Процењује се да ће Законом о странцима бити погођено око 10.000 Срба на Косову и Метохији, а међу њима је и око 3.000 студената који долазе махом из централне Србије и Црне Горе. Дакле, то су студенти који немају косовска документа. Ту је и наставно особље, готово половина наставног особља ће бити погођена том мером. И чини се да је Приштина некако нашла један посредан начин да уздрма школство без икаквог физичког заузимања. Да ли то значи да ће прва жртва примене закона о странцима бити Универзитет у Митровици?

Тако је. Логично је да ће прва жртва бити Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици због тога што је то по својој природи најотворенија институција. То није локални универзитет, то није ни покрајински универзитет, дакле то је универзитет који делује у јединственом академском простору читаве Републике Србије. Према томе, ми имамо студенте из свих крајева Србије, и са севера Црне Горе.

Како сте рекли, добар део наставника и сарадника није са Косова и Метохије. Добар део наставника и сарадника, па и студената, иако јесу са Косова и Метохије, не могу да имају личне карте због бирократских препрека које им Приштина ствара. Тако да би евентуална пуна примена овог, назовимо га прописа, имала фатално, апсолутно фатално дејство по Универзитет у Приштини.

Ја желим ради јавности да кажем да постоји такозвана индиректна дискриминација. То је онда када пропис налик буде упакован у општу правну норму, али који даје једну ужасну и масовну дискриминацију. Ту је овде реч управо о закону о странцима, када се он стави у контекст неких других прописа, о матичним књигама, о држављанству, ви ћете видети да највећи број, да велики број Срба заправо неће моћи да оствари те њихове услове и да ће бити странци иако нису странци. Тако бићу, примера ради, и ја странац иако је мој чукундеда, аскурђел рођен у Приштини.

То значи да ви нећете моћи да боравите на територији Косова и Метохије без пријаве, без боравишне дозволе. То је другачија пракса у односу на ону коју смо до сада познавали. Шта би то конкретно значило за Митровицу и за Универзитет? Ево, можете да нам кажете из прве руке, ви радите на Правном факултету приштинском са седиштем у Митровици. Шта кажу ваше колеге, шта кажу студенти? Какво је расположење?

Па помешана су осећања и расположење. Морам да кажем, велику узнемиреност је унела најава примене ових прописа. Дакле, од осећања узнемирености до једне врсте страха и неизвесности. Рекао бих да неизвесност преовлађује, нарочито код студената, па и код наставника. Ја бих могао да кажем, све и када би се ова прича завршила на најповољнији начин, она је већ произвела негативно дејство. Ми ћемо то већ осетити у првом уписном року, знате. Већ имамо и најаве да, преласка студената, што је сасвим нормално.

Питали сте какве би последице произвело. Наравно да не би произвело последице само по Универзитет у Приштини у Косовској Митровици. То је систем спојених судова. Значи, ако вам неко онемогућава право на образовање, онда ће и она деца која иду сада у средњим школама на Косову и Метохији и њихови родитељи размишљати о томе на који ће универзитет уписати своју децу.

Сигурно га неће уписати тамо где постоји једна неизвесност: да ли ће бити нормалне школске године, је ли неко ће тој деци предавати, какве ће дипломе добити, који ће курикулуми бити, шта ће бити садржина програма. Сва та питања се отварају, није овде сада само реч о закону о странцима.

Кажете, чак и када би се прича завршила на најповољнији могући начин, шта би био најповољнији могући начин? Ево паралелно са овим законом имамо и ситуацију од пре неколико дана, да је стигао допис на Технички факултет у Митровици – тражи се или исељење или склапање уговора о закупу са приштинским универзитетом при косовском систему. Вероватно ће таквих захтева бити и у наредном периоду. Шта је онда најповољнији могући исход за статус Универзитета?

Па наравно, чаробног штапића нема. А овај проблем није од данас, он данас ескалира. Овај пропис је донет 2013. године. Значи он и са становишта неког, под знацима навода, унутрашњег правног поретка је јако проблематичан. Није у сагласности ни са међународним стандардима о људским правима. Његова примена ускраћује стечена права.

Примера ради да кажем, свако ко је закључио брак пред матичарем у систему Србије – а они су деловали до прошле године док није матична служба просто угашена, протерана – није препознат у правном систему Приштине. Деца рођена у таквим браковима, она су невидљива. Сви интерно расељени, прогнани, а њих је преко 200.000, такође су невидљиви по овом закону. Дакле, он је са више аспеката, најблаже речено, проблематичан.

Како видим решење? Па решење видим, свестан чињеница да су средства Србије ограничена у овом случају да делује на територији Косова и Метохије и могућности, је ли... Решење видим да међународна заједница изврши притисак на Приштину да престане системска дискриминација. Дакле, овде није реч о олакшицама које ће се на кашичицу давати Србима, него је реч о једној системској дискриминацији према Србима у свим областима. Ово је сад испливало на површину, овај проблем са законом о странцима, али ми имамо отворену дискриминацију, дакле различито поступање органа из Приштине према Србима и имамо ону такозвану индиректну дискриминацију, где су прописи формално у реду, али њихова примена даје масовну дискриминациону последицу у односу на Србе на Косову и Метохији. И ту морам да кажем да очекујем једну много активнију улогу државе.

