Повређене жене су хоспитализоване, а мушкарцу су констатоване лаке телесне повреде. Осумњичени је убрзо пронађен и ухапшен.

По налогу надлежног тужилаштва одређено му је задржавање до 48 сати.

Церемонији су присуствовали и министар задужен за међународну економску сарадњу Ненад Поповић, министар одбране Братислав Гашић, председник Скупштине града Никола Никодијевић са делегацијом из Москве.

Након полагања венаца на спомен обележје Ослободилаца Београда, делегација је положила руже код "Вечног пламена", као и венце и цвеће на Споменик Црвеноармејцу.

Београд данас обележава годишњицу ослобођења од немачке окупације у Другом светском рату, на дан када су 20. октобра 1944. године окончане вишедневне тешке борбе.

Град су после троипогодишње окупације ослободиле снаге совјетске Црвене армије уз помоћ јединица Народноослободилачке војске Југославије у обимној акцији - Београдска операција.

Совјетска Црвена армија (од фебруара 1946. званично Совјетска армија) у Југославију је те 1944. ступила у складу са претходно постигнутим споразумом, септембра те 1944. у Москви, између совјетског лидера Стаљина и Јосипа Броза Тита.

После посебне седнице у Народном музеју у том граду биће представљен пројекат "Лесковац - престоница културе  2026".

Министарство културе донело је недавно одлуку да Лесковац постане национална престоница културе у 2026. години, пошто је у конкуренцији са Суботицом, Сомбором и Врњачком Бањом према, оцени стручне комисије освојио, највише поена.

Комисија је навела да Лесковац поседује јединствено културно окружење и богату туристичку понуду.

Данашње испитивање сведока "А2", наставак је саслушања неколицине анонимних сведока тужилаштва у Приштини, из јула месеца ове године.

Тужилац Наим Абази предложио је да се данашње рочиште затвори за јавност ради саслушања анонимног сведока, позивајући се на одредбе Кривичног закона у случајевима када је обезбеђена заштита сведока.

Председавајући судског већа Арбен Хоти, са осталим члановима, прихватио је предлог тужиоца, упкрос ставу адвоката Љубомир Пантовића да се рочиште не затвара, јер тужилац није изнео конкретне разлоге.

Владимир Толић, Благоје Спасојевић и Душан Максимовић ухапшени су након оружаног сукоба у Бањској, између наоружане групе Срба и тзв. полиције. У размени ватре страдали су полицајац Африм Буњаку и тројица Срба Бојан Мијаиловић, Игор Миленковић и Стефан Недељковић.

Специјално тужилаштво у Приштини подигло је оптужницу против 45 особа.

Сви прилази селу Бањска, у којем је дошло до оружаног сукоба групе Срба са тзв. косовском полицијом, били су блокирани јаким снагама косовске полиције док је трајала истрага. 

Сматрају да су три саопштења МУП од 14. октобра 2025. године угрозила њену безбедност, јер је у њима наведено њено пуно име и презиме, што је изазвало узнемиравање и претње путем друштвених мрежа.

Више јавно тужилаштво у Београду је 17. октобра саопштило да је формирало предмет у циљу утврђивања евентуалног извршења било код кривичног дела како би се утврдиле све околности под којима је фотографија монитора на којем је записник о саслушању осумњиченог у предмету оштећеног Вујадина Савића доспела у јавност, а потом и дељена на друштвеним мрежама.

Предметом ће, како је саопштено, бити обухваћено и утврђивање околности под којима је дошло до објављивања информације да је оштећени пријавио извршење кривичног дела.

У близини је пронађена жена за коју се сумња да је оставила бебу у близини контејнера.

Жена се тренутно налази у Бетанији, новосадском породилишту, и за сада није ухапшена, како су пренели поједини медији, незванично сазнаје РТС.

Према незваничним информацијама, сумња се на чедоморство, али ће званичан узрок смрти бебе бити познат након истраге.

"Разговарали смо о свим аспектима будуће сарадње, укључујући и могућност да се Србија укључи у примену ове револуционарне вакцине", навео је министар задужен за међународну економску сарадњу Ненад Поповић.

