Бивша председница Врховног суда Весна Меденица и њен син Милош Меденица јуче су, одлуком Вишег суда, осуђени на по десет година затвора.

Подгоричка полиција од синоћ трага за Милошем Меденицом, потврђено је РТЦГ-у из Управе полиције Црне Горе.

Судија Весна Ковачевић је током изрицања пресуде навела да се Милошу Меденици одмах одреди притвор.

Меденица није присуствовао изрицању пресуде, а првобитно је био у притвору, али је током трајања поступка пуштен да се брани са слободе.

Виши суд у Подгорици саопштио је да је меру надзора у вези кућног притвора одређеног Милошу Меденици била обавезна да спроводи Управа полиције Црне Горе, односно подгоричка полиција.

Управа полиције је саопштила да Виши суд није од ње тражио да контролише меру кућног притвора за одбеглог Милоша Меденицу, тврдећи да је суд тај који мора по закону да нареди проверу мере надзора у кућном притвору.

Милатовић: Невиђени скандал и крах неозбиљног система

Председник Црне Горе Јаков Милатовић рекао је да вест да полиција трага за Милошем Меденицом, иако му је јуче изречена вишегодишња затворска казна и иако је био у кућном притвору, представља невиђени скандал и крах неозбиљног система, пред очима јавности.

"Одговорност већ постоји и она почиње на врху извршне власти. Премијер је тај који је дужан да обезбиједи да систем функционише, а не да се распада кад је најважније. Ако је држава на дан пресуде изгубила осуђеног за организовани криминал онда премијер нема контролу над сопственом Владом", каже Милатовић.

Милатовић је поручио да ће се, ако премијер Милојко Спајић не смени све одговорне за такав пропуст, знати да је за њега и његову владу нормално да не зна где му је осуђени за организовани криминал на дан изрицања пресуде.

Усвојеним изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, како се наводи, враћен је институт упућивања из нижег у више јавно тужилаштво, а одлука о упућивању јавних тужилаца одузета од Врховног јавног тужиоца и стављена у надлежност Високог савета тужилаштва (ВСТ), органа који по Уставу и закону утврђује достојност, стручност и оспособљеност јавних тужилаца.

"На овај начин укинута су дискрециона овлашћења Врховног јавног тужиоца да може по свом личном нахођењу, без претходно утврђених и јасних критеријума да упућује јавне тужиоце у специјализована тужилаштва", истиче се у саопштењу.

УСТ "верује да ће ове и друге усвојене измене и допуне закона допринети јачању владавине права, правне сигурности и враћању поверења грађана у правни систем Републике Србије".

"Истовремено осуђујемо иступе појединих невладиних организација и других актера који су у претходном периоду у јавности малициозно извртали чињенице у вези са суштином и сврхом усвајања законских измена, а посебно њихово намерно погрешно пласирање актерима из Евроспке уније", закључује се у саопштњу.

УСТ, како тврди, подсећа да су Високи савет тужилаштва и Високи савет судства у јавности пласирали своја изјашњења о наведеним законским изменама, "истовремено кршећи сопстевене процедуре, јер ниједан од ова два органа није имао кворум за давање мишљења о наведеним изменама и допунама сета правосудних закона".

"Апелујемо на све носиоце јавних функција, друштвено-политичке актере, а поседно носиоце судијских и јавнотужилачких функција да се придржавају слова Устава и закона у циљу владавине права и добробити свих грађана Републике Србије", закључује се у саопштњу Удружењу судија и тужилаца. 

У разговору са Аном Манојловић отвара теме о којима се ретко јавно говори: зашто је у Србији неуспех и даље срамота уместо лекција и где је граница између упорности која води напред и тврдоглавости која води право у пропаст.

Ђорђе Петровић годинама ради са предузетницима – и са онима који тек почињу, и са онима који долазе онда када им се посао већ „распада“.

Ово није разговор о бизнис плановима и трендовима.

Ово је разговор о људима.

„Предузетништво је тешко јер си ти једина особа коју можеш да кривиш и за добро и за лоше“, каже Петровић и говори о највећим заблудама када је реч о покретању бизниса у Србији:

• зашто идеја готово да није најважнија,

• зашто је тражење кривца ван себе сигуран пут у неуспех,

• зашто тржиште не занима да ли се неко „трудио“.

„Ако кажеш: ‘Мој производ је супер, али ме тржиште не разуме’ – нешто озбиљно није у реду“, упозорава Петровић.

Једна од кључних тема разговора је его. Его нас тера да верујемо да знамо више него што заиста знамо и да игноришемо сигнале док још има времена да се нешто поправи.

