Противваздушна одбрана Емирата реаговала је на 186 балистичких ракета, од којих су 172 уништене, док је 13 пало у море, а једна на територију те земље. Укупно је детектовано 812 иранских дронова, од којих је 755 пресретнуто, 57 је пало унутар земље, док је осам крстарећих ракета детектовано и уништено. Већина удара је, како се наводи, била последица операција пресретања, а не директних погодака.

Министарство објашњава да су звуци који су се чули у различитим деловима земље повезани са операцијама противваздушне одбране и дејствима борбених авиона УАЕ.

Емирати предузели одлучне дипломатске мере

Државна министарка за међународну сарадњу Рим бинт Ибрахим Ал Хашими је подвукла да је безбедност држава чланица Савета за сарадњу заливских земаља недељива и да свако нарушавање суверенитета било које заливске државе представља претњу колективној регионалној безбедности. Такође је нагласила да напади на цивиле или цивилну инфраструктуру представљају јасно кршење међународног права.

Такође, потврдила је да су УАЕ предузели одлучне дипломатске мере, укључујући затварање амбасаде у Техерану, повлачење дипломатске мисије и позивање иранског амбасадора у УАЕ ради уручења званичне протестне ноте којом се осуђују напади и ескалација.

Министарка је јасно истакла да војна ескалација неће довести до трајне стабилности и да озбиљан и одговоран дијалог остаје рационалан пут за спречавање ширења сукоба. Такође је напоменула да ће наставак напада негативно утицати на билатералне односе и политичку, економску и трговинску сарадњу.

Уједињени Арапски Емирати су позвали Савет безбедности Уједињених нација и међународну заједницу да преузму своје одговорности у осуди напада и спречавању њиховог понављања. Упркос озбиљности ситуације, Ал Хашими је потврдила да став УАЕ остаје промишљен и стратешки, усмерен на спречавање ескалације уз истовремену заштиту суверенитета.

Подршка туристима - продужен боравак у хотелима

Позивају све грађане и становнике да стриктно поштују званична упутства и превентивне смернице надлежних органа.

Уведене су хитне мере подршке угроженим туристима, које укључују сарадњу с амбасадама и дипломатским мисијама, координацију кроз Туристички савет и обезбеђивање смештаја и логистичке подршке.

Туристички сектор који обухвата 1.260 хотела и више од 40.000 туристичких компанија, наставља да функционише нормално. Хотелима је наложено да продуже боравак гостима који не могу да путују због тренутне ситуације у авионском саобраћају.

Тренутно 48 летова на сат

Активирани су хитни ваздушни коридори, а регионални планови за ванредне ситуације спроводе се у сарадњи са Саветом земаља Залива и Међународном организацијом цивилног ваздухопловства.

Тренутни оперативни капацитет износи 48 летова на сат кроз одређене хитне коридоре. Од 1. марта 2026. превезено је 17.498 путника на 60 летова националних авио-компанија. Следећа фаза предвиђа 80 дневних летова са више од 27.000 путника.

Влада УАЕ најавила је да ће покрити трошкове смештаја и основних потреба путника погођених ситуацијом. Путницима се саветује да не долазе на аеродроме док их њихове авио-компаније директно не контактирају.

Иначе, туристима се саветује да у случају проблема, контактирају амбасаду своје земље или службе хотела.

Свакодневни живот без прекида

У Емиратима се свакодневни живот наставља без прекида. Енергетски систем, водоснабдевање, телекомуникације, саобраћај, здравствени систем и ланци снабдевања функционишу нормално, а образовање се наставља путем платформи за учење на даљину.

Безбедносне и полицијске службе настављају да функционишу без прекида у свим околностима, а јавност се позива да се ослања искључиво на званичне изворе информисања и да у потпуности поштује издата упутства и безбедносне мере.

Влада поручује да безбедност државе и стабилност друштва остају њен највиши приоритет.

Осумњиченом се на терет ставља извршење кривичног дела тешка дела против безбедности јавног саобраћаја.

А.K. је, како се сумња, 3. марта око 21.15 часова, у Сјеници управљајући “ шкодом“ неприлагођеном брзином, прешао на тротоар и ударио у 44-годишњу жену, њену 12-годишњу ћерку и 9-годишњег сина.

Од задобијених повреда жена и њена ћерка су смртно страдале на лицу места, док је тешко повређени дечак збринут на Институту за мајку и дете у Београду.

Коначни циљ, бар како га је у почетку и више пута формулисао амерички председник Доналд Трамп, а и даље га заступа израелски премијер Бенјамин Нетанјаху, јесте да се отвори пут "народном устанку" који би "збацио клерикални ирански режим".

Трамп је напад представио као јединствену прилику за народ Ирана да "поврати своју владу". Промена режима, међутим, више личи на тежњу него на разрађен план, што оставља много простора за случајности и друге непредвидиве факторе.

Брза транзиција

Транзиција власти у Ирану после брзе победе представља идеалан исход за америчке и израелске лидере који су покренули изненадни напад у суботу. У том сценарију, иранске снаге и Револуционарна гарда положили би оружје, како је Трамп и захтевао, док би се различите опозиционе фракције ујединиле и договориле о формирању привремене владе.

