"Оно што је за нас важно је да буду валоризовани напори на реформама које Србија спроводи последњих година, због којих је Европска комисија пет година заредом препоручила отварање Кластера 3. И за нас би било веома значајно да буде послат позитиван политички сигнал", навео је Ђурић одговарајући на питање новинара да ли ће током билатералних састанака са званичницима из европских земаља разговарати о отварању Кластера 3.

Према његовим речима, Србија не само да се у претходних пет година трудила да спроведе одређене реформе, већ је последњих месеци направила конкретне договоре са Европском комисијом и урадила оно што је од ње тражено.

"Било би доста добро да се српском друштву пошаље један позитиван сигнал да је жељено, прихваћено и равноправно третирано у Европи, да нећемо доћи у ситуацију да идеолошки или политички критеријуми одлучују о нашем чланству", казао је Ђурић.

Додао је да је у Бечу имао састанке са француским и британским министрима, као и низом других званичника, а да га у току дана очекује састанак са министарком спољних послова Грузије.

"Највеће градилиште у овом делу Европе које се простире на више од 110 хектара и понос Србије - Експо, полако постаје град у граду, који верујем да ћемо да завршимо до септембра. Већ се виде обриси седам Експо хала и то даје потпуно другачију слику овог дела градилишта", навео је Вучић.

Председник је истакао да је поносан на Србију и срећан што се виде резултати неуморног рада, труда и великог залагања око 3.800 радника свакодневно ангажованих на овом пројекту.

"Озбиљно се спремамо да на најважнијој светској манифестацији 2027. године свима са поносом покажемо какви су Срби домаћини", поручио је Вучић.

Први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да више ни не броји колико пута су обишли раднике, проверили како напредују радови, како се ради и гради на највећем градилишту у овом делу Европе.

"Пред нама је 2026. година, у којој ћемо наставити да побољшавамо животни стандард грађана Србије и да реализујемо пројекте широм наше земље, а који ће, такође, допринети, квалитету живота свих грађана", написао је Синиша Мали на свом Инстаграм налогу.

Како је рекао, радује се новим успесима.

''Настављамо да градимо још бољу и лепшу земљу. Живела Србија! '', поручио је Мали.

Међународна специјализована изложба Експо 2027 Београд, под темом "Играј за човечанство: Спорт и музика за све", одржаће се у Београду од 15. маја до 15. августа 2027. године.

Реч је о манифестацији под покровитељством Међународног бироа за изложбе (БИЕ), која окупља државе, међународне организације, компаније и стручњаке из различитих области са циљем представљања иновација, нових технологија и културних садржаја.

Скоро 130 држава потврдило је учешће на изложби Експо у Београду.

ОИК је раније поништила гласање на изборима за одборнике Скупштине општине одржаним 30. новембра на бирачком месту број седам у ОШ "Вељко Ђуричин" у Јарковцу, након што је утврђено да недостаје четврта страна записника о раду бирачког одбора и да записник није потпун.

На локалним изборима у Сечњу учествовало је пет изборних листа, а на изборе је изашло 6.569 грађана, односно 64,24 одсто укупног бирачког тела.

Највећи број гласова освојила је листа "Александар Вучић-најбоље за Сечањ" 59,11 одсто, односно 14 одборничких мандата, а листа ''Глас младих'' 32,74 одсто, односно осам мандата, док је листа "Ивица Дачић - СПС", освојила 4,5 одсто, односно један мандат. Скупштина општине Сечањ има 23 одборничка места, а гласало се на 17 бирачких места.

"Господ нам пружа своју љубав, сија као сунце што нам пружа своје зраке, шаље на земљу и обасјава целу земљу. Обасјава све људе љубављу својом, али нису сви људи кадри да приме ту љубав. Неки не желе, неки воле ово пролазно, земаљско више него оно што је вечно, што је Божије, и окрећу главу. Свесно Господ позива,црквена звона звонe, позивају у храм, као некада Ноје када је клепао у дрво и позивао оне животиње да уђу у лађу јер је претио потоп", поручио је митрополит рашко-призренски.

Обележавању празника присуствовао је и потпредседник СО Источно Ново Сарајево Милан Маунага, који је први пут у Липљану.

"Изузетна ми је част што сам овде и драго ми је када видим људе који су дошли, по овако хладном времену да се обележи крсна слава. То је доказ да ће овај народ овде опстати и остати", навео је Маунага.

Црква Ваведења Пресвете Богородице у Липљану саграђена је у 14. веку и представља непокретно културно добро од изузетног значаја.