„Напредак се заправо дешава тек када ти неко каже: ‘Ово не радиш добро’“, истиче Петровић.

Разговор се не зауставља на послу. Аналогија улази тамо где се ретко иде јавно – у породицу, односе и цену успеха. У овој епизоди чућете:

• колико успешан бизнис узима од човека,

• да ли увек мора да трпи породица,

• шта се дешава када деца наследе посао који не желе или не разумеју.

„Не можеш да имаш све. Све у животу је низ стратешких компромиса“, каже Петровић.

Посебно снажан део епизоде тиче се увреженог уверења да се у Србији не може успети без политичких веза.

Петровић тврди да то није тачно:
„Наравно да се може успети. Свако тржиште има своје добре и лоше стране. Посао предузетника је да у датим околностима пронађе начин.“

Ово је разговор за:

• оне који размишљају да покрену сопствени бизнис,

• оне који су већ дубоко на тржишту и питају се где су погрешили,

• све који желе да разумеју зашто лични развој и посао не могу једно без другог.

Ако тражите мотивациону бајку – ова епизода није за вас.
Ако тражите искрен разговор чије реченице терају на размишљање – послушајте нову епизоду подкаста Аналогија.

Запратите Аналогију и на Јутјубу и Инстаграму. 

Полицајци су брзо пронашли осумњиченог и, по налогу дежурног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Врању, одређено му је задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен тужилаштву.

"Од пре два дана се зна да је убијен сведок убиства, да су то, свесно или несвесно, омогућили тужиоци", навео је Мрдић и упитао када ће Доловац, Ненадић и Мандић да буду саслушани. Он сматра да је то још једна потврда да троје тужилаца, како је рекао, већ осам година опструишу истрагу овог злочина. 

"Да ли то што су ови тужиоци учесници обојене револуције и противници председника Александра Вучића довољан разлог да им се опрости скривање убица адвоката Мише Огњановића. Шта каже тужилаштво?", упитао је Мрдић у саопштењу.

Мрдић је навео да се предмет убиства Огњановића налази већ осам година незаконито, без одлуке, у Јавном тужилаштву за организовани криминал, како се, додаје он, ништа не би радило и како би случај застарио. Он наводи и да је тужитељка Загорка Доловац, 31. јула 2018. године, три дана после убиства, како каже, лично "отела" предмет Вишем јавном тужилаштву у Београду и предала га Ненадићу у руке.

Информацију да је у ЈТОК приведен сведок убиства Огњановића, је на суђењу Дијани Хркаловић изнео оптужени Дејан Миленковић. Он је навео да је постојао сведок који је украо аутомобил и дао припадницима групе који су учествовали у убиству Огњановића, те да је тај сведок приведен пред тужиоца Мандића, јер је желео да постане заштићени сведок.

Милена Ђурић из Рготине објашњава шта се десило: "На спрату је спавао старији син Никола, кога је пробудио дим."

Никола Ђурић из Рготине, додаје: "Уплашио сам се превише, али нисам могао ништа да урадим. Позвао сам родитеље да изађемо на време из куће."

Милена Ђурић каже: "Позвала сам ватрогасце, али све је брзо изгорело јер је од дрвета."

Ђурићи су радни људи. Kућу су купили пре 5 година и уредили је до детаља. Пламен је све однео у трену. Тешко организују живот, јер су, такорећи, остали без ичега.

Милена Ђурић наводи: "Санирали смо колико смо могли, да не прокишњава у доњи део куће. Добри људи помажу, обезбедиће нам грађу за кров и увести нам струју. Донели су храну, ћебад, средства за хигијену."

Уверили су се, кажу, да су људи солидарни и да помажу у невољи. Милени је најтеже, јер су синови остали без одеће и обуће. Ипак, каже, захвална је Богу што су сви живи и здрави.

Ђурићи нису имућни, али су вредни. Милена је шнајдерка, њен супруг чувар пруге, старији син ради у хладњачи, а млађи је добар ђак и средњу школу похађа у Бору. Верују да ће заједно, уз помоћ добрих људи, поново оспособити кућу за нормалан живот.

Романа Јоцић, руководилац Центра за иновације и дигитални развој, каже: "Тржиште рада се мења и технологија нам отвара различите прилике, различита радна места. Мало место више не значи и мале могућности. То смо видели на примеру Србије, где је Србија препозната у региону као лидер, што се тиче овог стартап екосистема, а сада долази то и код нас и код малих градова. Ми сада и у малим градовима можемо да пружимо могућност и младима и свима осталима да не иду одавде, а да раде на неком ширем и већем тржишту."

