Додаје се да за "непоштовање радне дисциплине и правила понашања, послодавац може запосленом да откаже уговор о раду, док је ставом 2. прописано да отказ уговора о раду по основу повреде радне дисциплине прописане законом или овим правилником послодавац може дати запосленом у року од шест месеци од дана сазнања за чињенице које су основ давања отказа, односно у року од годину дана од дана наступања чињеница које су основ за давање отказа због повреде радне дисциплине".

Повереница је оценила да је спорна одредба у супротности са Уставом Србије којим је забрањена дискриминација и зајамчена слобода мишљења и изражавања, као и са одредбама Закона о забрани дискриминације.

"Чланом 46. Устава се јемчи слобода мишљења и изражавања као и слобода да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, при чему је изричито прописано да се у случају ограничења слобода изражавања једино може законом ограничити, и то ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије", наводи се у предлогу Поверенице.

Подсећа да је "Законом о раду изричито прописано да политичко и друго уверење запосленог не могу бити разлог за отказ уговора о раду, што је једна од санкција прописаних овим Правилником због чега се поставља питање и законитости одредбе члана шест Правилника у смислу разлога за отказ из члана 3. став 1. тачка 7) Правилника"-

"Повереник указује да је у питању акт установа културе од посебног значаја, што уколико Уставни суд овај акт не огласи неуставним у кратком року, он може утицати да и друга позоришта поступе на исти начин изменом или доношењем својих правилника којима ће уредити наведено правило на исти начин", истиче се у саопштењу.

Осим тога, свима и А. Ц. и Д.П. је продужена мера забране прилажења, састајања и комуницирања са сведоцима који још увек нису испитани у поступку, док је Н. Т. и Н. И. укинута та мера. 

На решење је дозвољена жалба у року од три дана.

Осумњичени да су вршењем коруптивних кривичних дела приликом пројекта "Модернизација и реконструкција мађарско-српске железничке пруге на релацији Нови Сад-Суботица-државна граница (Келебија)", оштетили буџет Србије за више од 115 милиона америчких долара.

"Имамо неколико теже повређених особа. Полиција и спасилачке службе тренутно раде на месту несреће", рекао је представник ватрогасне службе, Оскар Давила.

Полиција је потврдила да су у несрећи погинуле најмање две особе, док су још неки повређени збринути на лицу места, преноси шведски јавни сервис СВТ.

Према речима очевидаца, на месту несреће се налазило више екипа хитне помоћи, ватрогасаца и полиције.

Сведоци наводе да је подручје око несреће било затворено за саобраћај, док је неколико аутобуских линија привремено променило руту.

Компанија Трансдев је потврдила да је њихов аутобус био укључен у несрећу и саопштила да је међу повређенима било путника, али да околности несреће још нису познате.

Полиција је покренула истрагу о узроцима и околностима несреће, која је изазвала велику саобраћајну блокаду у центру Стокхолма.

Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге је од 3. до 7. новембра спровео поступак јавног надметања, односно аукције спектра за пружање јавне електронске комуникационе услуге за GSM i IMT (International Mobile Telecommunications), на технолошки неутралној основи, за територију  Србије, у радиофреквенцијским опсезима 694-790 MHz, 880-915/925-960 MHz, 1710-1785/1805-1880 MHz, 1920-1980/2110- 2170 MHz, 2500-2690 MHz i 3400-3800 MHz.

У поступку су учествовала три, како се наводи, квалификована понуђача и то Јетел, Телеком и А1 Србија, који су благовремено поднели исправне понуде у свим фазама аукције спектра.

По спроведеном поступку, Савет РАТЕЛ-а је донео одлуку о избору најповољнијих понуда, односно одлуку којом се утврђује листа оних који су испунили услов за доделу радиофреквенцијског спектра.

Лиценца по радиофреквенцијским блоковима

Телеком Србија је добио лиценцу за радиофреквенцијске блокове 713-723(UL)/768-778(DL), 895-905(UL)/940-950(DL), 1735-1760(UL)/1830-1855(DL), 1935-1950(UL)/2125-2140(DL), 2500-2520(UL)/2620-2640(DL), 3670-3800(UL/DL), укључујући обавезу покривања сигналом одређених општина са тренутно незадовољавајућом карактеризацијом покривања, и то  Крупањ, Осечина, Медвеђа, Трговиште и Босилеград.

Обавеза Телекома је да за лиценцу плати накнаду од 100.050.530 евра.

