Како се наводи у саопштењу, планиран је и пленарни састанак делегација двеју држава.

Јер, мада је трећи највећи произвођач возила на свету остварио врло добар ниво продаје у претходне две године, оне су за њега истовремено биле критичне због проблема са квалитетом произведених аутомобила, губљења удела на (домаћем) тржишту електричних возила, па и увођења Трампових царина на јужнокорејску робу.  

Савремено доба - доба неизвесности и бриге

У 2024. "Хјундаи мотор" је продао 4,14 милиона возила и остварио приход од 122 милијарди долара, што је представљало раст од 7,7 одсто у односу на претходну годину. И профит у 2024. је скочио отприлике толико - 7,8 процената. 

И у 2025. "Хјундаи", који је основао Чанг Џујун, ситни бизнсимен пореклом из сељачке породице са северног дела Корејског полуострва, успео је да нађе муштерије за чак 4,10 милиона својих возила. 

Међутим, "Хјундаи" је, слично неприкосновеном владару светског тржишта аутомобила јапанској "Тојоти", поред истраживања везаног за равој хибрида и возила на чисто електрични погон, доста уложио и у аутомобиле са горивном ћелијом. Те инвестиције, међутим, до сада се нису исплатиле. Штавише, колико лоше иду најилустративније показује податак да је седан "нексо" са горивном ћелијом у 2024. години, због дефекта (спонтаних пожара), продат у само два примерка, што је представљало смањење од чак 99,4 посто - највећи процентуални пад у понор у историји аутомобилске индустрије. 

Када је реч о аутомобилима на електрични погон, иако је "Хјундаи" био међу првим произвођачима на свету који је кренуо у масовну продају неког електричног модела (још у 2016.), њега су у том сегменту у међувремену претекли и доста иза себе оставили америчка "Тесла" и кинески "BYD". 

Посебно крупан проблем је оно што јужнокорејски критичари зову "урушавањем контроле квалитета" - у 2024. због кварова је опозвано четири милиона возила продатих под маркама "Хјундаи" и "КИА", од чега милион у САД. Нарочито се истиче проблем неисправних кочница, који остаје нерешен већ седму годину и због којег је извршено чак 17 опозива (таласа повлачења возила из употребе ради поправки и надокнаде штете). "Хјундаи" се зато суочава са пуно тужби у којима се тражи обештећење, нарочито у САД, које имају развијенију културу парничења, а критичари приговарају да компанија "уместо лечења узрока, само лепи фластере и третира симптоме". 

Када се овим проблемима придода увођење нових царина у САД, чији пламени језици у складу са запаљивим темпераментом тамошњег председника Доналда Трампа варирају од 25 до 15, па опет назад до 25 процената, јасно је да упркос добрим продајним резултатима поменутим на почетку текста "Хјундаи", чије име буквално значи "Савремено доба", сада пролази кроз доба неизвесности и брига.

Утиску опадања и лутања у очима стручне јавности допринела је и афера из септембра прошле године, када је у новој фабрици "Хјундаија" у Џорџији, изграђеној на притисак владе у Вашингтону и са циљем да се ублаже ефекти Трампових царина, ухапшено преко 300 јужнокорејских радника због тога што нису имали одговарајуће визе. У јужнокорејској штампи у топ време углавном се могло видети мишљење да је тај поступак америчких власти био пренагљен и претеран.

Тврдило се да су радници "Хјундаија" и извођача које је упослио да поставе производне линије у том постројењу вредном чак 7,6 милијарди долара, због сувише рестриктивних промена у визном режиму које је нова Трампова влада увела са једне, и њених притисака да се инвестиција што пре реализује са друге, били присиљени да се на рад у Џорџију упуте са туристичким и другим неадекватним визама које је лакше добити. Сада се, међутим, могу чути и замерке да је компанија морала да се боље припреми и своје људство заштити од шиканирања - Јужнокорејски радници ухапшени су у "филмској" акцији коју су обавили припадници имиграционе службе ("ICE") наоружани дугим цевима у оклопљеним возилима и потом, приликом репатриације, били лисицама приковани за седишта авиона који су их превозили "као да су терористи".

Наследство и сложена структура као кочнице развоја  

Познаваоци прилика у "Хјундаију" наведене грешке у стратегији, пропусте у организацији и кашњења у прилагођавању новонасталим условима углавном приписују унутрашњим проблемима везаним за наслеђивање и окошталој власничкој структури те пословне групе.

Наиме, довитљиви оснивач "Хјундаија" Чанг Џујун, који се пре него што је основао радионицу за оправку аутомобила која је 1947. коначно прерасла у машинско предузеће са 70 радника бавио доставом и продајом пиринча, имао је чак осам синова.

Два су преминула у раној младости, па је Џујунова империја, која се у међувремену осим аутомобилске проширила и на електронску индустрију, бродоградњу, производњу челика и финансије, након његове смрти подељена на шест делова, од којих је фабрика аутомобила "Хјундаи мотор" припала најстаријем сину Монгкуу. Он је 2020. отишао у пензију и управљање препустио свом наследнику Еисуну, који је у 2022. групу подигао са петог на треће место најпродаванијих произвођача возила на свету. 

Међутим, да би Еисун званично постао власником очевог удела, мора да плати порез на наследство, који, тврде јужнокорејски новинари, у његовом случају износи чак 1,73 милијарде долара. Управо је питање како прикупити довољно кеша да се исплати та сума проблем који последњих година јако оптерећује "Хјундаи мотор", јер ни отац ни син заправо не поседују довољно велик власнички удео да би након што ликвидирају и у новац претворе деонице вредне 1,73 милијарди долара могли да остану релевантни чиниоци.

Ово зато што група "Хјундаи мотор" има сложену власничку структуру, у којој свака чланица групе има власнички удео у свим другим чланицама - та структура, у којој и мали власнички удели дају велику моћ у одлучивању, створена је, тврде стручњаци, да би се одржала контрола оснивача породице Чунг над целим системом. 

Она, међутим, онемогућује значајнију продају деоница, односно, извлачење новца потребног за плаћање пореза на наследство, па је руководство групе последњих година била обузето питањем како би могло да брзо дође до веће своте новца за трошење. Зато је, уместо на дубље бављење питањима везаним за праћење најновијих трендова у развоју аутомобила и одлучно решавање проблема дефеката и опозива, пуно енергије и времена трошила на тражење дестинација за улагање - перспективних фирми из других области, као што је роботика, које би могле брзо да оплоде уложени капитал и поврате инвестиције.