У липљанској порти налази се још једна црква, Светих мученика Флоре и Лавра, подигнута 1934. године, изнутра осликана пре неколико година.

У Липљану је, од око пет хиљада Срба пре сукоба, остало да живи неколико стотина њих.

Небојша Васић, кустос у Галерији "Милан Kоњовић", каже: "Циљ ове изузетне тематске изложбе јесте да јавности презентујемо сву раскош и богатство Kоњовићевог уметничког рада, кроз композицију, линију, боју, форму, текстуру и све оне друге ликовне елементе што чине уствари темељ Kоњовићевог уметничког рада, односно његове атутентичности и препознатљивости. Значајно је истаћи да се у поставци налази неколико дела која представљају одређене периоде Kоњовићевог стваралаштва, као што су прве настале на академији у Прагу и рађени су у духу академизма, и касније слике које су настале у духу кубизма, касније неокласицизма."

Дела Милана Kоњовића су артифакти уметничке лепоте стваране у сукобу између стварности и сликарске визије. Она означавају уметникову победу над хаосом грубе материје и животног безнађа.

Милена Рацков Kовачић, директорка галерије "Милан Kоњовић", додаје: "Министарство културе нам је доделило пола милиона на конкурсу, и они су нам главни суфинансијер, наравно поред оних редовних трошкова које измирује град Сомбор, а не могу да не кажем да је препоруку за ову изложбу дала галерија Матице српске и Покрајински завод за заштиту споменика културе. То је конкурсна комисија уважила и уделила нам ево, сада заиста, десету годину за редом, сваки пут, и сада 500 000 динара, што није мало, па смо могли да припремимо слике, да направимо каталог, добар пропратни материјал и да та изложба стварно буде комплетна."

Изложба "Раскош цвећа и мртве природе" биће отворена за посетиоце до прве половине фебруара наредне године, а потом је у плану нова изложба о серији Kоњовићевих цртежа насталих у једном парку у Прагу.

"Имам пуно поверење у правосудни систем и верујем да ће се утврдити исправност поступка Колеџа", рекла је Могерини у саопштењу након што је пуштена из притвора, додајући да ће у потпуности сарађивати са властима.

Њен потез долази дан након што је високи званичник ЕУ Стефано Санино, који је такође осумњичен у истом поступку, изјавио да ће се пензионисати крајем децембра.

Истрага, коју води тужилац ЕУ, фокусира се на једногодишњи уговор додељен Колеџу Европе у оквиру тендера за покретање нове академије за обуку младих националних дипломата и државних службеника ЕУ за будуће улоге представљања Европе у иностранству.

Тужиоци сумњају да су се, у периоду 2021-22, Колеџ и дипломатска служба ЕУ можда договарали како би непрописно усмерили средства ЕУ према пројекту, укључујући и то да су Колеџ унапред обавестили о тендеру.

Тендер је формално отворен за универзитете широм Европе, а Могерини и Санино се и даље сматрају невиним док траје истрага. Могхерини је ректор Европског колеџа од 2020. године, а од 2022. године директор Дипломатске академије.

''Будућност земље види народ те државе, ако је реч о сувереној и независној држави каква је Србија. Могу да говорим о принципима, на којима ће се формирати будући светски поредак, али какво ће место имати Србија морају да одлуче Срби. Мислим да је то закон који је прописан и у Повељи УН и у ономе што се назива међународно право", рекла је Захарова.

Напоменула је да може да само прокоментарише билатералне односе Русије и Србије, додајући да је један од циљева рата у Украјини "учвршћивање савремене тенденције развоја савременог света".

"Подсетићу да је Србија једна од земаља које су основале ову светску организацију (УН). Одговоран је учесник међународног процеса и рачунамо на то да ће ова, нама пријатељска земља сачувати суверени статус, као и да ће и убудуће да се руководи сопственим приоритетима, прагматично и самоуверено градити курс спољне политике, бранити основне вредности и традицију свог народа", навела је Захарова.

Оценила је да се "заједнички непријатељи" Русије и Србије "свим силама" труде да поремете развој наших међусобних односа и успоре развој Србије као независне, суверене државе и нанесу штету добробити Срба као народа.

"Банка хране Београд није само хуманитарни хаб који повезује донаторе и удружења, она је заједница волонтера који сваког дана пружају подршку онима којима је најтеже. 'Maxi' је већ 10 година наш највећи донатор и зато нам је важно да заједно ширимо културу филантропије и подижемо свест о значају хуманитарног рада", навела је Јелена Шијан из Банке хране Београд.

