"Има много поља где можемо да сарађујемо али је потребан ангажман људи", навео је председник Србије.

У самој трговини можемо да постигнемо боље резултате као и у привлачењу Казахстанаца у Србију, додаје председник.

Рекао је да га очекује одлазак у једну њихову војну фабрику и центар за АИ.

Председник Вучић, који је у дводневној, званичној посети Казахстану, састао се са председником Касимом Жомартом Токајевом. Председник Казахстана уручио је председнику Вучићу Орден златног орла, највише државно одликовање Казахстана.

Одржан је пленарни састанак делегација две земље, после чега је размењено 10 меморандума о сарадњи Србије и Казахстана.

Председник Србије састао се потом и са премијером Казахстана Олжасом Бектеновим. Председник Казахстана Токајев приредио је свечани ручак у част председника Србије и српске делегације.

Литар бензина коштаће 181 динар, док ће цена евродизела бити 200 динара за литар.

Цене ће бити на снази наредних седам дана.

Дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић каже да се нада да ће до примене доћи у року од неколико месеци.

"О томе се заиста већ неко време говори и постоје планови за укидање роминга. То је део ширег контекста Плана за раст и постепене интеграције Србије и других земаља у заједничко европско тржиште. Иницијатива је на столу већ неколико година", рекао је Гајић.

Навео је да су Украјина и Молдавија у међувремену претекле Србију и од јануара ове године немају обавезу роминга односно додатне трошкове.

"Комисија је сада затражила мандат од земаља чланица да води преговоре. Требало би да то буде одобрено релативно брзо. Урсула фон дер Лајен је, током своје посете Балкану у октобру прошле године, да би у 2026. години могао да буде укинут роминг за неке земље, додуше тада је поменула само Црну Гору и Албанију. Али, то јесте нешто што би могло релативно брзо да се спроведе, у зависности од тога како буду текли преговори Европске комисије са сваком од земаља понаособ", објаснио је Гајић.

Како каже, Брисел првенствено очекује реакцију и одговоре Петера Соренсена након његовог повратка из Београда и Приштне.

"Имао је прилике да разговара и у Приштини и у Београду и очекује се на неки начин да он изађе са мапом пута, да тако кажемо, како извести дијалог из ћорсокака у којем је он више од годину дана, можда и две године. Питање је да ли он након разговора има неке нове елементе за тако нешто", објашњава Гајић.

Истиче да ако се погледају поруке које су се чуле у Београду и Приштини, нема превише нових елемената.

"Београд је указао из своје перспективе шта види као главне проблеме, једностране ескалаторне потезе Приштине, долазећи проблем са Законом о странцима који би могао да дискриминише део српске заједнице на Косову и Метохији. А с друге стране, у Приштини нови елемент је да постоји нови главни преговарач, да ће то бити сада министар спољних послова, али порука која се чула такође од Аљбина Куртија да је Приштина спремна за дијалог под условима међусобног признања", рекао је Гајић.

Опипавање пулса за дијалог

Политиколог Огњен Гогић оцењује да је посета Петера Соренсена била у сврху опипавања пулса за наставак дијалога Београда и Приштине.

"Недавно је Каја Калас, висока представница Европске уније, најавила да ће позвати  две стране на састанак. Могуће је да је заправо његова посета у сврху тога да се опипа пулс, да се види како се посматра ситуација и у Београду и у Приштини. Наравно, она иде у сусрет 15. марту када почиње потпуна примена ова два закона. Вероватно је његова улога као медијатора  да оцени у којој мери постоје тензије и да проба евентуално да смири ситуацију", наводи Гогић.

Он истиче да се процес дијалога све чешће погрешно тумачи као арбитража.

"Дакле, некако све више Београд и Приштина посматрају тај процес дијалога као арбитражу, па сад једна и друга страна изнесу аргументе, жале се међусобно, а онда он треба да пресече и пресуди, одлучи шта ће бити, а то није случај", каже Гогић.

Закон о странцима – унутрашње питање или тема дијалога

Према Гогићевим речима за Србију је најзначајнија тема примене Закона о странцима у Приштини, наглашавајући да Соренсен није показао интересовање да се укључује у разговор о његовој примени.

"Дистанцирање значи да они неке ствари посматрају као унутрашње питање Косова. Дакле, за њих је Закон о странцима унутрашња ствар Косова и они неће да посредују у преговорима између Београда и Приштине о томе да ли и на који начин треба тај закон да се спроведе", објаснио је Гогић.

Подсећа да је Закон о странцима донет 2013. године када је парафиран Бриселски споразум, који је ратификован у косовској скупшттини као међународни уговор.

