Потписани споразум није ексклузиван за компанију и подлеже одређеним претходним условима, као што је добијање неопходних регулаторних одобрења, укључујући дозволу Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК) Министарства финансија САД“, наводи се у саопштењу, преноси Ројтерс.

Лукоил и највећи руски произвођач нафте Росњефт САД су санкционисале прошлог октобра, што је, како је речено у Вашингтону, био одговор на спор напредак у мировним преговорима између Русије и Украјине.

Америчко министарство финансија је до сада блокирало два покушаја договора, први између Лукоила и швајцарске групе "Гунвор" у октобру и предложену размену акција коју је организовао "Xtellus Partners", бивши амерички огранак руске банке ВТБ, у децембру.

Америчко министарство финансија дало је Лукоилу рок до 28. фебруара да прода свој глобални портфолио.

Министар је нагласио у изјави за Танјуг да су на састанку у Министарству пољопривреде били углавном људи из Уније који се баве искључиво товом свиња.  

Гламочић је подсетио да је услед глобалних дешавања, поремећених односа на релацији ЕУ, Америка, Кина дошло до драстичног обарања цена.  

"Кина је забранила увоз свиња из Шпаније која је највећи европски произвођач, цене су драстично оборене. Самим тим то је утицало на тржиште Србије и долази до пада цена", рекао је Гламочић.  

Министар је подсетио да су свиње сада у фази за клање и да сви очекују од државе да проблем реши.  

"Сви очекују да имамо чаробни штапић да можемо све да решимо, а не схватају да такве ствари регулише тржиште", рекао је министар и додао да се стално иде на причу да држава треба да спречи увоз.  

Зато, додаје, стално говори људима да Србија много више извози него што увози. Спречавање увоза није решење - граница је двосмерна улица, казао је Гламочић и додао да су људи то схватили.  

Нагласио је да је на састанку конкретно договорено да се омогући увоз прасади за тов, јер произвођачи желе са тим да наставе.  

Постојали су проблеми са увозом прасади

Подсетио је да су постојали одређени проблеми са увозом прасади, да неки произвођачи купују домаћу прасад за тов, док их неки увозе, јер их ипак немамо довољно.  

"Немамо их довољно зато што је Србија специфична. Ми веома много кољемо прасади што није баш карактеристика у другим земљама - такво смо тржиште и зато смо се договорили да им то омогућимо", рекао је министар.  

Договорено је, како је нагласио и нешто битно везано са снижавање цена услуга које им фактуришу наши ветеринарски институти - да се процедура поједностави тако што ће се узимати мањи број узорака како би финансијски били мање оптерећени.  

Ускоро Уредба о обележавању меса и месних прерађевина

Гламочић је додао да су произвођачи из Уније обавештени и да се приводи крају Уредба о обележавању меса и месних прерађевина у домаћим трговинама. "То ће бити урађено у наредне, најкасније две до три, недеље", рекао је Гламочић.  

Министар је додао да је саговорнике из Уније информисао да се ради на увођењу плаћања по квалитету меса на линији клања.

"Информисао сам их да је такав систем врло комплексан, не може да се уради веома брзо, али од наредне године ће ступити на снагу и плаћаће се према квалитету, што ће бити добро и за њих, а и за наше потрошаче", рекао је министар пољопривреде.

КУРСНА ЛИСТА БР. 17

Реферисању ће присуствовати министар одбране Братислав Гашић, а руководити начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, саопштило је Министарство одбране.

Траже да им се боравак продужи на четири месеца. Апелују на прилагођавање Шенгенског споразума савременим потребама превозника.

У могуће решење данас се сви уздају јер ће се на столу Европске комисије наћи стратегија која је основ за израду нових визних правила Европске уније. 

Према незваничним информацијама, предвиђено је покретање расправе о изузећима од правила 90/180 дана, управо због економских губитака и апела превозника.

Прелиминарни резултати за ред судија виших судова је следећи: Иван Јовичић освојио је 17,28%, 61 од 353, Бојана Чогурић 51,56%, 182 од 353, Тамара Трајковић 29,18%, 103 од 353.Неважећих листића било је 1,98%, 7 од 35%, док је излазност била 95,92%, 353 од 368.

Ред судија привредних судова и Привредног апелационог: Марко Радовић освојио 48,02%, 85 од 177, Јелена Ковачевић 16,38%, 29 од 177, Звездана Караклајић 2,82%, 5 од 177, Мирјана Јањић 32,78%, 58 од 177. Неважећи 0 - Излазност је била 95,16%, 177 од 186.