Грађани који желе да волонтирају у банкама хране могу да се пријаве на маил адресе:

Банка хране Београд: office@bankahrane.org.rs

и Банка хране Војводина: kontakt@bankahrane.rs

"Maxi" дневно донира 6,5 тона хране, а са Банком хране Војводина последње две године свако вече директно донира храну на 14 локација у Србији социјално угроженим градјанима.

"Програм 'Храна за све', који спроводимо са 'Maxi-јем', није само донирање пакета хране. То су, пре свега, пажња и солидарност према људима које сваког дана срећемо на терену. То су наше комшије и наши суграђани. Прикупљена средства искористићемо за додатну набавку намирница и подршку волонтерима, и унапред желим да захвалим свима који ће се одазвати нашем апелу", истакао је Срђан Будимчић из Банке хране Војводина.

Банке хране можете помоћи и новчаним донацијама у хуманитарним кутијама које ћете пронаћи у свим већим "Маxi" и "Mega Maxi" радњама, или уплатом на рачуне банака хране које можете пронаћи на "Maxi" сајту где се можете информисати о целој акцији: www.maxi.rs/hranazasve.

Од почетка програма "Храна за све", покренутог 2013. године са циљем да се вишак хране усмери онима којима је најпотребнији, донирано је више од 11 милиона килограма хране. Само током ове године, компанија је обезбедила више од 2,3 милиона производа и 1,3 милиона килограма воћа и поврћа, показујући доследну и дугорочну посвећеност овој мисији.

"Значај оваквих иницијатива је у томе што окупљају целу заједницу, укључујући компаније, организације и грађане, у једну мрежу солидарности која делује сваког дана, а не једнократно. Осим банака хране и хуманитарних удружења, велику подршку пружа нам и компанија Smurfit Westrock, која поклања кутије у које пакујемо производе за донацију, и тако сви заједно чинимо оно што сами не бисмо могли”, закључују у "Maxi" радњама.

Ерик Ру, генерални менаџер компаније ШАК у Немачкој, каже: "Фабрика у Новом Саду прва је у Европи. Наш план је да постанемо водећи произвођач шасија у свету. Данашње отварање погона је наш први корак у Европи и добар темељ за оно што ШАК планира да оствари на глобалном тржишту."

ШАК има 16 фабрика а, како је раније најављено, новосадски погон испоручиваће компоненте за БМВ Фолксваген.

Волфганг Блумлхубер, додаје: "Виши потпредседник за набавку БМВ, објашњава: "До краја године лансираћемо нашу нову генерацију аутомобила у којој ћемо инсистирати на електификацији, интелигенцији и одрживости. ШАК ће играти нову улогу у њиховом развоју са иновативним пројектима оријентисаним ка будућности."

Фабрика ће бити потпуно роботизована, а тренутно је у њој запослено 30 Новосађања, а планира се више радика у наредне три године, од чега ће 50 одсто бити високообразовани стручњаци, а 20 одсто радници са средњом стручном спремом.

Жарко Мићин, градоначелник Новог Сада, објашњава: "Свако радно место нам је важно. А ти људи ће радити на најсавременијим могућим технологијама. Говорим о нашим младим инжењерима којих ће на крају, за око две године, бити запослено скоро 200. Тада ће ти млади људи научити да раде на овим свременим технологијама и у будућности моћи да развијају аутомоблиску индустрију у Новом Саду."

Шангајска фабрика ШАК производи тешке камионе, аутобусе, комби возила и компоненте за њих. Основана је 1992. године, а има више од 8 000 запослених у Kини.

Истакао је да је Град дао 505 милиона динара у последњих 24 месеца да би Апотеке могле да функционишу и преузео на себе плаћање репрограма према добављачима апотекарске установе у износу од 1,34 милијарде динара.

Према његовим речима, Апотеке нису јавно предузеће да имају монопол у обављању своје делатности већ су, подсетио је, установа која мора на тржишту да се бори са приватницима који у овом тренутку имају знатно боље услове за пословање на тржишту.

"Захтеви да се запослени  уговоре на Републички фонд нису захтеви који треба да иду Скупштини града Београда, пошто о томе не може да одлучује. Предложили сте у закључцима да им се интервентно помогне да би се исплатиле плате запослених, што је највећи проблем", рекао је Никодијевић.

Приметио је и да опозиција у закључцима није понудила системско решење како ће апотеке у дужем временском периоду опстати на тржишту .

