Касније се преселио у Едмонтон, где је провео већи део детињства. Од малих ногу је показивао велико интересовање за академске студије и лидерство. Похађао је Харвард, где је стекао диплому из економије. Жеђ за знањем га је одвела на Оксфорд, где је завршио мастер и докторске студије економије, знање укорењено у образовању поставило је темеље за његову изузетну каријеру.

Од инвестиционог до централног банкара

Карни је започео своје професионално путовање у приватном сектору. Придружио се Голдман Саксу, једној од водећих светских инвестиционих банака, где је стекао драгоцено искуство у глобалним финансијама. Радио је у разним финансијским центрима укључујући Лондон, Токио и Њујорк. Његов рад на тржиштима у развоју и процени ризика пружио му је дубоко разумевање економских трендова.

Упркос успеху у приватном сектору, Карнијев прави позив био је јавна служба.

Године 2003, прешао је у Банку Канаде као заменик гувернера. Његова стручност је брзо постала очигледна и до 2008. године је именован за гувернера. Његово вођство дошло је у кључном тренутку, док се свет суочавао са глобалном финансијском кризом.

Вођење Канаде кроз глобалну финансијску кризу

Када је 2008. године свет погодила финансијска криза, економије широм света су се бориле са тешкоћама. Међутим, под Карнијевим вођством, Канада је постала једна од најстабилнијих економија.

Карни је предузео смеле кораке како би осигурао отпорност банкарског система. Његова одлука да рано смањи каматне стопе и спроведе стимулативне мере помогла је Канади да се опорави брже од многих других земаља. Начин на који је решио кризу донео му је међународно признање и учврстио његову репутацију вештог економисте.

Историјско именовање за гувернера Банке Енглеске 

Карни је 2013. године ушао у историју поставши први страни гувернер Банке Енглеске. Његово именовање је био доказ његове стручности и лидерства у економским политикама.

Велика Британија се суочила са значајним економским изазовима, укључујући спор раст и неизвесности везане за Брегзит. Карни је играо виталну улогу у стабилизацији британске економије. Увео је мере за подстицање кредитирања, подршку предузећима и одржавање финансијске стабилности.

Суочавање са климатским променама и одрживе финансије

Поред традиционалног банкарства, Карни је био снажан заговорник одрживих финансија. Он верује да су климатске промене једна од највећих претњи глобалној стабилности. Током свог мандата у Банци Енглеске, наглашавао је важност зелених финансија и позивао предузећа да размотре климатске ризике. Касније је преузео водећу улогу у глобалним климатским иницијативама, укључујући и функцију специјалног изасланика УН за климатске акције и финансије.

Политичка каријера

Марк Карни је брзо променио канадску политику. Победио је у изненадној трци за лидера либерала, преузео власт за пет дана и расписао ванредне изборе – водећи кампању на обећању да ће променити Канаду, и то брзо. И победио је - у марту 2025. године постао је премијер Канаде.

Његова политика је заснована на осећају да је земља у кризи, под претњом америчког председника да ће увести казнене тарифе Канади и поткопати њен суверенитет. Карни тврди да криза захтева брзу акцију, свеобухватне преговоре о безбедности и трговини са Доналдом Трампом:

Уклањање унутрашњих трговинских баријера. Покретање великих националних пројеката. Редефинисање односа са светом. Изградња јаче, независније Канаде.

Шта је рекао у Давосу

Карни је на почетку говора на Светском економском форуму у Давосу подсетио на значајан есеј борца за слободу и каснијег лидера Плишане револуције у Чешкој Вацлава Хавела из 1978. године "Моћ немоћних" користећи његове метафоре.

Канадски премијер је рекао да је глобални поредак, заснован на правилима, претворен у "фикцију" и позвао мање земље да склопе нове стратешке савезе како би спречиле да буду потчињене великим силама које делују у сопственом интересу.

"Ова фикција је била корисна, али та погодба више не функционише. Или ћете бити за столом или на јеловнику", рекао је Карни.

У говору на Светском економском форуму у Давосу није посебно поменуо председника САД Доналда Трампа нити његову администрацију, али је позвао мање земље да раде заједно како би се избориле за економску контролу над својом будућношћу.

Карни је ходао по политичкој "високонапонској" жици – балансирајући између потребе да остане уз европске савезнике који се суочавају са невиђеним нападом на суверенитет због Трампових претњи анексијом Гренланда, а да притом не провоцира Трампа пред овогодишњи преглед споразума између Сједињених Држава, Мексика и Канаде, у којем је реч о милијардама долара.

Карнијев говор у Давосу био је круна путовања у три земље које је укључивало "нова стратешка партнерства" са Кином и Катаром, као и тражење споразума о слободној трговини са Индијом и мултилатералним трговинским блоковима у Југоисточној Азији и Латинској Америци.

"Стратешки се ангажујемо широко отворених очију. Активно се суочавамо са светом какав јесте, а не чекамо свет какав желимо да буде", рекао је Карни.

Додао је и да није све изгубљено у светском поретку, позивајући средње силе да се удруже како би "изградиле нешто веће, боље, јаче и праведније".

"То је задатак средњих сила, земаља које имају највише да изгубе од света 'тврђава' а највише да добију од истинске сарадње", додао је Карни.

Међутим, адвокати одбране поднели су захтев да Моретију буде укинут притвор, у замену за неколико услова, међу којима је и плаћање кауције од око 215.000 евра, преноси Фигаро.

Суд је у саопштењу навео да је Жаку Моретију "забрањено напуштање швајцарске територије", да је он пуштен из притвора уз обавезу да "преда сва своја лична документа" и да је "обавезан да се свакодневно јавља у полицијску станицу".

Адвокати породица жртава, који су били веома критични према начину на који су швајцарске кантоналне власти до сада водиле поступак, навели су да је одлука о пуштању Жака Моретија "неочекивана" и "запањујућа", пише Фигаро.

"Једва су три недеље прошле од трагедије. Истрага тек почиње", рекао је адвокат Кристоф де Галамбер за Фигаро.

