Kако би се утврдио узрок смрти жене, тело је послато на обдукцију.

Стефановић је у захтеву позвао Повереника да, у складу са својим овлашћењима из Правилника о поступању ВСТ у вези са непримереним утицајем на рад носиоца јавнотужилачке функције и јавног тужилаштва, предложи ВСТ заказивање седнице на којој ће се расправљати о пријављеном непримереном утицају, саопштено је из тог тужилаштва.

"Подсећам да је јачање самосталности јавног тужилаштва главно начело прокламовано уставним променама из 2023. године иза кога је једногласно стао комплетан састав тадашњег Државног већа тужилаца, а који подржава и садашњи састав ВСТ. Управо због тога ВСТ и Ви као Повереник треба да станете у одбрану самосталности јавних тужилаца, чак и када је угрожавају председник Савета и врховни јавни тужилац", навео је Стефановић у допису.

Kривична пријава министра правде, који је по функцији члан ВСТ, односи се на електронску седницу коју је Стаменковић, као председник Савета заказао за 25. децембар 2025. године, иако за то нису били испуњени услови, јер се радило о ствари која је захтевала достављање материјала и расправу, као и на доношење незаконитих одлука 26. децембра 2025. године којима је Стаменковић одбио приговоре шест бирача (јавних тужилаца) због неправилности на четири бирачка места, иако их није могао донети, јер чак ни на електронској седници ВСТ за такву одлуку није гласало осам чланова Савета, како је то прописано Законом о јавном тужилаштву.

Непримерен утицај због којег је поднет захтев Поверенику се огледа се, како је наведено, у томе да је издајући саопштење за јавност председник ВСТ Бранко Стаменковић оптужио министра правде Ненада Вујића и главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду за пристрасност на његову штету, јер су се, како је навео, на крајње негативан начин до сада изјашњавали о његовом раду, те због, “спремности да се поднесе лажна пријава и да се злоупотреби Законик о кривичном поступку”.

У истом саопштењу, Стаменковић је главном јавног тужиоцу ВЈТ у Београду и поступајућем јавном тужиоцу приписао да су му послали позив да буде саслушан у својству осумњиченог, што је, по његовом мишљењу, учињено “супротно Законику о кривичном поступку пре утврђивања постојања основа сумње”.

Стаменковић је даље навео да се 29. јануара обратио врховном јавном тужиоцу Загорки Доловац, од које је тражио да у смислу члана 23. Закона о јавном тужилаштву изврши увид у списе предмета ВЈТ у Београду, а потом предмет додели у рад другом јавном тужилаштву које ће, како је Стаменковић даље навео, “непристрасно и у складу са законом донети јавнотужилачку одлуку”.

Врховни јавни тужилац Загорка Доловац је након тога истог дана од ВЈТ у Београду дописом затражила да јој се неодложно доставе списи предмета, ком захтеву се, како је већ саопштено, није могло удовољити, јер она као врховни јавни тужилац и члан ВСТ по функцији може бити позвана као сведок у овом предмету, будући да врло вероватно има непосредна сазнања у вези са радњама које је на поменутој електронској седници предузимао Стаменковић.

Из наведеног произилази да су Стаменковић и Доловац, како је наведено у саопштењу, покушали да искористе хијерархијску надређеност Врховног јавног тужилаштва тако што ће овлашћење из члана 23. Закона о јавном тужилаштву употребити супротно његовој сврси у циљу ометања поступка против Стаменковића, да би се након тога применом института супституције надлежности предмет доделио у рад неком другом јавном тужилаштву у Републици Србији, које би након тога донело одлуку по Стаменковићевој вољи.

Поменуто овлашћење има сврху да Врховном јавном тужилаштву омогући вршење својих надлежности из члана 31. Закона о јавном тужилаштву, међу којима је праћење рада и усмеравање јавних тужилаштава у Републици Србији, проучавање праксе тужилаштава и судова, међународна сарадња итд, али не обухвата помагање осумњиченима за кривична дела која се гоне по службеној дужности од стране јавних тужилаштава, па макар ти осумњичени били и најближи сарадници Врховног јавног тужиоца.

Иако је у свом саопштењу Стаменковић навео да сумња у пристрасност поступања ВЈТ у Београду, он би као лице које ради у јавном тужилаштву скоро 30 година, требало да зна да ЗKП предвиђа процедуру за заштиту осумњиченог који сматра да је носилац јавнотужилачке функције поступао на његову штету, или да је пристрасан, истиче се у захетву.

Додаје се да је својим обраћањем Врховном јавном тужиоцу и захтевањем да изврши супституцију надлежности Стаменковић захтевао привилегован положај за себе у односу на остале пријављене и осумњичене који ту могућност немају.

"Да би се његовој жељи удовољило било је неопходно да врховни јавни тужилац искористи своје овлашћење из члана 23. Закона о јавном тужилаштву и тражи доставу списа на увид, на који начин је извршила недозвољен притисак на ВЈТ у Београду", наведено је у захтеву.

Указује се да ​вид притиска на ВЈТ у Београду представља и околност да је Стаменковић у свом саопштењу, које је издао у име ВСТ, које носи на себи државни грб, ознаку службеног броја и оверено је службеним печатом, оптужио главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду и поступајућег тужиоца за незаконит рад и пристрасност на његову штету, тврдећи да крше ЗKП тиме што га позивају на саслушање у својству осумњиченог, те наводећи да је то урађено а да није утврђено постојање основа сумње да је извршио наведено кривично дело.

Главни јавни тужилац је у допису Поверенику указао да ни на који начин није поступао у овом предмету, нити је послао позив осумњиченом, већ је то урадио поступајући јавни тужилац, због чега сматра да га председник ВСТ неосновано помиње, те је истакао да ВЈТ у Београду у овом, као и у сваком другом предмету, поштује претпоставку невиности.