Ред судија основних судова: Марко Стошић освојио је 1,79%, 21 од 1176, Братислава Коловић Недељковић 8,67%, 102 од 1176 - Јелена Гајић 34,95%, 411 од 1176 - Милица Скоко Јовановић 17,01%, 200 од 1176, Александар Јовановић 27,72%, 326 од 1176, Радоје Миловановић 2,72%, 32 од 1176 - Драгана Митрић Савић 5,87%, 69 од 1176. Неважећих листића је било 1,27%, 15 од 1176, а излазност је била 93,41%, 1176 од 1259, објавио је Јуком.

Ред судија прекршајних судова и Прекршајног апелационог: Дарко Гаврић освојио је 15,89%, 75 од 472, Ивана Пламенац 14,62%, 69 од 472, Наташа Миленковић 29,24%, 138 од 472, Славица Антуновић 13,14%, 62 од 472, Дарко Гаврић освојио је 15,89%, 75 од 472 , Ивана Пламенац 14,62%, 69 од 472, Наташа Миленковић 29,24%, 138 од 472, Славица Антуновић 13,14%, 62 од 472, навели су из Јукома.

Укупна излазност износи 93,31%, 2217 од 2376, навели су из Јукома.

Међу хитним случајевима забележеним током јучерашњег поподнева, био је и пријем млађег мушкарца са тешком повредом шаке.

Како је изјавио професор др Небојша Марић, главни дежурни хирург Војно-медицинске академије, реч је о 27-годишњем пацијенту из унутрашњости земље, који је задобио ампутацију кажипрста леве шаке приликом сечења дрва.

Пацијент је иницијално збринут у локалној здравственој установи, а ампутирани део је адекватно упакован и транспортован заједно са њим на ВМА, рекао је доктор Марић.

Истакао је да је захваљујући правовременом транспорту и брзој организацији тима пластичних хирурга, као и комплетне анестезиолошке екипе у јединици хируршке интензивне неге, пацијент одмах по пријему упућен у салу и да је након више сати, операција је успешно изведена.

Пацијент се, како је рекао, тренутно налази у стабилном постоперативном току, који протиче очекивано. 

Украјински председник Володомир Зеленски указује да су преговарачки тим и влада идентификовали кључне елементе послератне обнове неопходне за финализацију споразума са САД.

Помоћник руског председника Јуриј Ушаков тврди да је Владимир Путин више пута изјавио да је спреман за директан сусрет са Зеленским у Москви, уколико је Кијев отворен за дијалог.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков сматра да сам почетак трилатералних преговора Украјине, САД и Русије у Абу Дабију представља напредак.

Центар за стратешке и међународне студије проценио је да је у четири године рата Русија имала 1,2 милиона жртава – од којих је погинуло 325.000 војника, а остали су рањени или нестали, док је близу 600.000 украјинских војника убијено, рањено или је нестало.

“И то није само у Србији, то је генерално говорећи тако. Више од 60 одсто фирми на нивоу Европске уније су породични бизниси. Код нас је овде то и већи број. Тако да ја мислим да су нека убеђења већине наше популације да корпорације су оне које стварају све то, али то баш није тако”, поручује Петровић.

На питање да ли је могуће успети у Србији без политичких веза, истиче да јесте.

“Када погледате већину компанија код нас, оне успевају управо на тај неки начин. Да ли постоје они који можда раде и тако? Апсолутно да. И тога има свуда, морамо бити свесни тога, али дефинитивно једна од заблуда свакако јесте да је неопходна нека веза да би се успело у предузетништву, али није тако”, додаје Петровић.

Поручује да је јако тешко покренути бизнис било где, па и у Србији, али да је заблуда да је најважнија идеја.

“Идеју може свако имати. Спровођење те идеје у бизнису је оно што је заиста важно. А то можемо видети на примеру највећих светских компанија данас. Оне нису оригиналне идеје, али су њихови покретачи били способнији од оних који су можда дошли са том оригиналном идејом”, наводи Петровић.

Да ли је лакше наследити посао или почети нови

Говорећи о томе да ли је лакше наследити добро разрађен посао него почети нови, Петровић каже да све има своје врлине и мане.

“Наслеђење посла носи са собом неке предности – не морате да бринете око ресурса, већ имате разрађен бизнис и све. Али друга генерација има своје изазове у породичној фирми, јер постоје људи који дуже раде него што су наследници живи. Није лако онда изградити ауторитет код тих људи, а и изборити се са сенком коју свакако оснивачи тих компанија имају и оставе”, објашњава Петровић.

Наглашава и да држава не помаже једнако великим предузећима и малим и средњим и да та пракса мора да се мења.

“Држава треба доста више пажње да посвети домаћим компанијама, пошто оне остају овде и тај профит који се креира углавном остаје код нас у земљи и треба им пружати подршку, јер видели смо колико вредности долази од тих компанија”, додаје Петровић.

Мала и средња предузећа широм Европе соучена са бројим проблемима, чему Србија да се нада

Према анализи која обухвата 17 земаља Европске уније, мала и средња предузећа широм Европе суочавају се са све озбиљнијим проблемима. Све више фирми банкротира у Грчкој. Следе Ирска и Холандија, са више од трећине банкротстава него годину дана раније.

