који је трајао 14 минута.

Свечано је било у Паризу. Нова година је дочекана уз славље и ватромет дуж Шанз Елизеа и Тријумфалне капије.

Градоначелница Идал Гозе придружила се слављу.

Председник Макрон је у новогодишњем поруци признао да растућа глобална нестабилност због ратова на Блиском истоку и сукоба у Украјини утиче на многе Французе, али је упозорио на покушаје страног мешања у председничке изборе у наредној години.

"Нико није слеп да не види неред који постоји у свету и наше недостатке. Свет је у све горем стању из дана у дан. Рат и нестабилност на Блиском истоку се настављају, али то има последице по француску привреду, наше интересе и нашу друштвену кохезију. Сведоци смо покушаја повратка царства, што представља изазов за међународни поредак. То је свет трговинских ратова, технолошке утакмице и честе нестабилности, што све утиче на Француску", рекао је Макрон.

У Берлину је небо прекрио ватромет. Највећи број грађана окупио се испред Брандербушке капије. Било је 20.000 људи који су забављали ди-џејеви. Спектакуларни ватромет је трајао 7 минута.

У више немачких градова током новогодишње ноћи дошло је до напада на припаднике органа реда. Више десетина људи је ухапшено.

У Абу Дабију је спектакуларним ватрометом изнад небодера Бурџ Халифа, највише зграде на свету, дочекана Нова година. Уз визуелне ефекте и ласере.

Спектакл је планиран 10 месеци. Испаљено је готово 15.000 пиротехничких средстава, са 365 локација.

Према традицији у Рио де Жанеиру је Нова година дочекана на плажи Копакабана уз присуство више од 2 милиона људи. Локалне власти су то назвале најмасовнијим дочеком Нове године на свету.

Несрећа у Холандији. У Амстердаму је изгорела стара црква. Претпоставља се да је узрок пожара био ватромет.

"Најважнија порука за грађане је да у Нову годину улазимо са повећаним платама, повећаним пензијама и никада већом минималном зарадом, уз наставак инвестиција и раста Србије. Они који су покушали да униште и да зауставе тај раст и развој нису у томе успели", истакао је Мали.

Подсетио је да је Србија 2024. године била трећа најбрже растућа економија у Европи, као и да се након успоравања раста у прошлој години, очекује убрзање већ у 2026.

"Ове године очекујемо стопу раста од око три одсто, а већ 2027. године, заједно са Експом, чак пет одсто. Враћамо се убрзаним стопама раста и надокнадићемо све што је изгубљено", рекао је Мали.

Историјски ниска стопа незапослености

Говорећи о стабилности јавних финансија, министар је навео да је удео јавног дуга у БДП-у око 43,5 одсто, што је, како каже, готово дупло боље од просека Европске уније.

Србија, додао је, има високе девизне и златне резерве, стабилан курс динара и историјски ниску стопу незапослености од 8,2 одсто.

Посебан акценат стављен је на раст животног стандарда. Минимална зарада од ове године износи 551 евро, што је највиши ниво до сада и у потпуности покрива минималну потрошачку корпу.

"Подсећам да је 2010. године минимална зарада била 15.700 динара, а да је незапосленост износила готово 26 одсто. Данас минималац прима знатно мање људи, а запосленост је рекордно висока", нагласио је Мали.

Плате у јавном сектору повећане су за 5,1 одсто, а укупна повећања у протеклих годину дана, како је навео, значе да су зараде у просвети порасле за готово 28,6 одсто, у здравству за више од 19, док су запослени у високом образовању добили повећање од 16 одсто.

Просечна плата преко 1.000 евра

Министар је најавио да ће просечна плата у Србији, први пут у историји, прећи 1.000 евра. Док ће 2027. године она износити 1.400 евра.

"Пензионери су, такође, добили повећање од 12,2 одсто, што у просеку износи више од 6.000 динара, а прве увећане пензије биће исплаћене почетком јануара. За 13 месеци пензије су повећане за укупно 24,4 одсто, далеко изнад нивоа инфлације. Просечна пензија ове године биће око 490 евра", рекао је Мали, истичући да су пензије сигурне и редовне.

Инвестиције остају један од кључних стубова економског раста, додао је министар.

За капиталне пројекте у буџету је опредељено 740 милијарди динара, а радови се настављају на ауто-путевима, брзим саобраћајницама, железници, школама и болницама.

На крају, министар је нагласио значај Експа 2027, за који је до сада учешће потврдило 130 земаља.

"То је највећи међународни догађај који ће Србија икада организовати и огромна шанса за нове инвестиције, радна места и потпуно нову перспективу развоја земље", поручио је Мали.

Министар финансија је закључио да у нову годину улази са оптимизмом и уверењем да ће Србија наставити пут раста и економске стабилности.

Дечак Вукашин, дужине 51 центиметар и тежак 3.910 грама рођен је у првој секунди после поноћи у Гинеколошко-акушерској клиници у Вишеградској. 

Беба и бебина мајка Марина Милошевић су добро, рекао је директор породилишта Александар Стефановић.

Премијер Србије Ђуро Мацут обишао је бебу и маму у болници у Вишеградској.

"Надам се да ћемо идуће године присуствовати рођењу два пута више беба него ове године. Мислим да је то добра порука за Србију и да мислим да правимо један велики, добар потез", рекао је Мацут.

У ГАК Народни фронт рођена је девојчица, тешка 3.330 грама и има дужину 51 центиметар.