У пожару у бару у Кран-Монтани, за који је прелиминарно утврђено да су га изазвале прскалице на боцама шампањца које су конобари носили високо подигнуте изнад глава, погинуло је 40, док је повређено 116 особа.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

24.01.2026. Субота: Ујутру понегде слаб мраз, а по котлинама, долинама река и висоравнима југозападне и јужне Србије краткотрајна магла. Током дана мало топлије, пре подне са дужим сунчаним интервалима, после подне и увече пролазно наоблачење са југозапада које ће местимично условити краткотрајну кишу. Ветар слаб и умерен источни и југоисточни, у кошавском подручју повремено и јак, а крајем дана на југу Баната и са олујним ударима. Најнижа температура од -2 до 3, а највиша дневна од 6 до 12 степени. У Тимочкој Крајини током целог дана облачно, хладно и тмурно, у другом делу дана са леденом кишом или зрнастим снегом, дневна температура од 0 до 2 степена. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 85%. МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

25.01.2026. Недеља: Јак и олујни јужни и југоисточни ветар, нарочито на планинама и у кошавском подручју, а на југу Баната и са орканским ударима – до 100km/h. Уз више облачности очекује се и пролазна киша, а у Тимочкој Крајини где ће бити хладније и снег. Најнижа температура од -1 до 6, а највиша од 8 до 13, у Тимочкој Крајини до 2 степена. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s, вероватноћа 90%.

26.01.2026. Понедељак: Умерено до потпуно облачно уз слабљење кошаве и скретање ветра на слаб до умерен северозападни. Киша се очекује на југу и истоку Србије. Најнижа температура од 0 до 7, а највиша од 8 до 13 степени.

27.01.2026. Уторак: Умерено облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен северозападни. Најнижа температура од -1 до 4, а највиша од 4 до 9 степени

Прогноза временa за наредних пет дана (од 28.01.2026. до 01.02.2026.)
Умерено до потпуно облачно, понегде са кишом.

"Знатно је нарушен рад ове установе. Чињеница је да је Јелена Клеут чланица Наставно-научног већа, а данас није присуствовала седници. Она је и заменица шефа нашег одсека. Када на тај начин неко прекине радни однос, то повлачи и последице у редовном функционисању", истакла је професорка Милинков.

Не слаже се са оценом декана Филозофског факултета Миливоја Алановића да је данас у тој установи приметно више студената и професора него у четвртак.

"Атмосфера на факултету је таква да има мало студента. Буквално је празан", наводи професорка Милинков.

На данашњу седницу Наставно-научног већа дошли су и студенти, који су затражили оставку Алановића, али професорка Милинков каже да се о томе није расправљало.

"Сасвим јасно су рекли европарламентарцима на састанку, имали су додуше два састанка, били су лепо почашћени, тако да су их два пута примили европарламентарци, и онда се похвалили у Шолаковим медијима да су тражили санкције. Санкције за људе који обављају најважније државне функције, али такође, овај пут санкције и за људе који нису функционери, већ им из било ког разлога сметају. То де факто значи да су од европарламентараца тражили санкције за Србију и апсолутну међународну изолацију наше земље. И то наш народ треба да зна", рекла је Брнабићева на конференцији за медије у Скупштини.

Додала је и да су се представници опозиције сами похвалили да су од европарламентараца захтевали да се сва средства из фондова ЕУ која су намењена грађанима Србије пренамене и дају њима.

"С једне стране организацијама цивилног друштва које подржавају блокадере и са друге стране, веровали или не, Шолаковим медијима. Пошто Шолаку није доста све оно што је узео деценијама пре, од грађана Србије, од овог народа, од ове земље, па сад треба и од средстава Европске уније да му се дода још мало", рекла је Брнабићева.

Навела је да су представници опозиције тако за себе тражили новац који је ЕУ требало да уложи за различите пројекте у Србији.

"Они су захтевали од европарламентараца да се новац који ЕУ треба да да за различите пројекте који су у интересу грађана Србије, од здравства преко образовања, животне средине, инфраструктурних пројеката, да се одузму од грађана Србије и да се доделе њима, блокадерима, организацијама цивилног друштва које помажу и подржавају блокадере, дакле блокадерским организацијама и Шолаковим медијима. И то грађани Србије треба да знају, да су опет имали мисију да узму новац од ЕУ и да стрпају у себи и у џеп, уместо да тај новац иде у џеп грађана Србије кроз пројекте које би се имплементирали", навела је Брнабићева.

"Посета делегације ЕП политичка мисија, пружање подршке блокадерима"

Председница Народне скупштине Ана Брнабић поручила је да је делегација Европског парламента која је претходна два дана боравила у Београду показала да су "дошли како би подржали блокадере из бивше власти и истакла да је та посета апсолутно политичка мисија".

"Поручили су нам да су овде да подрже блокадере. Дакле, ово је била апсолутно политичка мисија. И то су показали", казала је Брнабићева на конференцији за медије у Скупштини Србије.

Председница парламента је навела да о необјективности и пристрасности европарламентараца говори и то колико су времена провели са блокадерима, а колико са посланицима владајуће већине.

"За власт 13 минута, 84 за блокадере"

"Њихов састанак са посланичким групама владајуће коалиције, са посланичким групама већине у Народној скупштини Србије, трајао је тачно 13 минута. Са онима који су добили поверење грађана Србије 13 минута, а са блокадерима из бивше власти имали су не један, већ два састанка и та два састанка су трајала укупно 84 минута", указала је Брнабићева.

Како је истакла, у очима европарламентараца које предводи Тонино Пицула блокадери су отприлике 20 пута важнији од оних који имају поверење већине грађана Републике Србије. То потврђују и речи, како је рекла, Владимира Пребилича.

Брнабићева истиче да Пребилич сасвим јасно рекао да нису у Београду да истражују чињенице, јер "чињенице које њима одговарају, који се уклапају у њихову стварност и њихову визију Србије, већ имају".

"Показали су, имали су тачно 13 минута да чују другу страну", истакла је Брнабићева.

"Ђокић без примедби на хрватске студије, али критикује српске у Нишу"

Она је критиковала и то што се ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић похвалио у медијима да је европарламентарцима изразио велику забринутост због оснивања Факултета за српске студије у Нишу.

"Он је то изрекао пред де факто мисијом коју води Тонино Пицула из Хрватске као известилац Европског парламента за Србију, у којој постоји Факултет за хрватске студије. И Владан Ђокић не види никакав проблем у томе. Не види проблем у Факултету за хрватске студије у Хрватској, држави чланици ЕУ, али му изузетно смета оснивање факултета за српске студије у Нишу. Свака вам част", нагласила је Брнабићева.