"Можемо једном интервентно интервенисати, али проблем ћемо имати и за три месеца, шест и девет. Потребно је системско решење како ће Апотекарска установа да преживи у тржишним условима, а не да сваких шест месеци држимо седницу на којој ћемо тражити из буџета Београда неколико милијарди да би успела да опстане", објаснио је Никодијевић.

Никодијевић је, на критике опозиције да је менаџмент у Апотекама лош, подсетио на позив од пре годину дана, да предложе директора установе, али да се нико није јавио.

"Понудили смо запосленима да дају директора. Решићемо ситуацију пре свега због запослених и  људи. Неистина је да је угрожено тржиште снабдевање лекова и пацијенти у Београду", поручио је Никодијевић.

Запослени у опасности да остану без здравственог осигурања

Шефица одборничке групе Зелено-левог фронта Наталија Стојменовић, међутим, рекла је да је важно да се сачувају Апотеке Београд, јер је то питање јавног здравља у Београду и да је зато предложила четири одлуке које би према њеним речима спасиле ту установу.

Стојменовић је рекла да се одлуке тичу обезбеђивања хитних финансијских средстава за отплату насталих дугова Апотека Београд, као и обезбеђивања средстава у 2026. години у буџету за континуирано финансирање апотека.

Додала је да запослени у тој установи седам месеци нису примили плату и да су у опасности да остану без здравственог осигурања.

Захтев за враћање статуса културног добра згради Генералштаба

Шеф одборничке групе Крени-промени Саво Манојловић изнео је предлог да се усвоји закључак да Град препоручи Влади Србије да покрене поступак за враћање статуса културног добра згради Генералштаба, тврдећи да је то питање покушано да се противправно реши лекс специјалисом који је усвојен у Скупштини Србије.

Манојловић је рекао да је Генералштаб симбол страдања и, рекао је, да је обавеза свих да буду глас грађана, али и струке.

Скупштина Града Београда је, међутим, одбила предлог закључка о препоруци Влади за покретање поступка враћања статуса културног добра згради Генералштаба, као и предлог закључка о значају очувања зграде као дела културног наслеђа Београда и Србије.

Престолонаследнички пар – принц Вилијам и принцеза Кетрин добили су значајнију дипломатску улогу током боравка председника Штајнмајера и његове супруге Елке Бидербендер.

У Виндзору, немачки председник поздрављен је почасним плотуном из четрдесет једног топа.

Вожња кочијама по Виндзорском парку и смотра краљевске гарде претходили су изложби предмета краљевске колекције, везаних за немачку прошлост британске династије.

Током поподнева, помпу је заменила политика. Две земље приближио је летос потписан Кенсингтонски споразум – први од Другог светског рата.

"У Европи, па и целом свету, настала је нова безбедносна ситуација. Зато нам је потребна тешња сарадња. Разговарамо и о тешњим економским везама и сарадњи међу компанијама, али и размени људи. Дакле, у годинама непосредно после 2016. проблеми су нарастали, а сада смо у бољој форми", оценио је током посете са британским премијером Стармером у улици Даунинг немачки председник Франк Валтер Штајнмајер.

Немачки Божић у Виндзору

Вече је резервисано за церемонију и гламур државничког банкета у Виндзору под светлом три хиљаде светиљки на јелки, која одјекује сећањем на немачки Божић из времена краљице Викторије и принца Алберта пре него што је краљевска породица одбацила презиме Хановер.

У дану када је краљ одбио најновију мировну понуду Вашингтона, британски краљ Чарлс Трећи истакао је да "Уједињено Краљевство и Немачка стоје уз Украјину и подупиру Европу пред претњом даље руске агресије".

Немачки председник Франк Валтер Штајнмајер осврнуо се на осам деценија мира међу две земље.

"С обзиром на историју, то је велики поклон. Градови су процвали из пепела, непријатељи су постали пријатељи. То је наша заједничка историја која показује шта је све могуће када људи храбро изаберу помирење", нагласио је у говору на банкету у Виндзору Франк Валтер Штајнмајер.

Међу сто педесет две званице су и модел Клаудија Шифер, композитор Ханс Зимер и виолинисткиња Ан-Софи Мутер.

Посета Ковентрију – симболу британских цивилних жртава

Председник Штајнмајер посети додаје историјску ноту полагањем венца на гроб краљице Елизабете Друге у капели Светог Ђорђа у Виндзору, али и посетом катедрали у Ковентрију, који је немачки Луфтвафе скоро сравнио са земљом са 198 тона бомби, које су на тај град падале 1940. године.