Мајка Јелена Лазић родила је девојчицу у 3.20.

Прворођене бебе у Београду добиле поклон честитку од 300.000 динара

Заменица градоначелника Београда Весна Видовић обишла је данас КБЦ "Др Драгиша Мишовић – Дедиње", где су се прве бебе у овој години родиле непосредно после поноћи и истакла да им је Град Београд обезбедио поклон-честитку од 300.000 динара.

Видовићева је на конференцији за медије рекла да је Град и ову годину започео радно, обиласком прворођених беба у београдским породилиштима.

"Овај први јануар почињемо радно, као и прошле године, обиласком прворођених беба у граду Београду. У болници 'Драгиша Мишовић' родио се прво дечак Давид, а затим девојчица Лира", рекла је Видовићева.

Она је подсетила да је Град Београд и ове године обезбедио поклон-честитку у износу од 300.000 динара за прворођене бебе.

"Као и претходних година, обезбедили смо поклон-честитку, а мамама смо пожелели добро здравље и брз опоравак. Маме су добро, насмејане и расположене, као и бебе'', навела је Видовићева.

У Нишу прве бебе четири дечака, Заричковевић уручила поклоне министарства

Прве бебе рођене у УКЦ Ниш у 2026. години су четири дечака, а министарка за бригу о породици и демографију Јелена Заричковевић уручила је данас директору те здравствене установе Зорану Перишићу поклон пакете за бебе, који садрже беби козметику за прве дане живота, као симбол пажње и подршке државе свим породицама у Србији.

"Четири дечака, четири бебе за почетак у 2026. години, нешто што је најрадоснији тренутак за њихове родитеље, али свакако и за град Нис и за Републику Србију", казала је Заричковевићева.

Како је навела, министарство је ту да у сваком тренутку покаже да ће институционална држава деловати, да ће стати иза сваког детета, иза сваке породице.

Грађани Србије нову, 2026. годину дочекали су не само у домовима, кафићима, клубовима, ресторанима и хотелима већ и на централним градским трговима у Београду, Крагујевцу, Бору, Лесковцу, Сокобањи, Врњачкој Бањи и на Златибору, где су за њих били организовани и бесплатни новогодишњи концерти.

На Златибору више од 100.000 туриста

Новогодишњи програм окупио је бројне посетиоце свих узраста, не само из Београда и Србије већ и из региона и иностранства.

На Златибору је током новогодишње ноћи било више од 100.000 туриста. Главни део програма био је на Краљевом тргу – концерт Дејана Матића.

Уз ватромет и звуке трубе, на Градском тргу је више стотина Лесковчана ушло у нову годину. Организована је и традиционална бесплатна лутрија.

Добра атмосфера и у градовима од Зрењанина, Пожаревца, Крагујевца, Врњачке Бање све до Ниша.

Традиционалну празничну ноћ употпунио је ватромет, а грађане су угрејали кувано вино, ракија и чај. 

Током прославе дочека Нове године, Хитна помоћ је примила 120 позива грађана, а новогодишња ноћ прошла је без задобијања тежих повреда.

Грађани су им се јављали и због проблема са алкохолним напицима.

Како наводе из Хитне помоћи, грађани су задобијали, најчешће, лакше повреде главе настале приликом пада на јавним површинама.

Протести дела студената, грађана и опозиције и блокаде високошколских установа, саобраћајница и појединих јавних институција прерасли су у шири друштвено-политички покрет против власти, активан и у текућој години.

У међувремену, пала је влада Милоша Вучевића, заменио ју је кабинет Ђуре Мацута, док су организација "Студенти који желе да уче" и друге групе грађана организовали камп у Пионирском парку и код Народне скупштине.

Поделе у друштву продубљене су током пролећа и лета, а смиривање тензија на улицама на јесен су заменили геополитички потреси – Сједињене Америчке Државе увеле су санкције Нафтној индустрији Србије, која је већински у руском власништву.

За то време, компанија "Рио Тинто" је "замрзла" литијумски пројекат у долини Јадра, а Џаред Кушнер, зет америчког председника Доналда Трампа, одустао од изградње хотелско-стамбеног комплекса на месту бомбардованих зграда Генералштаба Војске Југославије.

У протеклој години, држава је започела решавање вишедеценијског проблема уписа права својине на непокретност у склопу програма "Свој на своме", док су представници Срба на Косову и Метохији повратили власт у општинама са српском већином на северу Покрајине.

Студентски протести и блокаде

Када је у поноћ откуцала нова 2025. година, на Студентском тргу у Београду, новосадском Тргу слободе и Нишкој тврђави трајао је девети од 15 минута тишине за жртве пада надстрешнице на Главној железничкој станици у Новом Саду.

У том трену, прошло је и 10 дана од првог већег студентско-грађанско-опозиционог скупа на Славији, пет недеља од почетка блокирања Факултета драмских уметности – прве у низу блокада високошколских установа – и тачно два месеца од новосадске трагедије у којој је укупно 16 људи изгубило живот, а две особе су теже повређене.

Учесници протеста су у почетку захтевали утврђивање одговорности за пад надстрешнице, смену појединих јавних функционера, борбу против корупције и системске реформе у сфери образовања и јавних служби. У мају су захтеви обједињени у политичком позиву за расписивање ванредних парламентарних избора.

Студенти у блокади организовали су више скупова у универзитетским и другим градовима. Значајнији су покушај генералног штрајка, 24-часовна блокада Аутокоманде и демонстрације у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Београду, Новом Пазару и Краљеву.

