Блокаду су наставили само у месту Милочај на Ибарској магистрали док, како су саопштили, чекају позив на састанак у Влади на коме би био потврђен договор који су постигли са шефом кабинета Министра пољопривреде.

Незадовољни стањем на тржишту млека и мерама државне политике, пољопривредници су пре три недеље започели блокаде путева. И јуче су блокирали више путних праваца у Србији.

Више удружења најавило је претходно радикализацију протеста до испуњења четири захтева упућена ресорном министарству.

Удружења пољопривредника која су у протесту саопштила су да су на састанку 17. фебруара у Министарству пољопривреде изнела конкретна решења и предала их као званичан захтев у четири "јасно дефинисане тачке, поткрепљене аргументима".

Ресорни министар Драган Гламочић рекао је да ће неке компаније повећати откуп млека и сирева, додавши да млекари нису дошли на састанак 24. фебруара на који су позвани да би им се представиле мере за поправљање ситуације на тржишту млека.

Састанак, под називом "Деца, технологија и образовање у сукобу", био је заказан пре него што су САД и Израел покренули нападе на Иран у суботу.

"САД стоје уз сву децу широм света", рекла је Меланија Трамп и додала да се нада да ће ускоро доћи до мира.

"Искрено саучешће породицама које су изгубиле своје хероје"

У свом уводном говору, прва дама је изразила "искрено саучешће" породицама погинулих војника и рекла да се нада да ће мир припасти деци света, не помињући текућу америчку војну операцију.

"Моје искрено саучешће породицама које су изгубиле своје хероје, који су жртвовали своје животе за слободу. Њихова храброст и посвећеност ће се увек памтити. Упућујем своје искрене жеље за брз опоравак свима који су повређени. Ви сте у мојим мислима и молитвама током ових тешких времена. САД стоје уз сву децу широм света. Надам се да ће ускоро мир бити ваш", нагласила је Меланија Трамп.

Прва дама САД је поручила да је образовање фундаментално за спречавање сукоба.

"Нација која учење сматра светим штити своје књиге, свој језик, своју науку", рекла је Меланија Трамп члановима Савета безбедности УН поручујући да се тако штити сопствена будућност.

Говорила је и о вештачкој интелигенцији, позивајући Савет безбедности да "повеже све са знањем путем вештачке интелигенције, укључујући и оне у најудаљенијим географским регионима нашег света".

Није се осврнула на рат у Ирану нити на иранске извештаје о америчком нападу на школу у тој земљи. Израелска војска је саопштила да није упозната са нападима у том подручју, а америчка војска да испитује извештаје.

Ирански амбасадор у УН: Срамотно и лицемерно да Вашингтон позива на овакав састанак

Ирански амбасадор при УН Амир Саеид Иравани раније је назвао "дубоко срамотним и лицемерним" то што је Вашингтон сазвао састанак о заштити деце у сукобима, а истовремено покренуо ваздушне нападе на иранске градове.

САД председава Саветом безбедности по ротирајућем месечном принципу током марта, а Бела кућа је образложила избор Меланије Трамп рекавши да је добробит деце позната као главна област њеног деловања.

Председавање Меланије Трамп, које се оцењује као преседан у историји УН, догодило се првог радног дана америчког председавања Саветом безбедности, пошто су САД преузеле ту функцију од Уједињеног Kраљевства.

Ова седница је била друга у последња три дана – у суботу је хитан састанак сазван као одговор на избијање рата, а генерални секретар УН Антонио Гутерес осудио је америчко-израелске нападе и иранске одмаздне нападе као кршење међународног права.

Меланија Трамп појавила се у УН у тренутку значајних напетости између Вашингтона и глобалне хуманитарне организације. Доналд Трамп је повукао САД из Светске здравствене организације, УНЕСКА и бројних других тела УН и дозволио да милијарде обавезних чланарина остану неплаћене.

Гутерес је у јануару упозорио да се УН суочавају са "непосредним финансијским колапсом".

У међувремену, Доналд Трамп је пре две недеље председавао првом састанку Одбора за мир, за које су многи аналитичари оценили да представља покушај стварања алтернативе Уједињеним нацијама.

Министар здравља Златибор Лончар изјавио је јуче да је здравствено стање Дачића боље него што је било, додајући да има разлога за оптимизам, али и да се настављају мере интензивног лечења и терапије.

Министар Дачић је у среду увече хоспитализован на Клиници за пулмологију Клиничког центра Србије због тешке обостране упале плућа.

Стоматолог Катарина Ранчић Антић која живи и ради у Кувајту каже да првих дана од када је кренуо рат на Блиском Истоку није радила, али да се сада вратила на посао.

"Затворени су аеродроми, кувајтска влада се одлично носи са проблемима, чују се сирене и експлозије. Чини ми се да су све експлозије ка стратешким војним циљевима, трудимо се да размишљамо да ће све ово брзо стати", рекла је Ранчић Антић.

Према њеним речима, послали су амбасади податке, али како је рекла за сада, нико не спрема евакуацију.

