Посланик Зелено-левог фронта Растислав Динић рекао је како је узнемирујуће што се ниједном речју не објашњава зашто смо остали без четири изабрана члана РЕМ.

Он је прочитао оставке четири члана РЕМ, оценивши да је то озбиљан аларм и показује да избор чланова Савета нема никакав легитмитет.

Динић је навео да је постојала шанса да се криза у Србији реши кроз координисан процес, али да је то сада немогуће, јер су присталице власти уништиле ту шансу.

Посланик групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Небојша Бакарец казао је да је процес легитиман и легалан, а да у прилог томе говори присуство неких опозиционих посланика на седницама Одбора за културу и информисање.

Бакарец је навео да су оставке најављене из политичких разлога, да су ти чланови "зависни од Маје Стојановић", која их узела за ручицу и довела да поднесу оставке.

Он је навео да је Ира Проданов Крајишник имала другачији текст оставке, јер га је сама писала, док преостале три оставке имају исту садржинску форму, јер је њима то, како је рекао, писала Маја Стојановић.

Бакарец је навео и да је циљ оставки био саботирање европских интеграција.

Посланица групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Наташа Јовановић рекла је да процес избора РЕМ није имао никакве мањкавости, да је био транспарентан и инклузиван.

Наташа Јовановић је рекла да су студенти у блокади кроз "обојену револуцију" хтели да руше демократске инстутиције, да на улици преузму власт и да се изабере састав РЕМ, на који су убрзо заборавили.

"Оно што је био покушај на улици да неко делује, сада жели да то преноси на независна тела ове земље, институције система", рекла је она, додајући да су чланови који су поднели оставке злоупотребили поверње Одбора и изабрану вољу народних представника.

Јовановић је додала да је циљ био да они покушавају да направе такву врсту већине која ће да им омогући да у кампањи за следеће изборе забране медије који се њима не допадају, а оставе оне који обмањују јавност.

Наташа Јовановић је поручила да је приоритет да се озбиљно и одговорно настави процес избора Савета РЕМ.

Посланик групе "Александар Вучић - Србија не сме да стане" Марко Атлагић рекао је да кандидати који су поднели оставке нису имали жељу да буду чланови РЕМ.

"Шабић је човек ког није занимао РЕМ од почетка, стално је нападао председника и власт”, рекао је Атлагић, додајући да је вређао и националне мањине, називајући их "људима са улице".

Растислав Динић је казао да најбољи доказ о стању медија у Србији јесте да студенти нису позвани ни на једну телевизју са националном фреквенцијом поводом акције коју су организовали широм Србије у недељу.

"Ви више нећете добити ниједне изборе. Ви свакако идете у пораз", рекао је Динић представницима власти, на шта је Бакарец рекао да је то прикупљање сигурних гласова уперено против опозиције и да су сада, уместо у насиље, ушли у изборни процес, чиме су показали да је обојена револуција завршена".

Атлагић је рекао да је досадашњи процес био отворенији него икада и да су у њему учествовали они којих се то тицало.

Четири члана Савета РЕМ-а – Родољуб Шабић, Милева Малешић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић поднели су 19. децембра оставке, тврдећи да приликом предлагања кандидата за чланове Савета РЕМ-а није поштована процедура и да није примењен закон. 

Они су тражили да се поново гласа о кандидатима националних мањина који 12. новембра нису добили потребан број гласова. Председница Скупштине Србије Ана Брнабић поручила је, након што је четворо чланова поднело оставке да институције Србије неће бити блокиране и да ће се наставити са процесом избора преосталих чланова Савета РЕМ-а.

Скупштина је 12. новембра изабрала осам од девет чланова Савета РЕМ-а, а Одбор за културу и инфомрисање је 23. децембра утврдио нову листу кандидата које су предложили национални савети националних мањина, а то су Иштван Боџони и Сретен Јовановић.

"Та победа је јасна. Огледа се у прилично великим цифрама, тако да заиста можемо сматрати да је Курти апсолутни победник ових избора", рекао је Мијачић.

Оценио је да кључ Куртијевог успеха није у времену одржавања избора, већ у пропасти Демократског савеза Косова који је изгубио око 50.000 гласова који су се прелили на Куртијеву страну.

"Цела та мистификација око дијаспоре, она стварно није променила односе у односу на оно што смо гледали на фебруарским изборима. Кључ је у томе да је Демократски савез Косова заиста изгубио јако пуно гласова", навео је Мијачић.

Мијачић је рекао да су се у претходном периоду догодили локални избори у октобру, три признања једнострано проглашене независности КиМ и укидање санкција Европске уније.

"То је донело неку превагу, нарочито код гласова Демократског савеза Косова који цене стабилност коју Курти доноси са својом владавином. Највећи проблем Куртија су биле санкције ЕУ", навео је Мијачић.

"Укидање санкција ЕУ свакако утицало на исход избора"

На питање да ли је ЕУ укидањем санкција фаворизовала Куртија, Мијачић је одговорио да није, већ да су се поклопиле коцкице да је Европски савет заседао у децембру, али да је тај потез Брисела свакако утицао на исход избора, као и недавно признање Бахама, а пре тога и признања Судана и Сирије.

"Ви имате три признања, плус укидање санкција, најава великих инвестиција након формирања институција. И Курти је јуче рекао да се очекује преко милијарду евра инвестиција. Кад имате такву залеђину, наравно да они гласачи који нису стриктно везани за политичке субјекте, а то се показало код гласача ДСК да су они прешли на страну Куртија и он је добио такве резултате да може самостално да влада", рекао је Мијачић.

Говорећи о резултатима српских странака, Мијачић је рекао да према тренутним резултатима Српска листа има девет од десет мандата, а да је један мандат припао Рашићевој странци.

"То се показује у сваком новом ажурирању података да просто неких 300-400 гласова Рашић има више него што му је потребно за тај један мандат. Тако да ја нисам сигуран да Српска листа може да освоји 10 од 10. Она може да поднесе жалбу правосудним органима на Косову имајући у виду да је Рашић освојио неке гласове у албанским срединама, а постоји правна пракса када су такви гласови одузимани, јер гласови националних мањина могу да се рачунају само тамо где постоје те националне мањине. Да ли Српска листа има снагу да се избори за своје мандате испред правосудних органа, ја лично не верујем, до сада је пракса показала да они заиста нису нашли могућности да поднесу ваљану тужбу за такве акције", навео је Мијачић.

Према закону, како је објаснио Мијачић, премијер мора да позове субјекте из невећинских заједница који су освојили највише гласова да партиципирају у влади са најмање једним министром.

"Аљбин Курти је прекинуо ту уставну праксу. То је апсолутно противуставна пракса, кршење устава", рекао је Мијачић и додао да се Српска листа до сада није жалила на те потезе.

Мијачић је истакао да је Српској листи и српском народу потребан неко ко зна да води правну борбу.

