Компанија са седиштем у граду Хамамацуу је, јављају јапански медији, у индијској држави Гуђарат купила земљиште од седам квадратних километара вредно 550 милиона долара, на којем ће подићи своју пету по реду фабрику у тој великој јужноазијској земљи.

Куриозитет је да ће у том комплексу бити произвођено исто толико возила колико у све три фабрике аутомобила "Сузукија" у Јапану заједно.

Када ново постројење у Гуђарату буде завршено и производња достигне максимум, "Сузуки", који је постао трећи највећи јапански произвођач аутомобила претекавши посрнули "Нисан", у Индији ће правити укупно 3,6 милиона возила годишње.

Поређења ради, у домовини Јапану, где су трошкови пословања вишеструко виши него у Индији, "Сузуки" намерава да производњу држи на нивоу од око милион јединица.

Компанија је још 2007. године почела да производи више аутомобила у Индији него у Јапану.

Очекује се да због несташице чипова за аутомобиле, која је нарочито погодила тренутно другопласирану "Хонду", "Сузуки током ове године потисне и ту компанију и заседне на друго место највећих јапанских произвођача аутомобила иза неприкосновене "Тојоте".

Иначе, у Индији је у фискалној 2024. години продато укупно 5,26 милиона путничких аутомобила и комерцијалних возила, а "Сузуки" кроз своју подружницу "Марути-Сузуки" држи чак 40 одсто тржишног колача у тој држави-потконтиненту.

Руководство јапанске компаније очекује да ће у будућности, са растом средње класе, у Индији брзо расти и потражња за аутомобилима.

"Сузуки" возила произведена у Индији, осим за продају на тамошњем тржишту, које је сада треће највеће у свету после Кине и САД, извози у Европу, али и домовину.

Јапански медији су недавно јавили да је прошле календарске године забележен рекордни увоз аутомобила у њихову земљу и да је највећи број тих возила дошао управо из Индије, првенствено из фабрика "Сузукија", али и "Хонде".

"У дугом и садржајном разговору са Антониом Костом о наставку европског пута Србије. Договорили смо заједнички ангажман о важним питањима од интереса за Београд и Брисел", навео је Вучић на Инстаграму.

Мрдић је објаснио да је усвајање измена Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава условљено потребом да се унапреди ефикасност, доступност и функционалност правосудног система кроз усклађивање судске и јавнотужилачке мреже са реалним, демографским, територијалним, економским и организационим условима.

Он је нагласио да тај закон представља нужан и системски оправдан корак ка растерећењу београдских судова и јавних тужилаштава, обезбеђивању услова за ефикасно поступање и припреми правосудног система за значајан пораст броја предмета, посебно у светлу предстојећих активности за Експо-2027.

Мрдић је указао да преоптерећеност Трећег основног суда у Београду намеће потребу оснивања новог Четвртог основног суда у Београду, додајући да је у 2024. години Трећи основни суд у Београду примио 7.778 нових предмета, као и да ће на територији Сурчина број предмета расти услед пројекта Експо. 

Поред тога ове измене закона предвиђају формирање судске јединице у општини Косјерић, а да седиште садашњег Основног јавног тужлаштва уместо у Владичином Хану буде у Сурдулици.

Мрдић је навео да је усвајање измена Закона о Високом савету тужилаштва потребно ради услађивања са предложеним изменама у Закону о јавном тужилаштву, које се односе на надлежности Комисије Високог савета тужилаштва за одлучивање о приговору против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету, приговору против решења о субституцији и приговору против решења о деволуцији.

Усвајањем измена Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала би се, како је рекао Мрдић, положај одељења за борбу против високотехнолошког криминала у оквиру Вишег јавног тужилаштва у Београду прецизно дефинисао.

Мрдић је говорећи о предлогу за измену Закона о јавном тужилаштву, рекао да је имајући у виду досадашњу праксу у примени тог закона, потребно да се поједина решења која се односе на надлежност за одлучивање, за упућивање јавних тужилаца у друга јавна тужилаштва, као и одредбе о броју мандата главних јавних тужилаца, измене у циљу стварања услова за ефикаснији рад јавног тужилаштва и додатног усклађивања са уставним и другим законским одредбама.

Предлогом за измену Закона о судијама се, како је рекао Мрдић предлаже се увођење могућности да председник суда, након истека свог мандата, може бити поново изабран на исту функцију још у једном мандату.

Мрдић је нагласио да председник суда није само формални руководилац суда већ носилац широких надлежности од кључног значаја за унутрашње функционисање суда, те да је одговоран за доношење аката, унутрашње уређење и систематизацију радних места, за распоређивање судија и судијских помоћника, као и за обезбеђивање оптималног функционисања судских одељења и рада суда.

Ана Крстић из посланичке групе "Ми-Глас из народа" је рекла да је седница заказана у кратком року, као и да неће подржати предложене законе, јер сматра да је у предлагање требало да буде укључена струка и органи на чији рад би те измене директно утицале.

Мрдић је рекао да он није одговоран што се струка није укључила, као и да би волео да се Високи савет судства и Високи савет тужилаштва огласе о изменама.