Јетел је добио лиценцу за радиофреквенцијске блокове 703-713(UL)/758-768(DL), 905-915(UL)/950-960(DL), 1710-1735(UL)/1805-1830(DL), 1965-1980(UL)/2155-2170(DL), 2540-2560(UL)/2660-2680(DL), 3540-3670(UL/DL), укључујући обавезу покривања сигналом одређених општина са тренутно незадовољавајућом карактеризацијом покривања, и то  Љубовија, Бабушница, Гаџин Хан, Голубац и Сврљиг.

Јетел ће платити накнаду од 100.028.170 евра.

А1 Србија је добила лиценцу за радиофреквенцијске блокове 723-733(UL)/778-788(DL), 885-895(UL)/930-940(DL), 1760-1785(UL)/1855-1880(DL), 1950-1965(UL)/2140-2155(DL), 2520-2540(UL)/2640-2660(DL), 3410-3540(UL/DL), укључујући обавезу покривања сигналом одређених општина са тренутно незадовољавајућом карактеризацијом покривања, и то Косјерић, Црна Трава, Кучево, Мајданпек и Бољевац.

Ова компанија је обавезна да за лиценцу плати 100.020.730 евра.

Наведени оператори су, како је наведено, обавезни да прву половину накнаде за право коришћења додељеног радиофреквенцијског спектра плате у року од 15 дана од дана достављања одлуке о избору најповољнијих понуда, а другу половину најкасније до 30. јуна 2026. године.

Укупан приход од продаје радиофреквенцијског спектра износи 300.099.430 евра.

РАТЕЛ ће, након достављеног доказа о уплати прве половине накнаде, издати појединачне дозволе за коришћење радиофреквенцијског спектра најкасније у року од седам дана од дана истека рока за наведену уплату, наводи се у саопштењу и додаје да ће се након издавања појединачних дозвола за коришћење радиофреквенцијског спектра у предметним опсезима, што се очекује у првој недељи децембра, стећи услов да сва три оператора започну комерцијално пружање услуга уз коришћење 5Г технологије.

"Убрзо очекујемо одговор америчке Канцеларије за контролу стране имовине, да ли ће дати или не нову лиценцу за рад Нафтној индустрији Србије. Остаје да видимо да ли ће преузимање управљања бити довољно за наставак рада или ће бити додатних захтева у вези са власништвом компаније", рекла је Ђедовић Хандановић.

Руски власници компаније НИС послали су 11. новембра захтев америчком ОФАК-у за продужетак лиценце за рад на основу преговора са трећом страном.

Министарка је подсетила да је руска страна већински партнер у НИС-у који одлучује о промени управљања и власништва компаније.

"Руси су већински власници НИС-а и на њима је одлука са ким ће преговарати о промени управљања или власништва. Влада Републике Србије је те разговоре подржала, који су били конструктивни и отворени, како бисмо дошли до нове лиценце за рад и испунили наш дугорочни циљ, а то је уклањање НИС-а са листе санкција“, навела је Ђедовић Хандановић.

Министарка је подсетила да су санкције ОФАК-а према НИС-у ступиле на снагу 9. октобра и да се од тада редовно разматра ситуација на тржишту и сигурност снабдевања нафтом и нафтним дериватима, и подсетила да је НИС продат још 2008. године за време бивше власти и да је од тада у већинском руском власништву.

На састанку Радне групе учествовали су и први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, министар спољних послова Марко Ђурић, министар без портфеља задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић, члан Одбора директора Нафтне индустрије Србије Драгутин Матановић и представници кабинета председника Владе Србије.

Миодраг Рељић, Савез извиђача Шапца, каже: "Нама то много значи, извиђачима, јер са тим објектом можемо да конкуришемо на многе пројекте свестке скаутске организације, процедура је лака, само воља. Сад, небитно како нам изађу у сусрет, да ли ће нам то поклонити, битно је да се то једном реши, јер ово је стварно ругло."

Надлежни у Шапцу кажу да су овдашњи тимови спремни за процедуру на основу које ће грађани моћи да евидентирају своју имовину. По два шалтера отворена су у Градској управи и Урбанизму, као и у згради Поште.

Александар Пајић, градоначелник Шапца, додаје: "Гледали смо да и у Мачви, Посавини и Поцерини омогућимо грађанима да лакше дођу до наших шалтера, ако им буде била потребна помоћ, и за то смо определили места у Прњавору, Мајуру, Волујцу, Јевремовцу и Мишару, тако да ће наши суграђани ово своје право моћи лако да остваре."

