У претходних годину дана другог мандата Доналда Трампа, традиционална западна дипломатија заснована на вишедеценијским пактовима и прокламованим вредностима замењена је "трансакционим" моделом, у којем је сваки савез подложан ревизији.

За Вашингтон више не постоје трајни партнери, већ само тренутни договори и нагодбе, где се лојалност мери искључиво кроз допринос америчкој економији.

Европску унију је третирао првенствено као трговинског ривала, условљавајући безбедносне гаранције НАТО-а моменталним повећањем војних буџета европских чланица и куповином америчког наоружања, а сада чак и територијалним уступцима.

Претензије према Гренланду, данској аутономној територији коју Трамп жели да припоји не искључујући ни употребу војне силе – довеле су трансатлантске односе до усијања, постављајући чак и питање опстанка НАТО-а.

Иако је током кампање бомбастично најављивао да ће сукоб у Украјини завршити за "24 сата" по преузимању дужности, Трамп није имао успеха, па је уместо мира, драстично смањио војну помоћ Кијеву.

Са друге стране, Трамп је обновио односе са Русијом. Са Владимиром Путином састао се на Аљасци – на домаћем терену, али симболички важном и за Русију.

Дипломатска битка је сада у пуном јеку, а преговори о предлогу мировног споразума воде се између Кијева и Вашингтона, на основу нацрта који је предложио амерички председник.

На Блиском истоку, Трамп је успео да наметне свој ревидирани мировни план, чиме је заустављен рат у Појасу Газе.

Без обзира на мировне иницијативе, Трамп ове године није добио силно очекивану Нобелову награду за мир, што га, наравно, није спречило да добије "резервну", и то Фифину.

Да Нобела неће лако заборавити, доказао је недавно, када му је добитница уступила награду, коју је и раније посветила њему. Додатно, у писму норвешком премијеру Јонасу Гару Стореу поручио је да више не осећа обавезу да размишља искључиво о миру, пошто је, како тврди, Норвешка одлучила да му не додели Нобелову награду. 

Pin point операције уместо "бескрајних ратова"

На војном плану, амерички лидер који важи за "председника који није започео ниједан рат" наредио је нападе у неколико земаља, али је, ипак, барем за сада напустио концепт дуготрајних интервенција.

Уместо слања трупа у "бескрајне ратове", Вашингтон се фокусирао на високопрецизне, тзв pin point операције, са јасно дефинисаним циљевима.

Током 12 дана међусобног ракетирања између Ирана и Израела, Трамп је у јуну наредио серију ваздушних удара на Исламску републику, поручујући да неће дозволити Техерану да доврши развој нуклеарног оружја.

Та војна интервенција, иако ограничена на ваздушне нападе без уласка копнених трупа, додатно је дестабилизовала иранску власт и пружила снажан ветар у леђа новом таласу масовних протеста широм Ирана.

Трампова администрација је грађанске немире отворено подржала, претећи новом војном интервенцијом, док се носач авиона "Абрахам Линколн" приближава зони из које може да гађа мете у Ирану.

На Трамповом нишану нашли су се и мете у Сирији, Ираку, јеменски Хути, јединице ИСИС-а у Нигерији, и на крају, Венецуела, када је муњевитoј интервенцији америчких специјалаца ухапшен председник Николас Мадуро, у Каракасу. 

После напада на Венецуелу, дугу листу војних интервенција САД у Латинској Америци, Трамп је допунио отвореним претњама низу земаља у америчком "блиском иностранству" – Куби, Мексику, Колумбији.

Свој други мандат, Трамп је почео је потезима у духу Монроове доктрине (Панамски канал, Гренланд...), а првих годину дана од ступања на дужност завршио је њеним отвореним декларисањем као начела америчке политике, али ребрендираном у – "Донроову" доктрину.

Царина као "најлепша реч у речнику"

Радикалним заокретом од слободне трговине ка агресивном протекционизму, увођењем свеобухватних царина и савезницима и противницима, Трамп је економску политику претворио у главно оружје.

