Како се додаје, оваква одлука представља директно кршење члана 72 Устава Републике Србије, који јемчи аутономију универзитета и право на самостално одлучивање о свом уређењу и раду.

"Такође је супротна члану 6 Закона о високом образовању и правилима акредитације, који не предвиђају преузимање наставног кадра, студената и акредитованих програма без сагласности надлежних органа матичне установе", истиче се у саопштењу.

Одбор је изразио озбиљну забринутост због тога што таква одлука Владе може нанети дугорочну штету управо деловима високог образовања од којих зависи квалитет научних истраживања у идентитетским наукама.

"Одбор сматра да у таквим питањима одлуке не смеју бити предмет политичког наметања, већ дугорочног и посвећеног академског рада. Академијски одбор за високо образовање САНУ пружа пуну подршку Филозофском факултету у Нишу и позива Владу Републике Србије да поништи наведену одлуку и да, уколико жели да ојача идентитетске науке, то чини у сарадњи са универзитетима и уз пуно поштовање њихове аутономије", навео је у саопштењу председник АО за високо образовање
САНУ академик Владица Цветковић.

Могеринијева је тренутно у полицијском притвору. Према наводима Канцеларије европског јавног тужиоца, ова привођења су део истраге због сумњи на фаворизовање и нелојалну конкуренцију.

Ухапшен је и бивши генерални секретар европске дипломатске службе Стефано Санино, као и један запослени "Колеџа Европе".

На захтев тужилаштва савезна полиција је интервенисала у дипломатској служби Европске уније у Бриселу (ЕЕСА), у неколико зграда "Колеџа Европе" у Брижу и у домовима осумњичених.

Истрага се односи на доделу деветомесечног програма обуке за будуће европске дипломате од стране Европске службе за спољне послове (ЕЕАС) престижном "Колеџу Европе".

Наводни прекршаји датирају из периода од 2021. до 2022. године. Потенцијални прекршаји укључују "превару приликом доделе јавних уговора", као и "корупцију, сукоб интереса и кршење професионалне тајне".

"Колеџ Европе" је високошколска установа која обучава многе европске државне службенике, а истражитељи покушавају да утврде "да ли су "Колеџ Европе" или његови представници били унапред обавештени о критеријумима за избор" као део процеса тендера који је покренула дипломатска служба ЕУ за овај програм обуке.

У оквиру зимског реда летења реализују се летови и до Беча, Базела-Милуза, Мемингена, Љубљане, Келна, Франкфурт Хана, Малте, Истанбула и Београда.

У управи нишког аеродрома истичу да је Аеродром "Константин Велики" у новембру забележио пораст броја путника и то да је у односу на исти месец прошле године повећан за 28 одсто.

Авио-линију између Ниша и Братиславе имала је 2016. године компанија Рајанер, а она је укинута 2020. године.

''Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге је 2. децембра доделио дозволе за коришћење радиофреквенцијског спектра у радиофреквенцијским опсезима 694-790 МХз, 880-915/925-960 МХз, 1710-1785/1805- 1880 МХз, 1920-1980/2110- 2170 МХз, 2500-2690 МХз и 3400-3800 МХз'', наведено је у саопштењу РАТЕЛ-а.

Директор Ратела Драган Пејовић је свечано уручио дозволе генералном директору компаније "Телеком Србија" Владимиру Лучићу, генералном директору компаније "Јетел" Мајк Мишелу и генералној директорки компаније "А1 Србија" Јудит Алберс.

Издавањем појединачних дозвола су се стекли услови да сва три оператора започну комерцијално пружање услуга уз коришћење 5Г технологије, што представља велики корак ка модернизацији мобилних мрежа и пружању бољих услуга, наведено је у саопштењу.

"Разматрање извештаја је право и обавеза Одбора, као и Народне скупштине, због чега изненађује реакција Врховног јавног тужиоца која на његову одлуку реагује увређено, уз инсинуације да је ово 'дестабилизација' и 'непримерени утицај', као да Одбор и Скупштина немају право да расправљају, па и одбију извештаје", истакао је Вујић.

