Двадесет пет припадника мексичке Националне гарде је међу онима који су погинули у сукобима у држави Халиско, док је осам чланова картела CJNG убијено у војној операцији.

Амерички Стејт департмент позвао је Американце да остану „склоњени“ у одређеним деловима Мексика, укључујући и позната летовалишта попут Пуерто Ваљарте, Канкуна и Плаја дел Карменса. Неколико америчких авиокомпанија обуставило је привремено летове за Пуерто Ваљарту.

Иако насиље картела није новост у Мексику, најновији талас долази у осетљивом тренутку за ту земљу.

"Једна ствар која се променила јесте да осећамо веће присуство картела у туристичким одмаралиштима. Тај криминал не циља директно туристе, већ инфраструктуру која генерише новац: хотеле, ресторане и предузећа која плаћају изнуду овим картелима", каже за си-Ен-Ен аналитичар Крис Далби.

Картел Халиско је присутан у Пуерто Ваљарти годинама, али одговор на убиство Ел Менча долази у осетљивом тренутку.

"Клаудија Шејнбаум је у првој години своје администрације. Светско првенство је удаљено само неколико месеци, а утакмице ће се играти у Гвадалахари. Потпуно разумем свакога ко има карте за те утакмице, а одлучи да не иде", каже Далби.

Вашингтон је у међувремену појачао војно присуство у региону, а председник Доналд Трамп упозорио је да би "заиста лоше ствари" могле да се догоде уколико не буде постигнут договор око дугогодишњег спора у вези са иранским нуклеарним програмом. Са друге стране, Техеран је поручио да ће у случају напада узвратити ударима на америчке базе у региону.

Различита лица Бејрута

Уредник портала Око Момир Турудић, који се тренутно налази у северном делу Бејрута у кварту Ашрафија, каже да се у том делу града живот одвија уобичајено – улице су пуне, раде кафићи и ресторани, а атмосфера делује релативно опуштено.

Међутим, слика је знатно другачија у јужном делу либанске престонице, где у већини живе либански шиити и где се налази седиште Хезболаха.

Тај део града карактеришу сиромаштво и оронулост, а осећај напетости је приметно израженији. Присутне су бројне фотографије погинулих бораца, као и пунктови за прикупљање добровољних прилога за њихове породице.

Напетост без отворене панике

Иако су медији евакуацију америчког особља ставили у први план, у северном делу Бејрута није приметна паника. Грађани прате вести, али многи не верују да ће се Хезболах активно укључити у евентуални шири сукоб између Ирана и САД.

С друге стране, у јужном Бејруту осећа се већа нервоза. Странци су реткост, а безбедносне структуре пажљиво надгледају кретање непознатих лица. Иако није било инцидената, приметно је појачано интересовање за активности посетилаца, укључујући и упозорења да се не фотографишу поједини објекти.

Званичних информација о сличним потезима других дипломатских представништава за сада нема. Амбасаде западних земаља и иначе функционишу под високим мерама обезбеђења, што је у Бејруту постало уобичајена слика, нарочито од октобра 2023. године и почетка рата у Појасу Газе.

Иако је Либан навикао на периодичне безбедносне кризе, степен забринутости варира – од релативне мирноће на северу престонице до осетне напетости у њеном јужном делу, истиче извештач РТС-а.

Разговарали сте са председником и министарком енергетике. Шта Росатом може понудити Србији када је реч о развоју нуклеарног програма у мирнодопске сврхе? 

– Као и обично, представили смо читав спектар наших јединствених решења која се тичу нуклеарне енергије. Она обухватају снажне блокове, руске технологије такозване ВВЕР реакторе велике снаге. Тренутно се реализује око 30 таквих пројеката у девет земаља. Наравно, можемо да понудимо и блокове средњег капацитета, 600-800 мегавата. Такође можемо да понудимо мале електране, како фиксиране тако и мобилне, плутајуће.

Росатом, Русија, једина је земља у којој тренутно функционишу модерне мале нуклеарне електране, између осталог и јединствене плутајуће нуклеарне електране. Поред решења везаних за нуклеарну енергију, ми нудимо свеобухватан приступ развоју нуклеарне индустрије, укључујући обуку особља, са нашим препорукама за нуклеарну инфраструктуру, сарадњу у сфери нуклеарних наука, медицине, као и обуку читавог спектра стручњака за цео животни циклус постројења.

И, наравно, поред непосредне градње нуклеарних електрана, нудимо партнерство које може трајати деценијама. Наше гориво се стално модернизује, побољшавају се његове безбедносне параметре и економска конкурентност. Током превентивног ремонта можемо постићи већу производњу енергије, чак и премашити номиналну снагу нуклеарне електране.

Важан фактор је и то што користећи нову технологију, не бацамо већ рециклирамо истрошено нуклеарно гориво, стварајући тако циркуларну економију. Дакле, ми не нудимо само нуклеарне електране. Ми нудимо целу филозофију за нуклеарну енергију данашњег и будућег времена.

Шта бисте препоручили Србији? Које је оптимално решење: градњу традиционалне нуклеарне електране или мале модуларне? Компанија развија обе технологије.

– Ја сам дубоко убеђен у то да ће 21. век бити век електричне енергије. То није повезано само са растом потражње када је реч о домаћинствима, индустрији, већ, чега смо сада сведоци, нагли пораст потражње везан за електромобилност, са развојем дигиталне технологије и вештачке интелигенције.