Док би се припремали избори, привремена влада би предала оно што је преостало од наводног иранског нуклеарног програма Сједињеним Америчким Државама, док би се истовремено одрекла ракета дугог домета. Такође би америчким нафтним компанијама омогућила доминантан приступ иранском енергетском тржишту.

Аналитичари, међутим, сматрају да је овај сценарио најмање вероватан. Историја показује да када диктатуре падају, често се замењују новим ауторитарним режимима. Када до транзиције дође насиљем, шансе за демократски исход још су мање, а када се промена власти сведе на бомбе бачене са висине од 15.000 метара, вероватноћа је занемарљива.

Мало је вероватно и да би Револуционарна гарда положила оружје пред непријатељски настројеним становништвом или новом владом, знајући да би њени припадници после толико година доминације у најбољем случају могли само да се надају преживљавању. Сваку нову секуларну привремену владу највероватније би на окупу држао национализам.

Ефекат "Мадуро"

У америчком нападу на Каракас почетком јануара, венецуелански председник Николас Мадуро киднапован је и одведен у амерички затвор за свега неколико сати, док су структуре Мадурове власти брзо постигле аранжман са Вашингтоном. Режим је остао на власти, али су САД добиле велики удео у нафтном сектору.

Сличан исход после суботњег убиства ајатолаха Алија Хамнеија вероватно би био више него прихватљив за Трампа, који је изјавио да је спреман да разговара са наследницима врховног вође унутар режима. Да би се такав сценарио остварио у Ирану, било би потребно да се изабере релативно умерен Хамнеијев наследник.

После преговора, ново руководство би пристало на уступке, одустало од иранског нуклеарног програма и прихватило строга ограничења у погледу производње ракета. Истовремено, нова власт би одобрила концесије америчким компанијама за експлоатацију нафте и гаса. У замену за капитулацију пред америчким и израелским захтевима, режиму би било омогућено да опстане.

Ово је други сценарио који би могао да доведе до релативно брзог окончања рата, али је мало вероватно да би нови лидер могао да дође на власт са обећањем потпуне капитулације. У том случају, САД би повукле своје снаге, остављајући Израелу улогу извршиоца споразума, са слободом да поново бомбардује Иран ако процени да је нова влада прекршила своје обавезе.

Преживљавање

Трећи сценарио предвиђа ситуацију у којој би режим преживоо рат. У тој верзији, преживели носиоци војне и политичке власти би се покушали да издрже све наредне нападе, испаљујући ракете и дронове кад год могу. Нови врховни вођа могао би бити изабран по узору на Хамнеија, или би на ту позицију могао да дође политички "слаб" лидер, којим би Револуционарна гарда лако управљала.

Преостало руководство режима могло би да буде охрабрено Трамповим изјавама да би кампања могла трајати свега четири недеље, али и обесхрабрено извештајем листа Политико у којем се наводи да се америчка војска припрема за рат који ће трајати најмање 100 дана.

Многи аналитичари управо овај сценарио сматрају једним од највероватнијих. Међутим, евентуални нуклеарни програм би у оваквој ситуацији могао да се сакрије још дубље и удаљеније од инспектора Међународне агенције за атомску енергију. Хамнеијев верски декрет којим се забрањује производња нуклеарног оружја био би напуштен, а започела би трка да се направи "бомба у подруму". 

После поновљених напада, лидери који би остали на власти могли би да закључе како је нуклеарна бомба једина гаранција опстанка режима. Опозиција би била гушена све бруталније, док би преживели режим све више био изолован. Напади Ирана на земље Залива индикација су у том смеру.

Модел "Либија"

Последњи сценарио подразумева потпуни хаос. У том случају, иранске власти би постепено биле исцрпљене у бомбардовању током наредних недеља и месеци. САД и Израел би према овој верзији били одлучни да Исламска република не о(п)стане на ногама. Ово подразумева "ослобађање народа" у тренутку када се процени да је Револуционарна гарда довољно слаба.

Такође, сепаратистички покрети међу иранским мањинама почели би да уносе оружје преко граница које би остале отворене након америчко-израелских удара на граничне положаје. Азери су најбројнија мањина у земљи, али су Курди, који чине између пет и десет одсто становништва, историјски били најорганизованији и најборбенији.

Ове групе имају базе у регионалној курдској власти у северном Ираку. Постоји и низ мањих сепаратистичких група које већ дуго воде оружану борбу против режима у провинцији Систан и Белуџистан на југоистоку земље. Како би се у послератном Ирану нестабилност ширила дуж етничких линија, суседне државе би ту слабост могле да искористе.

У самом центру земље, дошло би до сукоба присталица монархиста и других опозиционих групама које су деценијама пружале отпор режиму и не би желеле да одустану од сопствене визије будућности Ирана.

"Посебно волим ову акцију, зато што је важна, посебно због других којима је потребно и неопходно", каже Андријана Ђорђевић из Крушевца.