Указао је и да је у одлуци Одбор јасно изнео примедбе на извештаје и истакао да не пружају основне, неопходне податке за оцену рада како би могли да се усвоје у складу са важећим законима Србије.

"Из одлуке Одбора, јасно је да су у питању суштинске примедбе на извештаје. Примедбе укључују и одсуство јасних аналитичких података у вези са организованим криминалом, корупцијом, насиљем над женама и децом, успешности гоњења учинилаца кривичних дела и процене трендова криминалитета у Србији", навео је Вујић.

Додао је да су примедбе Одбора и захтеви јавности Србије која, навео је, такође очекује јасно и транспарентно извештавање о раду.

"Не може се говорити о самосталности, а истовремено одбијати уставом и законима прописане обавезе и одговорност. Самосталност није привилегија, зато и јесте Уставом прописана обавеза Врховног јавног тужиоца да за свој рад одговара Народној скупштини, а законом да подноси извештај скупштинском Одбору", указао је Вујић.

Јавност рада законом прописана

Истакао је да Врховни јавни тужилац има обавезу да поступа професионално, одговорно и транспарентно, додајући да је законом прописана јавност рада како би грађани транспарентно и јасно били упознати са квалитетом рада јавног тужилаштва и његовим резултатима.

"Само транспарентно и јасно представљање резултата рада јесте пут јачања поверења грађана у правосуђе", навео је министар.

Указао је да се и у ЕУ извештајима захтевају јасни и мерљиви резултати рада тужилаштва и да Европска комисија за поглавља 23 и 24 наводи постојање "недовољне транспарентности рада тужилаштва и "недостатак поузданих квалитативних показатеља", а да ГРЕКО у својим препорукама јасно наводи да је неопходно "јачање механизама одговорности и транспарентности тужилаштва".

Такође, додао је, Венецијанска комисија наглашава да је „самосталност тужилаца нераскидиво повезана са њиховом институционалном одговорношћу према парламенту и јавности“.

"Истичем да су поштовање Устава, закона, институционална контрола, као и аргументована критика, вредности којима држава Србија тежи као друштво у целини", закључио је Вујић.

Скупштински Одбор за правосуђе јније прихватио извештаје Врховног јавног тужиоца Загорке Доловац о раду тужилаштава у Србији од 2020. до 2024. године.

Првооптужени Дејан Јованов, власник "Пулса", на питање судије Дијане Груевске-Илиевске да ли разуме оптужбе против њега, одговорио је да зна за шта је оптужен, али да се не осећа кривим за кривична дела која му се стављају на терет.

"Знам и разумем за шта сам оптужен. Не осећам се кривим за ове злочине који ми се стављају на терет", рекао је првооптужени.

Његов син Михаил Јованов, такође, рекао је да се не осећа кривим за дела за која је оптужен.

Отац повређеног детета и брат првооптуженог Тодор Јованов изјаснио се, такође, да није крив.

Оптужена Милка Едровска је изразила саучешће породицама погинулих, додајући да зна њихову бол и нагласила да се не осећа кривом, пренели су скопски медији.

Окривљени Огњан Георгиев навео је да не зна зашто је оптужен, као и зашто се налази у Суду, додајући да се не осећа кривим.

"Пензионер сам и било какво кривично дело за које се теретим је самим тим застарело. Нисам крив и требало би да будем слободан, а вероватно сам оптужен да бих био у броју, да нас буде више. Након излагања мог адвоката, желим да суд то узме у обзир и донесе одлуку да будем ослобођен", рекао је Георгиев.

Љупчо Стаменков се, као и остали оптужени изјаснио да не осећа кривицу и да не зна зашто се против њега води поступак.

Бивши градоначелник Кочана Окривљени Николчо Гоцев је одбацио кривицу, као и Ратко Димитров.

