Суд је са шест гласова "за" и три "против" пресудио да је амерички председник прекорачио овлашћења и оборио кључни инструмент његове трговинске политике. Трамп пресуду назива "страшном", судије "будалама", али уместо повлачења – следи контраудар.

Нова царина ступа на снагу 24. фебруара и важи 150 дана, док Бела кућа најављује да ће користити друга правна овлашћења како би наставила исту политику.

"Одлука Врховног суда се односи на одлуке везане за царине донете на основу позивања на такозвани IEEPA, односно закон донет 1977. године са циљем да председнику да овлашћења у случају различитих спољних претњи по САД, да може брзо да реагује са различитим царинским стопама и ограничењима да би спречио претње по америчку националну безбедност", наводи Димитрије Милић.

Објашњава да се закон из 1962. односи на заштиту индустрија од значаја за националну безбедност, попут челика, алуминијума и бакра, док је IEEPA замишљен као инструмент за реаговање на спољне безбедносне претње, а не као трајни механизам за вођење трговинске политике.

"Све одредбе које је Доналд Трамп донео позивајући се на Закон из 1962. године остају на снази. Међутим, готово све мере донете на основу IEEPA из 1977. године – Врховни суд је оборио", истакао је Милић.

Указује да шеф Беле куће сада покушава на друге начине да настави своју царинску политику.

"Али, то је показатељ да је немогуће водити дугорочно политику царина без одобрења Kонгреса", наглашава Милић.

Краткорочне мере без Конгреса, дугорочне уз политички ризик

Коментаришући најаву нових царина са роком трајања од 150 дана, Милић наводи да председник може да уведе такве мере на основу закона из 1974. године, али само привремено.

"Председник има могућност да заштити привреду царинама, али у трајању од пет месеци. Да бисте те мере систематизовали, неопходна је подршка Конгреса“, објаснио је Милић.

Иако Доналд Трамп тренутно има већину у оба дома Конгреса, она је, како истиче, врло тесна, а додатни ризик представљају предстојећи међуизбори.

"Постоје тенденције да би Демократе могле да преузму већину у Представничком дому. За Сенат се и даље поставља питање пошто је много лакше, да кажемо, заменити, односно победити конгресмена него сенатора. Сенатори су много боље позиционирани да задрже своју позицију. Што би наравно ограничило могућност да се и кроз Kонгрес доносе царине", каже Милић.

Међутим, како истиче, оно што Трамп покушава кроз све ове мере, да користи такозване извршне наредбе, односно извршна овлашћења која председник има из различитих закона, јер то додаје елемент изненађења.

"То додаје елемент флексибилности. Kада ви расправљате у Kонгресу месецима о томе како ћете решити своје царине, то онда уништава сваки елемент изненађења који ви можете да произведете кроз ове мере у односу на било неке ривале, у економском или чак политичком смислу, или чак и на савезнике, пошто је велики број ових царина које је сада Врховни суд оборио био је усмерен и против савезника", наводи Милић.

Судска власт као коректив извршне моћи

Иако у Врховном суду већину чине конзервативне судије, Милић оцењује да одлука против Трампових царина показује да тај вид америчког балансирања моћи између различитих грана власти функционише.

"Чак и када одређени лидер има пуну вертикалу власти. Што јесте један вид ударца на Доналда Трампа у политичком смислу, јер је прошле године, када је дошао на власт, деловао потпуно незаустављиво са својим деловањем", поручио је Милић.

Истиче да се показало да ни конзервативне судије не желе да толеришу када председник излази превише из онога што су његова овлашћења, јер то подразумева велику концентрацију моћи у извршној власти наспрам законодавне власти.

Компаније и могући захтеви за одштету

Након одлуке суда, отворено је и питање да ли компаније имају право на повраћај новца уплаћеног по основу спорних царина. Хиљаде компанија сада разматрају тужбе за повраћај и до 170 милијарди долара.

"То је сада кључно питање у америчком јавном мњењу – који су механизми за индивидуалне компаније које су увозници, које су самим тим платиле високе царине, које су њихове могућности да у том смислу туже федералну владу и да добију накнаду", додао је Милић.

Подсећа да су приходи од царина прошле године износили нешто више од 250 милијарди долара, што није пресудна ставка у америчком буџету, али може представљати проблем у условима високог дефицита.

"Ако погледамо у неком хипотетичком удару који би могао да се деси на америчке јавне финансије, уколико компаније нађу правни начин да наплате своја потраживања, односно да врате новац који је њима федерална влада наплатила по основу који, као што Врховни суд каже, не стоји. Тако да је то једно врло важно питање, јер без обзира што није велика цифра свеукупно, она јесте проблем када америчке јавне финансије нису у најбољем реду, у смислу да Америка бележи врло високе дефиците већ годинама, да не успева да избалансира буџет, да троши сваке године више него што приходује кроз порезе", указао је Милић.

Царине постале трајан елемент америчке политике

Милић истиче да су царине постале трајан елемент америчке политике, без обзира на то ко је у Белој кући, али да се разликују алати које користе Демократе и Републиканци.