Драган Николић из посланичке групе "Александар Вучић-Србија не сме да стане" је подржао наведене измене и истакао да се правосуђе мора вратити народу и да се пресуде морају доносити у име народа, а не, како је рекао, у име Брисела и неких других центара моћи.

Ђорђе Комленски из исте посланичке групе је подсетио да је он указивао на проблем око упућивања тужилаца из једног у друго тужилаштво, и да му је сада драго што ће то овим изменама бити исправљено.

Посланици Скупштине Србије сутра ће на ванредном заседању разматрати ове законске предлоге.

Уколико клима ради осам сати дневно, потрошња износи око девет до десет киловат-сати, док при дванаесточасовном раду потрошња расте на око 14 до 15 киловат-сати дневно.

На месечном нивоу, грејање искључиво климом може да кошта између 4.000 и 6.500 динара, у зависности од спољне температуре и дужине рада уређаја.

Енергетски стручњак Јован Вујасиновић каже да грађани треба да се труде да на разне начине штеде струју.

"Почевши од клима уређаја који је дефинитивно ефикаснији од грејалица. Али, и на друге начине, на пример саме сијалице да су у свим домаћинствима замењене", навео је Вујасиновић.

Шта највише троши струју

Према његовим речима, када је реч о ефикасности, класичне грејалице су највећи потрошачи.

"Најмање ефикасне су грејалице, после њих ТА пећи. Оне у суштини троше исто колико и грејалице. Ефикасна је клима, али ефикасније од ње су топлотне пумпе. У суштини клима са инвертером је топлотна пумпа, ваздух-ваздух. Али, ефикасније су ваздух-вода или вода-вода", објаснио је Вујасиновић.

Како каже, најефикасније је да домаћинства која се греју на електричну енергију имају соларне панеле.

"Причамо о уштедама где људи треба да воде рачуна. Оног момента када ви производите сами електричну енергију, ви сте тада у великој предности", истиче Вујасиновић.

Како наводи, постоје примери где су рачуни за струју смањени и до 70 одсто.

"Сигурно се од 50 до 70 одсто смањује рачун за струју са поставком соларних панела", објашњава Вујасиновић.

Будућност у соларним панелима и топлотним пумпама

Вујасиновић наводи да постоје субвенције за унапређење енергетске ефикасности, укључујући уградњу топлотних пумпи, соларних панела и замену столарије.

"Увек је дилема да ли грејање на угаљ, дрва, гас или струју – за сваког ко већ користи неко гориво, прелазак на друго представља трошак. Најисплативији су топлотне пумпа и подно грејање", наводи Вујасиновић.

Додаје да топлотне пумпе, у поређењу са котловима и грејалицама, могу да смање потрошњу и до 50 одсто. Говорећи о улози соларних панела и топлотних пумпи, Вујасиновић истиче значај енергетске независности.

"Прво са топлотном пумпом, ви максимално оптимизујете ваше грејање, у смислу да вам је потребна минимална енергија да загрејете. Стављањем соларних панела сами производите енергију. Тако да ћете имати неки трошак за везу са електродистрибутивном мрежом. Али, имате енергетску независност", закључио је Вујасиновић.

Председник Вучић, који борави у Абу Дабију поводом учешћа на самиту Недеља одрживости 2026, у видео-објави испред куле, нафтне компаније АДНОК, на којој је истакнута српска застава и честитка, честитао је грађанима Србије Српску нову годину и рекао да честитка УАЕ није могла да буде упућена на спектакуларнији начин.

"Ми смо углед државе, репутацију Србије градили годинама. Пријатеље налазили свуда по свету. Јесте ли могли да замислите, драги грађани Србије, да ће на овакав начин, на једној од спектакуларних кула овде у Абу Дабију да честитају на српском језику, ћириличким и латиничким писмом, уз нашу најлепшу тробојку црвено-плаву-белу, и Српску нову годину. Спектакуларно, да спектакуларније не може бити. Хвала нашим домаћинима, а вама драги грађани, срећна Српска нова година", поручио је Вучић.

Срећна Српска нова година, живела Србија, поручио је Вучић из Абу Дабија.

Окупљању на Забјелу присуствовао је и председник Општине Зета Михаило Асановић, као и челник Демократске народне партије Милан Кнежевић.

Један од организатора данашњег протеста Бојан Терзић рекао је да се неће померити ни "милиметар". “Нећемо дозволити да се гради. Узалуд су доводили машине. Оно су толико пуни себе да неће преговоре", навео је Терзић.

Уочи протеста поручено да радови у Ботуну почињу и да сада нема стајања са протестима. Окупљени су позвали државни врх да се настави са преговорима како би ово питање било решено.

Крајем прошле године је саопштено да је договорено да се на иницијативу Скупштине Црне Горе и њеног председника Андрије Мандића покрену нови разговори у који ће бити укључени представници министарства, власти Подгорице, Општине Зета и мештана Ботуна.

Приватно обезбеђење чува имање које је било место вишедневних протеста против градње колектора.

Акцијом полиције 30. децембра ослобођена је локација на којој ће се градити колектор, а где су Ботуњани који вјерују да ће им постројење угрозити здравље, данима протестовали.