Низ протеста заокружен је обележавањем годишњице пада надстрешнице испред Новосадске железничке станице 1. новембра и новим протестом подршке делу студената Државног универзитета у Новом Пазару.

Групе студената и грађана су ка овим местима пешачиле, трчале или возиле бицикле у циљу "бољег повезивања у народу". Исту праксу касније су применили и када су бициклима ишли у Стразбур, а у штафети трчали до Брисела да би се "обратили европским институцијама".

Врхунац протестног таласа био је 15. марта у Београду, када се велики број грађана окупио на Тргу Славија и у околним улицама.

Дан раније емитован је аудио-запис у којем су поједини чланови Покрета слободних грађана и покрета Став, према тврдњама служби безбедности, говорили о "планираним насилним акцијама на протесту 15. марта". Део групе је ухапшен, а сви са снимка су осумњичени за напад на уставно уређење.

Током протеста који је у делу јавности означен као "дан де", у вечерњим сатима избили су инциденти код Пионирског парка, наспрам простора који је 10 дана раније заузела група "Студенти који желе да уче". У исто време, у Улици краља Милана се током 15 минута тишине зачуо нагли и продоран звук који је изазвао комешање дела присутних.

Поједини опозициони актери, аналитичари и међународне организације тврдили су да је употребљен "звучни топ", што је убрзо постао преовлаћујући став код присталица студентског покрета. Министарство унутрашњих послова, Безбедносно-информативна агенција и руска Федерална служба безбедности су те наводе негирали.

После 15. марта, покрет је ушао у фазу преиспитивања тактике. Две недеље у априлу трајале су блокаде зграда Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине уз став да ће опстати "док се не распише нови конкурс за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије" или се "Јавни сервис не угаси".

Током блокада, запосленима на РТС-у физички је био онемогућен улазак у објекте, а непознате особе објавиле су на јавним површинама "потернице" са фотографијама неколико новинара и уредника. Конкурс за РЕМ је расписан 28. априла, када су блокаде и окончане.

Повратак студената на наставу на факултетима започет је у мају, што је означило окончање интензивних блокада факултета у трајању од скоро шест месеци. Академска година завршена је у октобру.

У јуну је 17 дана трајала блокада раскрснице Кнеза Милоша и Немањине код Владе са захтевом измене закона у области високог образовања. У августу је био блокиран и новосадски суд због "неоснованих хапшења".

Протесте и блокаде обележили су и бројни инциденти. Један возач је у Рузвелтовој улици у Београду покушао да заобиђе блокаду преко тротоара и тешко повредио студенткињу Правног факултета. На Новом Београду, девојка је возилом оборила студенткињу из редарске службе, покушавајући да пробије колону.

Инцидент у јануару проузроковао је и пад Владе. Присталице Српске напредне странке напале су групу "Студената у блокади" док је постављала налепнице у близини просторија СНС-а у Новом Саду. Једној студенткињи је дислоцирана вилица, док је четворо њених колега повређено.

Премијер Милош Вучевић и градоначелник Милан Ђурић су ујутру поднели оставке, а осумњичени за напад приведени. Председник Србије Александар Вучић је касније помиловао четворицу активиста странке.

Упоредо са студентским, одвијале су се и акције такозваних "зборова грађана", које су после видовданског протеста на Славији укључивале блокаде саобраћајница, окупљања испред седишта СНС-а и шетње до приватних адреса појединих функционера.

Овај период је означио и кулминацију напетости између демонстраната, присталица власти и полиције. Тензије су прерасле у сукобе и веће инциденте, укључујући паљење и уништавање страначких просторија СНС-а у Ваљеву, Новом Саду, Врбасу, Бачкој Паланци и другим местима.

Како је година одмицала, улична окупљања су јењавала, а студентски активисти деловали су у пољу политике, с фокусом на локалне изборе у Косјерићу, Зајечару, Мионици, Неготину и Сечњу. Акција прикупљања потписа "Распиши победу" наговестила је ангажман у 2026, иако имена званичних кандидата студентске листе још нису позната.

Пад Вучевићеве владе

Када је председник Српске напредне странке Милош Вучевић образлагао одлуку о оставци на место премијера, рекао је да себе сматра "објективно одговорним" за напад на студенте у Новом Саду.

"Својевољно плаћам политичку цену. Трагедија у Новом Саду бацила је велику сенку на целу прошлу годину и рад Владе. Србија као да је остала заглављена у тој несрећи", навео је тада Вучевић, апелујући на смиривање страсти и повратак дијалогу.

Скупштина је званично констатовала оставку у марту, када је Влада ушла у технички мандат. Председник Србије Александар Вучић је за мандатара предложио Ђуру Мацута, ендокринолога и редовног професора Медицинског факултета у Београду.

Цењен у струци, а мало познат широј јавности, Мацут је највероватније одабран као умерена личност ван политичких токова, са успешном каријером и професуром, што је било важно за почетак дијалога између представника власти и универзитета.

Вучић је нагласио да су пред новом владом тешки задаци – супротстављање притисцима поводом регионалне политике, решавање питања такса са САД, убрзање европског пута, очување традиционалних пријатељстава на Истоку и обнова нивоа инвестиција.

Мацут је доставио посланицима предлог кабинета са 30 министара – једног од највећих у постмилошевићевској ери. Две трећине министара задржане су из претходног сазива, а пет места намењено је министрима без портфеља.