Данас су кључне речи пријатељство, заједничка безбедносна политика и економска сарадња.

"Сви сада треба да се суочимо са реалношћу да је споразум после брегзита значајно нашкодио нашој привреди. Да би се економија обновила, морамо да смањујемо напетости. Морамо да наставимо да се приближавамо Европској унији", нагласио је пред посету немачког председника британски премијер сер Кир Стармер.

Председник Штајнмајер, како се очекује, изнеће своје виђење немачко-британских односа у поподневном говору пред посланицима у Вестминстеру.

Немачка је била прва дестинација краља Чарлса пре две године када је ступио на престо. Немци и даље памте његов савршен акценат приликом говора у Бундестагу.

У том смислу, посету председника Штајнмајера треба видети и као узвратну, али не само као то, јер је политика владе Кира Стармера све ближа Бриселу, а све даља од брегзита.

Кинески лидер је истакао потребу за јачањем свеобухватног стратешког партнерства, подршком мултилатерализму и промоцијом глобалне сарадње. Навео је да Кина и Француска, као велике и независне земље, треба да покажу стратешку визију.

"Сагласили смо се да се усредсредимо на четири области. Прва је јачање међусобног поверења у политичкој сфери. Упркос променама у спољном окружењу, обе стране треба доследно да демонстрирају независну и стратешку визију велике силе и да настоје да разумеју једна другу у питањима која се тичу кључних интереса", истакао је Си Ђинпинг.

Додао је, такође, да су се договорили да додатно учврстe традиционалну сарадњу у области авионске индустрије и нуклеарне енергије.

Макрон је нагласио да Француска цени односе са Кином, подржава политику једне Кине и жели да ојача стратешко партнерство у областима трговине, обновљивих извора енергије и културне размене.

Јачање партнерства

Изразио је и спремност Француске да обезбеди фер и стабилно пословно окружење за кинеске компаније и подржи уравнотежен развој односа Европске уније и Кине.

"Француска тежи ка већој европској стратешкој аутономији. У том контексту се надамо сарадњи у позитивном духу са Кином, на основу уравнотежених односа, заснованих на једнакости и међусобном поверењу. Европа и Кина имају своје улоге, заједно са нашим партнерима, у постављању темеља за фер и стабилно глобално економско управљање, засновано на правилима, а не на закону јачега", рекао је Макрон.

Према његовим речима, неравнотеже које се у свету нагомилавају нису одрживе, представљају ризик од финансијских криза и угрожавају њихову способност за заједнички развој.

Двојица лидера потврдила су посвећеност јачању партнерства између Кине и Француске у кључним међународним питањима, трговини, технологији и културној размени.

У присуству председника Кине и Француске потписано је 12 споразума, највише у бизнис сектору. Макрона прати 35 директора великих компанија, међу којима су Ербас, ЕДФ и Данон, као и седам министара владе премијера Лекорнеа.

"До сада смо пронашли 456 врећа и све су пронађене око стадиона Акрон, на којем ће се играти утакмице Светског првенства. Нажалост, Светско првенство ће бити одржано на месту на којем су се десиле ужасне ствари", рекао је Сервин Гарсија, један од волонтера који је учествовао у потрази за несталима.

Сервин већ пуних седам година покушава да сазна шта се десило са његовим сином Раулом, који је у априлу 2018. године нестао код места Тлахомулко де Зунига.

Од тада, пронашао је стотине тела, од којих огромна већина још није идентификована.

Само у региону за који је "одговоран" картел "Халиско – њу џенерејшн" нестало је око 15.000 људи, али су локалне власти последњих месеци све напоре усмериле ка убеђувању могућих туриста да је ситуација у Гвадалахари стабилна, те да картели не представљају стварну опасност.

Председница Мексика Клаудија Шејнбаум тврди да Мексико има довољно снаге да гарантује безбедност током Светског првенства, те да туристи, фудбалери и сви остали немају разлога за бригу.

Локални медији оптужују гувернера да тражи да се потраге за несталима прекину како би град, када дођу навијачи и фудбалери, изгледао "нормално".

Сервин и активисти који траже нестале сматрају да порука председнице нема претерано упориште у стварности, те да власти, претпостављајући економију интересима грађана,
покушавају да умање размере кризе.

"Чак склањају наше памфлете како посетиоци не би видели колике су размере проблема", рекао је Сервин локалним новинама у Гвадалахари.