"Тиме је заправо скупштина потврдила да Бриселски споразум, као и Заједница која је део тог споразума, представљају део правног поретка Косова. Тако да оно што је овде спорно, то је што се примењује сад Закон о странцима, али се не примењује Закон о ратификацији Бриселског споразума. Тако да је спорно то што је Приштина поново селективна у погледу тога шта примењује као правни акт", навео је Гогић.

Гогић указује и на практичне последице по српску заједницу.

"Одређена лица, која су пре свега из централне Србије, на Косову живе и раде годинама и деценијама и никада нису на Косово ушли илегално, већ их је косовска полиција пустила да уђу и бораве тамо. Сад се њихов статус преко ноћи мења и постају странци", рекао је Гогић.

Последице по образовање, здравство и СПЦ

Гогић упозорава да би примена закона могла да утиче на функционисање образовних и здравствених установа.

"Оно што ће се десити, то је да ће бити смањен квалитет, односно обим услуга које те установе пружају, вероватно ће бити мање кадра из Србије, здравствених и просветних радника и самим тим биће поремећено пружање услуга. То се пре свега односи на Универзитет у Митровици. На њему ради велики број професора из централне Србије, сви они су погођени овим законом јер постају странци", објашњава Гогић.

Како је навео, по том питању се огласила и Епархија рашко-призренска коју такође овај закон погађа.

"Многи од њих су заправо или из централне Србије или Републике Српске, Црне Горе. Ту су годинама, па и деценијама. Потпуно легално су ту, и сад су одједном постали странци", рекао је Гогић.

Посебно осетљива категорија су, како истиче, лица која су на Косово дошла због брака.

"Они сад преко ноћи постају странци. И то је проблем овде што Приштина без прилагођавања тим конкретним ситуацијама, без уважавања реалних правних чињеница на терену, а то је да лица имају дуготрајни боравак, легалан на Косову, она њих заправо проглашава странцима и доводи их у ону ситуацију 'квака 22' ", наводи Гогић.

Буџет и Заједница српских општина

Говорећи о буџету нове владе у Приштини, Гогић наводи да општине имају све мање буџете.

"Претпостављам да се то односи на буџете министарстава и пројекте које они спроводе, због тога што свака општина има свој буџет. Они су све мањи зато што рецимо попис није спроведен адекватно у српским срединама, а резултати пописа и број становника одређују ниво буџета", објаснио је Гогић.

Оценио је то као покушај финансијског удара на српске средине.

"Када су градоначелници на северу Косова били Албанци, они су свесно враћали новац у централни буџет, нису трошили новац да би онда следеће године буџет био мањи. Тако да то јесте, да кажемо, финансијски удар на српске средине. И поред тога, министарства та опредељују мања средства", рекао је Гогић.

Сматра да је потез Куртијеве владе да смањи буцете заправо гест обесмишљавања и дерогирања дијалога.

"То је обесмишљавање и дерогирање дијалога и постигнутих договора, јер је Заједница један од кључних аспеката тог договора који никад није спроведен. Везано за издвајање из буџета, никада нисам ни очекивао да ће рецимо влада у Приштини да улаже у развој српских средина на Косову. То никада нису радили. Шта више, они се баве другим стварима – експропријацијом, изградњом неких објеката, путева који заправо нарушавају живот у тим срединама", навео је Гогић.

Како каже, кључно за Србе на Косову и Метохији јесте веза са Београдом.

"Срби немају велика очекивања од владе у Приштини, ко год да је води, а посебно за време Куртијевог мандата. За Србе на КиМ је кључна њихова веза са Београдом. Они ту очекују подршку. Све ово што Курти ради, он заправо пресеца ту везу између Срба на Косову и Метохији и владе у Београду. Онемогућава да лица из централне Србије долазе и бораве, односно остају на Косову", закључио је Огњен Гогић.

Навео је да су сва мерења и тестови показали да пруга испуњава све инфраструктурне и безбедносне услове за саобраћај теретних возова.

Како је нагласио, реновирање пруге 150 је највећа железничка инвестиција у Мађарској последњих година.

"Уместо старе, једноколосечне пруге која је била у лошем стању, изграђена је двоколосечна пруга за брзине до 160 километара на час са најмодернијим објектима за путнике", навео Хеђи.

Генерални директор МАВ групе позвао је грађане на опрез и поштовање прописа приликом приласка прузи јер железничког саобраћаја дуго није било на том путном правцу.

"Србија је спремна да настави свој део са одговорношћу, самопоуздањем и јасном визијом Европе која је цела, јака и инклузивна", нагласила је Ана Брнабић.