Влада је изабрана 16. априла. Мацут је у експозеу напоменуо да је "Србија уморна од подела и блокада". Најавио је као приоритете нормализацију образовања, национални дијалог, економски раст од 4,4 одсто до 2027, припрему за "Експо" и јединственост у одбрани територијалног интегритета Србије на Косову и Метохији.

Камп у Пионирском парку и код Скупштине

Група "Студенти који желе да уче", односно "Студенти 2.0", поставила је 6. марта шаторе и организовала камп у Пионирском парку. Скуп је, званично, пријавио студент Милош Павловић, а захтеви су се односили на повратак наставе на факултетима, мораторијум на студентске кредите и повећање броја испитних рокова.

Председник Србије Александар Вучић је примио делегацију организације и похвалио захтеве. Подршку групи дали су и поједини професори и декани који нису били за блокаде, укључујући и актуелног премијера Ђуру Мацута, као и чланови Српске напредне странке.

Поједини медији извештавали су о доласку нових студената у камп, док су противници власти групу окарактерисали као организовану од стране СНС-а. Било је свакодневних провокација, увреда и претњи учесницима кампа. Велики број униформисаних и полицајаца у цивилу био је распоређен у парку и око њега.

Вучић је уочи 15. марта, од "Студената који желе да уче" затражио да се "због њихове безбедности привремено повуку", што је, како је пренето, одбијено. Велики број трактора, углавном без регистарских ознака, довезен је и распоређен око парка. Део њих је уништен на дан протеста и уочи протеста – избушене су им гуме, исечен је доток горива и разбијена су стакла.

После протеста 15. марта који су организовали "Студенти у блокади", камп се постепено ширио ка простору испред платоа Народне скупштине, чиме је саобраћај на Тргу Николе Пашића био заустављен. Средином априла, у Београду је на том потезу одржан сабор "Не дамо Србију" поводом формалног оснивања такозваног "свенародног покрета".

Вучић је изнео захтеве "надлежним органима" за поштовање уставног и законског поретка и утврђивање одговорности за насиље и нападе на грађане и институције. Такође је тражио обезбеђивање безбедности образовног система и спречавање незаконитих активности које угрожавају јавни ред.

Уочи протеста на Видовдан, "Студенти у блокади" су послали ултиматум Влади у отвореном писму у ком захтевају расписивање ванредних избора 28. јуна увече и уклањање шатора код Скупштине и Председништва. Упозорили су да ће у супротном грађани предузети "све постојеће мере грађанске непослушности".

Током демонстрација, део окупљених учесника скупа је кренуо ка Пионирском парку са циљем да уклони шаторе. На прилазима су стајали јаки кордони припадника полиције. Дошло је до сукоба, бацања каменица и ударања моткама и пендрецима. МУП је саопштио да су "употребом принудне силе службеници потиснули изгреднике".

Европски парламент је у резолуцији крајем октобра означио камп у центру Београда нелегалним. Истовремено, један мушкарац, ког је власт убрзо оптужила да "подржава блокаде", запалило је два шатора и пуцао на активисту који се налазио у једном од шатора код Скупштине. Рањени човек превезен је у болницу, а нападач ухапшен.

Тужилаштво је случај окарактерисало као покушај убиства, док је председник Србије на конференцији за штампу истог дана рекао да је, према његовом мишљењу, у питању акт тероризма. Крајем новембра, један мушкарац прескочио је ограду кампа и ножем повредио још једног активисту у кампу, после чега је ухапшен.

Почетком новембра, на Тргу Николе Пашића организован је дочек Србима са КиМ који су, како тврде, пешачили из јужне покрајине да би пружили подршку Вучићу. Пред Нову годину, председник Србије је у обраћњу испред Скупштине најавио уклањање шатора и постављање "Новогодишњег базара".

Напоменуо је да ће почетком јануара 2026. саобраћај бити нормализован, а крајем месеца у старој години почело је распремање и у Пионирском парку, али су и ограда око парка и шатори и даље ту.

Председник Вучић тврди да је формирањем кампа покренута "најплеменитија идеја постојања суверене и независне Србије у којој пристојни људи желе да живе нормално".

"Свој на своме", упис права на својину

Више од 420.000 пријава грађана за упис бесправно изграђених објеката поднето је до 25. децембра у оквиру државног програма "Свој на своме", покренутог са циљем решавања вишедеценијског проблема нелегалне градње у Србији.

Пројекат "Свој на своме" представља покушај системског уписа права својине на непокретностима које су изграђене без грађевинске или употребне дозволе. Дугорочни циљ пројекта је, како се наводи, омогућавање грађанима да своју имовину користе у правном промету – кроз продају, куповину, наслеђивање или хипотеку.

Иницијативу је најавио председник Србије Александар Вучић крајем септембра, уз процену да у земљи постоји око 4,8 милиона неевидентираних објеката. Законски оквир за спровођење програма посланици су усвојили два месеца касније, а примена је почела 8. децембра.

Поступак је поједностављен и дигитализован. Грађани пријаву подносе електронски или на шалтерима, без техничке документације. Упис објекта се, према најавама, завршава у року од 60 дана. Пријаве се могу поднети електронски, у јединицама локалне самоуправе или у више од 580 поштанских објеката широм државе.

Накнаде за упис крећу се од 100 до 1.000 евра, при чему је око 70 одсто објеката сврстано у категорију најнижег трошка. Магацини и економски објекти до 500 квадратних метара уписују се бесплатно.

