Графити са порукама "Убиј Србина" и усташким поздравом "За дом спремни" исписани су на улазу у Глушце и у септембру прошле године.

Било је то пред само обележавање годишњице страдања српског становништва из Глушаца 1944. године када је 93 мештана, међу којима су биле и жене и деца, одведени у усташки логор смрти Јасеновац.

У Глушцима сада живи четрдесетак мештана и то је једино село са искључиво српским становништвом на југу Хрватске.

За сада, о узроку ове несреће нема званичних информација, а извршен је увиђај на лицу места.

Како Танјуг незванично сазнаје, на телу нису пронађени трагови насилне смрти.

Окривљени се сумњиче да су, сваки појединачно, починили кривично дело "фалсификовање резултата гласања“, из члана 216. став 2., у вези са чланом 31. Кривичног закона.

Суд је оценио да, у овој фази кривичног поступка, нису испуњени законски услови за одређивање мере притвора, према одредбама Кривичног законика.

У најновијим документима повезују га са норвешком принцезом, Билом Гејтсом, Билом Клинтоном и бившим британским принцом.

Још једна жена тврди да ју је Епстин послао у Велику Британију на сексуални сусрет са принцом Ендруом. Наводни сусрет догодио се 2010. године.

"То је било тако дубоко, тако прљаво. Слике су запањујуће – шта ради када га фотографишу, како чучи над непомичним телом младе жене. Мислим да је све што смо сазнали додатни доказ да је Ендру лагао о вези са Епстином", истиче коментаторка о краљевској породици Џени Бонд.

Трамп спрема тужбу

У документима се више од 1.000 пута спомиње име Доналда Трампа, наводи Би-Би-Си.

"Радикална левица је тврдоглаво рекла да је (Мајкл) Волф, који је трећеразредни писац, ковао заверу са Епстином како би ме политички или на други начин повредио. То је било јасно и гласно. Вероватно ћемо због тога тужити Волфа", каже Доналд Трамп, председник САД.

Према објављеним имејловима, и Илон Маск је у децембру 2013. године размењивао поруке са Епстином о могућој посети његовом карипском острву, док је друга преписка показала да је Епстин у фебруару исте године покушавао да договори ручак са Маском.

Након објављивања докумената, Маск је нагласио да му је важније да буду кривично гоњени они који су чинили злочине са Епстном.

"Када буде бар једно хапшење, нека правда ће бити задовољена. Ако не, све је то перформанс. Ништа осим одвлачења пажње", поручио је Маск.

Нови проблеми жртава

Адвокати који заступају десетине наводних жртава кажу да у многим случајевима није прецртано име жртава, те су сада изложени новим проблемима.

"Најновија вест после објављивања докумената је да адвокати наводних жртава траже од двојице савезних судија у Њујорку да нареде хитно уклањање веб-странице Министарства правде са досијеима Епстијна", јавља Александар Жигић, дописник РТС-а из Чикага.

Читају се и имена која су добро позната у региону – Мило Ђукановић, као и некадашњи посредник у дијалогу Београда и Приштине, Мирослав Лајчак, који се, након објављивања докумената, одмах повукао са садашње функције саветника словачког премијера.

"Фокус који је на Лајчаку и Ђукановићу треба пребацити на нашу земљу. Информација да су жртве биле и наше девојке мора бити кључна. Први пут се помињу и девојке из Београда. То је оно што је напоменуто у два последња извештаја и то је оно што се сазнало", указује Игор Јурић из Центра за несталу и злостављану децу.

Према његовим речима, сазнали смо да су неке "сигурне куће" званично биле у Будимпешти и Бечу, те су девојке из Србије премештане у Будимпешту и Беч, а касније су преко неких агенција за моделинг премештане у Париз, а потом и у САД.

Сматра да истрага није достигла ниво који би омогућио откривање пуне истине.

"Откривена су имена жртава у тим документима, али је највећи број људи који су искоришћавали жртве и даље цензурисан – њихова имена не можете видети", закључује Јурић.

Надлежни у Пироту, Шапцу и Београду кажу да су отворили врата катастра свим грађанима, посебно онима који не владају дигиталним технологијама, и да им је циљ да се смањи број нерешених предмета.