Тада су приведене 54 особе које су убрзо пуштене.

Дан касније Милан Кнежевић је са протеста позвао црногорског премијера Милојка Спајића да разговорају најавивши оставке на партијску и посланичку функцију уколико не буде усвојен његов предлог да ДНП изађе из Владе и власти у Подгорици.

Уз жеље за добар провод, здравље и срећу, подсећање и на додатни опрез у саобраћају, као и апел надлежних служби да се избегне употреба пиротехничких средстава.

„Нисмо имали неку штету материјалну, али нам је то било баш напорно и напето и ми смо сељаци навикли на свашта и на свакакав рад, није нам некад то велика тешкоћа била, што, овај, што се то баш задесило за празнике кад треба да се одморимо, па и да уживамо у празнику“ каже Предраг Павловић, власник фарме у Беомужевићу.

Искусили су мештани брдско-планинских села и јаче зиме и научили да се сналазе. Кад су утихнуле пумпе за воду, многи су топили снег да поје стоку.

„Живот није стао. Морамо да се боримо. Стока, јагњење у току, значи, овце се јагње, сада је сезона тога. Крмача нам се прасила једна, треба спасити младе, то је јако тешко струје, јер првих дана им је потребна топлота“, каже Марија Илић, из Осладића.

„Син купио агрегат и овај музе краве и увече намиримо стоку, укључимо у штали и у кући једну сијалицу и укључимо да нам вуче воду“, истиче Слободан Тимотић, из Горње Каменице.

Ни близу идилична слика није била у ваљевским селима недељу дана без струје.

„Остали пуни замрзивачи, сад је зимнина завршина пре месец дана, двадесет, неко раније, каније. Шта ће бити, то је све зависило. Плашио се народ“ наглашава Драган Давидовић, из Осладића.

„За све ово што се десило, невереме је криво негде 50%, а 50% је крива Дистрибуција са својим немаром и неодржавањем своји мрежа које смо ми са њима заједнички радили и далековод и нисконапонску мрежу по селу“, каже Александар Давидовић, из Осладића.

Најтраженија роба у Ваљеву протекле седмице били су агрегати. Ванредна ситуација и даље траје, а пријава штете, сазнајемо у Градској управи, још није почела.

Као одговор на конкуренцију инфлуенсера, три четвртине (76 одсто) издавача наводи да ће ове године покушати да охрабре своје новинаре да се понашају попут њих. Половина (50 одсто) планира партнерства са инфлуенсерима ради дистрибуције садржаја, око трећине (31 одсто) планира да их запошљава, на пример за вођење налога на друштвеним мрежама, док 28 одсто разматра да отвори студио за инфлуенсере.

Овај тренд, како се наводи у истраживању, "често долази у пакету са бујицом застрашујућих правних претњи против издавача и континуираним покушајима да се уруши поверење означавањем независних медија и појединачних новинара као оних који производе лажне вести".

Песимистичне прогнозе за припаднике "четврте гране власти" додатно подгрева вештачка интелигенција, која "струји дигиталним простором". То је у складу са предвиђањима Ројтерсовог института из 2024. године, када је истакнуто да ће "да ће 2026. године велики део садржаја на интернету бити произведен синтетички, односно коришћењем вештачке интелигенције и различитих рачунарских техника".

Како су се предвиђања Ројтерсовог института из 2024. године углавном обистинила, тренутни налази стварају оправдану бојазан за новинарску професију.

Ипак, челни људи традиционалних медија који су учествовали у истраживању били су оптимистични у погледу начина финансирања и истакли да ће се "фокусирати на поновно осмишљавање својих пословних модела за доба вештачке интелигенције, са садржајем који је препознатљивији и са израженијим људским лицем".

Мултимедијални сторителинг биће све важнији у овом домену како би се омогућило да садржај буде пријемчивији, док ће уредници наставити да разматрају како је најбоље да користе алате вештачке интелигенције у продукцији и дистрибуцији медијског садржаја.

Иначе у овом, најновијем истраживању Ројтерсовог Института учествовало је 280 уредника, директора и руководилаца водећих онлајн медија из 51 земље и територије.

Оптимизам по питању пословања, песимизам по питању професије

Тек нешто више од трећине (38 одсто) уредника, директора и руководилаца који су учествовали у истраживању било је оптимистично у погледу будућности новинарства у наредној години, 22 процента мање него пре четири године.

"Разлози које су наводили су политички мотивисани напади на новинарство, губитак средстава USAID-а која су раније подржавала независне медије у многим деловима света, као и значајан пад посета на бројним онлајн порталима", наводи Ројтерсов Институт.

Док је прошле и претпрошле године у истраживању Ројтерсовог институа "Новинарство, медији и технолошка предвиђања" истицано да пада саобраћај са друштвених мрежа, ове године, први пут је евидентиран значајан пад посета са претраживача.

"Подаци аналитичке куће Chartbeat, коришћени у овом извештају, показују да је укупан саобраћај ка стотинама информативних сајтова из Гугл претраге већ почео да опада, при чему издавачи који се ослањају на 'лајфстајл' садржаје наводе да су посебно погођени увођењем Гугл АИ прегледа", пише у извештају Ројтерсовог института.