Ни највеће европске економије нису поштеђене – у Немачкој је забележен раст од 22 и по процента, у Француској 17, а у Италији готово 9 процената.

На питање треба ли ово да нас брине, Петровић каже да свакако треба, јер постоји повезаност наше земље и наших компанија са другим земљама.

“Предузетници код нас су углавном навикнути на тешке услове и мислим да смо доста сналажљиви у односу на ове земље које већ дуго имају неки просперитет и уређене системе, али свакако је ово нешто што треба да нас брине, јер и наше компаније ће осетити на овај или онај начин”, наводи Петровић.

Последице би могли да осетимо сви

Када је реч о томе шта држава може да учини да би помогла малим и средњим предузећима да овај талас не пређе у Србију или ако се већ прелије да га што слабије осетимо, Петровић каже да су предузетнички проблеми мање-више свуда исти.

“Тако да свакако и пореске олакшице и субвенције су нешто што би наша држава могла да уради. Постоји ту још доста корака”, каже Петровић.

Поручује и да би тај талас проблема малих и средњих предузећа сви могли да осетимо, јер велики део вредности креирају управо мала и средња предузећа, али и да велики број запослених у њима ради.

“Ако дође до лоше економије у тим малим и средњим предузећима, они ће у неком тренутку кренути да отпуштају раднике. И онда, као што смо видели све је овде повезано, тако да без обзира да ли ви имате или немате свој приватан бизнис на овај или на онај начин ће то утицати на вас”, закључује Петровић.

Аустралијско решење је пионирски подухват, без преседана. На њега се сада угледају, или од њега диференцирају, све државе које увиђају да дигитални простор захтева више регулативе, пре свега у односу на младе.

У француском парламенту је сличан закон управо прошао прво читање. У Великој Британији је прошле седмице такав нацрт добио зелено светло у Горњем дому. Прави изазов тек следи, расправа у Доњем дому, важнијем телу британског парламента.

Старосне границе нису увек исте. У Великој Британији се захтева да она буде као и у Аустралији, 16 година. Француска и Данска траже да интернетске платформе буду забрањене за млађе од 15 година. Аустријски предлог сада спушта ту границу на 14 година, узраст када се по закону стиче пословна способност.

Са своје стране, Европски парламент тражи да узраст од 13 година буде граница испод које деца неће смети да користе социјалне мреже, видео-платформе и АИ-четботс.

Исламистички терор у Бечу, масовно убиство у Грацу

У Аустрији се о контроли интернета за младе интензивније разговара од исламистичког терора у Бечу из новембра 2020. године, када је млади мигрант албанског порекла убио четворо, а ранио двадесет троје. Поставило се питање где се радикализовао. Истрага је утврдила да је добар део врбовања текао преко друштвених мрежа.

Након тога је стигао пример из јуна прошле године, када је млади човек, једва пунолетан, побио девет ученика и наставницу у средњој школи у Грацу. Амок случај из Граца нема тако директну везу са друштвеним платформама као ранији терористички напад, али је свеједно утицао на убрзање процедуре за доношење закона о младима и интернету.

Иницијатор закона је аустријска Народна партија (ÖVP), главна странка у трочланој коалицији, у којој још седе Социјалдемократе (SPÖ) и неолиберални (NEOS).

Како изјављује државни секретар за дигитализацију Александар Прел (Pröll), процедура за усвајање новог закона би требало да буде завршена у лето, тако да може да ступи у употребу тачно са почетком нове школске године.  До тада ће се разговарати "о конкретним техничким модалитетима забране", каже Прел.

Аустралијски пример је једна од варијанти како би забрана могла да буде решена и у Аустрији.

Тамо је то постављено тако да одговорност лежи на социјалним платформама. Оне су те које морају да воде рачуна да њихови корисници буду старији од 16 година.

Пример из Аустралије користи неколико модела за утврђивање старости корисника. Од корисника се тражи даунлоуд личних докумената, уз то додатно или алтернативно дигитална идентификација лица и гласа. Следећа варијанта је статистика у типу одабраног материјала, преко које се процењује узраст корисника.

Због високих казни које им прете, власници, управе и администратори друштвених мрежа су присиљени на темељне провере. За теже и поновљене преступе социјалне платформе могу да буду кажњене до 50 милиона аустралијских долара, или око 30 милиона евра.

Колико је све то изведиво

Коалициони партнери подржавају нацрт аустријског закона, иако не у потпуности.

НЕОС одбија преузимање аустралијског решења, јер оно проширује могућности злоупотребе личних података. У саопштењу странке се спомињу примери из САД "из којих се види шта се догађа када олигарси дигиталног сектора скупљају податке, па их прослеђују политици да их користи као оружје против грађана".