Како је додала, тиме су све рекли и тиме је сумирана и та посета и блокадерска политика.

"Током ове посете показали су ко су и какви су и због чега су дошли, а и сви блокадери су показали ко су и какви су и за шта се боре. Једино што могу још да очекујем је да у некој од наредних мисија европарламентараца коју организује Тонино Пицула, блокадери траже да као један од услова за улазак Србије у ЕУ буде да ми променимо име, да се не зовемо Србија. Пошто очигледно све што је српско њима смета", нагласила је Брнабићева.

Опозиција од ЕП тражила условљавање Србије

Представници опозиционих посланичких група данас су, након састанка са делегацијом Европског парламента (ЕП), у Скупштини Србије одржали конференцију за новинаре, на којој је посланик Зелено-левог фронта Радомир Лазовић рекао да су на састанку тражили да Србију буде условљена повлачењем средстава из Плана раста за Западни Балкан и стриктним спровођењем реформи, као и да су тражили персонализоване санкције за функционере власти и полиције.

Према речима Лазовића, навели су да средства ЕУ треба да се преусмере организацијама цивилног друштва или медијима који, како он сматра, "раде посао демократизације државе".

ОФАК је у писму српском Министарству финансија навео услове под којима важи оперативна лиценца:

• Да трансакције не укључују америчке субјекте или финансијски систем САД;

• Да трансакције не укључују, нису у име или за корист, директно или индиректно, било ког другог блокираног субјекта осим НИС-а;

• Да трансакције не укључују било коју другу активност која је предмет санкција у складу са Прописима о санкцијама због штетних спољнополитичких активности Русије (31 CFR део 587), Прописима о санкцијама везаним за Украјину и Русију (31 CFR део 589), или прописима других америчких органа овлашћених за увођење санкција.

Претходна лиценца за наставак рада, коју је НИС добио пре три седмице, требало је да истекне у поноћ.

Ђедовић Хандановић: Продужење лиценце НИС-у велика победа наше државе

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић оценила је да то што је амерички ОФАК до 20. фебруара продужио оперативну лиценцу за рад Нафтној индустрији Србије (НИС) представља велику победу државе као и да је тиме добијено додатно време да се наставе преговори између "Гаспромњефта" и МОЛ-а, да се дође до одрживог решења.

Истакла је да продужење оперативне лиценце НИС-у од стране Канцеларије за контролу стране имовине Министарства финансија САД (ОФАК) показује и да је држава успела у ономе за шта се борила претходних месеци.

"То је такође победа наших грађана, јер су веровали својој држави, јер су веровали да неће бити проблема са горивом, да неће бити кантица. Нису правили ниједног момента залихе, није ниједног момента било несташица. Добили смо додатних скоро месец дана, да НИС може да настави да оперативно ради, да може да се снабдева путем Јадранског нафтовода (ЈАНАФ), да сирова нафта може да настави да долази у Србију", рекла је министарка за ТВ Пинк.

Подсетила је да дотока сирове нафте није било скоро 100 дана и оценила да је током тог периода очувано тржиште и да несташица није било.

Додала је да је од поновног почетка испоруке испоручено око 130.000 тона сирове нафте у Панчево и да рафинерија ради, тако да ће, додаје, први дизел и нафтни деривати бити на тржишту 27. фебруара.

"Наставиће НИС да допрема сирову нафту, неких 160.000 тона је већ планирано, за то су понуде стигле током ове недеље. Такође ће држава моћи занови својих 86.000 тона сирове нафте, коју смо искористили из обавезних резерви да би премостили ову тешку ситуацију у којој смо били", рекла је Ђедовић Хандановић.

Навела је да је добијено и додатно време да се наставе преговори између Гаспромњефта и МОЛ-а, да се дође до одрживог решења.

"Ипак смо на путу одрживог решења, НИС је за нас кључна компанија. Ми смо успели да у овом периоду и током ових преговора и побољшамо у будућности позицију Србије када је НИС у питању", навела је министарка.

"Разговори о НИС-у били тешки, нисмо изашли у сусрет свим захтевима МОЛ-а"

Указала је да су разговори о решењу за Нафтну индустрију Србије били тешки, али да се Србија ничега није одрекла нити је изашла у сусрет свим захтевима мађарског партнера.

"Тешки су били ти разговори, веома интензивни. Да кажем, ми у кратком року смо морали да се договарамо око веома важних ствари. Нисмо се одрекли могућности да повећавамо нашу рудну ренту у будућности када је пре свега експлоатација нафте у питању", рекла је министарка за ТВ Пинк.

Нагласила је да се нисмо одрекли ни неких других ствари нити изашли у сусрет свим захтевима које су, како је рекла, мађарски партнери стављали пред Србију.

Од руског власништва и санкција до државног удела и наставка рада рафинерије

НИС је у понедељaк поднео нови захтев за продужење, јер је ОФАК-у предат прелиминарни купопродајни уговор "Гаспромњефта" и МОЛ-а, што је био и услов америчке администрације за нову дозволу за рад.

Власничка структура могла би бити позната већ средином марта, а држава Србија би стекла више од трећине удела у кључној енергетској компанији.

У међувремену, почела је производња нафтних деривата у Рафинерији, која је била обустављена због престанка испоруке сирове нафте НИС-у.

Поред лиценце за наставак рада, ОФАК је раније издао лиценцу НИС-у којом је продужен рок за преговоре о продаји руског удела до 24. марта.

Санкције које су САД увеле НИС-у због већинског руског власништва у компанији ступиле су на снагу 9. октобра прошле године.

Због тврдњи вештака Дуњакуа, одбрана оптуженог тражи додатно вештачење клиничког психолога која је заједно са Дуњакуом и још двојицом лекара процењивала здравствено и ментално стање оптуженог.

Николић је налазе о болести брањеника предао комисији, али их њени чланови нису узели у разматрање. Одбрана стога тражи додатно вештачење клиничког психолога, која је заједно са Дуњакуом и још двојицом лекара процењивала стање оптуженог.

Вештак Дуњаку је рекао да су тестирали оптуженог Стојановића и да није констатовано да има менталних проблема.

“Његов интелектуални ниво припада граници лаког менталног ретардирања. Његов ментални ниво, како је описано у извештају, одговара нивоу школовања и социјализације у средини у којој је порастао“, казао је Дуњаку током испитивања пред судом.