Подизање високог зида царинских баријера, оцењено је као крај ере неолибералне глобализације и Вашингтонског консензуса, који је у међународној економији доминирао од краја Другог светског рата.

"Царина је најлепша реч у речнику", рекао је Трамп више пута, држећи се преговарачке тактике шокантних најава царина и од 100 одсто, које су изазвале драматичне реакције у јавности.

Својеврсни максималистички блеф користио је више пута као полугу за изнуђивање уступака, да би на крају пристао на знатно ниже, али и даље историјски високе царинске стопе, приказујући себе као великог преговарача који је извукао максимум из трговинског рата који је сâм започео.

Поларизација без преседана – миграције, "дубока држава" и културни рат

Убрзо по ступању на дужност, почео је најављени обрачун са федералном бирократијом, кроз партнерство са милијардером Илоном Маском у оквиру Одељење за ефикасност владе и управе (DOGE).

Истовремено, Трамп је донео преокрет у "културном рату" спровођењем конзервативне агенде.

Оштром политиком према миграцијама и покретањем масовних депортација, питање безбедности граница постало је централно, праћено милитаризацијом полиције са последицама које нису ограничене на питање илегалним миграција.

Одмах по ступању на дужност, проглашено је ванредно стање на граници са Мексиком, ради коришћења војних ресурса за депортације.

Поларизација друштва је појачана и манифестује се као сукоб два потпуно непомирљива погледа на америчку будућност.

Техно-национализам – трка за дигиталну супериорност

За разлику од првог мандата, Трамп је сада технологију поставио у центар своје политике, тежећи ка апсолутној америчкој доминацији у области вештачке интелигенције и криптовалута.

Кроз стратешку подршку домаћим техно-гигантима и дерегулацију, настоји да осигура да Америка, а не Кина, задржи превласт у дигиталној револуцији.

Трка за ретким сировинама, неопходним за прозводњу најсавеменијих уређаја, постала је кључни део концепта националне безбедности. 

Култ личности у дигиталном формату

Трамп је у протеклој години, користећи директне дигиталне канале, занемарио традиционалну улогу медија.

Већина кључних одлука, од мировних преговора до економских одлука, прво је саопштена на друштвеним мрежама, остављајући мејнстрим медије у улози посматрача, што је Трампу омогућило да постане истакнутији од саме институције коју представља.

Администрација је, како изгледа, у 2025. години почела да функционише више као корпорација под брендом "Трамп" него као традиционални државни апарат.

Стручне службе Инфраструктуре железнице Србије су од пријаве догађаја на терену и врше проверу стања возног вода контакне мреже на овом делу пруге.

Нема оштећења на железничкој инфраструктури и током дана је брзина возова постепено повећавана. Ускоро очекујемо враћање брзине возова на пројектовану брзину на прузи Београд – Суботица.

Нажалост, оваквих појава било је и раније на мрежи пруга Инфраструктуре железнице Србије, услед неповољних временских услова, ниских температура, снега и леда.

Наиме, због великог олујног ветра, магле и ниских температура током ноћи у овом делу Србије, на горњим деловима контактне мреже накупило се неколико центиметара смрзнутог иња. На тај начин повећана је бочна површина водова контактне мреже.

Услед јаког бочног ветра, дошло је до љуљања контактне мреже на деоници Наумовићево – Ловћенац. Ово је посебно било изражено на отвореној прузи, где није било дрвећа као заштите од ветра.

Инфраструктура железнице Србије извињава се путницима и корисницима услуга, што је услед великих временских неприлика током претходне ноћи, дошло до кашњења путничких возова између Београда и Суботице током данашњег дана.

Како је наведено у саопштењу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, на састанку у Палати Србија једна од тема биле су откупне цене, а саговорници су се сагласили да су оне под снажним утицајем међународних тржишних кретања, пре свега пада цена свих категорија свиња у Европској унији током последњег квартала 2025. године, што се директно одражава и на домаће тржиште.

"Такође, трговински споразум ЕУ са блоком Меркосур имаће значајне последице по целокупан европски, а посредно и српски сектор свињарства", рекао је министар.