"Трудимо се да сваког саслушамо, да му дамо инструкције и праве савете где и на који начин да реши свој проблем јер у принципу циљ је да свако реши своје имовинско-правне проблеме", каже Ненад Ћирић, начелник Службе катастра непокретности Пирот. 

"Многи долазе са проблемом где нису разграничили шта је то озакоњење, шта је упис права својине на нелегално изграђеним објектима", указује Мирко Бошковић, начелник Службе за катастар непокретности Шабац. 

Милица Малешић, руководилац Групе за кориснички сервис РГЗ-а, наводи да их странке могу контактирати на три начина – путем телефона 0700 500 500, путем имејл адресе rgz.gov.rs (отворена врата катастра) и путем чет подршке која се налази на сајту.

Грађанима је од 1. јануара, кроз примену измена и допуна Закона о државном премеру и катастару, уведена и Циљана конвалидација, која би требало да омогући упис права у катастар и у случајевима када то раније није било могуће због недостатака старе документације које ранији закон није дозвољавао.

"Има јако много грађана који нису предали ни свој захтев за упис права својине на основу откупа станова и често су потврду да су исплатили тај стан или изгубили или се уништила и сад они могу те уговоре старе по 30 година буквално да нам сликају и да добију нека своја права. Ако су оставинска решења старија од 20 година исто их прихватрамо путем конвалидације", каже Лидија Милићев, начелник Службе за катастар непокретности Палилула у Београду.

У Катастру непокретности наглашавају да Акција "Отворена врата катастра" нема рок и трајаће све док буде било потребно и док се грађани не навикну на дигитални начин комуникације.

На састанку је било речи о свим проблемима запослених у тој апотекарској установи, али пре свега о платама, те је договорен радни састанак са више представника релевантних министарстава, као и са Градом Београдом као оснивачем сутра у 11 сати у Немањиној 22.

Запослени су око 13 сати организовали протест у Немањиној 11 под слоганом “Хало тата, где је наших девет плата”, предајући захтев за састанак са премијером Ђуром Мацутом и министром финансија Синишом Малим, док су око 14 сати примљени у зграду Владе.

Представница "Апотека Београд" Милина Марић рекла је пре састанка да Мацут, који је лекар, зна шта значи лек и одсуство лека.

"Обраћамо вам се као професору, доктору и човеку и питамо да ли знате како живе запослени у Апотекама Беоргад и њихове породице које девет месеци нису примили плату. Покушавамо да будемо достојанствени и да часно обављамо свој посао. То ћемо и радити, али не могу сви то да ураде и колеге су принуђене да напусте посао", рекла је она.

Милина Марић је указала да у Закону о раду не сме да постоји разлика за исто обављање посла, у смислу да неки добијају а неки не добијају плату. Према њеним речима, у Закону о здравственој заштити стоји да је оснивач дужан да обезбеди средства и простор за обављање делатности, као и плату.

"Не само да то није урадио, оснивач нас је тужио за кирију што користимо локале у његовом власништву. Добили смо 28 тужби", нагласила је Марићева на протесту. Подршку запосленима пружила је и бивша министарка здравља Даница Грујичић.

У међувремену, у случај се умешала Влада Хрватске, после чије интервенције је речено да ће дочека бити.

Томпсонови концерти су протеклих година били забрањени или отказани, између осталих у Холандији, Немачкој, Швајцарској и Словенији, државама у којима се овај извођач описује као промотер неонацизма и усташтва.

Томпсон је у јануару на концертима у Сплиту поново са посетиоцима узвикивао "за дом спремни", а на репертоару поново је била најспорнија песма "Бојна Чавоглаве", која почиње овим усташким покличем.

Након масовног концерта у лето прошле године на загребачком Хиподрому, када је главни хрватски град био током три дана претворен у "престоницу усташтва", градоначелник Загреба Томислав Томашевић је забранио одржавање другог Томпсоновог концерта у Арени, а Градска скупштина је одлучила да забрани усташке симболе и покличе на свим просторима који су у надлежности Града.