На питање да потврди степен интелигенције окривљеног Стојановића, Дуњаку је одбио, рекавши да је то био задатак његове колегинице клиничког психолога која је била у тиму.

Казао је и да нису евидентирани напади епилепсије током посматрања.

Бранилац Милош Николић је, међутим, у више наврата тврдио да је Стојановић доживео епилептични напад у притвору, и да  користи терапију.

“По мом предлогу наређено је вештачење Ненада Стојановића јер ми као одбрана поседујемо документацију да он болује од одређене психичке болести. Током служења војног рока утврђена му је одређена дијагноза са дефицитом интелигенције. Данас смо имали прилику да саслушамо једног од вештака који је био у комисији и одложено је опет из разлога што није дошао психолог који је дао вештачење, а у том вештачењу су кључне ствари, тај психолошки налаз. Тако да је суђење одложено за 9. фебруар и тада ће присуствовати психолог и имаћемо прилику да му поставимо питања”, навео је Николић.

Додаје да његов брањеник не може да схвати овај судски процес и за шта га конкретно оптужују.

“Мислим да је његово здравствено стање, да се утврди да није способан кључно за овај поступак и у складу са тим ћемо видети како ће суд реаговати”, подвукао је Николић.

Филиповић: Вештачење није потпуно

И адвокатица Јована Филиповић каже да ово вештачење није потпуно јер је основна ствар коју било који вештак треба да уради, јесте да се утврди степен интелигенције оптуженог, како би се евентуално могла дијагностификовати болест дебилитис ментис или не.

“Тај податак је од круцијалног значаја да ли нека особа болује од менталне инсуфицијенције и у којој мери. У овом конкретном случају, данашњи вештак психијатар који је саслушан није желео да да одговор шта значи тест који се спомиње да је одрађен, а који нама није достављен, у питању јесте тест интелигенције. То је неко опште знање, то је оно што смо ми успели да сазнамо иако нисмо вештаци из психијатријске области”, навела је Филиповић.

На суђењу петорици Срба из Косовског Поморавља, оптужених за наводне ратне злочине, планирано је саслушање више од 40 сведока тужилаштва и одбране.

У групи оптужених су Драган Ничић, Драган Цветковић, Слободан Јевтић и Милош Шошић из Пасјана, и Ненад Стојановић из Босца код Каменице.

Тужилаштво их оптужује да су наводно у саизвршилаштву са другим НН лицима, наоружани и обучени у маскирне и униформе нередовне српске полиције или војске, 5. априла 1999. године, у раним јутарњим часовима, извршили убиства, протеривања и друге кривичне радње у више села према албанском становништву.

Припремно рочиште против петорице Срба одржано је 15. јануара прошле године  године у Основном суду у Приштини, на којем су оптужени негирали кривицу. Ухапшени су 3. августа 2024. године. Од тада су четворица у притвору у Подујеву, док је Драган Цветковић у кућном притовору.

Ђурић је, након другог састанка Балканске мировне платформе у Истанбулу, казао да Србија поздравља ту платформу, између осталог, и зато што је питање регионалне сарадње постало ургентно.

"Наши непосредни суседи су земље и територије од којих зависи и брзина и динамика нашег економског раста, слободан пролаз људи наших националности, и српске и свих других који живе у Србији и у региону. Морамо да будемо паметни и мудри и да створимо један амбијент, једну атмосферу поверења, како бисмо избегли да у овој олуји глобалној и геополитичкој, будемо увучени у нови циклус лоших односа, да не кажем и нешто теже и горе", рекао је Ђурић новинарима.

Како је додао, зато је овај формат разговора који је и данас одржан у главном граду Турске, један од оних који имају додатну вредност.

"С обзиром на то да ову платформу није организовала нека чланица у ЕУ, али ни неки спољни, ванбалкански актер, има и вредност аутентичног балканског пројекта. Наравно, Турска је земља која је по броју становника већа од свих осталих учесника и по економским карактеристикама, што овом формату даје један специфичан карактер", рекао је шеф српске дипломатије.

Ђурић је у Истанбулу разговарао на тет-а-тет састанку са министром спољних послова Турске Хаканом Фиданом а, како је навео, разговарали су о томе на који начин Србија и Турска могу да допринесу стабилизацији прилика и очувању стабилности прилика у нашем региону.

"Разговарали смо и о различитим осетљивим темама које су, што би се рекло, за иза затворених врата, али наш циљ генерално гледано је дефинитивно јачање поверења, унапређење сарадње, посебно у економској сфери", додао је. Истакао је да је добро да 2026. година почиње регионалним дијалогом. Како је додао, данас је разговарано и о томе шта ће за наш регион значити и мировна иницијатива, односно Одбор за мир председника Доналда Трампа, каква су очекивања од сукоба у Украјини и могућих импликација завршетка тог сукоба, ситуације на Блиском истоку.

"Овде су биле представљене земље и територије са различитим ставовима о овим темама, али увек је добро када разговарамо. Постоје и одређени конкретни планови који се разматрају, који су везани за унапређење транспортне повезаности, унапређење сарадње у области образовања и науке, унапређење сарадње на различите теме везане за европске интеграције. Ствари које нису контроверзне и које могу да буду корисне за све учеснике, а све са циљем да се створи једна другачија атмосфера већег поверења", рекао је Ђурић.

Шеф српске дипломатије је истакао да Србија наступа са врло јасних позиција које су утврђене и утемељане на међународном праву, на њеним националним интересима и на жељи да јача сарадњу у региону као једну од, како је навео, кључних претпоставки за националне приоритете, а то су очување мира и стабилности и даље економски раст и развој земље.

"Циљ Заједничке комисије је да надгледа спровођење Декларације о несталим лицима, која има за циљ да допринесе расветљавању судбине преосталих несталих лица, што укључује и лица која су присилно нестала, пружи смирење њиховим породицама и подстакне трајно помирење и мир", наведено је у саопштењу објављеном на сајту Европске службе за спољне послове.

Истиче се да ће са договореним мандатом Заједничка комисија подржати напоре Радне групе за нестала лица, којој председава Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК) тако што ће олакшавати активности страна у спровођењу договора, решавање евентуалних неслагања и преиспитивање напретка.

Како се наводи, посредник ЕУ, Београд, Приштина или МКЦК могу упутити Заједничкој комисији свако питање које се односи на спровођење, примену и тумачење Декларације о несталим лицима, као и свако спорно питање које се појави у оквиру Радне групе којој председава МКЦК.