"Тај алат је користио и Џо Бајден, али селективно, углавном против Kине у конкретним индустријама. Он се ту позивао доминантно на нефер трговинске праксе, односно у том смислу користио је релативно сигурне и проверене сфере у којима већ постоје истраживања која се тиме баве – односно првенствено аутомобилска индустрија, челик, алуминијум. Доналд Трамп је на неки начин покушао то свеобухватније", додаје Милић.

Истиче и да Демократе и Републиканци имају у својој политичкој агенди један вид реиндустријализације Америке, као и да то није питање само економије него и националне безбедности.

"Доналд Трамп генерално је више ближи царинама као алату. У смислу да, уместо да се америчкој индустрији дају подстицаји – чему је била склона демократска администрација – њихова филозофија је да америчку индустрију треба заштитити царинама и да онда америчке компаније више инвестирају у самој Америци, да мање отварају погоне и фабрике ван САД", објашњава Милић.

"Видимо да царине, уколико нису кодификоване у оквиру неког закона или уколико их Kонгрес не подржава, оне су врло склоне управо оваквим ад хок променама и наравно ризику судске власти да их обори", закључује Милић.

"Када провалници маскирани фантомкама одлуче да упадну у цркву која је под видео-надзором да би извршили крађу, јасно је да је по среди не само злочин из користољубља, него је циљ и стварање немира и неспокојства код локалних Срба", наводи се у саопштењу.

Како се истиче, слични инциденти протеклих дана од проваљивања у цркву у Добротину, исписивања УЧК на вртићу, до оскрнављавања гроба у Скуланеву потврђују континуирани покушај стварања атмосфере несигурности и притиска на српску заједницу.

"Константним стварањем атмосфере несигурности, екстремисти по много пута опробаном сценарију желе да протерају Србе. Са истим мотивом је, уверени смо, протеклих дана проваљено у цркву у Добротину, исписано УЧК на вртићу у истом месту, и оскрнављен гроб Ивице Талића у Скуланеву", додаје се у саопштењу.

Kанцеларија наглашава да за овакве нападе нема оправдања и захтева од међународних представника на терену да интервенишу како би се зауставила ова серија очигледно етнички мотивисаних инцидената.

"Оправдања за овакво иживљавање не може бити, и, не желећи да спекулишемо о томе да ли су наведени инциденти наручени или дело самоорганизованих појединаца, захтевамо од представника међународне заједнице на терену да реагују како би се ова забрињавајућа серија очигледно етнички мотивисаних напада окончала", наводи се у саопштењу.

Из Канцеларије поручују да ће о свему бити обавештена међународна јавност у нади, како истичу, да ове диверзије неће бити третиране као нешто уобичајено и нормално, јер тако нешто није нормално нигде у Европи па не треба да буде толерисано ни на Косову и Метохији.

Министарство културе: Напади на српско духовно и културно наслеђе на простору АП КиМ

Министарство културе Србије реаговало је на провалу у Цркву Свете Великомученице Недеље у Горњој Гуштерици и Цркву Светог Димитрија у Добротину, истичући да ови напади на српско духовно и културно наслеђе на Косову и Метохији постају све учесталији и одвијају се у атмосфери потпуне несигурности и застрашивања.

Како се наводи у саопштењу, насиље над Србима, уништавање имовине Српске православне цркве и све чешће скрнављење српских гробаља последица су климе екстремизма, насиља и дуготрајне антисрпске политике у Приштини, али и праксе да учиниоци оваквих дела остају без казне, што додатно подстиче нове нападе.

Министарство културе још једном је позвало на хитну и недвосмислену реакцију, проналажење и најстроже санкционисање одговорних, као и успостављање ефикасне заштите српских светиња и културних добара, имајући у виду да је само за последњих годину дана забележено 26 напада чије су мете били српски верници, гробља и објекти Српске православне цркве, а да овакви напади никад нису решени.

"Република Србија остаје чврсто опредељена да настави да штити своје духовно, културно и историјско наслеђе, као и основна права српског народа на Косову и Метохији", наводи се у саопштењу Министарства.

Две непознате маскиране особе обиле су цркву Свете Великомученице Недеље у Горњој Гуштерици недалеко од Приштине у ноћи између петка и суботе, оштетили улазна врата и однели више десетина евра прилога, а превртале су и по осталим деловима цркве, све до олтара и ормара у којем стоји одежда.

Удружење пољопривредника у Краљеву данас од 12 до 14 сати блокира саобраћај у Заклопачи код петље Врба.

Протести су настављени и у Мачви. Осим у центру варошице, у Богатићу је блокирана још једна раскрсница. Блокаде су у још неколико села у Мачви, као и у Мајуру код Шапца где је блокирана раскрсница код Сокине кафане.

И даље су блокирани путеви у селима Церовац, Баре и Горња Сабанта, који из правца Крагујевца воде према Тополи, Горњем Милановцу и Јагодини, као и главна раскрсница у општини Рачи.

Тракторима их блокирају пољопривредници Шумадијског округа, који су незадовољни стањем на тржишту.