Посебан састанак о откупним ценама свиња

Тим поводом, најављено је да ће у наредном периоду бити одржан посебан састанак посвећен теми откупних цена свиња, уз учешће министарке привреде Адријане Месаровић и министарке унутрашње и спољне трговине Јагоде Лазаревић.

Гламочић је додао да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде учествовало и у изради Нацрта закона о спречавању непоштених трговачких пракси и позвао учеснике састанка да дају своје коментаре и предлоге како би се законска решења додатно унапредила.

Као следећи конкретан корак министарства, Гламочић је најавио и доношење Уредбе о обележавању меса и производа од меса, којом ће месо и производи који су 100 одсто из Србије бити јасно декларасани и одвојени од меса и производа из увоза, чиме министарство настоји да даље стимулише домаћу производњу. Нагласио је да ће у изради коначног текста Нацрта уредбе учествовати и сами одгајивачи и произвођачи свиња.

Ускоро измена система обележавања и регистрације свиња

У разговору је истакнуто да ће у наредном периоду доћи и до измена система обележавања и регистрације свиња, а на предлог присутних представника удружења одгајивача свиња размотрена је и промена стратегије субвенционисања произвођача, како би подстицаји били развојног карактера и разликовали се у зависности од врсте производње.

Гламочић је рекао да је свињарство један од најважнијих сегмената сточарске производње у Србији и да има изузетан економски, социјални и демографски значај, с обзиром на то да се готово 76 одсто укупног броја свиња и даље налази на породичним пољопривредним газдинствима.

"Иако је сектор у претходној деценији пролазио кроз тежак период, последње две године доносе јасне сигнале опоравка. Током 2024. године забележен је раст укупног броја свиња за око 10 одсто, а само у 2025. години број крмача је повећан за 11.000 односно за око 19 одсто, што све представља основу за стабилнију производњу у наредном периоду", нагласио је Гламочић. Он је поручио да је у 2024. години забележен и раст потрошње свињског меса у односу на 2023. годину за више од пет одсто.

У 2025. години увоз меса опао за око 15 одсто

Министар је навео и да производња није успела да у потпуности испрати тржиште, због чега се део потреба надокнађује увозом. Гамочић је указао и на то да је у 2025. години увоз меса опао за око 15 одсто и увезено је око 2,5 пута мање прасади за тов у односу на 2024. годину, док је истовремено извоз повећан за 24 одсто, што је јасан показатељ да домаћа производња јача.

Он је додао да Србија обезбеђује између 70 и 80 одсто сопствених потреба, што говори у прилог томе да смо самодовољни више него што се у јавности говори.

Могућности за закључивање уговора између произвођача и кланичара

На састанку је отворено и питање уговорне производње, при чему је министар рекао да би у наредном периоду требало размотрити могућности за закључивање уговора између произвођача и кланичара, који би обезбедили већу сигурност пласмана и стабилније услове пословања за обе стране. "Свињарство није само економско питање, оно чува српска села, породична газдинства и домаћу производњу. Не постоји брзо и трајно решење, али постоји јасан смер.

Министарство ће наставити да инвестира у свињарску производњу и да ради на унапређењу транспарентности тржишта и јачању биобезбедности у циљу заштите производње од заразних болести. Улога државе је да буде партнер пољопривредницима и да створи услове у којима овај сектор може да има стабилну и одрживу будућност", закључио је Гламочић.

Од тада, Монако редовно користи Експо платформу за представљање својих вредности, иновација и културног идентитета.

Током свог учешћа на претходним међународним изложбама, Монако је више пута био награђиван за креативност, архитектонска решења и снажну тематску интерпретацију, нарочито у областима одрживог развоја и заштите животне средине.

Његови павиљони често су препознати као примери елегантног споја савременог дизајна, едукативног садржаја и јасне поруке о глобалној одговорности.