"Укључујући питање преиспитивања и ажурирања Мандата и Општег оквира Радне групе за нестала лица којој председава МКЦК, уколико се у тој групи не постигне консензус о овом питању. Заједничка комисија ће разматрати питања у оквиру свог мандата. Свака одлука о спорним питањима коју Заједничкој комисији упути Радна група којој председава МКЦК биће враћена тој групи на усвајање и спровођење", навео је Соренесен.

Истакао је да ЕУ полаже велика очекивања у то да ће Заједничка комисија значајно допринети разјашњавању судбине несталих и помоћи у затварању "болног поглавља за породице које су предуго чекале на одговоре".

Соренсен је навео да је оснивање Комисије договорено у Декларацији о несталим лицима о којој су се 2. маја 2023. године договорили председник Србије и премијер привремених приштинских институција на састанку на високом нивоу уз посредовање високог представника.

Подсећа се да су се 17. децембра 2024. године главни преговарачи Београда и Приштине у Бриселу договорили о мандату Заједничке комисије за нестала лица која ће бити основана у складу са Декларацијом о несталим лицима.

У Бриселу је јуче одржана нова рунда дијалога Београда и Приштине уз посредставо ЕУ, а директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић изјавио је након разговора да је одржан први састанак Заједничке комисије за имплементацију Декларације о несталим особама и изразио наду ће се сада убрзати решавање питања свих несталих особа.

Kатарина Пићурић, Милошева ћерка и ученица основне музичке школе, каже: "Било је лепо, дала сам све од себе и верујем да су и остали који су учествовали дали све од себе. У оваквим ситуацијама, када неко од твојих вољених треба помоћ, све што треба урадити је да будеш јак и да га подржаваш и да идеш даље, да не размишљаш о свему лошем, него о свему добром."

Милошев облик тумора је редак и нема много опција у оквиру државног здравственог система. Сада су му највећа шанса персонализоване терапије, али један циклус од два месеца кошта више од 12 000 евра. Томе претходи и биопсија, коју мора да уради у приватном сектору, уколико нема благовремених термина у државном.

Ања Рајковић, ученица 3. разреда средње Музичке школе у Пожаревцу, додаје: "Ми знамо да ми нећемо скупити цифру која мења живот, али свакако радимо неку јако лепу ствар која ће му можда поправити дан."

Ученичка задруга музичке школе организовала је хуманитарни базар и концерт, и тиме показала колико доброта може да буде снажна ако се удружи са музиком.

Наталија Солдатовић, ученица 2. разреда Музичке школе у Пожаревцу, објашњава: "Девојке из треће године средње музичке школе направиле су свој бенд Еклипс. Певају песме Југославије деведесетих, лепе баладе. То је нешто ново код нас, имамо оркестар хармонике, дувачки оркестар, основне музичке школе, камерну музику."

Марта Благојевић, директорка ученичке задруге, наводи: "Ту можете видети рукотворине наших ученика, наставника, има ту производа које су урадиле наше драге маме. Придружили су се грађани, ликовни уметници који су даривали своје слике. Тако да се практично укључила читава заједница, што нам је посебно драго."

Они који нису могли да присуствују концерту, могу уплатити новац на динарски и девизни рачун Милоша Пићурића у било ком тренутку, јер он и његова породица боре се сваког дана да остану заједно.

Истом пресудом тужени су обавезани да тужиоцима солидарно накнаде трошкове парничног поступка.

Против ове пресуде дозвољена је жалба Апелационом суду у Новом Саду.

Овај суд је претходно донео одлуку да тужени исплате Р. З. и Р. З. на име нематеријалне штете услед смрти блиског лица укупно 28 милиона динара, а тужиоцима Б. П., И. Р. и М. Р. укупно 19,5 милиона динара, као и Ш. Р. и Ш. Л. 9,5 милиона динара.

Поред ових, у току су још три парнична поступка.

Приликом пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. године настрадало је 16 особа, а једна је тешко повређена.

Више јавно тужилаштво у Новом Саду је подигло оптужницу против 13 особа, али је Виши суд у Новом Саду донео одлуку да обустави поступак против шест особа, а да потврди оптужницу против седам особа.

Поред те истраге, Јавно тужилаштво за организовани криминал води предистражни поступак у вези са финансирањем пројекта реконструкције, док је по одлуци Врховног јавног тужиоца преузело на заступање и оптужницу Вишег јавног тужилаштва у Београду подигнуту против троје окривљених због неколико кривичних дела са коруптивним елементом, која су, како се сумња, имала за последицу пад надстрешнице.

Ову оптужницу је потврдио Виши суд у Београду.

Обележавању 84. годишњице присуствовали су изасланик председника Републике Србије Милош Вучевић, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, председник Скупштине Аутономне Покрајине Војводине Балинт Јухас, амбасадори Мађарске и Израела, као и заменик амбасадора Сједињених Америчких Држава, градоначелник Новог Сада Жарко Мићин и представници свих градских већа.

На обележавању су учествовали и хорови, како Јеврејске општине "Хашира" тако и хор "Свети Георгије" новосадске Саборне цркве.

Патријарх Порфирије рекао је да нема места где је српски народ живео, а да није страдао и да сваки град носи ожиљке који о томе сведоче.

"Данашњи дан је тужан и велики. Ово је место страдања где се са страхопоштовањем сећамо невино пострадалих суграђана. Сабрали смо се да пренесемо молитве Богу да упокоји душе новосадских страдалника, али и многих места Бачке", рекао је патријарх.

Порфирије је додао и да су у крвавим јануарским данима 1942. године многи мучени и убијани по Дунаву, Тиси, њивама и кућним праговима, као и свуда где је досегло зло окупације.

"Ми нисмо судије, само је Бог онај који суди свима праведно. Ми смо овде да се опоменемо колико зла и разарања у свет доноси човеково одступање од Бога", рекао је Порфирије.

Према његовим речима, у Новом Саду и насељима Шајкашке 1942. ближњи је посматран као претња и противник, а то није оно чему учи Јеванђеље.

"Молитва и памћење су дуг према онима којих нема, народ без сећања неприметно клизи у амбис нових обмана. Свако страдање живи у сећању Божјем", закључио је патријарх.