За подношење пријаве за упис имовине од 8. децембра потребна су само два папира, важећа лична карта или пасош и основ стицања непокретности, рекла је у Шапцу ресорна министарка Александра Софронијевић. Подршка јединица локалних самоуправа обезбеђена је за све оне који нису Е грађани а новина је да је електронска пријава омогућена и онима који бораве у иностранству.

Александра Софронијевић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, наводи: "Имате довољно времена, документација је једноствана, сам закон је једноставан, дигитализовани поступци, нема хрпе папира и нећемо дозволити да та једноставна решења неко накнадно закомпликује. Ово је закон који је пре свега окренут заштити породице, становања, дома. Оно што деценијама није могло да се наследи, да некоме оставите, да будете безбедни, сигурни, да вам не виси стално над главом, да ли ће неко да ме пријави, да ли ће ме рушити."

Висина доприноса за упис права на непокретност у распону је од стотину евра за села и општине са мање од 50 000 становника, до 1000 евра за Београд. За складишта и помоћне објекте до 500 квадрата упис је бесплатан, а накнаде су ослобођени и борци, самохрани родитељи, инвалиди и породице са више од троје деце. Они који су раније започели процедуру а нису добили решење о упису, од 8. децембра могу поновити поступак.

Током пословне 2024/2025. године у Србији је отворено 6 нових и реновирано 8 продавница, тако да ДМ у нашој земљи послује у 40 градова са укупно 136 продавница и 2190 запослених.

На нивоу "ДМ Групе" у свих 14 земаља остварен је промет од 19,197 милијарди евра, а овај ланац запошљава преко 93.000 људи. 

"У ДМ-у верујемо да се одговорно пословање и стабилан раст међусобно подржавају. Наша пажња усмерена је на људе – купце, запослене и партнере, јер они су срж свега што радимо. Настављамо да инвестирамо у развој заједнице и иновације које свакодневни живот чине једноставнијим и квалитетнијим. Наша дигитална решења настала су из искреног слушања потреба купаца, вођена уверењем да технологија треба да буде алат који помаже и оснажује људе, а никада их не ограничава", изјавила је Весна Стојановић, директорка "DM drogerie markt" Србија и Северна Македонија.

Дигиталне иновације и нове погодности за купце Протеклу пословну годину обележила су улагања у савремене технологије и унапређење корисничког искуства.

"У одређеним ДМ продавницама широм Србије уведене су самоуслужне касе, које омогућавају купцима бржу и једноставнију куповину. Имплементиран је нови модул е-Рачун у апликацији 'Мој дм', захваљујући ком се сви фискални рачуни аутоматски чувају у оквиру корисничког налога", рекао је овим поводом Бранко Басар, руководилац Експанзије и прокуриста "DM drogerie markt" Србија и Северна Македонија.

Компанија је представила дигитализовани dm babybonus у оквиру апликације "Мој дм" који родитељима доноси ексклузивне купоне и омогућава им њихово лакше коришћење. Поред тога, уведена је додатна погодност да се приликом онлјан куповине може плаћати и дм поклон-картицама.

Још више за ваш новац – дм увек повољно

Висококвалитетни дм брендови, погодности у оквиру апликације "Мој дм" и конзистентан концепт дугорочно повољних цена и даље су три стуба приступачности цена у ДМ-у.

Купцима је доступно 30 дм марки као што су "Балеа", "алверде", "дмБио", "Денкмит", "babylove" и друге.

Доследност у квалитету и повољним ценама задржала је поверење купаца, који ДМ препознају као најпоузданији избор за свакодневну куповину.

Јединствени догађаји и искуства за купце и у протеклој пословној години ДМ је ставио посебан нагласак на женско здравље у различитим иницијативама и догађајима посвећенима неговању тела, ума и духа.

Кампањом #потпуноја, ДМ је и ове године подстакао жене да прихвате себе у потпуности – уз инспиративне приче, релевантне садржаје и активности који промовишу аутентичност и самопоуздање. Посебан догађај ове године био је и DM shetreat у Аранђеловцу, дводневни скуп који је својим предавањима и радионицама о женском здрављу и емоционалној равнотежи још једном подсетио на то колико је важна свеобухватна брига о себи.