"Нама више нису толико неопходни политичари, нама су потребни правници који познају косовски правни систем и који ће се борити за права косовских Срба испред косовских институција. Уколико Српска листа учини нешто по том питању, можемо се надати нечем бољем, али за сада они то заиста нису показали, ни минимум интересовања за такву врсту борбе", рекао је Мијачић.

"Победа Куртија не значи ништа добро српском народу"

Истакао је да је Курти међународној заједници показао да има кредибилитет да влада на КиМ.

"Међународна заједница је покушала неку врсту санкција и казнених мера за његово понашање. То није дало резултат, тако да ја верујем да ће се ући у једну летаргију, нарочито имајући у виду све оно што се дешава у Србији, што се дешава са европским интеграцијама Србије и међународним кредибилитетом Србије. Мислим да ова победа Куртија свакако не значи ништа добро српском народу, већ ће значити континуитет његове политике коју смо видели како је изгледала последње четири године, а сада уз знатно мањи међународни притисак него што је био до сад", навео је Мијачић.

Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, Мијачић је рекао да је Курти дао јасне премисе о томе шта очекује од дијалога, а да му изборни резултат му даје ветар у леђа.

"Питање је шта у ствари Србија жели. Курти је и раније наговестио да он од Заједнице српских општина очекује решења као што су виђена у Хрватској. Она ни уставно нити у складу са природом тих споразума не треба да личе на оно што имамо у Хрватској, али он ће свакако гурати ту своју политику, а питање колико ће Србија наћи снаге и воље да се одупре таквим притисцима", навео је Мијачић.

"Здравство и школство биће на највећем удару"

Додао је да ће здравство и школство бити на највећем удару.

"Видели смо и саопштење Европског савета који каже да здравство и школство треба да се интегришу у складу са косовским законодавством. Како ће то ићи, како ће српска страна реаговати на то, то заиста у овом тренутку није једноставно предвидети, али свакако неће бити решења, као што се очекује, да буду прихватљива, било Београду, било Србима на Косову", истакао је Мијачић.

Додао је да Курти нема ни новца ни воље да интегрише здравство и школство на начин на који он жели.

"На начин да то буду косовске институције да пружају здравство и школство српском становништву. По Ахтисарију, Срби на Косову имају право да имају своје институције које се финансирају преко централног буџета Косова од стране Републике Србије. Сад, да ли је старија кокошка или јаје, то све зависи од притисака међународне заједнице да се пре свега пошаље статут Заједнице српских општина на разматрање који предвиђа одредбе како ће се решити то питање. Да ли ће Курти наставити са тим, са праксом одбијања или ће нешто попустити како би добио значајна средства од међународне заједнице. То у ствари значи, да ли ће бити флексибилнији у наредном периоду или ће задржати једну чврсту руку владања као што је било до сад. И владе Курти 1 и Курти 2 су се разликовале, можда Курти 3 буде нешто између та два, али свакако његова политика према српској заједници је јасна и мислим да ту неће бити неких изненађења", рекао је Драгиша Мијачић.

Некадашње војно складиште ЈНА налази се у близини Уне и изворишта Млаке, на свега 800 метара од границе са Босном и Херцеговином и у непосредној је близини две српске општине: Двора у Хрватској и Новог Града у Републици Српској.

Заменик председавајуће Савета министара Сташа Кошарац потврдио је прошле недеље да је Имплементациони комитет ЕСПОО конвенције затражио од Хрватске да званично и детаљно објасни своје поступање у односу на БиХ поводом плана изградње одлагалишта нуклеарног отпада на Трговској гори.

“Из Имплементационог комитета Еспо конвенције стигла нам је охрабрујућа вест у вези са проблематиком изградње спорног одлагалишта на Трговској гори. Наиме, овај комитет је на прошлој седници затражио од Хрватске да званично и детаљно објасни своје поступање у односу на БиХ поводом Трговске горе”, рекао је Кошарац.

Прозивке на релацији Сарајево - Бањалука

Без обзира на ову "охрабрујућу вест", али и чињеницу да је еколошки проблематика успела да уједини све нивое власти у БиХ, није могло да прође без политичких прозивки на релацији Сарајево-Бањалука.

Најпре је посланик Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Саша Магазиновић из СДП-а оптужио  званичнике Републике Српске да се "нису довољно потрудили".

Из Бањалуке је стигао одговор да је министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић "држао у фиоци" протесну ноту Хрватској коју је написало Министарство спољне трговине и економских односа на чијем челу је Кошарац. 

Координатор Правног и експертског тима БиХ за Трговску гору Борислав Бојић каже да РС критикују они који нису ништа урадили, али да су сви нивои власти у БиХ против градње складишта са опасним отпадом у близини границе. 

Као доказ нуди управо одговор ЕСПОО-а коме су се обратили средином године. 

“Пре пола године смо се обратили ЕСПОО комитету и сада од нас траже да се изјаснимо о два питања, а Хрватска је добила задатак да да одговор на десет питања. Из тога је потпуно очигледно да Хрватска овај поступак нити води транспарентно, нити води у складу са доброкомшијским односима”, каже Бојић.

Хрватска одбила сарадњу са БиХ

Наводи да је БиХ понудила своје стручњаке у испитивању локације Трговска гора, али да је Хрватска то одбила.

Одлуком Сабора, тврди, прејудицира се одлука да се на граници са БиХ гради складиште радиоактивног отпада.

“Знали смо да ће то ићи у овом правцу и имамо довољно снаге и експерата. Ангажовали смо међународну правну експертску консултантску кућу из Париза која нам помаже да правним путем онемогућимо Хрватску да гради нуклеарни објекат практично у Републици Српској. Две  трећине места где се има намера градити, налази се у РС, у долини реке Уне, непосредно од изворишта Млаке одакле се Нови Град снабдева водом”, наводи Бојић и додаје да ће се у мају у Женеви одржати рочиште на коме ће и Сарајево и Загреб изнети своје ставове поводом градње Центра.

Струка против одлагалишта у Двору

Бојић упозорава да би изградња одлагалишта радиоактивног отпада код Двора угрозило око 250.000 становника како у Републици Српској, тако и у Федерацији БиХ. 

“У међувремену смо урадили велики број анализа које показују да је са аспекта струке такво одлагалиште неприхватљиво. Али, Хрватска у последње време приступа томе тако што каже да неће градити одлагалиште, већ складиште. Услови нису исти јер је складиште привременог, а одлагалиште трајног карактера. Пракса у свету, у Европи - свугде где постоје нуклеарни објекти је да се отпад који настаје производњом електричне енергије одлаже тамо где настаје. То значи у Кршком”, прецизира Бојић.

Нуклеарна електрана Кршко - једина је те врсте још из периода ондашње Југославије. У комерцијалну употребу пуштена је у рад 1983. године, а Хрватска и Словенија имају по 50 одсто удела у власништву.

Бојић каже да Словенија у Врбнику већ гради ново подземно складиште и да је првобитно ту требао да се одлаже и “хрватски део” отпада, али да су проблеми настали када је Загреб одлучио да ту пребацује и свој “институционални отпад”.