Власт у Хрватској прећутно дозвољава Томпсоново промовисање усташтва, а уочи његовог наступа прошле године у Загребу на генералној проби га је посетио лично премијер Андреј Пленковић са децом.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

03.02.2026. Уторак: Јутро хладно уз слаб, понегде и умерен мраз. У току дана изнад већег дела променљиво уз смену сунчаних и облачних интервала и топлије време, а само ће се на истоку Србије задржати облачно и хладно време (ледени дан). Увече и током ноћи постепено наоблачење са запада, које ће на северозападу и западу Србије понегде условити кишу. Ветар слаб и умерен, на југу Баната јак, увече и олујни, југоисточни. Јутарња температура од -7 до -2, а највиша дневна у већини места од 4 до 10, а само на истоку хладније око -5 степени. Упозорење: Тmin < -5 °C, вероватноћа 95%. Упозорење:  Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 80%.

04.02.2026. Среда: Умерено до потпуно облачно, местимично са кишом. Дуваће умерен и јак, у кошавском подручју и на планинама олујни, јужни и југоисточни ветар. Најнижа температура од 1 до 5, у Тимочкој Крајини око -7, а највиша од 7 до 12, на истоку Србије око -1 степен. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s , вероватноћа 60%.

05.02.2026. Четвртак: Ујутро и пре подне претежно облачно, местимично са кишом. После подне углавном суво уз делимично разведравање. Ветар умерен и јак, на југу Баната ујутру и пре подне са ударима олујне јачине, током дана у слабљењу. Најнижа температура од 3 до 8, у Тимочкој Крајини око -2, а највиша од 8 до 14, на истоку Србије око 2 степена. Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 70%.

06.02.2026. Петак: Умерено до потпуно облачно, пре подне суво. Средином дана на југу и југозападу, а после подне и увече и у осталим крајевима наоблачење местимично са кишом. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју и на планинама и јак, јужни и југоисточни. Најнижа температура од 0 до 6, а највиша од 10 до 13, на истоку Србије око 4 степена.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 07.02.2026. до 11.02.2026.)
Топло уз честа пролазна наоблачења са кишом, а од понедељка (09.02.) у кошавском подручју поново појачање југоисточног ветра.

Како сазнаје РТС, у незгоди су учествовала два возила, док су још два аутомобила, која су била паркирана у близини, оштећена. 

У оштећено возило су, према незваничним наводима, учествовала у неформалним, такозваним илегалним тркама.

Београдска улица у Сремчици, која се протеже од Железника до Ибарске магистрале, дугачка је неколико километара и, упркос великом броју успоривача брзине, често се користи за небезбедне и незаконите активности, укључујући одмеравање брзине возила.

Слични инциденти не дешавају се искључиво у рубним деловима града. Као места на којима су раније забележене овакве активности помињу се и Батајнички друм, део индустријске зоне у Батајници, простор око тржног центра Икеа, али и поједине локације у ужем центру града, попут Теразијског тунела и Устаничке улице.

Према доступним подацима, у претходним годинама овакве активности су се дешавале и у Реснику, као и на Остружничком мосту. Иако у појединим случајевима инциденти пролазе без тежих последица, било је и тешко повређених, па и случајева са смртним исходом.

Претходно на конкурсу за генералног директора РТС-а укупно шест кандидата је испунило услове. У понедељак 26. јануара пристигла је пријава Драгољуба Станкића, а Управни одбор је утврдио да испуњава услове конкурса.

На претходној седници отворено је 10 пријава, од којих је пет узето у разматрање.

Кандидати који имају уредне и потпуне пријаве су Дејан Станковић, Слађана Иванчевић, Милош Танасковић, Мања Грчић и Станислав Вељковић.

Управни одбор ће у законском року од 45 дана донети одлуку, а у међувремену ће обавити разговор са кандидатима.

Управни одбор Радио-телевизије Србије донео је одлуку о поновном расписивању јавног конкурса за именовање генералног директора РТС-а 15. децембра, пошто ниједан од кандидата који су испуњавали услове првог конкурса није добио потребну двотрећинску већину гласова.

Како је навео, ВСТ је по пријему одлуке Уставног суда и после отклањања законских недоречености, донео одлуку да су приговори усвојени због протека рока од 48 сати за одлучивање, те ту одлуку, заједно са одлуком Уставног суда, доставио Изборној комисији ВСТ на даље поступање.