Центар је основан уз подршку локлане самоуправе која у дигиталним технологијама види нову могућност за образовање и пословни развој у региону.

Романа Јоцић додаје: "Овакве иницијативе не могу да функционишу без јаке институционалне подршке и само ова дигитална сфера, стартап свет, то је јако непознато и апстрактно поље и за много развијеније регионе."

У Центру ће бити организоване обуке, едукације и догађаји, као и коворкинг простор намењен раду, повезивању и непосредној размени знања.

Васиљ Kинђер, пројект менаџер у Центру за иновације и дигитални развој, објашњава: "Моја позиција у Центру за иновације и дигитални развој биће, осим помагања и припреме различитих програма које ће овај центар имати, ја ћу бити главна спојница између људи који су заинтерсовани да дођу код нас и самог центра."

Душан Виденовић, програм менаџер у Центру за иновације и дигитални развој, наводи: "Центар није везан само за ИТ програмирање, већ полазници наши, људи који желе да се баве дигиталним пословима, могу да науче нешто више о видео едитингу, дигиталном маркетингу, дизајну."

Технолошки напредак све више и све брже мења начине пословања и брише границе, претварајући локално у глобално. Шансу да своје пословне идеје реализују у новонасталим околностима потражиће многи, али ће то моћи да учине само они са добрим познавањем нових технологија и дигиталних вештина.

„Он је две године живео у Зрењанину и том периоду је започео један доста плодни рад и из Зрењанина се он некако после некако усмерио ка Београду. У том смислу је важно рећи да је Драгиша Брашован после своје смрти добио доста мало пажње и било је истраживача на том неком академском нивоу, али никада нисмо стигли до изложбе о Драгиши Брашовану", каже архитекта др Дарко Полић,, аутор изложбе.

Поставка садржи и драгоцене предмете из збирке Матице српске, као и личне предмете из приватне заоставштине који до сада нису били доступни јавности.

„Галерија Матице српске има то задовољство велико да је заправо примила пре сада већ некх пет, шест година поклон збирку Драгише Брашована. То је сада 136 предмета које су његова супруга Викторија Брашован и њена кћерка Олга Ковачев оставиле на чување", каже Ивана Јањић, кустос галерије Матице српске Нови Сад.

Поставка хронолошки, по фазама, прати стваралаштво Драгише Брашована које је поникло на темељима класичне, традиционалне архитектуре, док је потом своја најзначајнија дела обликовао у снажном модернистичком изразу. Изложбу о архитекти Драгиши Брашовану прати недељни програм стручних предавања и део је програма „Зрењанин - престоница културе".

Зоран Јокић, из Шапца, каже: "Почели смо да орезујемо у децембру, међутим, временске прилике су нас спречиле да наставимо даљу резидбу. Планирмо у наредним данима да кренемо са интензивном резидбом и са изношењем грања. Засад је у добром стању, десета је година од када смо га посадили. Задовољни смо, с обзиром на то да нико од нас власника није пољопривредник. Мислим да смо урадили праву ствар. Велика су улагања на годишњем нивоу, од почетка резидбе до краја задњег прскања, негде око 5 000 евра. Основно улагање у заштиту, изношење грања и све остало."

На неким парцелама има штете од снега и поломљених грана. Биљке мирују а стабла треба орезати чим то време дозволи, кажу агрономи. Због недостатка радне снаге, тај посао се често одужи.

Милорад Јоцковић, ПССС Шабац, додаје: "За неке воћне врсте испуњена је та сума часова ниских температура, тако да са неким порастом може се очекивати бубрење пупољака, али нека дугорочнија прогноза даља је да ће сигурно и фебруар бити са падавинама, и да ће још да се продужи тај период зимског мировања."

Зоран Јокић, из Шапца, објашњава: "Имамо људе из Kоцељеве који нам пар година режу воће. Орезивање кошта један еуро по стаблу."

Воћари који биљке нису прихранили крајем прошле године, то сада могу учинити. Време погодује и подизању нових засада.

Милорад Јоцковић, ПССС Шабац, наводи: "Може да се настави са садњом, зато што температуре то дозвољавају. Битно да је седиште оцедито. Да кад се ископају рупе за садњу не буде воде у тим рупама. Да једностано не дође до гушења са кретањем вегетације кореновог система и саме биљке."

Пратећи тржиште и цене производа, шабачки воћари мењају сетвену структуру. Увећавају површине под вишњом и шљивом, а смањују засаде јабуке.

“Чекам дуго од пола седам“, каже једна суграђанка, а други житељ Лознице додаје: „Нисмо ни размишљали о томе, кад смо сад видели да се пријављују сви, онда смо и ми кренули.”