Председница парламента је навела да право питање данас није да ли проширење треба да се настави, већ да ли Европа може себи да приушти да замисли своју будућност без потпуне интеграције региона Западног Балкана.

"Важно ми је да нагласим да за регион Западног Балкана европски пут и даље представља најчвршћи оквир за стабилност, развој и демократску трансформацију", поручила је Брнабићева. 

Рекла је да није изненађујуће што је данас ситуација непредвидива, неуједначена и непостојана, указујући да је потребно да се обнови поверење у процес проширења.

"За Европску унију проширење је више од политике. То је питање кредибилитета и стратешке визије. Србија приступа овом процесу са озбиљношћу и одговорношћу. Ми у Србији остајемо чврсто посвећени нашој заједничкој европској будућности, али процес проширења мора да остане фер и предвидив", истакла је Брнабићева.

Указала је на два примера од многих у којима је, како је рекла, ЕУ изневерила Србију и све њене грађане.

Први пример је, како је навела, Бриселски споразум из 2013. чији је потписник такође била и ЕУ, гарантујући својим потписом његову пуну имплементацију.

"У последњих 13 година, Приштина није само пропустила да имплементира чак ни једно слово тог споразума, већ је често јавно истицала да је за њих споразум ирелевантан и да Бриселски споразум за њих у основи не постоји", подсетила је Ана Брнабић.

Како је додала, Европска унија, гарантујући пуну имплементацију споразума, готово да је ћутала и никада није испунила обећање да ће споразум бити реализован и да ће бити формирана Заједница српских општина.

Брнабићева је као други пример навела Кластер 3 за чије је отварање Србија испунила све техничке услове, а још увек није отворен.

Орбан: Нове чланице дају ЕУ шансу да буде оно за шта су је створили

Орбан је оценио да је неопходно да постоји сагласност о природи проблема у међународној политици јер, како је рекао, ако то не постоји, онда не могу да се пронађу ни заједничка решења.

"Према мађарском тумачењу, Европа се налази у ситуацији у којој ће светски систем моћи мења. Избегаваћу идеолошке провокације, али на мађарском ово називамо крајем ере либералног светског поретка у западном свету", рекао је Орбан.

Како каже, међународна политика током либералног светског поретка била је под утицајем међународних институција и невладиних организација са тежином и моћи која је парирала моћи држава.

"Златно доба ове међународне политике био је либерални светски поредак. Ми, државни лидери, доживели смо ово на такав начин да су се наш ауторитет и суверенитет у нашој сопственој земљи стално смањивали када је реч о повезаним међународним пословима. То је случај унутар Европске уније", оценио је Орбан.

Орбан сматра да ће снаге које желе национални суверенитет у Европи јачати, као и да ће аргументи засновани на националним интересима све више бити успешни уместо међународних институција.

Према његовим речима, Европа треба да стави економска питања у први план и задржи целокупну економску сарадњу засновану на међусобним користима, али није потребна "све ближа унија".

Председник мађарског парламента Ласло Ковер указао је да је став Мађарске да проширење ЕУ може бити на основу заслуга и уз обезбеђивање једнаког права, а да Брисел тврди да то треба да буде према “бриселским замислима” о трансформацији ЕУ, узимајући у обзир политичке разлоге.

"Због ових разлика у мишљењу, Мађарска је постала 'црна овца' у очима тренутног руководства ЕУ. У модерној психологији 'црна овца' у породици често представља исцелитеља, особу која је спремна да се суочи са мрачним тајнама породице, изговори истину и тиме разбије ланац дисфункција. Ми, изнад политичких клишеа, сматрамо да смо унутар Европске уније и шире на нашем континенту сви део једне велике породице – европске породице", рекао је Ковер.

Додао је да Мађарска сматра да би нове чланице дале Европској унији нову шансу да постане оно за шта су је оснивачи створили – најзначајније међудржавно демократско удружење после Другог светског рата.

Конференција, на којој учествују и председници парламената свих држава чланица Вишеградске групе, посвећена је стању процеса проширења Европске уније у региону Југоисточне Европе.

Осим домаћина конференције председника мађарског парламента Ласла Ковера и мађарског премијера Виктора Орбана, очекује се да ће се председницима парламената земаља југоисточне Европе обратити и комесар за здравство и бивши европски комесар за суседство и проширење Оливер Вархеји.

Најављено је да ће учесници конференције усвојити и заједничку изјаву, а у оквиру овог догађаја предвиђен је и панел који ће бити посвећен Инвестиционом плану за Западни Балкан.

Конференција председника парламената земаља Југоисточне Европе је иницијатива под покровитељством Парламента Мађарске.

Четири особе су лакше повређене и налазе се ван животне опасности. Њихово здравствено стање се и даље прати и смештени су на опсервацији.