"Изузетно нам је драго што је Кнежевина Монако једна од земаља учесница на специјализованој изложби Експо 2027 Београд. Реч је о земљи са изузетно дугом и богатом Експо традицијом, чије учешће додатно потврђује међународни значај и кредибилитет Експа у Београду. Вредности које Монако доследно промовише-одрживи развој, заштита животне средине, иновације и међународна сарадња,  у потпуности су у складу са темом 'Играј за човечанство'. Сигурни смо да ће присуство Монака значајно обогатити садржај Експа 2027", изјавио је директор предузећа Експо 2027 д.о.о. Данило Јеринић.

Како се наводи у саопштењу, као једна од најстаријих кнежевина у Европи, са династијом Грималди чији континуитет траје више од седам векова, Монако на Експо изложбама доследно промовише вредности међународне сарадње и дугорочног размишљања, које се огледа у посебном нагласку на очување биодиверзитета, укључујући заштиту мора и океана.

Његова препознатљива црвено-бела застава, једна од најстаријих националних застава на свету.

Билатерални односи између Србије и Монака успостављени су 2007. године, и од тада се континуирано развијају у духу међусобног поштовања и сарадње.

Учешће Монака допринеће разноврсности програма и обогатити глобални дијалог који ће се током лета 2027. водити у Београду кроз спорт, музику, креативност и иновације као главне стубове програма.

"Србијавоз" је обевестио путнике о несрећи, због чега је дошло до измена у саобраћају возова.

Милан Ненадић, в. д. Директор ЈKП "Дубоко", Ужице, каже: "Истекло је око 30 до 40 метара кубних воде. То смо установили по томе што смо видели колико је осегао ниво воде у базену. Што се тиче ових притисака који се тренутно износе од стране невладиних организација и узбуњивања јавности да је било 800 метара кубних, то није истина и стварно нема потребе узбуњивања јавности и вршења притисака на директора. До сада је било, пре 13 година, враћала се вода на тело депоније и добар део те воде завршавао је Турском потоку, без прераде неке посебне, имала је само прерда аерације. Сада радимо са постројењем за прераду отпадних вода и добијамо сто посто чисту воду."

Да је река која протиче кроз село променила боју приметили су прво мештани.

Јован Топаловић, Удружење "Да (не) дишемо Дубоко", објашњава: "Мештани, наши активисти Удружење "Да (не) дишемо Дубоко" су овде на овом мосту приметили да је река црне боје и на њој има слој пене који плута по реци. То се и раније дешавало када су велике падавине. Kада је повећан водостај, јер лагуне на депонији не могу да приме толику количину воде и онда су они испуштали. Да проблем буде већи, у тим лагунама акумилира се сав талог и највећа прљавштина која је најконцентрованија и тада то све истекне у реку. Тада је загађење реке много веће него иначе."

Док је поступак утврђивања акцидента и даље у току, активисти постављају питање санације и рекултивације депоније, као и одговорности надлежних. Из Јавног комуналног предузећа "Дубоко" поручују да је почетак према пројекту Министарства за заштиту животне средине планиран у овој години и да су њихове процене да би могла трајати две до три године.

Поручила је и да Данска не може да преговара о сопственом суверенитету, идентитету и демократији

"Ово је питање светског поретка. Најгоре можда тек долази", рекла је она, преноси Ројтерс.

Она је оценила да је Данска тренутно у "мрачном поглављу".

"Ако неко започне трговински рат са Европом, наравно да ћемо одговорити. Нико у Европи то не жели да уради али то би било исправно. До 1. фебруара радимо на томе да то спречимо", рекла је Фредериксен, алудирајући на претњу америчког председника Доналда Трампа да ће увести царине земљама које се противе томе да Сједињене Америчке Државе преузму контролу над Гренландом.

Упозорила је да би трговински рат довео да смањења броја радних места у САД, као и у ЕУ.

"Колико год морали да упозоравамо на то, морамо се припремити и за то", рекла је Фредриксен.

Истакла је да Данска сматра САД својим "најближим савезником", рекавши да Конепхаген никада није тражио сукоб, већ сарадњу.

Фредериксен није отпутовала на Светски економски форум у Давосу, услед тензија са САД око намере Трампа да Вашингтон преузме контролу над Гренландом.