Док се чека та улога државе, делује се и на локалу. Представници Срба на Косову и Метохији јуче су усвојили декларацију коју сте управо поменули. Данас су у Приштини на састанку са тамошњим министром за локалну самоуправу и тема је управо примена закона о странцима и закона о возилима. Негде је то најавио и Бесник Бисљими, познат у српској јавности као приштински преговарач, да они зову градоначелнике општина са српском већином јер они имају велика овлашћења на локалу и биће кључни у примени тих закона. Да ли градоначелници српских општина на Косову и Метохији, с обзиром на овлашћења која имају, могу на неки начин да спрече примену ових закона или имају неку моћ преговарања да исход буде повољнији за Србе?

Па врло је тешко рећи и оптимистички рећи да могу да спрече примену ових закона. Рекох малочас, то може учинити само међународна заједница која има пресудни утицај генерално на збивања на Косову и Метохији, с једне стране. А с друге стране, ми смо видели да је господин Бисљими говорећи о припремама за овај састанак поменуо састанак у контексту интеграције, такозване је ли, образовног и здравственог система који делују у систему Републике Србије.

Ја желим с овог места да кажем да градоначелници у том погледу немају никаква овлашћења. Дакле, оснивачи ових институција је Република Србија. Онај ко врши оснивачка права је Влада Републике Србије. Према томе, место за евентуалне разговоре је Влада Републике Србије. Тако да ја не очекујем од овог састанка неке епохалне резултате, осим ако нису део неке шире акције, да кажем, и државе Србије и међународне заједнице.

Поменули сте сада интеграцију. То је заправо одвојен процес у односу на поменуте законе о странцима и о возилима. Али се идеја о интеграцији школства и здравства у косовској јавности покренула управо почетком примене ових закона. Дакле, они су у некој пробној фази примене. Да ли заправо интеграција у пракси значи гашење школства и здравства, ако смо чули све последице које ће произвести у пракси?

Интеграција је еуфемизам, лепши назив управо за то – за престанак, нестанак преосталих српских институција у образовању и здравству. Значи, дакле, ако вас нека средина не жели, показује непријатељски однос према вама – не само да вас не жели, не само да вас игнорише, не само да вас дискриминише, него показује непријатељски однос према вама – онда интеграција у такав систем значи нестанак.

Ја бих желео са овог места да, ево и јавности Србије, јасно и гласно то поручим. Да позовем и академску јавност Србије на солидарност, да позовем и Владу Републике Србије као оснивача, да се активније укључи у ове проблеме и да покуша да их реши или да упути одговарајућу поруку свима нама који радимо у тим институцијама чији је оснивач Република Србија.

Дакле, мислим да није пут интеграција, него је пут очување ових институција. Без њих неће бити Срба. Рекао сам да то значи систем спојених судова. Сутрадан ће без студената Косовска Митровица бити град духова, град пензионера. Онда ће то бити и север, а онда ни на читавом Косову и Метохији више неће бити Срба.

Косово и Метохија неће бити мултиетничко друштво и то треба да зна и међународна заједница која се заклињала у мултиетничност, а треба да зна и Република Србија која има одговорност и у смислу очувања права, људских права својих грађана на Косову и Метохији, али и у смислу државних права која Србија као држава има на територији АП Косово и Метохија.

Покер демократских нада покушаће, током Минхенске безбедносне конференције, да неутралише тоналитет политичке реторике који је баш у ово време прошле године поставио Трампов заменик, потпредседник САД Џеј Ди Венс, који је жестоким критикама и апокалиптичним предвиђањима, баш у Минхену, шокирао европске политичаре.

Таман када је Венс одлетео из Немачке, из Америке ка Европи покренут је цунами једнако неочекиваних потеза, попут посебних царина за европску робу, предлог мировног споразума за Украјину, најава присаједињења Гренланда и на концу, Трампов говор у Швајцарској у којем је објаснио да "Европа без Америке не постоји".

Лов на ти-рекса светске политике

Европљани су били згрожени, а промену тока светске политике успостављеног пре још 80 година, средином јануара у Давосу, наговестио је Гевин Њусом, који је лидере Старог континента позвао да устану против насилничке политике Беле куће.

"Таква је дипломатија Доналда Трампа. Он је тираносаурус рекс. Или се парите са њим, или вас поједе. Једно или друго. Уколико наставе овим путем, Европљани ће бити поједени. Морају да устану, одлучни и уједињени", рекао је гувернер Калифорније.

Свега неколико часова касније, Трампова администрација је спречила његов наступ у Давосу, док га је портпаролка Беле куће Ана Кели назвала "трећеразредним гувернером, за кога ионако нико није ни чуо".

Њусом је, због тога, изабран да предводи групу Трампових противника, надајући се да би Минхен могао бити боља позорница од Давоса, те да ће, у трци за ударним вестима, успети да претекне државног секретара Марка Рубија.