Министарка грађевинарства Александра Софронијевић тврди да су примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи и породице са троје и више деце ослобођени од наплаћивања.

Према структури пријава, програм се у највећој мери односи на стамбене објекте. Више од 80 одсто захтева се односи на породичне куће и помоћне објекте. Са становима тај удео прелази 90 одсто. Значајно интересовање бележи се из дијаспоре, пре свега из Аустрије, Немачке и Босне и Херцеговине.

Годину су обележили и најава примена Алиментационог фонда и усвајање закона који младима до 35 година омогућава куповину стамбене непокретности по повољним кредитним условима. Уз то, усвојене су и измене закона о јединственом бирачком списку, уџбеницима и високом образовању.

Америчке санкције НИС-у

Упоредо са студентским протестима и блокадама, још један кључни догађај у Србији се протегао на читаву годину – одлука америчких власти да уведу санкције Нафтној индустрији Србије.

После божићних празника, Одељење за контролу стране имовине америчког Секретаријата за финансије (ОФАК) увело је санкције НИС-у под образложењем да руски власници, који имају већински удео у компанији (56 одсто), профитом "финансирају рат у Украјини".

Председник Србије Александар Вучић подвлачи да је осам пута убедио америчке представнике да одложе примену мера. Девети пут је био неуспешан – 9. октобра, када су санкције кључном делу српске економије званично ступиле на снагу.

Од тада, у Панчевачку рафинерију није стигла ни кап нове нафте. Хрватски "Јадрански нафтовод" одмах је обуставио испоруку сирове нафте са јадранске обале, што је довело до застоја производње дизела, бензина, млазних и тешких горива.

Вучић је 25. новембра упозорио да ће Рафинерија бити принуђена да обустави рад у наредном периоду. Упозорио је и да би Народна банка Србије и комерцијалне банке могле да буду изложене секундарним санкцијама због обраде трансакција са НИС-ом, што би "било катастрофално за инвестициони рејтинг земље".

Друге нафтне компаније – са мађарским МОЛ-ом на челу, који је утростручио испоруке – повећале су увоз нафтних деривата. Међутим, због недостатка транспортних средстава и ниског водостаја Дунава, снабдевање тржишта са потребних 6.000 тона деривата на дневном нивоу на дужи рок није била могућа.

Србија је покушавала да пронађе решење, нудећи да откупи руски удео и прикључи га државном власништву од 29 одсто, што Руси одбијају, а у Београду тумаче као непријатељски чин. Руски власници су 11. новембра пристали да генерално продају свој удео, што је био номинални услов за потенцијално укидање санкција.

Према појединим информацијама, преговари се воде са фирмом "АДНОК" из Уједињених Арапских Емирата и мађарским МОЛ-ом. ОФАК је крајем децембра издао нову лиценцу којом се дозвољава преговарање о продаји руског удела до 24. марта.

ОФАК је последњег дана у години издао оперативну лиценцу НИС-у, којом је омогућено пословање до 23. јануара. Такође, ЈАНАФ је изразио спремност да испоручује нафту од мора до Рафинерије у Панчеву у наведеном периоду.

Ипак, Србија је и даље у незавидном положају. Председник Русије Владимир Путин каже да "зна шта се догађа са НИС-ом", али да је руска страна много уложила у компанију и да зато очекује да ће "пријатељско српско руководство" имати у виду међудржавни споразум.

С друге стране, председник Србије истиче да "искључује отимачину" као опцију, али и могућност да седи скрштених руку. Поручује да држава не може да живи без НИС-а. Рок за коначну одлуку раније је поставио за 15. јануар.

Замрзавање пројекта "Јадар"

Британско-аустралијска рударска компанија "Рио Тинто" саопштила је средином новембра да пројекат експлоатације литијума у долини Јадра, процењен на скоро три милијарде евра, улази у фазу "одржавања и надзора", односно замрзавања.

У писаној изјави за РТС, компанија је истакла да "остаје у Србији и наставља да верује да је Јадар лежиште изузетног квалитета, с потенцијалом за дугорочну експлоатацију", али да је приоритет "да задржи законска права над пројектом" и "пружи подршку запосленима у процесу транзиције".

Пројекат "Јадар", обележио је претходних пет година у Србији снажним политичким и друштвеним спорењима. После истражних дозвола издатих средином 2000-их и уговора са државом из 2017. године, пројекат је 2021. изазвао масовне еколошке протесте и блокаде.

У јануару 2022. дошло је до поништавања административних аката и укидања просторног плана у Лозници. Међутим, две и по године касније, Уставни суд је прогласио неуставним укидање просторног плана.

Влада је уредбом омогућила наставак пројекта, уз подршку Европске уније, која је пројекат уврстила међу стратешке за зелену транзицију. Оживљавање "Јадра" поново је изазвало протесте, чији је врхунац забележен у августу 2024, скупом на Теразијама у Београду.

Случај "Генералштаб"

Компанија "Афинити партнерс" Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа, повукла се средином децембра из пројекта изградње луксузног хотелско-стамбеног комплекса на месту зграда Генералштаба у Београду, оштећених у НАТО бомбардовању 1999. године.

Кушнер је нагласио да "пројекти треба да уједињују, а не да деле", алудирајући на противљење изградњи комплекса у дела опозиције, грађана и студентског покрета који су истицали да је зграда чувеног архитекте Николе Добровића заштићено културно добро.