Истакла је да у Кувајту има око 400 наших људи.

Катарина Ранчић Антић је рекла да је другачије у односу на нормалну ситуацију то што деца не иду у школу, а и њен супруг који ради у спорту нема тренинге.

"Ја идем на посао, муж не иде на посао, деца не иду у школу. Више су у паници странци него локално становништво", каже стоматолог Катарина Ранчић Антић.

Навела је да странцима тешко пада што не могу да полете, али добро је што у Кувајту нема повређених људи.

"Не осећамо да се нешто битније променило", каже наша докторка Ранчић Антић.

Многи нису спавали у Абу Дабију

Наташа Пржуљ с Универзитета за вештачку интелигенцију "Мухамед бин Зајед" у Абу Дабију каже да је синоћно бомбардовање преспавала, али да многи нису спавали и ишли су у склоништа.

Пржуљ истиче да је у контакту са многим нашим људима, али и са професорима и особљем на Универзитету. Говорећи о свакодневном животу у Абу Дабију, навела је да она ради од куће, али да су продавнице пуне.

Пошто је било саопштење Амбасаде САД да амерички држављани напусте земљу јер неће бити евакуације, многи су отишли ка Оману, одакле има авиосаобраћаја ка свим дестинацијама.

Напоменула је да је добра вест да је један авион из Дубаија одлетео за Београд и да наша амбасада прави евиденцију наших грађана.

"Ми смо део једне велике заједнице, нисмо уплашени, није ово ништа у односу на оно што смо ми прошли 1999. године", каже Пржуљ.

Марковић је рекао да је цена нафте нешто преко 80 долара по барелу, док је гас до 45 евра по мегават-сату и истакао да је због обуставе производње и испоруке из Катара тржиште јако осетљиво.

"Зависност од нафте, гаса и свих енергената и њихови међусобни утицаји један на другог делују на непредвидиве и велике промене цене. Јуче је стигла вест и да је Ормуски мореуз затворен. Иран је рекао да ће бомбардовати сваког ко покуша да прође овим мореузом, што ће практично обуставити трговину нафтом од свих ових заливских земаља. То је 20 одсто укупне светске трговине нафтом", истакао је Марковић.

Цене течног гаса расту, грејна сезона и даље траје. Марковић је рекао да је попуњеност европских складишта на историјском минимуму.

"Тренутно попуњена складишта у Европској унији су у просеку око 30 процената. Немци и Французи су на 20 одсто попуњености, док су Италијани на 40 одсто. Званичници Европске уније процењују да ће упркос томе бити довољно гаса да се прође кроз ову сезону, уколико не дође до неког погоршања времена у току марта. Март и јесте месец када резерве падају на минимум и полако онда креће утискивање новог гаса, пуњење од априла", рекао је Марковић.

Висина цена енергената зависиће од дужине сукоба

Марковић је истакао да ће цене и снабдевање енергентима зависити од периода колико ће непријатељство трајати.

"Цена у почетку неће можда имати тако велике скокове, али уколико се овај сукоб постане дугорочан и уколико то потраје, онда ћемо и видети ове историјске максимуме које смо као 2022. године имали, око 120 долара по барелу нафте. То смо видели током последње енергетске кризе, што се може десити и што се тиче гаса. Наравно, гас ће одмах повући и цене електричне енергије", објаснио је Марковић.

Европа је увозно зависна, посебно за гасом, али и за нафтом.

"Са Блиског истока, ако причамо о гасу, десетак процената укупне потрошње иде из Катара и ту мора да се направи нека замена. Што се тиче течног природног гаса, највећи снабдевач су Сједињене Америчке Државе, онда следе ове остале државе. Сада се разрађују неки сценарији ко би могао да замени алжирски гас, сада се гледа да ли ће САД моћи да повећају испоруке или ће се евентуално тражити замена у Нигерији или Анголи", рекао је Марковић.

Незавидна позиција Србије

Стручњак за енергетику из Савеза енергетичара рекао је да позиција Србије није на завидном положају.

"Ми нити производимо нафту, нити производимо гас. Производимо, али нешто јако мало у односу на наше потребе, с те стране смо зависни. Ситуација се додатно компликује због НИС-а, тако да нисмо у завидном положају. Што се тиче електричне енергије, ту опет постоји неки утицај са стране. Међутим, Електропривреда Србије ће моћи да произведе количине електричне енергије које су потребне, тако да ту не очекујем неке веће осцилације, бар што се тиче електричне енергије", закључио је Марковић.

"Било је најава, израелска војна команда је рекла још пре два дана да је спремна за копнену инвазију и било је готово потпуно извесно да ће до тога доћи", додаје Турудић.

Истиче да је Бејрут имао још једну бесану ноћ, као и да је поново бомбардована јужна четврт, јужно предграђе Дахије, нарочито део Харет Хреик, део Дахијеа где се налази главни штаб Хезболаха.