У Лозници је за сада легализовано преко седам хиљада и три стотине објеката, а највеће интересовање је код грађана који живе на сеоском подручју. Због повећаног обима посла, запослени ће радити дупле смене и викендом.

"На седам локација дакле шест месних заједница и у градској управи то је седма локација ћемо увести дакле радно време и за дане викенда и суботом и недељом ће се радити, с тим што ће наредних дана до крајњег тог рока 5. фебруара ће радити и друга смена у просторијам градске урпаве до 20 часова ће радити наши запослени, како би изашли у сусрет великим захтевима наших грађана”, наводи Милорад Матић, начелник ГУ у Лозници.

Највећи број захтева поднет је у просторијама градске управе, а сви запослени су обучени и сертификовани да одговоре на сва питања грађана.

"Такође, оно што је значајно ако неко из оправданих разлога не може да стигне до тог законски прописаног рока до 5.2. постоји рок до 24.10., где ће грађани уз неко оправдање зашто нису могли у том законском року да предају ту документацију моћи то да учине у том да кажем секундарном року до 24.10. и да евидентирају свој објекат”, наводи Милорад Матић, начелник ГУ у Лозници.

За подношење пријаве по Закону "Свој на своме" потребна је важећа лична карта, подаци о катастарској парцели, објекту, као и доказ о основу стицања. Пријава се може поднети и електронски преко дигиталне платформе.

"Подсећам да је, у складу са чланом 166. став 1. Устава Републике Србије, Уставни суд самосталан и независан државни орган за заштиту уставности и законитости, као и људских и мањинских права и слобода, док је ставом 2. истог члана прописано да су одлуке Уставног суда коначне, извршне и општеобавезујуће. Њихово неспровођење није дозвољено и представља директну повреду Устава Републике Србије", навео је министар правде у допису.

Такође је подсетио да су у складу са чланом 104. Закона о Уставном суду одлуке Уставног суда обавезне за све државне органе, организације којима су поверена јавна овлашћења, као и за сва правна и физичка лица.

"Државни органи су дужни да, у оквиру својих надлежности, предузму све потребне мере ради извршења одлука Уставног суда, без одлагања. Подношењем оставки чланови Изборне комисије не могу нарушити начело континуитета вршења њихове функције, без обзира на разлоге за подношење оставке. Ово је нарочито важно имајући у виду хитност спровођења изборног процеса за избор чланова из реда јавних тужилаца за ВСТ, као и потребу извршења одлука Уставног суда", нагласио је министар Вујић.

Истакао је да хитност читавог процеса не произлази само из Закона, већ и из Уставног положаја Високог савета тужилаштва, те да су чланови Изборне комисије дужни да наставе предузимање свих неопходних радњи у складу са начелима законитости, континуитета рада органа и заштите јавног интереса.

Прекид вршења дужности пре формалног разрешења, према наводима министра правде, представљао би тежак облик злоупотребе положаја и директно кршење уставног поретка.

"Ова правила у складу су са духом Закона о Високом савету тужилаштва и са устаљеном уставноправном праксом која штити континуитет јавне власти. Супротно поступање представља повреду службене дужности и недопуштено онемогућавање рада Изборне комисије, са потенцијалним правним последицама које из тога могу проистећи. Изостанак неопходних радњи ради спровођења одлуке Уставног суда, од стране појединих чланова Изборне комисије, као и необезбеђивање услова за понављање избора, представља директно игнорисање уставне и законске обавезе извршења одлука Уставног суда и кршење закона", оценио је министар правде.

Позвао је Савет да у најкраћем року предузме све неопходне мере ради хитног спровођења одлуке Уставног суда, укључујући хитан налог Изборној комисији за предузимање радњи ради законитог окончања изборног поступка.

"Одговорност за даље непоступање чланова Изборне комисије који су поднели оствке не може бити избегнута нити пренета на друге институције. Очекујем да ВСТ у најкраћем року наложи Изборној комисији спровођење одлуке Уставног суда Републике Србије, у складу са Уставом и законом", нагласио је министар правде.

Осумњичени се на саслушању бранио ћутањем, односно искористио је своје законско право да не износи одбрану, саопштено је раније из Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Наредбом о спровођењу истраге осумњиченом се на терет ставља кривично дело тешко убиство у стицају са кривичним делом недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја.

Постоје основи сумње да је А. Д. 16. јануара између 13 и 14 часова, на територији  Сопота, на око 80 метара од моста, гледано из правца улице Пут за Малу Иванчу, на земљаној површини са леве стране коловоза на подмукао начин убио  Ж. Б. и том приликом је неовлашћено носио ватрено оружје и муницију, док је у возилу марке "пежо 206" караван, неовлашћено носио и 29 комада бојеве муније, те је неовлашћено држао и један метак у стану на територији ГО Вождовац.