Вакцина против онколошких болести развијана је годинама у Русији и прошла је све фазе испитивања на животињама, где је, како истиче Поповић, постигнут стоптоцентни успех.

Очекује се да ће у наредним недељама Министарство здравља Русије одобрити њену примену на пацијентима.

Персонализована терапија уз вештачку интелигенцију

Вакцина је за сада намењена лечењу меланома и појединих врста рака плућа, али је у развоју више варијанти за друге облике рака. Реч је о персонализованој терапији која се прави појединачно за сваког пацијента, на основу његовог генетског профила.

"Узима се генетски материјал пацијента и спаја са ткивом у којем се развио тумор. Помоћу најновијих математичких модела и вештачке интелигенције у року од само седам дана добија се вакцина намењена баш том пацијенту", објаснио је Поповић.

Према речима академика Гинцбурга и Каприна, вакцина је показала изузетне резултате чак и код пацијената у узнапредовалим стадијумима болести, укључујући и метастазе.

"Раније су овакви процеси трајали и по шест месеци, а сада, захваљујући новим технологијама, од дијагностике до добијања вакцине прође свега неколико недеља", додао је Поповић.

Србија у плану за 2026. годину

По договору председника Владимира Путина и Александра Вучића, Србија ће бити међу првим земљама које ће се укључити у примену ове терапије.

"Планирано је да наши пацијенти већ наредне године могу добијати ову вакцину, одмах после руских пацијената", рекао је Поповић.

Формирана је радна група која ће припремити инфраструктуру и медицинско особље, а до краја године делегација српских стручњака из медицине, микробиологије и Института "Торлак" боравиће у Москви. Тамо ће се упознати са целокупним процесом – од узимања генетског профила до производње персонализоване вакцине.

"Жеља нам је да се највећи део дијагностике ради у Србији, а сама вакцина да стиже из Русије хладним транспортом, као што је било у време пандемије ковида", навео је Поповић, додајући да би до краја 2026. године вакцина могла да се производи и у Србији, у Институту "Торлак".

Сарадња са Белорусијом у области трансплантације

Поред најаве примене вакцине, Поповић је подсетио да је већ омогућено лечење српских пацијената у Белорусији којима је потребна трансплантација.

"Белоруски центар за трансплантацију у Минску, којим руководи доктор Олег Рум, један је од водећих у свету. Тамо су већ обављене три трансплантације срца, четири јетре и једна бубрега за наше пацијенте, све у потпуности финансирано из средстава Републичког фонда за здравствено осигурање", истакао је Поповић.

Он је нагласио да је фонд вишеструко увећан како би више грађана Србије могло да добије лечење у иностранству.

Нова поглавља сарадње са државама Централне Азије

На крају, Поповић је најавио и отварање новог поглавља у сарадњи Србије са државама Централне Азије, посебно са Узбекистаном.

"То је земља са више од 40 милиона становника, од којих је 60 одсто млађих од 30 година, са огромним потенцијалом у новим технологијама. Са Узбекистаном нас вежу одлични политички односи – нису признали Косово и нису гласали за резолуцију о Сребреници", подсетио је министар.

Он је навео да у тој регији постоје велике могућности за српску пољопривреду, текстилну, грађевинску и ИТ индустрију, и да је циљ обновити традицију српских грађевинара који су у прошлости учествовали у изградњи неких од најважнијих објеката у Ташкенту.

"Централна Азија постаје место сусрета светских економија, а Србија на том тржишту мора имати своје место", закључио је за РТС министар Ненад Поповић.

У недељу, 19. октобра, на мети провалника нашла се Аполонова галерија, у којој се чува драгоцена колекција накита некадашње француске краљевске породице.

Аполонова галерија позната је по богато осликаном плафону, ремек-делима великих уметника, али и по изложби краљевских драгуља и дијаманата француске круне.

Током провале украдено је укупно осам комада накита, чија се вредност оцењује као "непроцењива за културно наслеђе".