У складу с тим, највећи бјути догађај у Србији "find your Beauty" пружио је прилику хиљадама посетилаца да се упознају са преко 40 брендова и да на радионицама и мастерцлассовима додатно негују своју лепоту и самопоуздање.

Трећи циклус ДМ подкаста пружио је платформу за значајне и отворене разговоре о телу, менталном здрављу и успостављању равнотеже у свакодневном животу, док је ДМ Женска трка славила снагу заједништва и активан, здрав стил живота као неизоставни део женског благостања.

Друштвена одговорност и одрживост

Одрживо пословање остаје стратешки приоритет компаније. Током пословне 2024/2025. године, ДМ је реализовао низ иницијатива и донација укупне вредности од 32,12 милиона динара.

Компанија је у протеклој години такође представила Извештај о одрживости за 14 земаља ДМ Групе, наглашавајући снажну посвећеност развоју еколошки одговорних решења у свим сегментима пословања.

"Одрживо пословање за нас није само циљ, већ је и начин на који свакодневно доносимо одлуке – од одабира асортимана до подршке заједници. Верујемо да раст има смисла само ако доноси добробит и другима, због чега континуирано улажемо у пројекте који доприносе заштити животне средине, здравијем друштву и једнаким шансама за све. Поносни смо што се та одговорност огледа у донацијама и друштвено одговорним иницијативама које су одавно део нашег идентитета", изјавила је Александра Оливера Корицхи, директорка ДМ Србија и Северна Македонија.

У мају 2025. године завршен је шести циклус пројекта "Засади дрво", који је ДМ покренуо са компанијом WМG и партнерима, а захваљујући ком је Србија постала богатија за милион нових стабала.

Од септембра 2024. године, ДМ је званични носилац сертификата IСО 50001, међународно признате потврде која одражава успешно управљање енергијом и континуирану посвећеност унапређењу енергетске ефикасности.

Овај сертификат додатно истиче еколошку одговорност компаније која броји 75 продавница потпуно снабдеваних електричном енергијом из искључиво зелених извора, чиме ДМ активно доприноси одрживом развоју и заштити животне средине.

Посао надахнут животом

Компанија дм наставља да унапређује услове рада и показује доследну посвећеност својим запосленима. Током претходне пословне године, запосленима је увећан број дана годишњег одмора док су зараде повећане у просеку за 10 одсто.

Интернационална емплоyер брандинг кампања "Посао надахнут животом" истиче вредности које компанија негује – сигурност, поверење, подршку и снажно заједништво – а које омогућавају сваком запосленом да остане свој, развија се лично и професионално, истовремено одржавајући здрав баланс између посла и приватног живота.

Почетком септембра ДМ је лансирао редизајнирану каријерну страницу dm-jobs.rs, која је још савременија, приступачнија и боље прилагођена потребама савременог тржишта рада.

Темељи развоја

Захваљујући континуираном унапређењу онлине куповине и дигиталних сервиса, дм је у протеклој пословној години освојио неколико признања чиме је потврђен квалитет и иновативност дигиталних решења која дм развија за своје купце.

Компанија "DM drogerie markt" наставља да унапређује пословање са фокусом на своје купце, иновације и одрживи развој, градећи дугорочне вредности и поверење на тржишту Србије.

Улагањем у технологију, одрживе пројекте и развој запослених, ДМ доприноси квалитету живота заједнице и поставља темеље за даљи раст одговорног пословања.

Вучић је додао да се са саговорником сагласио да је очување мира и стабилности од кључног значаја и да дијалог и међусобно разумевање остају најбољи пут за превазилажење изазова са којима се суочавамо.

Претходно се премијер Ђуро Мацут састао са Џонатаном Пауелом са којим је разговарао о билатералној сарадњи.

Мацут је нагласио је да је Србија опредељена за наставак јачања партнерства и сарадње са Уједињеним Краљевством и истакао значај добрих економских односа, наводи се у саопштењу прес службе Владе Србије.

Пауела је примио и министар унутрашњих послова Ивица Дачић са којим је разматрао о актуелној безбедносној ситуацији. 

Јелена Зорић, в.д. директора Центра за породични смештај и усвојење Нови Сад, каже: "Актуелно имамо 524 деце и младих на смештају и 320 хранитељских породица. Сва деца буду збринута, а деца која не буду збринута у хранитељској породици, онда они буду у прихватилишту и тамо буду од шест месеци до годину дана, док се не ослободи хранитељска породица или иду директно на усвојење."