Протесту се придружују и њихове колеге из околних села и општина, који путеве блокирају на по неколико сати дневно.

Претходних дана млекари и пољопривредници, незадовљани стањем на тржишту, блокирали су саобраћајнице и протестовали на више локација у рејону Крагујевца, Тополе, Горњег Милановца, Ужица, Краљева, Златибора, Богатића и Раче.

"Моја порука иранским властима је да би било боље да се кроз преговоре постигне фер споразум. Народ у Ирану је потпуно другачији од лидера, што је веома тужна ситуација", рекао је амерички председник Доналд Трамп.

Иранске власти поручују Вашингтону да неће подлећи притиску када је реч о нуклеарном програму.

"Нећемо поклекнути суочени са свим тешкоћама. Светске силе на челу са Америком се постројавају, кукавички, траже да погнемо главе јер смо суочени са проблемима. Издржаћемо," изјавио је Масуд Пезешкијан, председник Ирана.

А у Уједињеним нацијама забринутост да би се тензије између Вашингтона и Техерана могле претворити у војни сукоб.

"Веома смо забринути због појачане реторике у региону Залива и јачих војних активности, ратних игара, војних вежби, већег присуства ратних бродова. Охрабрујемо Америку и Иран да наставе да се дипломатски ангажују", изјавио је Стефан Дијарик, портпарол Гутереса.

У више европских градова и у Вашингтону одржане су антивладине демонстрације.

"Наша порука је веома јасна, подржавамо ирански народ у борби против режима," изјавио је Рамеш Шепард, организатор протеста у Вашингтону.

У Ирану на више универзитета организовани су антивладини протести, први такви 40 дана пошто су прошлог месеца угашени од стране власти.

Какве последице би могао да има крах дипломатије

Никола Туцаков из Института за европске студије рекао је за РТС да се ситуација креће ка озбиљној ескалацији.

"Делује да је то све већа могућност. Имамо кретање различитих америчких поморских снага у Персијском заливу, имамо ситуацију која делује да иде управо ка томе, а можда је и највећи показатељ застој у преговорима који су требало да доведу до мирнијег решења", оценио је Туцаков.

Говорећи о потенцијалном војном сценарију, Туцаков истиче да све зависи од тактичког опредељења америчке администрације.

"Уколико би се одлучили за нешто што би личило на венецуелански случај, то би значило таргетирање појединих лидера, са надом да ће бити могуће постићи некакав договор са оним што остане од режима. Међутим, уколико се иде на рушење режима као таквог, онда би биле неопходне много опсежније војне операције“, навео је он.

Додаје да би додатни циљ, попут дугорочног онемогућавања Ирана да користи нуклеарне или ракетне капацитете, подразумевао још шири и тежи сукоб.

"То би донело и много жешћи отпор него у Венецуели и ту сада треба да видимо шта ће бити тактичко опредељење Сједињених Америчких Држава", каже Туцаков.

"Преговори застали око три кључне теме"

Осврћући се на преговоре који су вођени у Оману, а касније и у Швајцарској, Туцаков подсећа да су они у почетку били корисни за обе стране.

"САД, уз Израел као најважнијег савезника у региону, у том тренутку нису биле војно спремне за операције које би биле ефикасне на терену. Било им је потребно време да се све припреми. Са друге стране, иранском режиму је било важно да се било шта деси, само да не дође до рата“, објашњава он.

Међутим, како истиче, у преговорима је дошло до застоја око три кључне теме.

"Прва је ирански балистички програм, где САД и Израел захтевају његово ограничење, што је за Иран неприхватљиво. Друга је питање иранских савезничких и посредничких снага у региону – Хезболаха, Хамаса и покрета Хути – од којих се тражи да Иран прекине подршку. То је за Техеран једна од главних полуга моћи и такође неприхватљиво“, навео је Туцаков.

Као трећу тачку спора, он истиче питање људских права у Ирану. "Посебно у светлу протеста који су делимично обновљени. Ирански режим не жели да дозволи било какво мешање по том питању и чини се да су позиције зацементиране, без видљивог напретка", каже Туцаков.

Уколико би дошло до америчког напада, Иран је већ најавио одговор ударима на америчке базе у региону, што би имало шире последице.

"За регион би то значило озбиљну дестабилизацију. Постоје индиције да су структуре попут Хезболаха стављене под непосреднију контролу Техерана, што отвара могућност напада на Израел, као и активности Хута, па можда и онога што је остало од Хамаса", оценио је он.

Глобалне последице

Када је реч о глобалним последицама, Туцаков подсећа да кроз Ормушки мореуз пролази око 20 одсто светске нафте.

"Цена нафте је већ скочила услед самих најава могућих војних операција. Међутим, било какав застој у испорукама не би био добар ни за сам Иран, јер око 35 одсто државног буџета финансира продајом нафте. У условима озбиљних економских потешкоћа, то би додатно погоршало ситуацију", закључио је Туцаков.

