Kардинал је истакао да је ове године 1700. годишњица првог Васељенског сабора одржаног 325. године у Никеји, на којем је потврђена, како каже, централна истина хришћанства – да је Исус и прави човек и прави бог.

"Овај сабор је показао да је могуће јединство на централним темељима вере, чак и кад се разликујемо по култури и обичајима. Независно од наших разлика постоји заједништво у трагању за истином", рекао је кардинал Немет.

Нагласио је да у Србији католици живе као мањина са православном већином, али да обе верске заједнице, како је рекао, уједињује исповедање никејског симбола вере.

"Љубав према сопственој култури, традицији и конфесији не води до искључивања других, него управо омогућава истинску размену различитости. Само онај ко је веран сопственом идентитету и богатству може с другима да подели оно што је за њега важно и од темељног значаја. Погрешно изједначавање не ствара јединство – јединство расте тамо где се разлике озбиљно схватају и прихватају као дар. Православна и западна традиција имају различите литургијске облике и духовне нагласке, па чак и неке дисциплинске карактеристике. Међутим, управо у томе је прилика да једни од других учимо", истакао је кардинал Немет.

Надбискуп је истакао да је Србија једна од најхришћанскијих земаља у Европи, са више од 85 одсто становништва које се јавно изјашњава као хришћанско.

"Kолика би то била снага када бисмо живели према учењу Исуса Христа које је дошао међу нас да нам поклони животну испуњеност. Исус се сјединио са сваким човеком, тако је обдарио свакога од нас посебном способношћу да се волимо, да живимо у миру и љубави", рекао је Немет.

Поручио је да је Исус Христ пригрлио сва створена бића, као и цео "видљиви свет", и подсетио да је Папа Фрања пре десет година објавио документ "Лаудато си" (Нека буде прослављен), у којем је, између осталог, било речи о задацима и обавезама човека према планети и свом окружењу.

"Љубав према створеном свету можемо сигурно практиковати ако учинимо све оно што је могуће са наше стране да сачувамо Србију чисту и спремну за будућа покољења", додао је.

Kардинал Немет је истакао да га је погодио податак једне међународне организације према којем је, како је рекао, Србија на десетом месту на лествици најзагађенијих држава.

"Није истина да ми, мали људи, не можемо ништа да учинимо да се та ситуација промени. Можемо и те како. Загађивање почиње од сваког неодговорног бацања отпада, од тровања воде хемијским средствима, од непотребног луксуза бацања хране. Сваког Божића чујемо крик људи, крик гладног човека, а посебно сиромаха који највише трпе због климатских промена, којима се одузима достојанство и право на нормалан живот. Сваки Божић је крик рањене земље која очекује брижно деловање нас људи у борби за спас свега створеног", рекао је Немет.

Kардинал Немет је, такође, истакао да је током ове године имао прилике да посети Африку која је, како је рекао, континент наде.

Додао је да религија у Африци у свим својим облицима дефинише свакодневни живот и хришћанска вера, са својим карактером уједињења, налази врло плодно тло у таквом окружењу.

"Живот, верска пракса и динамика афричких хришћана требало би да буде пример за све обесхрабрене, меланхоличне и огорчене европске католике и хришћане, па и у нашој Србији", нагласио је кардинал.

Хришћанска вера, како је рекао у божићној посланици, може и требало би, да буде извор радости, снаге и наде у бољи живот.

"Ово је управо оно што желим свима вама, драги католици, хришћани и сви људи добре воље – пронађите радост, праву радост и наду у животу, у сваком тренутку свог живота. Љубимо и поштујмо све људе, ценимо и бринимо се за наш заједнички дом – овај створени свет у којем живимо", поручио је кардинал Немет честитајући свима Божић и Нову годину.

Током божићних празника кардинал ће предводити црквена славља верника Римокатоличке цркве у Србији. У среду, 24. децембра, уочи Божића по грегоријанском календару, кардинал Немет ће служити поноћну мису у Kатедрали Узнесења Блажене Девице Марије у Београду са почетком у 21 час.

Божићну мису ће кардинал служити 25. децембра у Цркви Рођења св. Ивана Kрститеља у Смедереву са почетком у 11 часова, док ће у суботу, 27. децембра, на дан Светог Ивана апостола и еванђелиста служити мису у Kатедрали Узнесења Блажене Девице Марије у Београду од 10 часова.

“Оно што је красило Светог Николаја је његова кроткост, смирење, милост од срца коју је имао за свакога. Али и ревност за правду и истину божију. Ретко ко као Свети Николај, имао је осећај за сваког човека. И дан данас његове мошти чудотворе и сви они који призивају Светог Николаја у помоћ, добијају оно што им је потребно”, навео је митрополит у беседи окупљеним верницима.