Кривицу су негирали и Николчо Илиев, један од бивших градоначелника Кочана, Љупчо Папазов, такође некадашњи градоначелник, Јане Јанчевски, Лазар Захаријев, Ивица Грозданов, Мартин Ђорђијев, који је био део обезбеђења и Стојанчо Димитриев.

Бивши директор Дирекције за заштиту и спасавање и садашњи министар Беким Максути рекао је да се не осећа кривим и сматра да је оптужница политички мотивисана, а докази правно неосновани.

И оптужени Џеват Селмани, Љупчо Грнчиштанов, бивши министри економије Ваљон Сараћини и Крешник Бектеши су се изјаснили као невини.

Џеваир Камбери, Шофкет Хазари и Зоран Николовски, Беким Хаџиу, Арлинда Касапи, Миле Ампов, Блашка Ефтимова, Весна Кузмановска Размена Чекић-Дуровић, те власник агенције за обезбеђење Рубикон, Александар Начев такође не осећају кривицу за кривична дела за која су осумњичени и оптужени.

Правна лица "MMMM Cafe LLC", "Rubicon Securities" и "Venci Project" изјавила су да не признају оптужницу.

Сви су, током изјашњавања, изразили најдубља саучешћа породицама страдалих.

Суђење за пожар у Пулсу, који се догодио 16 марта ове године, почело је прошлог месеца и ово је друго рочиште.

Већина купаца, истовремено, планира да издвоји до двадесет хиљада евра, што отвара питање ко заправо може да дође до новог аутомобила и да ли куповина возила из салона постаје привилегија малог броја људи, компанија и институционалних купаца.

Куповина на кредит или лизинг

Борис Ћоровић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да постоје три доминантна разлога за раст цена: строги безбедносно-еколошки стандарди, промена очекивања купаца и геополитичке турбуленције које утичу на цене сировина.

"Србија ће ову годину завршити са 30.000 продатих нових путничких аутомобила, што је раст од десет одсто у односу на прошлу годину. Доминантни купци су правна лица – 70 одсто, попут приватних компанија и јавног сектора", наводи Ћоровић.

Према његовим речима, за 15 до 20 хиљада евра може да се купи одређена палета аутомобила, али углавном у градском и Бе сегменту, уз основни пакет опреме.

"Корелација између висине плате и цене возила практично не постоји. Просечна плата у земљи омогућава куповину аутомобила до 20 хиљада евра, уз кредит, а никада није било једноставније добити га. Увек постоји категорија имућнијих, попут власника компанија, који могу да купе скупља возила", истиче Ћоровић.

Напомиње да је кредит често једини начин да возач купи аутомобил, док је лизинг доминантнији када је реч о правним лицима, јер нуди погодности: не морате да сервисирате возило, а можете и да га вратите.

Врста опреме

Говорећи о опреми, Ћоровић наводи да основна подразумева мануелни клима-уређај, систем против проклизавања, предње подизаче прозора и електрично подешавање ретровизора, док савременије верзије нуде аутоматске асистенције возачу, систем задржавања траке, аутоматско кочење, камере и различите сензоре.

"У ред јефтинијих нових аутомобила спадају 'дачија сандеро', која кошта око 15 хиљада евра, и 'фијат гранде панда' са хибридним погоном домаће производње, око 19 хиљада евра", додаје Ћоровић.

На питање куда иде тржиште аутомобила, Ћоровић каже да очекује стабилизацију цена, али је готово немогуће да се оне врате на ниво од пре десет или петнаест година.

"Доминира тржиште половних аутомобила, око 70 одсто, док нови чине око 17 процената. Годишње се увезе између 135.000 и 150.000 половних аутомобила. Проблем је што не постоји стандард за половњаке. Савет за купце је куповина на кредит или лизинг, као и праћење акцијских понуда на тржишту, попут сајма аутомобила", закључује Ћоровић.