Након прегледа у Ургентном центру, он је пуштен на кућно лечење.

"Захваљујући брзој реакцији припадника Исламске заједнице, ватрогасаца и полиције, пожар у згради Мешихата је локализован, није било повређених, а причињена је само материјална штета“, изјавио је Решад Плојовић, заменик председника Мешихата Исламске заједнице у Србији.

Када суд буде потврдио оставку Радева, на функцију председника ступиће потпредседница Илијана Јотова до краја мандата у јануару 2027. године.

Радев, за којег се очекује да ће формирати своју странку и учествовати на предстојећим парламентарним изборима, затражио је у јучерашњем обраћању опроштај од грађана и поручио да је "пред нама битка за будућност отаџбине".

"Желео бих да напоменем да смо током ових девет година показали да председник и потпредседник могу ефикасно и синхронизовано да раде, уједињени заједничким циљем. Уверен сам да ће Илијана Јотова бити достојан шеф државе и желим да јој се захвалим на подршци током ових девет година. Пред нама је битка за будућност Отаџбине и верујем да ћемо је водити заједно са свима вама – достојнима, инспирисанима и непомирљивима", навео је Радев.

Због оставке владе и неуспеха у формирању новог кабинета, у Бугарској би требало да се одрже парламентарни избори, али датум изласка на биралишта и даље није утврђен.

Председник Бугарске треба да именује привремену владу и распише изборе, али аналитичари сматрају да ће процедура бити продужена због оставке Радева и да ће избори вероватно бити заказани после Ускрса, односно за средину априла.

Биљана Михајловић, лични пратилац детета из Прокупља, каже: "Најбољи је кадар у овој школи, све остало је старо, похабано, али су зато професори сви екстра.Ови услови су ужасни. Мислим много значи за децу. Апсолутно би много значило да буду у новом објекту, да имају услове као сва деца у осталим школама."

Планирано је да објекат буде модеран без архитектонских баријера, са савременом опремом и инфраструктуром која ће олакшати свакодневни рад ученика и наставника у потпуности прилагођен деци са инвалидитетом и посебним потребама.

Александар Титоло, отправник послова амбасаде САД у Србији, додаје: "Овај нови простор омогућиће деци да уче, расту и напредују у окружењу које подржава њихов физички, ментални и емоционални развој. Надам се да ће овај нови објекат оснажити изузетан колектив основне школе "Свети Сава", да пружи највиши стандард бриге и образовања, који свако дете заслужује."

Славиша Весић, директор Основне школе "Свети Сава", објашњава: "Ми смо једини у Топличком округу који се баве овим видом васпитања и образовања. У сваком случају очекујемо много тога, као и могућност да проширимо неку нашу делатност на припремни предшколски програм за наше ученике. То би све довело, надамо се, сви верујемо у то, побољшање њиховог општег психо-физичког стања наших ученика."

Изабран је извођач радова, обезбеђена сва неопходна документација, а рок за завршетак је до краја године. Објекат ће се градити с пролећа, на простору поред старе школе, у којој ће деца похађати наставу до преласка у нову зграду.

- Могло би да реши, али с обзиром на то какве навике имамо и колико бахатости возачи исказују, сумњам. Биће много плаћања и мислим да је генерално то у основи, не системско решавање проблема.
- Мислим само да не ваља што паук возила, она што носе аутомобиле, што их рецимо нема увече, не раде, када неко хоће да пријави, смета му, џабе, нема коме. - Да ли мислите да ће ово возило да утиче на грађане да нормално паркирају? - Kако да не, и требало је одавно.

Током пробног периода, систем "Око соколово" евидентираће непрописно паркирана возила, при чему неће бити издавани прекршајни налози, а власницима возила биће достављане опомене са информацијама о учињеном прекршају. По истеку пробног периода од месец дана, систем ће бити у пуној примени, а сви евидентирани прекршаји биће санкционисани у складу са законом.