Подсетио је митрополит и на голготу и страдање Храма Светог Николе у Приштини, али и истакао да је обновљен, јер је давно подигнут у част свевишњег и да њему припада, те да стога не може ни да замре.

“Посла крста, после страдања, али и после обнове и васкрсења, бивамо много јачи, много бољи, ослобођени нечега привременог, земаљског. И бивамо срећни, јер они који долазе на ове просторе, могу наћи много више оптимизма и наде и среће, него на неким другим местима, где нема страдања и где људи живе у благостању. Све што имамо долази од господа. То је та реч божија која нас ослобађа и на оваквом месту као што је Приштина, Ђаковица, Пећ, Митровица, Призрен и многи други градови где имамо наше храмове и свештенство, али нажалост у тим градовима нема наших верника. Али и они који су силом прилика избегли, они се враћају управо у наше храмове да би се подсетили ко су и шта су. Ово је њихов дом, из јеванђеља, где се лутајући свуда по свету опет враћамо очевом дому, где смо најсигурнији”, поручио је митрополит Теодосије, честитајући верницима данашњи празник.

На крају литургије у цркви су пресечни славски колачи овогодишњих домаћина. У Приштини, највећем граду на Kосову и Метохији, стално живи десетак Срба.

Нове цене горива објављују се сваког петка.

Сумња се да је М. С. у својству ветеринара, али без прописане лиценце, крајем новембра у својој ветеринарској амбуланти извршио на непрописан и неадекватан начин преглед свињског меса на присуство паразита "Trichinela spiralis suis", за које је накнадним прегледом у Ветеринарском специјалистичком институту у Панчеву утврђено да је заражено.

Тако је омогућио осумњиченом Д. Ј., којем је претходно јавио да је налаз негативан, да стави у промет заражено месо.

Осумњиченима је одређено задржавање у трајању од 48 часова, те ће исти, уз кривичну пријаву бити спроведени на саслушање надлежном тужилаштву.

Због магле отказано је неколико летова, а поједини грађани носили су маске.

Сарајевски медији наводе упозорење стручњака из метеоролошког института, Ениса Кречинића који је упозорио да је ниво токсичних честица у Сарајеву повремено и десет пута виши од дозвољеног.

Број послатих питања за директну линију са Путином премашио је 2,5 милиона, објавио је телевизијски канал Росија 24.

Прикупљање питања за овај догађај, за који увек влада огромно интересовање и грађана и медија, почело је 4. децембра у 15 часова по московском времену и наставиће се до завршетка програма.

Ове године, као и 2024. године, GigaChat ће транскрибовати питања за директну линију.

Портпарол Kремља Дмитриј Песков изјавио је раније да је Москва заинтересована да цео свет чује шта руски председник говори.

Првобитни план био је да се најоригиналније здање међуратног Београда, дело чувеног архитекте Момира Коруновића, тешко оштећено у савезничком бомбардовању 1944. године, обнови и да му се врати оригинална фасада.

Међутим, од те идеје се одустало јер је објекат био у јако лошем стању, па је зграда срушена и гради се нова из темеља.

Пројекат је, због метроа који ће ићи тачно испод објекта, морао поново на дораду. Због метроа су и темељи таман толико дубоки да у њих стане доњи део позорнице будућег позоришта.

"До сад је изведена темељна плоча и изведена је заштита од будућег метроа који пролази делом испод објекта поште. Конкретно, изведени су еластомери – то је материјал који ће штитити објекат од будућих вибрација и делом ће служити као звучна изолација према објекту од стране метроа", наводи Наташа Радић, руководилац пројекта генералног извођача радова.

Шест спратова до краја марта

Пројекат предвиђа шест спратова, а за месец дана се уради спрат и по до два, па би зидање целог објекта требало да буде завршено крајем марта. Паралелно са тим, изводиће се и унутрашњи радови.

"Зграда ће имати две целине. Једна целина је Археолошки музеј и то је управо део који гледа ка Савском тргу. Археолошки музеј ће бити на свих шест спратова, тако да смо тај сам пројекат прилагодили пре свега њиховим потребама. Други део је иза, који гледа низ Савску улицу. Ту ће бити позориште и ту ћемо имати практично две сцене. Једна ће бити у приземљу – то је велика сцена, а на трећем спрату ће бити нешто мања сцена", каже Александар Трифуновић, заменик директора "Београда на води".

Раскошна фасада највећи изазов

Највећи изазов за градитеље управо је израда Коруновићеве фасаде, украшене симболима Краљевине и двора Карађорђевића.

"Наши зидови се изводе у два слоја. Имамо први зид који је армиранобетонски или зидани зид, потом имамо термоизолациону заштиту и онда имамо спољни зид који је у више различитих дебљина и он заправо формира обрис те фасаде", објашњава Наташа Радић.