Марија Младеновић из Крушевца наводи: „Кад сам била мала примала сам крв, имала сам неку операцију и тад сам рекла да ћу ја да будем добровољни давалац крви, од своје 18 године дајем крв добровољно двапут годишње дајем и сваке године, на 8. мартовску акцију и једном у септембру."

„Радујемо се што можемо слабијем полу, то је женама, да помогнемо на овај дан, али треба да се обраћа пажња сваки дан, а не само за 8 март. Ово ми је 60-и пут да дајем крв", истиче Предраг Станисављевић, из Крушевца.

Ема Тодоровић, секретар ЦК Крушевац наглашава: „Ово је акција добровољног давања крви на коју је Црвени крст изузетно поносан, јер поред традиције од трајања 46 година и масовности, где само у једном дану прикупимо више од 500 јединица крви, јесте један доказ континуираног рада, али навике наших Крушевљана да буду хумани."

"Црвени крст Крушевца се посебно истиче у овим акцијама добровољног давања крви јер прикупи годишње и преко 3.700 јединица крви што је веома значајно генерално у мрежи црвеног крста у акцијама добровољног давања крви у црвеном крсту годишње се прикупи 66% јединица крви од укупне количине која се прикупи у Србији што је веома значајно за функционисање здравственог система", наглашава Драган Радовановић, председник Црвеног крста Србије.

Крушевљанке су данас училе и како да спасавају животе кроз програм Уједињених нација за развој, подржаван од стране ЕУ.

„Сви смо данас сведоци да услед климатских промена, ванредне ситуације постају малтене наша свакодневица и ми морамо да улажемо капацитете и да повећавамо знање. Сви извештаји са друге стране показују да су жене најрањивије категорије, али и оне које прве реагују те зато данас обучавамо управо наше даме како да реагују у ванредним ситуацијама како да буду солидарне и како да буду оснажене, да оне пруже помоћ себи, а и људима око себе", истиче Виолета Сретеновић, представница програма УН за развој.

Црвеном крсту Крушевац и Одељењу за послове одбране и ванредне ситуације уручене су и вредне донације, опрема намењене лакшем и ефикаснијем раду на терену, у отежаним условима, а за посетиоце награде у квизу знања из области јавног здравља, давалаштва крви и реаговања у ванредним ситуацијама.

Домаћи медији јављају да чак јужнокорејских 40 бродова, од чега седам танкера, сваки натоварен са близу два милиона барела сирове нафте намењене за рафинерије те далекоисточне земље, стоји укотвљено у унутрашњости Персијског залива у близини Ормушког теснаца.

Два милиона барела је управо количина црног злата коју Република Кореја потроши за један дан.

То је непосредни губитак који прети привреди, а продужење рата, слично другим државама света, могло би да изазове несташице бензина и других прерађевина од нафте и крупна поскупљења.

Јужнокорејски медији јављају да држава има резерве нафте за 208 дана.

У 2025. Јужна Кореја је са Блиског истока увезла 59 милиона барела сирове нафте. Ван региона Персијског залива, Сеул, који је по започетку рата у Украјини обуставио набавке из Русије, црно злато купује у САД, Малезији, Казахстану и Мексику.

Посебно погођена индустрија чипова

Док је проблем отежане набавке нафте и гаса проузрокован ратом у Заливу релативно универзалан, лист Чосун Илбо истиче да се, специфично за Републику Кореју, намеће проблем да из земаља Залива (углавном Катара) задовољава чак 90 одсто својих потреба за хелијумом, који је неопходан у производњи чипова.

А они су највећи извозни артикал земље. Прошле године јужнокорејске компаније попут "Samsung Electronics" и "SK Hynix" су зарадиле 173 милијарде долара на њиховом извозу (док је укупни извоз свих грана привреде износио нешто више од 700 милијарди).

Поређења ради, у 2025. Јужна Кореја је на продаји другог најважнијег извозног артикла, аутомобила, остварила укупни приход од 72 милијарде америчких долара.

Даље отежавање рата, дакле, не само што ће подићи трошкове производње чипова због тешкоћа у снабдевању енергенатима, већ може и да озбиљно наруши производни процес због несташице хелијума.

Штавише, кашњење у изградњи осам дата центара у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ), проузроковано ратом, прети да умањи планирани обим јужнокорејског извоза чипова.

Наиме, "Amazon", који је успоставио такве центре у УАЕ и Бахреину, и друге америчке компаније са сличним плановима у региону попут "Nvidia" и "Microsoft", су мете иранских дронова, тако да је угрожен и сам опстанак крупних муштерија за корејске чипове у Заливу.

У питање се доводи и реализација заједничког мегапројекта изградње фабрика чипова у УАЕ на којем раде јужнокорејски "Samsung Electronics" и тајвански гигант "TSMC", а који се процењује на преко 100 милијарди долара.

Слабење одбране због рата 

Још један велики узрок бриге за владу у Плавој кући у Сеулу, када је у питању рат Израела и САД са Ираном, је безбедност, односно одбрана земље, пошто је америчка војска која се стационира на њеној територији најавила пребацивање батерија система за противваздухопловну одбрану "THAAD" и "Patriot" на Блиски исток.