Тако је "Хјундаи мотор" уложио у познату америчку компанију "Бостон дајнемикс", која је протеклих година важила за једног од најперспективнијих произвођача тих машина и која, верује се, има уговоре са америчком војском, због чега се од ње очекивало да ће, када изађе на берзу у Њујорку, достићи вредност од око 4,8 милијарди долара.

Листирање на берзи, тврде јужнокорејски новинари, је требало да породици Чунг омогући да потом скупље прода свој удео и стекне кеш потребан за исплату пореза на наследство. Међутим, "Бостон дајнемикс" није успео да изађе на берзу и његова способност да генерише новац (бар за сада) је скромна, па у групи "Хјундаи мотор" и даље ломе зубе на тврдом пореском ораху.

Осим тога, сложена власничка структура и уопште прилично отежава одлучивање о текућим питањима и правцима развоја јер је потребна сагласност три управна одбора. Због тога, тврде јужнокорејски медији, одлуке које конкурентска предузећа донесу за неколико недеља у "Хјундаи мотору" захтевају неколико месеци, па и година. 

Зрак наде

Ипак, упркос мрачним прогнозама, новообјављени пословни резултати из 2025. сугерише да није све црно. Јер, упркос проблему са опозовима возила и кашњењу у освајању тржишта електричних и електрификованих аутомобила, група "Хјундаи мотор" је у 2025. продала преко четири милиона возила широм планете, чиме је задржала и потврдила титулу трећег најуспешнијег произвођача возила света.

Штавише, упркос проблему Трампових тарифа и тужби у вези квалитета, "Хјундаи" је у САД успео да уручи кључеве својих аутомобила 984.000 нових муштерија. Када се томе додају Канада и Мексико, продаја "Хјундаи мотора" у Северној Америци износи 1,19 милиона јединица. 

Када је реч о аутомобилима на чисто електрични погон, продаја је скочила за чак 17 одсто (269 хиљада комада), а и возила са горивном ћелијом су се одлепила са дна - јужнокорејски гигант је прошле године удомио нешто више од седам хиљада четвороточкаша тог типа (поређења ради, моћна "Тојота" је у 2024. продала само 1.778 аутомобила те врсте). 

Руководство "Хјундаија", чини се, с оптимизмом гледа у будућност, јер оно има амбициозан план да до 2030. годишњу продају подигне на пет и по милиона возила.

Јутарња температура од -1 до 8 степени, највиша дневна од 10 до 18.

Увече и током ноћи ново наоблачење с кишом, прво у Војводини, западној и јужној Србији.

У Београду ведро, топло и ветровито, до 17 степени. Увече ново наоблачење.

И наредна три дана топло, на Сретење захлађење.

Због удара, делови Запорожја, Дњепропетровска и Харкова остали су без електричне енергије.

Истовремено, украјинске снаге узвраћају ударе на руску територију. Руске власти саопштиле су да је одбијен напад украјинских дронова на енергетску инфраструктуру и друге објекте у граду Волжски у Волгоградској области, на југу Русије.

Тема председничких избора у Украјини поново је у фокусу јавности. Володимир Зеленски демантовао је наводе да би избори могли бити одржани 24. фебруара, истичући да њихово расписивање и одржавање зависи искључиво од безбедносне ситуације у земљи. Истовремено, он тражи да мировни споразум садржи конкретан датум уласка Украјине у Европску унију, упозоравајући да би Русија у супротном могла да успори процес.

Како је пренео Укринформ, позивајући се на Блумберг, ЕУ разматра различите опције како да чланство Украјине буде укључено у будући мировни споразум. Једна од могућности је пуноправно чланство, док друга предвиђа да Украјина одмах добије нека права чланице ЕУ.

Мађарски премијер Виктор Орбан оштро је реаговао на извештаје о новом плану ЕУ за Украјину.

План Европске уније од пет тачака за убрзани пријем Украјине је отворена објава рата Мађарској, поручио је Орбан. 

На дипломатском плану, Москва описује односе између председника Русије и САД Владимира Путина и Доналда Трампа као "одличне" и усмерене на конкретне договоре.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров оценио је да су њихови контакти резултирали конкретним договорима, које, према његовим речима, покушавају да наруше поједини европски лидери и украјински председник Володимир Зеленски.

У јавним богословским расправама једни су уздизали Василија због чистоте и храбрости, други Григорија због недостижне висине у богословљу, а трећи Златоустог због чудесне слаткоречивости и јасноће у проповедању хришћанске вере.

Њихове присталице су се називали Василијани, Григоријани и Јованити.

Према предању, спор је решен када су се светитељи јавили у сну епископу евхаирском Јовану, прво сваки засебно, а потом заједно, поручивши му да су "једно у бога", да у њима нема ништа противречно и саветујући га да им напише заједничку литургију и одреди заједнички празник.

Света три јерарха славе се увек 12. фебруара по Грегоријанском, односно 30. јануара по Јулијанском и богослужбеном календару СПЦ.

У православним храмовима тада се служе литургије у славу светитеља који су заузели високо место у историји хришћанске цркве.

На овај празник СПЦ слави светог Василија Великог као реторичара, филозофа и писца светих литургија које се служе 10 пута годишње на велике православне празнике.

Свети Григорије Богослов се прославља као епископ у Цариграду, а 12 година је управљао црквом утврђујући православље, док је свети Јован Златоусти, као велики беседник и тумач Светог писма, својом речитошћу и јасноћом мисли превазишао све грчке реторичаре.

Света три јерарха прослављају сви православци, јер они уживају велико поштовање у српском народу где су од давнине еснафска слава металаца, а православни грчки народ их сматра не само црквеним већ и националним и школским празником.

Какав ветар дува - таква година

По томе какви ветрови данас дувају, прогнозира се какво нас време чека током године.

Верује се да ће година бити добра и богата уколико дува јужни ветар, а да "северац" доноси лошу годину с хладним временом.

Источни ветар доноси несташице, а западни изобиље рибе и млека.

Ако ветра нема, чека нас богата година.

Најавио је обнову постојећих термолектрана у Обилићу и удвостручење капацитета за производњу струје, ширење обновљивих извора енергије. Додаје да ће за градњу пет нових акумулационих језера, будућа влада  издвојити 400 милиона евра.

Курти истиче да ће "нормализацију односа са Београдом пратити на основу конструктивнг дијалога, на основу бриселског и охридског споразума, између две равноправне стране али без мешања у унутрашње односе".