Власти, како наводе становници околних места, желе да све изгледа нормално – стадион је реновиран, град се спрема за прихват туриста, али остаје сенка стотина људских тела пронађених око стадиона.

Део несталих производ је чињенице да картел "Халиско – њу џенерејшн", за разлику од ривалског клана Синалоа, има озбиљне проблеме да придобије нове чланове, па је велики број регрута насилно довођен у кампове за обуку.

У тим камповима су, уз обуку нових чланова, убијани противници, те увежбаване отмице и свакакви други напади. Полазници који су пружали отпор су мучени и у неким случајевима убијани.

Део процеса регрутације обављан је и преко друштвених мрежа, на које су постављани огласи за послове обезбеђења и нуђене недељне плате у износу од 200 до 600 долара. Полиција сматра да је међу регрутима био и велики број малолетника, који су временом увежбавани да постану убице. Ранч Изагуире служио је као камп за обуку од маја 2024. године.

У рату нарко-банди у Мексику је од 2013. године убијено више од 120.000 људи. Мексички медији, такође, наводе да се у тој држави у последње време бележи безмало сто убистава дневно, те да је у претходних десет година забележено 604 милиона крађа.

Адвокат Милош Делевић изјавио је да пресуда представља још један у низу случајева у којима су лица ухапшена у вези са догађајима у Звечану прихватала споразум о признању кривице који је понудило тужилаштво.

Подсећа да су сви раније ухапшени у истом предмету већ закључили споразуме и на тај начин окончали поступке против себе.

"Овим решењем, за мог брањеника се ставља тачка на један тежак период за њега и његову породицу. Наставићемо да користимо сва законом предвиђена средства како би се обезбедила заштита његових права", рекао је Делевић.

Миљковић је ухапшен у августу ове године у Звечану. Са тужиоцем Бекимом Кодраљиуом, постигао је споразум о признању кривице, по којем је предложено да се за кривично дело "напад на лица под међународном заштитом" изрекне казна затвора у трајању од две године, док се за "учешће у маси која чини кривично дело и хулиганство" изрекне казна затвора у трајању од шест месеци, са могућношћу замене новчаном казном од 14 хиљада евра.

Новчану казну у износу од 14 хиљада евра, дужан је да плати у року од три месеца, а до истека затворске казне биће му урачунато време проведено у притвору од дана хапшења.

Миљковићу је такође наложено да плати трошкове кривичног поступка и то 100 евра за судску таксу и 100 евра за Фонд за надокнаду штете жртвама кривичних дела.

Милица Јованов, мајка, каже: "Други ми је порођај, друга ћеркица, порођај ћу памтити по томе што је сад било теже, а мислила сам да ће бити лакше, али опоравак је је тежи. Ово нам је најлепши поклон у овој гоидни, свима у породици."

У панчевачком породилишту постоји и школица за труднице, која је веома корисна, поготову мајкама које се први пут порађају. Због лоше епидемиолошке ситуације, ове године школица тренутно не ради.

Сања Станисављевић, главна сестра гинекологије и акушерства, додаје: "То надокнађујемо кроз рад, психолошку припрему, индивидуални приступ како би мајке опустили за време порођаја и да се потпуно припреме за тај чин који је посебан кад постајеш родитељ."

Панчевачко породилиште опремељено је ове године и новим савременим апаратима, који ће олакшати рад 15 гинеколога од којих су двоје тренутно на специјализацији.

Зоран Петровић, начелник Гинеколошког одељења Опште болнице Панчево, објашњава: "Можемо да се похвалимо да смо добили ове године лапароскопски стуб тако да сад можемо да радимо и лапароскопске операције у много већем обиму него до сада."

Панчевачко породилиште, иако је једно од највећих у Србији, захваљујући искуству и стрпљењу запослених има најмањи проценат порођаја са царским резом. Ипак, и даље има доста оних породица које желе дете да добију у приватном породилишту."

Зоран Петровић наводи: "Верујте ми, ово је врхунско породилиште и имамо сјајне услове за рад."

Панчево у последње време бележи пораст броја становника, па остаје нада да ће се зауставити и пад броја новорођенчади и да ће бити више деце у граду на Тамишу.

"Да ли се заснива на меритократији или је чисто политичка воља, али није процес заснован на заслугама. Фраза да је на заслугама, готово је постала увреда за већину на Западном Балкану јер нема везе са постављањем циљева. Када постигнете циљеве у смислу имплементације реформи, кластери се неће магично отворити", рекла је Брнабић.