Рањени, али не и мртви

Трансатлантски савез је рањен, али није мртав, сматрају западноевропски аналитичари, тврдећи да ће лидери ЕУ, који су последњих месеци пронашли нове изворе самопоуздања, пронаћи начин да се сами суоче са проблемима.

"Американци нас не напуштају. Реч је о промени приоритета", став је неименованог званичника НАТО-а, који је пренео Политико. Његов оптимизам заснован је на чињеници да се сарадња са оружаним снагама САД одвија без сметњи, те да нема озбиљних наговештаја да ће Трамп повући део војника из Европе.

Трампову администрацију, како се чини, став европских оптимиста и не интересује претерано, па ће Рубио, кад оконча наступ на Минхенској безбедносној конференцији, отпутовати у Мађарску и Словачку, две државе које имају критички став према даљем пружању помоћи Украјини у рату са Русијом, баш на начин на који тај проблем види и Бела кућа.

Стратешко узмицање Европе, које се огледа у рекордним набавкама америчког наоружања, могло би се, ипак, показати недовољним, јер се ставови две стране у погледу будућности Гренланда чине безнадежно непомирљивим.

Гренланд би се могао испоставити тачком са које нема повратка, што је донекле потврдила и Бела кућа када је одлучила да на овај скуп уместо потпредседника пошаље шефа Стејт департмента.

Тешке речи из Вашингтона

У његовој пратњи је Кристофер Ландау, који је недавно оптужио Европу да преко недемократски постављених лидера угрожава безбедност Сједињених Држава. Истовремено, министар одбране Пит Хегсет је избегао састанак министара одбране чланица НАТО-а, одржан уочи почетка минхенске конференције.

У таквој ситуацији, европски лидери често цитирају речи канадског премијера Марка Карнија, који је, такође у Давосу, оценио да је поредак заснован на правилима мртав, те да мање земље само удружене могу да преживе притисак великих.

Удружене мале државе, како се чини, с одобравањем ће пратити минхенски наступ Рубена Гаљега, који месецима упозорава да Трамп уништава међународну репутацију САД, те да би његова таштина могла угрозити и економску моћ Америке.

Уколико дође до политичког окршаја две америчке политичке опције у Минхену, то би било први пут да Американци унутрашње проблеме преносе преко океана.

Очекује се и да демократе замоле остатак света да се стрпи док, на наредним председничким изборима, не поразе политику коју су не толико давно називали аномалијом.

Таква порука могла би пасти на глуве уши, јер добар део политичара на Западу сматра да је стари поредак на самрти и да ће се, како време буде пролазило, моћне државе све чешће позивати на силу.

О таквом међувлашћу ће, како је најављено, у Минхену говорити француски председник Емануел Макрон, британски премијер Кир Страмер и председница Европске комисије Урсула фон де Лејен.

Макрон, као први који је у Европи устао против нове политике САД, би крајем месеца могао понудити остатку Старог континента "француски нуклеарни кишобран" сада када Европљани више не могу да рачунају на Америку.

Према оваквој идеју озбиљне резерве изнео је шеф НАТО-а Марк Руте, који је остатак Европе упозорио да "се не заварава да без САД може успешно да се брани".

Вучић ће се састати и са делегацијом сенатора САД на челу са сенаторком Џин Шахин.

На овогодишњој конференцији биће више од 1.000 учесника из више од 115 земаља, укључујући 60 шефова држава и влада, 100 министара спољних послова, и представника великих међународних организација, међу којима су шефови ЕУ, НАТО-а, АСЕАН-а, ОЕБС-а, Светске банке, Светске трговинске организације и бројних агенција УН.

Минхенска безбедносна конференција предвођена председавајућим Волфгангом Ишингером у наредна три дана постаје место где ће стотине доносилаца одлука и лидера јавног мњења из различитих региона света разговарати о изазовима безбедносне политике.

Теме које ће се обрађивати, укључиваће европску безбедност и одбрану, будућност трансатлантских односа, ревитализацију мултилатерализма, супротстављене визије глобалног поретка, регионалне сукобе и безбедносне импликације технолошког напретка.

Конференција годинама представља једну од кључних платформи за размену ставова о глобалној безбедности, али овогодишњи скуп одвија се у сенци видљивих пукотина у трансатлантским односима.

Осумњичени се синоћ, у једном парку на Новом Београду, непримерено додиривао по интимним деловима тела пред децом која су се тамо налазила, и након што су покушали да га отерају, он је дрвеном мотком ударио у леђа и главу дечака (2012) наневши му лаке телесне повреде.

Дечаку је лекарска помоћ указана у Универзитетској дечјој клиници.

Како се наводи, осумњичени је брзо идентификован и ухапшен. Oдређено му је задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву.

Цене ће бити на снази наредних седам дана.

Управа полиције саопштила је да се Баровић сумњичи да је утајио порез у износу од скоро 332.000 евра, а да су код њега, током извршених претреса на локацијама које користи у три града, пронађена и одузета два пиштоља, муниција и оквир са муницијом за аутоматско оружје у илегалном поседу.

Службеници Сектора за борбу против криминала ће у овом предмету, у координацији са надлежним тужилаштвом, у даљој фази извиђаја наставити са радњама финансијске истраге у односу на Баровића.