Бојан Павловић, комунални милицајац града Смедерева, објашњава: "Тренутно имамо мапиране само те две улице, Kарађорђеву и Кнез Михаилову, где највише уочавамо непрописно паркирана возила. У плану је проширење те мреже. Највише ће бити у центру града или зоне око школа, где је приоритет и где највише уочавамо прекршаје. Око соколово дефинитивно даје резултате у свим градовима где постоји. Оно је прво намењено да буде превентивног карактера, па тек онда репресивног. Дефинитивно даје резултате, а видећемо како ће наши грађани да се боре са тим."

Настоји се да се реше саобраћајни проблеми и у улици Радосава Мирковића, а нове камере, које су прошле пробни период, од 26. јануара крећу са евидентирањем прекршаја. Сви подаци са тих камера, као и они са Ока соколовог, сабирају се у контролној соби одељења комуналне милиције у смедеревској градској управи.

Возач који је аутомобилом ударио девојчицу остао je на месту несреће.

Швајцарски град Давос наредних дана на Светском економском форуму окупља светску политичку и пословну елиту - око 3.000 учесника из 130 земаља, међу њима готово 400 високих политичких званичника, укључујући 65 шефова држава и влада.

Добродошлицу окупљенима је пожелео председник Светског економског форума Берге Бренде који је истако да на овогодишњем форуму учествује рекордан број политичких лидера.

"Заиста ми је велика част да вас пожелим добродошлицу на годишњи састанак Светског економског форума у Давосу. Са нама је 3.000 учесника из 130 земаља, укључујући рекордан број политичких лидера – више од 400 политичара, 65 шефова држава и влада, као и 850 генералних директора и председника управа глобалних компанија", поручио је Бренде.

"Ево седамнаест година овде узимам храну, седам чланова узимамо три хлеба дневно. - Је л’ вам то једини оброк током дана? - Па то и ето жена има малу пензију и купимо још два хлеба и тако", каже Живорад Јанковић из Врања.

"Живим сам и овде се храним, болестан сам од епилепсије и тако. - Јесте ли задовољни храном? - Јесам", наводи Горан Мишић из Врања.

Корисници добијају кувано јело и пола векне хлеба дневно. На менију су макароне и поврће, а месо замењује месни нарезак.

"Добијам пиринач, макарону и пасуљ. - И један хлеб или? - Пола хлеб, а требало би цео", каже Благоје Николић из Врања, а Јасмина Николић додаје: "Храна има добра, хлеб. - Јесте ли задовољни? - Јесам, не могу да се жалим. - Колико вам значи тај оброк? - Пуно ми значи."

Народна кухиња ради од понедељка до петка, за нормалан рад и намирнице поред Цравеног крста, локална самоуправа је издвојила пет и по милиона динара.

"Према доступним информацијама ми ћемо током ове године, имати довољне количине намирница да радимо читаву 2026. годину, без прекида, што у досадашњој пракси није био случај. Имали смо прекиде током летњих месеци у трајању од два или три месеца, тако да смо снабдевени са свим намирницама", каже Томислав Стефановић, секретар Црвеног крста у Врању.

Волонтери помоћ носе и до старих и болесних до удаљених планинских села, тамо где нема продавница, ни превоза, ни комшија. Пакете са основним намирницама и средствима за хигијену почетком јесени, добило је 500 људи.

Више од 20.000 људи је евакуисано, а ватра је уништила више од 1.000 кућа.

Министар унутрашњих послова Чилеа Алваро Елизалде навео је да је ватра захватила готово 35.000 хектара, уништивши читава насеља. Председник Чилеа Габријел Борић рекао је из региона Њубле да су неки пожари стављени под контролу, али да су други и даље "веома активни". 

Он је упозорио и на појаву нових жаришта у региону Арауканија, што захтева прерасподелу ресурса.

Према подацима Националне корпорације за шумарство, у Арауканији је у понедељак пожарима погођено 1.407 хектара.  Регион Биобио и даље је најтеже погођен, а поједини локалитети готово су у потпуности уништени.

Региони Њубле и Биобио проглашени су подручјима катастрофе, чиме је омогућено распоређивање војске. 

Чилеанске власти су навеле да су последњих година шумски пожари у Чилеу учесталији и разорнији, што се доводи у везу са растом температура и дуготрајном сушом.