Неосовци инсистирају на еИД-систему, што је ознака за ЕУ систем електронског доказа идентитета. Прелов, односно предлог Народне партије полази од аустријског ИД-система. Разлика је у томе да аустријски ИД систем "зна" много више од европског – ко је особа у питању, код ког доктора иде, које вакцине прима, где живи, шта купује, кад се сели и слично.

Европски еИД би знао, односно прослеђивао социјалним мрежама само информацију о узрасту корисника, ништа више. "Квака" у европском систему је да он још није оперативан и да ће то бити тек негде идуће године, у најбољем случају.

Народна странка у аустријској коалицији инсистира на националном решењу, сада, одмах и што пре.

Прел: "И ми смо за европско решење, али нисмо у ситуацији да чекамо. Није ни сигурно да остале европске земље желе да крену истим путем као Аустрија".

Подршка Народној странци стиже од Социјалдемократа. Они су до краја прошле године били за заједничко ЕУ решење, али како је тај рок прошао и ништа се није догодило, дали су дозволу "да Аустрија може сама".

Једина критика долази из Слободарске партије (FPÖ). Одатле се влада критикује да наводну заштиту омладине користи као камуфлажу за цензуру и ограничавање слободе мишљења младих људи. И, да је циљ контрола, не заштита.

ЕУ: Да, али не одмах...

Колико год националне државе убрзавају законска решења у тој области, са врха ЕУ стиже захтев да се успори.

Шефови држава и влада ЕУ су на самиту прошлог октобра закључили да заштита малолетника у дигиталном простору подразумева и утврђивање старосне границе. Без забране за одређени узраст неће ићи, тако је договорено. Али када и како, то је на нивоу ЕУ остављено за другу прилику.

Из ЕУ комисије је ове седмице промптно стигло упозорење Француској да национални парамент може да донесе тај закон, али да свеједно не може да га пусти у оптицај. Образложење: Зато што ЕУ већ ради на властитом решењу, прототипу за апликацију која ће аутоматски затварати смарт телефоне за одређене узрасте и садржаје.

Много је непознаница, али сам проблем се међутим нигде не доводи у питање.

Једна од главних дигиталних специјалиста у Аустрији Ингрид Бродниг: "Где повући старосну границу, то је ствар договора. Али корелација између кориштења социјалних медија и низа психичких проблема код младих је непорецива".

Јерусалимске вериге хришћани су тајно узели и предавали с колена на колено четири века после чудесног Петровог избављења.

Верује се да имају велику исцелитељску моћ и да лече све болести. Данас се чувају у Цркви Светог Петра у Риму.

Овај празник није обележен црвеним словом у црквеном календару, али се у народу изузетно поштује као велики празник.

Часне вериге, које се у народу различито називају Верижице, Верижњаци, Kуке и вериге, углавном су светковане због ватре, да не бије гром у стоку и дом, да се не запали и не сагори летина, да се деца не опрже ватром.

По народном обичајном календару, овога дана привезују се кућне вериге да би се зверима свезале чељусти. Не раде се тежи послови, а посебно се избегавају послови са иглама, маказама или било чим што се "везује".

Празнује се и да не буде куге. Да би стока напредовала, сточари пре зоре захвате неначету воду на извору и њоме прскају стадо. Ратари то исто раде са житом у кошу.

Не шије се одело, да не би онај ко га носи погинуо од грома. Верује се и да од данас почиње блаже време.

Дуваће слаб до умерен северозападни ветар, а само ће још током јутра на југу Баната и у доњем Подунављу дувати умерен и јак јужни и југоисточни.

Најнижа температура од 1 до 7 степени Целзијуса, највиша дневна од 11 до 16 степени, на истоку земље око 8 степени.

У Београду дужи сунчани периоди и највише 14 степени.

Наредних дана хладније. У петак прогностичари најављују облачно и осетно хладније време, местимично са кишом, а на планинама и са снегом. Најнижа температура од 0 до 5, а највиша од 4 до 8 степени.

И за викенд сличне временске прилике. Облачно и хладно задржаће се и у суботу. Најнижа температура од 0 до 4, а највиша од 4 до 7 степени.

У недељу још хладније, а снег се очекује и у нижим пределима јужне и посебно источне Србије. Најнижа температура од -1 до 2, а највиша од 0 до 5 степени.

Одлука је донета једногласно са 106 гласова "за", а закон сада треба да буде разматран у Сенату, преноси Фигаро.

Ова иницијатива, коју су представили посланици еколошке странке, има за циљ да у француском праву јасно уклони било какав обавезујући сексуални однос унутар брака.

Посланица Мари-Шарлот Гаран, која је била један од аутора предлога закона, истакла је да ће закон бити почетак окончања насиља у браку и спречавања сексуалног насиља.