Париска тужитељка Лор Беку изјавила је да се као главна хипотеза разматра деловање организованог криминала.

"Постоје два могућа циља - пљачка по наруџбини или набавка драгуља ради прања новца", објаснила је тужитељка.

Председник Француске Емануел Макрон навео је да је уверен да ће уметничка дела бити пронађена и да ће починиоци бити изведени пред лице правде.

"Све институције су ангажоване, без изузетка, како би се то остварило, под руководством париског тужилаштва", поручио је Макрон.

Додао је и да је крађа, почињена у Лувру, напад на наслеђе које цене јер је део њихове историје.

Александар Јовић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да студенти који нису освојили 48 бодова, а места за финансирање из буџета (плус 20 одсто) нису попуњена, могу заузети та места у складу са бројем рангираних из претходне године.

"Различита пракса постоји на различитим факултетима, посебно на популарним, где је могуће да се на буџет упишу само студенти са 60 ЕСПБ бодова. Та пракса ће остати. Одлука је донета на основу захтева Конференције универзитета Србије и Студентске конференције академија струковних студија и високих школа", навео је Јовић.

Исплата школарина

Истакао је да ће студенти који имају мање од 48 бодова, а буду примљени на буџет, имати иста права као и остали – право на смештај у дому, студентски кредит или стипендију.

Према његовим речима, приликом доношења одлуке анализирана је ситуација на факултетима, узимајући у обзир блокаде и чињеницу да поједини студенти одустају од студија ако нису на буџету.

"Школска година је почела на Универзитету у Приштини са седиштем у Косовској Митровици и на већини високих струковних факултета. Данас почиње и на већини факултета у Крагујевцу, док ће на осталима почети 3. новембра, пре свега у Београду, Новом Саду и Нишу", додао је Јовић.

Најавио је да ће поврат школарине самофинансирајућим студентима у износу од 50 одсто почети почетком наредне недеље, а да је рок за исплату крај новембра.

Јовић је нагласио да је највеће интересовање студената за ИТ, медицину, психологију и архитектуру, док је интересовање за учитељске факултете повећано за 20 одсто. С друге стране, број студената на наставничким факултетима и даље је у паду.

"Забрињавајуће је што је број уписаних студената мањи због демографских кретања, али је ове године пад израженији него раније", закључио је Јовић.

КУРСНА ЛИСТА БР. 200

На дневном реду је и Споразум о зајму (Додатно финансирање пројекта модернизације пореске администрације) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој, као и Предлог закона о потврђивању Финансијског уговора Железничка пруга Ниш - Димитровград Б између Србије и Европске инвестиционе банке.

Посланици су у четвртак завршили расправу о амандманима на првих осам предлога закона - на Предлог закона о информационој безбедности, Предлог закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, Предлог закона о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру и на Предлог закона о допунама Закона о извршењу и обезбеђењу.

Завршена је и расправа о амандманима на Предлог закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретности, као и Предлог закона о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља. Прва седница јесењег заседања почела је у уторак, 7. октобра, а на дневном реду је 48 тачака. 

На почетку седнице посланици су одлучили да се обједињена расправа води у три целине - о тачкама 1. до 8, о тачкама 9. до 39. и о тачкама 40. до 48. дневног реда.

Авион, који је летео из Дубаија, завршио је у води и делимично потонуо, а сви чланови посаде, њих четворо, успели су да се безбедно евакуишу, пренео је Ројтерс.

Један припадник обезбеђења преминуо је на лицу места, док је други подлегао повредама у болници, изјавио је директор операција Аеродромске управе Хонгконга Стивен Јиу.

Лет је обављао турски теретни превозник "АЦТ Ерлајнс" у име авио-компаније "Емирејтс", а несрећа се догодила око 4 ујутру по локалном времену.

Према речима званичника, патролно возило се кретало по дозвољеној путањи ван ограде писте.

"Није ушло на писту, нити је прекорачило овлашћења", рекао је Јиу, додајући да је авион изненада скренуо улево након слетања и ударио у возило.