Након пријема тих одлука, пет чланова Изборне комисије, укључујући и председника и заменика председника, поднели су личне захтеве за престанак функције у Савету, о којима ће се одлучивати на редовној седници заказаној за 6. фебруар 2026.

Председник ВСТ нема законских овлашћења да наложи било шта Изборној комисији, и уколико би то учинио сасвим сигурно би извршио неко од кривичних дела против службене дужности, навео је Стаменковић и додао да је Изборна комисија тело ВСТ које је самостално у раду.

"Посебно у светлу навода министра правде о давању налога, функционалном континуитету и одговорности, наглашавам да су наводи неосновани, јер су на основу закона чланови Изборне комисије дали личну сагласност да буду изабрани на те функције, без које сагласности није могуће њено вршење", навео је Стаменковић.

Према његовим речима, будући да сагласност више не постоји, не постоји ни законски разлог, нити начин да се рад Изборне комисије настави до избора нових чланова и председника и потпредседника тог тела, с обзиром на то да рад ВСТ није угрожен, а изборни процес се одвија и треба да буде окончан до 6. априла 2026. године, до када ВСТ обавља послове у пуном саставу од 11 чланова.

Високи савет тужилаштва наставља спровођење одлуке Уставног суда на законом прописан и дозвољен начин, те очекује да ће Изборна комисија, након избора нових чланова и председника и заменика председника, наставити рад на њеном испуњењу, без обзира на недостатке о којима је раније изразио мишљење, наведено је у саопштењу.

"Сматрам да не постоји ни један Уставом и законом предвиђени разлог да Уставни суд донесе посебно решење којим би у случају потребе овластио Владу Србије да обезбеди извршење одлуке ВСТ чије је извршење већ у току. Свако другачије тумачење и одлука би представљало ширење правне несигурности и узурпацију владавине права без преседана", навео је Стаменковић.

Том приликом повреде су задобили радница у драгстору и градоначелник, који се, како наводи полиција, затекао у драгстору.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву.

Додаје се да су на резултате утицале и скупе залихе нафте, негативни утицај рачуноводственог ефекта обезвређења актива у Бугарској и Румунији, као и резултат ХИП-Петрохемије која је у 2025. забележила губитак од 10,27 милијарди динара.

Ипак, како се истиче, НИС група је у таквим условима пословања успела да очува показатељ ЕБИТДА (Earnings Before Interest, Taxes, Depreciation and Amortization) на позитивном нивоу од 22,2 милијарде динара, док је у развојне пројекте током прошле године у свим областима бизниса инвестирано 28,1 милијарду динара.

Поред области истраживања и производње нафте и гаса, настављен је и развој малопродајне мреже у Србији, као и програм изградње соларних електрана на објектима компаније.

Додаје се и да обрачунате обавезе по основу пореза и других јавних прихода НИС групе у прошлој години износе 207 милијарди динара, док је на име дивиденде за 2024. издвојено 4.595.042.072 динара у бруто износу. У 2025. задуженост према банкама, како истичу, смањена је за 29 одсто у односу на 2024. и на дан 31. децембар 2025. износи 396,3 милиона евра.

"Наведене неповољне околности утицале су да НИС група у 2025. години забележи губитак у износу од 5,6 милијарди динара", наводе из НИС-а.

Када је реч о оперативним показатељима, у прошлој години је произведено 1,124 милиона условних тона нафте и гаса, док укупан обим прераде сирове нафте и полупроизвода износи 3,095 милиона тона, а укупан промет нафтних деривата 3,023 милиона тона.

"НИС је у 2025. наставио да подржава и друштвено одговорне пројекте и да улаже у добробит заједнице, посебно њених најмлађих чланова. У оквиру циклуса програма друштвене одговорности 'Заједници заједно' за 2025. одабрана су 24 пројекта у 13 партнерских градова и општина широм Србије за које је НИС издвојио 144,5 милиона динара", кажу у компанији.

Вучић је на Истаграму навео да је на састанку било речи и о месту и улози српског народа у актуелним геополитичким променама у Европи и свету.

"Са Милорадом Додиком о најважнијим регионалним питањима, сарадњи између Србије и Српске, као и о месту и улози српског народа у актуелним геополитичким променама у Европи и свету", навео је председник Вучић.