Како се наводи у саопштењу, сумња се да је Баровић починио кривично дело тако што је током 2018. године, као физичко лице, у циљу избегавања плаћања пореза и других прописаних дажбина, односно пореза на капиталну добит од продаје удела у правном лицу, није пријавио законито стечени приход који је од утицаја на утврђивање ових обавеза и да је прикрио податке који се односе на утврђивање.

"Он је то учинио тако што је, како се сумња, као физичко лице купио седам одсто власничког удела капитала друштва 'Ц' д.о.о. Подгорица у правном лицу 'Т' д.о.о. Подгорица за 98.000,00 евра, након чега је као физичко лице продао исти власнички удио као члан друштва који има неограничено право својине на уделу који представља седам одсто капитала друштва у правном лицу 'Т' д.о.о. Подгорица купцу С. Б., за износ од 3.785.704 евра, чиме није у законском року пријавио законито стечен приход од капитала, односно разлику између куповне и продајне цене имовине у износу од 3.687.704 евра, те на тај начин по основу обрачуна пореза на капиталну добит за 2018. годину, сходно Закону о порезу на доходак физичких лица, утајио порез у износу од 331.893,36 евра, а чиме је остварио противправну имовинску корист у наведеном износу, на директну штету Буџета Црне Горе", саопштено је, између осталог, из Управе полиције.

Баровић преко 30 година важи за једног од најближих пријатеља бившег председника државе Мила Ђукановића.

Помињао се у оптужници италијанског тужиоца Ђузепеа Шелзија као један од босова "дуванског шверца", који је током 90-их година ишао преко Црне Горе, пишу подгоричке Вијести.

Током масовне ваучерске приватизације као власник "Еурофонда", са групом повезаних лица и фирми, преузео је више црногорских предузећа, а активан је био и на берзама у Црној Гори и региону.

Баровић је био главна фигура црногорске кошарке скоро три деценије и председник КК Будућност у време највећих успеха клуба у бившој држави али и председник Кошаркашког савеза у неколико мандата.

У захтеву, НИС истиче значај редовног рада компаније за економију Републике Србије, као и текуће преговоре о промени власничке структуре, наводећи да би продужење оперативне лиценце обезбедило и неопходан временски оквир заинтересованим странама да финализују ове разговоре.

Канцеларија за контролу страних средстава (Office of Foreign Assets Control – OFAC) Министарства финансија САД издала је раније лиценцу акционарима и заинтересованим странама за преговоре о променама у власничкој структури НИС-а са важењем до 24. марта 2026. године.

Компанија НИС захваљује свим домаћим и иностраним институцијама које подржавају напоре да се компанији омогући несметано пословање.

Станари су напустили станове чим су осетили дим. У згради тренутно нема ни струје ни воде, а у пожару је, осим стана у којем је избио пожар, оштећен и суседни стан.

Један од станара који је спавао у тренутку избијања пожара каже да је комшија лупао на врата осталим станарима како би их упозорио на пожар, а да је у згради било пуно дима.

"У име народа САД-а, упућујем најискреније честитке Вама и народу Србије поводом Дана државности који обележавате 15. фебруара. Током готово читавих 250 година слободе Сједињених Америчких Држава, Србија нам је била добар пријатељ. Србија је, заправо, била прва страна држава чија се застава вијорила на почасном месту изнад Беле куће", поручио је Трамп.

Додао је да су Сједињене Америчке Државе посвећене даљем јачању чврстог пријатељства две земље, док заједно раде на повећању трговинске размене инвестиција и унапређењу економског просперитета свих грађана.

Честитку, поводом Дана државности Републике Србије, председнику Александару Вучићу упутио је и председника Руске Федерације Владимира Путина.

"Поштовани господине председниче, примите најискреније честитке поводом националног празника Републике Србије – Дана државности. Односи између наших земаља темеље се на традицијама пријатељства, културне и духовне блискости. Уверен сам да ће без обзира на нелаке међународне услове, руско-српско стратешко партнерство и обострано корисна сарадња у различитим сферама наставити да прогресивно јачају. Желим Вам здравље и успехе, а свим Вашим суграђанима срећу и просперитет", наводи се у честитки председника Путина.

Дан државности честитао је председник Републике Азербејџан Илхам Алијев, који је истакао да се односи пријатељства и сарадње двеју земаља, изграђени на чврстим темељима као што су међусобна подршка и поверење, свеобухватно развијају и обогаћују новим садржајем.

"Несумњиво, редовне узајамне посете на највишем нивоу и наш активан политички дијалог стварају повољне услове за бржи развој ових веза и за даље јачање нашег стратешког партнерства", написао је Алијев, уз уверење да ће заједничким напорима традиционални пријатељски односи између Азербејџана и Србије, као и обострано корисна сарадња, како на билатералној тако и на мултилатералној основи, наставити да јачају у складу са интересима два народа.

Честитку је упутио и председник Републике Казахстан Касим-Жомарт Токајев, који је нагласио да овај посебан празник уједињује све грађане Србије који поносно славе богату историју, заједничку посвећеност народном јединству, суверенитету и одрживости.