Александар Трифуновић истиче да је израда спољашњости условљена оригиналним пројектом архитекте Момира Коруновића.

"На основу тих цртежа који су остали иза њега, ми се сада у тим границама крећемо и враћамо тај првобитан изглед, првобитан габарит и сав тај сјај и раскош декоративне фасаде", указује Трифуновић.

Радови на бившој згради Министарства пошта теку по плану, кажу надлежни.

Упркос хладном времену, ради се од седам до 17 сати. Кран не стаје чак ни кад се смењују радници који њиме управљају.

Потпуна реконструкција поште, која ће имати 11.000 квадратних метара, почела је у децембру прошле године, а рок за завршетак радова је крај 2026. године.

“Добро је ако Руси преговарају, ко год био тај партнер, сигурно је нека велика компанија. Претпостављам да је реч о некој нафтној компанији, мада су помињани неки фондови, тако да ја не бих нагађала, заиста немам информацију о коме је реч. Али добра ствар је да Русија преговара и да јој је стало да НИС буде сачуван, јер је то оно што је за Србију јако битно, а ми ћемо на крају ипак бити укључени у те преговоре, што је такође важно”, наводи Путниковићева.

Поручује да остаје да се надамо да ће ОФАК да прихвати то решење, као и да је очигледно да Американци траже да Руси продају свој удео, али да је питање коме ће га продати, да ли ће пристати на то.

“И оно што је битно, када дође нови сувласник у НИС, да тај неко буде кооперативан са државом Србијом, јер оно што је неопходно је да се Рафинерија што пре покрене и да се настави са модернизацијом, јер оно што се мора признати 'Гаспромњефт' је у компанију улагао, тако да је она постала равноправна и чак водећа у овом региону по питању и прераде нафте и модернизовали су бензинске пумпе. Не заостају пумпе НИС-а за пумпама које имају ОМВ или МОЛ у Србији”, додаје Путниковићева.

Сматра да се тај ниво мора задржати у пословању како би компанија опет била успешна.

“Није то само оно када кажу пуни државни буџет, већ ако је компанија успешна онда и сви њени партнери, а таква једна компанија од вађења нафте, гаса, допремања, прераде, велепродаје, малопродаје, она заиста има пуно партнера и у земљи и у иностранству и то је онда један покретач целе привреде”, наводи Путниковићева.

О анексу уговора са Русијом о испоруци гаса: Важно је да то буде мало дужи аранжман

Председник је најавио и да би требало да буде потписан анекс уговора са Русијом о испоруци гаса. На питање зна ли се када ће до тога доћи, Путниковићева каже да се нада да ће то питање бити решено.

“Заиста сам убеђена да је то повезано са овом причом о Нафтној индустрији Србије. Ту нема неких званичних информација о томе како теку преговори, али оно што је битно је да је цена гаса у Европи, ако је зима у току, иако календарски није почела, око 27 евра по мегават сату за јануарске испоруке. Значи, цена гаса није велика, па се надам да ће то утицати и на преговоре са Гаспромом око цене гаса за убудуће и надам се да ћемо заиста добити неку повољну формулу за будуће израчунавање цене”, каже Путниковићева.

Поручује и да би за Србију било важно да то буде мало дужи аранжман.

“Ако анекс буде потписан можда наредне недеље, ако већ долазе представници из Русије, да то онда буде мало дужи аранжман, не на годину, две или на шест месеци”, додаје.

Складишта гаса су пуна и у Банатском двору и у Мађарској. Говорећи о томе да ли те резерве гарантују нормално снабдевање гасом и до када, Путниковићева објашњава да јесмо мирни што се тиче тога да имамо у складишту, али вероватно би неке количине додатно морале да се докупе.

“Не можемо да се снабдевамо када би се, на пример, заврнуле славине из Балканског тока, без обзира да ли да Руси престану да испоручују или нешто се деси, ми бисмо могли пет милиона дневно да вадимо из Банатског двора и одређену количину да добијемо из мађарског складишта. Не знам колико они имају капацитет да испоручују што се тиче самог вађења гаса из складишта, али је Србији у зимским данима потребно више од 10 милиона дневно. Значи, требало би из Мађарске да стиже више од пет милиона да би радиле градске топлане, да би индустрија која троши гас и као енергент и као сировину могле да раде. Тако да ми јесмо мирни што се тиче тога да имамо у складишту, али вероватно би неке количине још додатно морале да се докупе”, указује Путниковићева.

"Нафта појефтинила, али то може да се врати као бумеранг"

Наводи и да је нафта појефтинила пре неки дан, пре есклације кризе са Венецуелом је била на петогодишњем минимуму.