Уједно, повлачење је уследило неколико сати пошто је Јавно тужилаштво за организовани криминал подигло оптужни предлог против министра културе Николе Селаковића и још три особе због наводних незаконитости приликом скидања својства културног добра за низ зграда око Генералштаба.

Претходно, Скупштина је усвојила посебан закон (лекс специјалис) којим је укинут статус културног добра комплексу Генералштаба.

Председник Србије Александар Вучић нагласио је да је "држава изгубила инвестицију од 750 милиона евра због кампање против Генералштаба" и најавио кривичне пријаве против свих који су учествовали у "хајци за уништење инвестиције".

Министар финансија Синиша Мали оценио је напуштање пројекта као "огроман губитак за Србију", уз напомену да оно "није коначно већ тренутно". Противници рушења Генералштаба Кушнерово одустајање виде као победу грађанског отпора. За то време, Вучић је положио камен темељац за нову зграду Министарства одбране у касарни "Бањица".

Срби на КиМ

Година 2025. на Косову и Метохији окончана је онако како је и почела – изборном кампањом, нападима и притисцима на Србе.

Српска листа је на недавно окончаним ванредним парламентарним изборима 28. децембра освојила 42.000 гласова и девет од 10 мандата намењених српским представницима. Мандат је припао и партији "За слободу, правду и опстанак" Ненада Рашића.

С друге стране, Самоопредељење Аљбина Куртија слави изборну победу са скоро 50 одсто гласова и најмање 55 од 61 мандата потребних за састав Владе, при чему ће разлику лако надоместити посланицима несрпске мањине којима је загарантовано 10 места.

Ванредни избори расписани су пошто Самоопредељење из два покушаја у новембру није успело да формира Владу, због чега је Вјоса Османи распустила парламент.

Претходно, на локалним изборима у октобру, Срби на северу КиМ су се после три године вратили на власт у општинама у којима чине већину. Градоначелници СЛ поново су преузели дужности у општинама Северна Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток.

У знак протеста, српски представници напустили су институције у новембру 2022, после чега су власти у Приштини на та места поставиле сопствене градоначелнике који су на изборима освојили занемарљиве проценте подршке уз излазност од свега неколико одсто.

Децембарски ванредни избори били су трећи на територији КиМ у 2025. Најпре су у фебруару одржани редовни, на којима је Самоопредељење освојило 48 мандата, а Српска листа девет од 10 загарантованих мандата за српску заједницу.

Један мандат је и тада припао Рашићевој партији, што му је омогућило да буде изабран за потпредседника скупштине из редова српске заједнице. Због тога је процес конституисања парламента блокиран, јер је СЛ сматрала да њој припада право да предложи кандидата.

Председник скупштине изабран је тек 26. августа, што је одразило дубоку институционално-политичку кризу привремених приштинских институција.

Приштина је и током претходне године наставила противправно затварање српских институција и насиље над становништвом. Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, забележено је 137 етнички мотивисаних инцидената против Срба.

Дијалог Београда и Приштине под вођством новог специјалног представника ЕУ Петера Соренсена одржан је у неколико рунди без главних преговарача и помака ка формирању Заједнице српских општина, предвиђене Бриселским споразумом.

Упоредо, Приштина је набавила ново наоружање за безбедносне снаге из Турске, Америке и Немачке. Потписала је и споразум о сарадњи у области одбране са Албанијом и Хрватском, што представља кршење Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација према којој је КФОР једина оружана сила у Покрајини.

Повратак Доналда Трампа, заокрет у спољној политици

Доналд Трамп је 2024. године обећао да ће реформисати америчку спољну политику. И пре него што је званично преузео дужност на инаугурацији у јануару пожелео је да купи Гренланд, учини Канаду 51. америчком државом и поново успостави контролу над Панамским каналом.

На дан инаугурације, Сједињене Државе су се повукле из Париског споразума и Светске здравствене организације, ограничиле су приjем избеглица и прогласиле нарко-картеле страним терористичким организацијама.

У свом првом месецу на функцији, почео је да затвара Америчку агенцију за међународни развој, укида независни надзор над већим савезним агенцијама и смањује државне плате. У априлу покреће свој план назван "Дан ослобођења", уводећи 10 одсто царинских дажбина на већину увоза, уз додатне царине од земље до земље, које су ишле и преко 50 одсто.

Себи је приписао залуге за окончање осам ратова и што су се земље чланице НАТО-а савеза обавезале да издвајају пет одсто БДП-а за одбрану. Међутим, није успео да оконча рат у Украјини, а сва је прилика да ће и претње упућене Венецуели и њеном председнику остати на звецкању оружјем у чекању да се режим сам уруши.

Критичари Трампове политике тврде да је увођење царина више штетило америчким потрошачима и произвођачима, да је план мира за Украјину наградио Русију за њену агресију, да многи од конфликата за које је тврдио да их је окончао и даље трају, као и да је смањење националне безбедносне бирократије оставило америчку владу значајно ослабљеном.

Корачање Кине – упостављање суперсиле

Пекинг је показао да може да искористи своје економске предности као оружје, али и да оружје искористи као знак премоћи. У случају Кине полуге моћи се огледају у ретким земним минералима који су неопходни за широк спектар индустријских и војних примена.

Кина је годинама радила на доминацији у ланцу снабдевања – сада контролише око 60 одсто светског рударства ретких минерала и 90 одсто капацитета за прераду. Спремност Кине да наоружа своју доминацију није била тајна.

Пекинг је смањио извоз ретких минерала у Јапан 2010. године током територијалног спора око острва Сенкаку. Упркос упозорењима САД су учиниле мало и касно да се заштите.