"Овај закон је важно решење за жене које су биле принуђене на сексуалне односе, које су претрпеле брачно силовање... Надамо се да ће ова промена бити почетак краја таквих неправди", изјавила је она.

Иако термин "брачна дужност" никада није био званично признат у Грађанском законику, француски судови су понекад користили овај појам.

У једном од случајева из 2019. године, муж је тражио развод, јер његова жена није имала сексуалне односе са њим током неколико година, а суд је прихватио његов захтев.

Након што је жена изгубила тужбу, случај је доспео до Европског суда за људска права који је 2025. године пресудио у корист жене, сматрајући да је закон тиме легализовао сексуални однос под присилом, што се повезивало са "културом силовања".

Признања су добиле туристичке организације Војводине, Зајечара, Новог Пазара, Тара-Дрина из Бајине Баште, као и туристичка организација Бачке Тополе.

"Желим да се у име туристичке организације Бачка Топола и у своје лично име захвалим за ову награду, заиста смо у протеклој години пуно урадили", навела је Жељка Лопушина из ТО Бачка Топола.

По оцени жирија, најбољи хотел у Србији је "Вајсрој Kопаоник", награда за највећи допринос развоју туризма отишла је у руке председника Општине Врњачка Бања.

Иновације и нови садржаји били су разлог да Олимпијски центар Јахорина добије награду "Најперспективнијег планинског центра у региону". За најбољу летњу дестинацију и најперспекитвнији туристички пројекат региона проглашена је "Луштица беј".

"Када смо кренули радити комплексни град на обали било је тешко објаснити шта ми то радимо. Данас Луштица беј прераста у мали градић који ће бројати 10.000 становника", поручила је Славица Милић, директор маркетинга "Луштица беј".

Награду за медијски допринос развоју туризма добила је наша колегиница Јасмина Ракочевић.

"Ми имамо много телевизија и на другим телевизијама се људи баве туризмом у мањој или већој мери, имамо блогове, влогове, разне подкасте, али је неки жири приметио мој рад и пожелео да ме награди и ја сам због тога почаствована", нагласила је Ракочевићева.

На свечаној додели признања Музеј Николе Тесле проглашен је за културну установу године.

Авион, у којем је било 13 путника и два члана посаде, нестао је са радара док је приступао одредишту у департману Норте де Сантандер, једном од најкомпликованијих и најтеже приступачних делова на североистоку земље, близу границе са Венецуелом.

Одмах су покренуте спасилачке операције, а потрагу је додатно отежавао неприступачан терен и густо растиње.

Авион "Beechcraft 1900" полетео је из града Kукута према аеродрому Аквас Kларас у Окани, на планираном регионалном лету. Авион је требало да стигне око поднева по локалном времену, али је контакт са контролом лета прекинут неколико минута пре предвиђеног доласка, након чега је покренута хитна акција спасавања.

Како су раније пренели медији, последњи контакт са радаром забележен је када је авион био на око 32 километра од аеродрома, на висини од око 2.400 метара, у планинској области између општина Ла Плаја де Белен и Хакари.

Према подацима Португалског института за метеорологију (ИПМА), најјачи удари ветра, који су достизали 150 километара на час, регистровани су у централном делу земље.

Због пада стабала и других препрека саобраћај је био отежан, а део железничких линија, укључујући везу између Порта и Лисабона, привремено је обустављен.

Због олује "Кристин" више општина је затворило школе, а метеоролози истичу да се ради о ретком феномену који описују као "метеоролошку бомбу".

Према ранијим наводима медија, Португалски оператор електроенергетске мреже Е-Редес"саопштио је да технички тимови раде на поновном успостављању снабдевања електричном енергијом за око пола милиона корисника током поподнева.

Пошто је прошла кроз Португал, олуја се померила на исток у Шпанију, где су у приморском граду Торемолинос, јаки ветрови јуче оборили палму, која је пала на жену и усмртила је.

Шпанска национална метеоролошка агенција, АЕМЕТ, упозорила је да ће велика подручја земље да се суоче са веома јаким ветровима, односно са ударима који достижу снагу урагана.

Власти су издале црвени метео аларм за делове јужне покрајине Алмерија због интензитета ветрова, локалне власти су затвориле паркове, а у неким областима су обустављене активности на отвореном и образовне активности.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић наводи да се дешава да људи пријаве комшију да снима њихово двориште или стан, као и да се уводе видео-надзори и камере у лифтове стамбених зграда на незаконит начин.

"Видео-надзор се користи за контролу рада запослених и у сврхе вођења дисциплинских поступака, што, наравно, не сме да буде сврха", истиче Мариновић.

Притужбе стижу и због злоупотребе личних података

Заштиту података о личности и одговорност институција за цурење информација требало би да регулише нови закон, чије се усвајање очекује до краја године, каже повереник.