Контрола летења није примила никакав позив у помоћ пре несреће, потврдио је шеф истраге у Управи за истраге авионских несрећа Хонгконга Ман Ка-Чаи.

На снимку комуникације с пилотом не помињу се технички проблеми пре слетања.

Аеродромска управа навела је да саобраћај функционише са јужне и централне писте, док ће северна писта, где се догодила несрећа, бити поново отворена након завршетка безбедносне провере.

"У несрећи која се догодила јутрос око 5.30 сати, повређена су два мушкарца. Мушкарац стар 62 године задобио је теже повреде, док је други задобио лакше телесне повреде. Обојица су збринута и превезена у Ургентни центар", навела је др Оља Мирковић.

Према њеним речима, екипе Хитне помоћи током ноћи имале су укупно 106 интервенције, од чега 12 на јавном месту.

За помоћ су се највише јављали хронични пацијенти попут асматичара, хипертензичара и срчаних болесника. 

Директор Опште болнице у Сремској Митровици Војислав Мирнић навео је да се у Јединици интензивне терапије налази шест најтежих пацијената, и да је њихово стање стабилно.

"Јуче је једна пацијенткиња са повредом грудног коша пребачена у Ургентни центар у Београду. И њено стање је стабилно. Пребачена је због природе повреде, јер је било сврсисходније да лечење настави тамо", наводи Мирнић.

Додао је да су сви остали пацијенти који се налазе на одељењима хирургије и ортопедије такође у стабилном стању.

Према његовим речима, планирани су отпусти за 22 пацијента, али су делимично одложени због викенда и додатних дијагностичких процедура. Очекује се да ће бити реализовани у наредним данима.

Мирнић је истакао да се наставља акција добровољног давања крви, која ће бити организована и сутра на Одељењу за трансфузију. Залихе су тренутно стабилне, али је потребан додатан број јединица крви.

Градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић наводи да је проглашен Дан жалости на целој територији града и да је донета одлука о пружању финансијске подршке породицама страдалих.

Саобраћајна несрећа се догодила у петак око 14.45 часова, када се преврнуо аутобус који је превозио раднике на путу од Сремске Митровице ка селу Јарак. Погинуле су три особе.

Возач аутобуса је саслушан и одређен му је притвор до 30 дана.

"Ако заиста желимо праведан и трајан мир, потребне су обе стране ове трагедије. Како могу да постоје било какви договори без нас о нама?", запитао је Зеленски у интервјуу Ен-Би-Си њуз.

Међутим, добро обавештени извори изјавили су за Фајненшел тајмс да је Трамп, с друге стране, позвао Зеленског да прихвати руске услове за окончање рата "или ће се у супротном суочити са уништењем".

Вашингтон пост преноси да је Путин у телефонском разговору са Трампом затражио да Украјина преда потпуну контролу над регионом Доњецка као предуслов за окончање рата. Амерички председник није у јавности до сада спомињао овај услов.

На фронту не престају сукоби. Координатор николајевског Покрета отпора Сергеј Лебедев изјавио је да су руске снаге напале возове који су превозили опрему украјинских оружаних снага у Сумској области.

Украјински дронови су истовремено напали два најважнија објекта у руској нафтној и гасној индустрији - постројење за прераду гаса у Оренбургу и рафинерију нафте у Самарској области.

Две трећине, 66 одсто, немачких становника противи се да украјинске избеглице даље примају материјалну помоћ, објавио је лист Билд позивајући се на анкету истраживачког института ИНСА.

Колико се зна, током ослобођења Београда погинула су 2.944 припадника Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и 960 бораца Црвене армије.

Операције ослобођења започеле су 12. октобра и трајале до 20. октобра, када су остаци немачких снага разбијени, осим мањег броја притајених диверзаната који су убрзо онемогућени.

Слободан Београда – слободна Југославија

Акција ослобођења главног града Србије, а тада и Југославије, била је најважнија војна операција у процесу ослобођења земље. Заузимањем Београда од стране Црвене армије и снага Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) решено је питање даљег развоја догађаја унутар земље, односно политички расплет око судбине Југославије.

