"Видео сам да су сви крстови нестали, укључујући и оне под којим су покопани мој прадјед и прабака. За већину покопаних се зна чији су преци", изјавио је Дарко Стипановић за загребачки портал Новости.

Овако се завршио његов одлазак на гробље у Љубошини у петак када је са братом отишао да запали свећу на годишњицу смрти члана породице.

Гвоздени крстови су уклоњени и са другог православног гробља у Врбовском, у месту Трнова пољана.

Реакција Епархије горњокарловачке

Погођени су и у Епархији горњокарловачкој.

У саопштењу  епархија наводи да за православне вернике крст на гробу није само спомен-обележје, већ сведочанство вере у Васкрсење и трајни знак поштовања према упокојенима, и да свако поступање у вези са гробним местима захтева посебан опрез, пијетет и консултацију са породицама и надлежним црквеним властима.

Затражена је хитна истрага, али и враћање гробних обележја тамо где су и била.

Од тога изледа неће бити ништа јер су крстови у међувремену завршили на отпаду и убрзо "рециклирани".

"Православни крстови су по нашим сазнањима посечени крајем јануара. На гробљу на Љубошини је посечено седамдесетак крстова и девет на Трновој пољани. Зна се да је градски комунални редар изјавио да је служба уклонила те крстове, највероватније су одрезани 'флеком' и одвежени у старо гвожђе", каже заменик градоначелника Врбовског Милан Мамула.

"Рђави шпицеви"

Објашњава да је најпре речено да су у питању "рђави шпицеви" који су угрожавали безбедност посетиоцима оба гробља, а затим да кваре "естетику гробља".

"Реч је о металним крстовима и они нису било кога угрожавали јер се ту налазе већ вековима и никада нико није повређен. А избор уклањања нечега да ли је лепо или не није баш исправан. Има много ствари које многима од нас нису лепе, па се не уклањају. Једноставно, ово је култура, традиција, обичај покопа наших покојника на овом подручју и ми се надамо да ћемо достојанствено обележити и можда вратити реплике тих крстова под којим су сахрањени наши преци", наводи Мамула.

Информација да су на два локална гробља исечени крстови који су ту неколико стотина година запрепастила је Србе у Врбоском.

"Првенствено су били шокирани мештани тих насеља када су схватили шта се догодило. Све нас је стварно погодило јер нисмо очекивали да ће се тако нешто дешавати у нашем граду који је пример толеранције и доброг живота људи који у њему живе", признаје заменик градоначелника овог места.

Нада се да овај инцидент неће нарушити те односе.

Историја ковања крстова

Метални крстови у овом делу Хрватске имају своју историју, а Мамула каже да је она дуга више стотина година.

"Овде су људи живели тежак живот. Географске прилике су такве да је природа сурова. Породице које нису могле да приуште израду металних крстова, изграђивали би их од дрвета, али они би након неког времена нестали. Богатије породице су те крстове израђивале од метала, ковали су".

Објашњава да је обичај у овом делу Горског котара да када умре глава породице скидао се велики точак са кола.

"Од металних делова тог точка се ковао крст који је у свом дну био у облику слова 'л' и подвлачио би се под сандук покојника. Када би преминуо неко други од укућана онда би се скидао мањи точак са кола и од њега се ковао мањи крст".

Све мање људи у Горском котару

Врбовско припада Приморско-горанској жупанији и према последњем попису становништва бројао је око 3.500 становника.

"Од тога, 1.200 су се изјаснили као Срби. Бројеви су и пре тога били око 30-40 одсто учешћа српског становништва. Нажалост, поразна је чињеница да број становника, независно од нације, опада и то драстично. И не само у Врбовском него у свим горанским насељима. Депопулација нам је велики проблем", упозорава заменик градоначелника Врбовског Милан Мамула.

На данашњу пресуду Арсић има право жалбе вишој судској инстанци.

Арсић је ухапшен 8. септембра 2021. године на пункту Јариње и од тада се налази у притвору у Подујеву.

Адвокат Небојша Влајић, бранилац Душка Арсића, истиче да је пресуда апсурдна у већој мери него што је то била претходна.

"Обе су пресуде на 13 година затвора, међутим, Душко Арсић је у претходном поступку био осуђен за више радњи од којих је овај судија рекао да многе нису доказане, па су испале из оптужнице. Како је могуће ако нешто од претходног није доказано да се изрекне иста казна од 13 година. Овде се ради о једном тврдоглавом ставу суда који није желео да уважи никакву примедбу Апелационог суда, осим техничких примедби да се одређене ствари изведу као докази и ништа друго. Пресуда сигурно неће допринети поверењу српског народа у правосуђе и правду на Косову јер оваква пресуда, која је дубоко неправична и недоказана, не доноси правду ни оштећеном, ни окривљеном", тврди Влајић.