Мариновић најављује да ће бити уведене веће казне и да ће се раздвојити обрада података коју врше надлежни органи у посебне сврхе од обраде коју врше сви, па и ти органи када то не чине као надлежни органи.

"Када, рецимо, МУП врши обраду својих запослених, то није у посебне сврхе. Покушаћемо да олакшамо трансфер података, а идеја је да идемо у корак са временом, потребама савременог доба, новим начинима обраде података о личности и новим изазовима", наводи повереник.

Из Европске уније поручују да се злоупотребе не смеју толерисати

Заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева указује да се посебна пажња мора обратити на заштиту биометријских података.

"Снажна правила захтевају и јаке институције. Дужност институција је да штите податке о личности и да спречавају злоупотребу. Европска унија је глобални лидер у заштити података и Србија би такође требало да оснажи стандарде у тој сфери", истиче Халачева.

Заштита приватности и података о личности важна је и за обављање новинарског посла и слободу медија, поручује шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Марсел Пешко.

Марсел Пешко указује да се права приватности новинара крше, јер се лични подаци обелодањују и на тај начин појединци излажу јавној стигми.

"Истовремено је важна и заштита новинарских извора, као и медијске слободе. А медиска слобода је повезана са демократијом у друштву. Такође, приступ новинара информацијама је основно право", наглашава Пешко.

А један од основних алата новинара је приступ информацијама од јавног значаја. Током 2024. године поверенику се обратио 41 новинар, јер им није био омогућен приступ тим информацијама.

 29.01.2026. Четвртак: Ујутру још само на северу Војводине облачно са слабом кишом. Током дана мало и умерено облачно са дужим сунчаним периодима, а само ће на крајњем југу земље после подне и увече, а током ноћи и на југозападу бити облачно са слабом кишом. Ветар у скретању на слаб до умерен северозападни, а само ће још током јутра на југу Баната и у доњем Подунављу дувати умерен и јак јужни и југоисточни. Најнижа температура од 1 до 7 °С, највиша дневна од 11 до 16 °С, на истоку земље око 8 °С. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s још ујутру на југу Баната, вероватноћа 75%.

30.01.2026. Петак: Облачно и осетно хладније, местимично са кишом, на планинама и са снегом. Ветар слаб и умерен, западни и југозападни. Најнижа температура од 0 до 5 °С, а највиша од 4 до 8 °С.

31.01.2026. Субота: Облачно и хладно, местимично са кишом, на планинама са снегом. Ветар слаб и умерен, западни и југозападни. Најнижа температура од 0 до 4 °С, а највиша од 4 до 7 °С.

01.02.2026. Недеља: Претежно облачно и хладно, местимично с кишом, у планинским пределима са снегом који се очекује и у нижим пределима јужне и посебно источне Србије уз осетно хладније време. Дуваће слаб и умерен јужни и југоисточни ветар који ће до краја дана бити у појачању. Најнижа температура од -1 до 2 °С, а највиша од 0 до 5 °С. Упозорење:  Снег,  формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 75%.

Јужнокорејци су, дакле, преспори у извршавању својих обавеза и стога заслужују казну – повећање царина које ће јужнокорејске производе на америчком тржишту учинити мање привлачним за потрошаче од ривалских јапанских.

То се пре свега односи на аутомобиле који чине 27 одсто јужнокорејског извоза у САД. Томе треба додати још неколико процената који отпадају на делове за те машине. Можда важнији од тога је податак да САД упијају близу половине укупног јужнокорејског извоза аутомобила у иностранство.

Нестрпљење у Вашингтону

У својој објави почетком недеље Трамп је нагласио да је одмах по постизању договора са Сеулом снизио тарифе, те да очекује и од јужнокорејске стране да једнако брзо реагује када је у питању спровођење договореног.

Међутим, његови критичари у Азији сматрају да можда притом није узео у обзир то да је Република Кореја демократија, у којој парламент игра улогу која му припада, због чега ратификација договора захтева време, док он, Трамп, просто влада путем председничких декрета.

Још једна критика је то да је могући узрок одлагања то што су америчке власти пре неколико месеци похапсиле неколико стотина јужнокорејских инжењера, фабричких менаџера и других стручњака, под изговором да су прекршили имиграциона правила, упркос томе што су ови тамо били послати управо да би реализовали једну од огромних инвестиција у америчку привреду на коју се Сеул обавезао – ону аутомобилског гиганта "Хјундаија".

Заслуге Сеула

Но, и независно од ратификације у парламенту, приватне јужнокорејске компаније већ су најавиле, па и почеле да реализују неколико огромних инвестиција у САД. Као што је већ наведено, највећи јужнокорејски произвођач аутомобила "Хјундаи", у саставу чије групе се налази и корпорација КИА, почео је изградњу фабрике делова (батерија) за аутомобиле у држави Џорџији и нове челичане која би радила за потребу постројења тог гиганта у САД, што би све требало да кошта око 21 милијарду долара. 