То ће капиталистичку нацију од 51 милион становника учинити врло рањивом у односу на богат ракетни арсенал комунистичког суседа са севера Корејског полуострва.

Због свега поменутог, Јужна Кореја је протеклих дана, након почетка напада на Иран, искусила лом на берзи – пад просечне вредности деоница за 12 одсто, што је највећи поремећај те врсте од успостављања индекса "Kospi" 1980. године.

И мада се сада трговина акцијама нормализује, јасно је да су економија и одбрана земље потенцијално изложени огромном напрезању, а влада у Сеулу, слично колегама у Токију, мада то не може да јавно саопшти, прижељкује од свог војно-политичког покровитеља Вашингтона да што пре оконча штетну авантуру у Персијском заливу.

Значај се огледа у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентнијих и поштенијих односа између свих актера на тржишту – трговаца, произвођача, прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.

Одређени намети који су до сада представљали део трошкова добављача и произвођача биће Законом трајно забрањени, док ће поједини бити дозвољени искључиво под јасно дефинисаним условима.

Закон је у великој мери израђен по узору на решења која се већ примењују у ЕУ, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима.

Највећи број закона у ЕУ обухвата непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе, док је овим предлогом закона обухват производа знатно шири, чиме се помаже већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце.

Закон, осим пољопривредних и прехрамбених производа, обухвата и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта, међу којима су кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и други, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу – средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.

Уводе се јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на "црној листи", као и оних које су условно дозвољене и налазе се на "сивој листи".

Закон део је ширег сета системских решења усмерених ка стварању здравог и одрживог пословног амбијента на унутрашњем тржишту, заснованог на савременој европској регулативи и доброј пракси, наводе из Министарства.

“На један свеобухватан начин нам приказује које су све културне одлике тог дела, као и однос природног и културног наслеђа. Ту није у питању само село, већ имамо и манастир, утврђење, велики број археолошких локалитета, затим заветни крстови који су изузетно важни”, каже др Марина Павловић, доцент на Академији уметности у Новом Саду.

У 50. броју Пиротског зборника о закопаном благу пише професор Саша Недељковић. Рецензент рада, професорка Лидија Радуловић наглашава да се иза прича о закопаном благу крију много сложенији друштвени феномени.

„Није реч само о закопаном благу. Овде је реч о међуљудским односима, о моралним нормама. 95 наратива је аутор сакупио о томе и та веза са натприродним је још увек жива“, наводи др Лидија Радуловић, професорка Филозофског факултета у Београду.

Основни критеријум при избору радова за Пиротски зборник је квалитет, а стриктно се поштује процедура анонимног рецензирања.

Горан Николић, уредник Пиротског зборника каже да није лако бавити се науком у провинцији. Објашњава: „Зато што су установе које организују и помажу научно-истраживачки рад углавном у већим градовима, тамо где постоје универзитети, али без обзира на то ми се трудимо да анимирамо шири круг потенцијалних аутора.”

У последњих 12 година Пиротски изборник излази континуирано, једном годишње. У 50. броју преовладавају радови из области друштвено-хуманистичких наука.

"Предузећемо све мере како би се спречио нагли скок цена, иако су цене порасле на тржишту због немилих догађаја на које не можемо да утичемо, грађани немају разлога за бригу јер ће их држава заштити али понављам, ситуација није једноставна”, навела је министарка. 

Како је навела, процене су да би евентуални наставак сукоба могао додатно да утиче на раст цена нафте, али је тешко прецизно предвидети у којој мери.

"За нас је најважније да је Србија изузетно добро снабдевена залихама нафтних деривата. У последње три године повећали смо залихе са 33 дана просечне потрошње на око 50 дана. Циљ нам је да до краја године достигнемо ниво од 70 дана просечне потрошње. Највише имамо залиха дизела, јер се он и највише троши", истакла је министарка.

Она је нагласила да грађани немају разлога за бригу јер држава пажљиво прати ситуацију на тржишту.

"Држава ће наставити да надгледа како се крећу цене и како то утиче на снабдеваче на тржишту, као и да размотра које мере може да предузме како би се спречило да раст цена на светском тржишту погоди грађане. Као што смо то чинили током енергетске кризе 2022. године за гас и електричну енергију, када су у многим земљама цене вишеструко порасле, у Србији смо успели да их одржимо како грађани не би превише осетили њихово повећање", рекла је Ђедовић Хандановић и додала да ће држава исто тако поступити и са ценама нафтних деривата.

"Ситуација се прати из сата у сат"

Подсетила је да је Србија до недавно имала проблеме у снадбевању сировом нафтом али да није било последица за грађане.

"Пре неколико недеља 100 дана није било дотока сирове нафте у Србију, а на пумпама није било никаквих проблема. Грађани су могли несметано да користе своја превозна средства и није било несташица", навела је министарка.

Додала је да држава из сата у сат прати развој ситуације.