Тврди да ће изградити нове болнице у Митровици и Урошевцу, почетак градње железнице од Ђаковице до Скадра, од Гњилана до Бујановца и Приштине до оближњег аеродрома.

Нову Куртијеву владу чиниће још два потпредседника - нова министарка правде Доника Гервала и министар за питања мањина је Фикрим Дамка.

Министар финансија је Хекуран Мурати, министар рада, породице и социјалне заштите Андин Хоти, министар одбране Ејуп Маћедонци, министар унутрашњих послова Џељаљ Свечља, министар јавне управе и дигитализације Луљзон Јаџију, министар здравља Арбен Витија, министар образовања и науке Хајрулах Чеку.

Министарка културе је Саранда Богујевци, министар спорта Бљерим Гашани, министар локалне самоуправе Ељберт Краснићи, министарка животне средине и просторног планирања Фиторе Пацољи, министар пољопривреде Арменд Муја, министар инфраструктуре Димаљ Баша, министар трговине Мимоза Кусари, министар економије Артане Ризваноли, министар за заједнице и повратак Ненад Рашић и министар за регионални развој Расим Демири.

Осврћући се на експозе, опозициони представници су најавили да ће подржати све одлуке и потезе који су у јавном интересу.

Симић: Српска листа није подржала овакву владу

Посланик Српске листе Игор Симић истакао је да у експозеу Аљбина Куртија нема Срба - као да не постоје, иако на тим просторима живе вековима и рекао да Српска није подржала формирање такве владе и због свега што је Курти радио кршећи домаће и међународне прописе.

"Ако сте пажљиво слушали експозе који је представљен, у њему нема Срба. Као да не постојимо, иако смо овде вековима. Није било речи ни о проблемима које је влада направила нашем народу, а направила је и јаз између албанског и српског народа. Чак и да је било неких речи, оне би биле празне. Ваша дела и све што сте радили против нашег народа говоре да желите да нас је сваког дана мање. Али ми опстајемо јер смо свој на своме“, поручио је Симић за скупштинском говорницом.

Он је рекао да чак и Уставом гарантована права нису загарантована Србима.

"Срби морају сваки пут да доказују да оно што пише стоји у Уставу, чак и у парламенту. Једину урбану средину, у којој су Срби већина, Северну Митровицу,  не називате онако како прописују закон и Устав.  Годинама слушамо са ове говорнице и са других места све најгоре о српском народу и Српској листи“, рекао је Симић.

Он је истакао да Срби и Српска листа немају ништа против албанског народа, са којим су живели, живе и живеће на овим просторима.

"Увек ћемо се противити политици која подразумева прогон нашег народа са ових простора. Није демократија наметање ко ће представљати Србе, није демократија забрањивање Србима да бирају своје политичке представнике, нити је демократија, нити владавина права. Зато и сада у свом експозеу намећете Србима да им представник буде човек који нема подршку српског народа, који је мандат добио у срединама у којима деценијама уназад нема Срба“, поручио је Симић.

Он је подвукао да то нису били српски гласови и додао да Курти има право да именује неког да буде министар владајуће партије, али никада неће бити министар који представља већину Срба на овим просторима.

"Због свега што сте радили кршећи све прописе и оне домаће и међународне Српска листа неће подржати формирање овакве владе", рекао је Симић. 

Заменик комесара Краљевске канадске коњичке полиције Двајн Макдоналд рекао је да је Ван Рутселарова, која је нађена мртва, имала историју контакта са полицијом у вези са менталним здрављем и да су мајка и полубрат осумњичене такође нађени мртви.

Полиција је раније данас навела да је Џеси Ван Рутселар нађена мртва, очигледно од ране коју је сама себи нанела.

У саопштењу се истиче да је више од 25 људи рањено у нападу, укључујући две особе са повредама опасним по живот које су хеликоптером пребачене у болницу.

Тамблер Риџ је насеље са 2.700 становника у канадским Стеновитим планинама, више од 1.000 километара североисточно од Ванкувера, близу покрајинске границе са Албертом.

Напад је био најсмртоноснији напад у Канади од 2020. године, када је наоружани човек у покрајини Нова Шкотска убио 13 људи и подметнуо пожаре у којима је погинуло још девет особа, наводи АП.

Нетанјаху, који се са Трампом састао осми пут у последњих годину дана, је у Белу кућу дошао намеран да убеди америчког председника да преговоре са Ираном, који махом обухватају контроверзни нуклеарни програм, прошири и на развој балистичких пројектила и помоћ непријатељима Израела у региону, попут Хезболаха у Либану и јеменских Хута.

Након састанка, Нетанјаху је кратко рекао да је са Трампов разговарао о Појасу Газе, Ирану и ситуацији у региону, те да су се договорили да наставе тесну сарадњу и добре односе.

Састанак Трампа и Нетанјахуа био је првобитно планира за 18. фебруар, али је календар промењен због наставка преговора америчких изасланика Стива Виткофа и Џареда Кушнера са шефом иранске дипломатије, Абасом Аракчијем.

"Буш" плови ка Ирану, две недеље за преговараче

Током састанка лидера САД и Израела, Пентагон је потврдио да ће је још један носач авиона спреман за распоређивање у воде око Ирана, али да се чека коначно наређење председника САД.

Како наводе Американци, пут Ирана кренуће носач авиона "Џорџ Буш" названом по некадашњем председнику САД и оцу шефа Беле куће који је покренуо инвазије на Авганистан 2001. и Ирак две године касније.

Овај носач авиона, са пратећим ратним бродовима, укотвљен је на Источној обали САД и до вода око Ирана пловиће бар две седмице.

Усред нових преговора, међутим, нејасно је у каквом се стању налази ирански нуклеарни програм после 12 дана дугог рата са Израелом јуна прошле године и ваздушним ударима америчких бомбардера Б-2, после којих је Трамп славодобитно објавио да су нуклеарне амбиције Техерана "разрушене".

Такве Трампове тврдње је добар део америчких обавештајаца описао као претеране, док су западни извори објавили да Иран и после напада на располагању има 408 килограма оваквог уранијума, скривеног "негде око Исфахана".

Ипак, после прве рунде преговора у Оману, шеф иранског нуклеарног програма, Мохамад Еслами наговестио је да би Техеран могао да се одрекне високо обогаћеног уранијума и спорни материјал пошаље у Русију у замену за укидање санкција које је међународна заједница, протеклих деценија, уводила властима у Техерану.

Узмицање Техерана, или куповина времена

Есламијева изјава први је наговештај да би Техеран, који се претходно жестоко опирао оваквој идеји, могао да одустане од процеса обогаћивања уранијума до мере потребне за израду нуклеарног оружја.