У гашењу пожара учествовали су и припадници комуналне милиције као и велики број грађана добровољаца.

Материјална штета је огромна, станари суседних објеката евакуисани су из предострожности, а полиција је блокирала прилазе како би се омогућио несметан рад ватрогасних екипа.

Узрок пожара још није познат, а истрага је у току.

Број страдалих у пожару у Хонг Конгу порастао је на 156, док се још 30 особа и даље води као нестало, саопштиле су власти.

Идентификовано је 127 жртава.

Дан након што је отпуштена из болнице, полицији је поднела кривичну, тврдећи да ју је ранио непознати нападач, тако што јој је пришао на улици и повредио је ножем.  

Након прегледа у болници, утврђене су јој лакше повреде. 

Полиција је, међутим, дошла до сазнања која су упућивала на могућу неистинитост пријаве.

Утврдили су да је жена лажно пријавила кривично дело, иако је знала да је лажно пријављивање кривично дело. 

Истрагом је потврђено да је сама себи нанела повреде ножем који је претходно купила, па ће полиција против ње поднети кривичну пријаву, пренели су хрватски медији.

Председник Вучић је тим поводом за данас заказао састанак  тимовима задуженим за енергетску стабилност и безбедност земље.

Тужилаштво је за ово кривично дело за Меденицу тражило три године затвора.

Суд је утврдио да је Меденица подстрекавала Влаховић Милосављевић да злоупотреби службени положај.

Оптужницом је представљено да је Меденица, као председница Врховног суда, утицала на судију да донесе одлуку у корист свог кума Рада Арсића, на штету руске компаније "Корпорација Тен".

Тужилаштво је тврдило да је тиме спречена наплата потраживања руске фирме и тражило је две године затвора за суспендовану судију Влаховић Милосављевић.

Шеф Беле куће у понедељак увече окупио је највише званичнике националне безбедности и помоћнике на састанку у Овалном кабинету, не би ли покушали да дефинишу следеће кораке у обрачуну који му, сасвим извесно, измиче контроли, како унутар нафтом богате Венецуеле, тако и у Вашингтону.

Пре тог разговора, Николас Мадуро пркосно је, у Трамповом стилу, играо пред гомилом присталица на скупу у Каракасу, демантујући претходне гласине да је попустио пред позивима САД да напусти земљу.

“Не желимо мир робова, нити желимо мир колонија”, поручио је Мадуро.

Танки, домаћи политички темељи Трампове кампање постају све крхкији, јер Бела кућа не успева да смири растућу контроверзу око накнадног америчког ваздушног удара у којем су, како медији наводе, погинули чланови посаде брода за наводну трговину дрогом у Карипском мору.

Трампови демократски критичари на Капитол Хилу упозоравају на потенцијални ратни злочин, а неколико моћних републиканаца је потресено и сигнализира ретку спремност да ригорозно истражи целу акцију.

Да ли је Пит Хегсет политички терет за Трампа

Амерички сукоб са Венецуелом сада почиње да заокупља Вашингтон након више од четири месеца ескалације политичког, економског и војног притиска, оличеног присуством највећег носача авиона "Џералда Р. Форда" и флоте америчких бродова у водама код Венецуеле.

Све је већа пажња према улози министра одбране Пита Хегсета у нападима на бродове. Бивши водитељ Фокс њуза био је контроверзан избор за вођу Пентагона, а његов недостатак искуства, грубо понашање и одбацивање неких етичких и правних мера прете да га учине политичким теретом за председника, док демократе захтевају његову оставку.

Али шире гледано, Мадуров пркос ставља Трампа, Хегсета, начелника Здруженог генералштаба Дена Кејна, државног секретара Марка Рубија и друге високе званичнике који су се сигурно нашли на састанку у Овалном кабинету пред све дубљу стратешку дилему.