"Више пута су одјекивале експлозије и готово читаве ноћи, и док није трајало бомбардовање, чуло се зујање дронова који су летели готово све време изнад Бејрута. Већина школа у Бејруту данас је обуставила наставу, као и велики број приватних факултета. Школе углавном служе као привремена склоништа за огроман број избеглица који је избегао из јужног Бејрута због тога што је израелска војска издала упозорење да ће читав тај крај бити бомбардован", истиче Турудић.

"Тензија видљива на сваком кораку"

Поред тога, додаје, израелска војска издала је ново упозорење за још већи број места.

"Огроман број људи је отишао одатле. Тешко је проценити чак колико, побегао или према северу или у планине јужног дела планине Либан", наводи Турудић.

Напомиње да либанске власти реагују, да је престала настава у школама, али и да је велики број људи евауисан.

"Либан је врло специфична земља, мешавина огромног броја народа, различитих религија. Ти јужни обронци планине Либан су углавном дом хришћана Маронита и нарочито Друза, то је традиционално њихово упориште. Солидарност наравно постоји, али ће тензије вероватно расти уколико овакво стање буде потрајало. Избеглице морају да оду, људи јесу са тим солидарни, као што је огроман талас сиријских избеглица за време рата дошао у Либан, процењује се да их још увек има у Либану нешто мање од милион и по. Солидарност према њима постоји, али с обзиром колико је рат потрајао, ствара се и одређена тензија", истиче Турудић.

Поручује да је та тензија видљива на сваком кораку.

"Људи су махом избегли, али то ремећење неке врсте равнотеже која постоји у Либану, може да буде јако опасна ствар на дужи рок", сматра Турудић.

Разоружавање Хезболаха силом није могуће

Хезболах је објавио да је и синоћ извео ракетни напад на Израел. Један од услова мировног уговора из новембра 2024. је био да се Хезболах разоружа.

"То је једна од ствари коју је Израел тражио и то је један од изговора ових напада на југ Либана. Међутим, то се није десило, иако је влада Либана издала саопштење јуче да тражи од Хезболаха да прекине било каква војна дејства, то се сигурно неће десити. Једноставно, не само да влада нема довољно моћи за тако нешто војно, него било какво разоружавање Хезболаха силом, неки сукоб са војском, буди непријатна сећања на грађански рат који се у овој земљи водио од 1975. до 1990. године, крвави грађански рат свих против свих", каже Турудић.

Наводи да разоружавање Хезболаха силом неће бити могуће, док они сами не одлуче да то учине.

"Сигурно је да Хезболах с обзиром на ова два ракетирања која су се десила, оружје није положио, али тешко је проценити колико је уопште сада способан да се супротстави израелској војсци. У претходне скоро две и по године од почетка рата у Појасу Газе и сукоба са Израелом, Хезболах је претрпео тешке губитке. Процене су да Хезболах нема једноставно довољно војне моћи какву је имао раније да може да се носи са израелском војском као што је било у рату који се водио 2006. године", истиче Турудић.

Међутим, додаје, расте огроман бес због овога што је Хезболах учинио

"Односно, Хезболах нема моћи да се супротстави Израелу, може овако да ракетира територију Израела као што се десило, али цена тога је да је читав Либан поново увучен у рат за који већина људи овде сматра да није њихов", тврди Турудић.

Питање је колико дубоко ће израелска војска ући на територију Либана

Једно од питања је, додаје, колико дубоко ће израелска војска ући на територију Либана.

"У претходном рату, ове две године, главни фокус Израелаца био је на подручју јужно од реке Литани на југу Либана. Они су тражили да се та област потпуно демилитаризује, односно да се Хезболах повуче из те области. Међутим, постоји велика бојазан да ће овог пута израелска војска можда ићи још даље на север", објашњава Турудић.

Додаје да се дешавало у ратовима који су раније вођени да израелска војска дође готово до јужних предграђа Бејрута, чак до области у којој се налази аеродром "Рафик Харири".

"Основни страх је да ће овог пута израелска војска проширити своја дејства још далеко на север и да чак може да се деси да ће доћи до јужних предграђа Бејрута. И нико не зна у овом тренутку колико ће трајати интервенција израелске војске и какав обим ће имати", поручује Турудић.

Да ли је нови лидер Хезболаха у опасности

Сматра да је, из свега што се дешавало претходне две и по године, очигледно да је Израел и војно и обавештајно далеко надмоћнији од свих својих противника и да је фокус био на Хезболаху.

"Сетимо се оне акције у којој су пејџерима убијени многи оперативци Хезболаха и дан данас то се овде назива 'Пејџер деј'. Kомуникације се прате, то се наставило и после тога. Готово сваки корак најважнијих оперативаца и лидера Хезболаха, Израелци прате. Тако да, не можемо рећи да је питање времена, али врло је вероватно да ће и нови лидер Хезболаха бити раније или касније елиминисан", наводи Турудић.

Поручује и да израелски дронови свакодневно круже изнад јужног предграђа Бејрута.