Селидба у Двор, на границу са Републиком Српском наглашава, неприхватљива је, тврди - за све нивое власти у БиХ.

“Република Српска и БиХ немају никаквих бенефита од електричне енергије настале из нуклеарних потенцијала. Ми бисмо практично добили последице. Добили бисмо катастрофу у долини најлепше реке у овим крајевима што је потпуно неприхватљиво ни за један ниво власти у БиХ. Ни за РС, Федерацију, Унско-сански кантон, нити је прихватљиво за Парламентарну скупштину БиХ, нити за Председништво”, наглашава Бојић.

Најављује да ће се овом темом ускоро бавити и чланови Председништва БиХ.

“Ових дана члан Председништва Жељка Цвијановић заказала је седницу Председништва на којој ће бити разматрана ова тема како би се Европској комисији која је већ сугерисала Хрватској да не води одређене поступке у складу са правилима које прописују. Уверен сам да са аргументацијом са којом располажемо можемо да онемогућимо Хрватску да гради такав објекат”, сматра Бојић.

Строга правила и позитивна светска пракса

С друге стране границе, из Фонда за финансирање разградње нуклеарне електране Кршко одговарају да “оштре реакције” долазе “из низа неистинитих и лажних информација које се пласирају у јавност”.

“Пројект успостављања Центра за збрињавање радиоактивног отпада спроводи се уз примену строгих правила, поштовања свих закона и позитивне светске праксе. Сврха изградње складишта је да се на контролисан и сигуран начин изолује радиоактивни отпад из околине са циљем заштите околине и људи”, тврди Шеф Одељења за односе са јавношћу Фонда за финансирање разградње нуклеарне електране Кршко Сања Кукмановић.

Додаје да ће се више детаља сазнати када буде доступна Студија утицаја на околину која се очекује у првом кварталу следеће године.

“Студија ће бити упућена Министарству заштите животне средине и зелене транзиције, након чега оно покреће поступак процене утицаја на околину у оквиру које ће бити покренута и јавна расправа доступна како у Хрватској, тако и у БиХ”, прецизира Кукмановић.

Објашњава да је локација Черкезовац одређена Националним програмом спровођења Стратегије збрињавања радиоактивног отпада, истрошеног нуклеарног горива и искориштених извора за изградњу складишта ниско и средње радиоактивног отпада.

“Почетком 90-тих година покренут је поступак избора локације за збрињавање хрватског дела ниско и средње радиоактивног отпада насталог радом НЕ Кршко. Избор локације темељио се на критеријима одобреним од стране Владе Републике Хрватске, а у избору су суделовали домаћи и међународни стручњаци”, прецизирала је Кукмановић.

“Пречице” и трансфер ризика

Међутим, из еколошких удружења у БиХ тврде сасвим другачије.

Активиста из Удружења Греен Теам из Новог Града у Републици Српској Марио Црнковић каже да је саборска одлука о градњи Центра у Двору спорна на више начина.

“Пре свега обесправљује право грађана у Хрватској да кажу ишта на ту тему. Грађане Двора нико ништа није питао када је реч о изградњи тог нуклеарног објекта, а још мање грађане Републике Српске и БиХ. На овај начин Хрватска прави пречицу јер у просторном плану нема уцртан тај нуклеарни објекат и дословно на тај начин, везујући се за политичке одлуке из 1997. и 1999. прави континуитет и гура радиоактивни отпад на границу”, каже Црнковић.

Тврди да је реч о „класичном примеру трансфера ризика са једне државе на другу”.

„Хрватска и Словенија су имале и енергетске и економске бенефите од рада нуклеарне електране Кршко. Међутим, шта се нуди Републици Српској? Нуде се последице тог коришћења нуклеарне енергије која и овде, али регионално изазива читав низ негативних последица. Сада буквално имамо одбојност према нуклеарној енергији зато што осећамо само последице. Али, последице су резултат искључиво политичке одлуке”, истиче Црноковић.

Овај еколошки активиста наглашава да складиштење радиоактивног отпада није проблем уколико се спроводи на ваљан и транспарентан начин.

“Али, уколико имамо случај да политика доноси одлуке тамо где би се струка требало питати, онда имамо озбиљан међудржавни проблем, онда имамо отварање једне Пандорине кутије и покушај успостављања нове светске праксе. Уколико се ово деси Републици Српској и БиХ, свака земља на свету ће имати сасвим легитимно право да све своје, како радиоактивне, тако и друге опасне отпаде гура на границу са другим земљама”, тврди овај еколошки активиста.

Црнковић каже да се БиХ средином ове године обратила Секретаријату ЕСПОО конвенције, а да је пре пар дана отишла притужба и телима ЕУ.

“Почетком наредне године НВО из БиХ обратиће се Архуској конвенцији. Читав низ корака је пред нама, имамо механизаме да бранимо право на живот”, наглашава Црноковић.

Истиче да једино добро у намери Хрватске да одлаже опасни отпад на граници са БиХ, то што су већ довољно посвађани и подељени ентитети и народи успели да се уједине око ове теме.

“Као неко ко живи уз ову реку, иако сам више и тужан и љут зато што се ово дешава мом граду и реци Уни, опет ми је с друге стране драго да имамо барем једну тему око које се можемо сложити, а у овом случају то је одбрана права на живот”, поручује Црнковић.

Коментаришући тврдње из Фонда за финансирање разградње нуклеарне електране Кршко, Црнковић каже да је једино тачно да су на почетку биле четири могуће локације, а да је Двор “изабран” тако што није било никога да гласа против.

“Локације Слуњ и Папук су одбачене гласањем 1997, а трећа локација Мословачка гора, након што је утицајни хрватски генерал (Јанко Бобетко) 1999. обећао својим суграђанима из Сиска да се ту неће ништа градити. Против градње на Трговинској гори није било никога да гласа”, објашњава Црнковић.

Мештани Двора уморни од свега

То потврђује и начелник општине Двор Никола Арбутина.

Признаје да онда када је требало, није било никог да гласа и одбаци могућност да се радиоактивни отпад складишти у овом делу Хрватске.

Отуда усвајање закона о изградњи центра за складиштење радиоактивног отпада из нуклеарне електране Кршко на локацији Черкезовац види као “техничко решење”.

“Тај закон је донет уместо измена и допуна Просторног плана Републике Хрватске, а политичке одлуке су давно донешене: 1999. Просторни план, а 2014. Стратегија збрињавања радиоактивног отпада и 2018. Национални план за збрињавање националног отпада”, каже Арбутина и додаје да је преостало још само да се изради Студија утицаја на околину, а предуслов за то је био да се дефинише простор на коме ће се Центар налазити.

“Имамо обрнути случај. Уместо да је струка прво рекла да је локација погодна, код нас је најпре политика одредила локација, а после струка потврђује да ли је добра или није”, објашњава Арбутина.