Доналд Трамп је у четвртак запретио да ће напади на мете нарко-картела на копну у Венецуели почети "врло брзо". У суботу је пак изјавио да ваздушни простор Венецеуеле треба сматрати затвореним. Али, Мадуро није нигде отишао.

Амерички председник сада мора да размотри да ли његово звецкање оружјем почиње да губи кредибилитет без демонстрације војне силе која би га увукла у прекоморски сукоб.

Мадуро пркоси америчким притисцима

Вашингтон се нада да ће његово војно гомилање толико потрести Мадура да ће прихватити егзил у иностранство или да ће га генерали из ужег круга - свргнути. Трамп је у недељу потврдио да је недавно разговарао са Мадуром телефоном.

Венецуелански опозициони политичар Дејвид Смолански рекао је да су САД раније дале Мадуру "опције" да напусти земљу.

Али, неуспех режима да се до сада сломи, тестираће Трампову спремност да испуни своју претњу да ће ствари урадити на "тежи начин", док Мадуро карактеристично одуговлачи преговоре и кризу како би ослабио вољу својих противника.

Мадурова тврдоглавост такође поставља питање да ли би било који ниво америчког притиска, осим војне акције, почео да нарушава његов режим.

Једна од могућности је да је америчка администрација потценила издржљивост Мадурове базе моћи, а с друге стране, Мадуро се нада да ће Трамп изгубити стрпљење, почети да тражи кривце у свом ужем кругу и тако пронаћи свој излаз.

Трампова игра моћи

Ако се Трамп одлучи за војну акцију, идеја о потпуној инвазији на Венецуелу и даље делује незамисливо. Дакле, да ли има опције које би толико угрозиле Мадурову безбедност да би могле да промене политичку једначину у Каракасу? Или би напади на наводна места за трговину дрогом или војне базе охрабрили Мадура, ујединили јавно мњење око њега и навели га да поверује да може да издржи?

Избори са којима се суочава Трамп су посебно тешки, јер би мирно свргавање Мадура, које би донело слободу милионима Венецуеланаца након две деценије диктаторске владавине и обновљену демократију, био тријумф спољне политике.

Такође би послало поруку о моћи и намери САД другим америчким непријатељима у региону, укључујући Кубу, али и показало Кини и Русији, које покушавају да створе регионални утицај, да Трамп влада својим геополитичким двориштем.

Успешна стратегија за Венецуелу могла би да збуни критичаре спољне политике америчке администрације баш као што је Трамп учинио бомбардовањем иранских нуклеарних електрана раније ове године, ризик који је био успешнији и изазвао је мање опасних последица него што су се многи стручњаци плашили.

Али, ако Мадуро преживи гомилање америчких трупа и интензиван притисак, упутиће Трампу тежак ударац. Председников ауторитет би ослабио, аутократе у Пекингу и Москви, које он воли да импресионира, би то приметиле. Председници који повлаче борбене групе носача авиона из Европе и стационирају их код Латинске Америке усред ратоборне реторике имају тенденцију да сами себи створе такве тестове кредибилитета.

Хоће ли се акција у Венецуели Трампу обити о главу

Још не знамо шта је Трамп спреман да ризикује како би постигао своје циљеве у Венецуели, у нади да ће оформити владу пријатељску према САД која би могла да прихвати масовни повратак миграната након његових репресија и која би можда била спремна да учествује у уносним пословима са нафтом и минералима, основом његове спољне политике.

Огромна америчка ватрена моћ на Карибима могла би да нанесе катастрофалну штету венецуеланској инфраструктури или ономе што администрација описује као операције са дрогом – чак и ако већина фентанила, који САД користе као оправдање за своју тактику, уђе у САД преко Мексика. Крстареће ракете или ваздушни напади са носача авиона или авиона стационираних у региону могли би да разбију Мадурове снаге.

Али било какви губици САД или ненамерне цивилне жртве могли би да се обију о главу Трампу и изазову политичку катастрофу у време када анкете показују да се огроман број Американаца противи војној акцији у Венецуели.