“Сада је око 76 долара по барелу у Лондону, а у Америци је чак 60, што Трампу сигурно одговара, зато што кад је јефтино гориво у Америци, онда нема проблема бар за то са гласачима", истиче Путниковићева.

Мада, како каже, ту постоји друга опасност.

"Ако је нафта или ако је гас превише јефтин, онда нафтне компаније немају профита које би улагале у нова истраживања, отварање нових бушотина и то онда може да се као бумеранг врати да после неког времена буде мањак те сировине на светском тржишту”, наглашава Путниковићева.

"Енергетика је једно од најјачих геополитичких оружја"

Говорећи о томе којој мери преговори о НИС-у зависе од политичких односа Београда са Бриселом и Москвом, Путниковићева каже да је у суштини геополитика иза свега.

“Можемо да кажемо да геополитички можда Руси гледају како се Београд понаша према Европској унији, мада су из Москве стално стизали они сигнали да они немају ништа против да уђе Србија у Европску унију. Чули смо да је недавно речено из Kремља, они се радују да ће Украјина да уђе у ЕУ, да постане чланица”, каже Путниковићева.

Наглашава да је у суштини геополитика иза свега, а енергетика је једно од најјачих геополитичких оружја.

“Видимо да и Трамп то користи. Сад су и неке нове санкције уведене, не америчке, али Велика Британија је увела неке санкције и руским фирмама и једном од великих бизнисмена који је трговао са руским енергентима од када је почео рат у Украјини. Значи, геополитика је апсолутно ту и мислим да тек кад прође све ово да ће моћи да се сагледа ко је вукао конце у чему”, поручује Путниковићева.

Од 1. јануара, у складу са новим законом, сви ће слати електронско боловање, односно потврду о привременој спречености за рад и дознаке директно послодавцу, најављује Радоман.

Истиче да је електронским боловањем већ обухваћен цео Београд, као и делови Војводине, централне и јужне Србије.

"До сада је написано 61.000 боловања, више од 2.300 лекара ради у систему, а више од 5.000 боловања је послато на лекарску комисију", каже Радоман. 

Према његовим речима, досадашња статистика показује да је систем интензивно коришћен.

Систем аутоматски одређује трајање боловања

Једна од најчешћих недоумица грађана била је да ли ће увођење е-боловања додатно оптеретити лекаре администрацијом. Радоман наглашава да је ефекат управо супротан.

"Напротив, ово лекарима треба да олакша свакодневни рад и управо то – да им ослободи време током којег су се бавили административним пословима, да се баве лечењем пацијената и превенцијом", истиче Радоман.

Како објашњава, лекар више не мора да прати рок трајања боловања, јер систем то аутоматски одређује на основу унете дијагнозе и препорука.

Такође, објашњава да када истекне 30 дана и боловање пређе у надлежност Републичког фонда за здравствено осигурање, комплетна документација пацијента се електронски прослеђује комисији.

"Пацијент не мора да се појављује на комисији, он добија информацију када је одлука комисије донета, да се јави свом изабраном лекару", каже Радоман.

Саветник министра здравља за дигитализацију додаје да систем омогућава и аутоматско затварање боловања, уколико се пацијент осећа боље и жели да се врати на посао, без додатног одласка код лекара.

"Боловање ће се само затворити и аутоматски ће се креирати дознаке и послати послодавцу", објашњава Радоман.

Е-картон – сви подаци пацијента на једном месту

Паралелно са увођењем електронског боловања, Министарство здравља припрема и пуну примену електронског здравственог картона од 1. јануара. Наводи да ће се одвијати уз постепено укључивање здравствених установа и обуку здравствених радника, као што је био случај и са е-боловањем.

"Е-картон је сада већ пуштен. Сви подаци где су се грађани кретали – код изабраног лекара, специјалисте, било где – могу да се виде преко портала е-Здравље. Имају увид и грађани и њихов изабрани лекар“, наводи Радоман.

Циљ је да специјалисти у болницама и клиничким центрима имају потпун увид у медицинску документацију пацијента.

"Када одете код специјалисте, он ће имати комплетну терапију, комплетну документацију, отпусну листу, последњу радиолошку слику, податке о алергијама – било коју здравствену информацију која је потребна да би донео одлуку о вашем лечењу", каже Радоман.

Историја података пацијената од 2009. године

Радоман наводи да ће електронски здравствени картон обухватити податке од увођења првих информационих система у здравству.

"Могу да кажем да ће подаци постојати од негде 2009. године, када је први информациони систем кренуо са радом по здравственим установама“, истиче саветник .

Додаје да је медицинска документација настала пре тога углавном остала у папирном облику.

"Неће више морати да носе сву документацију – сви налази и извештаји биће доступни лекарима у систему", закључује Радоман.