Остали пацијенти, њих 15, распоређени су унутар болнице.

Полиција је на лицу места и обавља увиђај.

Петар Величковић са сајта "Половни аутомобили" каже за РТС да такве налепнице могу да допринесу транспарентности, али истиче да се, према сада доступним информацијама, подаци односе на фабрички тип возила, а не на свако појединачно возило.

"Кад неко дође на плац и погледа налепницу, он види податке за фабрички тип возила, али не може да зна како је тај аутомобил вожeн, да ли је редовно сервисирaн и да ли има скривене кварове", наводи Величковић. Додаје да ће цену половњака ипак највише одређивати фактичко стање возила.

Борба против "враћања километраже"

Као најважнију тему за купце издваја се манипулација километражом. Величковић каже да је у најави систем који би требало да спречи "враћање километраже", по узору на решења у Белгији и Холандији.

"При сваком техничком прегледу, регистрацији, па чак и сервису, у јединствену базу уписује се податак са одометра. Тако се при продаји види колико је аутомобил заиста прешао", објашњава Величковић, уз напомену да је план да се умреже базе држава чланица ЕУ.

Истиче да манипулација километражом прави проблем будућем власнику јер не зна када је време за сервисе, што може да доведе до ненаданих трошкова.

Тржиште у Србији на почетку 2026. стабилно, без наглих скокова цена

Говорећи о домаћем тржишту, Величковић наводи да је јануар 2026. на сличном нивоу као јануар прошле године, што указује на стабилизацију после "турбулентних година", када су цене половњака расле двоцифрено, понекад и више од 15 одсто.

Према анкети сајта, у којој је учествовало више од 8.000 потенцијалних купаца, више од половине испитаника разматра куповину половног аутомобила у 2026. години, док део њих чека да види да ли ће доћи до појефтињења.

Величковић каже да се не очекују нагле промене и да је најреалнији сценарио да у првој половини године тржиште остане стабилно, уз могућност благог поскупљења.

Купци највише гледају техничко стање и историју, не само цену

На питање шта је најважније при куповини, Величковић истиче да купци све више траже сигурност – техничко стање и историју возила, како би смањили ризик и избегли честе одласке код мајстора.

Када је реч о буџету, највећи број испитаника навео је износ до 5.000 евра, што, како каже, осликава куповну моћ.

Додаје да у том ценовном рангу има много понуде, али да су то често старија возила са већом километражом, па купци треба да рачунају и на могуће додатне трошкове.

Дизел доминира код половњака

Величковић каже да код нових аутомобила доминирају бензинци, док су код половних аутомобила у Србији и даље најзаступљенији дизели, јер купци верују да су исплативији за веће километраже – ако су у добром стању.

Говорећи о Европи, подсећа да је у једном месецу број продатих електричних аутомобила био већи од бензинаца, док на годишњем нивоу електрични чине око петину тржишта, а хибриди су најзаступљенији.

Оцењује да се процес електрификације наставља и да је тешко очекивати да ће бити заустављен.

Савет купцима: Тражите детаљну проверу

На крају, Величковић поручује да је кључно тражити детаљну проверу возила – било да се купује са плаца, физичког лица или из увоза – јер је "детаљна припрема најбоља заштита", посебно зато што куповина аутомобила често подразумева велика издвајања или кредит. 

Четврти документ је протокол са заседања који су потписали министри Адријана Месаровић и Петер Сијарто који су копредседавајући Комисије.

Одржава се и пословни форума Србија – Мађарска уз учешће 117 компанија, 70 српских и 47 мађарских.

Претходно је мађарског министра трговине и шефа дипломатије Петера Сијарта на аеродрому "Никола Тесла"дочекала је потпредседница Владе Србије и министарка привреде Адријана Месаровић.

Министарка Месаровић.истакла је да Србија и Мађарска данас имају односе на највишем нивоу у историји, као и да је приоритет раст робне размене и јачање повезаности привреда две земље.

"Захваљујући односу председника Србије Александра Вучића и председника Владе Мађарске Виктора Орбана, партнерство које градимо заснива се на поверењу, јасној заједничкој визији развоја и стратешког партнерства са циљем дугорочног економског раста. Следимо политику напретка и развоја коју воде наш председник Александар Вучић, Влада Србије, председник Владе и Српска напредна странке на челу са Милошем Вучевићем", закључила је Месаровићева.

Др Попевић је навео и да ће о новим информацијама о здравственом стању Ивице Дачића обавестити јавност у 17 часова.

Министар унутрашњих послова и председник СПС-а Ивица Дачић у среду је хитно хоспитализован у Клиници за пулмологију Универзитетског Клиничког центра Србије.