И историја показује да чак и у екстремним околностима, диктаторски режими грађени деценијама често буду трајнији него што спољни посматрачи верују. Венецуеланска влада се често пореди са вишеслојном криминалном операцијом – где кључни чланови имају огромне финансијске улоге у очувању сопствене моћи.

И док се многи спољни посматрачи надају да ће Трампов притисак довести до успостављања законске, демократске власти у Каракасу, неки аналитичари се плаше да би распад ове владе могао изазвати хаос, крвопролиће и продужену политичку неизвесност.

Дакле, ниједна од опција које је Трампов ужи круг разматрао не долази без губитака и свака има своју цену.

Објекат на којима су графити исписани, налази се на месту позантом као "Дудин крш", и на административној је размеђи северног, насељеног већином Србима, и јужног дела Митровице насељеног Албанцима. 

Из полиције још нису реаговали на исписивање графита, које Срби на КиМ доживљавају претећим.

"Одузимају вам слободу кретања, стављају вам ланце на ноге... Јео бих као пас. Ти ниси особа, ти си животиња", рекао је он, пренео је Тајмс оф Израел.

Охел је навео да су отмичари имали храну, али су одлучили да заробљенике изгладњују. Он је рекао да је у једном периоду јео само сушене урме и да је изгледао "као скелет".

"Навикнеш се на гладовање, на сталне болове у телу. Провео сам сате лежећи као леш", додао је он.

Охел је казао да му је снимак израелских протеста за ослобађање талаца дао снагу.

Посебно је истакао однос са Елијем Шарабијем, таоцем који је пуштен у претходном примирју и који је за њега постао очинска фигура.

"Од првог тренутка смо се повезали... У тренуцима фрустрације би ме загрлио као отац. Много пута ме је носио на леђима", рекао је Охел.

Шараби је био муж и отац двоје деце, а за смрт своје породице у нападу 7. октобра сазнао је тек по повратку у Израел.

Охел је навео да је у заробљеништву свесно одлучио да остане жив.

"Разговарао бих ноћу са мамом, наглас: 'Све је у реду, жив сам'. Знао сам да је то оно што би требало да радим, можда би ме осетила. Моја прича заиста почиње када сам изабрао живот. У сваком тренутку сам могао да одустанем, али изабрао сам да то не урадим", рекао је он.

Орлић је, на отварању друге конференција "Србија - Африка 2025: Достојанство", која се у организацији БИА одржава у Палати Србије, рекао гостима из Африке да се налазе код своје куће и истакао је да је жеља Србије да се тако и осећају.

"Сви ви сте дали немерљив допринос томе да данас можемо да се захвалимо и заједнички обележимо важан резултат. 43 делегације служби афричких држава данас смо окупили управо у овом историјском простору и то је наш заједнички успех", навео је Орлић.

Додао је да су Србија и афричке земље на темељима међусобне сарадње, традиције и односа градили међусобно поштовање и истицали вредности које заједнички сматрају најважнијим, а то су слобода, независност, сувереност и достојанство, као оне које заслужују да буду на првом месту.

"На тим темељима данас ми заједнички радимо и градимо и нашу добру будућност", нагласио је Орлић.

Координатор за унутрашњу безбездност председник ДР Конга Жак Чибанда Чисекеди захвалио је властима Србије и српском народу на топлом дочеку и гостопримству, које су, како је истакао, увек пружали.

"Поред тога, желео бих да пренесем осећања пријатељства и братства народа Демократске Републике Конго према сваком од вас овде присутних и вашим суграђанима. Ова конференција, чију иницијативу поздрављамо, пружа прилику свакој од овде представљених нација да изгради и ојача везе", казао је Чисекеди.

Председник Александар Вучић је учествовао и на прошлогодишњој конференцији, одржаној под називом "Србија - Африка 2024: Достојанство".