Каже да мештани Двора већ 15 година живе са питањем да ли ће бити “домаћини” нуклеарног отпада и да су од свега уморни.

“Наш став је да сваки, па и овај радиоактивни отпад треба да се складишти на месту настанка. Сви ми у Хрватској смо имали бенефите од те нуклеарне електране, добијали смо струју. Али, само једна јединица локалне самоуправе добија и негативну страну. Зашто баш општина Двор”, пита начелник овог места.

Каже да ово питање стално поставља, а да сви одговарају да је то политичка одлука.

Подсећа да су 1999. постојале две потенцијалне локације: Мословачка и Трговска гора.

“Када се доносио просторни план снагом прстију је политичком одлуком одређено да то буде Трговска гора. Нажалост, у том тренутку није имао ко за нас да лобира и диже руку. А сада кад погледамо, после толико година, не знам која држава има друге солуције за збрињавање радиоактивног отпада. Тешко ми је сада о томе полемисати”, наводи Арбутина.

Проблеми око складиштења радиоактивног отпада из нуклеарне електране Кршко датирају још из периода ондашње СФРЈ зато што је једино складиште отпада било у Словенији.

Равноправно управљање нуклеарком Кршко договорено је 2001, а подразумевало је и заједничку одговорност за нуклеарни отпад.

Овом процесу претходио је низ контроверзи насталих након што је Влада Словеније 1998. национализовала НЕ Кршко и прекинула испоруку струје Хрватској.

Уследио је дуг судски спор који је окончан 2015. када је Међународни центар за решавање инвестиционих спорова пресудио у корист Хрватске и одредио оштету од 40 милиона евра.

Обе земље су заинтересоване за проширење производних капацитета у Кршком, а одлуком из 2023. рад нуклеарне електране је продужен до 2043. године.

Како се додаје, циљ ових активности је заштита здравља потрошача и спречавање стављања у промет здравствено неисправне хране или хране која би својим декларисањем или начином излагања могла довести потрошаче у заблуду у погледу порекла, састава и особина производа.

Министарство апелује на све произвођаче и дистрибутере хране да се строго придржавају важећих прописа, да посебну пажњу посвете хигијени објеката и опреме, систему следљивости, правилном декларисању и обележавању рокова трајања производа.

Свако непоштовање прописа биће санкционисано у складу са законом, док се потрошачима препоручује да храну набављају искључиво у регистрованим и контролисаним објектима.

"Пресрећна сам, немам речи. До сад нисмо имали купатило, нисмо имали своје собе, ни деца ни ми", каже Александра Крстић.

Са 80 одсто оштећеним видом и срчаним проблемима Владица не бира сезонске послове како би прехранио породицу. Једини, стални приход су им социјална помоћ и дечји додатак. Сами не би могли ништа да ураде, а село и огњиште не желе да напусте.

"Много ће да нам промени живот и нама, а поготово деци. Значи деца нису славила рођендане јер нису имали где другаре да доведу“, истиче Владица Крстић, Александрин супруг.

Осмех на лицима браће, шеснаестогодишњег Николе и пет година млађег Михајла. Коначно свако има своју собу.

"Пресрећан сам што сам добио своју собу, што смо добили нову кућу, парно грејање, имам где да доведем своје другаре", није крио срећу Михајло Крстић.

Михајлов брат Никола Крстић напомиње да за целу породицу почиње нови живот. "Кућа је била стара, није било ни основних услова. Сада је много боље. Све је ново, боље је и почиње буквално нови живот."

Радост са породицом у топлом, новом дому поделили су Михајлови школски другари и разредни старешина. Дошли су са поклонима и лепим жељама. Браћа Крстић једини су ђаци пешаци у селу. До прве аутобуске станице свакодневно пешаче шест километара.

"Они су стварно вредни, добри, послушни ђаци. Добри су и другови и емпатични, деца их пуно воле", наглашава Александра Маринковић, Михајлова разредна.

У изградњу и опремање куће површине 83 квадратна метра уложено је око 50.000 евра. Ово је поклон донатора и људи добре воље које је окупила Фондација "Покрени живот".

"Четрдесет радних дана трајала је изградња куће. Направили кућу малтене од нуле. Кад смо их посетили пре три и по године нисмо имали услова да кренемо са изградњом. Међутим, вратили смо се. Вратили смо наду породици и обезбедили им дом за сигурну и достојанствену будућност", наводи Душан Миљковић из Фондације "Покрени живот".

У протеклих шест година Фондација "Покрени живот" са сакупљених милијарду динара помогла је бројним сиромашним породицама и болеснима, посебно деци. Мисија се, кажу наставља. У наредној години овако ће усрећити још три домаћинства у Србији.

“Оно је настало као нека врста фортификацијског објекта да би се евентуално спречиле неке тектонске промене у том гибању маса и то је вероватно једна врста инерције одговара, може чак и фрустрација, на неке раније поразе оне друге Србије, нарочито нека симболика на 5. октобар, иако сада није било избора. Мислим да сада ово уклањање, можда и председник тражи неки елегантан начин да изађе из те ситуације, јер заиста ни многи чланови СНС-а не гледају на то баш као нешто чиме могу да се поносе”, наводи Пановић.

На питање да ли то значи да се један вид политичке мобилизације завршио, Пановић каже да јесте и да је то показало једну врсту промена у структури и власти и подршке.

“Са једне стране се формирало нешто што можда раније није тако било изражено, а то је та једна 'лојалистичка заветничка авангарда' ове власти, која се ипак разликује од неког обичног чланства владајуће партије, владајуће коалиције. Она је показала један борбено-реакциони потенцијал и мислим да смо дошли у ситуацију да је чак можда епилог после свега овога да имамо кабинет и Владу која је можда реакционарнија од оне прошле владе”, додаје Пановић.

Истиче и да имамо чудну ситуацију “да је бивши премијер, који је поднео оставку и пао кабинет, политички јача фигура него актуелни премијер”, као и да то произлази из тога што је бивши премијер и председник владајуће странке.

“Са друге стране, као да је пропао онај пројекат формирања такозваног Покрета за народ и државу, јер колико ми примећујемо у истраживањима, тај бренд се није нешто примио добро ни у чланству СНС-а, а тек СПС има врло лош однос према њему”, наводи Пановић.

Вулетић: Уклањањем шатора власт хоће да пружи руку на практичан начин

Владимир Вулетић пак сматра да када је реч о уклањању шатора суштина је у безбедносној процени да они више нису потребни.

“Слажем се с тим да то јесте био начин да се потенцијално онемогући оно о чему се говорило и то не само на страни власти, него и на страни оних који тада нису тражили изборе, него су идеје биле другачије. У сваком случају, процена је, рекао бих, пре свега да то више није неопходно, да та енергија која је постојала почетком ове године не постоји и да је сада тешко очекивати да се нешто слично томе може да догоди”, каже Вулетић.

Поред тога, додаје, то је један начин да се пошаље порука да улазимо у изборну годину и да је власт хтела да пружи руку, као што је и радила, али сада на практичан начин.