Издавачи су први пут истакли да ће у наредне три године пасти посета са претраживача – и то за 40 одсто. Овај пад неће значити да читаоци неће приступати медијима преко Гугла, али значиће ређи приступ медијима са претраживача.

Тако ће услед АИ функција, које сумирају текстове, фокус бити на мултимедији, па ће у њиховом пословању важне бити платформе које дистрибуирају овакав садржај – Јутјуб, Тикток и Инстаграм.

Више од половине испитаника је показало оптимизам  у погледу сопствених пословних изгледа, слично као и прошле године.

"Издавачи са претплатничким моделима, који се обраћају имућнијој публици и имају снажан директан саобраћај, виде пут ка дугорочној профитабилности, док они који се и даље ослањају на оглашавање и штампу страхују од наглог пада прихода и утицаја АИ претраге на финансијски резултат".

Претплата је тако главни извор прихода на који се фокусира чак 76 одсто издавача који су учествовали у истраживању, а прате је банер оглашавање (за које се определило 68 одсто издавача) и нејтив оглашавање (за које се определило 64 одсто издавача). Занимљив је податак онлајн преноси догађаја уживо постају важан део стратегије приходовања.

Смањено је ослањање на подршку читалаца и донације, те се на њега ослања само 18 одсто издавача.

Иако вештачка интелигенција доноси озбиљне поремећаје у дистрибуцији и саобраћају ка медијским сајтовима, део издавача у њој види и потенцијални нови извор прихода, пре свега кроз лиценцирање садржаја и моделе поделе прихода са АИ четботовима. Међутим, очекивања су изразито неуједначена и зависе од величине, тржишне позиције и типа медија.

"Око петине (20 одсто) издавача – углавном из 'премиум' медијских кућа – очекује да ће будући приходи бити значајни, док половина (49 одсто) сматра да ће допринос бити мањи. Још једна петина (20 одсто), углавном локални издавачи, јавни сервиси или медији из мањих земаља, не очекује никакав приход од АИ уговора".

АИ се све чешће користи у новинарском раду, нарочито за прикупљање информација (анализу података, праћење извора, транскрипцију), као и за бржи развој дигиталних производа и алата, али још увек мање као замена за новинаре, а више као подршка њиховом раду.

Више од половине челних људи различитих светских медија наводи да АИ није укинула ниједно радно место

Две трећине испитаника навело је да увођење вештачке интелигенције није довело до смањења броја запослених, односно АИ није заменила ниједног запосленог.

Око 16 одсто челних људи у медијима навело је да су њихове медијске куће благо смањиле број запослених, док је око девет одсто испитаника навело да је развој АИ изискивао нове запослене који ће радити као консултанти за примену вештачке интелигенције или на сличним позицијама.

Медијске куће користе вештачку интелигенцију превасходно за техничке и организационе послове, али АИ алати се у великој мери примењују и за анализу података, праћење извора и аутоматску транскрипцију. Ове примене указују на то да се и даље у већој мери примењују алати који не генеришу нови садржај од генеративних модела.

Упркос томе, многи издавачи су навели да ће садржај ниског квалитета све више расти због све већег ослањања на АИ. Овакав садржај шириће се друштвеним мрежама, које неће бити у стању да разликују АИ генерисан садржај од оног који није синтетички.

И док смо у децембру обично под утицајем празничне еуфорије, средином јануара стиже отрежњење. Повратак на посао, високи рачуни за грејање, чак и мањак дневне светлости утичу да се људи осете генерално лошије. Трећи понедељак у јануару зато је и проглашен најдепресивнијим даном у години, управо због празних новчаника, лошег времена и пропалих новогодишњих одлука. Грађани се слажу са том констатацијом.

Да је јануар најдужи месец у години сагласни су и економисти. Ирационални фактори прекомерног трошења почињу да делују већ у другој половини децембра, а ту је и традиција, емоционални приступ куповини и друштвене норме да нешто мора да се прослави.

О томе је говорио и професор доктор Петар Веселиновић, еконосмиста.

Чини се, ипак, да је све више оних који се пруже онолико колико је губер дугачак. Ако се у комплетну причу укључи агресивни маркетинг, празничне акције, декорације и мириси у тржним центрима, који подсећају на детињство, па и туђе објаве на друштвеним мрежама, онда је донекле јасно зашто се током празничних дана понашамо ирационално. Отрежњење стигне управо ових дана.

“Неко наше животно искуство је такво да свака услуга са осмехом је драга и онда, моја порука је да градјаним Србије, уопште људима је да не трче за потрошачком корпом , него да се окрену љубави , себи и својим ближњима”, каже Зоран Косијер из Руме.

“Овде су ме довезли из Сремске Митровице , 12 година сам био у затвору па сам дошао у Руму. Доста се добро осећам овде, услови су сасвим одговарајући и све је у реду, немамо никаквих проблема, добро се слажемо сви”, наглашава  Жељко Милић из Руме.

У оквиру простора од око хиљаду квадратних метара, запослени кажу да  места има за све  који  се нађу у тешким животним ситуацијама.