Стуб јужнокорејске економије, група "Самсунг", тачније њена ћерка компанија "Самсунг електроникс", ради на изградњи постројења за производњу чипова у Тексасу, вредних чак 40 милијарди долара, док и компанија "СК Хајникс" у сличне сврхе улаже близу четири милијарде у Индијани. Такође, јужнокорејски див из области бродоградње "Ханва оушнс" већ је купио власнички удео у бродоградилишту у Филадефији, где ће надаље инвестирати пет милијарди долара у проширење и опремање, како би допринео ревитализацији те гране америчке индустрије.

Мада директним улагањем у САД јужнокорејске компаније долазе у позицију да могу да избегну утицај Трампових царина на увоз, осим што се финансијски исцрпљују, оне себе и своју државу истовремено стављају у подређени положај у односу на Вашингтон.

Поједини аналитичари у Источној Азији сматрају да, с обзиром на сировост и суровост Трамповог режима у опхођењу са савезницима, није незамисливо да би оне могле да постану таоци, односно, чипови за поткусуривање у неким будућим споровима, односно, да би Трамп могао да припрети да ће их одузети или омести њихов рад кад му то буде одговарало.

Прави Трампов интерес

Све те приватне инвестиције, као ни ласкави, краљевски третман који му је недавно приређен у Републици Кореји, када су му доделили златно ордење и (копију) краљевске круне, нису навели Трампа да се уздржи од претњи о подизању царина.

Јер, мада је отпочела реализација крупних јужнокорејских инвестиција, јасно је да је за њега најважнији део договора са властима у Сеулу онај у којем се оне обавезују да годишње уплаћују по 20 милијарди долара новца у инвестициони фонд с којим Трамп може да располаже по свом нахођењу – управо то је део договора у вези царина који парламент у Сеулу тек треба да аминује. 

Право да одлучује где у САД и у шта ће се уложити стотине милијарди јужнокорејског (као и јапанског и тајванског новца), америчком председнику ће унутар његове земље дати невероватну моћ и лични утицај. Да тај новац што пре почне да пристиже за њега је од суштинског значаја, не само да би ефекти његове спољне економске политике могли да се осете за време трајања његовог мандата, већ и да би то могло да буде аргумент за његову партију током кампање за предстојеће изборе за Конгрес, који би, у случају тријумфа демократа, могли да му вежу руке у управљању земљом.

Такође, Трампова претња Сеулу повећањем царина је у складу с ранијим "обећањем" које је прошле године формулисао министар трговине Хауард Латник, који је у интервјуу америчким медијима изјавио да ће његова влада с времена на време вршити процену да ли партнери испуњавају оно што је договорено и да ће, ако утврде да то није случај, вратити царине на претходни (високи) ниво.

Које су опције владе у Сеулу?

Ако позајмимо Трампов речник, Јужнокорејци немају превише адута с којима би могли да се супротставе таквом неповољном развоју ситуације, те ће морати да америчком лидеру брзо удовоље – од владајуће Демократске партије Републике Кореје већ стиже обећање да ће договор проћи кроз парламент до краја фебруара.

За њу, веће питање је како се у будућности односити према Трамповој влади. Вашингтон себи може да приушти да притиска Сеул кад год пожели, јер не само што држи 28.500 америчких војника на јужнокорејском тлу, већ и (по подацима из 2024.) упија око 128 милијарди долара јужнокорејског извоза годишње – аутомобила, машина, оптике, пластике, производа од гвожђа и челика, итд.

С друге стране, поготово сада када је већ кроз изградњу фабрика полупроводника у САД пристао на трансфер технологија везаних за најсавременије чипове, Сеул, за разлику од Кине, нема стратешке материјале и производе есенцијалне за функционисање америчке привреде, и не представља тако велику муштерију за америчке компаније, да би могао да се економским противударима одупре притисцима Вашингтона.

Једино оружје које му преостаје је евентуална продаја америчких државних обвезница и сарадња са државама БРИКС-а у процесу дедоларизације, која је ризична јер би могла додатно да изазове гнев Трампове администрације.

Наравно, Сеул би могао да покуша да пребаци део свог извоза са САД на друге делове света – Кину, Јапан, југоисточну Азију, Блиски исток и ЕУ, али ће то захтевати пуно рада и времена, па и стварање нових коалиција.

Након најновије Трампове претње у вези са царинама, у јужнокорејским гласилима појавио се чланак у којем, додуше страни, индијски аутор његову спољну политику назива "гангстерским империјализмом" и тврди да она не може успети на средње и дуге стазе, не само зато што изазива отпор у иностранству, већ и зато што, мада од ње профитира војна индустрија, због ње губе амерички потрошачи и многа америчка предузећа.