"Уверен сам да ће под Вашим мудрим руководством Србија наставити свој истрајан пут снажног економског развоја и социјалне добробити, истовремено играјући важну улогу на регионалном и глобалном плану", навео је председник Токајев.

Председник Вучић честитке је примио и од холандског краља Виљем-Александера, председника Републике Туркменистан Сердара Бердимухамедова, председника Демократске Народне Републике Кореје Ким Џонг Уна, председника Републике Кореје Ли Џе-мјунга и председника Републике Замбије Хакаинде Хичилема.

У четвртак, честитке су председнику Србије упутили председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер, председници Чешке Петр Павел, Аустрије Александер Ван дер Белен, Арапске Републике Египат Абдел Фатах Ал Сиси, Словеније Наташа Пирц Мусар, Хрватске Зоран Милановић, Албаније Бајрам Бегај.

Дан државности су честитали и председници Кубе Мигел Марио Дијас Канел Бермудес, Парагваја Сантјаго Пења Паласиос, Бангладеша Мохамед Шабахудин, Исламске Републике Мауританије шеик Мухамед Улд Газуани, као и генерални гувернер Комонвелта Аустралије Сем Мостин. 

Честитке су упутили и краљ Уједињеног краљевства Чарлс III, шпански краљ Фелипе VI, шведски краљ Карл XVI Густав, јапански цар Нарухито, краљ Саудијске Арабије Селман бин Абдулазиз Ал Сауд, председавајући Савета министара Саудијске Арабије Мухамед бин Селман бин Абдулазиз Ал Сауд, као и краљ Бахреина Хамад бин Иса Ал Калифа.

Раније су председнику Вучићу честитке поводом Дана државности Србије послали председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг и председник Уједињених Арапских Емирата шеик Мохамед бин Зајед ал Нахјан.

"Градоначелници, свих десет општина са српском већином, изнели су проблеме са којима се суочавају у својим општинама, као и наши грађани", рекао је Радојевић.

Говорећи о очекивањима од сусрета, рекао је да је још рано о томе говорити, најављујући нови састанак.

"На састанку смо изнели наше проблеме. Надамо се да ће и министар и Влада Косова саслушати проблеме са којима се суочавамо у нашим општинама, али и наши грађани. Очекујемо повратну информацију. Засад је немамо, али је очекујемо је у наредном периоду", додао је Радојевић.

Здравство и образовање нису били теме састанка. Тим питањима, према речима Радојевића, бавиће се преговарачки тим Београда и Приштине кроз формирање Заједнице српских општина.

Бесник Бисљими раније је најавио да су градоначелници позвани на састанак јер имају "кључну улогу, широка овлашћења и средства намењена здравству и образовању".

Петар Петковић, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, рекао је да је Приштина одавно прешла црвену линију, али да је могућа примена закона о странцима и возилима покушај да искористи тежак и компликовани тренутак у свету како би јој се помогло да заокружи питање своје тзв. "независности".

"Притискају и Београд и председника Александра Вучића и српски народ на КиМ. Никада им нећемо признати и потписати тзв. независност", поручује Петковић.

Тим поводом, истиче Петковић, на јучерашњем састанку политичких и институционалних представника нашег народа на КиМ усвојена је декларација која је израз јединства српског народа. На састанку су, наводи, учествовали градоначелници и одборници општина са српском већином, представници универзитета, директори основних и средњих школа, као и свих здравствених институција.

Гажење дијалога и стубова српског опстанка

Напомиње, такође, да је циљ Београда да се сачувају мир и стабилност српског народа на КиМ док, са друге стране, на притиске и уцене не пристаје.

"Неко жели да погази дијалог, све што је договорено, да се више не помиње ЗСО, те да се сруше стубови који представљају кључ опстанка Срба на КиМ – и здравство и школство и СПЦ", наводи Петковић.

Петковић каже да је сваки дан за Србе на КиМ "дан Д", те да 15. март није ништа другачији, као и да ће се борити да се нађе решење за ову ситуацију, посебно председник Вучић, који ће о томе говорити и на Минхенској конференцији.

"Крши се право на живот, Србима се угрожавају основна права да не могу да возе своје аутомобиле, иду у своје болнице, школе, студирају. Наш народ је узнемирен, али желим да им поручим да смо уз њега и да га никада нећемо оставити, док се у међународној заједници праве луди као да се ништа не дешава", истиче Петковић.

"Курти не жели постојање нашег народа"

Говорећи о конституисању и формирању владе у Приштини, Петковић истиче да Курти покушава да нађе подобне Србе који ће спроводити његову агенду велике Албаније, односно протеривање српског народа.

"Зашто би ишао ка гашењу српских институција на КиМ – зато што не жели Србе на КиМ. Није реч о томе да ли Курти жели ЗСО, он не жели постојање српског народа", указује Петковић.

Указује и да ће примена нових мера Приштине имати катастрофалне последице по опстанак српског народа на КиМ, што међународна заједница мора озбиљно да схвати јер, каже, има пуну одговорност.