Совјетска Црвена армија, која је од фебруара 1946. званично носила назив Совјетска армија, поступила је у складу са претходно постигнутим споразумом из септембра 1944. у Москви, који су потписали совјетски лидер Јосиф Стаљин и Јосип Броз Тито.

Немци су тада претворили Београд у тврђаву и одлучно га бранили, између осталог и због потребе да извуку своје трупе са југа, из Грчке. Најважнији циљ им је био заустављање даљег продора Совјета ка западу.

Због великог стратешког значаја, немачка Команда југоистока, од августа 1943. позната као Армијска група Ф, била је стационирана у Београду.

Након ослобођења Београда, немачке трупе су се 23. октобра повукле и стационирале у Срему, где су вођене жестоке вишемесечне борбе до средине априла 1945. године.

Разарање престонице пред ослобођење

Престоница Србије била је под немачком окупацијом током Другог светског рата, од априла 1941. до октобра 1944. године.

Ослобађање Београда почело је у октобру 1944. године тешким дејствима совјетске артиљерије на град.

Град је значајно разорен током немачког бомбардовања у априлу 1941. године, али и још разорнијег савезничког бомбардовања 1944. године.

Заповедник совјетских ослободилаца био је генерал Владимир Жданов, док је снагама Народноослободилачке војске Југославије током Београдске операције командовао генерал Пеко Дапчевић.

Трупе НОВЈ на ободу града, на прелазима Жаркова и Чукарице, пристизале су до 14. октобра.

Током ноћи између 13. и 14. октобра заузета је Авала, где је распоређена совјетска артиљерија.

Заједнички напад на Београд из четири правца извели су Црвена армија и НОВЈ 14. октобра.

Један од праваца наступа ослободилаца био је из правца Чукарице, ка Савском пристаништу.

Бањица, Дедиње, Топчидер и Дунав станица на источном ободу урбане зоне ослобођени су током првог дана и ноћи борби.

Од Славије и Мостара до Калемегдана

Већ тада су поједине јединице НОВЈ и Црвене армије стигле до Славије и Мостара, односно до простора данашње петље.

Друга колона кретала се од Топчидера према ужем центру, ка Улици краља Милана.

Жестоке борбе вођене су на потезу улица Милоша Великог и Немањине, где су се немачке трупе одлучно браниле.

Једна групација ослободилаца надирала је од Бањице преко Дедиња према Крунској улици.

Четврта колона кретала се низ Булевар краља Александра, према Душановој улици на Дорћолу.

До зграде Народног позоришта, на данашњем Тргу републике, ослободиоци су се пробили у поподневним часовима 16. октобра.

Здање Националног позоришта коначно је заузето током наредног дана.

Последњи отпор – последњи Немац

Жесток отпор немачких окупационих снага посебно се одржавао на прилазима Сави, због обезбеђења повлачења преко железничког моста према Земуну.

Оштре борбе вођене су у рејону падине од Теразија, испод хотела Москва, низбрдо ка Сави.

Отпор је пружен и на простору око Шећеране на Чукарици, највероватније због стратешког значаја прилаза реци.

Артиљеријску подршку немачке трупе имале су са Бежаније, из Срема, као и са Аде Циганлије.

Покушаји немачких контранапада трајали су до 18. октобра.

Утврђивање немачких снага у Срему, на потезу који ће касније постати познат као Сремски фронт, већ је било у току.

Симбол победе вијорио се на врху "Албаније"

Заставу нове Југославије, 19. октобра предвече, на врх облакодера "Албанија", тада највишег здања у најужем центру града на Теразијама, поставио је партизан Миладин Петровић, чиме је означено ослобођење Београда.

Тада су заузети и хотел "Москва" на Теразијама, као и главна железничка станица у дну Немањине, на Савском тргу.

Коначни бег немачких јединица догодио се током ноћи између 19. и 20. октобра, при чему су и даље жестоко бранили мост на Сави, као и тврђаву Калемегдан из стратешких разлога.