Градоначелник Кијева, Виталиј Кличко, објавио је недавно да је само у јануару Кијев напустило око 600.000 људи, али влада Украјине није потврдила ту информацију. Екипа РТС-а, која четврту годину заредом извештава из Кијева, примећује да је на улицама мање људи и саобраћаја него ранијих година.

Последице вишемесечних руских напада на енергетску инфраструктуру и даље су очигледне. Због оштећења система даљинског грејања, температура у многим становима пада на свега неколико степени. У граду је постављено око 1.500 пунктова за преживљавање, где грађани могу да се загреју, добију топли оброк и приступ интернету.

Став грађана о територијалним уступцима

Према истраживању Кијевског института за социологију, више од 60 одсто грађана не би пристало на територијалне уступке ради мира, док је око 20 одсто спремно на компромис како би се рат што пре окончао.

Председник Украјине Володимир Зеленски најавио је да би наредна рунда преговора могла да буде одржана у Абу Дабију, након последњих разговора у Женеви. 

Ипак, кључна спорна питања остају територијални статус Донбаса и безбедносне гаранције. Русија инсистира на томе да се украјинске трупе повуку из преосталих 10 одсто територије Донбаса, око градова Славјанск и Краматорск, на шта Кијев за сада не пристаје.

За Москву, када је реч о безбедносним гаранцијама, није прихватљиво присуство страних трупа на територији Украјине.

Међународна подршка и реакција Москве

У међувремену, поједини западни званичници изнели су предлоге о слању неборбених савезничких снага као виду подршке Кијеву, што Москва оцењује као неприхватљиво.

Четири године од почетка рата, фронт је без већих померања, а политичко решење и даље није на видику.

"Могу да кажем да је ситуација овде, и у Бејруту, где сам провео два дана, на неки начин још увек опуштена. Људи се наравно брину, размишљају о томе шта ће бити, али се чини да је општи утисак како се Хезболах неће укључити чак и ако дође до неке интервенције у Ирану и евентуалног рата", истиче Турудић.

Наводи да је велика разлика између људи који живе на северу Либана и оних који потичу са југа.

"Разговарао сам са неколико младића који су шиити са југа Либана и они се наравно много више брину због свега што ће се десити јер су због тих напада и побегли. Влада велико огорчење према Израелу због рата", наглашава уредник портала "Око".

Напомиње да су последице сукоба са Израелом такве да Либан још не може економски да се опорави.

"Наравно да размишљају и о томе шта ће се дешавати у читавом региону, али је приоритет економија. Опет кажем, ситуација је другачија на северу Либана, у Бејруту и на југу. Тамо, на југу, забринутост је вероватно много већа. У сваком случају, Либан је и до сада био жртва свега што се дешавало. На Блиском истоку су све коцкице повезане и страх постоји, али тренутно није изражен", закључује Турудић у укључењу из Либана за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

"Kључна порука за мене је циљ који је председник Вучић поставио, а то је да се све обавезе из области владавине права испуне до јуна. Ту је доста закона, велики број стратешких докумената, али и доказ примене закона", додаје Апостоловић.

Поручује да се посебан акценат ставља на испуњавање преосталих препорука ОДИХР-а.

"Председница Народне скупштине већ увелико ради на томе. То је важно и због предстојећих избора у току ове године. Важно је, такође, да се у скоријем периоду у потпуности формира РЕМ, дакле да се изаберу преостали чланови РЕМ-а", наводи Апостоловић.

Наглашава и важност припреме преосталих кластера за отварање.

"Такође, циљ нам је да и то завршимо до јуна. Дакле, да будемо у потпуности спремни. Урадићемо све да се у наредном периоду са Европском комисијом усагласимо о конкретним терминима", истиче Апостоловић.

Указује да су имали састанак Оперативног тима за приступање ЕУ са генералним директором Генералног директората Европске комисије за проширење и источно суседство Хертом Јан Копманом и са његовим тимом.

"Мислим да можемо апсолутно да рачунамо на његову подршку у наредном периоду, као и на подршку амбасадора Европске уније у Београду Андреаса фон Бекерата и његовог тима. Оно што сам ја додатно тражио од Kопмана јесте да Србију уврсти међу приоритетне кандидате како би се процес сам по себи брже одвијао, како не бисмо месецима чекали на коментаре на законе, подзаконске акте које у наредном периоду будемо слали Европској комисији", каже Апостоловић.

"Има и воље и енергије, можда као никад до сада"

На питање да ли постоји довољно воље и енергије у извршној и законодавној власти за реализацију постављених циљева, саговорник одговара потврдно.

"Апсолутно има и воље и енергије, можда као никад до сада. Ја вам то кажем као неко ко је у овом процесу од самог почетка. На крају крајева, ту је и моја енергија да покренем бројне ствари“, нагласио је Апостоловић.

Додао је да се у претходне три недеље видео са готово свим нашим министрима, државним секретарима, помоћницима министара.

"Детаљно смо разговарали о свему ономе што нас чека. Важно је заиста да уђемо у нову динамику односа са Европском унијом. У петак сам на позив премијера Мацута био и на седници Владе где сам информисао министре и чланове Владе о свему оном што је Оперативни тим до сад урадио и шта су наши планови за ближу будућност", додао је Апостоловић.