Министра Дачића јуче је пре одласка у Казахстан посетио председник Александар Вучић. 

"Од Казахстана можемо много да научимо, у много области", рекао је јуче за РТС председник Александар Вучић. Истакао је да ће бити потписано 10 споразума о сарадњи, као и да је то прављење темеља на којима ће се градити велика кућа пријатељства од интереса за обе земље.

Вучић је рекао да му је као председнику земље од шест милиона људи приређен дочек са највишим почастима.

Председнику Вучићу биће додељен Орден златног орла, највише одликовање Републике Казахстан, а потом ће бити одржана и заједничка конференција за медије председника Вучића и председника Токајева. Вучић ће се касније састати и са председником Владе Републике Казахстан Олжасом Бектеновим у згради Владе.

У делегацији са председником Вучићем су и министарка трговине Јагода Лазаревић, министар без портфеља задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић и директор Канцеларије за Е-управу и ИТ Михаило Јовановић.

Током дана, Вучић ће посетити и Међународни центар за вештачку интелигенцију и војну изложбу.

Несрећа се догодила у месту Шчучинску, а међу страдалима је и шеснаестогодишња тинејџерка, навела је прес-служба регионалне администрације.

Kако се наводи, још 13 људи је у болници, од којих је шесторо пребачено на амбулантно лечење, преноси Тас.

Експлозија се догодила синоћ у кафићу који се налази уз стамбену зграду. Верује се да се експлозија догодила због цурења гаса.

Регионална служба за ванредне ситуације првобитно је јавила да је било шесторо мртвих и око 20 повређених, а још 10 људи су спасиле службе хитне помоћи које су реаговале на лицу места.

Према снимцима са места догађаја које су објавили регионални медији, експлозија се догодила док су се гости налазили у кафићу. 

"Може да се реши, да се направи неки фонд, или за жене жртве насиља или за угрожене, евентуално исто тако може да се направи радни стаж за жене које су тек постале мајке. Оне имају породиљско годину, две, али мислим да је то недовољно за једно дете. Мислим да би неко требало да буде уз дете десет година да се дете не отуђи", сматра Хајрија Рамадани, председница Удружења жртава насиља "Хајр".

Да ли бисте волели да ваша ћерка, супруга, сестра буде домаћица?

Због неплаћеног рада многе жене имају мање времена за образовање, напредовање у каријери и често су мање плаћене, а уз кућне послове троше три пута више времена у пружању неге, него мушкарци. Свест о овом доприносу у Србији је ниска, па њихов рад остаје невидљив и у породици и у законским решењима.

"Када бисмо питали било кога почев од врха државе, па наниже - да ли бисте волели да ваша ћерка, супруга, сестра, било ко, буде домаћица и да ништа за то нема, него да у случају развода, остане на улици и нема приходе, да ли бисте мислили да је она нерадница и да ништа не ради? Верујем да би одговор био, па не“, наводи др Сања Калаба, психијатар.

Уз то што су биле жртве насиља, многе су остале без домова, а приликом развода, њихов рад се често води као "породична обавеза", а не економски допринос.

Колико коштају "женски послови"?

"У пракси је то било тако да приликом деобе имовине, жени се увећа та њена имовина, на основу налаза вештака за неких десет посто. Али ако ти поступци трају дуго, шта ће она добити после двадесет година брака и десет година вођења поступка", пита адвокат Снежана Живковић.

Видљивијој "другој смени" допринела би равноправнија подела послова у дому, боља правна заштита, али и надокнада за њихов рад. 

Када се кућни ангажман прерачуна у радне сате жена би месечно зарађивала око 72.000 динара, а када би се уврстили у националну економију, вредност "женских послова" износила би више од петине БДП-а Србије.

"Када поредимо претходне четири године, број погинулих за овај исти период и ову годину – имамо 40 процената мање погинулих. То не може да буде случајно. Временске прилике су сличне. Шта се променило? Много причамо о радарима и камерама и свест код људи је таква да је велика извесност да ће бити откривени и 'бесплатно фотографисани' и то мења понашање", навео је Илић.

Истиче да су примери у свету показали најбољи ефекат тамо где су јасне казнене одредбе, где се ради велика кампања и где се доследно спроводи закон.

"Камере и покретни радари доследно спроводе закон. Нема дискриминације, нема субјективности, него је систем аутоматизован", наглашава Илић.

Прекршаји могу да се провере преко еУправе

Подсећа да возачи прекршаје могу да провере путем портала еУправе.