То није само претпоставка или хипотеза; то је чињеница, потврђена, на пример, у Белорусији, где је рад нуклеарне електране – најновије, најмодерније и најмоћније у Европи – дао изузетне резултате како на пољу економије, тако и пољопривреде, али и енергетског снабдевања домаћинстава. То значи да се морамо припремити за већу потражњу за електричном енергијом. Мислим да би у Србији идеална опција била стварање капацитета од два гигавата, односно два реактора од 1.000 мегавата, који би, пре свега, били самоодрживи и гарантовали стабилно снабдевање енергијом.

С друге стране, створили би предвидљиво снабдевање електричном енергијом за период од више деценија, па чак и за 100 година. И ако би се догодило да Србија има суфицит електричне енергије. Ви имате толико комшија које имају енергетски дефицит. Извоз електричне енергије неће само побољшати одрживост српске привреде, него и донети прилив у српски буџет.

Нуклеарна енергија је, кажу, енергија будућности, али код људи постоји оправдан страх. Која је Ваша порука?

– Погледајте, у свим нашим нуклеарним градовима, које смо изградили у свету веома је висок ниво одобравања нуклеарне енергије. Људи живе у близини нуклеарних електрана, многи од њих раде у електранама, и они су очевици поузданости ових технологија. Виде да оне не само да нису опасне, већ су и веома еколошке.

Услед тога, они, наравно, одлучно одбацују све стереотипе и фобије. Активно подржавају нуклеарну енергију. Ако анализирамо, рецимо, све технолошке катастрофе које су, последњих 50 година, биле широм света, у свим енергетским секторима, по нанетој штети нуклеарна енергија би заузела једно од последњих места.

Наравно, постоји много спекулација и много страхова који произилазе из незнања, али заправо, основни безбедносни принципи када је реч о нуклеарној енергији се поштују далеко више него када су у питању многи други извори електричне енергије.

Росатом је почео градњу нуклеарке Пакш у Мађарској. То је прва нуклеарка у Европи са руском нуклеарном технологијом нове генерације. На колико сада још пројеката компанија ради у свету?

– Пре неколико месеци руководство Србије нас је замолило да размотримо могућност учешћа српских компанија у мађарском пројекту. Били смо веома оптимистични по том питању и подржавамо га. Већ су представници шест српских компанија били у Мађарској. Ствари се заиста развијају у Мађарској, где смо 5. фебруара заједно са министром спољних послова, господином Сијартом, одржали прелепу церемонију постављања камена темељца, па смо прешли на градњу, и то пуном паром.

Учешће српских компанија у мађарском пројекту доноси две реалне предности. Прво, то је корисно за Мађарску, јер су вешти професионални грађевинари увек тражени, а овде постоји одређена сличност културе и логистике што олакшава ефикаснију реализацију мађарског пројекта, управо уз учешће Србије. Међутим, мислим да је ово важно за Србију, не само због зараде новца већ и са становишта стицања искуства у изградњи нуклеарног објекта. Ви то знате боље од мене, од 1989. године до недавно, у Србији је била на снази забрана не само градње већ и вођења разговора о нуклеарној енергији, тако се мора кренути од почетка.

Мислим да је веома логично стећи искуство у Мађарској или некој другој трећој земљи пре него што се започне озбиљна изградња нуклеарних електрана овде, у Србији. Једноставно је потребно набавити одговарајуће лиценце, стећи вештине, имати људе, обучити их, а затим приступити пројекту у Србији максимално професионално.

Учинићемо све што је могуће да привучемо српске компаније у реализацију наших пројеката у трећим земљама. Нас чека прави грађевински бум, не само у Мађарској већ и у Узбекистану и Казахстану. Мислим да ћемо пре или касније изградити другу нуклеарну електрану у Турској. У Египту постоји огроман потенцијал изградње.

Росатом се развија упркос геополитичким изазовима и ратним сукобима. Како компанија одолева тим притисцима?

– Наравно, ми не можемо а да не осетимо те притиске. На читав низ наших пројеката легао је терет санкција, рестрикција, ограничења у логистици и банкарству. Али ни један једини наш пројекат није заустављен ми практично никада не коригиујемо рокове реализације наших пројекта захваљујући додатним напорима.

Какви су то напори? Прво, Росатом је организација која је на свету најбоље заштићена од утицаја непријатељских сила. Зашто? Зато што Росатом има све нуклеарне компетенције: од истраживања и добијања уранијума до декомисије постројења, и ми можемо сами да решимо било који проблем.

Друго, имамо међународне партнере који, упркос ограничењима и санкцијама, заједно са нама савладавају тешке услове приликом спровођења наших пројеката. При томе, волимо да стварамо међународне савезе и примамо међународне добављаче у нашу мрежу. Постоје и они који су нас изневерили, ми више нећемо сарађивати са њима. Један такав пример је немачки Сименс. Француске компаније, с друге стране, проширују сарадњу са нама и ми смо на то веома поносни.

Треће, и ово је, верујем, најважније: у великој мери се ослањамо на локалну индустрију. Са нама раде буквално на хиљаде компанија: турске компаније у Турској, египатске компаније у Египту. Већ сад у почетној фази, десетине компанија у земљама Централне Азије сарађују са нама и желе да допринесу енергетској независности и развоју својих земаља. Они тамо желе да зараде.