Савски мост је претходно миниран с намером да буде подигнут у ваздух након повлачења немачких снага у Срем.

Негде пред зору те ноћи ослобођен је Калемегдан, чији је Горњи град претходно био искључиво војна зона, неприступачна цивилима, док су ослободиоци Савски мост заузели у јутарњим сатима 20. октобра.

Ко је спасилац Савског моста?

Минирање Савског моста није успело, јер су на време пресечени каблови за детонацију.

Спасавање моста често се приписује учитељу Миладину Зарићу.

Међутим, више особа је одликовано и награђено због учешћа у спасавању моста, а постоје различите верзије и тврдње о томе ко је заправо био главни спасилац.

Према једној верзији, заслуге припадају земунцима Николи Милованчеву и Крсти Вучићу.

Постоји и тумачење да су експлозив демонтирали припадници Дунавске флотиле Црвене армије, за шта је одликован капетан Григориј Орхипенко, што не искључује претходну тврдњу о пресеченим кабловима.

Након тога уследило је ослобођење Земуна, 22. октобра.

Линије немачких утврђења у Срему, на простору познатом као Сремски фронт, добиле су коначан облик углавном дуж граница раздвајања српске и хрватске етничке већине.

Познато је да су у Београду, по повлачењу немачких снага, остали прикривени припадници немачких посебних јединица с циљем извођења диверзантских дејстава у позадини, али су сви убрзо разбијени.

Сећање на ослободиоце

Поводом десетогодишњице ослобођења Београда, 20. октобра 1954. године, насупрот Новом гробљу отворено је Спомен-гробље ослободиоцима.

Београд, који је био жртва бруталне окупације и имао бројне жртве, нарочито након што је започео устанак, тешко је разаран у више наврата. Град је страдао током немачког бомбардовања у априлу 1941. године, као и током савезничких ваздушних напада 1944. године – у априлу, мају, јуну, јулу и септембру, укупно чак 11 пута. Разарања су настављена и током саме акције ослобађања.

Најразорније бомбардовање догодило се на Ускрс, 16. и 17. априла 1944. године.

Тито стиже у Београд

Јосип Броз Тито је у Београд дошао из Вршца, где се налазио током Београдске операције, након што су све војне операције окончане.

Питање политичког расплета у Југославији по ослобођењу тиме је решено, у складу са договором између Тита и Ивана Шубашића.

Даље борбе за ослобођење Југославије настављене су до краја рата у Европи, у мају 1945. године, при чему су поједине немачке формације у Југославији одбијале да се предају и након званичне капитулације, објављене између 8. и 9. маја.

Уколико бисмо извели експеримент у којем не бисмо празнили канте код куће (како их најчешће пунимо), а у циљу провере колико би ђубре заузело простора, не бисмо дуго издржали, због несносног смрада и других пратећих околности.

Свест о присутности и величини тог ђубрета приморала би нас да схватимо колико смо отпада заправо направили, па бисмо се  можда трудили и да га мање стварамо, што би била неочекивана уштеда у новчанику.

Можда бисмо почели и да разврставамо отпад, што не би било тако тешко, али је потребна дисциплина, односно пар минута више за разврставање отпада које издвоје грађани неке развијеније државе ЕУ.

Колико смо отпада створили укупно

Током 2023. године у Србији смо створили готово три милиона тона комуналног отпада, показују извештаји Агенције за заштиту животне средине.

Готово је незамисливо визуализовати размере када би се сво то ђубре нашло на једном месту. На пример, то је тежина 300 Ајфелових торњева.

И све је ово само од појединаца, али колико је отпада Србија створила укупно – Агенција за заштиту животне средине појашњава да је то готово четири пута више: 11 милиона тона.

Рециклирали смо само 15,5 одсто, док је остатак остављен на депонијама. Да се рециклира 48 одсто отпада као у Европској унији, потенцијална економска добит би се бројала  десетинама милиона евра.