"Има различитих прича на који начин су били елиминисани оперативци Хезболаха различитих нивоа. Чак до тога да је једном од њих зазвонио телефон, да је упозорен и да му је речено: 'Изађи из куће, удаљи се, нећемо да ти побијемо целу породицу'. Човек је сео у кола, удаљио се неколико стотина метара и онда је био убијен из дрона. Тако да, врло је очигледно да Израел помно прати све што се дешава и да је опасност да ће и нови лидер Хезболаха бити елиминисан реална и огромна", закључује Турудић.

"Било је неких активности на подручју Абу Дабија, али превентивно су деловале одбрамбене снаге Уједињених Арапских Емирата и они су врло ефикасни. У претходна два дана они су срушили негде око 270 ракетних пројектила и око 700 дронова који су дошли са територије Ирана на територију УАЕ", наводи Томић.

Говорећи о циљевима које је изнео амерички председник, Томић сматра да су "Трампови циљеви префорсирани".

"Наравно, САД поседују ту могућност да неутралишу офанзивну апаратуру иранске војске, али знате шта, то је земља од 89 милиона становника. Уопште се не рачуна можда на тај повратни ефекат – уколико их на одређени начин доведете на колена, то су шиити, они су врло осветољубиви. Тако да, мора се много радити на контраобавештајној заштити у свим земљама које буду учествовале у овим активностима, јер следује, као што су ови из Хезболаха гађали Kипар, могуће да прокси играчи свуда у свету у њиховим неким матичним ћелијама почну да делују по одређеним безбедносним циљевима у другим земљама", додаје Томић.

Истиче да треба бити крајње темељан у свим активностима које се раде.

"Овај обавештајни рад који је био до сада на територији Ирана од стране Мосада и од стране ЦИА дао је више него квалитетне и добре резултате са војне стране, неутрализацијом Хамнеија и тог дела војног врха на челу са начелником генералштаба. Али знате, постоји еквивалент снаге од око 900.000 војника који су и даље наоружани, који и даље су на територији Ирана. Неутралисање поморских снага биће ефективно у оном делу који забрањује пловне путеве и блокира Бабел Шамс као излаз и за дистрибуцију нафте и других материјала са територије заливских земаља", напомиње Томић.

Шта ако се Трамп одлучи на копнену инвазију

Указује да уколико се Трамп одлучи да изврши копнену инвазију, треба да оствари доминантни ефекат да на једног иранског војника има три своја војника.

"Требало би три на један, али знате, уколико он примењује ове офанзивне нападе може да се смањи тај еквивалент, али то је огроман број снага који он треба да издвоји да пошаље. Мислим, не спорим ту његову одлуку, али је то превише амбициозна одлука", поручује Томић.

Истиче да је потребно обезбедити логистику и пребацити најмање пола милиона војника на територију Ирана.

“Тих пола милиона војника не могу да буду само из војске САД, јер САД броји око 850.000 активних војника. То су мало преозбиљни захвати. Али опет морам да напоменем, целом овом војном операцијом командује вансеријски адмирал, адмирал Kупер који је бивши командант Пете флоте, искусан познавалац овог региона, који је био у операцији 'Пустињске олује'. Значи, човек који потпуно је инволвиран у целу ову причу”, додаје Томић.

Истиче да адмирал Kупер изузетно добро познаје територију Ирана и зна како се борити.

"Америка пред собом има озбиљног противника"

“Али знате, 13 разноразних комплекса, планинских комплекса, део територије који живи ван градских насеља. Неће то бити само урбана борба, биће борба и по планинским гудурама какве су на пример биле у Авганистану. Нисам скептик и не сумњам у способност америчке војске и америчких снага, него кажем да имају пред собом озбиљног противника”, истиче Томић.

Поручује да треба треба дати простора дипломатији, како би она што више била укључена у цео овај процес.

“Да би на одређени начин Иран колико-толико сачувао неки свој идентитет за будућност, али да му буде потпуно уништена било каква амбиција за производњу нуклеарне бомбе или свега другог. Њихови савезници у овом тренутку им јесу доставили у прошлости то такозвано хиперсонично наоружање које је дошло из Kине, са којим су они располагали, са којим су између осталог извршили адекватно ово ракетирање Израела. Али са те стране, уколико им потпуно уништите све те ресурсе, а то раде искључиво на терену, мада их они јако добро крију, кажем 13 разноразних планинских система где се може сакрити све и свашта. Тако да треба бити јак, упоран и проналазити све те објекте и бити спреман на јако снажан отпор који ће пружити иранска војска”, наглашава Томић.

“То су моја нека предвиђања, не желим никога да оспоравам, а понајмање председника САД, али треба бити врло темељан у тим припремама. И ако желите да извршите офанзивну акцију на територији Ирана, треба да рачунате на врло снажног и адекватног противника који ће се борити свим снагама”, закључује Томић.

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 3.3.2026. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

Амбасадорка Израела у Србији Авивит Бар-Илан рекла је за РТС да је протекла ноћ била мирнија у односу на претходне.

"Израел је и даље у ванредном стању, сви остају код куће близу склоништа, а ваздушни простор је затворен“, навела је амбасадорка.

Истакла је да је од почетка операције било цивилних жртава и да су погођене густо насељене области у Тел Авиву.