"Србија је уз српски народ на КиМ, раме уз раме, предвођена председником Вучићем. Борићемо се даноноћно, на сваком месту, као и претходних дана, месеци и година. Апсолутно је неопходно да наше институције, које запошљавају највећи број наших људи, остану у српским рукама", закључује директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић.

КУРСНА ЛИСТА БР. 28

Окупили су, кажу, са три захтева: да се обустави увоз млека, меса, воћа и поврћа, житарица и свих врста хране које се производе у Србији, да се нормализује тржиште хране и цена и траже, како наводе, законску одговорност Министарства за системско уништавање и пропаст домаће пољпривреде.

Тврде да то није само њихов протест, већ протест сваког човека у земљи који једе неквалитетну и прескупу увозну храну.

Блокада саобраћаја и протест, како најављују, трајаће и током ноћи и наредних дана, све док се њихови захтеви не испуне.

Осим у самом Богатићу, пољопривредници су, како сазнаје РТС, блокирали раскрсницу и у центру села Салаш Црнобарски.

Произвођачи млека блокирају Ибарску магистралу у Мрчајевцима

Нзадовољни произвођачи млека од прекјуче блокирају Ибарску магистралу у Мрчајевцима, а блокада ће, наводе, трајати до испуњења захтева.

Било је покушаја из Министарства пољопривреде да се организује онлајн састанак са представницима Европске комисије у вези са увоза и враћања прелевмана, али да су пољопривредници то одбили тврдећи да су то питања за Владу Србије.

Захтевају хитну контролу увоза млека, враћање откупне цене млека и меса на ниво пре смањења, загарантован откуп за сваког појединачног произвођача и поновно увођење прелевмана.

Блокаду обезбеђује саобраћајна полиција која преусмерава возаче на алтернативне правце.

Обустављен саобраћај код скретања за Рачу

Протесту који су пре два дана почели произвођачи млека у Крагујевцу, прикључили су се и остали пољопривредни произвођачи. 

Коловоз су затворили тракторима и пољопривредном механизацијом, а саобраћај ће до 16 часова бити потпуности обустављен.

Захтевају да се под хитно заустави увоз млека и млечних производа, али и осталих пољопривредних произвођа који угрожавају опстанак српског села.

Председник Управног одбора Нафтогаса Украјине Сергеј Корецки изјавио је да руске снаге други дан заредом настављају нападе дроновима на термоелектрану у Херсону.

Михаил Федоров, украјински министар одбране, позвао је савезнике да "хитно" пошаљу ракете PAC-3 из својих ратних база, како би ојачали украјинску противваздушну одбрану, услед све већег броја руских удара.

Са друге стране, шеф руске северне Републике Коми Ростислав Голдштајн објавио је да је украјински напад дроновима изазвао пожар у рафинерији нафте.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова окривила је Кијев да је спреман "буквално на све" како би спречио постизање праведног мира у Украјини и да, заједно са ЕУ, заговара поновно наоружавање и наставак сукоба, уместо дијалога.

Како се долази до тих лекова уколико их није преписао надлежни лекар, колико су доступни на црном тржишту и зашто их грађани узимају на своју руку?

Србија у врху Европе по потрошњи седатива

Истраживања показују да се свака пета особа у Србији лечи лековима за смирење, што нас сврстава у сам врх европских земаља по потрошњи седатива. Да се туга, страх и стрес могу решити таблетама, мисли већина Нишлија. Прошле године у том граду продато је 267.000 кутија ових лекова, највише бромазепама и бенседина.

Психијатар Центра за заштиту менталног здравља у Нишу др Владан Радивојевић указује да је наше васпитање такво да патња и бол, како каже, „не треба да постоје“, иако су то некад нормална физиолошка стања кроз која треба да прођемо и која, додаје, не треба увек лечити.

Према речима др Јанка Самарџића са Института за фармакологију Медицинског факултета, када је у питању бромазепам, потрошња је можда и два и по пута већа у односу на европски просек.

Наводи да је између 20 и 25 одсто одраслих особа у претходних годину дана користило неки од лекова за смирење. "Интересантно је да и у млађој популацији, између 20 и 25 година, односно међу студентима, њих 10  до 15 одсто наводи да користи неке од тих лекова", додаје Самарџић.

Лекови доступни и на црном тржишту

Лекари упозоравају да је реч о класи лекова који се често набављају на недозвољене начине.

Психијатар др Ивица Младеновић наводи да су седативи, нажалост, лако доступни. "Отиђите до Бајлонијеве пијаце, наћи ћете бенседин, истиче Младеновић, додајући да не упире прст ни у кога, али да постоје људи који немају идеју како да реше проблем.

Др Јанко Самарџић подсећа да се ови лекови искључиво прописују и издају на лекарски рецепт, по препоруци лекара који одређује минималну ефективну дозу и интервал давања. Како наглашава, "никакво самоиницијативно узимање лекова није дозвољено“, као ни издавање без рецепта.

Електронски рецепти решење за злоупотребе

Електронски рецепти који у апотеке долазе из државних установа, нису спорни објашњавају у фармацеутској комори. Проблем су кажу папирни извештаји које пацијенти доносе из приватних клиника.