“Показујући да се ова година полако заборавља, да све оно што смо имали, а што је заиста људима већ више преко главе и када је реч о блокадама, па и када је реч о оваквим фортификацијама, што би се рекло. Људи су некако жељни нормалности, а ја мислим да су ово кораци у том правцу”, поручује Вулетић.

"Прикупљањем потписа студената фактички се ушло у изборну кампању"

Говорећи о студентској акцији "Распиши победу" за прикупљање потписа подршке за захтев за расписивање ванредних парламентарних избора, Вулетић каже да су они тиме фактички ушли у изборну кампању.

“Није се баш знало тачно када је најављен тај протест за 28. децембар шта ће бити. Мислим да је била добра процена да то не буде некакав масовни скуп, онда би се заправо показало колико те енергије више нема. Ово је био добар начин да се уђе у изборну годину, а да се истовремено одржи нека врста интересовања”, сматра Вулетић.

Када је реч о порукама председника Александра Вучића испред Народне скупштине, Вулетић каже да су то поруке некога ко жели да се ситуација нормализује.

“Тако да су то све поруке заправо стабилизације, али да се истовремено и одржи тензија која је неопходна и за ову владајућу страну да уђе у ову изборну годину са идејом да на тим изборима победи убедљивије него раније”, наводи Вулетић.

Пановић: Пролонгирање избора битна тактика и стратегија

Пановић истиче да можемо да кажемо да се симболички кренуло у кампању.

“Али увек треба гледати мало временски, јер ми данас ипак причамо из неког позног децембра 2025. потенцијално о нечему што ће се догодити крајем 2026. То је ипак један велики временски период, а то где је крај 2026. као што је рекао председник, ту је негде и 2027. Ту је већ негде нека редовност избора”, додаје Пановић.

Објашњава да је ту битан психолошки фактор.

“Значи, када неко даје изборе што мора или што је под притиском или када неко даје изборе – ајде да вам учиним. Исто је питање колико нека тема, када су се тражили избори, колико ће бити актуелна и битна на пример за годину дана. Зато је то пролонгирање такође једна битна тактика, битна стратегија”, поручује Пановић.

Сматра да је студентска акција прикупљања потписа тактички боља опција од неког великог скупа. Наглашава и да је реалност на терену да имамо две политичке групације.

“С тиме што је то групација коју представља власт, она је на неки начин дефинисана. Она није дефинисана само у оном смислу колико ће власт у случају избора да понуди неких својих алтернативних опција за заваравање бирача, јер овде власт има ту вештину која се показала неколико пута добром, то је да ако је неком непријатно да гласа за Вучића директно, она омогући да гласа индиректно”, наглашава Пановић.

Објашњава и да је по Донтовом изборном систему, сви гласови који остану испод цензуса прво иду владајућој партији,

“Док са ове друге стране постоји још дилема како ће се та антивучићевска страна организовати, у каквом ће формату она ићи на те изборе. Али ти избори могу бити за годину дана и не значи да ће овако стање бити и та политичка статика и за годину дана", наводи Пановић.

“Овде постоји очигледно једна велика снага коју симболишу и персонификују студенти. Да ли ће та фамозна студентска листа сутра бити нека политичка партија, какав ће њен однос бити према остатку опозиције и опозиције према њој и шта ће бити са том фамозном десницом, шта ће се ту десити – ту постоје неки одговори и то велико бирачко тело које је против власти још нема најјаснију политичку артикулацију”, додаје Пановић.

Указује да то може бити и нека врста предности.

“Та једна хомогеност и идеолошка недефинисаност студентског покрета управо чини његову инклузивност и пријемчивост за многе грађане ове државе који нису оријентисани ка Влади и председнику”, каже Пановић.

Вулетић: Студенти тражењем избора куцали на отворена врата

Прикупљање студентских потписа нема непосредну правну снагу, а на питање да ли могу да произведу дугорочни политички ефекат у смислу мобилизације управо тог политичког спектра, Вулетић каже да постоји антивладин покрет који се сада профилише у односу на опозиционе странке.

“Он мора да одржи неку врсту активизма и активности. Оно што се може очекивати када се улази у изборну годину, то је да уђете са релативно дефинисаним циљевима и идејама. Пошто тога или нема или се с тим из неких разлога излази, онда морате да поставите некакав циљ. Онда је постављен циљ који је суштински, ви тражите расписивање ванредних избора, а већ неколико месеци то стоји и то је куцање на отворена врата”, додаје Вулетић.

Када је реч о временском периоду, Вулетић каже да је то суштински небитно, као и да би дужи временски период више значио студентима у блокади.

На питање зашто онда власт не би ишла одмах на изборе, Вулетић одговара да не можете одмах да организујете изборе, као и да то није добро.

“Врло вероватно да ће избори бити у другој половини следеће године и не видим шта је сада ту проблем и зашто би било сада толико важно. Дакле, овде је више идеја – идемо на изборе – да се људи око нечега окупе. Мислим да је то основна порука колико год то било већ куцање на отворена врата”, додаје Вулетић.

Поручује и да главна ствар да се студенти у блокади профилишу ко чини ту групацију, као и шта нуде на изборима.

“Више нема простора за оно што је било током прошле године да кажете ми смо против Вучића и то је сада једна страна, ово је друга страна. Мислим да је сада и већина грађана то схватила и очекује једну врсту политичког профилисања. Kандидовања тема, другачијих погледа на економски живот у Србији, другачијих погледа на оно што се овде већ на овај или онај начин говори, али никад не знате ко у чије име говори везано за геостратешко питање и прилике. Тако да су то неке од најважнијих ствари. Наравно, тема Kосова и Метохије неће бити толико истакнута, чак и када је реч о ономе што ће чинити представници власти, али ове две области ће бити нешто на чему ће се ломити копља”, наводи Вулетић.

Пановић: Тајминг врло битан

Са друге стране, Пановић сматра да је тајминг врло битан.

“Да је власт сигурна да би победила сада, она би сигурно расписала изборе. Друго, мало је и цинично очекивати сада неко велико профилисање опозиције. Ту су најбитнији најмањи заједнички именитељи. Мислим да је студентски покрет, довољно су само две речи, уставни патриотизам, ту све стаје, а о том-потом шта друго”, поручује Пановић.

Пита и по чему је власт дефинисана и шта је њена геополитика.

“Избори су потребни да се реше неке дилеме српског друштва. Ми фактички имамо од 2021. блокиран процес европских интеграција. Када погледамо и највећу партију и друге партије, ми формално имамо двотрећински консензус за Европску унију, али то није тако у пракси. Значи, и по том питању су неопходни избори”, сматра Пановић.

Ипак, напомиње, избори могу да реше неке ствари само ако буду репрезентативни у односу на расположење и политичку вољу грађана.