"Један од најужаснијих напада десио се близу куће где ја станујем, где је девет људи убијено директним поготком пројектила у склониште“, рекла је Бар-Илан.

Додала је да пројектили носе и до пола тоне експлозива, због чега су разарања велика.

Амбасадорка је нагласила да је поносна на отпорност израелског народа упркос тешким околностима. Указала је и на апликацију за рано упозоравање која грађанима даје десет минута да се склоне на безбедно.

"То је важно посебно за старије који не могу брзо да се крећу“, објаснила је.

Према њеним речима, циљ операције је уклањање, како је навела, егзистенцијалне претње по Израел.

"Ради се о нуклеарној претњи и балистичким пројектилима“, прецизирала је Бар-Илан.

"Операција у интересу и других земаља Персијског залива"

Истакла је да је операција, како тврди, у интересу и других земаља региона Персијског залива. Навела је да израелске снаге имају ваздушну надмоћ над иранским ваздушним простором.

Ми гађамо војне циљеве и штабове режима, док ирански режим гађа цивилне области“, рекла је амбасадорка.

Говорећи о ситуацији на северу, истакла је да Израел није напао Хезболах док се та организација није укључила у нападе.

"Хезболах је одлучио да се придружи иранском режиму и због тога мора да сноси последице“, навела је.

На питање о дипломатији, оценила је да је преговорима дата шанса, али да су, како тврди, Иранци то искористили за додатно наоружавање.

"Решени смо да наставимо операцију док егзистенцијална претња не буде уклоњена“, закључила је амбасадорка Израела у Србији.

Пошто екипе Хитне помоћи нису могле да приђу жени од паса, морала је да интервенише и полиција.

Докктор Александар Чукановић из Хитне помоћи рекао је да је њихова екипа превезла жену у Ургентни центар са тешким повредама.

У току ноћи и двојица мушкараца су повређена при паду са мотоцикла.

Несрећа у којој је тешко повређен 28-годишњи мушкарац догодила се у 20.10 часова на углу улица Грчића Миленка и Устаничке.

Мушкарац стар 24 године такође је повређен при паду са мотора у улици Краља Милана испред Народне скупштине у 19.40 часова.

Он је са лакшим повредама превезен у Ургентни центар.

Екипе Хитне помоћи током ноћи су обавиле укупно 115 интервенција од којих је 17 било на јавном месту.

За помоћ су се највише јављали хронични болесници.

Први авион са 200 наших људи полетео је синоћ са аеродрома у Дубаију.

Аеродром у Дубаију је објавио да је први лет из Уједињених Арапских Емирата ка Србији, након обуставе летова због тензија на Блиском истоку, полетео око 23.30 према средњеевропском времену. 

Реч је о авиону "боинг 737 Макс 8", авио-превозника "Флај Дубаи", капацитета 162 до 200 путника.

Авио-компанија из Дубаија "Емирејтс" саопштила је јуче да започиње саобраћај извођењем ограниченог броја летова.

"Приоритет имају путници са ранијим резервацијама, а оне који су поново распоређени на ове ограничене летове, 'Емирејтс' ће директно контактирати", наводи се у саопштењу компаније.

Авио-превозник је упутио апел путницима да "не долазе на аеродром уколико нису обавештени".

Компанија је додала да сви остали летови остају обустављени до даљег.

Иранске власти су запретиле да ће уништити сваки брод који буде покушао да прође кроз Ормуски пролаз, кључну руту за превоз нафте и гаса.

Амерички државни секретар Рубио каже да ће најјачи удари на Иран тек уследити, али није дао детаље о тактичким метама.

Америчка амбасада у Ријаду је погођена са два иранска дрона, дошло је до пожара и мање материјалне штете, наводи саудијско Министарство одбране.

У говору из Беле куће председник Трамп је рекао да је донео одлуку о нападу на Иран јер је то била последња и најбоља шанса да се заустави ирански режим.

У првом обраћању нацији од почетка војне операције он је додао да Америка наставља да изводи масовне, борбене операције.

Шест америчких војника до сада је погинуло у сукобу са Ираном.

Шиитске оружане фракције у Ираку запретиле су америчком председнику осветом због убиства иранског врховног водје ајатолаха Алија Хамнеија и преузеле одговорност за више напада на америчке војне циљеве у Ираку и региону.

Трамп и високи званичници америчке администрације изнели су различита тумачења о томе шта желе да постигну у највећој војној операцији САД на Блиском истоку у последње две деценије – као и да ли Вашингтон подржава смену режима у Техерану.

Бела кућа је уочи напада и након почетка акције навела да је циљ уништавање иранског нуклеарног програма.

Међутим, у сатима и данима који су уследили, образложење се мењало, док је Трамп користио неконвенционалну комуникациону стратегију – објаве на друштвеним мрежама и кратке телефонске разговоре са новинарима – како би сигнализирао своје намере.

Трамп је део својих намера изнео у понедељак, у првом јавном обраћању у Белој кући од почетка рата, али без разјашњења.