Осумњичени се најпре довезао путничким моторним возилом марке "пежо 206", караван и сачекао оштећеног за којег је знао да ће између 13 и 14 часова бити у шетњи на поменутом месту, јер је неколико дана долазио на лице места спремајући се да изврши кривично дело.

Затим је испалио шест пројектила у оштећеног из ватреног оружја, па када је оштећени услед задобијених повреда пао, пришао му је из непосредне близине и испалио пројектил у главу, услед чега је преминуо на лицу места.

Убијени Ж. Б. је био фудбалер, а хапшен је као вођа организоване криминалне групе која се бавила трговином кокаина.

Он је додао да је замерио и да остаје при томе, то је да су избегли јавну расправу.

"Требало је да иду на широку јавну расправу, требало је да се консултују са људима из ЕУ, а не да слушају њихове налоге, али да се консултују са њима, јер кад сте на европском путу, онда вам је то обавеза. И то је требало да ураде. И за то их критикујем и за то ћу увек да их критикујем", рекао је Вучић.

Како је навео, шта ће да раде у будућности, то је њихова ствар, али је сасвим сигуран да ове промене неће ићи на уштрб интереса грађана Србије.

"Да ли ће они нешто да мењају за три месеца, шест месеци, годину дана, ја у то нити могу, нити хоћу да улазим", рекао је Вучић. Он је додао да је за њега најважније да је и јуче могао да види да су већина судија у овој земљи родољуби и неће да им управљају стране организације.

На питање Н1 да ли ће потписати законе, Вучић је одговорио: "Да ли ћу да потпишем или нећу, не љутите се за то, нећу да питам Н1, то је моја уставна надлежност, а ваша није и никада неће бити", одговорио је Вучић.

На опаску да је замерке поводом правосудних закона изнео судија Уставног суда Владан Петров, Вучић је казао да ће разговарати са Петровим, али да није приметио да он има неке велике замерке.

Најкритикованије министарство у Америци тврди и да нема базу података о учесницима протеста против контроверзне агресивне депортације нелегалних имиграната, током које су, само у Минеаполису, убијене две особе – обе држављани САД.

Питање које се поставља после објављивања новог снимка Алекса Претија је да ли је његова смрт на било који начин повезана са тим базама података, односно да ли је овај медицински техничар страдао јер су агенти пре пуцњаве знали за претходни инцидент.

Инциденти први

Агент ICE излази из аутомобила, хвата мушкарца и баца га на залеђен асфалт док окупљени грађани вичу: "Стани, стани." У кадар упада још неколико униформисаних особа који учеснике протеста засипају сузавцем. Три агента држе мушкарца на земљи, али он некако успева да умакне. На снимку се види да за појасом, док бежи од полиције, има пиштољ.

Инциденту је претходила жестока размена увреда између агента и мушкарца, који је у једном тренутку замахнуо ногом ка возилу и поломио жмигавац. У акцији агената која је уследила Претију је поломљено ребро.

Објављивање снимка свађе Алекса Претија и агената ICE, десетак дана пре пуцњаве у којој је страдао, покренуло је озбиљну расправу о начину на који делује та федерална агенција, те пре свега о формирању базе података о демонстрантима, што се коси са америчким законима о приватности.

"Када се наши службеници суоче са насилним агитаторима који крше закон, ометају спровођење закона или их нападају, региструјемо те догађаје и предајемо то тужилаштвима... Не постоји база података о домаћим терористима", рекла је званичница америчког министарства унутрашњих послова Триша Меклафлин.

Велики брат прати протесте у САД

Амерички медији пак наводе да постоји бар десетак база података које агенти Федералног истражног бироа и ICE користе како би пратили кретање учесника протеста, укључујући људе који се противе протеривању имиграната, припаднике "Антифе" и читаву масу других који на неки начин потпадају под дефиницију "домаћих терориста".

Ствар је додатно закомпликована када су агенти ICE последњих месеци почели да снимају протесте, па су базе података, које су се пре неколико година односиле на могуће терористе и криминалце, порасле на најмање милион имена.

Министарство унутрашњих послова тврди да то није случај, али је Си-Ен-Ен, позивајући се на изворе у тој институцији, објавио да је "Претијево име било познато федералним службама", мада није могуће утврдити да ли су информације о њему доспеле до агената који су га убили.