Ово су велики финансијски пројекти и профитабилни послови.. едан динар уложен у нуклеарну електрану генерише четири динара прихода током њеног животног циклуса. То је отприлике 12.000-13.000 грађевинских радника током изградње. То је тим од 5.000-6.000 људи током оперативне фазе нуклеарне електране. Упркос западном притиску, велика већина земаља ради раме уз раме са нама на решавању ових проблема.

Интервју можете погледати у видеу на почетку текста

"У претходном периоду смо покушавали да на институционалном нивоу решимо проблем и зауставимо градилиште које је, по нашем мишљењу, противзаконито започето. Комплетан отпад од производње комбината алуминијума који је деценијама неправилно складиштен сада се поново откопава. То су тзв. аноде које су састављене од катрана и разних угљенводоника од којих је 90 одсто канцерогено", навео је Терзић.

Тврди да то не представља опасност само за грађане Зете, већ и за целокупно становништво.

"Надамо се да ће држава показати да је добронамерна и да ће реаговати у интересу грађана. Такође, очекујемо да градоначелник поднесе оставку", навео је Терзић.

"Мештани неће одустати"

Додаје да мештани неће одустати од протеста док год на градилишту буде иједан радник и машина.

Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине Црне Горе саопштило је почетком фебруара да су се стекли предуслови да се градилиште постројења за пречишћавање отпадних вода у Ботуну пусти у рад.

Радови на градилишту били су привремено обустављени због неправилности које су утврђене записником грађевинског инспектора. 

Инвеститор је саопштио да је отклонио неправилности, а део недостајуће документације достављен је надлежним органима, наводи РТЦГ.

Градња постројења за пречишћавање отпадних вода званично је почела 30. децембра прошле године уз противљење мештана Ботуна.

Према плану, рок за изградњу овог постројења је 31. мај 2028. године.

КУРСНА ЛИСТА БР. 33

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 24.2.2026. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

Надлежни упозоравају на наставак таласа напада на српско духовно и културно наслеђе, док стручна јавност истиче да се, поред физичких, води и борба на плану тумачења и присвајања историје.

Јасмина Ћирић, професорка Филолшко-уметничког факултета у Крагујевцу, историчарка уметности и експерт за српску средњевековну баштину истакла је у разговору за РТС да најновији напади на цркве и верске објекте на КиМ јесу нови, али је тактика која се примењује на терену стара и добро позната.

Професорка наглашава да није реч само о криминалним радњама, већ и о озбиљном кршењу Закона о заштити културних добара Републике Србије и међународног права. Сваки напад на задужбине, било да је реч о средњовековним споменицима или објектима новијег датума, представља напад на културну и верску баштину Српске православне цркве, додаје она.

Према њеним речима, метод напада може се пратити у дугом историјском трајању. Подсећа да се ове године навршава 45 година од пожара у Пећкој патријаршији, подметнутог у ноћи између 15. и 16. марта 1981. године, у време ескалације кризе на Косову и Метохији.

Након тога уследили су догађаји 1999. године, доношење Резолуције 1244 и каснији мартовски погром 2004. године, када су бројни споменици тешко оштећени или уништени. "У самој Резолуцији 1244 не постоји посебан члан који се односи на заштиту културних добара“, указује професорка Ћирић, додајући да су механизми заштите јачани тек након великих разарања.

Материјално уништавање и ревизија историје 

Према оцени професорке, физички напади често иду руку под руку са покушајима ревизије историје. 

Као пример наводи покушај преузимања цркве у Ракиници код Подујева, као и уништавање остатака храма Богородице Хвостанске, познате и као "Мала Студеница“, коју је као епископију установио Свети Сава. 

"Када се уништи материјални траг, отвара се простор за промену наратива", објашњава она, наглашавајући значај архивске грађе и документације, попут цртежа архитекте Милоша Секулића који се чувају у Београду. 

Посебно указује на "страдање" фресака у Богородица Љевишка и Грачаница током погрома 2004. године, када су оштећени и ктиторски портрети краља Милутина са јасним натписима о његовој владарској титули. "Када се запали ктиторска фреска, јасно је да је реч о покушају брисања историјског сведочанства“, истиче гошћа Јутарњег програма. 

"Албанизовање“ и "косоваризовање“ баштине 

Говорећи о процесима које назива "албанизовањем" и "косоваризовањем" српских светиња, професоркаЋирић појашњава да је реч о промени историјског наратива.

На појединим универзитетима у Приштини, како наводи, делује историографска струја научника која уз подршку дела међународне академске јавности настоји да српску средњовековну баштину представи као део другачијег културног контекста. Као пример наводи објаве на друштвеним мрежама у којима се Грачаница представља као "албанска базилика“ коју је наводно обновио краљ Милутин.

"То је та косоваризација – када се егзактни научни подаци замењују конструкцијама које немају утемељење у изворима“, наглашава Ћирићева.

Улога Унеска

Иако су поједини споменици под заштитом Унеска, професорка Ћирић сматра да међународна јавност није довољно упозната са стањем на терену. Делегација Србије у међународним институцијама, истиче, улажу напоре, али је неопходна боља координација.