Када је Трамп у априлу запретио Кини енорним царинама, Пекинг је обуставио извоз магнета и још седам ретких минерала у САД, што је резултирало драстичним смањењем тарифа од стране Трампа. У октобру је Пекинг поново демонстрирао силу када је Трамп увео додатна ограничења на извоз чипова и напредне технологије у Кину.

Пекинг је најавио нове прописе о извозу производа који користе кинеске ретке минерале. Суочен са потенцијално значајним поремећајима у америчкој економији, Трамп је одложио контролу извоза и одустао од неколико других мера усмерених против Кине. Тек тада Пекинг је одложио на годину дана примену својих контрамера.

Уз то, Кина је у септембру демонстрирала и своју растућу војну снагу на паради којом је обележила 80 година од окончања сукоба у Другом светском рату приказујући опремљеност и спремност људства, најновије балистичке ракете, тенкове и софистицирану војну технологију.

Истовремено је појачала војне маневре око Тајвана и наставила ширење дипломатског и економског утицаја у Африци, Азији и Латинској Америци.

Пузећи ратови – таласање у Јужном кинеском мору, Индијски потконтинент и Венецуела

Земље могу доћи у сукоб чак и када је једна значајно већа и боље наоружана од друге. Јасан пример је сукоб који је избио у јулу између Камбоџе и Тајланда. Са популацијом нешто изнад 17 милиона, Камбоџа је далеко мања и војно слабија од свог суседа Тајланда, који има четири пута већу популацију. Јулски сукоби наводно су били због спорних граничних питања старих више од века.

Конкретно, и Камбоџа и Тајланд тврде да су власници Пресата Та Муен Том, древног храма смештеног у шумовитим планинама Дангрек које деле две земље. Почетни сукоби су однели животе неколико десетина људи и приморали десетине хиљада да напусте своје домове.

Председник Доналд Трамп је интервенисао и запретио да ће обуставити трговинске преговоре са Камбоџом и Тајландом ако се борбе не прекину. Обе стране су се невољно сложиле са примирјем. Званични споразум је потписан крајем октобра у Куала Лумпуру, на маргинама годишњег састанка Асеана.

Међутим, споразум није заживео, у новембру је мина убила четири тајландска војника због чега је Бангкок обуставио делове споразума. Сукоби су поново ескалирали у децембру када су тајландски борбени авиони бомбардовали циљеве у Камбоџи.

Бил Клинтон је својевремено Кашмир назвао "најопаснијим местом на свету". Тензије између Индије и Пакистана изазвале су отворени сукоб у мају, две недеље након што је пет терориста убило двадесет шест људи у близини Пахалгама на територији Индијом управљаног Џаму и Кашмира.

Терористичка организација са седиштем у Пакистану, која је извршила терористички напад у Мумбају 2008. године у којем је убијено 175 људи, највероватније је финансирала напад. Индија је овог пута узвратила погодивши оно што је назвала "терористичком инфраструктуром" унутар Пакистана.

Пакистан је одговорио нападима дроновима и ракетама на индијске војне базе и оборио два најсавременија индијска борбена авиона. Индија је узвратила уништавањем система противваздухопловне одбране око пакистанског града Лахора. Ниједна страна није постигла значајну војну предност у најинтензивнијим борбама у последњих пола века, и дошло је до примирја након три дана.

Председник Доналд Трамп је рекао да је посредовао у примирју, тврдњу коју је подржао шеф штаба Пакистанске војске и дефакто лидер Асим Мунир, док је премијер Индије Нарендра Моди то демантовао.

Одмах након борби уследила је пукотина у односима САД и Индије, јер је Трамп увео високе тарифе на индијски извоз, делимично као одговор на Модијево одбијање да призна његове посредничке напоре.

Антагонизам између Индије и Пакистана остаје, а једно од отворених питања је да ли одлука Индије да обустави учешће у Споразуму о водама из 1960. значи да ће ограничити проток воде у систему реке Инд, која обезбеђује воду за 80 одсто пакистанских фарми.

Повратком Трампа на власт САД су током 2025. наставиле снажан притисак на Владу Венецуеле – заплена бродова под плаштом оптужби за кријумчарење дроге, претње војном интервенцијом, економске санкције и дипломатска изолација.

Доналд Трамп покушава да у другом председничком мандату заврши оно што је зацртао у првом – сруши режим Николаса Мадура и природне ресурсе Венецуеле стави под своју контролу. Мере које предузимају САД слањем ратних бродова и носача авиона у Карипско море ствара регионалну напетост, док Каракас гуши протесте и регрутује локално становништво за герилски рат.

План САД за мир у Гази – Блиски исток без мира

Након две године бруталних борби, Израел и Хамас су се у октобру договорили о примирју. То је било друго у 2025. години. Бајденова администрација је у јануару посредовала у постизању примирја које је омогућило повећање хуманитарне помоћи Гази, навело Хамас да ослободи тридесет троје талаца и подстакло Израел да ослободи скоро 2.000 палестинских затвореника.

Рат је настављен средином марта након што су се две стране разишле око условa продужетка примирја. Доналд Трамп је доласком на чело САД упорно притискао да до новог примирја дође у октобру, уз пресудно посредовање Катара, Турске и Египта.