"Свако ко је еГрађанин може да се улогује на свој портал еУправе и провери да ли тренутно има одређене прекршаје. Врло једноставно то функционише. У свакој пошти се бесплатно добијају параметри за ConsentID и путем телефона се брзо долази до свог налога“, објашњава Илић.

Додаје да је омогућено и брзо плаћање казне.

"Врло брзо имамо QR код на који можемо да платимо 50 процената ако је мања казна, ако није велико прекорачење, и на тај начин то решимо“, каже Илић.

Грађани траже повећање казни за бахате возаче

Говорећи о бахатим возачима, истиче да мањи проценат угрожава већину савесних учесника у саобраћају.

"Свуда у свету, па и код нас, мањи проценат возача угрожава већину безбедних возача", наводи Илић и додаје да је у току израда новог закона.

Према његовим речима, велики број грађана тражи строже санкције.

"Највећи део предлога грађана је да се повећају казне за бахате возаче“, истиче Илић.

Одбацује тврдње да се казне повећавају ради пуњења буџета.

"Када нико не би правио прекршај, пуњење буџета на овај начин било би нула и то би био најбољи резултат", наглашава Илић.

Спорија вожња чува главу

Посебно указује на значај смањења брзине.

"Смањење брзине за 10 процената смањује вероватноћу смртног исхода за 40 процената. Кинетичка енергија зависи од квадрата брзине. И у том смислу је веома важно да се смири ова брзина. Прича о радарима, о камерама, о вештачкој интелигенцији, о извесности откривања и кажњавања заправо утиче на свест и на смањење просечне брзине", објашњава Илић.

Наводи да су паметне камере, радари и вештачка интелигенција алати који треба да помогну остварењу стратешких циљева.

"Морамо да постигнемо стратешке циљеве – да се преполови број погинулих до 2030. године и да немамо погинуле деце. Дакле, визија нула погинулих", поручио је Илић.

"Зато молимо грађане да у том смислу помогну и себи и својој околини и наравно држави како бисмо били једна од најбезбеднијих земаља у Европи", закључио је Илић.

С америчком делегацијом је у Женеви разговарао и специјални представник руског председника Кирил Дмитријев, али није желео да коментарише преговоре.

Украјински лидер Володимир Зеленски каже да ће следећи мировни преговори бити одржани највероватније у Абу Дабију почетком марта.

Према његовим речима, то је састанак на нивоу руководства који може много тога да одлучи.

Председници Русије и Белорусије Владимир Путин и Александар Лукашенко разговарали су у Кремљу о заједничком одговору две земље на "нове претње Запада", при чему је белоруски лидер нагласио да је започета практична примена споразума о безбедносним гаранцијама.

Лукашенко подсећа да је ракетни систем "'орешник" ушао удецембру у армију у Белорусији.

Путин је поручио да ће Москва и Минск наставити да чине све што је потребно да осигурају војну безбедност Савезне државе.

МОЛ Група позива ЈАНАФ да без одлагања потврди да ће омогућити транзит пошиљки руске сирове нафте које нису обухваћене санкцијама, а које пристижу морским путем. Истиче да ЈАНАФ крши закон и наноси штету, ако то не учини.

Хрватска одговара да неће пристати ни на какве уцене и притиске од стране било кога и истиче да је ЈАНАФ сигуран и поуздан портнер.

Дуваће слаб и умерен ветар источни и југоисточни.

Јутарња температура од -4 до 2, а највиша од 11 до 16 степени.

У Београду после прохладног јутра, на рубу града и минус 1 степена, дан сунчан и највиша температура 15 степени.

Наредниих пет дана без облака на небу изнад Србије, и из дана у дан постепено топлије. Висок ваздушни притисак већем делу континента и Балканском полуострву обезбедиће ведро време, а са Медитерана ће стизати топлији ваздух.

Рама је на састанку руководства Социјалистичке партије поручио да реконструкција има за циљ "освежење" и јачање ефикасности владе у изазовном периоду, наглашавајући потребу за стабилношћу и континуитетом управљања.

Поред Бељинде Балуку, Рама је сменио још двоје министара. Министарку за Европу и иностране послове Елису Спиропали, као и министра одбране Пира Венгуа.

Смена Балуку уследила је након вишенедељних политичких и правосудних притисака, као и интензивирања јавне дебате о одговорности највиших државних функционера.

Протести који су претходних дана организовани у Тирани додатно су подигли политичку тензију. Демонстранти су захтевали оставке и дубље институционалне промене, а опозиција да кризу искористи као моменат за јачање политичког притиска, наводе овдашњи аналитичари.

Такође, наводе да се смена Балуку може тумачити као покушај амортизовања незадовољства јавности и преузимања политичке иницијативе. Тиме Рама шаље поруку да је спреман на потезе који би могли да смире тензије, али и да задржи контролу над политичким процесима.