“Пружамо комплетну подршку корисницима, да ли је то у питању здравствена подшка или психолошка подршка . Иначе, обезбеђујемо им храну, лекове, бринемо о ниховим потребама”, објашњава Бранкица Калабић, социолог.

За шест месеци рада , услуге Мирног кутка, пилот пројекта који  фиинансира  Стална конференција градова и општина, ЕУ и ресорно министарство,  потражило је 25 корисника из Руме и суседних општина.

“На основи сарадње с локалним центрима за социјални рад , они ураде процену на основу стања корисника и упуте код нас. Ми на основу процене одговарамо на захтев и видимо да ли можемо да одговоримо на потребе корисника да би могли овде да их сместимо” истиче Бранислав Павић, директор Установе за пружање социјалних услуга ,,Солидарност,, из Руме.

Постоје и људи који неће да дођу у кутак, додаје Павић наводећи да они имају неко своје мишљење и желе да наставе такав живот какав живе, да остану буквално на улици.

Спас од хладноће овде ће наћи још троје Шапчана, посредством центра за социјлни рад. Због све већег броја захтева, надлежни у Руму очекују да ће овај пилот пројекат  орочен до јун,а бити продужен и да ће партенри наћи начин да прихватилиште опстане.

Дуња каже: "Много ми се свидела представа, била је занимљива."

Николина додаје: "Мени је одлична, допало ми се када се ослободила оне купице са главе."

Нина објашњава: "И онда када је скинула, сви су се задивили. Kо се теби највише свидео? Она девојчица која је имала капу."

Мила наводи: "Ова прича има неке своје поруке. Говори да љубав може све да победи и да се не гледа књига по корицама."

Вештим баратањем марионетама и комуникацијом са гледаоцима, успешно су обрисане границе и универзалним језиком промовисане праве вредности.

Алек Ћурчић каже: "То је универзална представа, љубавна бајка, традиционална јапанска бајка Химекс, велика купица. Један јапанац, Сенџу Такеда, последњи је наследник оваквог система марионета. Он је са нама радио и тако смо урадили копродукцију јапанско-бугарску. Да ли је језик баријера? Некад јесте, али не пуно, пошто марионете причају пуно и да не разумеју људи, они разумеју све што се догађа, баш мислим да дотиче људе."

Димитра Попов, глумица, закључује: "Пре 4 месеца били смо овде, у септембру. Kрушевачка публика је дивна, жива, активно учествује, реагује када треба и добар је партнер у представи. Срећни смо што смо на овом фестивалу и што смо опет ту."

А Фестивал и овога пута обара рекорде када је посећеност у питању. За сваку представу тражи се карта више, што потврђује да Kрушевац не мора да брине за позоришну публику у будућности.

Тужилаштво је, како се додаје, суду предложило да А. П. продужи притвор да не би у кратком временском периоду поновио кривично дело.

"Постоји оправдана сумња да је А. П. 5. августа 2025. године око 7:20 часова ушао у зграду у Булевару краља Александра да би након 10 минута изашао из зграде носећи у рукама једну црвену кесу. Потом је отишао до Средачке улице, где је откључао и сео у возило марке "ланчија муса" на место возача, када је заустављен од стране полицијских службеника", наводи се у саопштењу.

Додаје се да је прегледом поменутог возила на патосници код сувозачевог седишта пронађена црвена кеса у којој се налазио 501,01 грам опојне дроге кокаин, док су на сувозачевом седишту пронађена три мобилна телефона.

"Код окривљеног је пронађен кључ од стана у згради из које је претходно изашао, па је приликом претреса стана и других просторија пронађено још 7.520,82 грама опојне дроге кокаин и поменута опојна дрога амфетамин", саопштили су из Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Игор Јурић објашњава да се систем мењао од самог настанка, али да је постигао значајне резултате.

“Нажалост, убица девојчице Амбер никада није пронађен нити се на тај начин решио случај. Тело је пронађено и начин како је убијена је заиста био бруталан, али је девојчица Амбер спасила многу децу. Само у Америци, након покретања система, враћено је кућама више од хиљаду малишана и то показује значај самог система”, наводи Јурић.

Указује да се временом мењао начин како су грађани информисани о нестанцима.

“Некада је било могуће да се само путем медија обавештавају грађани, радио и телевизијски емитери су били пионири у обавештавању јавности у случају нестале деце. Kасније се уз интернет и, наравно, мобилне телефоне променило доста тога где данас људи, посебно у развијеним земљама, имају могућност да путем бродкаст система истог тренутка буду обавештени када се покрене потрага за несталим дететом и то је оно што је заиста унапредило систем и што је додатно појачало начин како се деца траже, а ти начини јесу углавном успешни", истиче Јурић.

У Србији систем први пут покренут у случају Данке Илић

У Србији је овај систем први пут активиран 26. марта 2024. године у случају нестанка Данке Илиће.

“Ми смо три пута покретали систем. Данка није пронађена, али девојчица са Уба и дечак са Новог Београда су пронађени убрзо након активирања. То говори о томе да још увек имамо обавезу да унапређујемо систем. То је оно на чему ће се радити и где смо имали обећање Министарства унутрашњих послова”, наводи Јурић.