Искуство је показало да се лакше усвајају деца млађег узраста, док деца са развојним потешкоћама, деца са навршених седам година и старија, теже пронађу нову породицу, због чега у хранитељским породицама често бораве и до пунолетства.

Јелена Зорић додаје: "Оно што је невидљиво и о чему се мало прича је то да се хранитељи често вежу за децу и она не остану без подршке, и многа деца и после осамнаесте године живота, иако хранитељ нема обавезу, ако рецимо не студирају, остане у хранитељској породици."

Стручњаци тврде да су хранитељи њихова најважнија подршка, али да постоје предрасуде о хранитељству међу грађанством како се деца која се одузимају од сиромашних породица додељују овим породицама због новца, зато број хранитеља констатно опада.

Зорица Мијаиловић, директорка центра за социјални рад општине Пећинци, објашњава: "Људи би вероватно хтели да се баве хранитељством али би им требала подршка. Сматрам да би требало доста да порадимо на томе да добијемо што више хранитеља промоцијом, причом, разговопима, кроз удружења. Постоје и институције које би нама могле да сигнилизирају како бисмо ми то могли радити."

У општини Инђија формиране су прве хранитељске породице тридесетих годна прошлог века. Данас имају 24 породице које су прихватиле 28-оро деце, али је интересовање све мање.

Жељка Годић Аврамовић, директорка центра за социјални рад у Инђији, наводи: "Целокупна ситуација у процесу васпитања, образовања, ауторитета породице, губитак ауторитета наставника, институција, све то доприноси да и хранитељство као институција се полагано урушава, али ми се искрено надамо да ћемо успети да је одржимо, и да ћемо донети неке конструктивне заједничке закључке, шта и како да радимо следеће године, да побољшамо и да не дозволимо да се породични центар угаси."

У наредном периоду радиће, како кажу, на стратегији промоције хранитељства, али и јачању институционалне помоћи и материјалне подшке хранитељима, јер је у питању прихватање велике одговорности, због чега је неопходна сарадња свих надлежних институција и едукација грађанства.

Због вандализма, небриге и неодржавања, за девет година спољашњост капеле је девастирана, због чега су били неопходни нови радови на фасади и замена поломљених стакала. Биће замењено и поломљено стакло на куполи, уређен простор испред капеле. Овог пута радова ће бити и у капели.

Горан Kужић, архитекта конзерватор, додаје: "Обухватају радове на инсталацијама, пре свега електроинсталацијама, подополагачке радове, радове на изолацији и радове на облогама зидова у доњој зони, где треба да стоје имена страдалих."

Али она ове године неће бити исписана, нити ће се осликати горњи делови зидова.

Горан Kужић, објашњава: "Док не буду завршени радови, док објекат не буде стављен у функцију, он не може да има своју праву функцију која мора да буде много шира од периода између два обележавања трагедије."

Ове године у капелу ће бити уложено осам милиона динара које је краљевачки Завод за заштиту споменика културе добио на конкурсу Министарства рада, запошљавања, борачких и социјалних питања.

Kатарина Грујовић Брковић, директорка Завода за заштиту споменика културе Kраљево, каже: "Ми се искрено надамо да ће радови и у ентеријеру ове спомен капеле бити што пре завршени да капела може да се стави у функцију, али не зависи од нас. Завод ће сваке године припремити конкурсну документацију и упутити надлежнима који обезбеђују финансирање. Даља је одлука на њима када ће се обезбедити средства и омогућити завршетак радова."

На Гробљу стрељаних, које је непокретно културно добро од изузетног значаја, биће неопхони радови у склоништима испод брда, из којих се изливала канализација, али и на обнови вагона на улазу у ком је некада била спомен соба. А споменички комплекс неће добити изглед који су предвидели пројектанти док се свуда не постави иста ограда као на улазу у Гробље стрељаних.   

Из Владе им је речено да је њихов захтев послат у Мацутов кабинет, а родитељи инсистирају да их прими одмах.

Милошевић је најавио да ће сачекати испред Владе да виде какав ће одговор добити, а уколико га не добију до 13 сати, блокираће привремено Немањину улицу.

Пре предаје захтева, окупљени су одали шеснаестоминутну почаст страдалима у паду новосадске надстрешнице 1. новембра 2024. године.

У захтеву родитеља и ученика Пете београдске гимназије стоји да ће се ђаци вратити у школу уколико в. д. директора те школе Данка Нешовић буде смењена, а на њено место постављен неко из колектива.