Најавио је да ће уложити жалбу и да "сумња да ће Апелациони суд бити срећан са оваквом пресудом, какву је прошли пут укинуо".

Коментаришући првостепену пресуду Арсићу, Фонд за хуманитарно право у Приштини оценио је да се успоставља пракса у пресудама за ратне злочине у којој се не утврђују конкретне радње оптужених, већ се оне генерализују као радње групе, стварајући убеђење да један члан групе бива осуђен за инкриминишуће поступке других особа.

"Ова пракса би требало да буде прекинута, и свака инкриминишућа радња оптужених требало би да буде образложена, са изрицањем казне за сваку од њих појединачно, након чега би се изрекла уједињена казна. На овај начин, јавност би имала много јаснију представу о томе за које злочине је оптужени осуђен", наводе из ФХП-а у Приштини.

Арсић је ухапшен после пријаве Албанаца да је наводно починио ратни злочин, пошто није хтео да прода земљу особама које су му је претходно узурпирале и фалсификованим документима уписале на своје име.

Пресуда Арсићу је трећа за ратне злочине у овој години. Претходно су осуђени Мухамед Аљидемај и Срђан Лазовић. Прошле године су осуђени Слађан Трајковић, Драгиш Миленковић, Зоран Вукотић, Живојин Нешић, Милош Плесковић, Шаћир Лутвија, Часлав Јолић и Славиша Филић.

Консултације су заказане за 25. фебруар 2026. године, са почетком у 10 часова, у онлајн формату. На састанку ће учествовати и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић.

"Овим је потврђена спремност за сарадњу у циљу очувања стабилности осетљивог аграрног сектора", саопштило је Министарство пољопривреде и додало да ће благовремено обавестити јавност о резултатима консултација.

"Кроз занимљиву дискусију разматрали смо могућности употребе нуклеарне енергије у области фармације, здравства и производње енергије. Такође, размотрили смо могућност учешћа српских компанија и њихово обучавање за употребу нуклеарне енергије на територији трећих земаља", навео је Вучић на Инстаграму.

Лихачев се раније састао са министарком рударства и енергетике Дубравком Ђедовић Хандановић, а у суботу му је патријарх Порфирије уручио Орден Светог кнеза Лазара.

Расписани су избори за одборнике Скупштине града Бора и скупштина општина Аранђеловaц, Бајинa Баштa, Кладовo, Књажевaц, Кулa, Лучани, Мајданпек, Смедеревскa Паланка.

Ана Брнабић је рекла да је у складу са овлашћењем из члана 34 Закона о локалним изборима донела одлуку о расписивању редовних избора за одборнике локалних скупштина.

''Претходни локални избори у ових девет јединица локалне самоуправе су одржани 3. априла 2022. године, а чланом 35 Закона одлука најраније 150 дана, а најкасније 45 дана пре истека мандата одборника'', рекла је Брнабићева новинарима.

У складу са законом, одлука о расписивању локалних избора доноси се најраније 150, а најкасније 45 дана пре истека мандата одборника.

Од расписивања избора до дана гласања не сме проћи мање од 30 и више од 60 дана.

Локални пут данима блокирају и пољопривредници у Луновом Селу, крај Ужица. Блокиране су раскрснице путева ка Ужицу, Пожеги и Косјерићу.

Део пољопривредника блокира и пут "Смедеревска Паланка-Топола", а тврде да ће на рути бити до 17 часова.

Пољопривредници у Краљеву са тридесетак трактора блокирају саобраћај на регионалном путу "Краљево-Врањачка Бања" у селу Заклопача, код петље "Врба". Блокада ће трајати до, како наводе, 16 часова.

Од 12 часова, блокиран је и магистрални пут "Лозница-Ваљево" у селу Завлака. Блокада ће, према најавама, трајати до 14 часова.

Пољопривредници и произвођачи млека из Шумадије наставили су са блокадама саобраћајница у околини Крагујевца, изражавајући незадовољство због, како наводе, нерешених проблема у сектору млекарства и пољопривреде.

Блокирани су путеви у селу Баре на путу ка Горњем Милановцу и месту Церовац на старом путу "Крагујевац–Београд", као и у саобраћајнице у Општини Рача.

Саобраћај је на тим деоницама обустављен или се одвија отежано, док су на појединим местима пропуштана само возила хитних служби.

Удружења пољопривредника који су у протестима у недељу су одржали састанак у Мрчајевцима на ком су, како наводе у заједничком саопштењу, донели одлуку о радикализацији протеста од уторка.