Нешто се мења

Измене и допуне Закона о управљању отпадом се увелико припремају, а следеће недеље се очекује нацрт када ће моћи да се види које промене предлаже радна група.

Према извештајима са састанака, могуће су измене повезане са инспекцијским надзором и висином казни. Такође, говорило се о увођењу нових категорија – "отпада од хране" и "текстилног отпада". Утврђује се и појам "трговац отпадом". Међу више тема нашло се и питање могућности коришћења отпада као горива или уопште енергије.

Многе од тема иду у прилог модела кружне (циркуларне) економије, која би потенцијално довела до смањене потребе за стварањем ђубрета.

Циркуларна економија је концепт који подразумева елиминацију отпада поновном употребом материјала и дужу употребу производа.

Заговорници кружног модела економије

Синиша Митровић, директор Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије, каже да је предстојећа измена закона прилика да се оформи унутрашње тржиште за отпад.

"Без тржишта, ниједан правни оквир, па ни раније донета Мапа пута циркуларне економије, неће функционисати", упозорава Митровић.

Марија Дедић, уредница портала Центар за промоцију циркуларне економије, очекује да се изменом закона укине ПДВ на донације хране.

"Тренутно се компанијама у Србији више исплати да баце храну него да је поклоне", јасна је Дедић и додаје да то није само еколошко већ и етичко питање.

Правни оквири и пракса

Само један одсто домаће економије је циркуларан, а 98 одсто отпада са депонија би могло да се рециклира, објашњава Синиша Митровић.

Главни заговарач кружног модела економије у ПКС предлаже да се забрани даља изградња депонија. То није план ресорног Министарства које, са друге стране, намерава изградњу још барем 14 регионалних санитарних депонија.

Србија има више од 2.500 дивљих сметлишта и више од стотину несанитарних депонија које загађују животну средину.

Митровић каже да компаније неће престати да депонују ђубре док год имају могућност да плате ту услугу.

Залаже се за увођење депонијске таксе, која би била водећи алат у промени са линеарне економије (ресурси-производња-одлагање) ка кружној (производња-коришћење-сепарација-рециклажа).

"Такса од 10 до 30 евра би држави донела до 27 милијарди динара годишње", каже Митровић. Наглашава да би то утицало на компаније да промене праксу. Додаје да оне које су одрживе треба да буду награђене финансијским субвенцијама за тај модел пословања.

Пренамена искоришћеног грађевинског материјала

Марија Дедић каже да је добро што су поједина предузећа увидела потенцијал циркуларне економије, али да без системских решења и ангажмана великих компанија нема суштинске промене.

Изричита је да је циркуларна економија једини начин да се смањи количина отпада и број депонија.

"Девет одсто пластике се рециклира, док се само један проценат текстила рециклира у нову одећу. Да не говоримо о грађевинском, електронском и отпаду од хране", каже Дедић.

Митровић, са друге стране, наглашава да грађевински отпад и материјали који су испунили једну намену могу, на пример, да замене песак и шљунак, чија је прекомерна експлоатација довела до губитка 18 одсто корита река у Србији.

"При рехабилитацији путева може се искористити до 46 одсто грађевинског отпада – попут бетона и цигле", понавља Митровић.Тај материјал, објашњава, може да се искористи у изградњи путева и помоћних објеката. Истиче и да постоји три милиона тона грађевинског пепела који такође може да се употреби у производњи, на пример, асфалта.

Привредна комора Србије је у Мапи пута циркуларне економије навела процену да ће за Европу до 2030. године потенцијална економска добит од преласка на циркуларну економију бити 1,8 милијарди евра.

Уредница портала о циркуларној економији, ипак, није сигурна у којој мери би компанијама био профитабилан прелазак на кружни модел.

"У првим фазама вероватно не би, јер оне морају да уложе и потпуно промене начин пословања", сматра Дедић.

Наглашава да профитабилност компанија захтева даљу дебату, али да је за сада најважније смањити потрошњу јер је неодржива.

Дедић сматра да је потребно инсистирати на одговорности произвођача, преко одлуке компанија да на тржиште пласирају одрживе производе који ће се дуже користити, све до промена навика потрошача.