Тада ће се деца вратити у школу, а остала два захтева – повратак отпуштених наставника и формирање Школског одбора, могу да се испуне у разумном року.

Део ученика Пете београдске гимназије ступио је у блокаду 13. октобра.

Професори Јовине гимназије поново бојкотују седницу Наставничког већа 

Професори Јовине гимназије у Новом Саду саопштили су данас да не одустају од својих захтева и да су бојкотовали и други покушај директора те школе Радивоја П. Стојковића да одржи седницу Наставничког већа.

Професори су навели у саопштењу да су седницу бојкотовали јер се у дневном реду није нашла ниједна тачка која се односи на "огромне проблеме у којима се школа налази", те оцењују да директор жели да седница буде одржана само како би надлежнима показао да управља школом, а не да би решавао стварне проблеме због којих је, како наводе, угрожено образовање ученика и опстанак школе.

Професори подсећају јавност да директор још није одговорио на питања запослених, ученика и родитеља зашто је закључао зграду гимназије и раселио ученике у три школе, због чега је јуче поднета кривична пријава против њега и других службених лица

Две жене, једна стара 81, а друга 55 година, пребачене су у Ургентни центар. 

Трећа особа стара 24 године је збринута на лицу места.

Према снимцима на друштвеним мрежама, аутомобил је налетео на уличне продавце.

Возач је управљао путничким возилом марке "голф".

Васиљевић је рекао за Рину  да је дечак донео реплику метка у школу, као и да је та институција одмах предузела све потребне мере и да су сви надлежни органи о томе обавештени, преноси Танјуг.

Један од родитеља је рекао да је одржан родитељски састанак на коме су били и заменик директора, секретар школе и психолог и да је дечак удаљен из школе на 20 дана.

Уводно слово на заседању парламента младих овог новембра било је реторички савршено.

"Наше присуство овде данас је више од инспирације. Оно је нада, визија и сан да је, било ко да јесте, будућност у вашим рукама. Одбаците препреке ка нашој будућности и утрите пут свету, који заслужујемо", рекао је један од говорника.

Три стотине посланика изабрано је гласањем ђака широм Британије. Излагања су резултат рада различитих одбора, фокусираних на одређене проблеме, који муче омладину.

"Депресија и анксиозност су озбиљна питања и изузетно је важно да одрасли саслушају младе, који се муче са овим проблемима", рекла је млада посланица, дефинишући питање број један за постковидску генерацију.

Један од захтева је и изједначење минималне цене рада за малолетне и пунолетне Британце.

"Морамо да омогућимо младима да на праведан и приступачан начин стекну радно искуство. Окончајмо хипокризију неплаћеног рада омладине", чуо се позив из посланичких клупа.

Трема због јавног обраћања у доњем дому парламента није изостала. Но, није изостао ни хумор.

"Иако ношење капа није дозвољено у сали, дозволићу га. Дајем реч посланику за Вилдшир", рекао је уз осмех председавајући доњег дома британског парламента Линдзи Хојл, који је водио и седницу младих.

Дечак са капом можда изгледа као тинејџер, али је његово излагање било зрело.

"Недостатак јефтиних станова је криза, јер одузима шансу младима. Како да изградимо будућност када не можемо да приуштимо њен почетак", запитао је он.

Традиција која се негује од малих ногу

Опасност, коју носи глобално отопљавање поново је била незаобилазна тема.

"Људи се свакодневно жале како су лета претопла, али не чине ништа да спрече климатске промене. Седају у ауто и возе се десет минута низ улицу уместо да пешаче", приметила је једна од омладинских посланица.

Млади желе и бесплатан превоз, право гласа са шеснаест година и заштиту од насиља на друштвеним мрежама.

"Млади се не буде са жељом да почине злочин, већ са жељом да се осете безбедно", чуло се са говорнице.

Дубоке поделе у британском друштву нашле су израз и у говорима младих посланика.

"Ако желимо промене, морамо да скренемо пажњу на проблем. Хаос није решење", поручио је млади посланик.

"Одбијам да припадам првој генерацији, која ће доживети да се земља подели, уместо да се уједини", истакао је младић са булком у реверу, што је симбол одавања поште палима у Првом светском рату, који не носе млади левичарских уверења.

Британска парламентарна традиција стара је око 900 година и да би опстала, кажу посланици, и то они одрасли, мора да се негује од малих ногу.

Ленка, 8 година, из Смедерева, каже: "Волим да радим са акварелом, волим све да цртам, искрено да вам кажем. За један рад ми је потребан један цео час."