Вучић је објавио и фотографије на којима је са старијим сином Данилом и братом Андрејем у цркви на освећењу и резању славског колача.

Свети Никола је слава породице Вучић.

КУРСНА ЛИСТА БР. 243

ЗА ДЕВИЗЕ

"Овој гнусној особи никада није требао да буде дозвољен улазак у нашу земљу", навела је Ноемова, говорећи о осумњиченом, португалском држављанину Kлаудију Невешу Валентеу.

Невеш Валенте (48) осумњичен је за пуцњаву на Универзитету Браун, у којој су убијена два студента, а девет особа рањено, као и за убиство професора Масачусетског института за технологију.

Званичници су саопштили да је он синоћ пронађен мртав, од прострелне ране коју је сам себи нанео.

Према наводима полиције Провиденса, Невеш Валенте је на Универзитету Браун студирао са студентском визом од 2000. године, 2017. године издата му је виза за различитости, а неколико месеци касније добио је статус сталног легалног боравка у САД, наводи се у судском документу.

Програм виза за различитости сваке године путем лутрије додељује до 50.000 зелених карата држављанима земаља које су слабо заступљене у имиграционим токовима ка САД, од којих су многе у Африци.

Програм је успостављен одлуком Kонгреса, а суспензија ће, како се очекује, "готово сигурно довести до правних изазова".

За лутрију за визе 2025. године пријавило се скоро 20 милиона људи, а више од 131.000 кандидата је изабрано, укључујући и чланове породица добитника. Након избора, кандидати пролазе безбедносне и административне провере како би добили дозволу за улазак у САД.

Добитници лутрије позивају се да поднесу захтев за зелену карту, пролазе интервјуе у америчким конзулатима и подлежу истим проверама као и остали подносиоци захтева за стални боравак.

Доналд Трамп се и раније противио програму виза за различитости. 

Потом је возач камиона који је, како се препоставља, заспао, изгубио контролу над возилом и ударио у човека и усмртио га на лицу места.

До несреће је дошло јуче током поподнева.

Истрага је у току.

Реч је о 48-годишњем Клаудију Мануелу Невешу Валентеу, који је пре више од две деценије похађао студије а Браун универзитету. Валенте је легални стални резидент САД пореклом из Португала, а последњих месеци живео је у Мајамију, пре доласка у Бостон.

Према наводима истражитеља, Валенте је деловао сам, а мотив напада за сада није познат. У суботу је, током студијске сесије за испит из економије, отворио ватру у амфитеатру Браун универзитета, усмртивши двоје студената и ранивши деветоро. Два дана касније, убијен је професор MIT-а Нуно Луреиро у свом дому у Бруклину, надомак Бостона. Власти су потврдиле да су се Валенте и Луреиро познавали.

Кључни помак у истрази догодио се у среду, када се јавио сведок који је, према речима државног тужиоца Роуд Ајланда Питера Неронхе, „разрешио случај“. Сведок, идентификован само као „Џон“, описао је сумњиве сусрете са Валентеом уочи пуцњаве и указао на возило које је касније довело полицију до осумњиченог.

Откриће у складишту окончало је петодневну потрагу која је узнемирила заједнице од Провиденса до Бостона и довела до привремене обуставе наставе и евакуације студената. Убијени студенти били су Ела Кук, друга година из Алабаме, и Мухамад Азиз Умурзоков, бруцош из Вирџиније.

"Нема боље опције од замрзнутог новца Русије. Разумем забринутост неких држава чланица, посебно владе Белгије, али се надам заједничком решењу", поручио је немачки канцелар Фридрих Мерц.

Председник Украјине Володимир Зеленски каже да је Кијеву добродошла било која форма зајма. Ако га не добије, упозорава, буџет Украјине ће догодине бити у мањку готово 50 милијарди евра.

"'Очекујемо да одлука о употреби руских средстава буде донета најкасније до краја године. Ако Кијев не добије зајам до пролећа, мораће да смањи производњу дронова. Украјини су потребне безбедносне гаранције и Америке и Европе", истакао је Зеленски.

Предлогу се, пре свих, противи Белгија у чијој је компанији Еуроклир заробљено највише руског новца: око 200 милијарди евра.

Москва прети реципрочним мерама – од Европе ће захтевати више 200 милијарди евра одштете. Одбацују и, како тврде, све ''псеудоинституције“ формиране под окриљем Савета Европе, алудирајући на оснивање Комисије за процену украјинске ратне штете.

"Све те структуре и њихове одлуке, за Русију су правно неважеће. Њихове активности су изразито непријатељске према Москви и зато ће трпети последице. Ипак, многе земље су се дистанцирале од пропаганде и провокација западне Европе, не желећи да раде против Русије", навела је портпаролка руског Миностарства спољних послова Марија Захарова.