Ово је други пут да се конференција у организацији БИА одржава у Београду, а прошле године је окупила делегације из 40 афричких држава.

Како је градоначелник Александар Шапић раније најавио, вредност ваучера се ове године повећава са 6.000 на 10.000 динара.

Родитељи ће у општинама моћи да преузму ваучере до 15. јануара, а они ће моћи да се искористе до 15. марта у радњама Sport Vision, N Sport, N Fashion, N Selection, Dexy Co, Planeta Sport, Buzz, Run'n more, Adidas, Inter Sport, Extra Sport, Puma, то јест, у више од 100 радњи на територији свих 17 градских општина.

"Родитељи и деца ће ваучере моћи да искористе за куповину производа за бебе, пелена, беби опреме, хране за бебе, играчака, друштвених игара, школске опреме, опреме за спорт и рекреацију, обуће и одеће", рекла је Чамагић.

Двадесетчетворогодишња девојка је тешког општег стања са политрауматским повредама хоспитализована након оперативног лечења на Kлиници за анестезију, интензивну терапију и терапију бола.

Две пацијенткиње, обе имају 25 година, примљене су на даље лечење – једна на Одељење ургентне хирургије, а друга на Kлинику за ортопедску хирургију и трауматологију. Обе су свесне, оријентисане и хемодинамски стабилне, саопштили су из KЦВ.

Двојица младића, 1999. и 2006. годиште, са контузионим и другим телесним повредама, након комплетне дијагностике и указане медицинске помоћи, отпуштена су у стабилном стању на кућно лечење.

"УKЦВ наставља да прати здравствено стање хоспитализованих пацијената и пружа све неопходне мере лечења", истиче се у саопштењу.

Ухапшен возач, сумња се да је прешао у другу траку и ударио такси возило

Двадесетпетогодишњи возач из Београда А. С. ухапшен је због постојања основа сумње да је учинио тешко дело против безбедности јавног саобраћаја, саопштио је МУП.

Он се терети да је изазвао саобраћајну незгоду у којој је, синоћ, у Јеврејској улици, једна особа погинула, три су тешко, а једна је лакше повређена.

А. С. је одређено задржавање до 48 сати и биће приведен, уз кривичну пријаву, надлежном јавном тужиоцу.

Незванично, ухапшени је возећи BMW прешао у другу траку и ударио такси возило.

У центру Новог Сада, у Јеврејској улици, синоћ око 22 сата дошло је до тешке саобраћајне несреће када су се директно сударила два аутомобила. На лицу места ватрогасци су секли возила, која су у потпуности смрскана.

КУРСНА ЛИСТА БР. 230

ЗА ДЕВИЗЕ

ФОРМИРАНА НА ДАН 2.12.2025. ГОДИНЕ

“Американци се не оглашавају из простог разлога – они су увели санкције, санкције су на снази, не виде да се нешто променило, зашто би”, додаје Марковић.

Указује да нема нових информација у вези са радом Рафинерије у Панчеву, као и да сматра да ће се сада ићи на искључење.

“Нисам технолог, то би можда неки технолог мало боље објаснио, али оно што знам јесте да постоје две врсте конзервирања рафинерије – једна је да се сада запуњава азотом да не би дошло до корозије у цевима и такав режим би могао да буде до три месеца, где онда рафинерију можете у року од месец дана поново направити оперативном. А онај сценарио где гасите у потпуности, онда вам треба после тога и четири и више месеци да је поново ставите у функцију. То се дешава уколико буде стајала дуже од три месеца”, објашњава Марковић.

"Може се очекивати да ће ускоро банке блокирати рачуне НИС-а"

Када је реч о НИС-у, поручује да ризик од секундарних санкција никако не сме да се дозволи.

“Да дође до блокаде било које банке или Народне банке Србије, то би била стварно јако тешка мера и велики, на неки начин, наш пораз. Тако да може се очекивати да ће ускоро банке блокирати рачуне НИС-а. У таквој ситуацији, НИС више никако није оперативан”, додаје Марковић.