Оптужница против Тонића подигнута је последњег дана прошле године, а ухапшен је у априлу у Липљану.

На данашњем припремном рочишту, тужилац Дема је навео да постоји основана сумња да је Тонић са осталим чуварима затвора “систематски злостављао албанске затворенике, мучећи их на нехуман начин разним средствима, као што су гумене палице, металне шипке, ударци ногама и песницама до бесвести, наносећи им телесне повреде и психичко насиље”.

Наводно, “окривљени је у саизвршилаштву, остављао затворенике без хране данима, озбиљно им је претио по живот и, као резултат континуираног премлаћивања и нечовечног поступања, они су патили у стању сталне анксиозности и страха”.

Одбрана оптуженог Тонића има рок од 20 дана да поднесе приговор на доказе и захтев за одбацивање оптужнице.

Бранилац Предраг Миљковић каже да има велики број приговора које ће изнети у погледу на исказе сведока, у погледу оптужнице и диспозитива оптужнице.

“Сматрамо да оптужница није конкретизована, односно да у диспозитиву оптужнице не постоји конкретно, јасно описана радња која је забрањена, а коју је Бобан предузео, већ је само паушално наведено да је Бобан мучио, поступао нехумано, малтретирао одређене људе. Све приговоре поднећемо суду у року од 20 дана и онда ћемо чекати одлуку суда о томе. Надам се да ћемо убрзо ући у овај поступак и доказати невиност Бобана Тонића”, рекао је Миљковић.

Бранилац каже да Тонић никада није напуштао Липљан и да је 2000. године, односно крајем 1999. године постао припадник локалне полиције, у којој је радио шест или средам година.

“Никада нико није изразио никакву сумњу или бојазан да је Бобан предузимао било какве радње које му се сада стављају на терет. Ја верујем да, уколико би ову оптужницу упоредили са оптужницом Драгише Миленковића или Надице Чепкеновић, да су то мање више, копи пејст оптужнице, које подсећају или личе једна на другу у потпуности”, рекао је Миљковић по окончању данашњег рочишта.

Дирекција полиције у Приштини је 21. априла прошле године објавила да су њени припадници тога дана ухапсили три бивша затворска чувара у Приштини и Липљану, под сумњом да су починили ратне злочине против цивилног становништва током сукоба на Косову 1998–1999. године.

Најпре су у Липљану, на одвојеним локацијама, лоцирани и ухапшени Бобан Тонић и Надица Ћепкеновић, док је трећи осумњичени Мирсад Ибра, ухапшен у Приштини.

„Вишеструк је значај ових ветрозаштитних појасева, као први значај који се најпре осети је смањење ветра и еолске ерозије, а следећи потез који се појављује је да шуме привлаче падавине и привлаче птице које после, посебно птице грабљивице које лове мишеве и остале глодаре који штете усевима", каже Никола Радосавчев из Грађанске еко-иницијативе Кикинда.

Све се спроводи у сарадањи са локалном самоуправом Кикинде која је у последњих неколико година заслужна за више од 100 хиљада нових стабала и садница. Пре првих снегова је у Банатском Великом Селу пошумљено три хектара багремом, а у Кикинди је један и по хектар засађен храстом лужњаком. Свако село ове регије добило је нови парк, свака школа зелену оазу. Све се наставља чим прођу јануарски ледени дани.

„Грађанска иницијатива заједно са градским службама посадила је сада 400 садница, а оно што нас очекује у наредном периоду, већ у фебруару месецу, јесте наставак садње и донација са око 450 садница колико је планирано", наводи Мирослава Наранчић из Секретаријата за екологију у Кикинди.

Пошумљеност Војводине је седам, а еколошки минимум је 14 одсто окружења под зеленилом. Главни узрок оваквог стања је интензивна пољопривредна производња, када је сво земљиште подређено аграру, тако да у Војводини недостаје око 170.000 хектара нових зелених оаза. Треба рећи да је за подизање пошумљености за само један проценат понекад потребно 20 година.