"У просеку посматрано, куповна моћ становништва ће да се опоравља, а самим тим и стандард. Наравно, питање стандарда је далеко комплексније него што је питање зараде, али свакако да је зарада нешто што је кључно у оквиру целог тог животног стандарда становништва", рекао је Станић.

Истакао је да је јануарска инфлација благо испод циља Народне банке од три одсто, а да је до мањег раста инфлације дошло због уредбе о ограничењу маржи, која полако истиче.

"Дошло је до мањег раста инфлације него што би можда било да није било ове уредбе, али свакако да су они спољни фактори који утичу на инфлацију значајно ослабили и самим тим и без уредбе би дошло до успоравања инфлације, али не на таквом нивоу", истакао је Станић.

На питање како ће се држава изборити са евентуалним повећањем цена после истека ограничења маржи, Станић је одговорио да ће се ићи на примену закона који треба да се усвоји на пролећном заседању Народне скупштине.

"Који ће и да ограничи могућност да се спроводе те нефер трговачке праксе, односно да не дође враћања маржи на онај ниво на којем су биле пре увођења одлуке о ограничењу. Међутим, то краткорочно решење наравно није било ни у интересу ни привреде и, са друге стране, то је била замерка и међународних институција, конкретно говоримо о Европској унији. И у том погледу, системско решење кроз закон би требало ипак да омогући већу контролу на нашем тржишту, а самим тим и да те марже не буду на оном нивоу као што су биле", навео је Станић.

Оценио је да се очекује да инфлација до краја године порасте на око 3,5 одсто, а да се у 2027. години просечно креће на нивоу од 3,8 одсто, што је, како је рекао, значајно испод горње границе циља од 4,5 одсто.

Говорећи о томе да Србија други месец заредом има боље приходе од планираних и очекиваних и како би то могло да утиче на стање у државној каси, Станић је рекао да то пре свега утиче на макроекономску стабилност у земљи и на кредитни рејтинг земље.

"Утиче и на поверење страних инвеститора да дођу овде да улажу имајући у виду да су јавне финансије као последица фискалне консолидације сада стабилне и у погледу Мастрихт критеријума који кажу да јавни дуг не би требало да пређе 60 одсто БДП-а, код нас се он тренутно креће 42-43 одсто, да дефицит буџета не би требало да пређе 3,0 одсто БДП-а, код нас је он око 3,0 одсто, с тим што је у 2025. години резултат био повољнији, захваљујући и бољим приходима који су се реализовали. Наравно, то говори да фирме извозе, да генерално општа куповна моћ становништва није опала и самим тим је дошло до благог увећања пореских прилива", рекао је Бојан Станић.

Навео је да управо захваљујући томе имамо и снажне јавне финансије које су основа кредитног рејтинга и макроекономске стабилности и да, захваљујући њима, очекујемо унапређење кредитног рејтинга, бар када говоримо о рејтинг агенцији Фич.

Одговарајући на питање шта све компликованија ситуација на Блиском истоку значи за светску економију и колико би нас све коштао још један рат, овога пута у Ирану, Станић је рекао да би рат са Ираном свет коштао много, пре свега у енергетском смислу.

"Посебно када се говори о нафти паралисао би светску трговину имајући у виду процене да би садашња цена нафте са око 70 долара по барелу могла да скочи на преко 150 долара по барелу, што би било на вишем нивоу него када је почео рат у Украјини пре четири године", истакао је Станић.

Истакао је да то посебно забрињава све земље на свету, посебно оне које су зависне од увоза енергената, фосилних горива, што би се наравно одразило на инфлацију.

Како се наводи, утврђено је да је дошло до превртања чамца у којем се налазило више особа, а на место несреће упућене су полицијске екипе и друге хитне службе. Претпоставља се да су се на броду налазили кинески држављани, јавља ХРТ.

Из реке је спасена једна особа, а извучено је и тело мушкарца који се утопио.

Полиција је саопштила да је током потраге пронађен држављанин Босне и Херцеговине који је приведен због сумње на кријумчарење људи, као и један држављанин Кине.

За преосталим особама које су се налазиле у чамцу се и даље трага помоћу пловила и беспилотних летелица.

Два главна питања остају спорна, а то су територија и безбедносне гаранције. Украјина још није спремна да се повуче из целог Донбаса, на чему Русија инсистира, док Кремљ не може да прихвати присуство страних трупа на украјинској територији.

Претходна ноћ у Кијеву била је мирна, међутим, уследила је после ноћи и јутра у којем се догодио масовни руски напад на Кијев и Кијевску област, између осталих региона у Украјини. Како су званичници саопштили, у том нападу погинула је једна жена и повређено је 15 људи. Са друге стране украјинска војска дроновима и ракетама гађала је војноиндустријске комплексе по дубини руске територије.