"Најстрашнији догађај у историји тог града"

Градоначелник Новог Сада Жарко Мићин рекао је да се данас сви заједно у Новом Саду сећају једног од најстрашнијих догађаја у историји тог града.

"И поред покоља у Шајкашкој, већина Новосађана и даље није могла да замисли да ће се у улицама њиховог града одиграти покољ. Нису знали да је донета одлука о њиховој смрти", рекао је Мићин.

Мићин је додао и да је Дунав био под ледом и да је тај лед био линија између живота и смрти.

"На његовој површини остала је крв, а нестајали животи. Међусобно уважавање и сигурност дома више нису постојали", рекао је Мићин.

Према његовим речима, уништене су бројне породице српске и јеврејске заједнице, а међу њима су били бројни доктори, адвокати, стоматолози, професори и то само зато што су њихове заједнице проглашене непожељним.

"У неколико месеци у потпуности су затрте целе породице. Сурова намера погрома била је да се униште национални стубови нашег града. Пред овим местом, где су људи убијени без суда, наша дужност је да застанемо", навео је Мићин.

Он је рекао и да ће Град наставити да ради на изградњи Меморијалног центра да би се сачувала имена убијених и да тешка тишина више никада не би завладала Новим Садом.

"Памћење је део достојанства, али и обавезе свих нас", закључио је Мићин.

Покушај да се јеврејски народ уништи

Врховни рабин Исак Асиел рекао је да Библија описује два покушаја да се јеврејски народ уништи и да се у свакој генерацији нађе неко ко се диже да тај народ уништи.

"Јевреји се Бога не одричу ни кад им џелати узимају живот. Само постојање Јевреја и његово преживаљавање сведочи о Божјем постојању", навео је Асиел.

Венац у Дунав са чамца положили су председница Скупштине Града Новог Сада Дина Вучинић и представница јеврејске заједнице Ена Витомировић. Током рације мађарске окупационе власти 1942. године у Новом Саду и другим местима јужне Бачке, највише Шајкашке, убиле су хиљаде грађана, Срба и Јевреја.

Мађарски окупатори су почев од 4. закључно са 29. јануаром 1942. године, вршили хапшења, стрељања, масовно бацање у залеђени Дунав и Тису, хиљада житеља Јужне Бачке, Новог Сада, Шајкашке, Бечеја.

Убијено је, колико се зна, 3.809 особа, од чега су 1.068 жртава били Јевреји. Међу њима, 477 су била деца, а 927 особе женског пола.

Бранислав Терзић, из Штитара, каже: "Ја имам шталу која је рађена пре неких 30 година, и она је рађена баш због ових услова, јер су тада биле овакве зиме. Тренутно у штали немам проблема, што се тиче слободног това, то ми је отворени систем, и тамо већ имам проблема са залеђавањем воде. - Да ли је мање млека зими? Обично буде мање. Тренутно немамо пад производње, тренутно се производња одржала, за неко изненађење се одржала на том нивоу. Обично се дешава ду буде пад, и у току лета када су велике врућине, а и кад дође до мразева то краве изузетно осећају, дође не само до пада млека, до пада апетита."

Од посла у штали и обавеза око грла, Терзића више брине тржиште. Најављен пад откупне цене, каже, да би знатно угрозио производњу.

Бранислав Терзић, додаје: "Тренутно имамо добру цену, и задовољавајућу. Проналазимо неку нулу, и неку рачуницу да би све ово могли да одржимо. Плаши нас то да имамо најаву од првог фебурара, овде на нашем терену, нашем округу, да ће цена пасти од нека два до три динара. Нажалост, имамо тренд доле у централној и у Шумадији, и јужној Србији имамо, нажалост, већи тренд пада цене. Kолика је ваша откупна цена? Моја тренутна откупна цена је 56 динара."

Бранислав има 22 краве, и млекари сваког дана испоручи 300 литара млека. После јутарње муже, послови у штали се завршавају, али не и на сеоском имању.

У далекоисточној царевини ретки су чланци који критикују војнополитичког савезника САД, чијих 54.000 војника је стационирано на њеној територији, па ни аутори дневника "Никкеи" не упућују отворене критике Вашингтону. Међутим, само писање о проблему кашњења или споре испоруке порученог наоружања може се сматрати изразом незадовољства политичког и војног врха у Токију.

Према извештавању тог листа, владин комитет задужен да истражи ситуацију у вези испоруке наоружања овог месеца је затражио од Министарства одбране да ургира код америчке стране да пожури с испорукама како се не би пореметило нормално функционисање Јапанских самоодбрамбених снага (што је формални назив јапанске војске).

Комитет је извршио преглед уговора и испорука за период од фискалне 2018. до фискалне 2023. године и нашао да у првој години тог периода чак 519 уговора није било (у потпуности) испоштовано, од чега 118 није било испуњено ни до краја фискалне 2023.

Кашњења су за Јапан проблем не само у војном смислу, јер га присиљавају да настави да користи стару опрему или одложи опремање јединица најновијим средствима, већ све више и знатан економски проблем. Национална валута јен последњих година осетно опада, па је са сваком годином кашњења влада у Токију присиљена да одвоји више новца да би платила испоруке.

Иначе, Јапан је за фискалну 2026. годину издвојио суму противвредности од 57 милијарди америчких долара за армију, што је, изражено у јенима, раст од чак 67 процената у односу на 2022. годину када је донета одлука да се у складу са захтевима из Вашингтона постепено дуплира војни буџет.

Политичаре у Јапану нарочито брине опасност од великих кашњења пројектила за противавионске и противракетне системе, као и крстарећих ракета "томахавк", које би требало да тој земљи омогуће релативни паритет са суседима као што су Северна Кореја и Кина, који поседују обиље ракета домета преко 1.500 километара.

Основни узроци кашњења су недовољан капацитет америчке војне индустрије и давање приоритета у испоруци муниције и артиљеријских система Украјини и Израелу.

У много горој ситуацији од Јапана је суседни Тајван, који је огромна муштерија Вашингтона и који чека да му се испоручи наоружање вредно чак 32 милијарде америчких долара, при чему су многи важни елементи тог пакета поручени пре 10 година.

Штавише, влада у Тајпеју је потписала нови низ уговора за куповину америчког наоружања у износу од 11,1 милијарде долара, тако да је врло могуће да тај заостатак даље осетно нарасте.