Према оптужници, Чепкеновићева је наводно "током овог периода систематски злостављала албанске затворенице, претећи им смрћу и нехумано их мучила разним средствима, као што су гумене палице, ударци ногама и песницама, до тачке онесвешћења, наносећи им телесне повреде".

"Као последице, жртве су претрпеле психолошко насиље, стање анксиозности и страха, а њихово људско достојанство је тешко повређено", наводи се у оптужници.

Бранитељка Надице Чепкеновић, адвокатица Јована Филиповић рекла је да се Надица Чепкеновић, очекивано, изјаснала да није крива за дела која јој се стављају на терет.

“Сматрам да је то још једна оптужница у низу оних које су подигнуте без иједног доказа. Наиме, ова оптужница је подигнута на основу изјава 12 оштећених, од којих ниједна од њих није доставила нити један доказ о томе да је била уопште притворена у било ком периоду. Дакле, не постоји ниједно решење о одређивању притвора, нити било шта слично, ниједан доказ у који би ми поверовали да је ово дело могло да се деси у ратном периоду за које би се могло судити као ратни злочин”, навела је Филиповићева.

О изјавама сведока није желела да говори јавно, али је рекла да је “специфично управо то да је предмет Драгише Миленковића, који се први тицао затвора у Липљану, и да је почело са њим да се доноси пресуда без доказа”.

“Сада видимо да се наставља такав низ, да се оптужнице подижу. Надамо се само да ће веће овог суда бити у већој мери наклоњено истини и утврђивању правилних чињеница”, казала је Филиповићева.

Чепкеновићева је ухапшена у априлу прошле године у Липљану, на Ускрс, заједно са још две особе српске националности, такође затворских чувара,

Најпре су у Липљану, на две одвојене локације, лоцирани и ухапшени Бобан Тонић и Надица Чепкеновић, док је трећи осумњичени, М. И., ухапшен у Приштини.

Последњег дана прошле године тужилаштво у Приштини подигло је оптужницу против Тонића, којег терете да је у својству чувара затвора у Приштини и паралелног затвора у Липљану, у саучесништву са другим чуварима, током периода од 1998. до 1999, наводно систематски злостављао албанске затворенике.

И Бобан Тонић се 20 јануара, на припремном рочишту, изјаснио да није крив по наводима оптужнице.

Иван Марковић, наставник музичког у ОШ "Мића Станојловић" у Kоцељеви, каже: "Хармонија живота је нешто што ми треба да живимо између себе, нешто што треба да преносимо деци јер мислим да је то негде за будуће нараштаје најважније, да се осећају безбедно, да уживају у тренутку, да музика уствари треба да им отвори видике које можда до сада они ни сами нису спознали."

Због широких интересовања, дисиплине и педагошког става, Марковић је омиљен међу децом.

Матија Миловановић, ученик 7. разреда ОШ "Мића Станојловић" Kоцељева, додаје: "Наставник Иван је доста смирен човек и зна шта ради. У својој професији је стварно савршен и једоставно воли душом свој посао, што је много битно код сваког наставника. Много се залаже за нас као наставник, и стварно, кад погледате, предаје музичко, како неки наставници кажу, предмет који није важан, што ја не бих рекао."

Сунчица Блажић, ученица 7. разреда ОШ "Мића Станојловић" Kоцељева, објашњава: "Музичко је предмет на коме је свако једнак, свако може да учествује у раду и да су сва деца посебна и да свако има свој глас различит и да смо сви једнаки. И стварно кроз музичко смо научили да се повежемо гласом."

Бројни су наступи хора "Лира" који је наставник Иван Марковић основао у школи у Kоцељеви. Деца свих узраста певају на више језика, воле да путују и наступају и да хуманитарним концертима помажу другима.

Иван Марковић, наставник музичког у ОШ "Мића Станојловић" у Kоцељеви, наводи: "Ја имам доста шира интересовања која нису везана само за музику. Радим и на пројектима који су од велике важности за школу. Оно што посебно, са поносом желим да истакнем, то је пројекат квалитетно образовање, чији сам ментор а ментор је и школа "Мића Станојловић" у Kоцељеви. Пројекти спремање солиста, наступање на различитим фестивалима "Миња Субота" је фестивал који је велико откровење. Велики број солиста се на територји целе Републике Србије такмичи, преко хиљаду извођача, а ове године имао сам четири солисте и сва четири лауреата."