Такви написи, као и напор јужнокорејске владе да нормализује односе са Пекингом, наводе на помисао да ће се она у наредним годинама посветити смањивању зависности од САД.

„Он (Милановић, прим. н) је рекао да је он свој став данас комуницирао јавно и немам више томе што додати“, додао је Пленковић.

Милановић: "Трампу је тешко рећи 'не', Пленковић ступа у комуникацију с Пантовчаком само кад му треба покриће"

Председник Хрватске Зоран Милановић је новинарима одговорио како премијер Пленковић ступа у комуникацију с Пантовчаком "само када му треба покриће".

"Премијер ту одлуку може донијети сам, то не би било уставно, али не би било никога да га позове на одговорност. Саборска већина је контролирана или купљена и док то имаш, ствари иду даље. Је ли питао за одустајање од набаве обално-опходних бродова, је ли питао за помоћ Украјини, а не кажем да бих рекао 'не' - није питао. А сада му требам ја, како сада не може без мене? Има потребу разговарати сада, након годину дана. Зовеш само када ти треба нешто као покриће јер му је тешко рећи 'не'. У овом случају слутим да жели рећи 'не'. Па жели да ја кажем 'е', а он 'н' или обрнуто. Лако је тако", закључио је Милановић.

Коментаришући политичке актуелности а међу њима и позив за приступ Хрватске Трамповом Одбору за мир који је примио хрватски премијер Пленковић, Милановић је раније данас рекао и да та иницијатива (Одбор за мир, прим.н) има своју правну основу:

"То је резолуција 2803 (2025) Вијећа сигурности Уједињених народа (ВС УН) прошле године која у оперативном параграфу детаљно разграђује садржај и структуру тог пројекта. Што се тиче правног оквира, он постоји и тко год кука да је то изван сустава УН-а и да је то протузаконито - није. Је ли то добро, то је друго питање. Ради се о озбиљном преседану да се мимо УН ауторитетни мандат за рјешавање тешке хуманитарне кризе пренесе на тијело које је изван УН. Нетко ће рећи да је приватан, али није јер постоји резолуција ВС УН. Ми смо свједоци да се задњих десетљећа пуно пута потезао пиштољ, нож и дизао авион без резолуције ВС УН. Ово је покривено резолуцијом, а је ли то добро, је ли Хрватској тамо мјесто и како је РХ уопће добила позив, је ли то тражила, је ли то одлука америчке администрације и које су државе још добиле позив? Има још питања, али то није за камере“, рекао је Милановић у обраћању хрватским медијима.

Пленковић: Сами закључите какав је Милановић саговорник и партнер

Хрватски председник Зоран Милановић додао је и да "они који данас филозофирају, попут Париза, Лондона и Берлина" су - гласали за то. Подсетио је да су Париз и Лондон гласале за то као сталне чланице Савета безбедности УН, а Данска као нестална чланица, док су Кина и Русија биле суздржане.

"Дакле - резолуција је прошла, а сви се сада извлаче на неке унутарње правне разлоге, а нема их. Могу се најнормалније прикључити иницијативи ако су за њу. И тако су креатори цијеле мреже илегалних санкција у међународном простору. Све што није донесено на ВС УН је илегално", казао је хрватски председник Милановић данас новинарима.

Упитан јесу ли обављене консултације с премијером, Милановић је одговорио:

„Осим ако не рачунамо ноћашњи покушај Пленковића да ме добије на телефон, преко посредника, након 100 година. Није се догодило ништа, нисам се могао јавити, као што се ни сада нисам могао јавити јер ме је јутрос звао на обичну линију. То је тема за Вијеће за националну сигурност", додао је.

Премијер Андреј Пленковић рекао је како не зна зашто му Милановић није одговорио на позиве да се консултују око позива за приступање Трамповом Одбору за мир. Истакао је како је још у Давосу најавио да иницијатива америчког председника захтева консултације између председника и премијера.

"Направили смо темељиту анализу, конзултирали се на разини странке и коалиције, заузели смо јасан став. Хтио сам да се с њим конзултирамо прије него тај став комуницирамо у јавности, рекао је Пленковић поновивши да није чуо шта је Милановић данас рекао.

„Два пута су моји суговорници покушали доћи до њега, има он посла“, додао је.

Пленковић је још приметио и да се "не сећа да се Милановић консултовао с премијером и Владом Хрватске "о било којем вањскополитичком питању када и ако заузима став".

"Имао сам дојам, кад је прошли тједан ничим изазван послао приопћење, да се жели конзултирати. Кад га покушате конзултирати, ни то није добро. Сад ви закључите какав је то партнер и суговорник", додао је премијер.

Пленковић је истакао како се Хрватска нигд‌е није гурала те да постоје земље које су позване и које нису у Трампов Одбор за мир.