Љубомир Kрсмановић, из Грачанице, каже: "Ово нам много значи, не мислимо да ли има да ли нема, имамо доста стоке држимо, нема са чим да се поји, а и много нам значи јер кад пустимо славину да ли ће имати да ли неће имати."

Драган Kрсмановић, из Грачанице, додаје: "Kако смо живели, живели смо. Сваки други дан морали смо да довлачимо цистерну за воду. Већ 20 година се патимо, тако и онда нам је општина излазила у сусрет сваки други, трећи дан нам је довлачила цистерну колико су људи могли. У летњим данима нам је најгоре било."

Због нестанка воде у Грачаници је протеклих деценија више пута током лета на снази била и ванредна ситуација, а воду за пиће допремале су војне и општинске цистерне.

Милан Јовановић, председник Општине Љубовија, објашњава: "Годинама уназад људи ниси имали лети воде ни за личне потребе ни за стоку, пошто је ово сеоско подручје и са овим пројектом, са овом инвестицијом, која је око 200 милиона динара, успели смо да решимо читаву месну заједницу Грачаница, а такође и да се изврши стабилизација читаве водоводне мреже, пошто је на крају водовода направљен и базен од сто кубика воде који доприноси и стабилности читаве водоводне мреже."

Уз изградњу главног цевовода, у дужини већој од 5 километара, изграђена је и сва пратећа инфраструктура, чиме је трајно решен проблем водоснабдевања за више од пет стотина корисника.

Према речима Лазовића, навели су да средства ЕУ треба да се преусмере организацијама цивилног друштва или медијима који, како он сматра, "раде посао демократизације државе".

Нагласио је да су изнели услове за које сматрају да су потребни за фер изборе и тражили да се Европска комисија директније укључи када је реч о ситуацији у Србији, уз закључак да ће представници опозиције тражити састанке у Бриселу по том питању.

Посланица Странке слободе и правде Мариника Тепић истакла је да је стање у друштву "узнемиравајуће, тензично и на ивици сукоба, уз спровођење чистки у полицији, судству и правосуђу". 

"Неповољно је стање у медијима и расте репресија кроз све извршне органе", оценила је Тепићева.

Захвалила је делегацији ЕП-а што је у недавно усвојеној резолуцији о Србији "направљена разлика између Србије и њених грађана – са једне стране – и власти, са друге". 

"Српска напредна странка није држава. Постоји велики број грађана који имају другачије мишљење и захтевају промене", напоменула је Тепићева.

Грбовић: Јасна порука да Србија има европску алтернативу

Председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић рекао је да је на састанку уследила "јасна порука да Србија има будућност у ЕУ", док су посланици опозиције нагласили да "Србија има европску алтернативу" и да "Александар Вучић није једина адреса и гарант европске будућности Србије".

"Ми смо изнели конкретан предлог да се новац из Плана раста за Западни Балкан, намењен Србији, преусмери и користи за подршку невладиним организацијама и медијима који доприносе очувању и заштити основних људских права и слобода", напоменуо је Грбовић.

Заменик председника Странке слободе и правде Борко Стефановић захвалио је делегацији на доласку, разговору, наглашавајући да се од њих не очекује да они мењају власт, већ је то задатак грађана и опозиције.

Посланик Народног покрета Србија Ђорђе Станковић констатовао је да се на данашњи дан обележава 25 година од владе првог демократског премијера Србије Зорана Ђинђића, а да Србија никад није била даље од ЕУ.

На састанку са делегацијом Европског парламента су говорили и посланици Ђорђе Станковић, Радомир Лазовић, Борко Стефановић, Владимир Ђорђевић, Стефан Јањић, Ахмедин Шкријељ, Александар Јовановић, Жељко Веселиновић и Александар Павић.

Потпредседница Народне скупштине Марина Рагуш изјавила је да је делегација ЕП скратила састанак са посланицима владајуће коалиције и истакла да је то незапамћено непоштовање.

Делегација ЕП-а, коју предводи посланица Марта Темидо, током преподнева је разговарала са председницом Одбора за европске интеграције Елвиром Ковач, потом са свим странкама опозиције у Скупштини Србије, а накнадно са пет странака, како се наводи, проевропске опозиције, на чији захтев је делегација и дошла у Србију. Напослетку, делегација је разговарала и са члановима странака владајуће коалиције.

Према њеним речима, посланици Скупштине Србије су сачекали делегацију ЕП, а на састанак су дошли јер су чланови делегације ЕП која борави у Београду претходно обишли изложбу о Јасеновцу постављену у холу Дома Народне скупштине.

"У својој политичкој каријери нисам доживела овакву врсту непоштовања од стране делегације која као гост долази у парламент Србије. Састанак је, уз наш велики изражен протест, скраћен.

Ми смо се данас појавили на овом састанку зато што је делегација ЕП ипак обишла изложбу о Јасеновцу. То је био наш разлог зашто смо дошли. И да говоримо о европским вредностима, људским правима, грађанским правима, владавини права", навела је Рагуш.

Како је додала, почетак састанка је вероватно био непријатан јер су посланици Скупштине Србије изразили протест да известилац за Србију буде "човек који слави војну акцију Хрватске 'Олуја' и фотографише се у униформи припадника "Црних мамби".

Рагуш је истакла и да су изразили јак протест да је мисија за прикупљање чињеница (fact-finding) дошла у тражење чињеница које суштински не желе да чују. Такође, како је навела, та мисија се дешава након усвајања резолуције којом је ЕП Србији већ донела пресуду. Како је навела, нису на састанку чули или видели било које доказе који се у тој усвојеној резолуцији користе против власти у Србији, попут употребе звучног топа на протесту.

"Ми нисмо успели да чујемо ниједну чињеницу или доказ који је наведен у резолуцији Европског парламента, а били смо спремни да разговарамо о свему без имало задршке", казала је Рагуш и додала да су свесни да греше, али и да су спремни да сваку грешку исправе.

"Али, Србија је суверена и независна земља. Поруке које се шаљу нажалост из једног дела Европског парламента нису добре и ми смо рекли да морају да промене известиоца за Србију јер је то јако лош избор јер известилац за Србију није објективан и он је свој став потпуно дефинисао када је славодобитно себе сликао у униформи 'Црних мамби'", навела је Рагуш. Додала је и да на састанку нису чули ни осуду геноцида у Јасеновцу.