(Не)реални циљеви

"САД настоје да униште иранске балистичке ракетне способности и морнарицу, онемогуће развој нуклеарног оружја и прекину подршку прокси групама у региону", рекао је Трамп у обраћању, читајући припремљен текст са телепромптера, што је реткост у његовим обраћањима.

Тврдио је и да је шири циљ рата заштита САД и њених савезника од напада Ирана.

"Ирански режим наоружан далекометним ракетама и нуклеарним оружјем био би неподношљива претња за Блиски исток, али и за амерички народ", изјавио је Трамп.

Ипак, није поменуо како би будућност Ирана могла да изгледа по окончању рата, нити је објаснио зашто верује да та земља више неће представљати претњу САД када операција буде завршена.

Такође, тврдња о нуклеарној претњи долази у тренутку упадљиво лошег дипломатског тренутка по Вашингтон.

Омански посредник, министар спољних послова Бадр ел Бусаиди дан пре почетка удара објавио је да су преговори са Техераном у Женеви напредовали када је у питању решевање спора око нуклеарног програма.

Иран је нападнут током преговора, а не у њиховом одсуству, што је тврдња коју критичари у Конгресу и поједини европски савезници наводе као противречност Трамповој тврдњи да је дипломатија исцрпљена.

Трампове изјаве у понедељак разликовале су се од почетних коментара након покретања напада. У суботу је Трамп позвао Иранце да "поврате своју владу", што је широко тумачено као имплицитан позив на свргавање режима који је деценијама предводио врховни вођа ајатолах Али Хамнеи.

Током викенда је као важну истицао Хамнеијеву смрт, али још није дао назнаке кога види за наследника. Ирански председник Масуд Пезешкијан јавно одбија преговоре, али су дипломатски извори пренели Волстрит џорналу да иранска страна ипак одржава тајне контакте преко Омана.

"Напад је био толико успешан да је елиминисао већину кандидата. То неће бити нико о коме смо размишљали јер су сви мртви. Другопласирани и трећепласирани су мртви", рекао је Трамп за Еј-Би-Си њуз у недељу увече.

Глуви телефони

Позиције америчког председника понекад су деловале у нескладу са ставовима других високих званичника, укључујући и министра одбране Пита Хегсета, који је у понедељак, само неколико сати пре Трамповог обраћања, одбацио тврдњу да су напали Иран са циљем свргавања режима.

"Ово није такозвани рат за смену режима, али се режим ипак променио", нагласио је Хегсет на конференцији за новинаре којој је присуствовао и генерал Ден Кејн, председавајући Здруженог генералштаба америчке војске.

С друге стране, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху од почетка напада у суботу изричито позива Персијанце, Курде, Азере и друге да "скину јарам тираније".

Такође, Хегсет је навео да ће операција "Епски бес" бити успешна, али није изнео детаље о обиму и трајању сукоба. Његов оптимизам био је у контрасту са изјавама генерала Кејна, који је понудио опрезнију процену.

"Амерички војни циљеви у Ирану биће тешко оствариви, а у неким случајевима захтеваће тежак и мукотрпан рад", рекао је Кејн и упозорио и да би САД могле да претрпе додатне губитке како рат буде трајао.

До сада је најмање шест америчких војника погинуло у иранским ударима, који су били усмерени на Јордан, Катар, Бахреин, Кувајт, Уједињене Арапске Емирате и Саудијску Арабију.

Савезници САД у Персијском заливу трпе последице операције коју нису покренули, што је још једно питање које Трамп није адресирао – ако су регионални савезници забринути за размере ескалације, на чему почива уверење америчког председника да ће рат довести до сигурнијег Блиског истока?

"Последња и најбоља шанса за напад"

Трамп је упозорио на могуће нове жртве међу америчким снагама, али је тврдио да ће оне бити оправдане ако доведу до преобликовања односа снага. Сукоб је представио у ширем историјском контексту, тврдећи да је на прагу уништења највећег непријатеља САД и Израела у региону.

Амерички председник је у понедељак рекао да је САД требало да нападну Иран управо сада, али није дао детаљно образложење зашто.

"Ово је била наша последња и најбоља прилика за удар", поручио је без јаснијег контекста.

Тврдња о последњој и најбољој шанси за напад оспорена је из неколико праваца. Израелски министар спољних послова Гидеон Сар сматра да је разлог за удар "онемогућавање Ирана да достигне нуклеарни имунитет", чиме је претпоставио да је нуклеарна опасност непосредна.

Насупрот томе, демократски конгресмен Адам Смит, водећи демократа у америчком Одбору за оружане снаге, изјавио је за Ен-Пи-Ар да администрација "и даље није дала никакве детаље у којој фази је био ирански нуклеарни програм", нити конкретне обавештајне доказе о директној претњи.

Бивши директор ЦИА и генерал Дејвид Петреус рекао је за Би-Би-Си да је убиство врховног вође Ирана "историјско достигнуће". Уз то, упозорио је на ризик позивања иранског народа на устанак.