Амерички војни аналитичари сматрају да је, у овом тренутку, програм развоја балистичких пројектила много већи проблем од нуклеарног програма, пре свега јер су сателити претходних дана снимили прилично интензивне активности око фабрика ракета порушених у прошлогодишњим нападима.

Претходних недеља, забележени су и озбиљни покрети војске и Револуционарне гарде, који су, очекујући могуће америчке ударе, добар део балистичких пројектила и лансера дронова преселили на исток земље. Тако, бар, тврде израелске обавештајне службе.

Ирански пројектили, како је доказано током претходних неколико година, без проблема могу добацити до Израела и листом свих америчких база на Блиском истоку, што је натерало Пентагон да у Катар, Оман, Јордан и Саудијску Арабију упути додатне батерије противаздушних система "патриот", те бројне борбене авионе и летелице за превоз специјалних јединица.

"Линколн" узмакао, чекају се "духови"

Најава распоређивања још једног носача авиона и чињеница да се "Абрахам Линколн" налази око 1.400 километара од Ирана наводи на закључак да су Американци прилично одлучни да натерају Техеран на договор, али и да су спремни да дипломатама дају довољно времена да такав споразум испослују.

Кинеска компанија "MizarVision" објавила је у јануару серију снимака на којима се види распоред америчких снага на Блиском истоку, укључујући борбене авионе и ракетне системе.

Кинези су снимили и писте базе "Дијего Гарсија" у Индијском океану из којих су, током америчких напада у јуну прошле године, полетели бомбардери Б-2 и 13 тона тешким бомбама ГБУ-57 разнели добар део дубоко укопаних објеката иранског нуклеарног програма. На новим снимцима, међутим, на писти ове базе види се само пар транспортних авиона.

Од тог тренутка, и Американци су објавили серију сателитских снимака, укључујући радове на оштећеним нуклеарним постројењима у Ирану, али и фотографије бројних борбених авиона и дронова "рипер" у базама у Јордану, Саудијској Арабији, Катару и Оману.

Израелски медији наводе и да је Нетанјаху у Вашингтон однео нове доказе о покретима иранских снага и развоју балистичких пројектила, који би, сматрају планери у Јерусалиму, морали бити главна мета следећег таласа ваздушних удара.

Пуно оружја и тек понеки дипломата

Уз бројне авионе, Американци у региону имају 12 ратних бродова, укључујући "Абрахам Линколн" и осам разарача који носе крстареће пројектиле "томахавк". Израелци тврде да су спремни да поднесу свој део терета у евентуалној будућој акцији против Иранаца.

Лавовски део притиска на Иран потиче од обавештајних процена да је, због сложених околности, утицај власти Исламске републике на најнижем нивоу у претходних 47 година. Земљу је озбиљно уздрмала економска криза, велики градови су погођени недостатком воде, док ни ситуација са снабдевањем енергентима није много боља.

Такво стање подстакло је масовне демонстрације, па су власти прво искључиле интернет у читавој земљи и одмах затим послали Револуционарну гарди у Басиџ милицију да се обрачуна са учесницима протеста. Званично, страдало је 3.117 људи, али опозиција тврди да је број убијених бар двоструко већи.

Протести, недаће и последице

По први пут, у Ирану су гореле џамије и владине канцеларије, што је западне планере навело на закључак да би нови талас бомбардовања изазвао унутрашњу побуну и задао коначан ударац ајатолаху Алију Хамнеију.

Да ли ће и када Американци заиста напасти Иран на најбољи је начин описао Доналд Трамп, рекавши да је би "Техеран у наредних месец дана могао да се докопа нуклеарног наоружања".

Техеран се нада да ће се у конфликт укључити и Хезболах у Либану, јеменски Хути и бројне проиранске милиције у Ираку. Америка је све те формације, унапред, упозорила да ће платити високу цену уколико се укључе у сукоб.

Ниједна од ових снага није реаговала током 12 дана дугог рата са Ираном у јуну прошле године.

Најважнија оружана снага у Ирану Револуционарна гарде ће глисерима наоружаним пројектилима напасти америчке ратне бродове, док ће морнарица поставити мине у Ормуски теснац, кроз који пролази безмало трећина светске трговине нафтом.

Тај део, чини се, представља и најважнији део иранског плана, јер би цене нафте могле пребацити 200 долара по барелу и самим тим изазвати остатак света да убеди Трампа да узмакне и пристане на нове преговоре.

У предигри новог рата, амерички борбени авион Ф-35, који је полетео са носача авиона "Абрахам Линколн" оборио је ирански дрон "шахид 139" изнад Арапског мора, где се, тренутно, налази најмоћнији део флоте САД.

Одмах после овог инцидента, барел нафте поскупео је за два одсто.

"Патња Наргес Мохамади још је један мрачан пример бруталног гушења протеста у Ирану, где су безбројне жене и мушкарци ризиковали своје животе да би захтевали слободу, једнакост и основна људска права", истиче се у саопштењу које је пренео Ројтерс.

Мохамади (53), која је током три деценије борбе за права жена више пута била затварана, прошле недеље је осуђена на нову казну затвора од седам и по година, саопштила је група која је подржава.

Нобелову награду за мир добила је 2023. године док је била у затвору за свој рад на унапређењу права жена и укидању смртне казне у Ирану.

Позивајући се на "поуздане изворе у Ирану", Комитет је навео да је Мохамади ухапшена у децембру док је присуствовала сахрани адвоката за људска права и да је била изложена физичком злостављању и континуираним животно опасним малтретирањима.

Ирански тужилац у време хапшења изјавио је за медије да је Мохамади током комеморације у североисточном граду Машхаду изговорила провокативне коментаре и подстицала присутне "да скандирају пароле које крше норме и ремете мир".

Председник је то навео у писму поводом спектакла у Народном позоришту прочитаном уочи наступа Пекиншке опере, у којем је подсетио да се приближава кинеска Нова година, година коња по лунарном календару, и нагласио да је коњ у кинеској култури, симбол храбрости, виталности и напретка.

"Најискреније желим да нам ова година буде управо таква и донесе срећу и снагу српском и кинеском народу, а да односи између Србије и Кине напредују брзином коња у галопу", рекао је Вучић и додао да жели велики успех вечерашњем спектаклу.

У писму у којем је нагласио да жели да упути топлу добродошлицу и најискреније честитке драгим гостима, уметницима Кинеске националне Пекиншке опере, председник је подсетио да челично пријатељство Србије и Кине истрајава и остаје чврсто.