“Па ко победи, победи и коју политику кандидује. Ако изборна патологија буде таква да опет направи нешто што неће осликавати изборну вољу грађана, нама ће се политичка криза продужавати. Ја мислим да је то суштинско питање – да ли избори у оваквој атмосфери могу или не могу нешто да реше? Ако немамо консензус о демократским изборима са иоле стандардима демократских избора, не можемо имати ни консензус у ЕУ. Однос регуларност избора, изборни процес, изборне патологије – то је кључ целе приче. И ту само организована и снажна опозиција може да направи неку врсту баланса снага, власт је организована и јака”, закључује Пановић.

Куртијев покрет освојио је нешто мање од 50 одсто гласова. Имаће најмање 55 од 61 посланичког места колико је потребно за састављање нове владе. Уз помоћ посланика мањинских несрпских странака, Курти ће моћи да рачуна на максималних 65 гласова.

Курти је позвао опозиционе странке да сарађују на међународним споразумима од којих у Приштини очекују улагања од више стотина милиона евра.

Курти има обавезу да у свој кабинет уврсти и представнике Срба, и то из странке која је освојила највише гласова.

Са Српском листом је у досадашњем мандату раскинуо сарадњу, а у кабинет је уврстио Ненада Рашића, председника Странке за слободу, правду и опстанак која је освојила десет пута мање српских гласова у односу на Српску листу.

Српска листа освојила свих 10 мандата који припадају српским представницима

У Српској листи су прогласили победу. Истакли су да су освојили свих десет загарантованих мандата у будућем сазиву скупштине.

Председник Српске листе Златан Елек је рекао да иако резултати показују да та листа има убедљиву већину, они имају информације да је Курти поново помогао Рашићу у освајању гласова, па због тога не могу са сигурношћу да кажу какав ће бити резултат док се не огласи ЦИК са коначним резултатима избора.

Изборе је обележила висока излазност у српским срединама, у којима је Српска листа добила највише гласова.

У прелиминарне резултате нису укључени гласови из иностранства, гласови из централне Србије и условни и гласови особа са посебним потребама.

Према прелиминарним резултатима опозиционе странке Албанаца изгубиле су седам посланичких места, колико је више добио покрет Самоопредељење. Највише је изгубио Демократски савез, а председник те странке Љумир Абдиђику је због лошег резултата за данас окупљање и потенцијалну оставку.

Из централне изборне комисије су најавили да ће већ данас почети бројање гласова за посланике.

КУРСНА ЛИСТА БР. 249

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 29.12.2025. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

Како се наводи у саопштењу мексичке морнарице, 36 људи је хоспитализовано, а остали су задобили лакше повреде.

Стотине спасилаца послато је на лице места, додаје се у саопштењу.

Биће покренута истрага како би се утврдио узрок исклизнућа воза, рекла је мексичка државна тужитељка Ернестина Годој.

Председница Мексика Клаудија Шејнбау наложила секретару мексичке морнарице и подсекретару Министарства унутрашњих послова за људска права "да отпутују на лице места и лично се побрину за породице".

Међуокеански воз, којим управља мексичка морнарица, повезује мексичку пацифичку и заливску обалу. Његова главна линија је пуштена у рад 2023. године, у оквиру новог програма тадашњег мексичког председника Андреса Мануела Лопеза Обрадора за подстицање економског развоја у јужном Мексику и стварање алтернативе Панамском каналу.

Навео је да је "редовна провера поузданости и брзог реаговања компоненти нуклеарног одвраћања Северне Kореје само одговорна вежба", јер се земља "суочава са разним безбедносним претњама".

Најавио је да ће испред Народне скупштине у наредних неколико дана бити божићно село.

Након тога се очекује да ће саобраћај испред Народне скупштине бити нормализован.

Претходно је и део Пионирског парка, између дома Народне скупштине, зграде Председништва, испражњен од шатора. Склоњени су шатори из мањег дела парка уз улицу Кнеза Милоша, неколико десетина метара унутар парка.

Комуналне службе раде на рашчишћавању простора.

"За свако новорођенче има одређена награда. За прво је хиљаду, за друго две, за треће три хиљаде евра и тако даље", каже Александар Дамљановић из Горњег Милановца.

"Ово сада чувам за мало касније, да им пружим нешто и да им остане за успомену", додаје Драгана Дамљановић.

Свакако да је вредна инвестиција за будућност, о чему размишљају и у фондацији "Металац". Високим новчаним наградама желе да мотивишу запослене да проширују породице, попут породице Ђорђевић, којој је Новак пето дете.

"Разумевање, љубав и подршка, пре свега од супруга, а потом и разумевање од фирме", истиче Слађана Ђорђевић из Горњег Милановца.

За вишечлану породицу, кратко додаје Милан Ђорђевић.

"Сви изостанци су оправдани, нико ништа не замера и имају пуно разумевања", каже Слађана Ђорђевић.

Ове године, у оквиру пројекта, забележен је и велики јубилеј – рођена је хиљадита беба.

"Хиљадита беба рођена је на Дан наше компаније, 4. априла. То сматрамо посебним, симболичним знаком будућности, али и знаком да јубилеји, без обзира колико били велики бројеви, нису граница, већ почетак – почетак рађања и почетак новог живота“, каже Радмила Трифуновић, генерална директорка компаније "Металац" из Горњег Милановца.

Међу новим родитељима је и Виолета Шарчевић. "Ово нам је прво дете, а чекамо друго", каже она.

Тако се из године у годину увећава велика породица компаније која запошљава око две хиљаде радника, а као свој највећи успех истиче чињеницу да је подржала рођење више од хиљаду деце – што сматрају и главним мотивом за још успешније пословање.

"Када водите слепу особу, обавезно јој треба указати на сваки вид препреке коју она визуелно не може да примети. Треба рећи да су испред степенице, користити гелендере или рукохвате. Када је доведете на безбедно место, потребно је да јој објасните где се налази и да јој помогнете да се повеже са породицом или особама које познаје", каже Јелена Стојановић из Савеза слепих Србије.

"У тим ситуацијама је важно да гестикулирате врло јасно, да уперите лампу ка свом лицу, а не ка нама, како бисмо могли да прочитамо мимику вашег лица или јасније видимо гест који показујете – да ли значи ‘дођи’ или ‘полако", наводи Михајло Гордић, председник Савеза глувих и наглувих Србије.

О овим аспектима спасавања, нажалост, није се много водило рачуна током ванредних ситуација и елементарних непогода у претходним деценијама.

"Недостатак прецизних мера у односу на особе са инвалидитетом био је посебно уочљив током бомбардовања Србије 1999. године, када су особе са инвалидитетом остајале у својим домовима без могућности коришћења склоништа. Пандемија ковида 19 показала је многе слабости система, због којих су бројне особе са инвалидитетом, нажалост, изгубиле живот", рекла је Иванка Јовановић из Националне организације особа са инвалидитетом.

Обука, коју је похађало више од 200 професионалаца са вишедеценијским искуством, кажу, јединствена је у региону.