Као један од кључних корака види снажније повезивање Министарства спољних послова, Министарства културе, верских институција и научне заједнице. Посебно наглашава значај објављивања научних радова на светским језицима.

На прелазу Сремска Рача задржавање за теретна возила на излазном терминалу је сат времена.

На осталим граничним прелазима нема задржавања за све категорије возила. Према последњим информацијама добијеним од ЈП "Путеви Србије", на наплатним станицама на ауто-путевима нема задржавања.

Лорд Манделсон је пуштен уз кауцију, неколико сати након хапшења у понедељак због сумње на злоупотребу јавне функције, саопштила је лондонска полиција. У саопштењу се наводи да је 72-годишњи мушкарац пуштен на слободу до окончања даље истраге, преноси Би-Би-Си.

Бивши члан горњег дома британског парламента, Дома лордова и бивши британски амбасадор у САД Питер Менделсон ухапшен је јуче у Лондону због сумње на злоупотребу службеног положаја, након што су откривене његове везе са осуђеним сексуалним преступником Џефријем Епстином.

Полиција је саопштила да је он приведен у свом дому и одведен на саслушање.

Менделсон се раније суочавао са оптужбама да је из Даунинг стрита доставио поверљиве и осетљиве информације Епстину. Он је негирао било какву кривицу, а ухапшен је након што је полиција покренула истрагу о наводима да је, као министра трговине у влади бившег премијера Гордона Брауна, Епстину достављао информације осетљиве на тржиште после финансијске кризе 2008. године.

Истрага је, наводи Би-Би-Си, уследила пошто је Министарство правде Сједињених Америчких Држава објавило електронску преписку из такозваних "Епстинових досијеа", у којој се, према наводима медија, види да је тадашњи министар прослеђивао садржај Епстину, што је поново покренуло питања о природи њиховог односа.

Менделсон је започео рад у Лабуристичкој странци осамдесетих година и деценијама је био један од њених најутицајнијих чланова. Сматра се, појашњава Политико, једним од архитеката политичког пројекта "Нови лабуризам", који је довео бившег британског премијера Тонија Блера до победе на изборима 1997. године.

Премијер Велике Британије Кир Стармер именовао га је у децембру 2024. године за амбасадора Велике Британије у Вашингтону, упркос раније познатим везама са Епстином. Стармер се, због спорне одлуке да за амбасадора у Вашингтону именује Менделсона, суочио са позивима да поднесе оставку.

Са те функције смењен је у септембру, након што је саопштено да су се појавиле нове информације о дубљој природи његовог односа са Епстином него што је претходно било познато јавности. Менделсон се потом повукао из Дома лордова након објављивања додатних докумената у САД, али због парламентарне процедуре задржао је титулу лорда.

Он се није оглашавао поводом актуелне полицијске истраге, али је раније изјавио да је погрешио што је наставио контакте са Епстином и упутио "недвосмислено извињење" његовим жртвама.

Повређени мушкарац првенствено је превезен на реанимацију у Ургентни центар, а потом је са повредама, које нису опасне по живот, превезен на ортопедију.

Екипе Хитне помоћи у ноћној смени су обавиле 127 интервенција од којих је 15 било на јавном месту. .

Од средине дана на северу, а до краја дана и током ноћи и у већини осталих крајева престанак падавина и разведравање.

Ветар слаб и умерен, на северу и истоку повремено и јак, западни и северозападни. 

Јутарња температура од минус један до седам степени, највиша дневна од 10 до 14 степени.

У Београду пре подне je облачно и мало хладније, повремено са кишом, a после подне престанак падавина и разведравање. Највиша температура у главном граду до 12 степени.

Облачно са сунчаним интервалима и температуром до 14 степени очекује се у среду. 

Знам и да су пензије повећаване у протекле две године, али...

Шта је са онима који немају додатних 30 одсто?

Не могу да престанем да размишљам о томе шта је са онима који немају тих додатних 30 одсто. Са онима чије пензије више не покривају рачун који ће ускоро стићи. 

Питам се колико њих је морало да изађе из домова које више себи не могу да приуште. Јесу ли нашли неки нови, јефтинији смештај или су једноставно препуштени сами себи или породици која их је и сместила у дом?

Размишљам и осећам како у мени расте неки страшни осећај немоћи.

Покушавам ипак да будем рационална и бар мало оптимистична. Снашли су се ваљдa сви некако, говорим сама себи. Некоме су деца "додала" тих 30 одсто. Некоме је пензија таман толико била већа од поскупљења. Неко је прешао у јефтинији дом!

Еее, ту се сетих трагедије с почетка прошле године у којој је, баш у једном таквом "јефтинијем" смештају, живот изгубило једанаесторо невољника. 

Страдали су у освит великог празника, Светог Јована, у селу надомак Београда, али толико далеко од његовог сјаја и живота. 

Страдали су у пожару, у кући "преуређеној" у старачки дом, на крају излоканог сеоског пута који не води нигде.

Онога дана кад су остављени у тој недођији, кад су са прозора погледом испратили оне који о њима више нису могли или хтели да брину, знали су, макар крајичком својих уморних умова, да је крај.

На крају блатњавог барајевског сокака

Да се и њихов пут завршава баш ту, на крају слепог сеоског сокака.