"Ово пријатељство се огледа не само у блиској политичкој и економској сарадњи, него се темељи на искреним и топлим осећањима између два народа која се изражавају и кроз додир двеју култура", навео је председник.

Пекиншка опера је, додао је у писму председник Вучић, ризница традиционалне кинеске културе која преноси дубоку историјску и уметничку мудрост, а вечерашњи догађај је у складу и са духом Глобалне цивилизацијске иницијативе коју је предложио председник Си Ђинпинг.

"Само кроз узајамно поштовање и учење можемо заједнички промовисати напредак наше цивилизације", навео је Вучић који је на крају писма поручио "нека вечно траје пријатељство Србије и Кине". 

"Мелодије пекиншке опере" у Народном позоришту

Музичко-сценски програм Кинеске националне пекиншке опере под називом "Мелодије пекиншке опере" организован је у Народном позоришту у Београду, у част обележавања Кинеске нове године, једног од најважнијих празника у Кини. 

Међу бројним гостима из Владе Србије била је и супруга председника Републике Тамара Вучић.

Београдска публика током вечери има прилику да се упозна са различитим школама пекиншке опере, које представљају спој специфичне естетике, глуме и вокалне виртуозности.

На репертоару су неке од најпознатијих арија попут оних из школа Меи, Шанг, Ченг и Сјун, које верно дочаравају судбине кинеских хероина и историјских личности, као и моћни наступи школе Ћиу препознатљиве по "обојеним лицима".

На програму су и одломци из култних дела као што су “Пијана царска конкубина“, “Торбица са извезеним ћилином“ и “Гиљотина Чен Шимеија“.

Спектакл је организован у сарадњи са министарствима културе Кине и Србије, уз подршку Кинеског културног центра и Института за Појас и пут у Београду.

Свечаном пријему уочи опере присуствовали су, поред амбасадора Кине Ли Минга и министри Никола Селаковић, Андријана Месаровић, Борис Братина, Сара Павков, Дејан Вук Станковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, као и амбасадори Чешке и Русије Јан Бонди и Александар Боцан-Харченко.

nA 

Говорећи о томе да ли је реч о изолованим инцидентима или ширем обрасцу насиља, доктор правних наука Никола Вујичић истиче да се, у формалном кривичноправном смислу, ови случајеви посматрају одвојено, али да у ширем друштвеном контексту указују на озбиљнији проблем.

"Када их појединачно посматрамо, у кривичноправном смислу то јесу засебни случајеви. Имате бомбу на кућу Здравка Чолића, имате отмицу певача и друге случајеве паљења аутомобила по Земуну и другим деловима града. С те стране јесу појединачни у кривичноправном смислу, али у неком ширем криминолошком и генерално друштвеном смислу то уопште нису појединачни случајеви. Ми већ, да кажемо, кроз те примере видимо један широки ниво насиља који постоји на улицама града", каже Вујичић у разговору за РТС.

Тврди да узроке таквог стања треба тражити у више међусобно повезаних фактора – од политичког амбијента до друштвеног контекста и медијских садржаја, који обликују систем вредности.

"Питање је шта свему томе погодује, што је можда интересантније да се истакне. Погодује више фактора. Политички фактори који су свеприсутни и врло проблематични у нашој земљи. Друштвени контекст и шта је то што се промовише кроз медије – не мислим толико на РТС, већ на неке друге програме који имају националну фреквенцију у овој земљи. Имате ријалити програме где се просто промовише насиље, лоше вредности у једном друштву – све оно нешто што не би требало да буде, ми то гледамо", тврди саговорник  РТС.

"Реакција институција није увек промптна, сада јесте" 

Вујичић, ипак, наглашава да постоје и позитивни примери ефикасне реакције надлежних органа, али напомиње да таква пракса није доследна у свим случајевима.

"У кратком периоду открили су ко су могући учиниоци кривичног дела, полиција је урадила, да кажемо, први део посла – одредила задржавање, изведени су пред тужиоца и после тога судија за претходни поступак је одредио притвор свим особама којима је то требало да одреди. Да ли је као промптна реакција? Да, то јесте и тако треба да буде. Да ли је то тако увек и у свим ситуацијама? Није", сматра Вујичић.

Према његовим речима, проблем представља и изостанак реакције институција у појединим случајевима који су јавно видљиви, посебно на друштвеним мрежама.

"Ви путем медија и друштвених мрежа видите отворено насиље. Постоје очигледни докази, а полиција не реагује, ни тужилаштво или суд", констатује саговорник.

"Најчешће одговарају најнижи у криминалном ланцу"

Осврћући се на избор мета у појединим нападима, Вујичић указује да мотиви могу бити различити – од финансијске користи до застрашивања.

"Када гледате отмицу певача, претпостављате да има одговарајућа финансијска примања, па да од њега узмете што више новца. Овде може бити реч о организованом криминалу, ми то не знамо", оцењује Вујичић.

Закључује да паљење локала и аутомобила може указивати на изнуде или борбу за превласт, али упозорава да без доказа не треба износити коначне закључке.

"Када видите паљење различитих локала, могуће је да је реч о покушају изнуде. Можда је застрашивање грађана", подвлачи Вујичић. 

Када је реч о кажњавању, указује да у случајевима организованог криминала најчешће одговарају најнижи у хијерархији.

"Ви имате ту ситуацију да ће најпре да 'падне' дилер. А пошто ту постоји 10 или 20 степеника, за суд је добро ако успе да открије чак онај први степеник изнад тог дилера, а то је јако тешко. Тешко је што због доказа, тешко је због тога што се нижи плаше одмазде. И ако јесу криви, плаше се оних изнад", каже Вујичић.

"Малолетници погодна мета за криминалце"

Вујичић сматра да је преурањено говорити о јединственој организованој структури.

"Мислим да су, пре бих рекао на основу доступних података, ипак изоловани случајеви. Недовољан је један пример да бисмо могли да кажемо да је баш организована криминална група учествовала у томе", истиче Вујичић. 

Посебну пажњу посвећује улози малолетника, за које каже да су погодна мета за регрутовање у криминалне структуре.

"Волим да вучем паралелу са образовањем и васпитавањем деце. Зна се шта је улога родитеља. Да васпита дете од малих ногу... Е организована криминална група исто тако васпитава. Само васпитава на другачији начин, васпитава некога да буде криминалац", тврди саговорник.

Као могућа решења, Вујичић наводи системске мере које обухватају медије, породицу, образовање, институције и политички амбијент.