„Од тренутка одкад сам почела да певам и до овог тренутка када сам посебно узбуђена баш због ових тридесет година духовног надахнућа једноставно нешто што је постало нераздвојни део и са чим се заправо живи и наставиће да се живи управо на овај начин", каже чланица хора Слађана Арсић.

„Из срца долазимо сваке недеље, можемо рећи да су нам поједина деца поједине чланице сад већ и унучиће као неки подмладак спремају за све нас кад будемо престали да будемо чланови хора да имамо своје наследнике", наводи чланица хора Снежана Ристић.

Оснивање групе певача пре три деценије иницирао је Предраг Симишић, први диригент, уз благослов тадашњег владике Саве Вуковића и проте Радета Станковића. Живот га је одвео у Бања Луку, али је сарадњу са јагодинским хором наставио.

„Мени је стварно велико задовољство када видим да после тридесет година да та наша идеја која је некада била још увек у повоју да се развила до таквих мјерада једноставно мени је велико задовољство што сам поново позван овдје да се поново видим са члановима како старим тако и новим“, каже Предраг Симишић, диригент „Бањалучке свите".

„Он је на почетку био мешовитог састава, сада је задњих петнаестак година у женском саставу и просто напшредујемо из дана у дан и поводом духовне музике и поводом световне музике", каже диригенткиња хора Љиљана Милеуснић Марковић.

Током три деценије, мењале су се чланице у хору, диригенти, свештеници. Од црквене заједнице и посебна захвалност за време и труд које су ове жене несебично даривале.

„Ове наше жене одвајају од свог времена, жртвујући делом и своју породицу долазе на евхаристијска богослужења и заиста саме похвале које оне добијају од наших верника и бројност верника који присуствује нашим богослужењима показује да смо ми на правом путу“, каже Милан Ђорђевић, старешина цркве Светих апостола Петра и Павла.

На јубиларном концерту представили су се као гости и хорови цркава Светих архангела Михаила и Гаврила из Јагодине, Светог Ђорђа из Ћуприје, Мушки појачки састав ,,Парусија" и Градски мешовити хор „Рамонда". Уз заједничко извођење нумере „Ово је Србија" и жеља, да још много година уз појање шире заједништво, веру и љубав.

„Воће, пиће, кафу, свега по мало, што би нам пуно значило овде код нас у кафићу", каже Ана Влчек радница у кафићу.

"Поред удружења која су нам помагала и донирала, сетили су нас се и сами грађани, који су нам доносили украсе за јелке, слаткише, разноразне ђаконије, тако да нам је ова година била врло слатка", наводи Верица Сретеновић, законски заступник кафића „Звуци срца".

Ову хуману акцију организовало је удружење „Огњиште".

„Тако да смо осим неких потреба, што је била микроталасна пећница, донели и сокове, кафу за аутомат. Ми то већ седам година радимо. Некако се сви сконцентришу на Нову годину, а ми кренемо од Божића до Светог Саве, када је мања посећеност оваквих институција, онда ми наступамо", каже Славко Радојичић, председник удружења „Огњиште".

„Учествовали смо у гашењу пожара, достави хране људима на неприступачним теренима, а сад смо дошли на идеју да у свом граду организујемо неку хуманитарну акцију", каже Зоран Шево, квадисти „Офф роад" Панчево.

Деда Мраз је на кваду стигао и до дневног боравка „Невен", који ради при специјалној школи „Мара Мандић", а деца су песмом дочекала госте и поклоне које су донели.

„Пакетић сам добио. Унутра има кекс. Допада ми се", каже Славко Новаков, корисник Дневног боравка.

"Захваљујемо се нашим суграђанима што мисле на нас. Видели сте и сами, дечији осмеси све говоре. Удружење добрих људи „Огњиште" мисли на нас сваке године. Њихов председник Славко нам је понудио неки уређај, вероватно ће то бити фрижидер, али за школу", каже Горан Владић, директор школе "Мара Мандић".

Ова акција је прерасла у традиционални божићни караван, а сви који могу да донирају, позвани су да помогну.