Ипак, нису могли да претпоставе да ће смрт бити тако ужасна. Ни у најгорим сновима нису предвидели ватру, дим и страшно сазнање да излаза нема.

Само њихове намучене душе знају колико су страшни били ти последњи тренуци борбе за ваздух.

Сећам се како сам, затечена, тужна и поражена тог дана палила славску свећу и размишљала како су и ти несрећни људи до "јуче" радили исто.

Домаћини су дочекивали госте и наздрављали деци, унуцима, рођацима, седећи на челу стола, а домаћице су искусном руком месиле славски колач и поносно га стављале на трпезу. 

Били су јаки, независни, потребни!

Ал' брзо прође живот, док лупиш дланом о длан оседиш, остариш, оболиш. И постанеш непотребан и невидљив!

Слаба је, ал' ипак некаква утеха што су против неколико одговорних за пожар и смрт ових људи подигнуте оптужнице.

Суђење почиње данас и пред лице правде требало би да изађу они чија је обавеза била да брину, да се старају и да предупреде сваку невољу.

Они ће пред суд, тако и треба, али питам се ко ће и да ли ће икад утврдити одговорност оних који "нису знали" шта се дешава на крају једног блатњавог барајевског сокака.

Гризе ли савест чланове породица?

Питам се и гризе ли савест чланове породица који су у тој неусловној кући оставили своје очеве, мајке, сестре, браћу... Вероватно!!! 

И схватам ако сад, док ово читају, говоре да је лако судити другоме! Јесте, у праву су! Лако је мени да уперим прстом у њих, надлежне, особље. Лако, док се и мени, или било коме другоме не деси нешто слично. Танка је та линија између посматрача и "саучесника".

Баш због тога сам и одлучила да напишем овај текст. Да кажем да смо сви део тужне барајевске приче.

Криви су они који се о немоћнима и старима нису бринули онако како је требало. Криви су они који су затварали очи пред чињеницом да "дом" не испуњава све неопходне услове.

Одговорни су и они који су ту сместили чланове својих породица, размишљајући вероватно да ће све бити у реду, иако се већ на први поглед могло закључити супротно.

Криви смо, на крају, сви ми!

Ми који не бринемо довољно о немоћнима. "Модерно" друштво у којем вредиш само док си потребан! А потребан си само док си млад, здрав, док радиш и док од тебе имају користи они са којима делиш ваздух!

Срамота ме је због тога, али и страх ме је што ћу, ако дочекам, и ја бити међу непотребнима!!! Међу онима који више нису доктори, професори, новинари, домаћини већ само бројеви и постеље у некој кући на крају села!

Суђење за пожар у Барајеву ће се завршити, овако или онако. Утврдиће се, надам се, ко је и колико крив, али остаје рана. Много питања и страхова, али и једна слабашна нада.

Нада да ће се снага и вредност једног друштва некада ипак мерити по томе колико су они најслабији, стари, болесни и немоћни, заштићени и уважавани! 

Инвазија коју је 24. фебруара 2022. покренула Русија под вођством Владимира Путина требало је, по проценама Москве, да доведе до брзог слома украјинских власти.

Међутим, отпор украјинске војске и одлука украјинског председника Володимира Зеленског да остане у Кијеву означили су први велики преокрет.

Повлачење руских снага са севера Украјине у априлу 2022. године показало је да ће рат бити дуг и исцрпљујући.

Пад Маријупоља и битка за Донбас

Освајањем Маријупоља у пролеће 2022. Русија је обезбедила копнени коридор ка Криму који је анексирала 2014. године.

Тежиште борби након тога преноси се у Донбас, где су артиљеријски дуели и споро напредовање претворили рат у позициони сукоб са великим губицима на обе стране.

Контраофанзиве и губитак Херсона

Украјинске снаге у Харковској области постигле су у јесен 2022. године значајне успехе, након чега су се руске снаге у новембру повукле из Херсона. Истовремено, Москва проглашава анексију четири региона, што осуђују Уједињене нације, продубљујући дипломатску изолацију Кремља.

Рат против енергетике и глобалне последице 

Систематски удари на енергетску инфраструктуру Украјине који су почели у другој години рата су се интезивирали током година сукоба, што све више отежава напајање електричном енергијом и грејање у украјинским градовима. Европа убрзано смањује зависност од руског гаса, а оштећење гасовода Северни ток симболично је означило крај једне енергетске ере.

Бахмут и фаза исцрпљивања 

Вишемесечна битка за Бахмут вођена током 2023. године постала је симбол најинтензивнијих борби у Европи у 21. веку. Линија фронта се стабилизовала, а рат је прешао у фазу дуготрајног исцрпљивања – војног, економског и демографског.

Политичка неизвесност и нови преговори

Повратак Доналда Трампа у Белу кућу донео је нову динамику у преговорима. Вашингтон је иницирао трилатералне разговоре са Москвом и Кијевом, уз притисак да се пронађе модел за прекид ватре. И поред најава америчког председника да ће брзо окончати тај сукоб позиције Москве и Кијева остају удаљене: док Украјина инсистира на територијалном интегритету, Москва тражи прихватање "нове реалности на терену".

Иако су дипломатски контакти интензивирани, питање није само када ће доћи до прекида ватре — већ и под којим условима, и да ли ће мир бити трајан или следи ново замрзавање конфликта.