Ухапшене су три особе због постојања основане сумње да су извршили кривична дела неовлашћена производња и стављање и промет опојних дрога и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из Кривичног законика Републике Србије, саопштио је МУП.

Како се наводи у саопштењу, код осумњичених је приликом претреса станова и возила пронађено и одузето око осам килограма кокаина, око четири килограма хашиша и марихуане.

Осим наркотика, пронађени су и снајперска пушка, више комада пиштоља и муниције, експлозивна направа и више граната за ручни ракетни бацач, ручни ракетни бацач, гумене маске за лице, више комада техничких уређаја за снимање и ометача сигнала, као и велика количина новца.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и уз кривичну пријаву биће приведени надлежном ЈТОК-у у Београду, наводи МУП.

Претходно је директор британског Краљевског државног тужилаштва потврдио да се разговори воде са лондонском Метрополитен полицијом и снагама реда области долине Темзе.

Уколико тужилаштво буде дало зелено светло, Ендру Маунтбатен-Виндзор биће први члан британске краљевске породице у модерној историји против кога ће бити покренута кривична истрага.

Сам краљ Чарлс је званично саопштио да ће сарађивати са свим настојањима полиције да утврди да ли има основе за кривично гоњење.

Са друге стране Атлантика, Амерички конгрес тражи од некадашњег војводе од Јорка да сведочи пред тим законодавним телом.

Ендру Маунтбатен-Виндзор је, после најновијих открића да је Џефрију Епстину наводно одавао државне тајне, под краљевском пратњом и окриљем ноћи, пресељен из свог дома у Виндзору – Краљевске лође на приватно краљевско имање у Сандрингему.

Тренутно борави у кући у којој је некада живео његов отац принц Филип.

Извори, блиски британској краљевској породици, тврде да је млађи краљев брат у лошем психичком стању.

Именовањем Мање Грчић окончан је јавни конкурс расписан 17. децембра 2025. године.

Прва жена на челу Јавног медијског сервиса Србије рођена је 1979. године у Сарајеву.

Основно и средње образовање делом је стицала у иностранству. Школовала се у Либији, Ираку, Замбији и Шри Ланки. Дипломирала је новинарство на Универзитету у Лидсу.

У професионалном профилу који је предала приликом пријаве на место директора РТС-а наводи се да има више од 20 година искуства у медијској индустрији на највишим позицијама у регионалним и међународним компанијама.

У своју биографију уписује да је професионално искуство градила радећи у информативним редакцијама и на руководећим позицијама у више медијских кућа. Радила је као новинарка у Би-Би-Сију и на ТВ Б92.

Обављала је и функције саветнице за односе са јавношћу у међународним организацијама, а на телевизији Пинк директорке фирме "Медија систем".

Од 2006. постаје заменица директора Фокс телевизије, а 2008. у Словенији преузима позицију директорке националне телевизије ТВ3 Словенија.

Обављала је и дужности генералне директорке телевизије Б92, као и извршне директорке и сувласнице телевизије К1 у оквиру Minacord Media система. На руководећим позицијама била је и у медијској групацији Antenna Group као и у новинској агенцији Танјуг.

Председница парламента Аљбуљена Хаџију позвала је посланике да остану у згради скупштине за следећу седницу на којој би требало да буде изабрана нова влада.

Посланици Српске листе најавили су да неће подржати формирање нове владе коју је предложио мандатар Аљбин Курти, јер је за министра за повратак и заједнице предложио Ненада Рашића, из странке "За слободу, повратрак и опстанак", а не представника Српске листе, најбројније српске странке на Косову и Метохији.

Посланик Српске листе Игор Симић је за говорницом скупштине констатовао је да Курти у експозеу није поменуо Србе.

Претходно је у Приштини конституисан нови сазив централне скупштине, а Хаџију из покрета Самоопредељење изабрана је са 66 гласова за председницу.

Изабрано је и пет потпредседника, међу којима су Славко Симић из Српске листе, Аријан Гоља из покрета Самоопредељења, Кујтим Шаља из Демократског савеза, Вљора Ћитаку из Демократске партије и Емилија Реџепи из редова мањинских заједница.

Пре избора руководилаца новог сазива скупштине, 118 присутних посланика положило је заклетву.

Скупштина у новом сазиву је конституисана 40 дана по одржавању ванредних парламентарних избора. Највише гласова на њима освојио је покрет Самоопредељење – 51,10 одсто, што му је донело 57 посланичких места у новом сазиву централне скупштине.

Српска листа је освојила девет од десет посланичких места резервисаних за Србе. Једно место гарантовано за српску заједницу добила је странка "За слободу, правду и опстанак”.

На другом месту по броју освојених места међу албанским странкама је Демократска партија са 20,19 одсто или 22 посланичка места. Демократски савез је освојио 13,24 одсто гласова или 15 места. Алијанса за будућност добила је 5,90 одсто или шест мандата.

Осталих десет од укупно 120 мандата, освојиле су странке Бошњака, Рома, Египћана, Турака и других мањинских заједница.

Конституисање новог сазива скупштине протекло је без спорења, а догађа се након годину дана блокаде централних институција, јер водеће странке Албанаца нису могле да се договоре о формирању нових органа власти. За све то време Аљбин Курти је управљао владом у техничком мандату.

Петковић је писмо упутио посреднику ЕУ у дијалогу Петеру Соренсену, амбасадорима земаља Квинте, шефу делегације ЕУ у Београду, амбасадорима свих земаља чланица ЕУ, шефици Канцеларије УН у Београду, као и другим релевантним међународним представницима.

У писму, у које је Танјуг имао увид, Петковић је рекао да је група Албанаца, која је, како каже, очигледно поступала по налогу "режимског Самоопредељења" упала у зграду Факултета техничких наука Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици без налога, овлашћења или било каквог другог основа и претресали просторије.

Затим су запосленима на безобзиран и дрзак начин уручили ултиматум да у року од 30 дана напусте објекат или да потпишу, како је навео, "уговор о закупу" са албанским универзитетом који је већ након 1999. године узурпирао просторије Универзитета у Приштини које се налазе у Приштини.

Петковић је истакао да су упади у институције и њихово насилно противправно преузимање застрашивање запослених, као и грађана који се у њима затекну већ постао "модус операдни албанских екстремиста који контролишу полуге власти Привремених институција самоуправе у Приштини".

Петковић је подсетио и да су до сада насилно затворени објекати српских установа, а да је више од 20 одсто српског становништва на КиМ присиљено да се расели и потражи уточиште у местима у унутрашњем делу Србије.