Указује да у том случају НИС-у следи стечај.

“Дакле, уколико не може да сервисира своје обавезе, стижу дугови за наплату, онда се уводи стечај, стечајни управник и онда се иде на продају имовине”, истиче Марковић.

На питање колико је поновно покретање рафинерије сложен и скуп поступак, Марковић каже да нема информацију колико би таква операција коштала, али да у сваком случају нисмо у ситуацији где ћемо успети да за то зарадимо или да уштедимо.

“Ми смо у ситуацији где ћемо свакако коштати, да ли НИС, да ли нас посредно. Ова ситуација нас кошта, гледамо само како да смањимо те трошкове”, додаје Марковић.

Какве су сада могућности

Говорећи о томе које су онда могућности које преостају Србији, Марковић наводи да прва могућност јесте да поступимо као што су поступиле и друге земље, на пример Бугарска и Немачка.

“Али наша Влада је одлучила да такву меру не користи, јер не жели да преузима на силу ово предузеће. То би била мера која би могла да одржи и стабилност снабдевања и све остало, односно да се извучемо. Мислим и та мера нас кошта, ми преузимањем НИС-а сада бисмо наставили са радом НИС-а, али бисмо после када се ситуација среди, заврши се рат, пред међународним судовима и неким арбитражама сигурно имали тужбе и то би опет морали да платимо”, објашњава Марковић.

Ипак, како каже, уколико тако не поступимо – проблеми настају сада.

“Проблем је што настају проблеми и за привреду. Угрожен је и раст БДП-а, то ће сигурно погоршати инфлацију”, додаје Марковић.

Да ли је Орбанов и Путинов разговор могао да помогне

Када је реч о састанку мађарског премијерa Виктора Орбана и руског председника Владимира Путина, као и да ли је тиме Русија ближа томе да нађе купца за НИС, Марковић сматра да је такав разговор имао поенте пре много месеци, а да је сада већ касно.

“Сама продаја НИС-а, уколико би и Руси сада тражили купца и продавали, у ситуацији кад вам и фирма не ради, другачије су цене и понуде и то траје. У сваком случају, свака таква операција не може да се заврши брзо. Сигурно треба пар месеци, а ми времена више немамо. Да су се такви разговори дешавали у фебруару или марту, онда бисмо могли са оптимизмом да кажемо све ће се средити и нећемо осетити”, напомиње Марковић.

Спречава ли национализацију међудржавни споразум између Србије и Русије о куповини НИС-а

На питање шта ће се десити у случају да Москва одбије било какву понуду Београда и када истекне рок од 50 дана који је објавио председник Александар Вучић, Марковић каже да не зна шта је намера, али да је вероватно преузимање.

“Тај рок је дат под претпоставком да ће НИС добити лиценцу и наставити да ради. Тако то треба гледати. Уколико НИС не ради и ми сада чекамо још 50 дана, па онда крећемо у неко преузимање, то је непотребно, можете одмах то радити”, додаје Марковић.

Последњих дана се тумачи међудржавни споразум из 2008. између Србије и Русије о куповини НИС-а, као и то да ли он на неки начин можда онемогућава национализацију, а Марковић каже да није то децидирано наведено у споразуму.

“Нисам то приметио у том споразуму, односно нигде децидирано нисам нашао да су предвиђене такве ситуације. Вероватно се тада то у тим споразумима и није предвиђало. Није се размишљало у том правцу да је могуће да неко, односно да Република Србија, направи такав акт преузимања. Тако да постоје неки други међудржавни споразум где је писало, где се штитила имовина, али опет и у тим споразумима и настанку неких ванредних околности тај споразум није важан. Тако да сада ту немамо неких законских решења – да кажемо ми ћемо то преузети и нећемо после бити изложени могућим тужбама руске стране”, закључује Марковић.