"Нажалост, у већини оваквих ситуација побеђују они који имају највише оружја, насилника и они који су спремни да буду најбруталнији", рекао је Петреус.

Тврди да безбедносне снаге Ирана броје око 1,5 милиона припадника и да су већ "показале спремност да убијају сопствени народ". Ипак, некадашњи командант америчких снага у Ираку не верује да ће Трамп послати копнене снаге у Иран.

"Трамп је јасно рекао да се то неће десити. На неки начин, мислим да покушавају унапред да увере америчку јавност да неће бити још једног дугог и тешког рата као у Ираку или Авганистану", навео је Петреус.

Стратешка какофонија

Недостатак детаља или јасног плана изазвао је све веће критике у Конгресу. Већина републиканаца јавно је стала уз Трампа, али демократе тврде да председник нема јасну стратегију и упозоравају да би САД могле бити увучене у дуготрајан сукоб.

Део критика односи се и на Трампов необичан приступ комуникацији о рату. Амерички председници се обично обраћају нацији из Овалног кабинета или других значајних локација, како би објаснили разлоге за слање војске у борбу.

Џорџ Буш Млађи је одржао више говора из Беле куће образлажући ратове у Ираку и Авганистану, а Барак Обама је детаљно објаснио одлуку да пошаље додатне снаге у Авганистан.

Трамп је напад на Иран ограничио на ваздушне ударе. Ипак, у кратком телефонском разговору за Њујорк пост у понедељак није искључио могућност слања копнених трупа "ако буду неопходне".

Напад је најавио видео-поруком у суботу рано ујутру, затим је наставио објавама на мрежи Truth Social, а током викенда је телефоном контактирао поједине новинаре и давао кратке интервјуе у којима је износио различите тврдње о трајању рата и ширим циљевима.

Обраћање у понедељак било је дуго очекивано, јер се траже јаснији знаци америчких циљева у Ирану. Међутим, Трамп је говорио кратко и није објаснио шта следи за Техеран или регион. Навео је да се процењује да би рат могао да траје "четири до пет недеља", али и "колико год буде потребно".

Ова временска неодређеност посебно је упадљива у светлу чињенице да је операција заједничка са Израелом, чији је премијер Нетанјаху употребио битно другачији оквир – акција је планирана месецима, са циљем да Иран не буде претња, уз позив на народни устанак.

Ако је четири до пет недеља довољно за уништење нуклеарног програма, балистичких ракета, морнарице и прокси мреже – четири циља која генерал Кејн описује као "тешко остварива" – онда говор оставља отворено питање шта следи ако не буде тако.

А ако рат потраје "колико год буде потребно", онда се циљеви неизбежно враћају на смену режима, опцију коју је Хегсет јавно одбацио само неколико сати раније.

У руском нападу дроном на цивилни путнички воз украјинске железнице у округу Кривог Рога једна особа је погинула, а неколико их је рањено. Запорожје је било под ударом авио-бомби.

Украјински дронови погодили су нафтни терминал у Новоросију, у руској Краснодарској Покрајини, где је проглашено ванредно стање. Генералштаб украјинске војске потврдио је да су браниоци ослободили девет насеља у правцу Александровке.

Председник Володимир Зеленски каже да Украјина зна планове Руса – где ће напасти, шта желе да заузму, али, према његовим речима, непријатељ нема снаге да покрене мартовску офанзиву коју је планирао. 

"Русија гледа на Одеску област, али нема снаге да покрене напад", тврди Зеленски.

Каже да преговори Украјине, Сједињених Држава и Русије заказани за ову седмицу, за сада нису отказани, али се не зна да ли ће бити одржани у Абу Дабију, након што су САД и Израел напале Иран.

Понудио је и помоћ земљама Блиског истока у борби против иранских дронова, ако арапски лидери могу да постигну споразум о прекиду ватре са руским председником Владимиром Путином.

Кремљ је поручио да неће јавно расправљати о садржају преговора о решењу сукоба у Украјини, а да су на дневном реду разговора безбедносне гаранције и главна територијална питања.

"Због кризе на Блиском истоку, Европи ће поново бити потребна Русија да би преживела", истиче специјални представник руског председника Кирил Дмитријев. Наглашава да је стратешка грешка ЕУ да одбије јефтин и поуздан руски гас имала супротан ефекат.

Мађарски премијер Виктор Орбан потврдио је да је на основу доступних сателитских снимака и оперативних података јасно да нема техничких препрека за рад нафтовода "Дружба" и позвао Зеленског да одмах настави с испорукама нафте.

И у Београду бити променљиво облачно са дужим сунчаним интервалима, уз слаб и променљив ветар и најнижом температуром од 3 до 6, а највишом око 18 степени.

Према изгледима времена у Србији за наредних седам дана, до 10. марта, у већини дана биће претежно сунчано, повремено уз променљиву облачност.

Само се у среду увече на западу и југозападу, а у четвртак и у осталим крајевима очекује пролазно наоблачење уз мањи пад температуре, које ће местимично условити кишу или локални пљусак, углавном у брдско-планинским пределима.