Бељинду Балуку, коју је оптужио СПАК за злоупотребу службеног положаја, на место заменика Едија Раме замениће Албана Кочију досадашња министарка унутрашњих послова.

Функцију министра инфраструктуре и енергетике преузеће Енеа Каракачи, досадашњи директор Електродистрибуције Албаније.

Бесфорт Љамалари с позиције министра правде одлази на чело Министарства унутрашњих послова, а за министра правде предложен је Тони Гогу. За новог министра за Европу и инстране послове именован је Ферит Хоџа.

Премијер Албаније је највио да ће нови министар одбране бити Ермаљ Нуфи.

"Епархија уважава право надлежних институција да уређују питања боравка и кретања лица, као и потребу да се поступа у складу са важећим правилима. Међутим, овако осетљива питања мора да се решавају у дијалогу са српском заједницом због велике осетљивости. Такође треба имати у виду да у условима дугогодишњих нерешених статусних и административних питања, као и специфичних околности живота српске заједнице, постоји оправдана бојазан да би ригидна и исхитрена примена правила, без јасног прелазног режима и без изводљивих процедура за веће групе људи, могла да доведе до несагледивих последица које не доприносе ни правној сигурности ни јавном интересу, већ напротив појачавају неизвесност и тензије", наводи се у реакцији Епархије поводом најављене примене закона од стране владе у Приштини.

Епархија истиче да посебну забринутост изазива могућност да лица која годинама живе и раде на Косову и Метохији, као и студенти и запослени у образовним и здравственим установама од значаја за српску заједницу, посебно Универзитету у Косовској Митровици, буду третирани као "страни држављани" у смислу миграционих прописа, без реалног и доступног механизма да у догледном року регулишу свој статус.

"Уколико се статус студената и запослених условљава критеријумима који у пракси нису применљиви на институције од виталног значаја за српску заједницу, ризикује се нарушавање самог права на образовање и континуитет школовања, као и права на рад и обављање делатности од јавног интереса. Свако решење које би фактички довело у питање нормално функционисање високошколског образовања, или би угрозило студенте и њихову академску годину, имало би далекосежне последице по целу заједницу и стварање услова за останак младих. Изузетно је важно да се ни на који начин не угрози ни функционисање здравственог система у српским срединама", наводи се у реакцији Епархије.

У њој посебно осетљивим сматрају најаве о строгим роковима за пријаву адресе боравишта и могућим санкцијама, укључујући забрану уласка.

"Уколико се такве мере примењују без довољно времена за прилагођавање, без адекватних информација на српском језику и без функционалних канала за масовну регистрацију, могу се створити услови да велики број људи постане 'нерегуларан' искључиво због техничких пропуста, што би било несразмерно циљу закона и супротно основном начелу правне извесности. Посебно је важно да правни лекови буду делотворни у пракси, тако да се избегну ситуације у којима би последице наступале пре него што се омогући стварна правна заштита", указују из Епархије.

Стога Епархија упућује одговорну и добронамерну молбу надлежним институцијама и међународним представницима да се приступи примени прописа на начин који ће бити у складу са стандардима владавине права, недискриминације и пропорционалности, и који ће узети у обзир реалне услове живота српске заједнице.

"Сматрамо нужним да се, пре пуне примене мера које могу произвести тешке последице, усвоје јасна административна упутства са прелазним и заштитним механизмима који ће обезбедити да студенти, наставници, здравствени радници и друга лица која су део свакодневног живота српске заједнице не буду доведени у правни вакуум. Посебно је важно да се обезбеди функционално решење за студенте и запослене у образовању и здравству, тако да њихов статус може бити регулисан на основу проверљивих чињеница и документације, без прекида школовања и рада", указују у Епархији.

Подвлаче да Епархија рашко-призренска остаје дубоко посвећена миру, међусобном поштовању и очувању достојанства свих људи.

"Наша Црква се не бави политиком, али не може остати неми посматрач када се доводи у питање основна свакодневна сигурност нашег народа, његово право на образовање, лечење, рад и останак на свом огњишту. Зато позивамо све надлежне да покажу одговорност и да се кроз дијалог и практична решења избегне било каква примена која би имала негативан и дискриминаторан ефекат по српску заједницу. Епархија ће, у оквирима своје пастирске мисије, наставити да прати ситуацију, да подржава своје вернике и да, у сарадњи са релевантним локалним и међународним представницима, указује на потребу да се обезбеде правна сигурност и услови за нормалан живот свих на Косову и Метохији", подвлачи се у саопштењу.