Поновила је да је Србија испунила све услове за отварање Кластера 3, што се и наводи у последњих неколико извештаја Европске комисије, у којима се препоручује његово отварање, али да се ништа не дешава.

"Ући ћемо у 2026. без отварања Кластера 3 јер није вероватно да ће бити отворен до краја 2025. године. Имали смо пет узастопних извештаја ЕК о напретку, који препоручују чланицама ЕУ да отворе Кластер 3, а ништа се не дешава. Дакле, не, није засновано на заслугама, већ на политичкој вољи", рекла је Брнабић.

Додала је да мисли да су у Северној Македонији још више фрустрирани, збуњени и разочарани због онога кроз шта су прошли у смислу решавања отворених питања са Грчком, промене имена земље, а нису добили ни датум за почетак преговора, што шаље погрешне сигнале.

"Морам да честитам нашим партнерима из Албаније. За мање од две године отворили су све кластере. Србији је требало 11 година да отвори два од шест кластера. Збуњена сам и не знам на чему се заснива процес интеграције и шта је потребно да се учини да би дошло до напретка", сматра Брнабић.

Балтичке земље скептичније по питању Србије

На питање шта јој кажу у ЕУ и којим "средствима се користи" када разговара са европским званичницима, Брнабић је рекла да је у последња два месеца често боравила у Бриселу, да Србија има одличног амбасадора и тим који даје све од себе, као и председника Александра Вучића који је у редовном контакту са председницом ЕК.

"Све то изгледа не функционише. Постоје земље које су скептичније, у случају Србије су пре свега балтичке земље. Отварамо амбасаду у Летонији да бисмо покрили све балтичке земље и веома напорно сарађујемо са Немачком. Рекла бих да су једни од наших највећих присталица Француска и Италија, али ствари су заглављене", рекла је Брнабић.

Напоменула је да је Европска комисија фер, поуздана и оцењује да Кластер 3 може да се отвори, али не може да натера земље чланице ЕУ које то не желе, да дају одобрење за његово отварање.

"Отварање кластера је проблем јер све чланице морају да одобре, а ЕК не може да натера земље чланице да то учине", закључила је Брнабић.

Самит организације Пријатељи Европе одржава се сваке године у децембру и на њему учествују представници земаља региона, као и ЕУ.

"Размотрили смо заједничке пројекте који су од стратешког значаја за нашу земљу, а разговарали смо и о снабдевању гасом и инфраструктурним пројектима који ће додатно ојачати наш енергетски систем. Уверен сам да ћемо, кроз отворен дијалог и поштовање заједничких интереса, наставити да градимо односе који гарантују сигурност, стабилност и предвидивост за нашу земљу", поручио је Вучић.

"Реч је о нацрту документа, али ће формирање ЗСО сигурно бити у некој од формулација у усвојеном документу. У том смислу, притисак ЕУ постоји. Приштина од тога не може да побегне и што више одлаже, то ће имати више проблема на међународном плану и довешће себе у ситуацију да више не буде кредибилан партнер у разговорима", наводи Мијачић.

На питање како коментарише део нацрта у којем се имплицира да Београд треба да се уздржи од противљења чланству Приштине у међународним организацијама, Мијачић сматра да је у питању обавеза коју је Београд већ прихватио споразумом из 2023. године.

"Влада Србије се обавезала да неће блокирати Косово у чланству у међународним организацијама. Председник Србије Александар Вучић говорио је да Београд има црвене линије. Некако су те црвене линије код Србије флуктуирајуће и стално се померају. Искристалисало се да нема чланства за Косово у Уједињеним нацијама, али је Београд већ признао нека документа и званичне симболе – личне карте, таблице", напомиње саговорник Јутарњег програма.

Објашњава да је ствар једноставна и да се ствари усклађују према оном што је потписано или прихваћено.

"Србија се обавезала да ће признати документа свих економија на Западном Балкану, укључујући и косовска", тврди Мијачић.

(Не)помирење

Координатор за поглавље 35 Националног конвента о Европској унији указује да ЕУ има и речи похвале за неке од земаља кандидата за чланство, попут Црне Горе и Албаније.

"Тирана и Подгорица интензивно раде на реформама и виде се резултати. Тога нема у Београду, а пре свега у Приштини. Ако не напредујете у нормализацији, могло би да дође до повлачења огромног броја средстава и повољнијих кредита. То условљавање се односи само на оно што су обе стране саме прихватиле, потписале и обећале да ће спровести у дело", каже Мијачић.