Ђедовић Хандановић је навела и да су почетком ове године у Смедереву пуштена у рад нова складишта нафтних деривата.

"Већ је ускладиштено 44.000 тона евро дизела, а у току је запуњавање још додатних око 20.000 тона дизела. Наставићемо да обезбеђујемо довољно залиха како бисмо обезбедили стабилно снабдевање за грађане и привреду", рекла је министарка.

Ова правила могла би да имају озбиљне последице по функционисање српских институција, пре свега у области образовања и здравства, које и даље раде у систему Републике Србије. Посебно је угрожен Универзитет у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици, који није акредитован у косовском систему.

Према речима Јоване Радосављевић, извршне директорке Нове друштвене иницијативе из Косовске Митровице, тренутно нема назнака да ће Приштина одложити примену закона планирану за 15. март.

"Извесно је да ће у року од 10 дана ступити на снагу ови закони који ће у многоме утицати на даљи живот Срба који живе на Косову, али и других заједница које директно зависе од институција Републике Србије. Нема назнака из Приштине да ће доћи до обустављања имплементације или било каквог одлагања у овом тренутку, иако искрено се надам да постоје озбиљни напори од стране међународне заједнице, конкретно канцеларије Европске уније на Косову, да се бар неке препреке премосте како ово не би било у суштини катастрофално за грађане који живе овде", наглашава Радосављевићева.

Иако међународна заједница сматра да су закони формално у складу са европским стандардима, проблем представља контекст у којем ће бити спроведени.

"Проблем је што се спровођење ових закона дешава у околностима које нису у складу са европским стандардима, па ће сама имплементација бити изузетно дискриминаторна за грађане", указује директорка Нове друштвене иницијативе.

Наглашава да ће нови прописи најдиректније погодити институције образовања и здравства које функционишу у српском систему.

Универзитет и здравство под посебним притиском

Појашњава да ће, ако дође до примене овог закона у пуном смислу, универзитет и болнички центар, односно здравствени систем, директно бити погођени, јер више од половине запослених, али и студената на универзитету су људи који долазе из централне Србије.

"Самим тим неће бити у могућности да себи обезбеде привремени боравак на Косову зато што је за то неопходно да оду у полицијску станицу, да пријаве привремени боравак, али исто тако и адекватну документацију акредитоване институције,  коју универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, нема. Тако да ће они бити директно погођени", наводи Радосављевићева.

И то је, додаје, сада кључно питање, на који начин ће косовске институције третирати и да ли ће бити одређене толеранције у међувремену док се не изнађе неко решење.

Грађани без информација и одговора

Према њеним речима међу грађанима влада велика неизвесност, јер готово да нема званичних информација о томе шта ће се тачно десити након 15. марта.

"Људи су уплашени и без икаквих информација. Сви чекају 15. март, али нико не зна шта ће се тада десити", наводи директорка.

Такође, додаје и да додатну конфузију стварају и кампање косовске полиције на терену, које се углавном односе на закон о возилима, али брошуре које се деле грађанима не дају јасне одговоре на кључна питања.

У Приштини се ова тема, како тврди Радосављевићева, готово и не налази у јавној дебати. Она сматра да власти питање примене закона третирају искључиво као део политике владавине права.

Истовремено, додаје да су многе одлуке косовских власти у претходним годинама спровођене управо под тим образложењем, иако су имале снажан утицај на српску заједницу.

Могуће последице гашење институција и исељавање

Највећа бојазан односи се на дугорочне последице по опстанак српске заједнице на Косову и Метохији.

"Циљ је измештање, односно гашење ових институција без јасног плана шта ће бити с грађанима који од њих зависе", указује Радосављевићева.

Такав сценарио, упозорава она, могао би довести до новог таласа исељавања Срба са Косова и Метохије, како северно тако и јужно од реке Ибар.

У том случају српска заједница би, како наводи, могла да се смањи на тако  мали број да више не представља значајан политички фактор.

Очекивања од Београда и међународне заједнице

Када је реч о дипломатским напорима Србије, Радосављевић каже да се нада да се иза затворених врата воде озбиљнији разговори, али да грађани за сада не виде конкретне резултате.

"За људе који овде живе информације које долазе у јавност нису довољне. Грађани немају јасне одговоре шта ће се десити после 15. марта", напомиње Радосављевићева.

Додаје да су многи на Косову и Метохији окренути ка Београду, јер су институције образовања и здравства повезане са системом Србије и да, како се приближава 15. март, међу грађанима расте неизвесност.

"То, из перспективе некога ко живи на Косову и Метохији, ствара одређену нелагоду, јер ми не знамо шта нама будућност носи, а сви су окренути ка Београду, јер Београд је пре свега у овом случају послодавац односно оснивач. И сви гледају ка званичном Београду по питању решења и шта даље од 15. марта", нагласила је Радосављевићева.