Американци сматрају да су проблеми почели да се гомилају када је министарство унутрашњих послова одлучило да методично прати људе описане као "агресивне демонстранте", оптужујући их да представљају опасност за припаднике "снага реда".

Према тој дефиницији, обе особе убијене у Минеаполису – Рене Гуд и Алекс Прети били су сматрани "агресивним демонстрантима" – Гудова јер је из возила критиковала агенте, док је Прети викао и снимао агенте.

"Алекс Прети није мирно протестовао, већ уносио у лице агентима ICE и урлао. Да ли је то миран протест?", рекао је заменик државног тужиоца Тод Бланш. "Нисам рекао да је насилан, већ да није мирно протестовао".

Две истраге о демонстрантима, ниједна о агентима

Описивање начина на који људи протестују, што је у ова два случаја довело до трагичног краја, само је део проблема приликом састављања листа агресивних демонстраната, јер само постојање таквих база података подиже тензије међу федералним агентима и ствара атмосферу да се на улицама градова попут Минеаполиса суочавају са криминалцима или терористима.

О таквим листама недавно причао је и Том Хоман, кога је председник Доналд Трамп послао у Минеаполис у покушају да смањи тензије између федералних агената и становништва, пре него што ситуација потпуно измакне контроли.

"Створићемо базу података које су ухапшене због мешања, ометања и напада и учинићемо их славним. Њихова лица ће се појавити на телевизијама и обавестићемо њихове послодавце, комшије. Сви ће знати ко су они", рекао је Хоман телевизијској мрежи Фокс.

За сада, међутим, покренута је само две истраге о догађајима у Минесоти – она о наводном постојању посебне групе на мрежи Сигнал преко које демонстранти прате кретање и акције агената ICE, те друга о жени која је покушала да купи пиштољ како би напала службенике те федералне службе.

Двојица агената који су пуцали на Претија су послати на одмор.

"ПДВ се враћа у законски предвиђеном року. Добили смо уверавања да рок транзита увоза робе из Црне Горе буде 72 сата.", речено је, између осталог након састанка.

Главни разлог за блокаду камионџија из региона, која је почела у понедељак, је нови систем контроле уласка и изласка из Европске уније. Према том систему, на сваких 180 дана, возачи из земаља које нису чланице ЕУ могу да на територији Шенгена проведу највише 90 дана.

Превозници су рекли да то у пракси значи да немају довољно времена да заврше своје туре као и да би исход тога био пропаст домаћих превозничких фирми и емиграција возача у државе ЕУ.

На сајту ВСС објављено је и да је испред виших судова највећи број гласова, односно 182 гласа, освојила судија Бојана Чогурић.

Са листе кандидата за привредне судове и Привредни апелациони суд највећи број гласова (85) имао је судија Прекршајног суда у Београду Марко Радовић.

На новоу прекршајних судова и Прекршајног апелационог суда највећи број гласова -138, освојила је Наташа Миленковић, судија Прекршајног апелационог суда.

Они су мање-више показали оно што су сви стручњаци очекивали - да је у календарској 2025. години чувена компаније из префектруре Аићи, чији је главни град Нагоја, задржала круну најпродаванијег творца четвороточкаша.

Наиме, "Тојота" сама је у 2025. години (још једном) успела да пробије фантастичну границу од 10 милиона продатих возила - њен јуриш стао је на цифри од 10.530.000 комада, што је рекорд свих времена.

Међутим, ако се томе додају и продајни резултати још две фабрике чији је она већински власник и које су у саставу групе "Тојота" - "Даихацу" и "Хино" - онда је резултат још импресивнији: 11.320.000. То је, иначе, за 4,6 одсто већи број од оног оствареног у 2024. години.

Група "Тојота" оставила је далеко иза себе другопласирану ривалску групу "Фолксваген", која је уписала резултат од 8,98 милиона продатих возила - разлика износи више од два милиона.

Група "Тојота" тако се шесту годину заредом попела на трон најпродаванијег произвођача возила на свету.

Куриозитет је да је она то успела да учини упркос Трамповим новим царинама, које су најпре неколико месеци износиле 25, да би онда биле оборене на 15 одсто.

Штавише, продаја "Тојотиних" аутомобила у САД је порасла за осам одсто у односу на 2024. годину и износила читавих 2,51 милион јединица. Нарочито је скочила популарност њених економичних хибрида - они су у САД забележили раст од читавих 20 одсто.

С друге стране, међутим, сви остали јапански произвођачи: "Хонда", "Нисан", "Сузуки", "Мицубиши" и "Мазда" су у 2025. искусили пад у односу на претходну годину (сви испод четири милиона продатих четвороточкаша).