"Имали смо предаваче који су и сами особе са инвалидитетом – физичким, слепе или глуве. Када из прве руке чујете које су њихове потешкоће и заједно са њима продискутујете који су најбољи начини да им помогнемо", каже Александар Радосављевић, заменик начелника Управе ватрогасно-спасилачких јединица Србије.

У оквиру пројекта припремљен је и приручник за спасавање особа са инвалидитетом у ванредним ситуацијама, који ће се млади ватрогасаци-спасиоци користити током обуке.

Најнижа дневна температура биће од -6 до два, а највиша од четири до девет степени.

У Београду у току дана претежно сунчано и мало топлије.

Дуваће слаб до умерен, западни и југозападни ветар, а највиша дневна температура биће око седам степени.

У наредних седам дана задржаће се хладно време, у неким деловима земље са краткотрајним снегом.

"Разговарали смо о много тачака. Мислим да смо много ближи, можда веома близу“, рекао је Трамп на конференцији за новинаре после састанка.

Трамп и Зеленски су разговарали и са европским лидерима.

"Сви су они сјајни лидери и имали смо одличан разговор са њима“, навео је Трамп, додајући да су постигли велики напредак у окончању рата у Украјини.

На питање о безбедносним гаранцијама, Трамп је рекао да постоје "једно или два трновита питања", али да процес иде "веома добро".

Указао је и да би рат могао да се заврши за "неколико недеља", али да је могуће да се то ипак неће догодити.

"За неколико недеља знаћемо на овај или онај начин", казао је Трамп.

Зеленски је захвалио Трампу на "одличном састанку", истичући да су разговарали о свим аспектима мировног оквира.

Украјински председник је рекао да је мировни план од 20 тачака договорен 90 одсто, тврдећи да су безбедносне гаранције између САД и Украјине договорене 100 одсто.

Безбедносне гаранције су "кључна прекретница у постизању трајног мира", нагласио је Зеленски.

Зеленски је навео да ће европски и украјински тимови наставити да раде на мировном плану и да ће се састати "у наредним недељама" како би "финализовали сва разматрана питања".

Пре састанка са Зеленским, шеф Беле куће телефоном је разговарао са руским председником Владимиром Путином, а тај састанак оценио је као одличан.

Оценио је да је "важно да покажемо да се Београд и Србија враћају у нормалу", а да су људи који су били окупљени испред Народне скупштине показали одговорност и велику храброст.

"Били су упорни, остајали су и опстајали. Верујем да им историја неће заборавити што су били на бранику отаџбине када је било најтеже, а против њих је вођена најбруталнија кампања мржње. Људи су им истицали најразличитије, не баш паметне, приговоре", рекао је Вучић.

Истакао је да су, организатори политичких активности "лагали јавност" наводећи да је Пионирски парк сметао због саобраћаја и наводног угрожавања слобода, оцењујући да су прави разлози, како тврди, били политичке природе.

Он је навео да су током дана, у акцији прикупљања потписа коју је организовао студентски покрет коришћени столови изнети са факултета за прикупљање политичких потписа, што је оценио као доказ да је политика била присутна на факултетима, иако је, како је додао, то "забрањено".

Вучић је поручио да ће се, "на дан предаје потписа видети стварни бројеви", оцењујући да се, у јавности износе нетачни подаци о броју прикупљених потписа.

Он је оценио да су у протеклој години постојале намере да се изазове хаос и преузму институције, наводећи да је такве покушаје, према његовим речима, зауставио "народни, а не државни отпор".

"Србија једна од пет најмање задужених земаља у Европи"

Вучић је рекао да је Србија једна од пет најмање задужених земаља у Европи и нагласио да само они који не могу да поднесу успех своје земље, морају да обмањују народ лажима и причама о задужености.

"Морају да обмањују народ лажним причама о задуженостима зато што не могу да поднесу успех своје земље. Не могу да поднесу и што и ММФ и Светска банка и ЕУ једино што увек хвале у Србији, је економија. Све то не могу да поднесу ", рекао је Вучић.

Наглашавајући да је Србија једна од пет најмање задужених земаља у целој Европи, он је рекао да за разлику од тих који обмањују грађане, актуелна власт није крала од будућности деце већ је радила и градила за њихову будућност. Говорећи о задужености Србије, председник је рекао да може да погреши за милијарду, јер свакодневно не гледа те податке.

"Рецимо, 37 милијарди евра је укупни, у апсолутном износу, дуг Србије", рекао је Вучић и додао да је то "имајући у виду да завршавамо на 88 милијарди БДП, 41,3 или 41 одсто у односу на бруто домаћи производ. Председник је навео да тих 37 милијарди евра није ништа, јер је то дупло мања задуженост него најмоћнијих земаља Европе и света, чак и три и четири пута мања него Америке, Француске, Италије и многих моћнијих земаља. 

"Немачка, знате ли колико је задужена - скоро 70 одсто", рекао је Вучић. 

Како је додао, Немачка је по нормалним критеријумима скоро дупло задуженија од Србије. 

"А знате ли колико у апсолутним бројевима, да чују људи, да виде како их блокадери обмањују и лажу - 2.737 милијарди - 80 пута у апсолутним бројевима је њихов дуг већи него Србије", казао је Вучић.

Он је упитао и да ли неко стварно мисли да су Немци 80 пута задуженији од нас.

"Па нису. Задуженији су за 30 или 40 одсто, али не за 80 пута, јер имају развијенију економију и имају већи БДП. Али свакако имају већи јавни дуг него ми, а они су лагали све време, они све време лажу народ апсолутним бројевима", навео је Вучић и додао да су у апсолутним бројевима и Хрватска и Словенија много задуженије од Србије, иако је реч о успешним земљама. 

Рекао је и да је све те податке изнео само да би грађани могли да виде о каквим је, како је рекао, лажовима реч, лажовима који не могу да поднесу успех своје земље.

"То је идеја постојања суверене, независне Србије у којој нормални и пристојни људи не желе никога да муче, убијају, склањају са политичке позорнице, већ да само живе нормалне животе", поручио је Вучић.

Вучић је обраћајући се окупљенима на платоу испред Дома Народне скупштине рекао да је пре годину дана поверовао да је незадовољство међу студентима који су блокирали факултете резултат незадовољства због пада надстрешнице у Новом Саду и да се трудио да им се испуне сви захтеви, и да су их слушали, како је рекао, "као од бога да долазе", иако је било нелогичности.

"Што смо више захтева испуњавали постајали су све бахатији објашњавајући да нема потребе да било шта говоримо, јер смо ненадлежни и да ће они да уреде ствари, за рачун других земаља, да сруше Србију, јер је у том тренутку била економски и политички снажна, која води суверену политику и која сме да каже шта мисли и о сукобу у Украјини и о КиМ", рекао је Вучић.

Додао је да је било тешко одговорити на све неистине, а да су на крају од насиља о ком су причали једини који је избоден ножем човек у Пионирском парку, а да је једини који је метак примио човек одавде.

Како је рекао, "било је тешко одговорити на све неистине".