Руски удари у Украјини претходних месеци гађали су енергетска постројења због којих су становници Кијева чешће без струје, грејања и топле воде. Валентина Главатова има 60 година и са сином Сашом живи на 15. спрату солитера у најсевернијем делу Кијева. Последњих месеци, откако су енергетска постројења у Украјини најчешћа мета руских напада, температура у њиховом стану не прелази 10 степени. Спољна температура се спуштала и до минус 25.

"Саша има инвалидитет прве групе, обоје се тешко крећемо. Понела сам малу столицу за Сашу и са том столицом смо се спуштали низ степенице, корак по корак. Долазимо у ове топле шаторе да напунимо телефоне, попијемо чај, волонтери су доносили храну. Останемо овде, некада и пола дана, док се струја не врати", објашњава Главатова.

Шатори су постављени у најугроженијим деловима Кијева и има их око 1.500 у граду који је пре рата имао три милиона становника. Претходне четири године, становници су напуштали украјинску престоницу и у њу се враћали. Само у јануару отишло је 600.000 људи. Медицинска сестра Валентина Анастасијева једна је од млађих корисника испред шатора у насељу Тројешћина.

"Немамо гас, све зграде овде греју се само на струју. Најтежих дана код куће је било само четири или пет степени. Сада је боље, јер струју укључују бар на два сата, и ми одмах укључимо све грејалице које можемо", указује Анастасијева.

У приградском насељу Тројешћина живи 300.000 становника. У питању је углавном раднички део Кијева, који енергијом снабдева друга највећа термоелектрана у граду. Она је, само у фебруару, два пута била под ударом ракета. Енергетски аналитичар и новинар портала ЗН.УА Игор Маскаљевич каже да су оштећена оба блока. 

"Тренутно ради неколико котлова за грејање – боље ишта него ништа – али, радијатори у овом делу града нису топли и нема топле воде. Ситуација је умерено лоша, али боља него што је била. Град има око 12.000 вишеспратница. У просеку, половина је без напајања. Конкретно овде, некад је и 70 одсто било без грејања", истиче Маскаљевич.

У Тројешћини су најпотребнији електричари, којих нема довољно зато што су поједини на фронту, а други избегли. Електричари који су у Кијеву, раде до исцрпљености. Суграђани их или славе као хероје или на њима неправедно изливају гнев. Социолог Андриј Јеременко наводи да народ живи са свешћу да би сутра могло бити мало горе јер се рат не завршава. 

"То гура људе у депресију и доноси многе друге проблеме, а заузврат утиче и на економију, производњу и све остало. Шта је добро? Не толико захваљујући држави, већ свакако захваљујући страним фондовима, постоји много програма који организују психолошке групе и омогућавају бар првих неколико консултација. То спасава људе", закључује Јеременко.

До краја зиме остало је још око месец и по. Од пролећа, Украјинци размишљају како да следеће сезоне осете што мање последица руских удара на енергетику.

Трампова намера, према изворима Политика, изазвала је велику забринутост у европским престоницама. Наводно, жеља Трампа је да се Алијанса повуче из некадашњих ратних зона, међу којима је и Ирак, и да се убудуће бави националном безбедношћу својих чланица, односно њиховом одбраном и одвраћањем непријатеља.

У последњих 20 година ово је већ шести пут да се говори о гашењу Бондстила. Ипак, најновије најаве о могућем повлачењу америчких војника и постепеном смањењу мисије КФОР-а овога пута су ближе реалности него раније, оцењује уредник емисије "Дозволите..." Горан Јанићевић.

"Ова најава дефинитивно јесте ближа стварности, али нико у овом тренутку не може поуздано да каже да ли ће се Американци повући са територије Kосова и Метохије и из снага KФОР-а или ће можда остати још коју годину или док та мисија буде званично трајала", наводи Јанићевић.

Подсећа да су САД већ започеле процес смањивања војног присуства у Европи, наводећи пример повлачења америчке јединице из Румуније која није добила замену.

"Чињеница је да Американци желе да што је могуће већи број људства и технике извуку са Старог континента и пребаце или у континентални део САД или у индо-пацифички регион", истиче Јанићевић.

Колика је улога Американаца у КФОР-у и да ли је могуће нагло повлачење

Према његовим речима, нагло повлачење америчких снага са Косова није реално, пре свега због сложене командне структуре у оквиру КФОР-а. Подсећа да се на месту начелника штаба КФОР-а налази амерички официр у чину контраадмирала Максимилијан Kларк, док је командант регионалне команде Исток, чије се седиште налази у бази Бондстил, пуковник Џонатан Лојд.

"Тако да нагло извлачење тих људи и технике и овог командног састава просто није могуће, нарушило би командну структуру. Посебно због чињенице да су Американци официра са чином контраадмирала, то је еквивалент генералу са две звездице или по нашем генерал-мајор, ставили на место начелника штаба", наглашава Јанићевић.