Он је додао да су то јасни показатељи да су све активности Приштине део добро организоване и широко распрострањене кампање прогона у циљу заокруживања етничког чишћења започетог још 1999. године, али и сведочанство јаловости свих јавних осуда и саопштења међународне заједнице.

Увертира у нови талас прогона

"Још једном упозоравамо да су већ успостављени неподношљиви услови живота за Србе и друге неалбанце 'само' увертира за нови талас прогона који албански екстремисти и узурпатори полуга власти најављују за 15. март ове године, да ће Србе и друге неалбанце на КиМ прогласити за странце у сопственим домовима", написао је Петковић.

На тај начин, како је упозорио Петковић, режим у Приштини жели да пошаље снажну поруку Србима и другим неалбанцима, али и читавој међународној заједници, да су спремни да доврше оно што су започели у марту 1999. и 2004. године.

Петковић је навео да ће мете тих напада, према грубим проценама, бити више од 10.000 Срба и других неалбанаца који су стално насељени на Косову и који немају документа која издаје Приштина.

"Више од 10.000 људи је у опасности, супротно договорима постигнутим у дијалогу, али и свим међународним стандардима, да буду проглашени странцима у сопственој земљи и постану директна мета политике прогона коју континуирано и отворено спроводи Приштина", истакао је он.

Навео је и да најрањивију групу међу њима свакако чине породице у којима један или чак оба родитеља, као и њихова деца не поседују, а често и не могу да поседују документа која издаје Приштина.

Он је додао да ће они бити "лака мета" за, како Приштина каже "спровођење 'владавине права', еуфемизам за прогон из родне куће у изгнанство".

Удар на здравствене, образовне и верске институције

Петковић је истакао и да је Приштина тиме такође циљала паралисање рада здравствених, образовних и верских институција како би исекла сваку могућност за одрживи опстанак Срба на КиМ.

"Ради боље прегледности размера проблема указујемо на чињеницу да од 1.180 наставника и сарадника Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици њих чак 550 нема тражене исправе. Ово се односи и на више од 50 одсто студената и ученика и значајан број медицинских и просветних радника као и монаштва и свештенства", навео је Петковић.

Додао је да је сваки од једностраних ескалаторних потеза Приштине, о којима је протеклих година редовно извештавао међународну заједницу, сам по себи најгрубље кршење процеса нормализације односа Београда и Приштине и захтева ЕУ за хитном деескалацијом од 3. јуна 2023. године.

"Али, потези које Приштина сада отворено најављује удариће у саме темеље Заједнице српских општина која је пре готово 13 година договорена као механизам заштите индивидуалних и колективних права, као и дуго и мукотрпно грађеног мира на Балкану. Ово нарочито истичемо, јер ћемо сматрати да ће поред Приштине и други који су их у томе кроз чињење, нечињење или пропуштање чињења, сносити део одговорности за све могуће последице", навео је Петковић у писму.

Петковић је апеловао на представнике међународне заједнице да хитно и безусловно предузму све неопходне кораке како би зауставили наставак прогона Срба и других неалбанаца на КиМ и очували мир и стабилност региона.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

12.02.2026. Четвртак: Рано ујутро понегде краткотрајна киша. У току дана променљиво облачно са сунчаним интервалима, углавном суво и топло за овај период године. Дуваће слаб и умерен, у планинским пределима и у кошавском подручју повремено јак јужни и југоисточни ветар, а на југу Баната и са ударима олујне јачине. Најнижа температура од -1 у Тимочкој Крајини до 8 на југу Баната, а највиша од 10 до 18  степени, само у Тимочкој Крајини осетно хладније (до 3 степена). Увече и током ноћи ново наоблачење с кишом, прво у Војводини, западној и јужној Србији. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, Поледица – залеђивање мокрих површина, вероватноћа 80%.

13.02.2026. Петак:  Ујутро и пре подне на северозападу Србије, а током дана и у осталим крајевима престанак кише. Ветар слаб и умерен, на истоку Србије и у планинским пределима краткотрајно јак, у скретању на северозападни. Најнижа температура од 0 до 7, а највиша од 7 на југу и истоку до 14 степени на северозападу Србије.

14.02.2026. Субота: Након претежног ведрог јутра и преподнева, током дана ново наоблачење, које ће увече и током ноћи поново условити кишу, а на планинама снег. Почеће да дува јужни и југоисточни ветар, после подне у појачању, па се крајем дана и током ноћи на југу Баната и у доњем Подунављу поново очекују удари олујне јачине. Најнижа температура од 1 до 6, а највиша од 10 до 15 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 60%.

15.02.2026. Недеља: Осетно хладније, ветар умерен и јак, у скретању на северозападни, а киша ће краткотрајно прећи у снег уз локално стварање мањег снежног покривача. Температура на северу и западу Србије од 0 до 4, у централним пределима од 4 до 9, а на југу и истоку земље и до 14 степени уз осетнији пад температуре после подне и увече. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s , Снег, формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 60%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 16.02.2026. до 20.02.2026.)
До 17. фебруара хладније време, а затим се настављају температурне осцилације уз честа пролазна наоблачења са падавинама.

У земљама Европске уније, бруто минимална плата креће се од 620 евра у Бугарској до 2.704 евра у Луксембургу. Међу земљама кандидатима, Украјина се издваја са свега 173 евра, док је у Молдавији минималац 319 евра. Србија је 22. на листи са 744 евра. То је бруто минимална зарада, док је нето 550 евра.

Приликом поређења минималних зарада међу државама, стандард куповне моћи је важан јер се трошкови живота знатно разликују. Када се зараде прилагоде куповној моћи, разлике међу земљама постају знатно мање него у номиналним износима.

У том смислу, међу 22 земље ЕУ, минимална зарада се креће од 886 евра у Естонији до 2.157 евра у Немачкој. Иако се рангирања донекле мењају, првих девет земаља остаје исто и у еврима и по стандарду куповне моћи.

Осим Албаније, земље кандидати ЕУ остварују бољи резултат, са већом куповном моћи од више држава чланица ЕУ. Међу 27 земаља, Румунија је највећи добитник, јер се њен пласман попео са 20. на 12. место. Северна Македонија такође напредује, са 26. места на 20. Србија напредује са 22. на 17. место, док се Турска помера за три позиције навише.

Доктор економских наука Драгован Милићевић рекао је за РТС да су велике разлике у висини зарада међу земљама Европске уније последица укупне макроекономске снаге држава.