Поручује да и законодавна и извршна власт, али и судство и тужилаштво и друге организације имају велики број обавеза.

"То се најбоље види када се прочита Годишњи извештај Европске комисије о напретку и у том смислу важно је да сви будемо максимално ефикасни", каже Апостоловић.

Кластер 2 најближи отварању, највише изазова у поглављима 23 и 24

Према његовој оцени, кластер 2, који се односи на унутрашње тржиште, тренутно је технички најближи отварању.

"За тај кластер је надлежан министар Синиша Мали. Он је са својим тимом детаљно разрадио планове. Имамо спреман Закон о контроли државне помоћи, урађен је такође Акциони план за шеме државне помоћи. Европској комисији такође треба да докажемо независност Kомисије за контролу државне помоћи", објашњава Апостоловић.

Указује да је нешто изазовнија ситуација кад је реч о кластеру 5 који се односи на пољопривреду, кохезију и ресурсе.

"Ту Министарство пољопривреде има захтеван задатак, 10 закона, а Министарство здравља два закона. Оба министра су већ кренули са израдом ових закона", додаје.

Што се тиче кластера 6, каже да ту немамо никакву конкретну обавезу да испунимо.

"Ту је неопходно да дође до политичког консензуса међу још неколико држава чланица да нам дају сагласност на извештај о скринингу како бисмо ми доставили нашу преговарачку позицију за поглавље 31 – Заједничка спољна и безбедносна политика", наводи Апостоловић.

У наредном периоду, а проценићемо који је то најповољнији тренутак, покренућемо то питање, каже Апостоловић.

"Највише изазова мислим да ће бити у поглављима владавине права 23 и 24. Детаљно сам погледао прелазна мерила, има их 91 за ова два поглавља. Моја груба и нашег тима процена је да смо 27 испунили, 18 делимично, 46 смо већ почели разне активности ка испуњавању. Дакле, амбициозан план, али верујем да ћемо га достићи до јуна", поручује Апостоловић.

Говорећи о томе да ли је отпочео разговоре и са невладиним организацијама, Апостоловић каже да јесте.

"Имао сам добар састанак са Бојаном Селаковић, координаторком Националног конвента. Мислим да је јако важно да у наредном периоду интензивирамо комуникацију и однос. Оно што ми је важно да смо се Бојана и ја разумели да је важно да се постигне напредак у процесу европских интеграција Србије", додаје Апостоловић.

Правосудни закони и критике Брисела

Брисел је, како каже Апостоловић, и даље критичан према сету правосудних закона усвојених у јануару.

"Једна од кључних замерки, не улазећи у суштину, јесте и процедура. Дакле, као држава у процесу приступних преговора, били смо у обавези најпре да затражимо мишљење Венецијанске комисије, па потом да све законе пошаљемо Европској комисији, како ми кажемо на коначно зелено светло. У међувремену, како бисмо искомуницирали то на адекватан начин са колегама из Брисела,  председница Народне скупштине је упутила захтев за ургентним мишљењем Венецијанске комисије. Чим будемо добили то мишљење, поступићемо по њему и то је порука коју смо пренели Бриселу", навео је Апостоловић.

Реакција бриселских званичника је да је важно да се ово питање што пре реши.

"Оно нам јесте камен спотицања у процесу приступних преговора и моје мишљење и оцена на основу мојих разговора је да се кластер 3 и цела прича о отварању кластера 3 неће вратити на дневни ред док се ово питање не буде завршило", поручује Апостоловић.

Који су циљеви 

Када је реч о циљевима у наредном периоду, Апостоловић каже да постоји агенда.

"У наредних 10 дана детаљно ћемо дефинисати све активности са Европском комисијом, рокове завршетка. Ми морамо са њима сада да уђемо у једну потпуно другачију динамику односа. До сад се подразумевало, за један закон вама треба годину, годину и по дана да га усвојите. То овим темпом и циљевима које смо поставили нећемо моћи. Дакле, мислим да ћемо морати да будемо буквално у дневној комуникацији са њима. Мораће и они да појачају свој тим, ми свој тим да појачамо и да просто приоритетно поступамо према свему ономе што будемо поставили као циљеве", наводи Апостоловић.

Циљ је да се до јуна заврши највећи део кључних обавеза и створе услови за отварање нових кластера.

"Верујем да можемо да постигнемо значајан напредак у наредним месецима, а закључно са јуном да завршимо највећи део кључних обавеза које су постављене као циљеви", поручује Апостоловић.

Истиче и да следећи кластер који би требало да буде отворен је кластер 3.

"Не желим да лицитирам о могућем времену отварања. Најпре, мислим да треба да решимо ситуацију у вези са новоусвојеним сетом закона, да формирамо РЕМ и да онда почнемо поново да разговарамо са државама чланицама на тему отварања кластера. Верујем да ћемо до јуна бити спремни за отварање и преосталих кластера. Важно је да будемо спремни, јер никад не знате када ће политичке околности да се можда промене. И ако кренемо стварно, а верујем да хоћемо већ у наредним данима, са свим овим реформама, то ће креирати и другачије мишљење и перцепцију о Србији међу државама чланицама", закључио је Апостоловић.