И иначе очигледан јаз између њих и "Тојоте" тако се продубио - ситуација коју јапански новинари описују као доминацију или владавину "једне силе".

"Конкретно, ја сам везао једну количину на зелено. Цена ми се уопште не допада, али су сви трендови да ће она бити у откупу и нижа од најављене на зелено. Ја сам пре можда месец дана по 20 динара везао и то је по мени ужасно мала цена", каже Арсен Градинац, пољопривредник из Србобрана.

На питање има ли ко да купи Штефан Белу, пољопривредник из Владимировца одговара: "Једино неке веће фирме би могле, али ни то није нека повољна цена, тако да очекујемо неки пораст цене.”

Извозници пшенице и они који учествују у трговању на великим тржиштима и берзама наводе да продаја робе раније има смисла, ако је новац искориштен за улагање у нову производњу. Предлог је да се увек направи калкулација продаје да би се у више наврата могао добити новац, а можда и виша цена.

"Продаја на зелено није ништа ново оног момента када смо сигурни да имамо одређену количину рода на пољима, ако нам калкулација произвођачка дозвољава и маргина коју остварујемо на датој цени је задовољавајућа за нас у датом моменту ту количину можемо прометовати на тржишту. Зашто би то радили данас, зашто би продавали 30 посто робе или 25 посто рода. Па зато да би разбили ценовни ризик", сматра Марко Слијепчевић из компаније "Конзул".

Повећање извоза се увек позитивно одражава на цену. Тренутно није тако, што се види и по откупу. Произвођачи од берзанске цене треба да одбију трошкове, од којих је превоз највећа ставка. Скоро да нема разлике да ли се продаје прошлогодишњи или будући род.

"Ако причамо о цени стари род је на данашњи дан негде око 20 динара. Малтене и цена новог рода се креће негде око двадесет динара. Малтене су негде стари и нови род изједначени", каже Мирко Јаничић, менаџер за продају житарица.

Да би предочили како функционишу робне берзе и продаја житарица компанија Конзул је у свом силосу у Зрењанину организовала стручни скуп за представнике удружења "Пољопривредници нове генерације".

Најзначајнији извозни путеви су ка луци Констанца, земљама региона и у Италију која је за ову компанију први купац, са око 150.000 тона годишње.

Председник Александар Вучић говори о плану развоја земље до 2035. године, студенти у блокади траже пун четворогодишњи мандат уместо првобитно спомињаног "орочења мандата" и најављују улазак у изборну трку као самостални политички актер, док премијер Ђуро Мацут отвара питање реконструкције владе – и то у тренутку када управо Вучић каже да очекује парламентарне, а можда и председничке изборе између октобра и децембра.

Да ли је реч о јасним политичким понудама или о конкурентским наративима којима се купује време? Ко данас има стратегију, а ко ризикује да остане без политичког простора?

Професор Факултета политичких наука Стефан Сурлић рекао је за РТС да је порука владајуће странке која најављује програм до 2035. године заправо најава кандидатуре председника Александра Вучића за премијерско место и да је он послао поруку какав би био премијер.

Истакао је да је студентска листа такође најавила да ће имати програм који ће трајати најмање четири године.

"Грађани имају избор између два изражена пола. Ми смо у јеку кампање. Реконструкција је тактички потез, и ако дође до реконструкције тешко да ће моћи неко од нових министара нешто да уради до јесени када се најављују избори. Истраживања су показала да су људи незадовољни појединцима, не виде министре на терену. Реконструкција је одговор како да смање апатичност међу грађанима и да нешто промене макар симболично ако не и суштински“, истакао је Сурлић.

Колумниста "Политике" Александар Апостоловски слаже се да је Вучић, како је рекао, показно - тактичком вежбом са Владом истакао своју кандидатуру за премијерско место.

Напомиње да истицањем 2035, Вучић шаље подсвесну поруку да су то два премијерска мандата.

"Порука власти упућена бирачима је да имају програм. Што се тиче реконструкције, ја мислим да је то скраћење мандата. Реконструкција представља потезе освежавања, проветравања“, рекао је Апостоловски.

Стална кампања чекајући изборе

Подсетио је да председнички мандат Александра Вучића истиче у лето 2027. године и упитао - ко каже да избори морају бити на јесен. Напомиње да је Вучић стално у предизборној кампањи, а да је реконструкција део те кампање.

Истакао је да власт организује изборе када јој одговара и питање је да ли ће бити спојени председнички и парламентарни избори пошто Александар Вучић има већу популарност од своје странке.