Соња Стоиљковић из Фармацеутске коморе наводи да фармацеути нису у могућности да утврде да ли је нешто фалсификовано или није.

Истиче да се, када добију папирну форму рецепта, она заводи на посебан начин и да постоје књиге рецепата, због чега се рецепт и тражи од пацијената који долазе из приватне праксе. Као могуће решење истиче "повезивањеи државног и приватног здравства у Србији у један велики електронски систем, где би све ишло директно од лекара“, јер, додаје, "ту више не бисмо имали дилему“.

Ризик од зависности већ после неколико недеља

Сваки лекар је, кажу, у обавези да упозори пацијента да узимање одређених лекова дуже од четири до шест недеља може изазвати зависност.

Др Ивица Младеновић упозорава да су потенцијално најопаснији ксанакс, односно ксалол, и лоразепам, јер, како каже, "енормно брзо доводе до зависности“. Додаје да је ксанакс "омиљени лек Срба“ и да "решава све проблеме за десет минута“, али указује да се терапија често повећава.

"Кренете са 0,25 милиграма и већ после три недеље сте на пет или десет милиграма“, што може да траје годинама и да доведе до депресије и тровања организма", напомиње Младеновић.

Произвођач лека, поред штампаног упутства, дужан је и да на кутији јасно истакне знак за опрез, који се посебно односи на управљање моторним возилима.

У Београду хладније у односу на претходни дан, пре подне умерено и потпуно облачно, ујутру са слабом кишом, са температурама од 6 до 12 степени.

У суботу ће поново почети да дува кошава. Пре подне претежно сунчано, после подне ново наоблачење, увече и током ноћи са кишом, а на планинама са снегом.

У недељу облачно са кишом, уз умерен и јак северозападни ветар. У другом делу дана даљи пад температуре, а киша ће прећи у снег и у нижим пределима, па се крајем дана на југозападу очекује стварање мањег снежног покривача, док ће на северу земље падавине престати.

У понедељак хладно и суво, осим на југу и истоку Србије где ће слаб снег падати још током преподнева, уз стварање мањег снежног покривача.

У наставку седмице и даље се очекују честа пролазна наоблачења са падавинама, а од среде и топлије време.

Улица Јурија Гагарина биће продуженa брзом саобраћајницом до ауто-пута Милош Велики.

Градски менаџер Мирослав Чучковић истакао је да је јако важно за 2027. годину и за Експо да се припреме нови булевари који иду ка простору, на којем ће се одржати специјализована изложба.

"С обзиром на то да се очекује више од четири милиона посетилаца те изложбе, подједнако је важно да ти сви булевари и све трамвајске линије и сви коридори који се раде ка том подручју буду за будућност и корисни за становништво након саме изложбе. У ту сврху, направићемо једну саобраћајницу која ће бити буквално наставак Улице Јурија Гагарина. Имаће такву ширину која ће бити са по две саобраћајне површине за друмски саобраћај, имаће две трамвајске баштице, имаће бициклистичко-пешачку стазу као и зелени појас и тротоаре", најавио је Чучковић.

Тренутно се исушује мочвара и припрема подлога за саобраћајницу дугу око 1.600 метара. Припремни радови користе се и за укопавање канализационих цеви, црпне станице, као и повезивање са колектором на Новом Београду.

Друга саобраћајница поред Савског насипа

Чучковић је рекао да је циљ саобраћајница растерећење будућег саобраћаја.

"Директно ће се уливати у ауто-пут Милош Велики, тако да ви сад кад идете из правца Новог Београда потпуно сте растерећени за одлазак на Експо и на запад Србије. Такође, они људи који долазе из Војвођанске улице из ових земунских коридора и блокова, могу да иду директно на 'Милош Велики' и ту да поделимо тај саобраћај, да немамо чепове ни у шпицевима, ни када буде сама изложба", истакао је Чучковић.

Поред ове, Нови Београд ће добити још једну саобраћајницу према Експу, а која ће ићи поред Савског насипа. Практично, насип ће остати пешацима и бициклистима са уређеним прилазима.

Градски менаџер је нагласио да је у плану изградње пешачко-бициклистичке стазе.

"Желимо да насип и простор до реке направимо као пешачко-бициклистички коридор, који ће бити дуг шест километара, и ићи ће директно до Остружнице и даље ка Експу. Унутрашњост тог подручја ће бити напојена са тим новим саобраћајним коридором који ће бити између Јурија Гагарина и самог насипа", рекао је Чучковић.

Две нове саобраћајнице биће готове до краја године, због чега ће 2026. бити година највећих инвестиција у граду за последњих неколико деценија, каже градски менаџер.

Како се види на снимку, приказани су ликови израелских званичника са сликом мета преко њихових лица.

Водитељ програма у емисији је на хебрејском језику рекао да ће "одредити време смрти" и поручио им да "чекају абабил", алудирајући на ирански дрон "абабил".

Овај потез долази док Техеран води преговоре са Вашингтоном о нуклеарном програму како би се избегао потенцијални сукоб између две силе.

САД и Иран одржали су прве преговоре прошлог петка у Оману, док централна тачка спора две државе остаје иранско обогаћивање уранијума.