Соња Поповћ, директорка ОШ "Мића Станојловић" Kоцељева, закључује: "Заједно се радујемо успесима, али су нам они увек подстрек и мотивација да будемо бољи, да себи постављамо високе стандарде у образовању и да остварујемо своје циљеве."

Деца су срећнија кад се баве музиком и имају могућност да сами осмишљавају теме, а то и јесте суштина, каже наставник Марковић. Задовољство је, додаје, веће када видите да спознају шта све могу и када уживају у свом раду до успеха.

Осумњичени су ухапшени због припреме извршења кривичног дела тешко убиство. Такође, полиција је у близини угоститељског објекта, пронашла пиштољ за који се сумња да је Ц. Н. поседовао и који је планирао да употреби приликом извршења кривичног дела тешко убиство, те је против њега поднета и кривична пријава због постојања основа сумње да је извршио кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја. Осумњичени су, уз кривичну пријаву, приведени Вишем јавном тужилаштву у Београду.

Ухапшени мушкарац је 31. јануара, прерушен у достављача, ушао у угоститељски објекат, што је присутнима било сумњиво, због чега су га савладали и код њега пронашли пиштољ са метком у цеви.

"Зато нам је данас потребно јединство - свих судија, свих тужилаца, свих адвоката и јединство свих нас заједно", поручио је адвокат Поповић.

Грађани су блокирали Сутјеску улицу испред зграде суда, а у 11 сати им се придружио и део запослених, судије и тужиоци, пренео је портал 021.

Поповић је рекао да независно судство смета само онима који се боје закона, а грађани треба да знају да без самосталног и слободног тужиоца нема правде.

"Без независног суда нема правде ни државе. Без самосталне и независне адвокатуре нема заштите права грађана. Само нашим јединством долазимо до заштите Устава и правне државе", рекао је Поповић.

Судија Апелационог суда у пензији Саво Ђурђић рекао је да се закони не могу доносити без расправе и мишљења струке. Ако се овако настави, власт ће имати све већи отпор судија и тужилаца, навео је Ђурђић.

Сет правосудних закона Скупштина Србије усвојила је 28. јануара, а председник Србије потписао их је у петак, 30. јануара, упркос упозорењима Европске уније да се ревидирају и усагласе са европским стандардима.

У питању су измене Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, Закона о Високом савету тужилаштва, Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Закона о јавном тужилаштву и Закона о судијама.

Објашњава да је то случај било да се радило о цивилима, избеглицама, рањеним, ухапшеним или њиховим породицама и наравно очување интегритета институције.

"Нажалост, на овим просторима нама историја није много наклоњена била. Стално су били и ратови и буне и деведесетих година када се цео свет развијао, западни свет коме и ми припадамо, када је гурао негде у свом напретку, ми смо се опет сусретали са ратовима и ту је Црвени крст такође одиграо огромну улогу", каже Радовановић.

Рат у Украјини и сукоб у Гази показују два различита, али подједнако тешка хуманитарна сценарија. Да ли Црвени крст још увек има снагу да буде неутралан у свету који стално тражи стране?

Наравно, то је услов функционисања Црвеног крста. Ако се неко почне да опредељује онда више није Црвени крст, онда не поштује своје принципе. Јер основна ствар је да Црвени крст треба да буде на услузи и да помогне свакоме без обзира на веру, пол, расу, нацију и сва та обележја која могу на неки начин да деле људе.

Да ли је данас већи изазов помоћи жртвама – или сачувати идеју да свака жртва има исто право на саосећање, без обзира на страну?

Ви помажући жртвама на овај начин, непристрасно, ви у ствари чувате ту идеју. Јер без те идеје нема ни помоћи жртвама. Једини који може, и сведоци смо тога, да приђе, да помогне, да извуче заробљенике, да извуче рањене је Црвени крст. Управо због те своје функције непристрасности. И то је најважнија ствар коју Црвени крст чува и коју ће сигурно чувати у будућност да би сачувао свој идентитет.

Како Црвени крст гради поверење, ауторитет, у времену када институције губе кредибилитет и када им се све мање верује?