Озаконити употребу руског новца за потребе Украјине значило би да све чланице Уније преузимају исти ризик, истичу у Европској комисији. Белгија неће остати усамљена ако Русија поднесе тужбу пред међународним судовима јер ће, како тврде, терет пасти на све.

Овај дан подсећа вернике на врлине Светог Николе – љубав, саосећање и великодушност.

Свети Никола је узор хришћанске доброте, заштитник је помораца, а многе цркве посвећене њему, укључујући манастире и капелице, често су биле места на којима су се поморци молили за сигурност на мору.

На трпези која се припрема на Никољдан, често се налази риба, која симболизује поморску заштиту коју је Свети Никола пружао.

Помагао је и тешио народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу. Добра дела чинио је тајно, сакривен од било чијег погледа. Из његовог доброчинства проистекла је легенда о Деда Мразу, због које у многим земљама деца на Никољдан добијају поклоне.

Никољдан је дан када верници поштују Светог Николу кроз молитве, пост, али и традицију обележавања празника.

Обичаји који се практикују на овај дан варирају од региона до региона, али су заједничке теме увек љубав, великодушност и окупљање породица.

У многим деловима Србије, Никољдан је време када домаћини позивају родбину и пријатеље, приређују трпезе и заједно славе.

Упокојио се у старости, 6. децембра, односно 19. децембра 343. године.

Слави се и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мире у Ликији у Бари и положене у цркву светог Јована Претече.

Три године касније подигнута му је велелепна црква, коју су српски владари богато даривали.

Свети Никола је храмовна и манастирска слава СПЦ. Посвећено му је више од 600 цркава.

Пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна.

Како би година пред нама била плодна и берићетна, ко је пропустио да на Свету Варвару, пре два дана, посеје божићну пшеницу, може то учинити данас, на Никољдан.

Увече и током ноћи у нижим пределима очекују се ниска облачност и магла. Најнижа температура биће од -4 до 5, а највиша дневна од 8 до 13 степени.

У Београду ће ујутру у нижим деловима града бити магла, док ће током дана бити претежно сунчано уз малу облачност и слаб јужни и југоисточни ветар.

Најнижа дневна биће 5, а највиша температура до 12 степени.

Прогноза за наредне дане

Почетком следеће недеље у Тимочкој Крајини, на западу и југу Србије ујутру се очекује местимично магла и ниска облачност, која ће се по котлинама и долинама река задржавати дуже током дана.

У осталим крајевима умерено облачно са сунчаним интервалима. Најнижа температура од -1 до 4, а највиша од 5 до 10 степени. 

У уторак ће у кошавском подручју дувати умерен и јак, а на југу Баната повремено олујни југоисточни ветар, па ће магла и ниска облачност бити чешће у Тимочкој Крајини где се очекује и сипећа киша, на западу Војводине, као и на западу и југу земље.

У осталим пределима умерено облачно са сунчаним периодима. Најнижа температура од -2 до 5, а највиша од 6 до 10 степени. 

До краја следеће недеље очекује се облачно време, у нижим пределима са кишом и суснежицом, у брдско-планинским са снегом.

“Недлозак председника Србије на самит у Бриселу, који је требало да покаже јединство је потез без преседана”, сматра Суботић.

Како додаје, у последњих годину дана процес евроинтегација је у стагнацији.

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић каже да је према техничким условима Србија требало давно да отвори кластер три али да је за Брисел било важније питање владавине права.

“Треба гледати ширу слику – да ли Србија тежи поштовању права, и кроз то је Брисел оцењивао Београд, чак ни то да ли смо увели санкције Русији. Ставља се упитник на то да ли Србија жели да буде демократска земља или клизи ка ауторитаризму. Зато је одложено отварање кластера три”, каже Зечевић.

Према његовим речима, трагедија је за Србију да се стоји четири године у ероитеграцијама додајући да је то је незабележен случај до сада.

Гачевић: Висок степен фрустрације 

Са друге стране, помоћник министра за европске интеграције Мирослав Гачевић сматра да је погрешно да се говори о периоду од четири године, јер како каже, процес проширења за све земље кандидате је био "мртав" до прошле године.

"Од 2021. када смо отворили кластер четири, ствари су стајале. Овај процес је комлексан, Европска комисија је имала тада важнију улогу а земље чланице су углавном следиле њен пут", додаје Гачевић.

Указује да смо 2016. године имали спремна за затварање четири поглавља да смо  тада испунили све техничке услове алида су неке земље чланице биле за отварање само два, из својих, политичких разлога.

“То је ригидан приступ према нашим достигнућима. Степен фрустрације је међу представницима власти изузетно висок. Реч је о отварању још три поглавља у кластеру три, јер је преосталих пет већ отворено. Циљеви се стално померају”, додаје Гачевић.