Додаје да САД немају највећи контингент у КФОР-у, већ да ту улогу има Италија, са више од 900 војника, као и да последњих година кључну улогу у мисији имају Италија, Мађарска и Турска.

Америчко учешће, како каже, већ дуже време се углавном ослања на јединице Националне гарде, као и да су то резервисти.

Колико КФОР значи за безбедност Срба на КиМ

Говорећи о значају КФОР-а за безбедност Срба на Косову и Метохији, Јанићевић оцењује да је његово присуство важан фактор одвраћања.

"Тренутно присуство значи да није могућа никаква већа акција власти из Приштине која би угрозила безбедност Срба на Kосову и Метохији и њихов опстанак", каже Јанићевић.

Подсећа да је КФОР "трeћа линија одговора", после приштинских институција и мисије Еулекса, као и да има кључне надлежности које произлазе из Резолуције 1244 Савета безбедности УН и Војнотехничког споразума из Кумановa, укључујући контролу ваздушног простора.

Командант KФОР-а, навео је пример, издаје одобрење за летење беспилотне летелице "бајрактар".

"Командант KФОР-а има ту надлежност, јер је KФОР на основу Резолуције 1244 и Војнотехничког споразума из Kуманова задужен за контролу ваздушног простора над нашом јужном покрајином", објашњава Јанићевић.

Сматра да би евентуално повлачење КФОР-а оставило безбедносни вакуум и наглашава да је мисија до сада служила као тампон-зона.

"Оно што јесте чињеница јесте да KФОР у овом тренутку служи као нека врста тампон снага, да просто они држе неку војно-стратешку тампон зону да не дође до директног сукоба безбедносних снага Србије и власти у Приштини“, каже Јанићевић, додајући да мандат КФОР-а није временски ограничен.

"Снаге KФОР-а доста релаксирано посматрају ситуацију"

Осврћући се на оцену команданта КФОР-а да је безбедносна ситуација на Косову и Метохији "мирна али крхка", Јанићевић наводи да са стране Београда нема агресивних активности и да постоји редовна комуникација Војске Србије и КФОР-а.

"Снаге KФОР-а доста релаксирано посматрају ситуацију и због тога имамо бројне инциденте", додаје Јанићевић.

Када је реч о могућности да европске земље саме наставе мисију КФОР-а без САД, Јанићевић истиче да је то изводљиво.

"Американци немају највећи контингент и главну улогу у оперативном смислу имају војске Италије, Мађарске и Турске", каже Јанићевић, подсећајући да у КФОР-у учествују припадници 33 државе.

Говорећи о значају базе Бондстил, Јанићевић оцењује да она већ годинама нема стратешку улогу за Сједињене Америчке Државе.

"Американци овај део Европе посматрају као сигурну позадину", наводи Јанићевић и додаје да је за Вашингтон много важнија база у Румунији, у близини Црног мора, због близине Русије.

Трећа верзија НАТО-а

Осврћући се на идеју такозване "треће верзије НАТО-а", Јанићевић истиче да је реч о дугорочном процесу.

"НАТО 3.0 се не може остварити преко ноћи оно што Американци замишљају“, каже Јанићевић и додаје да је циљ САД да европске земље преузму већу одговорност за безбедност континента, док би се Америка фокусирала на глобални утицај.

"Европа се држи Европе и чува Русију, Русија је заузета Украјином, док Американци желе глобални домашај како би спречили Кину. То је суштина свега овога", закључује Јанићевић.

Током конгреса су изабрани и чланови централног комитета партије, а усвојене су и измене партијских правила, преноси КЦНА, не наводећи детаље измена.

На претходном конгресу Радничке партије у јануару 2021. године, Ким Џонг Ун, тадашњи председник, преузео је највишу функцију генералног секретара од свог покојног оца Ким Џонг Ила, који је преминуо у децембру 2011. године.

Ким Џонг Ил је постхумно именован за "вечног генералног секретара" владајуће странке у априлу 2012. године, док је нова највиша титула, председник, додељена Ким Џонг Уну у мају 2016. године.

Током конгреса 2021. године, странка је обновила титулу генералног секретара као своју највишу функцију, уместо председника.

"Ми смо на раскрсници планирања будућности електроенергетског сектора и почетку дугачког пута. Поносна сам што смо после 35 година укинули закон о забрани изградње нуклеарних електрана и почели да градимо темеље будућег развоја нуклеарне енергије у Србији. Учимо од различитих партнера у прелиминарној и припремној фази развоја нуклеарног програма и 'Росатом' као један од светских лидера, који већ 80 година гради нуклеарне електране и развија нуклеарне програме у земљама широм света, од којих неке имају искуства, а неке по први пут развијају нуклеарни програм, могао би да буде драгоцен партнер за размену знања и подршку у припремној фази за развој нуклеарног програма", рекла је ресорна министарка.