"Ми иначе 28. фебруара требало је да се вратимо назад, и наш авион је враћен са пола пута. Капетан је објавио да се због затвореног ваздушног простора изнад Персијског залива враћамо назад јер није безбедно. Прву ноћ смо добили од авио-компаније бесплатно, а све остале ноћи морамо да платимо сами, смештај, храну, све остало. Знамо да нисмо у непосредној опасности, али ово утиче на нас“, каже Владимир Силбашки.

Каже да су од првог дана у контакту са амбасадом и да је лет који је планиран за осми март отказан, што ситуацију око њиховог повратка чини неизвесном.

"Овде је група од 160 људи са Балкана, имамо и Словенаца. Гледали смо преко разних система за резервацију авио-карта, постоје везе преко неких других градова, нема места и карте су скупе. Ми смо овај аранжман платили око две хиљаде евра, али сада да платимо карту од четири или пет хиљада евра, ми тај новац немамо“, каже Владимир.

Са сличном судбином дневно се јавља велики број људи туристичким агенцијама. Из ЈУТЕ кажу да се трага за решењима.

"За одређене датуме сам сигуран да алтернативе постоје преко неких других дестинација. Те карте су овог тренутка скупље и по пет пута у односу на оно што је било раније. Оно што могу да саветујем јесте да ови што су дошли самостално захтевају од авио-компаније бар повраћај дела новца за неиспуњени лет, за тај један правац што није много пара, али ето могу да смање тај трошак и да онда самостално потраже неке друге руте не преко Блиског истока него неким околним путем“, рекао је Александар Сеничић, директор ЈУТЕ.

Када је реч о земљама које нису директно погођене сукобима, туристичке агенције имају обавезу да плате до три ноћења, уз услов да су путници са њима у комуникацији на дневном нивоу.

"Савет је да буду у контакту са нашом амбасадом, да се сви пријаве амбасади да би амбасада имала коначан број људи који се налази на острвима и да се онда у координацији са амбасадом, Министарством иностраних послова, највишим државним органима види да ли је уопште могуће да се евакуише тако велики број људи са те дестинације", рекао је Сеничић.

Има их на различитим местима - свакодневно се оглашавају и са Тајланда и Занзибара.

Ситуација се прати и мења из минута у минут - међу последњим информацијама, Амбасада Србије у Уједињеним Арапским Емиратима саопштила је да је ваздушни простор Емирата делимично отворен и да у овом тренутку једино локалне авио-компаније организују ограничен број одлазних летова из земље, а да су, према информацијама којима Амбасада располаже, приоритетне групе грађани који су остали у транзиту и туристи.

"Ово такмичење показује нашу снагу, физичку снагу, без обзира на технику. Ово је истина, да кажемо апсолутна истина, јер ергометар показује само твоју снагу колико си спреман", наводи Николај Пименов, репрезентативац Србије у веслању.

Пименов, Мачковић и тренер Никола Стојић су од ове сезоне у новом клубу, а очекује их напорна година, посебно у току августа.

Никола Стојић, веслачки тренер каже: "Ове године 3 недеље пред светско првенство имамо европско првенство и то су нама два најважнија такмичења. У међувремену биће и светски купови и неке међународне регате. Наступаћемо за нови клуб Данубијус и то нама у овој години свакако представља изазов."

Ергометри симулирају веслачку трку на 2000 метара, корисни су јер се на њима може тренирати и током зиме.

"Оно што је битно да тренери на овим ергометрима могу да контролишу сваки завеслај. Тако да кад се седне у чамац лакше и технички се боље весла", објашњава Милорад Станулов, освајач олимпијских медаља 1980. и 1984.

Шесту годину заредом првенство Србије у ергометрима се одржава у Зрењанину. Након овог следи и низ других занимљивих спортских сусрета.

Вукосава Ђапић, из Спортског савеза Зрењанина каже да у граду Зрењанину постоје услови што се тиче самих организација такмичења на највишем нивоу. “Оно што нас очекује у наредном периоду је европско првенство у рвању до 23 године, очекује нас велики међународни турнири у баскету и мачевању", истиче Ђапић.

На првенству Србије у ергометрима наступило је близу 400 такмичара у свим старосним категоријама.

Међутим, пољопривредници из Мачве настављају блокаду пута у Богатићу док сви пољопривридници који су приведени у недељу, на блокади прилазног пута ка граничном прелазу Бадовинци не буду пуштени на слободу.

Министар пољопривреде Драган Гламочић је за РТС рекао да је са пољопривредницима постигнут договор да се дијалог настави и да се заједнички ради на решавању проблема у сектору производње млека.

Представници Српске листе упознали су шефа УНМИК-а са бројним проблемима са којима се свакодневно суочава српски народ и посебно указали на институционално насиље које трпе наши грађани, али и српске општине у којима су на власти српски градоначелници.

Наглашено је да се кроз различите административне мере, притиске и једностране одлуке додатно отежава живот Србима и угрожава функционисање локалних самоуправа у срединама где Срби чине већину, саопштено је из Српске листе.

Посебно је указано на најављену примену закона о странцима и возилима, за коју представници Српске листе сматрају да мора бити аларм за све представнике међународне заједнице.