Ипак, можда се ништа не промени

За промену навика грађана или компанија потребне су правне мере и подстицајно окружење, које би онда показало домете циркуларне економије и рециклаже.

Чини се да није довољно обећавати нешто неухватљиво, каква је идеја чистијег ваздуха или увођење релевантне казне за непоштовање закона које праве највећи загађивачи.

Уколико би се број депонија смањио или финансијски подстицаји за добру, односно лошу  праксу били очигледнији, то би било и видљивије и осетније.

Неизвесно је шта ће донети нова измена закона (пета по реду), а потом да ли ће промене бити релевантне као и да ли ће доследне примене уопште и бити.

Прогнозира се сунчан дан. Ветар слаб до умерен, источни и југоисточни, увече на југу Баната и у Подунављу у појачању..

Јутарња температура од -3 до 5 степени, а највиша дневна од 15 до 18.

И у Београду ће јутро сутра бити хладно, на периферији слаб приземан мраз, а током дана биће претежно сунчано.

На изборима су учествовале 22 странке, 19 коалиција и 119 група грађана. Град Скопље има највише кандидата за градоначелника - 16.

Државна изборна комисија (ДИК) је саопштила да са до сада обрађених 75,37 одсто гласова и података са 2.755 бирачких места од укупно 3.474, кандидати за градоначелнике ВМРО-ДПМНЕ и Коалиције воде у укупно 52 општине, СДСМ и Коалиција у девет, коалиција ВРЕДИ у осам, а Национална алијанса за интеграцију у пет.

Кандидати за градоначелнике СДСМ и Коалиције воде у општинама Богдачни, Жрновци, Конце, Крива Паланка, Кривогаштани, Крушево, Лозово, Росоман и Центар.

Према до сада обрађеним подацима, кандидати из коалиције Вреди воде у општинама Арачиново, Боговиње, Дебар, Зелино, Сарај, Теарце, Тетово и Чаир.

Кандидати опозиционе албанске коалиције Национална унија за интеграцију (НАИ) воде у општинама Арачиново, Бутел, Врапчиште, Гостивар, Липково, Плашница и Сарај. Независни кандидати за градоначелнике воде у Струги и Студеничанима. Кандидат Демократске партије Турака води у Центар Жупи.

Милошоски: Први пут за 20 година ВМРО-ДПМНЕ имаће градоначелника у Струмици

ВМРО-ДПМНЕ ће победити у првом кругу избора и добиће градоначелнике у Киселој Води, Гази Баби, Ђорче Петрову, Аеродрому, Охриду, Ресену, Градском, Василеву, Радовишу, Штипу, Струмици, Босилову, Новом Селу и Вевчанима и Прилепу, саопштио је члан Извршног комитета те странке Антонио Милошоски.

Милошоски је, позивајући се на прелиминарне резултате аналитичког центра странке, рекао да ће ВМРО-ДПМНЕ први пут за 20 година имати градоначелника у Струмици, преноси Нова Македонија.

Он је рекао да су за Град Скопље очекивања да ће кандидат ВМРО-ДПМНЕ Орце Ђорђијевски имати убедљиву предност, и да ће можда неколико хиљада гласова одлучити о његовој победи у првом кругу избора.

Чланови ВМРО-ДПМНЕ се већ окупљају у и испред седишта странке у Скопљу, преноси Нова Македонија.

Како је саопштила Државна изборна комисија (ДИК), излазност на локалним изборима до 18.30, пола сата пред затварање бирачких места, била је 46,65 одсто.

Државна изборна комисија ће објавити резултате на основу података из записника општинских изборних комисија у року од 12 сати након завршетка избора.

Ако у првом кругу гласања за избор градоначелника општине, односно града Скопља, не изађе једна трећина од укупног броја бирача уписаних у бирачки списак, цео изборни поступак се понавља.

Други круг гласања одржаће се у року од 14 дана од дана завршетка првог круга гласања, односно 2. новембра.