Четири године од почетка инвазије Русија контролише око петине међународно признате територије Украјине, милиони људи су расељени, а коначни исход остаје неизвестан.

Заменик председника Савета безбедности Русије и председник странке Јединствена Русија Дмитриј Медведев изјавио је да Русија још није добила одговоре на свој став о територијалним питањима и параметрима за демилитаризацију Украјине.

Шефица европске дипломатије Каја Калас изјавила је да министри спољних послова земаља чланица Европске уније нису постигли договор о увођењу 20. пакета санкција Русији.

Виши званичник америчког Стејт департмента за Ројтерс каже да су Сједињене Америчке Државе у Женеви одржале разговоре са руском делегацијом, а да ће данас разговарати са кинеском делегацијом, о потенцијалном мултилатералном споразуму о контроли нуклеарног наоружања.

Акције мађарске владе на могуће блокирање даљих санкција ЕУ Москви и кредита Кијеву од 90 милијарди евра од стране Будимпеште пољски премијер Доналд Туск види као чин политичке саботаже.

На фронту сукоби не престају. Званичник украјинске службе безбедности СБУ саопштио је да су украјински дронови погодили нафтну црпну станицу у руској области Татарстан, која се налази више од 1.200 километара од руско-украјинске границе.

Како се истиче, Д. Р. и М. Р. се терете да су у периоду од децембра 2025. до фебруара ове године договарали насилну промену уставног уређења Републике Србије и свргавање највиших државних органа, тако што су договарали набавку оружја за убиство председника, његове супруге и деце, као и напад на полицајаце, тако што би им нанели телесне повреде.

Осумњиченима ће бити одређено задржавање до 48 сати и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Краљеву.

На обе стране руско-украјинског сукоба, готово је два милиона убијених и рањених. Жешће него пре, борбе улазе у пету годину и не показују знаке да ће ускоро стати.

"Украјина је веома уморна од рата, од мобилизације. Ако се возите кроз било који град, видећете огроман број билборда који позивају људе да се придруже различитим војним јединицама, јер је недостатак људи огроман. А то је и снажан удар на економију. Када имамо милион људи у војсци, тих милион људи не производи ништа", каже социолог Андреј Јерменко.

Спор око територија и безбедносних гаранција кочи преговоре

Два милиона Украјинаца избегава војни позив, према речима министра одбране Федорова, 200.000 војника је дезертирало. Фронт напусти више од трећине нових регрута. Ипак, кијевски Институт за социологију већу спремност на територијалне уступке зарад окончања рата, код Украјинаца, бележи углавном у местима на првој линији фронта.

"Бележимо промене у расположењу јавног мњења. Када смо 2022. разговарали о рату и миру, постојала много романтичнија слика рата, да ћемо од Запада добити сву потребну подршку, да ће санкције бити ефикасне, и да ће рат бити окончан за годину, две. Нажалост, то се није догодило, и сада су људи постали прагматични, чак и цинични", каже заменик директора Института за социологију Антон Хрушетски.

Четврта годишњица рата у Украјини обележава се између две рунде преговора о миру. Већ годину, воде их Трампови људи, па је Кијев често притиснут из два правца. И од Вашингтона и од Москве. Зеленски понавља, неће дати територију за мир. Путин инсистира да се украјинска војска повуче са преосталих двадесетак одсто територије Донбаса, које руске снаге не успевају да освоје.

"То је нешто од чега ни Зеленски ни Путин не могу да одустану. Обојици је, из различитих разлога, потребно да задрже контролу над Донбасом. То је кључно питање и не видим како би могло да се реши, а током последње године није било никаквог напретка по том питању. Мислим да смо достигли лимит актуелних преговора, барем што се тиче оквира које је Трамп поставио. Зато мислим да су шансе за прогрес у овом тренутку, веома мале", сматра професор међународних односа Микола Капитоњенко.

Последице рата осећаће се генерацијама

Мале су шансе, каже професор Капитоњенко, и да се остваре предлози о којима се преговарало - Донбас као слободна економска зона, коју би надгледали амерички дронови. Русија стране трупе на украјинској територији, не прихвата.

"Запад уопште, ни САД ни европске земље, неће бити спремни да шаљу трупе у заиста ризично подручје. Када је реч о Донбасу, то није економско питање, него много шире: ради се о територији, суверенитету и безбедности, на крају крајева. Због тога мислим да је прерано за техничка решења. Идеја слободне економске зоне може бити додатак општијем решењу о територији, које и даље не постоји", каже Капитоњенко.

На притиске из Вашингтона, Кијев је одговарао - за сваки мировни предлог, питаће се грађани на референдуму. Истраживачи кијевског Института за социологију, кажу - 50 одсто грађана верује у ту идеју, а питање је да ли би их полововина и гласала у земљи коју је од почетка рата напустило 6 милиона људи.

"Ово је најјача вејавица још од 2017. године. Свакога сата падне око пет центиметара снега. Сада га на улицама Њујорка има преко 40 центиметара. На североистоку САД отказано је више од 10.000 летова, а из најнасељенијег града у САД више од 3.000 летова. У суседном Њу Џерсију ово је најгоре зимско време у последњих 30 година", рекла је репортерка РТС-а Биљана Вранеш.