Слободан Зечевић каже да је нпр. Шведска била против отварања кластера због неувођења санкција Русији, док је Хрватска то учинила из стратешких разлога, јер не жели да Србија ојача.

Суботић: Београду поручено да је назадовао на европском путу

Страхиња Суботић тврди да се чак десет земаља чланица ЕУ противило отварању кластера три и да је Београду поручено да је назадовао на путу евроинтеграција.

“Европска комесарка за приширење Марта Кос је више пута рекла да се назадовало на пољу владивине права. Са таквом оценом и снажном критиком Европског парламента није чудно да се деси овакав резултат”, истиче Суботић.

Мирослав Гачевић наомиње да неке земље чланице не би данас задољиле такве аршине.

На замерке да се помиње назадовање у области медија и по питању КиМ, Гачевић указује да је усвојен цео сет медијиских закона и да је потребно време да се они усвоје.

"Правимо табелу са смерницама шта би требало учнинити и правимо план за отклањање тих замерки. На самом крају је конституисање Савета РЕМ-а, чека се још један члан из редова националних мањина. Из поглавља 23 и 24 имамо скоро 20 закона и стратешких документа које морамо да ускладимо са европским законодавством. Ради се на закону о спречавању корупције. Чекало се на препоруке Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) при ОЕБС-у и Групе земаља против корупције (Греко) при Савету Европе. Ти процеси захтевају време”, наводи Гачевић.

Према његовим речима, Србија је добила добре оцене када је реч о кластеру два који је окосница ЕУ. Он се тиче се европског, унутрашњег тржишта, најосетљивије области за државе чланице, објашњава Гачевић.

Указује на то да је усглашавање само мали део поглавља 31 који се тиче спољне политике и да је тај проценат сада већи од 63 одсто како је констатовано у октобру. "Имамо заједничке пројеке одбране са земљама чланицама и једини имамо официра за везу у Бриселу", каже Гачевић.

Зечевић: Геостратешка предност Црне Горе

Слободан Зечевић наглашава да је Србија била раније једнака на европском путу са Црном Гором али да се доста променило од почетка рата у Украјини и да је у геостратешком смислу Подгорица много ближе.

“У техничком смислу нисмо далеко али у геостратешком смислу Црна Гора је много ближе, увела је санкције Русији и чланица је НАТО-а. Брисел снажно гура Подгорицу у чланство, а ми смо закаснили са Законом о бирачком списку и касни се са конститусањем Савета РЕМ-а”, додаје Зечевић.

Страхиња Суботић каже да Београд стално крши обећања која је дао Бриселу када је реч о усвајању одређених планова и закона.

“Црна Гора је рекла да ће испунити све услове до краја 2026, Албанија до 2027. Србији је јасно стављено до знања да ЕУ не стоји иза плана који је дала јер је реформска агенда пробила рок и да крши сопствена обећања”, наглашава Суботић.

Помоћник министра за европске интеграције каже да није све тако црно-бело. “Добио сам мејл из Брисела у коме се извињавају што неће стићи на време да нам дају мишљење на одређени закон а тај период је углавном три месеца”, додаје Гачевић.

Целу емисију "Четвртком у 9" можете погледати у видео-запису на почетку текста

"Ми смо наш задатак урадили, а који је и део Реформске агенде, односно Плана раста ЕУ. Ово је први пут да земља која није чланица ЕУ испуњава услове да се споји са њеним тржиштем електричне енергије и сада је у току процес верификације који спроводе европске институције", истакла је Ђедовић Хандановић.

Како је нагласила, оне се са тиме први пут сусрећу и "рекли су да је потребно додатно време у циљу успостављања процедура јер је ово у том смислу пилотирање".

"Надам се да ће тај процес бити брз и ефикасан, јер чим он буде завршен ми можемо да се спојимо са тржиштем електричне енергије ЕУ, конкретно са тржиштем Мађарске, као првог суседа, са којим имамо и заједничку берзу у коју је укључена и Словенија", рекла је Ђедовић Хандановић.

Указала је да је бити део енергетског тржишта ЕУ за Србију од вишеструке користи.

"Оне се односе на бржу трговину и размену електричне енергије, одрживост тржишта, приступ бољим ценама, али и на већу енергетску сигурност у случају да дође до одређених изазова или прекида у снабдевању у суседним земљама, да можемо брже да реагујемо", споменула је ресорна министарка.

Реакције државе на санкције НИС-у

Ђедовић Хандановић подсетила је да је "недавно усвојен и сет нових закона у области нафте, гаса и обавезних резерви, чиме је настављен процес усклађивања са регулативом ЕУ и нагласила да ће Србија наставити да повећава своје резерве енергената".