Говорећи о одбијању Централне изборне комисије у Приштини да верификује учешће Српске листе на ванредним парламентарним изборима 28. децембра, Мијачић сматра да је проблем што Самоопредељење Аљбина Куртија води главну реч, док већина опозиционих партија "нема храбрости да се одупре националном или етничком наративу".

"Српска листа има велики терет због онога што се дешавало у прошлости, нарочито у Бањској, али је у питању субјекат који је регистрован у косовском правном систему као политичка партија. По аутоматизму, њихова листа треба да буде верификована и биће. На овом питању Самоопредељење жели да добије неколико поена", наглашава Мијачић.

Тврди да Српска листа "одбија прилику да се реформише".

"Српска листа је требало да се реформише још након Бањске. Они освајају гласове грађана, али не могу да учествују у политичким процесима на Косову јер их не желе ни власт ни опозиција. Онда ти гласови висе у ваздуху", закључује Мијачић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије, уз нагласак да ни политичари у Приштини не доприносе смањењу тензија, наводећи пример иницијативе појединих Албанаца да се сруши Храм Спаса.

"Храм је направљен на земљишту (у Приштини) Српске православне цркве и не постоји ниједна судска одлука којом се то земљиште одузима. Такви потези доводе до још веће етничке дистанце између Срба и Албанаца и немогућности помирења. То су све потези који долазе у контексту предстојећих избора", каже Мијачић.

Мирјана Кнежевић рекла је за РТС да Институт има резерве тек за један и по дан, те да највише недостају Б негативна и нулта, и негативна и позитивна нулта крвна група.

Према њеним речима, резерве крви се пред празнике редовно смање, па су због тога широм Србије организоване акције добровољног давања.

У сарадњи са Драги Браво, за добровољне даваоце крви обезбеђене су по три улазнице за њихове новогодишње прославе: у суботу на Видиковцу код цркве и у шопинг центру "Стадион", а у недељу у "Делта ситију" и "Стоп-шопу" у Борчи.

Кнежевићева је позвала младе и студенте да у понедељак дођу у Институт и учествују у наградној игри за новогодишње путовање, уколико добровољно дају крв.

Радно време Института за трансфузију крви Србије је радним данима од 7 до 19 сати, а суботом од 8 до 15 сати.

"На означеним тракама, или када се ради о аутобусима, скенирање се ради у аутобусу, колеге те податке сниме раније, тако да се путник када стигне до кабине за преглед пасоша не задржава додатно", објашњава Левенте Бауко из полиције Мађарске.

Из Хрватске граничне полиције тврде да увођење новог система није донело превелике промене на прелазима.

"Како би се минимализовало време чекања и осигурао проток саобраћаја, гранична полиција примењује низ мера: одређивање и јасно означавање трака намењених за регистрацију у ЕЕС-у, употреба мобилних уређаја и прилагођавање околностима. То омогућава да се поступци граничне контроле и регистрације путника проводе ефикасније", наводе из Вуковарско-сремске ПУ.

Први тест за нови систем био је Дан примирја јер су празник многи искористили за путовање. Аутобуси су чекали на Хоргошу до 12 сати, а на Батровцима до шест сати, кажу у Јути. Долазило је и до пада система.

"Ситуација са људима који су у инвалидским колицима, са посебним потребама који нису успевали да обаве сликање, камера не може да се спусти довољно ниско да би ухватила лик, затим имали смо проблеме са људима који имају неку врсту болести као што је артроза, где су укочени прсти једне руке па не може да се остави отисак", наводи Александар Сеничић из Јуте.

Нови систем аутоматски бележи трајање боравка, које не сме бити дуже од 90 дана, у току шест месеци. Посебно су у проблему возачи камиона, који траже да се изузму из тог система.

"Проблем је у томе што су шенгенске земље дошле на наше границе. Ако ваш возач утовари возило у Новом Саду или Војводини, он је тог истог дана већ у шенгенском простору и то му се већ броји један дан од ових деведесет на који има права. Возачи су у паници, њих 10-15.000 не знају шта ће да раде кад не могу да возе. Послодавци морају да нађу новог возача који ће да их замени, а нема их. Сигурно ће превоз да поскупи 50 посто", тврди Душан Николић из Групације за превоз робе у друмском саобраћају ПКС.

Нови систем, између осталог, уводи се да би се спречио улазак илегалних миграната, тражење азила рад на црно и трговина људима.