Сурлић је навео да се већина бирача определила, а да у случају студентске листе, људима није битно ко је на њој, јер они имају поверење у студенте и људе који су представљали студенте и гласаће за ту листу ко год да се налази на њој.

Сурлић сматра да је ова кампања заправо борба за апстиненте и разочаране бираче.

"Ово је питање апстинената. Студенти желе да дођу до апстинената, а и владајућа странка има поруку апстинентима да се руши држава. Друга групација су разочарани бирачи, којих је према ранијим истраживањима око 12 посто. Њима су упућене поруке да се врате и гласају“, истакао је Сурлић.

Поруке бирачима

Да је власт сигурна они би одржали изборе, рекао је Сурлић додајући да владајућа странка треба да има времена да пошаље поруку разочараним бирачима.

Апостоловски се сложио са колегом да се води кампања за апстиненте.

"Било је битно сачувати своје бираче, када је то учињено, када су сутуденти у блокади постали политички фактор, Александар Вучић преузима иницијативу“, каже Апостоловски.

Приметио је да је на скупу који су одржали студенти пре два дана било "много мање људи него на скупу на Аутокоманди прошле године".

"Студенти покушавају да избаце парламентарну опозицију из игре и власт и мислим да је то крупан политички залогај. Студенти су управо на почетку говорили да не желе да буду политички фактор“, каже Апостоловски.

Сурлић је указао да студенти такође желе да пошаљу поруку да за чишћење дворишта треба више од годину дана. Напоменуо је да су студенти показали дозу патриотизма тиме што су 15. марта бацили прслуке.

Са улице у политички простор

Потом су се студенти, како је рекао, са улице преместили у политички простор, где имају циљ да се обрачунају са влашћу и опозицијом. Према његовим речима, истраживања показују да парламентарна опозиција нема лојане бираче.

"На локалу свесни смо људи који су се окористили о јавне ресурсе. Они који су гласали за СНС, а нису имали користи они се не боје ни ако студентска листа дође на власт. Постоји тренд осећаја неправде, да су многи људи захваљујући лојалности добили привилегије“, каже Сурлић.

Апостоловски је, међутим, уверен да власт памти грешке претходника које су показале да свако ко скрати мандат - игра се политичком судбином, а то су показали и Милошевић и Тадић, који су скратили мандате па изгубили на изборима.

"Власт има јасну поруку, знате на шта рачунате, може да се позове на резултате. Ова влада чува курс динара, има инфраструктурне пројекте, мала је задуженост, резултати су неоспорни“, рекао је Апостоловски.

Истакао је да су тачне девијације које се примећују у друштву, али мисли да ће резултати да надвладају осећај неправде.

"Мени је ветар у леђа што смо први и ове године на конкурсу, што је наш часопис изабран да буде најбољи, и то нас просто инспирише", каже Нађа Величковић, ученица гимназије "Бора Станковић" у Врању.

"Генерације и генерације гимназијалаца пре нас су радиле на часопису "Гимназијалац" и колико смо успели да сазнамо из разговора са њима то им представља једно од најлепших сећања на школске и гимназијске дане. Зато смо веома радосни и поносни што смо успели да се надовежемо на ту традицију и да је узвисимо тако да дођемо до првог републичког места", наводи Ана Стоиљковић, професорка српског језика и књижевности и менторка новинарске секције.

У новинарској секцији учествују ученици свих разреда, у зависности од интересовања, предлажу и пишу теме, фотографишу.

"Прелеп је осећај причати и разговарати са људима, прикупљати различите теме и смишљати различите теме. Сам рад на часопису омогућава нам да упознамо на пример неке теме које су везане за школу, само за наш град, или уопштено за ученике и животе ученике", каже Анђела Димитријевић, ученица гимназије "Бора Станковић" у Врању.

"Излети су исто били занимљиви, поготово то сађење дрвећа је било интересантно из разлога што, можете се сложити да је кул да за 20 година дођем са својом децом и кажем, ја сам са својим другарима засадио ово дрво, тако да и документујемо све, има и слика", наводи Јован Младеновић, ученик гимназије "Бора Станковић" у Врању.

У стварању визуелног идентитета часописа истичу се ученици са смера информационих технологија.

"Помажемо да се часопис изради што лепше, да буде што лепше за читање. То могу и сви читаоци да виде, наравно не учествујемо само тиме што помажемо око естетике часописа, већ и у деловима где ми учествујемо, који су посвећени нама", каже Марко Стоилковић, ученик гимназије "Бора Станковић" у Врању.

Часопис је објављен у марту прошле године, овогодишњи број бавиће се и јубилејима - 145 година постојања врањске гимназије и век и по од смрти књижевника Боре Станковића.