Уколико се овакав приступ настави, постоји реална опасност да ће се додатно угрозити опстанак српског народа на Косову и Метохији, прогнати хиљаде наших сународника и угрозити виталне институције, нагласила је делегација Српске листе у разговору.

На састанку је поновљено да Српска листа пружа пуну подршку УНМИК-у и поштовању Резолуције 1244 СБ УН.

Од представника УНМИК-а затражено је да међународна заједница активније прати ситуацију на терену и да искористи свој мандат како би се спречиле мере које доводе до додатне нестабилности и угрожавања основних права српског народа.

Српска листа је истакла да остаје посвећена заштити интереса српског народа и наставиће да о свим проблемима са којима се Срби суочавају обавештава међународне представнике и захтева конкретне кораке у циљу заштите права и безбедности српског народа.

„Сви су одушевљени том неком аутентиком, што сви сањају и желе такво двориште са блатом, травом, каменом, природним материјалима, кучићима, псима, мачкама, али људима то много прија", наводи Гоцко Стојковић, власник сеоског домаћинства у Сењу.

Даница Стојковић, власница сеоског домаћинства у Сењу додаје: „Што се тиче хране, то је све домаћа храна, доста гајимо у нашем дворишту, чиста екологија са једно пет-шест домаћинстава са којима сарађујем."

У општини Ћуприја свесни су бенефита које доноси рурални и вински туризам. Са заинтересованима су у неколико наврата организовали трибине на којима су представили подстицајне мере државе и процедуре за што бржи и лакши развој ових видова туризма.

„Нешто што је савремени тренд што једноставно налаже потребе савременог туристе то је повратак природи, учествовање у активном одмору дегустације традиционалних специјалитета свакако је вински туризам", истиче Јелена Петровић, директорка ТО Ћуприја.

У реону Три Мораве је и Јовачко виногорје које је некада имало више од 800 хектара под виновом лозом. Данас са засадима на петнаест хектара још увек ради винарија која датира из двадесетих година прошлог века. На винској рути све је више и страних туриста.

Војкан Јовановић директор винарије Јовац каже да они, пре свега, желе да пробају наше традиционалне специјалитете. Објашњава: “Наше традиционалне кухиње које можемо да им припремимо, и свакако воле да пробају наша вина и то углавном пре свега тамјанику, нарочито кад су странци у питању због тога што они немају ништа слично."

У Србији је званично регистровано око 570 винарија, а многе по речима стручњака користе подстицаје које даје држава. Мале породичне винарије које продају своје производе на кућном прагу могу бити покретач развоја и локалне заједнице.

„Ми кроз вински туризам не продајемо само вино него управо оно што наша гастрономија даје и наша љубазност, Бог нам је то дао и ја кажем често пута - људи са ових простора су заиста љубазни, али нам фали још увек образовања", истиче Драго Цвијановић, стручњак за развој руралног и винског туризма.

Да туриста буде задовољан потребно је не само улагати у објекте и пласман производа, већ како се чуло, и у подизање свести о чистој околини која нам не иде увек на руку.

„Оно што је основна новина - сваки хектар биљне производње мора бити оправдан рачунима 18.000 динара. Што се тиче рачуна ту долази у обзир купљено семе, купљено ђубриво и средства за заштиту биља“, наводи Јован Милинковић, из ПССС Ваљево.

„У реду је, требало би да се реши то, неко можда то злоупотреби, вероватно се због тога то и ради сељаку који има субвенције“, каже анкетирани.

Други додаје: „Шта год да узмем морам узети рачун, ђубриво, семе да оправдам паре што ми дају шта ће“

„Нормално је то све, мора да се зна ко обрађује земљиште тај и да добије паре, ко не обрађује земљиште тај ништа“, сматра саговорник.

У ППСС посебно указују власницима земљишта и носиоцима пољопривредних газдинстава који су до сада конкурисали за субвенције, а земљу нису обрадјивали или су је давали у закуп, што је чест случај у ваљевском крају.

„Да прво добро размисле пре него што поднесу захтев за подстицај да не дођу у проблем да враћају новац касније са затезном каматом ако не могу да скупе рачуне за засејане површине“, саветује Јован Милинковић, из ПССС Ваљево.

„Вероватно да треба уговор између тога што узима у закуп и тај што даје у закуп“.

„Сад мора да се оверава код нотара и да иде уговор да се прави и то па онда тек да се доведе овде“.

Јавни позив за субвенције по хектару траје месец дана. Пољопривредници и власници земљишта чини се имају времена да се ускладе са новим правилником, који има за циљ контролу расподеле и трошења средстава и остваре право на субвенције по хектару.

„Има потпуно довољно времена да одоберемо добре изданке, да распоредимо на неких 4, 5 и до 7 изданака на дужном метру у зависности од стања у малињаку па тек онда приступамо тој некој првој заштити. Сада тренутно, на располагању нам је за ово прво прскање малине и купине средство које је једино регистровано као такво, плаво уље“, наводи Миленко Гавриловић из Пољопривредне саветодавно-стручне службе Ужице.