Активирала су се ванредна звучна упозорења на мобилним телефонима. Добијена су СМС обавештења о забрани путовања коју је прогласио градоначелник Њујорка Мамдани, како би друмови били слободни за возила хитних служби и чишћење снега

"У зимској олуји у јануару настрадало је двадесеторо људи само у Њујорку. На снази је ванредна ситуација, а школе у Њујорку и Бостону данас не раде. Синоћ су отказане представе на Бродвеју", рекла је Вранеш.

Дан пре вејавице со је посута на аутобуска стајалишта, улазе у метро станице, а хитно је запослено више од 1.000 чистача снега. Такође, вече пре олује машине за уклањање снега већ су биле распоређене на Менхетну, раније него што је то учињено током јануарске олује.

Сада 2.300 машина патролирају градом како би уклонили снег са улица, чија је дужина у Њујорку више од 10.000 километара.

"Ово је изузетно ретко временско стање. Циклон Ернандо експлодирао је изнад Атлантика у близини источне обале. Притисак у циклону је за 24 сата нагло пао за више од 30 милибара и зато су падавине тако јаке и зато дува оркански ветар. Циклон у нижим деловима потискује океан на копно и сада вода плави обалу", закљућила је Вранеш.

"Најважнији састанци били су са председником (Александром) Вучићем, а и са министарком енергетике, са којима смо о свему детаљно разговарали. Kао и обично, представили смо читав спектар наших јединствених решења која се тичу нуклеарне енергије", истиче Лихачов.

Према његовим речима, та решења обухватају снажне блокове, руске технологије такозване ВВЕР реакторе велике снаге.

"Тренутно се реализује око 30 таквих пројеката у девет земаља. Наравно, можемо да понудимо и блокове средњег капацитета, од 600 до 800 мегавата", каже директор Росатома.

Како додаје, руска корпорација такође може да понуди мале електране, како фиксне тако и мобилне, плутајуће.

Лихачов наглашава да је Русија једина земља у којој тренутно функционишу модерне мале нуклеарне електране, између осталог и јединствене плутајуће нуклеарне електране.

"Поред решења у вези са нуклеарном енергијом, нудимо свеобухватан приступ развоју нуклеарне индустрије, укључујући обуку особља, са нашим препорукама за нуклеарну инфраструктуру, сарадњу у сфери нуклеарних наука, нуклеарне медицине, као и обуку читавог спектра стручњака за цео животни циклус постројења", наводи Лихачов.

Каже да ће Росатом учинити све што је могуће да привуче српске компаније у реализацију пројеката те компаније у трећим земљама.

Цео интервју можете погледати у уторак у Јутарњем дневнику.

Истовремено, Европска комисија званично је прихватила одржавање консултација, у среду у онлајн формату, у вези са увођењем прелевмана на млеко и млечне производе.

Део произвођача млека тракторима и даље блокира Ибарску магистралу у Мрчајевцима. Блокаде локалних путева и код Тополе и Ужица. Учесници блокада од сутра најављују радикализацију протеста.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић рекао је за РТС да су у међувремену испуњена још два обећања која су дата на великом скупу са пољопривредним удружењима.

"Ми смо завршили измену сертификата са Шпанијом зато што нажалост у Шпанији се проширила афричка куга свиња. Да би заштитили наше произвођаче, ми смо послали сертификат на усаглашавање и биће прихваћен са шпанске стране зато што ми заиста са њима имамо изванредну сарадњу, то је земља која није признала независност Косова“, објаснио је Гламочић.

Према његовим речима, уведено је додатно тестирање приликом увоза свежег меса из Шпаније у Србију, тако да ћемо на тај начин заштитити и наше произвођаче.

"Што се тиче потврде састанка, заиста бих се захвалио и представницима Европске комисије који су промптно реаговали на наш захтев, што иначе није баш тако, бриселска администрација није тако брза. Разумели су ситуацију у којој се ми налазимо, иако сам ја рекао да ми немамо толико повећан увоз у Србију, колико је пласман њихових јефтиних производа због тих поремећаја којих је дошло, угрозило пласман наших производа на суседна тржишта у ЦЕФТА-и, Црну Гору, Македонију и тако даље“, каже министар.

Напоменуо је да је састанак заказан за среду у 10 сати и додадо да ће и он присуствовати састанку.

"Изложићу им наше аргументе. И очекујем са њихове стране да ће имати разумевања за само две тарифне линије које ћемо ми од њих затражити. Наравно, поштујемо процедуру, не можемо ништа урадити пречицом, али верујем да ћемо направити договор“, истакао је Гламочић.

Млекарство најкомпликованији сектор

Појаснио је да су прелевмани краткорочни, а да се за системским решењем мора трагати.

"Сектор млекарства је заиста најкомплекснији, најкомпликованији сектор и моја нека најужа област експертизе. Тако да тај сектор ми је веома близак и ово није прва, ни, нажалост, ни последња криза“, каже министар.

Како је додао, иако ми имамо највеће подстицаје на свету, и нашим произвођачима је тешко.

"Али некад само замисле како је другим произвођачима. Ја сам упоредио са Немачком, са Баварском, где имају скоро за 25 центи нижу цену млека у односу на наше произвођаче. Па замислите како је њима. Свугде је слична ситуација у окружењу, апсолутно“, рекао је Гламочић.

Министар је имао састанке и са више од 100 удружења пољопривредника и јавност очекује неке конкретне резултате.