Вашингтон је такође желео да се у преговоре укључе ирански ракетни програм и подршка оружаним групама у региону, али Техеран категорички одбија преговоре о питањима изван нуклеарног програма.

"Успели сте да унесете компоненту стабилности и створите време до доношења нових законских решења. Проблем је што ћемо до њих имати временски вакуум", каже Мијушковић.

Ипак, бивши државни секретар у Министарству трговине Драгован Милићевић сматра да су конкретни ефекти по потрошаче били ограничени.

"Ако погледате Ценотеку, све основне намирнице нису појефтиниле значајно, реч је о симболичним корекцијама од динар–два. Више је реч о психолошком ефекту", наводи Милићевић, додајући да грађани "нису сигурно уштедели најављених 10 до 15 одсто".

Слично оцењује и новинарка РТС-а Аница Телесковић, која подсећа да су цене хране око 0,5 одсто ниже него у истом месецу прошле године.

"Ефекта има, али је питање колико је он одржив", истиче Телесковић.

Да ли следи скок цена

Иако ниједан од саговорника не очекује драстичан раст цена, сви указују на могућност корекција.

"Нема реалних елемената на основу којих бисмо очекивали драстичан скок цена, али нисмо имали разлоге ни за дивљање цена пре доношења уредбе. Само се бојим да наредних месец дана не буде проблематично", упозорава Мијушковић.

Телесковић подсећа на искуства Румуније и Бугарске и такозвани "ефекат воденог кревета".

"Када се потиснуте цене ослободе, може доћи до наглог скока. Када цене иду нагоре, иду као ракете, а када падају – падају као перје", објашњава новинарка РТС-а.

Милићевић додаје да су курс динара и цене нафтних деривата стабилни, што би требало да ограничи веће поремећаје на тржишту.

"Ситних корекција цена свакако ће бити. Али бизнис не можете дугорочно обуздавати оваквим мерама", каже Милићевић.

Трговци, марже и системска решења

Питање утицаја мере на велике трговинске ланце такође остаје отворено. Милићевић истиче да је преурањено говорити о губицима компанија попут "Делеза".

"Питање је колико су имали објеката на ивици рентабилитета. Нису могли да преусмеравају профите на делове где су губили", каже Милићевић.

Мијушковић наглашава да уредба није била усмерена на једну компанију већ је важила униформно за све, као и да сличне праксе постоје у Европи.

"Не можете очекивати апсолутно слободно тржиште јер држава мора да заштити интересе грађана. Вама је лимитирано формирање маржи, а не инвестициони потенцијал", сматра професор економије Мијушковић.

Телесковић, међутим, указује да краткорочне мере не могу заменити системске законе који ће уредити тржиште и санкционисати нефер трговачке праксе.

"Имате научне радове под називом 'Контрола цена – добре намере, лоши исходи'. Зато су законска и системска решења добра пре свега за грађане, али захтева време", истиче новинарка РТС-а.“

Како се рок истека уредбе приближава, тржиште улази у осетљиву фазу. Да ли ће мере остати упамћене као стабилизујући механизам или као пролазна интервенција са ограниченим дометом – показаће наредне недеље.

У гласању није учествовао ни Демократски савез Косова јер у текст резолуције није уврштен њихов захтев за истрагу убистава после сукоба 1999. године.

Резолуцију је предложила Демократска партија Косова, а у њој се потврђује посвећеност "осигуравању свих механизама, укључујући и финансијске", у подршци одбрани припадника тзв. ОВК пред Специјализованим већима, као и посвећеност предузимању, како је наведено, "свих акција за афирмацију вредности рата" тзв. ОВК.

Захтева се од Специјализованих већа да осигурају примену стандарда који се односе на, како је наведено, "заштиту основних права и слобода" оптужених Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија.

Пред Специјализованим већима у Хагу у току је суђење четворици бивших вођа тзв. ОВК по оптужници за ратне злочине и злочине против човечности, а тренутно се износе завршне речи.

Специјализовано тужилаштво тражи казну од по 45 година затвора за сву четворицу оптужених.

Тужилаштво је навело да су оптужени имали снажну колективну улогу као кључни чланови главног штаба тзв. ОВК, да је постојао њихов умишљај, да су имали сазнања о кривичним делима и да је сваки од оптужених дао значајан допринос остваривању удруженог злочиначког подухвата.

Заступник жртава Сајмон Лоз је рекао да је суђење прилика да жртве након 25 година добију правду и указао да на Косову и Метохији и даље постоје појединци који сматрају да припадници тзв. ОВК нису извршиле никакве злочине.

"Злочини и суровост ОВК су се одиграли, а порицање чињеница представља сурову лаж", рекао је Лоз у завршној речи.

У оптужници се наводи да су кривична дела за која су оптужени вршена најкасније од марта 1998. па до краја септембра 1999. године на више од 40 места широм Косова и Метохије, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020. године.

Тзв. ОВК је током 1998. и 1999. године извршила бројне злочине, убиства и отмице над припадницима војске и полиције тадашње Југославије, Србима и другим неалбанцима, као и Албанцима који нису прихватили да буду њени припадници или помагачи.