Виктор, 7 година, из Смедерева, додаје: "Највише волим да цртам портрете, у томе сам најбољи."

Лав, 9 година, из Смедерева, објашњава: " И када сам био мали волео сам да цртам. Волим и сада, дошао сам овде пре две три године."

У сликарском атељеу стварају деца узраста од 6 до 18 година. Рад у стваралачком окружењу, овим младим уметницима, омогућава да покажу и развију таленте.

Биљана Михајловски, координатор сликарског атељеа "Креативни ум", наводи: "Овде је стварно време за њих, добро је што су они овде у простору са децом која деле исто љубав ка уметности, ми смо породица по томе. Идеја и циљ је да они гледају оно што цртају како бисмо ми могли да пратимо ту релацију око, рука, папир и да их заиста научимо процес цртања. Цртање је техника која се учи али, наравно, примарно је да деца имају таленат и да то воле."

Уз подршку породице, пријатеља и бројних гостију, ови млади уметници су крајем септембра изложили на десетине радова, а у атељеу се већ праве планови за нова стваралаштва и изложбе.

"Овим чином владајућа већина нас је довела пред свршен чин, у ситуацију у којој се од нас очекује да учествујемо у процесу који је суштински обесмишљен. Тиме је послата порука да се институције могу попуњавати селективно, према потреби странака на власти, па чак и кад је у складу са законом и утврђеном процедуром", нагласили су они у саопштењу.

Родољуб Шабић, Ира Проданов Крајишник, Милева Малешић и Дубравка Валић Недељковић су истакли да у таквим околностима сматрају да је једини частан и одговоран корак да поднесу оставке, јер не пристају да буду бирани у процесу који политику ставља изнад закона.

"Наше учешће у РЕМ-у имало би смисла само ако би Савет био изабран у пуном саставу и ако би постојала могућност да се посао обавља независно, професионално и у јавном интересу. Желимо да будемо потпуно јасни: ово није одустајање од борбе. Напротив, управо ова ситуација показује зашто је борба била и остала неопходна", нагласили су они.

У саопштењу се додаје да је, захваљујући притиску јавности, независних организација, стручне јавности, националних савета, као и сазрелој демократској свести у друштву, по први пут после много година постојала стварна конкуренција и највећи број независних предлога.

"То је достигнуће које остаје и које нико не може да избрише. Одлука владајуће већине данас само је потврдила како власт види институције - као нешто што постоји да би служило личним потребама, а не грађанима и јавном интересу.

Овај процес је такође потврдио да у Србији постоји велики број људи, организација, покрета и политичких опција које знају да Србија може боље и за такву Србију се боре", наводе изабрани чланови Савета.Они указују да су у процес ушли часно, спремни да преузму одговорност и да својим радом допринесу бољем РЕМ и бољој медијској сцени у Србији.

"Данас поручујемо: не пристајемо на политичке манипулације како би се закони извргавали руглу. Борба се наставља - за институције, за владавину права, за друштво у којем се одлуке доносе по закону, а не по политичкој вољи. На то имамо право. За то се залажемо. И за то ћемо се и даље борити", закључује се у саопштењу које потписује четири недавно изабрана члана РЕМ-а.

Миломир Јаћимовић тражи да му се врате аутобуси и да се пониште казне, за које каже да су милионске и за које тврди да му је полиција бесправно писала. 

Јаћимовић је привођен у више наврата од почетка протеста и блокада, а том приликом одузети су му и аутобуси.

Последњи пут приведен је петак у Жабљу због, како се истиче, нарушавања јавног реда и мира.

Каже да су му одузети сви аутобуси и да му још нису враћени и наглашава да су "неки од њих послати на технички преглед, а неки на наводну проверу Интерпола".

Ауто-превозник Миломир Јаћимовић и његов 16-годишњи син штрајк глађу започели су 10. новембра у шатору испред зграде Владе Војводине. Његов син јуче је одлучио да га обустави.

Тијана Секулић, ученица Гимназије, каже: "Искрено, мотивисало ме је највише то што знам колико имамо болести данас на свету за које још немамо лек, и ово је можда неки начин да можда мало помогнемо људима."

Лазар Ћосић, ученик Гимназије, додаје: "Дошло нас је доста с обзиром на то да нас има јако мало у одељењу. Акција је хуманитарна. Да дамо крв просто. То је добра ствар."