"На крају, од свог насиља од ком су причали годину дана, једини који је избоден ножем је човек одавде, једини који је примио метак је човек одавде Милан Богдановић. Они су лагали да је дечак у Ваљеву убијен, а не постоји. Та лаж је служила за једну ноћ", навео је Вучић.

Навео је и да се наслушао лицемера који су га питали зашто се не уклони тзв. Ћациленд и да су наводили милион бесмислених коментара почев од тога да смета саобраћају.

"Смета вам у саобраћају? А није вам сметало 25 дана, када сте држали Немањину и кнеза Милоша затворене, две жиле куцавице? Две најпрометније улице у Београду, тада се нисте сетили да вам то смета и никада вам није сметало. Сметала вам је скупина људи. Никада ви овде у овај парк нисте ни дошли. Ја сам ту већ 10 година, знам колико људи дневно прође и не прође ни стотину људи. Лагали сте све време. Све време вам је сметала та искра слободе која се родила у Пионирском парку. Та искра одбране државе. Та искра одбране Србије", рекао је Вучић.

Вучић је поводом акције прикупљања потписа студената у блокади за расписивање ванредних избора рекао да су се вратили на политички терен, али да на изборима лагања нема.

"Ја сам срећан због тога. Вратили су се на прави политички терен. То што ће да обмањују јавност, да лажу јавност о бројевима, никакав проблем. На изборима лагања нема. Јер на изборима постоји и друга страна која то броји, а не само једна страна", рекао је Вучић.

Вучић је истакао да је прихватио, како је рекао, "главни захтев блокадера".

"Следеће године идемо на изборе, само неће бити срећни због резултата. Идемо да их победимо уз вашу снагу и љубав, увек су они јачи од њихове мржње", истакао је Вучић.

Вучић је истакао да му је "у смислу одговорности, ово била најтежа година", као и да се то односи на то што је слушао различите лажи, од тога да је употребљен звучни топ на протесту блокадера у Београду, до тога да је убијен дечак у Ваљеву, да је убијао децу у наручју мајки у Сарајеву, током грађанског рата у Босни и Херцеговини, или да су представници власти учествовали "у криминалним пословима нарко дилера" против којих су се борили, и који су похапшени.

"Ја сам успео то све да преживим и да останем на ногама, и да се борим за Србију само зато што сте ми ви, народ Србије, давали снагу. Бескрајно вам хвала. Желим да се поклоним људима и ветеранима који су чували Србију за све што су радили", рекао је Вучић, који се на крају обраћања поклонио присутним студентима који желе да уче, као и ратним ветеранима.

Вучић је навео да ће до 3. или 4. јануара остати новогодишње кућице испред Народне скупштине. Председник је и претходних недеља позивао на уклањање шатора.

Очекује се да ће шатори бити уклоњени током вечери, а како је најављено, током празника биће постављено божићно село, након чега се очекује да ће саобраћај испред Народне скупштине бити нормализован.

На изборима су учествовала 24 политичка субјекта – 18 странака, три коалиције, две грађанске иницијативе и један независни кандидат. Укупан број кандидата за посланике је 1.181.

Право гласа, према подацима Централне изборне комисије (ЦИК) у Приштини, имало је 2.076.290 грађана, од којих 1.999.205 на КиМ и 77.085 ван покрајине. Гласало се на 2.614 бирачких места.

Изборе обележила велика излазност у српским срединама. Више од 50 одсто уписаних бирача гласало је до 17 часова у у Звечану, Ранилугу, Лепосавићу, Зубином Потоку и Новом Брду.

У Штрпцу је до 17 часова на гласање изашло 47,24 одсто уписаних бирача, у Северној Митровици 39,18, у Партешу 38,18 одсто уписаних бирача, а у Грачаници 29,68 одсто.

У жалбама се се од Уставног суда тражи и да "поништи изборе на одређеним бирачким местима у Крагујевцу, Новом Саду, Нишу и Краљеву, јер нису испоштоване процедуре за заштиту тајности гласања због коришћења мобилних телефона и гласања на непрописним местима".

Поднето је шест жалби. Уставни суд има рок од 72 сата да донесе одлуку. Ако жалбе буду усвојене, избори на наводно спорним бирачким местима се поништавају, а нови би морали да се одрже у року од осам дана по доношењу одлуке Уставног суда.

Избори за пет чланова ВСТ-а из редова тужилаца одржани су у уторак, а у среду је стигло шест приговора.

Министар правде Ненад Вујић, који се у четвртак није појавио на ванредној седници ВСТ – на којој је требало да се одлучује о приговорима – успротивио се одржавању седнице електронским путем, наводећи да то "није у складу са Пословником о раду ВСТ".

Дан касније, после објављивања одлуке ВСТ о одбијању приговора, министар Вујић затражио је да се "хитно стави ван снаге незаконито решење председника ВСТ".

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

29.12.2025. Понедељак: Јутро хладно, местимично са слабим, а на југу понегде и умереним мразем, изнад већег дела биће и ведро, само на истоку Србије умерено до потпуно облачно. У току дана претежно сунчано и мало топлије. Ветар слаб и умерен, на истоку Србије и јак, западни и југозападни. Најнижа температура од -6 до 2, а највиша од 4 до 9 степени. Упозорење: Тмин < -5 °C, вероватноћа 80%

30.12.2025. Уторак: Јутро ведро и хладно са слабим, а на југу понегде и умереним мразем. Пре подне на северу, а после подне и увече у осталим крајевима пролазно наоблачење уз углавном суво време, тек понегде са краткотрајним снегом. Ветар ујутро слаб, у току дана умерен и јак, у источној Србији повремено и олујни, западни и северозападни. Најнижа температура од -8 до 0, а највиша од 3 до 6 степени. Упозорење: Тмин < -5 °C, вероватноћа 95%

31.12.2025. Среда: Јутро хладно са слабим и умереним мразем. У току дана променљиво облачно и суво. Увече на северу, а током ноћи понегде у осталим крајевима краткотрајни снег. Ветар умерен и јак, западни и северозападни. Најнижа температура од -6 до --1, а највиша од 0 до 4 степена. Упозорење: Тмин < -5 °C, у планинским пределима Тмин < -10 °C, вероватноћа 90%

01.01.2026. Четвртак: Јутро хладно са слабим, а на југу и умереним мразем. У току дана на северу и западу претежно сунчано. У осталим крајевима ујутру и пре подне претежно облачно, понегде са слабим снегом, после подне разведравање. Ветар умерен и јак северозападни, после подне у скретању на јужни. Најнижа температура од -8 до -1, а највиша од 0 до 4 степена. Упозорење: Тмин < -5 °C, у планинским пределима Тмин < -10 °C, вероватноћа 90%

Прогноза временa за наредних пет дана (од 02.01.2026. до 06.01.2026.)
У петак ново наоблачење, које ће местимично условити снег, а у нижим пределима понегде и кишу. За викенд углавном суво, а затим поново са падавинама и то кишом, док ће само на високим планинама падати снег.