Тања Грујић је једна од многих Украјинки које у суседној Пољској живе годинама. Од почетка рата 2022. њена хуманитарна организација "HumanDoc" помаже и избеглицама и онима који су, у ратној Украјини, остали. За то време, каже, расположење многих Пољака кретало се од неупитне солидарности до изразите нетрпељивости.

"Први окидач је украјински језик или довољно је да особа прича пољски али са украјинским акцентом, долази до ситуација где су људи жртве физичких напада или речима их омаловажавају", наводи Грујићева.

Економски допринос у сенци политике

Последња студија пољске Развојне банке показала је да су запослени Украјинци Пољској више допринели кроз порезе, него што су примили кроз социјална давања.

Али на расту антиукрајинског расположења у Пољској стичу се и политички поени, што је нарочито видљиво у напетостима између конзервативног председника Карола Навроцког и владе премијера Доналда Туска.

Отворена историјска питања

Замор ратом у Украјини поново је отворио и болне историјске теме.

"Тичу се другог светског рата и злочина над Пољацима у Волини од стране пробандеристичких милиција које су блиско сарађивале са нацистима. Чини ми се да је председник Зеленски то питање често третирао као унутрашње пољско питање и није разумео да је то питање јако важно за питање пољско-украјинских односа односа", каже Владимир Тодић, историчар из Варшаве.

Аналитичар Раша Грујић наводи да није само у Пољској случај да су и умерени националисти и странке центра увиделе да морају да играју на националну карту како би задржале бар део подршке бирача на неким наредним изборима.

Између Брисела и Вашингтона

Спољнополитички, премијер Туск је ослоњен на Брисел, а председник Навроцки на Доналда Трампа.

Промену у Америци илуструје и обележавање прве годишњице рата у Украјини 2023. када је тадашњи амерички председник Џозеф Бајден, после Кијева баш у Варшави, Украјинцима говорио о подршци Запада "докле год буде потребно". Три године касније, порука би могла да гласи - докле год се исплати

"Причали смо о томе како креирати будућност засновану на вештачкој интелигенцији. Србија је једна од 12 земаља која је имала свој павиљон. Циљ нам је да будемо суверени и када је реч о дигитализацији и вештачкој интелигенцији – изградили смо дата центре, набавили суперкомпјутере неопходне за развој вештачке интелигенције", истиче Јовановић.

Наводи да подаци о извозу у ИКТ (високотехнолошком) сектору говоре како је Србија напредовала на том пољу.

"Извоз је изнад 4,5 милијарди евра и тај резултат није дошао случајно. Улагали смо у дигиталну инфраструктуру, развој електронске управе, школовали младе стручњаке и увели информатику као обавезан предмет. Проширићемо дата центре у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, градимо научно-технолошки парк у Крушевцу", наглашава директор Канцеларије за ИТ и е-управу.

Напомиње да Србија наставља да улаже у дигиталну инфраструктуру.

"Велика су улагања у сајбербезбедност и то је један од приоритета сваке државе. Радимо и на развоју српског језичког модела. То значи да наше културно благо треба да се нађе на једном месту како бисмо креирали нашу памет која ће бити пресудна у вештачкој интелигенцији – да се не ослањамо на иностране моделе вештачке интелигенције", закључио је Јовановић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Када је реч о конструкцији, Стојчић је навео да је основа челична, док је спољна облога од ливеног месинга.

"Конструкција је челична, а око ње се налази оплата од ливеног месинга, што гарантује изузетно дуг, можда и неограничен век трајања“, рекао је Стојчић.

О томе колико је постављање било захтевно и ко је све учествовао у реализацији пројекта, за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије говорио је 

Према његовим речима, монтажа сата била је веома сложена, с обзиром на тежину и конструкцију самог сата.

"То је била веома сложена монтажа, с обзиром на то да је сам сат веома тежак. Ручни рад који је у радионици, из делова, стигао на Трг републике. Као што се види, успешно је састављен, прикључен је и показује тачно време“, рекао је Стојчић.

Сат ће, како је рекао, и убудуће прецизно показивати време, без потребе за ручним подешавањем.

"Увек ће показивати тачно време, тако да ћемо у наредним деценијама сви моћи да уживамо у новом симболу Београда, београдском сату", додао је главни градски урбаниста.

"У сарадњи са фантастичним гувернером Луизијане Џефом Лендријем послаћемо сјајан болнички брод на Гренланд да се брине о многим људима који су болесни, а о којима се тамо не брине. На путу је", објавио је шеф Беле куће на друштвеним мрежама уз илустрацију морнаричког болничког брода USNS Mercy.

Трампова објава уследила је неколико сати након што је данска Заједничка арктичка команда саопштила да је евакуисала члана посаде којем је била потребна хитна медицинска помоћ са америчке подморнице у водама Гренланда, седам наутичких миља од главног града Гренланда, Нука.