"За последње две године, значајно смо повећали наше обавезне резерве нафте и нафтних деривата, које су достигле 44 дана прошлогодишњег увоза, а само залихе евро дизела повећане су 72 одсто. Добра припремљеност и резерве нафтних деривата омогућили су да наши грађани не осете никакве несташице и дају нам додатну сигурност у тешкој ситуацији с којом се суочавамо као последица санкција НИС-у", истакла је Ђедовић Хандановић.

Једна од главних тема на данашњем Министарском састанку Енергетске заједнице у Бечу била је и почетак примене Механизма прекограничног усклађивања цена угљеника (ЦБАМ). Европска комисија је објавила предлог измена Уредбе ЦБАМ, који од почетка 2026. тек треба да прође процедуру усвајања у институцијама ЕУ.
 
"Ове промене обухватају и нека питања које је Србија покретала у протекле две године да би се добила правичнија правила и за српске извознике у ЕУ. Промењен је начин обрачуна за емисиони фактор за производњу електричне енергије, тако што ће се уважавати укупан национални производни микс, чиме се трошкови ЦБАМ умањују за око 40 одсто. Ова промена ће, заједно са још неким предложеним, умањити и негативне последице ЦБАМ на инвестиције у ОИЕ. Ми смо и у најповољнијој позицији када се посматра и спајање тржишта и овај напредак омогућава закључивање билатералног Меморандума о споразумевању са Европском комисијом, у коме би се утврдили адекватни услови и рокови за изузеће од примене ЦБАМ, укључујући и прогрес у примени инструмената цене емисије угљеника", нагласила је министарка.

Ђедовић Хандановић истиче да је у претходних годину дана Србија повећала просечну усклађеност у свим областима које извештај мери, са 55 на 63 одсто.

"То је најбољи резултат у региону Западног Балкана, а други укупно, после Молдавије, и изнад је просека свих уговорних страна, који ове године износи 53 одсто. Најбоље резултате од посматраних области Србија бележи у области декарбонизације, где је ове године додатно побољшала свој резултат и са 83 одсто је водећа међу свим уговорним странама у Енергетској заједници", закључила је Ђедовић Хандановић.

Према речима председнице Европске комисије, бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва сагласио се са захтевом италијанске премијерке Ђорђе Мелони да се потписивање одложи како би се умирили италијански пољопривредници, забринути због увоза јефтине живине и говедине.

Дипломатски извор оценио је да је атмосфера око споразума са Меркосуром знатно повољнија него претходног дана, када је постојала реална могућност да договор пропадне.

Сагласност Мелони и Луле, који се сматрају кључним актерима у овом процесу, оцењена је као олакшање за државе чланице које подржавају споразум.

Ипак, извор Јуроњуза је навео да изостанак прецизног датума потписивања, Бразил помиње рок од 10 дана до месец дана, изазива нервозу међу присталицама споразума.

На питање да ли је договор сада известан, дипломата је рекао да знаци указују на "прави смер", али да исход још није загарантован.

Уколико се већина не обезбеди током самита, гласање би било одложено, наводе дипломатски извори за Еурактив.

Шпански премијер Педро Санчез оценио је да би ново одлагање било "фрустрирајуће", док је немачки канцелар Фридрих Мерц најавио да ће снажно заговарати постизање договора.

Премијерка Италије је раније данас, током разговора са бразилским председником, поручила да није против споразума ЕУ-Меркосур, али да јој је потребно додатно време како би убедила домаће пољопривреднике.

Италијанска влада саопштила је, преноси Еурактив, да је Рим спреман да потпише споразум чим буду обезбеђене заштитне мере за пољопривреднике, нагласивши да је на Европској комисији да их у кратком року предложи.

Подршка Италије сматра се кључном за обезбеђивање квалификоване већине, с обзиром на противљење Француске, Пољске, Мађарске и још неколико чланица, које би могле да блокирају, односно спрече гласање о споразуму.

Европска комисија је у преговорима поново обећала пооштравање стандарда за увоз хране како би били усклађени са правилима која важе за пољопривреднике у ЕУ, али део европских лидера и посланика остао је скептичан.

Посланици Европског парламента критиковали су политичку изјаву Комисије, оцењујући да она нема правну тежину.

Бразилски председник Лула да Силва раније је запретио да ће повући подршку споразуму уколико он не буде финализован до 20. децембра.

Предложени споразум ЕУ-Меркосур подразумевао би слободну трговину између два блока, а осим појединих земаља чланица, незадовољство су изразили и европски пољопривредници наводећи да би поменути споразум могао да доведе до прилива јефтинијих пољопривредних производа из Бразила и других јужноамеричких земаља, чиме би домаћи произвођачи били доведени у неповољан положај.