Одговарајући на питање зашто постоји значајан јаз између најнижих и највиших зарада у ЕУ, Милићевић истиче да су примања директно повезана са снагом привреде.

“Зарада је инкорпорирана у укупну макроекономску ситуацију земље. Ако имате земљу са високим БДП-ом, са добром привредном структуром, конкурентну земљу, имаћете и веће зараде. Зарада је практично део трошка компаније и зависи од тога колике приходе компанија остварује“, објашњава Милићевић.

Номинална зарада и куповна моћ

Говорећи о разликама између, на пример, Бугарске и Луксембурга, Милићевић наглашава да је кључно правити разлику између номиналне зараде и зараде прилагођене паритету куповне моћи.

"Једно је номинална зарада – 1.000, 1.500 или 2.000 евра. Друго је зарада прилагођена паритету куповне моћи. Када се зараде прилагоде, разлике су и даље значајне, али су често мање него што се чини на први поглед“, наводи Милићевић.

Као пример истиче Швајцарску, која има седам пута већу просечну зараду од Србије. Међутим, како је истакао, то не значи да су седам пута богатији од Србије.

"Релативни ниво цена је тамо знатно виши, па је реална разлика мања него што номинални износи показују. Куповна моћ је кључна“, навео је економиста.

Просечна, медијална и минимална зарада

Милићевић подсећа да постоје различити показатељи зарада – минимална, просечна и медијална.

"Просечна зарада је укупан износ исплаћених плата подељен бројем запослених и често не даје реалну слику. Медијална зарада показује ниво испод којег примања има 50 одсто запослених, а изнад којег је других 50 одсто. Она боље осликава расподелу“, објашњава он.

Према подацима за новембар 2023. године, просечна нето зарада у Србији износила је 111.983 динара, док је медијална била 86.702 динара. Нето зараде су у прошлој години номинално порасле 11,2 одсто, а реално 6,9 одсто.

Разлика између просечне и медијалне зараде, како каже, указује на неједнакост у расподели.

"Што је већи однос просечне у односу на медијалну зараду, то је израженија неједнакост. У вишим зарадама су сложенији послови, управљачке функције, које имају бонусе“, наводи Милићевић.

Додаје да минималну зараду прима између 30 и 40 одсто запослених, док тек запослени у седмом децилу и изнад њега достижу ниво просечне зараде.

Потрошачка корпа и реални живот

Када је реч о животном стандарду, Милићевић истиче да инфлација значајно утиче на реалну вредност примања.

"Реалан раст зарада треба посматрати у односу на инфлацију. Али, проблем је што цене хране и енергената, као есенцијалних добара, често расту брже од просечне инфлације. То директно погађа стандард становништва“, упозорава он.

Наводи да се вредност стандардне потрошачке корпе креће око 90.000 динара, што је више од медијалне зараде. "Статистички гледано, тешко је да потрошачка корпа буде једнака просечној заради, иако би то у пракси било пожељно“, додаје економиста.

Ипак, напомиње да одређени број грађана има додатне приходе од имовине или капитала, што утиче на укупну слику.

Да ли можемо стићи развијене земље

На питање колико је времена потребно да Србија достигне развијене европске економије, Милићевић је опрезан.

"Ако би они стајали у месту, требало би нам много година. Али, и они напредују. Да бисте стигли Немачку, морали бисте да имате ненормално високе стопе раста дуги низ година. Са растом од три до четири одсто годишње, потребне су деценије“, оцењује он.

Говорећи о могућим мерама државе, контроли цена, већим социјалним давањима или пореским олакшицама, Милићевић указује на ограничења.

"Контрола цена не даје резултате, осим евентуално за неколико есенцијалних производа. Повећање социјалних давања је тешко уз овакву структуру буџета, а пореске олакшице значе или већи дефицит или ново задужење. Ако некоме дате, од некога морате да узмете“, закључује Милићевић.

Након три примљена циклуса хемотерапије и четвртог који је у току, планиран је наставак лечења у иностранству и трансплантација коштане сржи.

За тај корак неопходна су значајна финансијска средства која породица није у могућности самостално да обезбеди, због чега је потребна помоћ свих људи добре воље у виду донација.

Средства су потребна за трансплантацију коштане сржи, специјалистичке прегледе, контролне прегледе, лабораторијске анализе, превод медицинске документације, лабораторијске анализе, физикалне терапије, путне трошкове и трошкове смештаја у току лечења.

Наводи да је реч о сусрету представника две чланице НАТО-а са међународно непризнатим ентитетом који нема право да формира војску. Састанак осуђује и Министарство одбране, наводећи да је регионални војни савез фактор притиска на Србију.

"Ствари које су везане за оружане снаге на Балкану са изузетком Албаније су углавном решене другим споразумима. Албанија и Хрватска су истовремено чланице НАТО-а. Тако да та трилатерална акција изазива подозрење у Београду, јер постоји подсвесна фасцинираност Хрватске да направи контратежу Србији на Балкану рачунајући да је српска војска највећа, да је у замаху последњих неколико година", објашњава уредник Интернет портала РТС-а Раде Мароевић.

Сусрет у Скадру наставак је сарадње договорене у марту прошле године када су три стране потписале декларацију. Она предвиђа сарадњу наменских индустрија, заједничке обуке и војне вежбе, јачање отпорности на хибридне претње и подршку евроатлантским интеграцијама. Познаваоци прилика декларацију доводе у везу и са ратом у Украјини.

"То није савез, то је просто сарадња у оквиру развоја одбране са циљем развоја одбрамбене индустрије Хрватске, Албаније и нечега што можемо назвати ентитетом Косова. Потребно је све што је на располагању ЕУ и НАТО-у да се подигну одбрамбени капацитети у Европи, односно да се створи оно што има недостаје у Украјини, а то је муниција. Али с друге стране то је и завршетак стварања војске на Косову, али то је процес који траје јако дуго, 90 одсто је формирано", каже Марина Костић Шулејић из Института за међународну политику и привреду.

Део стручне јавности оцењује да одбрамбена сарадња Албаније, Хрватске и приштинских институција у овом тренутку није безбедносни проблем, али не значи да неће постати.

"Да ли ће развојем ситуације на неки начин представљати проблем ми то не можемо да знамо, али јесте лоша порука генерално Србима и Београду. Дакле, организују се три стране у окружењу и скупљају војску из неког разлога, то никада није добар сигнал. Да ли је опасна сигнал то не можемо да претпоставимо", каже Мароевић.

Први сигнал из Скадра је заједничка војна вежба о којој су се за ову годину договорили Тирана, Загреб и Приштина.