Ова објава долази месец дана након што су појачани Трампови напори да освоји Гренланд потресли европске савезнике, тврдећи да се САД неће задовољити ничим мањим од потпуне контроле над острвом.

Гренланд, Данска и САД су крајем прошлог месеца одржали разговоре како би решиле ситуацију након вишемесечних тензија унутар НАТО-а. Дански краљ Фредерик је прошле недеље посетио Гренланд по други пут за годину дана, покушавајући да покаже јединство са том територијом упркос Трамповим напорима да придобије острво.

Џеф Лендри, кога је Трамп у децембру именовао за специјалног изасланика за Гренланд, рекао је на друштвеним мрежама да је "поносан што ради" заједно са Трампом на "овом важном питању".

Америчка морнарица има два мобилна болничка брода – USNS Mercy и USNS Comfort, преноси Си-Ен-Ен.

Kако је навела, екипа Хитне помоћи је по доласку на лицу места могла само да констатује смрт мушкарца.

Током протекле ноћи у Београду се догодио још један пожар, који је пријављен око 19 сати у Радничкој улици, у коме није било повређених.

Једна женска особа је само била узнемирена, навела је докторка Павловић.

Обично се младићи, маскирају, најчешће као јунаци, жене или страшна бића која плаше децу. Свуда су радо дочекивани и даровани према могућностима куће и домаћина.

Често се по селима, само за ову прилику, праве љуљашке. Довлаче се гомиле сламе и запале, а младићи прескачу ватру. Верује се да онај ко прескочи ватру остаје здрав читаве године. Пепелом те ватре мажу се и деца.

Данас се заборављају свађе и увреде. Млађи иду старијима, носе пиће и поклоне за укућане, тражећи опроштај.

Посебно је било распрострањено да кумчад иду код кумова на праштање. Овај обичај мирења има за циљ да људи уђу у Часни пост без икаквог греха. Јер, да би Бог опростио људима, морају и они међусобно да праштају.

Беле покладе су празник читавог села. Весеље, јело и пиће трају до поноћи. А у поноћ почиње седмоонедељни пост, који вернике телесно и душевно припрема за празник Васкрсења Христовог.

Украјински Генералштаб, истовремено, саопштио је да су украјинске снаге крастарећим ракетама "фламинго" погодиле руски војно-индустријски комплекс у граду Воткинск у Русији, истичући да се у тој фабрици производе интерконтиненталне балистичке ракете.

Украјински председник Володимир Зеленски, у међувремену, поново је нагласио да Кијев "дефинитивно" неће бити препрека миру и да ће учинити све што је потребно како би нова рунда преговора донела резултате, напомињући да "Вашингтон види да проблем лежи у Москви".

С друге стране, мађарски премијер Виктор Орбан упозорио је Украјину да би могао да обустави испоруку електричне енергије ако Кијев не настави транзит руске нафте нафтоводом "Дружба".

И словачки премијер Роберт Фицо изјавио је да ће затражити од домаћих произвођача да обуставе испоруке струје ако Кијев до понедељка не настави транзит нафте Словачкој.

За то време, око хиљаду људи учествовало је у маршу организованом у Паризу како би осудили бомбардовања и изразили солидарност са Украјинцима, уочи четврте годишњице руског напада на ту земљу.

Увече у већем делу разведравање, осим на северу где ће се задржати облачно време, а у току ноћи је понегде могућа и слаба краткотрајна киша.

Јутарња температура од минус један до два степена, а највиша од пет до 13 степени.

Облачно са сунчаним интервалима и у Београду, с температуром до 10 степени.

Најхладније ће бити на Копаонику са температуром до минус два степена, а најтоплије у Лозници уз температуру до 13 степени.

До среде умерено до потпуно облачно уз даљи мањи пораст температуре, а у понедељак и уторак местимично с кишом.

Од четвртка још топлије са дужим сунчаним интервалима.

"Начињена је мања материјална штета на вратима цркве и однето око 70 евра. Накривили су камеру како не би снимила улаз. На снимку који смо скинули виде се двојица људи са фантомкама на глави", рекао је јереј Владан Вукомановић, парох доњегуштерички.

Полиција је обавила увиђај.

Ово је друго обијање српских православних цркава у општини Грачаница у близини Приштине за два дана. Непознати починиоци претходно су обили православну цркву Светог Димитрија у суседном селу Добротин и украли кутију у којој се налазио новац од прилога верника.

Провалници су у Добротину обили цркву када у селу није било струје, тако да безбедносне камере нису ништа забележиле.

У Добротину су вандали провалили и у црквени дом пре три године, из којег су однели три хиљаде динара.

Ипак, највећи изазов је неутољива потреба за електричном енергијом у дата-центрима, који ће у наредним годинама бити у све већој експанзији.

Јелена Пејковић, директорка у "Шнајдер електрику" и стручњак за дата центре, наводи да је у питању експоненцијалан раст.

"Оно што тренутно видимо у Европи је планирани раст од неких 13 одсто годишње, што значи да ћемо до 2030, 2031. године имати дупло већи капацитет него што имамо данас. Значи, то је заиста један експоненцијалан раст", истиче Пејковић.