Нико није сигуран да ли су тај економски рат и распад трансатлантског савезништва трајно отклоњени или су само привремено одложени.

Ако се, као што то многи оцењују, распада међународни политички поредак, шта ће се десити са светском економијом, какве ће ударе претрпети Европа и, заједно с њом, Србија?

Професор на Економском факултету Љубодраг Савић оценио је да поруке овогодишњег Давоса не доносе ништа суштински ново, али да су први пут толико отворено оголиле односе међу најмоћнијим актерима светске економије.

"Увек је, када је економија у питању, битка између великих земаља или блокова да владају економским простором – тржиштима, новим технологијама и што већим делом економског колача. Ту нема ничег необичног", наглашава Савић.

Сматра да је специфичност овогодишњег Давоса у томе што су на површину изашле дубоке пукотине унутар западног блока.

Европа без јасних адута

Према његовим речима, Запад више није јединствен, а односи између Сједињених Америчких Држава и Европске уније све су сложенији. Док САД, како каже, и даље располажу најјачим политичким картама, Кина се профилисала као озбиљан и изузетно конкурентан економски играч, док Европска унија остаје без јасних адута.

"Европа има слабу економску карту, не економија, не потенцијали, не добре компаније, него то што се не зна ко пије, а ко плаћа, ко управља Европском унијом. Имате невероватну поделу у Европској унији и недостатак јасног лидерства", упозорава професор Савић.

Посебно истиче да је европска економија изгубила предност коју је имала у претходним деценијама глобализације, када је користила јефтине компоненте из Кине и на томе градила снажну индустрију. Данас је, како каже, ситуација обрнута – Кина више не нуди само јефтину радну снагу, већ производи квалитетне и конкурентне финалне производе, укључујући и аутомобиле.

"Данас Кина не конкурише само јефтиним деловима, него врло квалитетним и јефтинијим производима. То најбоље показује где се Европска унија тренутно налази“, каже Савић.

Проблеми у немачкој економији се преливају и на Србију

Говорећи о последицама по Србију, професор наглашава да је домаћа економија снажно ослоњена на Европску унију, пре свега на Немачку као најважнијег трговинског и инвестиционог партнера.

Проблеми у немачкој економији, упозорава, директно се преливају и на Србију – кроз извоз, стране инвестиције и дознаке из дијаспоре.

"Наравно, нама је у интересу да се Европа опорави. Они су наше непосредно окружење, Америка је далеко. Европи треба добро руководство, кредибилно. Њој треба добар план. Мора се враћати ка старој индустријализацији. Тад је Европа била најјача у свету”, рекао је професор Савић.

Нада се да је Европа научила лекцију и истиче да мора поново да се врати оно што је била некад најважнија карта, та најјача карта Европске уније, а то је јака индустрија.

Србија на европском путу, али и са новим партнерима

Професор Савић истиче да Србија, иако остаје чврсто на путу ка Европској унији, мора да активно тражи нове партнере како би обезбедила стабилан економски раст и развој.

Као значајну позитивну околност, он види постојање добрих споразума са Кином, који омогућавају отворена врата за нашу земљу на том великом тржишту.

"Нећемо одустати од Европске уније, она нам је најближа, али Србија мора да настави са јачањем сарадње и са другим партнерима. Срећна околност за нас је што имамо веома добар споразум са Кином, што нам омогућава да имамо 'отворена врата'. То је велика предност", каже Савић.

Према његовим речима, Србија мора да уђе у процес реиндустријализације и фокусира се на квалитетне прехрамбене производе.

"Имамо богом дану климу и поднебље за развој пољопривреде. То не може свака земља, не само у нашем окружењу већ ни у Европи. Србија има велики потенцијал у аграру, а то је нешто што треба максимално искористити", рекао је професор Савић.

Он додаје да Србија мора да уложи напор у развој домаће индустрије, великих фабрика и брендова који ће бити препознати на светском тржишту.

За Србију, како каже, то је једини прави пут ка будућем економском просперитету.

"Ако не почнемо да се окрећемо развоју домаће индустрије и ако не изградимо фабрике које ће производити препознатљиве производе, Србији се не пишу лепи дани. Једини начин да напредујемо је да уђемо у развој индустрије, с фокусом на висококвалитетне и глобално конкурентне производе“, закључује Савић.

НИС је постојећу лиценцу добио на три седмице, у понедељек је поднео нови захтев за продужење јер је ОФАК-у предат прелиминарни купопродајни уговор "Гаспромњефта" и МОЛ-а што је био и услов америчке администрације за нову дозволу за рад.

Стручњак за енергетику Жељко Марковић рекао је за РТС да постоји оправдан оптимизам због досадашњих преговора.

"Све зависи од ОФАК-а, који ће оценити услове купопродајног уговора и донети одлуку о продужењу оперативне лиценце“, рекао је Марковић.

Трајање нове лиценце

Марковић додаје да трајање лиценце зависи од стратегије ОФАК-а.

"С обзиром на то да су преговори већ одмакли, очекујем да ће нова лиценца бити на нешто дужи период него претходна", наводи стручњак за енергетику.

Флексибилност ЈАНАФ-а

Уколико лиценца стигне после поноћи, Марковић сматра да ЈАНАФ може бити флексибилан.

"Они су упознати са процесом и биће информисани из прве руке, па ће се понашати сходно томе", додаје.

Америчка администрација и условљавања

Осврћући се на могућа даља условљавања, Марковић каже да је једини изричити услов био уклањање руског власништва из НИС-а. То је предвиђено уговором, па не очекујем да ће бити додатних услова, рекао је Марковић.

МОЛ као партнер

Говорећи о новом већинском власнику НИС-а, Марковић истиче да је МОЛ регионална компанија, већ послује на нашем тржишту и то га чини добрим партнером. Поред тога, избором МОЛ-а обезбеђен је рад рафинерије у Панчеву и повећање државног удела у власништву компаније.

Временски рок за финализацију уговора

Марковић објашњава да рок до 24. марта може бити довољан за завршетак купопродајног уговора, уколико не дође до кашњења у процени вредности и преговорима о цени. Уколико буде потребно, могуће је продужење рока.

"Захваљујући меморандуму са МОЛ-ом, осигурано је да рафинерија у Панчеву настави рад, а повећање државног удела гарантује да ће важне одлуке, попут продаје имовине или евентуалних отпуштања радника, бити под контролом државе", закључио је Марковић.