Подсетила је да Србија планира изградњу додатних капацитета за производњу електричне енергије, као и да је потребан нови стабилан извор базне енергије – због привредног раста, нових технологија, вештачке интелигенције и декарбонизације енергетског сектора. Према њеним речима, Србија има усвојена стратешка документа која препознају нуклеарну енергију као опцију после 2040. године, а Влада Републике Србије треба до краја месеца да одобри и формирање Националне организације за спровођење нуклеарног програма (НЕПИО).

"Прву и другу фазу нуклеарног програма планирамо да завршимо до 2032. У припремној фази сарађујемо са француском компанијом 'ЕДФ', а расположени смо да сарађујемо и са другим носицима технологија од којих можемо да учимо. У том тренутку ће и технологија малих модуларних реактора бити развијенија него данас и моћи ћемо и њих да разматрамо као опцију. Када се институционално, регулаторно и кадровски оспособимо, моћи ћемо да одаберемо партнера, носиоца технологије и уђемо у процес изградње, да бисмо после 2040. могли да имамо нуклеарну електрану на мрежи", навела је Ђедовић Хандановић.

Генерални директор руске државне корпорације "Росатом" Алексеј Лихачов представио је искуство и активности институције коју предводи, пројекте које тренутно развијају, као и планове за будућност и модалитете могуће сарадње.

"'Росатом' је светски лидер у нуклеарној енергетици и тренутно реализује приближно 30 блокова велике и мале снаге у девет земаља – укључујући Кину, Индију, Египат, Турску и Мађарску. Са Србијом бисмо у оквиру радне групе могли да размењујемо искуства и знања. Наши стручњаци могу да сарађују у областима као што су информисање и едукација јавности, јачање кадровских капацитета и анализа регулаторног оквира", рекао је Лихачов.

Састанку је присуствовао амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан Харченко.

"Позивају се председник Владе Републике Србије, министар правде и председник Народне скупштине Републике Србије да предузму мере из своје надлежности ради стављања ван снаге усвојених измена
сета правосудних закона", истиче се у одлуци Адвокатске коморе Србије.

У образложењу одлуке тврди се да ступање на снагу поменутих измена закона представља угрожавање основних људских права и слобода свих грађана Србије, као и да је недопустиво то што су измене усвојене без јавне расправе и учешћа представника професије. 

Обустава је изгласана 11. фебруара на седници Управног одбора Адвокатске коморе Србије, док део адвоката оспорава ту одлуку и најављује да је неће поштовати.

Сет измена правосудних закона је ступио на снагу 7. фебруара, а предложио га је председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Угљеша Мрдић.

Према одлуци АKС, адвокати би током обуставе рада смели да раде само у поступцима у којима су лица лишена слободе, који се воде против малолетних лица или у којима малолетници имају статус оштећених лица, који се воде због насиља у породици, у којима се одлучује о одређивању привремених мера и њиховом спровођењу и достављати поднеске и предузимати радње које су у вези са наступањем преклузивних рокова, наводи се у одлуци АKС.

За разлику од својих вршњака из централне Србије, ученици основних и средњих школа АП Војводине нису имали распуст. За њих је настава почела првог радног дана после Дана државности, који се ове године празновао 15, 16. и 17. фебруара.

Ђаци у Војводини неће остати ускраћени за одмор, јер ће од 3. до 14. априла бити на пролећном распусту, док ће пауза од школских обавеза за остале ученике у Србији за Ускрс трајати од 10. до 14. априла.

За све основне и средње школе, осим војвођанских, календаре рада утврђује Министарство просвете, док правилнике рада у школама у Војводини одређује Покрајински секретаријат за образовање.

Без обзира на разлике школа у Војводини и остатку Србије крај године је исти за све и зависи од типа школе и узратста. Матуранти гимназија школску годину завршиће 22. маја, док је последњи школски дан за осмаке и матуранте средњих стручних школа 29. мај.

Основци од првог до седмог разреда часове ће имати до петка, 12. јуна, а за средњошколце који у овој години похађају разред који није завршни настава ће трајати до 19. јуна.

У Београду ће бити умерено до потпуно облачно и суво време, са највишом дневном температуром око 15 степени, а у току ноћи очекује се јаче наоблачење са кишом.

Од среде па до краја наредне недеље биће суво време са сунчаним интервалима, уз пораст дневних температура.

Од свог оснивања 1953. године Јад Вашем има задатак да истражује и документује историју јеврејског народа за време Холокауста, да чува успомену на сваку појединачну особу и да сећање на страдале преноси на генерације које долазе.