“Морам да нагласим и овога пута ћу искористити прилику да апелујем да се у току фебруара сусретнемо са министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем и са премијером Ђуром Мацутом”, додаје Јурић.

Указује и да је у случају нестале Данке Илић систем одрадио свој део посла добро, као и да је јавност била врло брзо обавештена.

“Нажалост, чини ми се да ти први кораци где се мислило да због самог терена и због узраста девојчице да ће она бити врло брзо пронађена и враћена, то се није десило и то нам указује да сваки случај несталог детета морамо озбиљно схватити, да не препуштамо ништа случају и евентуално неким предрасудама или предосећањима да ће се то врло брзо и решити”, наглашава Јурић.

Који су критеријуми за покретање система

Објашњава да је први и основни критеријум да се систем покрене управо када је дете у животној опасности.

“Има неколико критеријума када се он покреће, јер он се не покреће за сваки нестали случај, дакле за сваки пријављени нестанак, зато што у нашој земљи, али и у другим земљама, има велики број пријављених нестанака. И у случају да се он покрене за сваки пријављени нестанак, он би изгубио смисао. Због тога постоје критеријуми – основни да је дете у животној опасности, а други критеријум је, рецимо, ако је дете млађе од 7 година, без обзира на све друге околности систем се покреће. Тако је било у случајевима и Данке Илић и девојчице са Уба. Затим, ако је дете, рецимо, са неким обликом инвалидитета, уколико је детету које је нестало потребан неки медикамент да може нормално да функционише”, наводи Јурић.

Указује да се у неким случајевима, када је отмица у питању, систем можда и неће покренути да се додатно не би угрозио живот детета.

“Дакле, води се рачуна о томе да се покретањем система не угрози додатно живот самог детета, јер ако се тражи неки откуп или нешто слично, покретање система, као што је било у случај у Македонији, може навести можда отмичара да се лиши или реши доказа. И то је нешто где полиција мора заиста врло добро да процени случај. На њима је велика одговорност, али с обзиром да ту раде људи који су изузетно стручни и искусни у области потраге за несталом децом, онда они преузимају одговорност на себе”, наглашава Јурић.

Истиче и да се ови критеријуми разликују од земље до земље.

“Ми када смо правили, имплементирали овај систем, радна група која је радила била је мултисекторска група, разговарали смо о томе шта би било најпогодније за наше поднебље, за наш регион и у складу са тим ти критеријуми су били формирани”, додаје Јурић.

Истиче да смо и проширили ту причу, Република Српска је преузела наш модел, па чак и софтвер који се користи за покретање самог система.

“А ми смо у преговорима и са другим земљама региона, јер сматрам да с обзиром на наше поднебље, на регион екс Југославије, мислим да би било јако важно да сви подједнако користимо тај систем и да у случајевима нестанака деце у било којој од тих земаља можемо заједно да тражимо, јер прелазак из једне у другу земљу заиста није тежак. Мислим да би на тај начин заиста олакшали потрагу и спасили велики број малишана”, наглашава Јурић.

Уместо СМС порука бродкаст систем

Наводи да је постојао проблем са СМС порукама путем којих се добијају информације о несталој деци.

“Људи су се са разлогом бунили и жалили на то да је неко након покретања система, ако је систем покренут у 19 часова, неко је добио поруку у 19.15, а неко је добио у 23 сата. Али је то једноставно један технички проблем где мобилни оператери не могу у истом тренутку да пошаљу свим својим корисницима поруку”, додаје Јурић.

Указује да је имао разговор са премијером Мацутом и да се он сагласио да путем бродкаст канала стижу обавештења.

Истиче да тако систем функционише у другим земљама, где није битно да ли сте корисник било ког мобилног оператера, можете чак бити и страни држављанин који је прикључен на интернет у нашој земљи, ви добијате истог тренутка поруку по покретању система.

“У тој поруци тада можете видети и фотографију и све неопходне податке које је полиција издала у потрази. Данас је то немогуће, него када добијете СМС поруку, ви морате да кликнете на линк који вас води на сајт МУП-а, што јесте добра ствар, али мислим да би овај други начин који је распрострањен у развијеним земљама, а нешто што није немогуће да се врло брзо и код нас спроведе, много ефикаснији и то је оно на чему ми сада заснивамо заправо унапређење самог система”, закључио је Јурић.

"Слободни избори су основа представничке демократије и изузетан догађај који изражава суверенитет народа, у којем сваки грађанин Мађарске са правом гласа може донети слободну и одговорну одлуку да обликује будућност Мађарске", саопштено је из кабинета мађарског председника преноси МТИ.

У саопштењу се такође цитира Шујок који је позвао све грађане да учествују на изборима, наводи агенција.

„Обично испод оваквог снежног покривача не би требало да буде никакве штете на усевима. Наравно, уколико је одговарајућа дубина сетве, а то је 4 центиметра", истиче Богдан Гаралејић из Института Тамиш.

Осим што штити биљке, снег је добар и за попуњавање залиха влаге у земљишту, поготово ако имамо на уму да су оне биле упола мање претходних сезона, што је и изазивало сушу.