Прошла година није погодовала малињацима посебно када су у питању временске прилике, неки су и одустали што је оставило последице и на тренутно стање, а свакако ће утицати и на овогодишњи род.

„На терену све чешће видимо само коље без биљака или видимо малињаке који имају јако мали број изданака из земљишта. Разлози су, поред обољења кореновог система који се односи на трулеж корена који је присутан делимично, али је добар разлог и превелика количина ђубрива која се уноси у засад“, истиче Миленко Гавриловић.

Уз све то и климу која се мења и за садашње и будуће малинаре битно је да уваже мишљење струке уз обавезну анализу земљишта. Као некадашњи лидер у производњи малина и у светским оквирима, Србија је изгубила ту позицију па се будућности малинарства од кога, посредно или непосредно живе хиљаде породица у Златиборском округу као и другим деловима земље, мора озбиљно приступити уз ангажовање свих делова у ланцу производње, прераде и продаје.

"Изражавајући пуну солидарност са студентима и наставницима УПКМ, позивамо Министарство просвете и Министарство науке, технолошког развоја и иновација да што пре предузму неопходне кораке у правцу обезбеђивања услова за несметан наставак образовних и научних делатности свих високошколских установа у стаставу УПКМ и гарантовања њиховим студентима право на наставак студирања и стицање важећих диплома", наводи се у саопштењу.

Додаје се да се "будућност УПКМ тиче  читавог нашег универзитетског сектора, стога би Влада Србије требало све даље одлуке да донесе уз пуну консултацију академске заједнице".

"У том контексту, а из искрене жеље да допринесе заштити права на рад и образовање наставницима и студентима УПКМ, Академијски одбор за високо образовање САНУ спреман је да пружи сву академску помоћ Влади Србије", закључује се у саопштењу.

Приштина је за 15. март најавила пуну примену Закона о странцима и возилима. Школство и здравство, једине преостале српске институције, нису формално обухваћене спорним прописима, али ће претрпети највећу штету.

"Један посебан тренутак када човек изнутра креће да ствара, да обликује. То се не може рећима објаснити. Истражујете, покушавате да добијете оно што сте замислили. Знате рад са вуном учи стрпљењу", истиче Славица Николић, из Лесковца.

Од беле и вуне коју сама фарба израђује уникате-накит, торбе, лутке, играчке, футроле, привеске. Радови цењени и тражени у свету. Са пустовањем вуне кренула је пре 18 година. Ветар у леђа дало јој је Удружење „Етномрежа" из Београда. Плод драгоцене сарадње су и ове лопте са етно мотивима. Оне су посебна прича.

Славица Николић каже да су људи из „Етномреже" били изванредни. „Помагали су ми, давали савете, усмеравали ме јер сам била на почетку тог мог рада са вуном. Те лопте су биле нешто специфично, специјално искључиво за ту намену, за поклон страним држављанима, делегацијама и оне су. У тим поклонима је био дух Србије", наглашава Славица.

За једну јој је потребно 6 сати рада. Лопте са птицама отвориле су јој врата канадске амбасаде где је први пут излагала своје радове.

"Они нису могли да верују да сам ја један наивац, да све оно што радим, да се нисам школовала за то, него да све то што сам нешто имала у себи могла да искажем преко вуне", каже Славица.

Преплићу се многа Славичина знања и звања. Завршила је Технолошки факултет и енглески језик. Свира клавир и оргуље. Руке веште и са вуном. И у свему подједнако проналази задовољство.

„Све докле можемо ту креативност да исказујемо на било који начин ми смо задовољни, мирни и веома срећни", закључује Славица Николић.

Највећа жеља јој је да очува стари занат, али и да мотивише и друге жене да спајају уметност и традицију. Лепоту и раскош радова од пустоване вуне представиће и на изложби у Лесковцу коју полако припрема.

Он је додао да су констатовали да је, упркос сложеним околностима, важно чувати отворене канале комуникације и наставити прагматичну сарадњу у областима од заједничког интереса.

„То није само награда за претходни рад, то је и веома важан подстицај за неке будуће кораке, које ћемо чинити у неком следећем периоду", каже Валентин Мик, заменик директора.

„Либертатеа" издаје истоимени недељник, али и часописе за децу, младе и за културу и уметност. Годишње штампа и 25 књига, румунских и српских аутора различите тематике. Основана је одмах након Другог светског рата, 1945. године.

Валентин Мик наводи да је „Либертатеа" заиста један прозор ка свему ономе што њихова заједница чини сваким даном зарад очувања културе, образовања, свих оних вредности, које чине заједницу.

Тренутно овде ради 25 запослених, са дописништвима у Новом Саду, Вршцу и Уздину. За 80 година рада издали су више од 1500 књига, а преко различитих конкурса обезбедили су и сопствену штампарију.

„Успели смо да набавимо неке од машина, тако да неке од наших публикација можемо сада и сами да штампамо, а то су књиге, часописи, плакати, позивнице. Осим часописа „Либертатеа", који захтева рото штампу", истиче Валентин Мик.

У овој години план им је да пораде и на интернет издањима, како би ишли у корак са временом.