У јутарњим сатима биће прохладно, тек понегде са слабим мразем, а у току дана релативно топло.

Б. В. се сумњичи да је 1.марта, у поподневним часовима, у Крагујевачком насељу Ердеч, испалио више хитаца из ватреног оружја у правцу оштећеног који се налазио у свом возилу, наневши му повреде од којих је преминуо на лицу места, наводи се у саопштењу.

Осумњиченима Б. В. и М. В. је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити салушани у Вишем јавном тужилаштву у Крагујевцу.

Полицијски службеници настављају даљи рад на расветљавању свих чињеница и околности у вези са извршењем овог кривичног дела.

Држављани Републике Србије биће транспортовани у Арапску Републику Египат, наводи се у објави Амбасаде на друшвеној мрежи Икс и додаје да ће одатле авионом, који је обезбедила Влада Републике Србије, летом из Египта бити враћени у Београд.

"Амбасада је у сталном контакту са нашим држављанима и наставља да прати ситуацију на терену", наводи се у објави на мрежи Икс.

Први напади Израела на Иран изведени су у суботу, 28. фебруара, у координацији са САД, а амерички званичници су тада потврдили да је напад на Иран у току. 

Иран је узвратио нападима у којима је повређено око хиљаду људи. У иранском нападу на израелски град Беит Шемеш у недељу погинуло је најмање девет особа, а 23 су повређене.

"Његово тренутно стање је боље него што је било, што нам даје разлог за оптимизам. Оно што је битно, да предстоји још много рада, настављају се мере интензивног лечења и примене интензивне терапије. То је оно што ћу рећи у овом моменту, а људи који га лече ће то подробније објаснити у току дана", рекао је Лончар новинарима након обиласка здравствене станице Кумодраж-1, огранка Дома здравља Вождовац.

Министар Дачић је у среду увече хоспитализован на Клиници за пулмологију Клиничког центра Србије због тешке обостране упале плућа.

"У временима озбиљних глобалних сукоба и нестабилности, од пресудног је значаја да одговорном и блиском сарадњом обезбедимо стабилност, енергетску сигурност и безбедност за наше грађане", навео је Вучић.

Ратни сукоб у Персијском заливу већ је усидрио 150 танкера са нафтом и гасом. Аналитичари упозоравју да пресецање рута снабдевања успоравају и поскупљују траспорт.

"Осигуравајуће куће су већ удвостручиле премије за транспорт у том читавом региону, неке су чак и потпуно обуставиле осигурање бродова. Све то ће оставити последице заправо и на снабдевеност, на понуду, а самим тим и на цене деривата нафте. Већ се анализира које би земље могле заправо да надокнаде ту недостајућу количину нафте. Највећи потенцијал заправо да одреагују имају Ирак, Кувајт, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Русија. Значи земље које су у том региону где је проблем настао, значи оне фактички не могу да повећају испоруке. Саудијска Арабија једино има излаз и на Црвено море, има и тамо терминала па може на ту страну да повећа количине", каже генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић.

Танкери усидрени, гас из Катара стаје

Велики проблем је и течни природни гас. Катар који покрива петину светских потреба за гасом, а са Алжиром је међу највећим снабдевачима гаса Европске уније, обуставио је и производњу и извоз. Треба имати у виду да грејна сезона није готова, а резерве су минималне. Ипак, берзански аналитичари у први мах акценат стављу на нафту и земље разматрају своје стратешке резерве, јер већ прете и поскупљења на пумпама.

"Ормуски мореуз је, наравно, једна од најважнијих трговинских рута за нафту. Петина светске потражње за нафтом се транспортује кроз њега. А ако је сада затворен као уско грло, онда то не слути на добро за цену нафте. Треба се плашити, јер је вероватно да ће цена нафте значајно порасти", сматра берзански брокер Оливер Рот.

Торбјорн Солтведт, главни аналитичар за Блиски исток каже да је једна ствар апсолутно јасна, у наредним данима и недељама можемо се суочити са великом неизвесношћу,  и великим осцилацијама на тржиштима нафте и гаса.

Већ се поставља и питање може ли ова ситуација поново да одврне руске нафне славине ка европским потрошачима? Управо снабдевеност нашег региона отежава обустава дотока руске нафте у Словачку и Мађарску и већ су посегнуле за залихма. Поново оптужују Украјину да је без разлога прекинула испоруке, јер су утврдили да нафтовод "Дружба" није оштећен.

"Сателитски снимци јасно показују да не постоје технички или инжењерски разлози за блокирање нафтовода 'Дружба'. У ситуацији међународне кризе, када поморски транспорт нафте постао неизвестан због затварања Ормуског мореуза, блокирање те копнене руте за транспорт нафте, јесте чин агресије против Мађарске. Прекинућемо ту нафтну блокаду", тврди министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто. 

Уз поскупљење сирове нафте бележи се још већи раст котација бензина и дизела који је поскупео 20 посто. Увоз готових деривата је значајан у многим европским земљма, а Србији покрива трећину потреба.