Поставка у музеју посетиоце враћа век у прошлост, слика миран грађански живот јеврејских породица с почетка XX века, страдање током Другог светског рата, али и време после.

Ари Рубиновиц из Меморијалног центра "Јад Вашем" указује на то да је Музеј Холокауста је најпознатији део компекса, али није и једини.

"Имамо највећу базу података у којој су и документи и артефакти, имамо и институт и научни центар. Јад Вашем је идентификовао пет милиона од укупно шест милиона Јевреја страдалих у Холокаусту. Та идентификација је срце нашег посла. Утврђивали смо имена, дали смо жртвама идентитет, вратили људскост, јер нацисти су све жртве хтели да избришу из меморије", наглашава Рубиновиц.

Српски пандан, Музеј жртава геноцида, нема тако импресиван простор. Смештен у центру града, али нема целу зграду, него тек неколико канцеларија у њој. Али циљеви су једнако важни – открити што више о страдалима у ратовима, како би база података била потпунија.

"Када погледате од Првог Балканског рата, па све до НАТО агресије на СРЈ 1999. године, цео век је прошао у страдању нашег народа. То ће бити једна од тема која ће се изучавати дужи временски период и која ће остати у нашем колективном сећању. Као што се и јеврејски народ сећа и првог и другог вавилонског ропства које је било у античком периоду, тако ћемо се ми сећати и ових страшних злочина који су почињени над нашим народом током 20. века", истиче Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида.

Проблем протока времена

Са протоком времена, све је теже доћи до података који недостају и то је проблем са којим се сви суочавају.

Ари Рубиновиц каже да и даље постоји око милион жртава које нису идентификоване.

"Наши експерти верују да ће успети у наредном периоду да дођу до још око 200 хиљада имена, радимо на томе, користимо и нове технологије и вештачку интелигенцију, истражујемо, а говоримо о десетинама милиона докумената. Нажалост, многи подаци су током свих ових година изгубљени и зато се плашим да многа имена на крају неће ни бити откривена", додаје Рубиновиц.

Бојан Арбутина наводи да се у старту изгубило 40 година.

"Музеј жртава геноцида је основан 40 година касније и наравно да је то проблем из тог хронолошког угла јер смо исто толико година изгубили. Не само што смо изгубили институцију 40 година, већ смо изгубили 40 година у једној идеолошкој политици која није желела да на објективан начин приступи изучавању Другог светског рата, где су цивилне жртве које су пострадале заиста биле у другом плану. Док су војне жртве, нарочито жртве које су пострадале у партизанским јединицама биле у фокусу политика памћења социјалистичке Југославије", напомиње Арбутина.

У Музеју наглашавају да не желе да преносе генерацијску трауму, али да је важно да генерације које долазе сазнају историјске чињенице. Једна од најболнијих, Јасеновац – изложба „Трајна опомена“ после Галерије РТС-а и Скупштине, биће постављена и у Библиотеци града на годишњицу пробоја логора.

Локалне власти навеле су да је у области Кијева једна особа је погинула, а 15 је повређено, од чега четворо деце.

Са друге стране, градоначелник главног града Русије Сергеј Собјањин рекао је да је руска ПВО оборила 20 беспилотних летелица које су се кретале у правцу Москве. Због тога је привремено обустављен рад три од четири московска аеродрома.

Мађарски премијер Виктор Орбан најавио је да ће Мађарска зауставити исплату војног кредита Украјини све док не буде обновљена испорука нафте путем нафтовода "Дружба".

Поред ранијих најава да ће прекинути и снабдевање Украјине струјом, мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто рекао је да Будимпешта неће гласати за усвајање 20. пакета санкција Русији.

И из Братиславе стижу претње Кијеву због нафтовода “Дружба”. Словачки председник Владе Роберт Фицо најавио је да ће данас затражити од државног оператера електроенергетског система да обустави ванредне испоруке електричне енергије Украјини.

Специјални амерички изасланик Стив Виткоф очекује да би преговори о мировном плану о Украјини могли да се одрже у року од три недеље, што би, према његовој оцени, отворило пут трилатералном састанку између америчког, руског и украјинског председника, Доналда Трампа, Владимира Путина и Володимира Зеленског.

У више од 50 одсто случајева међутим, користи се за незаконите активности, као што су продаја дроге, оружја, фалсификованих докумената, крађа података, ангажовање хакера али и професионалних лица, проститутки. О томе је за РТС говорила Јулија Новикова, шефица службе за дигитални отисак компаније "Касперски", или једноставније "ловац на хакере" на дарк вебу.

Који опасни трендови су тренутно најзаступљенији на дарк веб-у и у апликацијама?