„Треба појаснити да пуне залихе влаге на овом типу земљишта на коме смо ми, и максималне количине које земљиште може да прими су око 150 литара по метру квадратном. А сада је пало око 60-70 литара" каже Јан Бабка из Института Тамиш.

У току јесени било је доста суво време, појавили су се глодари, мада је тај проблем био већи прошле године.

„Ово хладно време и снег сигурно ће да успоре њихов репродуктивни циклус, који је највећи проблем, јер се они јако брзо множе", додаје Бабка.

Савет пољопривредницима је да спремају прихрану за усеве.

Гаралејић препоручује да се као и сваке године, почетком вегетације обави примена азотних ђубрива и прихрана, узорковањем земљишта за методу коришћења сензорних технологија за одређивање потреба биљака.

Најбоље је, кажу стручњаци, употребити амонијачно-нитратни облик ђубрива.

Борко Палибрк из Ерчега код Ивањице, каже: "Била је доста сушна година и мислим да ћу имати, али још се не зна до када ће зима трајати, значи релативно требао би да имам.''

Навикао је на тешке услове живота у планинском крају. О стоци брине сам, као и о припреми свега што је потребно.

Борко додаје: "Највећи проблем је утовар бала. То је онако један тежи посао, ово остало је све, радим с тракторима тако да није неки проблем. Мислим има посла, али стижем то све да завршим. Понекад неко и помогне али врло, врло мало.''

Уместо људи, чешћи су му гости шумске животиње. До овог планинског домаћинства повремено свраћају лисице, срне, вукови и дивље свиње.

Борко објашњава: "Медвед је један јесенас долазио под једну крушку, онако свако вече, видео сам по траговима, док то није појео више после нисам примећивао али нисам га видео уживо. Уживо га нисам видео али ноћу дође углавном и поједе, по његовим остацима од хране које остави види се да је он.''

У голијском селу Ерчеге Борко Палибрк самује, али га не изненађују дуге зиме и непроходни путеви, јер су саставни део живота у забаченом, планинском крају.

Од јутрос је више европских аеродрома затворено, због ледене кише проблема има у Бечу, Братислави и Прагу.

Како стоји на сајту Аеродрома "Никола Тесла", одложени су доласци авиона из Беча, Берлина, Прага и Цириха.

На питање да прецизира ко, Вучић је кратко рекао да би то можда могли да буду и једни и други.

"Ти које сте поменули. Или можда и једни и други, шест речи. За два-три дана верујем да ћете знати", рекао је председник Вучић.

Истакао је да не очекује да ће за два-три дана бити завршен коначан уговор о продаји НИС-а.

Ипак, додао је да очекује да ће у року од 48 сати ОФАК-у бити достављен обавезујући term sheets (битни елементи будућег споразума), а да ће до фебруара или марта бити завршен коначни уговор.

"Када доставите обавезујуће услове уговора, онда је јасно у ком се смеру иде и тешко да постоји било који дил брејкер после тога. Очекујем да се то догоди и надам се да ће то бити, у наредних 48 сати и у времену које смо ми рекли, дакле до 15. јануара", рекао је Вучић одговарајући на питања новинара када очекује да буде завршен купопродајни споразум за НИС-а.

Додао је да се нада да ће након тога бити продужена лиценца.

"Сутра сусрет са Бин Заједом, од огромног значаја за нас"

Вучић је навео да ће сутра имати билатералан састанак са председником Уједињених Арапских Емирата, шеиком Мухамедом бин Заједом и истакао да је то од огромног значаја за Србију, имајући у виду и ситуацију са НИС-ом.

Додао је да се данас накратко видео са Бин Заједом, као и да је имао интервјуе за медије у УАЕ.

"Сутра ће бити билатералан сусрет са њим, што је за нас од огромног значаја имајући у виду и ситуацију са НИС-ом, о чему не могу до детаља и до краја да говорим. Надам се у наредним данима још неким добрим вестима по том питању", рекао је Вучић.

На питање да ли се, осим "Чибука" 1 и 2, разматрају још неки пројекти са Уједињеним Арапским Емиратима, Вучић је рекао да ће Србија са компанијом "Масдар" и другима тек да ради и навео да Финци излазе из кооперације са Емиратима, а да ће Србија покушати да уђе као држава јер је, како је истакао, за нас сваки киловат од изузетног значаја.

Нагласио је да држава мора да повећава капацитете, пре свега капацитете ЕПС-а, али и да прави нове уговоре са свима другима, где ће увек имати право прече куповине уколико немамо довољно електричне енергије да ми можемо то да обезбедимо за своје потребе. 

"Уколико нам, наравно, то Европа дозволи, али потрудићемо се да то урадимо'', рекао је председник Вучић.

"Делегација Европског парламента у посету Београду долази непозвана"

Вучић је рекао да делегација Европског парламента (ЕП) долази у посету Београду непозвана и додао да ће се састајати са важним људима који желе добро Србији, а не са онима који јој желе лоше.

Вучић је, на питање да прокоментарише поједине оптужбе да он и председница Скупштине Србије Ана Брнабић беже од састанка са делегацијом ЕП у Београду, одговорио да та делегација није позвана, нити је обавестила било кога о посети.