Мислим да је Црвени крст најбољи пример за то како једна институција чува свој кредибилитет, јер ми га чувамо 150 година. А то зависи од људи који су у Црвеном крсту. Црвени крст је једна идеја, један покрет, једна мисао, па и те све зграде које ту постоје, али то није Црвени крст. Црвени крст су људи који су у њему. И Црвени крст постоји у Србији 150 година што је заиста ретко у, као историјска чињеница, он је постао међу првих 15 националних друштава у свету, али један од мање, од десет који је сачувао свој континуитет рада 150 година. А зашто? Па зато што је Црвени крст народ и народ је Црвени крст. Народ поштује оно што Црвени крст ради, начин на који ради и како се понаша у оним најкризнијим и најделикатнијим ситуацијама. И то је тај суд времена и суд јавности који омогућава Црвеном крсту да оволико функционише. Јер Црвени крст и народ не можете да поделите.

Колико су млади данас спремни да се укључе у хуманитарни рад?

Могу са поносом да кажем да млади се и даље прикључују Црвеном крсту. Иако се променило и васпитање и обичаји и начин комуникације, али млади и даље долазе у Црвени крст и млади представљају највећи број волонтера Црвеног крста у Србији. Ми имамо негде око две трећине младих људи у... као волонтера у Црвеном крсту. Наравно, наши волонтери су од 7 до 77, али највећи број јесу млади људи. И то је мера квалитета и транспарентности рада Црвеног крста. Јер тај долазак младих људи у Црвени крст значи да они верују Црвеном крсту, да своје хуманитарно време, хуманитарну активност и делатност желе да посвете Црвеном крсту и кроз Црвени крст. И њихове идеје у ствари су... и њихово присуство у Црвеном крсту су у ствари главни механизми преко којих се Црвени крст прилагођава новим временима,
новим изазовима и одговара на правилан начин.

Са којим изазовима се Црвени крст данас суочава у Србији ?

Црвени крст редовно ради, то су активности на десет поља рада. Оно што је најпознатије, то је мотивисани људи за добровољно давање крви, у акцијама Црвеног крста се прикупи негде око 65% јединица крви од укупног броја од преко 220.000, значи преко 140.000 јединица у преко 3.000 акција годишње крви се сакупи у кроз мрежу Црвеног крста. Затим имамо социјалне програме, чувени програми Народне кухиње, преко 33.000 корисника у 77 средина, подела пакета, породичних пакета хране и хигијене за социјално најугроженије који нису корисници Народних кухиња. Затим други социјални програми којису здравствено-превентивни програми.

На данашњу одлуку постоји право жалбе Апелационом суду.

Браниоци Аљидемаја најављују жалбу и указују да основни суд није поступио по упутствима Апелационог суда.

"Ми ћемо наставити правну борбу, жалићемо се на ову одлуку. Што се тиче ове казне, цела јавност зна да у овим постпуцима нема правде нити ће је икада бити", рекао је један од бранилаца адвокат Милош Делевић.

И адвокат Дејан Васић истиче да је у питању неправедна пресуда, цитирајући одлуку апелације о враћању процеса на почетак, да се сведоцима у овом поступку не може веровати.

"Нема речи да опишем оно што тренутно осећамо мој колега и ја, а могу да замислим како је Мухамеду Аљидемају кога сада воде даље на издржавање казне у подујевски затвор", каже Васић.

Истакао је да ће у жалбеном поступку пред Апелационим судом учинити све да покажу оно што је тај суд већ једном рекао, да се сведоцима на чијим се изјава ова пресуда базира, не може веровати.

"Ми и сва јавност на Косову, укључујући и становнике Избице где се десио један страшан злочин, знамо да Мухамед апсолутно нема никакве везе са тим догађајем нити је уопште у то време био на Косову", испричао је Васић након изрицања пресуде.

Аљидемај из Крњина код Истока, дуже од 20 година живео је у Јакову код Београда, а ухапшен је 2021. године када је дошао на Косово и Метохију.

Аљидемај је осуђен у јулу прошле године, и према оптужници из марта 2022. године, наводно је, "са припадницима српске полиције и војске учествовао у убиству албанских цивила, у масакру у Избици, марта месеца 1999. године, где је убијено и масакрирано 130 Албанаца".