Потпуно супротни приступи у САД и Европи

Иако су сличне прогнозе и са друге стране океана, Америка и Европа определиле су се за потпуно супротне приступе. Председник Трамп врши притисак на велике технолошке компаније да више плаћају за струју.

Са друге стране, Немачка и Велика Британија нуде попусте и субвенције, настојећи да привуку инвестиције у област вештачке интелигенције, у којој Европљани каскају за Американцима и Кинезима.

Важна разлика у односу на САД јесте да су дата-центри у Немачкој обавезни да половину електричне енергије обезбеђују из обновљивих извора.

Велики играчи праве своје електране

Код великих играча, све је јача тенденција да дата центри имају свој извор струје - ветропаркове, соларне, гасне, па чак и нуклеарне електране.

Жељко Марковић, стручњак за енергетику, истиче да је на Западу то већ уобичајено.

"То је постало одомаћено у западном свету, Build Your Own Production. Значи, изградите сопствену производњу, па изволите градите центар", каже Марковић.

Како дата центри могу и да нас снабдевају енергијом

Мада им недостаје струје, на претек имају топлоте коју производе велики рачунари. Зато дата центри могу бити и снабдевачи енергијом.

"Дата центар онда није произвођач електричне енергије у смислу да ће он директно упумпавати електричну енергију у мрежу, али онда дата центри постају на неки начин локални произвођачи корисне енергије, у овом смислу топлотне, грејаће се тиме рецимо градови и самим тим се смањује оптерећење на целокупан систем", наводи Пејковић.

Изградња нових центара у Србији

У Србији, највећи дата центри су у Крагујевцу и Београду.

Најављено је њихово проширење, али и изградња нових у Нишу и Новом Саду.

"Цела привреда и државна управа се ослањају управо на то. Тако да они постају критична инфраструктура и у том смислу да морамо имати стално њихово напајање", каже Марковић.

Иако ће дигитална економија и вештачка интелигенција бити главни кривци за веће енергетско оптерећење у наредним годинама, могли би да донесу и извесно олакшање.

Наиме, производе се све ефикаснији чипови, а вештачка интелигенција већ се користи за рационалније управљање енергетским системима.

Окупљени су затражили да им се омогући слобода окупљања, да институције престану да ускраћују грађанима право на протест, као и да истрага о трамвајској несрећи мора бити обављена у што краћем року, а резултати истраге јавно објављени, преноси БХРТ.

"Због исхитрених и контрадикторних изјава вјештака, захтјевамо да вјештачење проведу страни стручњаци. Што се тиче истраге, мора се утврдити да ли је било недозвољених интервенција на трамвају у периоду од несреће", навела је једна учесница протеста.

Поручили су да је један од захтева и одговорност и траже да се што пре формира нова влада Кантона Сарајево.

Током трајања протеста, учесници су узвикивали "правда" и "истина", те "излазите напоље", а на транспарентима које су носили су, између осталог исписани натписи "Борба за правду", "Младост коју је убио систем", "Сада млади држе час....", "Нисмо овдје због политике, овдје смо због живота", "Ово смо могли бити ми", "Студенти не шуте".

"Због предострожности морале су да се укључе камере, да буде звук и да се шерује екран да не би било преписивања и варања. А онда финална рунда, то се радило сат и по времена, и то је било све у једном дану, задаци су били на заокруживање", каже Вук Николов.

"Искрено, ја се овоме нисам надао"

Успех га води на квалификације и такмичење у Тексасу.

"Тако да бих се опет пријавио за те квалификације и пробао да опет одем и остварим успех и тамо. Искрено, ја се овоме нисам надао. Ја сам тамо отишао релаксиран, стварно сам се надао да урадим што боље, али нисам ни очекивао да ћу на крају успети да добијем златну медаљу", каже Вук.

Осим за Вука, и за школу је ово такмичење ново искуство.

"Он је био храбар у својој жељи да жели да иде на финале у Америку. Дао је све од себе да обезбеди и средства и могућности да путује у Америку. Ово је велики успех за њега, некако то је сатисфакција, да он заиста може пуно да покаже", каже Мирјана Катић, директорка Математичке гимназије у Београду.

И у триатлону успешан

А од Вука нешто можемо да научимо и о спорту, јер бави се и триатлоном.

"Тренирам триатлон већ неко време. То је спорт где се плива, вози бицикл и онда трчи. И ту сам се такође такмичио прошле године и остварио, ја мислим, добре резултате. У генералном пласману кад се саберу сви успеси са свих трка од прошле године, био сам други у држави за моју категорију", каже Вук.

Жели да са што бољим успехом заврши средњу школу, а онда ће видети да ли ће студије наставити у земљи или иностранству.

За сада нема информација како је дошло до несреће.

,,Србијавоз” је објавио да је "дана 21.02.2026. године, воз који је кренуо из Пријепоља Теретна за Земун у 18:52 часова налетео на НН лице између станице Раковица-Распутница Г", као и да су на лицу места Хитна помоћ, Полиција и Kомисија за ванредне догађаје.