- Постоји више претњи које потичу од сајбер криминалаца. Од фишинг напада до софистицираних кампањи, посебно таргетираних компанија, али на крају циљ свих ових кампања и активности јесте да извуку зараду, новац од појединачних корисника или компанија у целости, тако да монетизација је кључ за сајбер криминалце.

Шта је оно најгоре што сте видели на дарк вебу током ваше каријере?

- То је добро питање, али рекла бих да најгоре што сам видела током каријере није директно повезано са дарк вебом, али се заправо односи на реакције корисника, односно компанија које су суочене са претњама са дарк веба. Најгоре што могу да ураде јесте да плаћају сајбер криминалцима откупнине или да губе милионе, јер нису били припремљени или нису били свесни претњи које стижу са дарк веба.

Узевши у обзир да дарк веб има и незакониту употребу, која је разлика у заштити комуникације између индивидуа, компанија, заштите пословних података у поређењу са стандардним комуникацијама?

- Рекла бих да се сајбер криминалци сада суочавају са истим проблемом, постоји криза и у њиховој комуникацији такође, морају да верују једни другима, али данашња интернет заједница је једноставно област у којој нема поверења, морате да будете свесни, проверавате шта радите, како и где објављујете своје податке, јер све може да се употреби против вас и то се односи и на сајбер криминалце, који могу да буду ухваћени од стране органа реда и да заврше у затвору.

Недавно сте спровели истраживање апликације Телеграм. Да ли је та апликација погодна за организовање незаконитих активности?

- Углавном је супротно, Телеграм је популарна апликација за комуникацију, која садржи више карактеристика. Сајбер криминалци је прилагођавају својим потребама, они успевају да је користе за своје потребе и активности, зато се понекад може повезати са платформама дарк веба или нечим сличним. Заправо постоје вишеструки канали, комуникационе платформе које сајбер криминалци такође користе.

Ако узмемо на пример дељење фајлова, сајбер криминалци деле међу собом фајлове и користе готово исте платформе, исте канале као и нормални корисници, то иначе не бисте сматрали ресурсом дарк веба. То значи да корисници могу да користе нормалне апликације, нормалне услуге, јер дарк веб је углавном као заједница пре него специфична апликација или специфична платформа.

"Конкурисао сам за радно место у производњи пластике, на почетку сам радио за машином, временом сам узнапредовао, тренутно радим као пословођа у производњи", каже радник Слободан Кнежевић, из Старе Пазове.

Фирма има асортиман од око 250 производа, углавном бочица, али и амбалаже за прехрамбену и хемијску индустрију.

"У једном тренутку смо осетили потребу да ангажујемо и помоћ са стране, ушли смо у сарадњу са консултантима, који су нам помогли да подигнемо пословање на један виши ниво, имајући у виду да се фирма проширила и на тржиште Енглеске. Главни циљ је да сачувамо радна места", каже Владимир Петровић, директор компаније Умпром из Старе Пазове.

Предузећа која имају могућност да аплицирају за подршку Ес-Ем-Хаба јесу произвођачка предузећа која имају минимум 30 запослених, да постоје најмање три године и у већинском су српском власништву.

"Овај приступ се, пре свега, огледа у изузетно квалитетном нивоу услуга консултаната који се даје малим и средњим предузећима. У оквиру нашег програма подршке имамо нову комплементарну компоненту, до 10.000 швајцарских франака, бесповратно финансијских средстава и стручне подршке, конкретно за тему зелене трансформације", наводи Александар Горачинов, директор пројекта Ес-Ем-Хаба.

Власници породичног бизниса најбоље знају колико је посвећености потребно да се одржи посао јер основа дуговечности сваког пословања јесте правилно финансијско управљање и поштовање закона.

Консултант Милуша Окиљевић истиче да су мала и средња предузећа у Србији првенствено оријентисана на сектор услуга и тај проценат је чак 70 одсто.

"Са друге стране, свега 15 одсто је производно оријентисано. За разлику од Србије, велике земље које су индустријски фокусиране, имају мала и средња предузећа која су производно орјентисана чак и до 25 одсто, тако да је ситуација у Србији таква да су наша мала и средња предузећа врло слабо окренута ка извозу и слабо су интегрисана у глобалне системе снабдевања и управо ангажовање консултаната је од значаја за њихову даљу имплементацију у неке глобалне системе снабдевања", додаје Окиљевић.

Породична предузећа запошљавају око 65 одсто грађана, имају готово истоветан проценат промета, стварајући тако 59 одсто бруто домаћег производа.

Због тога стручњаци истичу важност тих фирми када је реч о извозу, јер су много флексибилнија од великих, поседују довољно капацитета и знања да могу да одговоре све захтевнијим потребама тржишта.