Софија Грбовић, ученица Гимназије, објашњава: "Први пут дајем крв и мене је мотивисало исто као и другарицу пре мене, пре свега, што мислим да ово треба да утиче више на нас младе и да више нас крене да размишља о томе."

Kонстантин Божић, ученик Гимназије, наводи: "Требало би више људи да долази. И није ништа страшно. Није ништа тешко. Лако је, може."

Акције организују Црвени крст Kраљево и Трансфузија крви клиничког центра Kрагујевац. У школама се за добровољно давање крви јави много више ученика него што је дозвољено, због њиховог годишта и физичког стања организма.

Снежана Апостоловић, секретар Црвеног крста Kраљево, каже: "Наши чланови клуба активно раде на промоцији давалаштва тако да очекујемо да ће ова недеља уродити плодом. Од 180 до 200 јединица крви била би нека оптимална бројка."

Наредна акција доборовољног давања крви међу краљевачким средњошколцима планирана је за март 2026. године јер ће многи од ученика сада трећег и четвртог разреда, тада постати пунолетни.

„Кад сам добио благослов од претходног владике Филарета да урадим саркофаг за руку Светог Саве, кад сам ја урадио то и кад је прошло можда годину дана. Један калуђер зове ме и каже : „Поломио сам кључ, шта да радим"? Како сам радио то и како су ми руке дрхтале… ја сам понео неки ножић и клизне ми нож и посечем се. Када сам отворио ја сам изашао без и мало свести. Што каже човек, не знам шта ме је снашло“, сећа се дрворезбар Голуб Милановић.

Инспирацију поред религије налази и у природи. Своју брвнару на планинској стази Златара направио је уз помоћ сина, а све од дрвета што се налази у дворишту направио је сам. Највише користи тополу и чамовину, јер се најлакше обликују, као и орах, храст и букву, јер су најотпорнији. Ипак, посебно задољство му предстваља рад на специфичним материјалима.

„Најнеобичније је, оно што се каже дрво светиња, тиса. А има и неко дрво са мора које сам донео, неки бор. Има неки специфичан мирис тамјана. Тако да ми је то стварно било задовољство радити“, истиче Голуб Милановић, дрворезбар.

Чини се да је хоби одабрао Голуба, а не он њега, јер све је почело сасвим случајно из жеље да се употпуни слободно време.

„Имао сам радионицу неку и неку малу машину. Тако сам почео нешто ситно да радим. Онда сам се определио. Видео сам тај рад што сам урадио да ми се свиђа и да је лепо. Иначе, ове скулптуре што радим, све радим из главе. Немам никаквих нацрта. И тај дуборез исто. Све те детаље ја оцртам. Замислим како би то било лепо да се уради и онда то тако и урадим“, наводи дрворезбар Голуб.

У дрвету које је природа обрадила Голуб већ види облик, а он му, како каже, само помогне да то од њега и постане.

"Било је много проблема, школа је била у много лошем физичком стању, били су тешки услови за рад и за боравак те деце у школи. Чак се 2023. године у једном моменту срушио и плафон у школи, па су деца морала бити премештена у школу у Брштици", наводи Миленко Мићановић, родитељ и мештанин.

Више од 50 костајничких ђака, али и предшколаца наставу тренутно похађа у помоћном објекту, а у новим учионицама седеће већ од следећег септембра. Новац за реконструкцију обезбедило је Министарство за јавна улагања, а у Општини Крупањ се надају да ће са бољим условима задржати младе на селу.

Славица Крстић, директорка школе у Костајнику каже да ће ученици добити савремене учионице, потпуно опремљене у складу са савременим образовањем, добиће фискултурну салу, кабинет информатике, као и остале кабинете који су неопходни за што боље учење и бољу реализацију наставе.

"Поред путне инфраструктуре, комуналне, електрификационе мреже, један од начина како задржати људе у руралним срединама јесте и улагање у школску инфраструктуру”, истиче Младен Стефановић, председник Општине Крупањ. Додаје: “Како би наши ђаци имали примерене услове Општина Крупањ је и ове године пратила тај тренд који је држава започела, па смо тако имали и улагања у школи у Красави негде око два милиона. Расписујемо и конкурс за реконструкцију школе у Лазама око 5 милиона и 200, ... милиона динара, реконстуркција фискултурне сале у средњој школи."

За радове на реконструкцији школе издвојено је 190 милиона динара, а највљена је и обнова ђачке кухиње.