Договор је предвиђао трофазни план мира за Газу: 1) тренутни прекид ватре уз повлачење израелских безбедносних снага на унапред одређене линије и размену талаца и затвореника; 2) демилитаризација Хамаса и слање међународне стабилизационе снаге у Газу; и 3) поновно успостављање палестинске управе и реконструкција Газе.

Сједињене Државе сматрају да је прва фаза завршена, иако Израел инсистира да неће прећи на другу фазу док Хамас не буде потпуно разоружан. Савет безбедности УН одобрио је план мира за Газу у новембру, овлашћујући распоређивање Међународне стабилизационе снаге и позивајући на успостављање Палестинског комитета за управљање свакодневним пословима Газе.

Међутим, трајни мир остаје недостижан. Хамас не показује знаке разоружавања, Израел је наставио свакодневне нападе на Газу, а ниједна земља се још званично није обавезала да ће послати своје трупе у Међународне стабилизационе снаге.

Неки ратови се мере годинама, други данима. Јунски сукоб између Израела и Ирана спада у другу категорију, судар који је годинама очекиван и припреман.

Израел је дуго сматрао иранске нуклеарне амбиције и његову подршку антиизраелским милитантним групама широм Блиског истока егзистенцијалном претњом. Након напада Хамаса 7. октобра 2023. године, Израел је циљао иранске проксије у Либану, Ираку, Сирији и Јемену.

Ове операције су онемогућиле Техеран да користи такозвану "осовину отпора" како би одвратио израелски напад на Иран. У јуну 2025. године, када се Иран приближио тачки у којој би могао брзо да направи мали број "прљавих" бомби Израел је покренуо операцију "Лав у уздизању" ударима на више од стотину локација широм Ирана, укључујући постројења за прераду нуклеарног горива, али и куће и станове високих војних званичника. Иран је узвратио гађањем Израела балистичким ракетама и дроновима. Уз помоћ америчке војске, Израел је оборио већину ракета.

Амерички бомбардери Б2 су затим у акцији названој "Поноћни чекић" погодили иранске нуклеарне објекте, а Доналд Трамп је тврдио да је "потпуно уништио" ирански нуклеарни програм. Међутим, верује се да је Иран много пре напада склонио своје залихе обогаћеног уранијума. Израел и Иран су се потом договорили о примирју што је зауставило ракете и бомбе, али су остала нерешена основна политичка питања.

Рат у Украјини се наставља

Рат у Украјини, који је сада у четвртој години, наставио се у 2025. Русија је појачала своје ракетне и кампање напада дроновима, више пута гађајући украјинске градове, што је проузроковало велике цивилне жртве и оштетило важну инфраструктуру.

У марту је Русија повратила своју провинцију Курск, коју је Украјина запосела у изненадном продирању у августу 2024. Напредовање Русије у самој Украјини било је, међутим, скромно – Русија је повећала контролу над украјинском територијом за мање од један проценат, а цена која је плаћена мери се хиљадама погинулих војника, али и цивила.

Украјина је у јуну операцијом "Паукова мрежа", тајним нападима дроновима, зашла дубоко у руску територију погодивши циљеве у пет ваздушних база.

У августу су се први пут од избијања рата срели руски председник Владимир Путин и председник САД Доналд Трамп у америчкој војној бази на Аљасци.

Сусрет пун обећања остао је на папиру, а крај године обележио је још један у низу Трампових покушаја да дефинише мировни план. У дану када је Трамп најављивао добре вести стигле су оптужбе из Москве да је Кијев гађао резиденцију руског председника, што Украјина негира.

У последњим сатима 2025. године из дипломатских извора у Бриселу стигла је вест да су Европљани спремни да активно учествују у праћењу могућег прекида ватре између Русије и Украјине. Европске земље су спремне да у Украјину пошаљу између 10.000 и 15.000 војника у првих шест месеци после прекида непријатељстава.

Европа каска – слаб економски раст и политичка трвења

Европска унија и европске земље су се и током 2025. бориле са кризом насталом због рата у Украјини. Високи трошкови помоћи Украјини, политичка трвења унутар земаља ЕУ резултирали су спором стратешком и политичком реакцијом Европе на глобалне кризе умањујући јој додатно значај.

С друге стране, после вишегодишњег застоја, Брисел је најавио замах у даљем проширењу Уније, пре свега на земље Западног Балкана. На самиту у Бриселу, Црна Гора и Албанија су се показале као лидери у трци за пријем, док Србија и Северна Македонија остају условљене реформама и владавином права.

Украјина и даље негира да је извела напад.

Портпарол украјинског Министарства спољних послова Георгиј Тихи изјавио је да је снимак "смешан", као и чињеница да га Русија објављује са толиким закашњењем.

Шефица спољне политике Европске уније Каја Калас сматра да је тврдња Москве да је Украјина недавно напала кључне владине објекте у Русији "намерно одвлачење пажње".

Велт је објавио да су Француска и Велика Британија, ако буде потребно, спремне да прате поштовање прекида ватре користећи своје копнене трупе, чија се величина процењује на 10.000 до 15.000 људи у првих шест месеци након прекида непријатељстава.

Амерички званичници су разговарали са главним украјинским преговарачем Рустемом Умеровом и саветницима за националну безбедност из Велике Британије, Француске и Немачке о следећим корацима ка окончању рата у Украјини, изјавио је специјални изасланик САД Стив Виткоф.

Oд средине дана постепено разведравање. Јутарња температура од -8 до -2, а највиша дневна од 3 до 10 степени. У Београду до 7 степени.

Ветар слаб и умерен, јужни и југозападни.