"Ја сам рекао четири обећања од шест смо испунили. Остало је још само два обећања. Пето обећање је увођење 100 посто ознаке из Србије, значи све оно што је произведено из Србије имаће право да носи нашу заставу, ознаку. Мислим да ћемо ми то следеће недеље завршити“, рекао је Гламочић.

Додао је да је имао састанак и са људима који су на протестима. Напоменуо је да су три од њихова четири захтева испуњена, али да први ултимативни захтев да забранимо увоз свих пољопривредних производа у Србију нису могли да прихвате.

Објасно је да би на тај начин угрозили буквално комплетну државу Србију, јер би уследиле контрамере и не би могли да, како каже, извозимо ни наше воће, ни поврће, ни друге производе.

Наћи заједнички језик кроз дијалог

Министар је напоменуо да покушава да нађе заједнички језик дијалогом.

"Данас сам упутио писани захтев тим удружењима да дођу сутра на састанак у 10 часова у Владу Републике Србије, на дијалог, да разговарамо и да нађемо решење. Сутра ћу им представити решење овог проблема. Значи ми смо га већ решили, само желим да са њима то усагласимо“, рекао је Гламочић.

Позвао је и удружења која су најавила да ће се сутра прикључити протестима да дођу на преговоре у Владу. Апеловао је и на произвођаче полутврдог и тврдог сира да се јаве ако имају проблем са пласманом робе.

Очекује да ће се тржиште стабилизовати у наредних пар дана.

Груби се сумњичи за кривично дело злоупотребе службеног положаја у Државној лутрији, као и за наручивање ВЛТ уређаја и проневеру 8,2 милиона евра државног новца. Предметом је обухваћен и бивши директор Лутрије Перпарим Бајрами.

Бивши потпредседник македонске владе напустио је земљу пре више од годину дана и од тада се спекулисало о његовом месту боравка.

САД су га 9. децембра 2024. године уврстиле на црну листу особа које подривају стабилност Балкана.

По објављивању црне листе, Груби је на друштвеним мрежама написао да га је та одлука "лично погодила", јер је живот посветио промоцији западних вредности и интеграцији државе у ЕУ и НАТО.

Артан Груби је један од најближих сарадника и често најекспониранији званичник Демократске уније за интеграције Алија Ахметија.

На месту другог човека владе у Скопљу налазио се од 2020. до избора почетком ове године, када је коалиција македонских социјалдемократа и најутицајније албанске странке изгубила власт.

Друштво судија Србије мањкавости између осталог, види у процесу образложења хитности доношења сета закона, због чега је изостала и јавна расправа.

Председник Управног одбора Друштва судија Србије Нађа Ђорђевић наводи да је одлика хитне процедуре смањена транспарентност, ограничавање јавне расправе и слабљење улоге самог парламента.

"То образложење можемо да окарактеришемо као паушално и недовољно, и оно је отприлике у сваком од пет појединачних предлога гласило:″Предлаже се доношење закона по хитном поступку из разлога што недоношење закона по хитном поступку може да проузрокује штетне последице по рад судова и јавних тужилаштава", рекла је Ђорђевићева.

Брнабићева: Верујем у самосталност тужилаштва

Док се чека стручно мишљење Венецијанске комисије о усвојеним законима, председница Парламента Ана Брнабић поручује да је за разговор спремна. Пита и шта од усвојених измена за ефикасности правосуђа, задире у независност судства и самосталност тужилаштва.

"Истовремено, не бежим од критика и не бежим од тога да уколико дођемо до тога да нешто у овим правосудним законима треба да се мења. Зато што њихова интенција ни на који начин није да на било који начин умањи оно што смо постигли у самосталности тужилаштва и независности судства, хајде да то мењамо. Оно што смо постигли уставним амандманима иза тога стојимо. Ја верујем у самосталност тужилаштва, независност правосуђа, нећу даље политизовати. Али ја верујем да ће мене сутра као бившег функционера само независно правосуђе штитити", изјавила је Брнабићева.

Заједничка брига за измене закона у делу који се односи на јавнотужилачку организацију, судије објашњавају поступањем у кривичним предметима. Тврде, измене ће се одразити на функционисање судства јер суде по оптужницама које тужилаштво подигне.

У међувремену, Уставном суду поднета су два предлога за оцену уставности усвојених измена закона - народних посланика и Јавног тужилаштва за организовани криминал.

Петров: спремни смо да предмет разматрамо убрзано

Председник Уставног суда Владан Петров замолио је да служба нормативне контроле већ почне да проучава пристигле предлоге, што није уобичајена процедура у Уставном суду.

"Не могу да обећам у име свих судија, али у своје лично име могу да кажем да ћемо бити спремни да овај предмет решавамо брже. Када се дијалог за правосуђе успостави, онда активност ових институција може бити комплементарна и корисна. Не искључиво ради отварања кластера и европског пута, него ради правосуђа, односа између државних власти, државе и друштва", истакао је Петров.

Циљ трибине је, кажу организатори, формулисање захтева о сету правосудних закона и достављање Влади и Скупштини Србије у наредном периоду.

Од учесника се чуло и да су такви разговори између правосудних институција у овом тренутку неопходни, пре свега зарад веће правне сигурности и поштовања Уставом загарантованих права.