Ђурић је са Ханраханом разговарао о унапређењу билатералне сарадње, регионалној стабилности и конкретним пројектима у области енергетике.

Разговарано је о конкретним пројектима чија реализација предстоји током 2026. године, што укључује и планове за заједничке активности у области културне сарадње

Састанак је послужио као прилика за размену мишљења о регионалним темама и потврду посвећености Србије миру и стабилности, саопштило је министарство.

Србија је, како је наведено, у претходном периоду показала да остаје фактор стабилности, а разговарано је и о конкретним предлозима бољег повезивања балканског региона и о потенцијалној улози САД у том процесу.

Истовремено, министар Ђурић се осврнуо и на положај Срба на Косову и Метохији, наглашавајући да је за Србију заштита хришћанског наслеђа на КиМ питање од суштинског значаја.

Марко Ђурић је раније данас разговарао са извршним директором Савета за енергетску доминацију САД Џередом Ејџеном о енергетнихм пројектима и ОФАК-у. 

Говорећи пред пуном салом данског парламента, Фредериксенова је рекла да ће то бити "одлучујући" избори за Данску и будућност Европе, обећавајући да ће се поново наоружати и "стати на сопствене ноге".

"Драги Данци, данас сам замолила Његово Величанство краља да распише изборе за Фолкетинг. Да ли ћу наставити да будем ваша премијерка, зависи од тога колико снажан мандат дате социјалдемократама", поручила је Фредериксенова.

Мете Фредериксен, која је на функцији од 2019. године, дужна је, према данском закону, да распише изборе до 31. октобра. Одређивање датума избора осам месеци пре редовног рока изгледа као покушај да се искористи побољшани рејтинг у анкетама након катастрофалних локалних избора у новембру, на којима су њене социјалдемократе, први пут после више од једног века, изгубили контролу над Копенхагеном.

Анкете од прошлог месеца показале су да њена странка добија на замаху, што се делимично приписује начину на који се носи са кризом око Гренланда. Фредериксенова је такође обећала порез на богатство којим ће се финансирати школство.

Последњих неколико месеци у данском политичком дискурсу доминирале су претње америчког председника Доналда Трампа да ће анектирати Гренланд – полуаутономну данску територију.

Прошлог месеца, Трамп је одустао од претњи да ће употребити силу против савезника НАТО-а како би заузео арктичко острво за које тврди да је неопходно за одбрану од могућих напада Русије и Кине.

Гренланд је ретко насељен, али његова локација између Северне Америке и Арктика чини га повољним за системе раног упозоравања у случају ракетних напада. Трамп је, без доказа, тврдио да је "покривен руским и кинеским бродовима свуда".

И Данска и Гренланд су рекли да неће пристати да уступе суверенитет САД. Њихови европски савезници су се окупили да би их подржали.

Подељена мишљења и поново о кластеру 3

Више чланица, међу којима скандинавске и балтичке земље, Холандија и друге, изразило је "озбиљну забринутост", оцењујући да правосудни закони представљају назадовање у кључној области владавине права.

Према дипломатским изворима, неке земље су затражиле од Европске комисије да се размотри обустава исплата из Плана за раст Србији, ако мишљење Венецијанске комисије не буде узето у обзир. У расправи је покренуто и питање анти-ЕУ реторике и уздржаности Србије приликом гласања о резолуцији о Украјини на Генералној скупштини УН.

С друге стране, група земаља чланица, међу којима су Француска, Италија, Мађарска, Словачка и друге, заложиле су се за "уравнотежени приступ" према Србији, упозоравајући да би "исхитрена обустава исплата" из Плана за раст, ишла на штету стратешког интереса приближавања Србије ЕУ.

Као и прошлог децембра, ове земље су се заложиле да се на сто врати отварање кластера 3 у преговорима са Србијом, позивајући се на принцип заслуга и оцену Европске комисије да Београд за то испуњава потребне техничке услове. Део чланица је указао да би критика правосудних закона била кредибилнија ако би ЕУ уважила да је постигнут одређени напредак у другим областима, наводе дипломатски извори.

Предуслови за коришћење новца из Плана раста

Сличне расправе о последицама усвајања правосудних закона већ су више пута током фебруара одржане на нивоу радне групе за проширење земаља чланица (ЦОЕЛА).

Комесарка за проширење Марта Кос је раније овог месеца поручила да ће Европска комисија проценити да ли су предуслови за исплату европског новца Србији и даље испуњени.

Према регулативи о Плану раста Западног Балкана, предуслови за коришћење новца из овог фонда су функционисање демократског система и владавине права, а у случају Београда и Приштине и "конструктивни ангажман у дијалогу".