"Сели мрзитељи Србије и договорили се – ми ћемо 20. и неког да дођемо у Београд. Нису нас питали, нису нас обавестили. Ја не могу да дођем код вас на славу или на прославу Нове године ако ми ви не упутите макар први пут позив у свој дом, у своју кућу. Ми их нисмо позвали'', истакао је председник Вучић, након што је присуствовао свечаном отварању Недеље одрживости 2026.

Указао је да делегација ЕП долази непозвана и да је одлучила сама да у овом периоду посети Београд и додао да је своје обавезе за тај период уговорио пре пет месеци.

"Под један, они долазе непозвани. Под два, сами су одлучили да посете Србију у том периоду. Ја у том периоду, од пре пет месеци, имам заказане обавезе у Давосу, које ће бити веома важне и видећете са ким ћу све да имам сусрет", додао је Вучић.

Навео је да не жели да се састане са известиоцем Европског парламента за Србију Тонином Пицулом, са европослаником Владимиром Пребиличем и са онима који, како је рекао, желе лоше Србији.

"Трећа и важна ствар, да не би они говорили да ја избегавам. Ја ништа не избегавам. Ја нећу да се сретнем ни са Пицулом, ни са Пребиличем, ни са свима њима, не пада ми на памет да губим време. Имам много више времена да се срећем са важним људима и да одлучујемо о судбини Србије са онима који желе добро Србији, а не са онима који желе лоше. Дакле, ја не желим да их видим. Рачунајте да сам у Србији, али да не желим да разговарам са њима", додао је председник Вучић.

"Због Трампових претњи анексијом Гренланда позивају се на међународно право, а за то нису марили у случају Србије"

Вучић изјавио је да оне који се данас, због Трампових претњи анексијом Гренланда, позивају на поштовање међународног јавног права и Повељу Уједињених нација, није било брига када је бомбардована Србија 1999. године и када су признавали независност Косова. 

"Ничему од тога се не радујем, ништа никоме немам да замерим, али се надам да ће неки од њих да се бар мало присете 2008. и 2009. године, па и 1999, када су најпре бомбардовали, а 2008. и 2009. када су признавали независност Косова. Сад се позивају на Повељу УН јер мисле да ће увек да припадају најснажнијем западном блоку, јединственом блоку Америке и ЕУ", рекао је Вучић новинарима у Абу Дабију, на питање да прокоментарише то што је у Амерички конгрес стигао предлог закона о анексији Гренланда.

Додао је да се сада, када више нема јединственог блока на Западу, позивају на међународно јавно право и УН, а да за то нису марили у случају Србије и малих земаља које би да штите Повељу УН.

"Неко би рекао то је космичка правда. Немамо ми ништа од тога, ја се само плашим времена у које улазимо, али људи у нашој земљи не морају да брину. Све што знам и огромно искуство које имам, а не постоји нико у нашој земљи ко има толико искуства и ко је са толико лидера светских разговарао, да ћу огромну енергију уложити да сачувамо мир, да сачувамо своју земљу", нагласио је Вучић. 

Навео је да идемо "у лудило" у којем се сваки дан гледа ко се како наоружава, ко ће кога да нападне, ко ће због нафте да нападне једну земљу, ко ће због минерала и сировина да нападне другу земљу, ко ће трећу земљу да осваја због краћег пута од Пацифика до Европе.

Вучић је рекао да је Пандорина кутија отворена са свих страна и да то не може више нико да контролише. 

"Свако јутро се пробудите са неким другим вестима, најважније да ми чувамо пуну стабилност, да бринемо о себи, да имамо добру стопу раста, да наставимо да радимо и да верујемо у себе, свој потенцијал, своју снагу, да учимо, да сарађујемо са пријатељима и да радимо још вредније", истакао је Вучић.

"У овом моменту је у стагнацији и прелази у благо опадање. Одбрана је на снази превентивно од стране јавних предузећа", наводи Владиковић.

Како каже, водостаји Ибра и Јужне Мораве су мало изнад границе редовне одбране од поплава.

"На осталим токовима водостај је у стагнацији или опадању и много је повољнија хидролошка ситуација него што је била претходних дана", рекао је Владиковић.

Наводи да ће због отапања снега наставити да прате стање на водотоцима и издавати упозорење.

"Очекујемо да би неких умерених или већих пораста можда било на токовима Западне и Јужне Мораве, Лиму и Ибру где су већ повишени водостаји. То ћемо пратити уз напомену да се не очекују интензивна отапања", објашњава Владиковић.

Наводи да је највећи слој снега, од 40 центиметара, на Копаонику и код Кукавице, тако да нема велике количине снега која би могла знатно да подигне водостаје.

"Наша пажња је усмерена на Дунав пошто је пловна река, у Мађарској и на горњем делу тока већ пет-шест дана има леда, полако пристиже код нас и ми очекујемо да ће то бити на сектору између Бездана и Богојева у облику приобалног леда и леда у покрету", каже Владиковић.

Истиче да се не очекује ледостај који је забележен 2012. и 2017. године, већ да ће проћи у виду ледохода, али да је опрезност неопходна.