"Околност да лице против којег је поднета кривична пријава и које је позвано у својству осумњиченог на саслушање – за изношење својих приватних ставова поводом кривичне пријаве и радњи предузетих од стране надлежног јавног тужилаштва злоупотребљава меморандум и службени печат ВСТ, које је гарант самосталности јавних тужилаца и орган који одлучује о статусним питањима јавних тужилаца, представља нескривени притисак на јавно тужилаштво поменуто у том саопштењу", оценио је Стефановић.

Марија Минић, ученица осмог разреда, ОШ "Нада Матић", каже: "Почели смо да се спремамо још у шестом разреду када смо прошли на ту Српску математичку олимпијаду. После тога у седмом разреду сам научила Ц++ и после сам само наставила да се спремам на вишем нивоу."

Интересовање за природне науке код обоје се развило још у нижим разредима.

Вук Филиповић, ученик осмог разреда, ОШ "Нада Матић", додаје: "Занимљиво ми је како компјутери функционишу, како се праве апликације. Сваки дан смо на телефонима. Сваки дан користимо и друштвене мреже и игрице. Занимљиво ми је како се то прави.

Овакви резултати плод су посвећеног рада ученика, али и њиховог ментора.

Јелица Стевановић, ментор, наставник информатике, објашњава: "Да би се постигао овакав резултат није могуће радити један час недељно, колико има информатике. Они најмање по пет часова имају додатне наставе. Kада смо кренули да се припремамо за такмичење тај број часова се можда и удвостручио, а да не кажем да смо морали, односно желели, да радимо и за зимски распуст."

Љубав према науци и велики успеси које Марија и Вук постижу већ неколико година у низу, инспирација су и другим ученицима, истичу наставници. Жеља им је да средњошколску диплому стекну у своме граду и наставе да се баве програмирањем.

Жаклина Стевановић, из Врања, каже: "Моје лично искуство је да све што се на време открије може и успешно да се излечи, ја сам пример. Подршка много значи, увек о томе причамо и апелујемо да су превентивни прегледи много битни, из тог разлога да се болест открије на време ако болест постоји и да буде на крају позитивно, односно особа излечена."

Озбиљан здравствени, али и друштвени проблем. Болест која може бити излечена ако се открије на време, напомињу лекари. И на Светски дан борбе против рака, а и сваког другог дана треба да мислимо на здравље.

Др Kоста Здравковић, Здравствени центар у Врању, додаје: "Данас се обележава у свету, а ми се боримо сваки дан. На локалном нивоу је то много тешко зато што је мало кадра, а много пацијената. Свима у целом свету је то проблем, али нека добра ствар је што је 40 процената оболелих од рака могло да буде излечено 2020. године, само да су променили навике у животу, да су оставили алкохол, да су оставили цигарете, да су почели здраво да живе као ова деца овде, да су се бавили спортом и регулисали телесну тежину. Чак 40 посто карцинома је могло бити избегнуто."

"Kош за здравље" у центру Врања симболична је акција чланова Друштва онколошких пацијената и њихових пријатеља, да кроз спорт, игру, здрав начин живота победе рак.

Марјан Станојковић, Kошаркашки клуб "Пантери" Врање, објашњава: "Желимо да утичемо на свест људи, пре свега о превенцији и раном откривању рака, а уједно и да подржимо све особе које су оболеле од рака да што пре оздраве."

Светлана Здравковић, председница Друштва онколошких пацијената у Врању, наводи: "Поделимо лично искуство, јер смо већ прошли кроз то и хвала Богу, добро, исход је био добар, позитиван, тако да се људи охрабре кад виде да је неко добро, да је излечен, и добију снагу да се и они боре."

У кругу врањског Здравственог центра од 18. јануара је покретни мамограф Универзитетског клиничког центра у Нишу, до сада је прегледано 916 пацијената. Дневно се уради 50-ак прегледа, заказивање је у току за наредни период.

"Сумња се да он није поступио по Решењу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, већ је наставио са обављањем делатности, услед чега је 20. јануара ове године, током процеса производње, дошло до изливања отпадних вода са јаловином из флотације рудника у реку Јабланицу", наводи се у саопштењу.

Додаје се да је узорковањем воде утврђено вишеструко повећано присуство тешких метала и других супстанци, што је довело и до обојености воденог тока реке.

Како наводе из МУП-а, осумњичени је, уз кривичну пријаву, приведен Основном јавном тужилаштву у Лебану.

"То, за јачање нашег тржишта и НИС-а, може да буде од кључног значаја за будућност", каже ресорна министарка, која ће се сутра састати са директором нафтне компаније из Емирата.

Према њеним речима, АДНОК је у разговорима са МОЛ-ом и Гаспромњефтом, који је већински власник НИС-а.

"Циљ је постизање купопродајног споразума који ће ОФАК морати да одобри и да се створе услови да се санкције укину НИС-у", рекла је Ђедовић Хандановић.

Истиче да Србија паралелно преговара са мађарском владом о међудржавном споразуму по питању укључивања МОЛ-а у НИС, како би се нашло одрживо решење за ту компанију.

"ЕНЕК спреман да помогне Србији у развоју нуклеарног програма"

У међувремену, Ђедовић Хандановић разговарала је у Дубаију са извршним директором Нуклеарне енергетске компаније Емирата (ЕНЕК) Мохамедом Ибрахимом Ел Хамадијем о сарадњи две државе у области нуклеарне енергије.

У разговору је истакнуто да Србија и УАЕ виде нуклеарну енергију као опцију која може да обезбеди сигурно снабдевање енергијом у периоду декарбонизације, у складу са пројекцијама раста потрошње за године и деценије које долазе, обезбеђујући поуздану и чисту производњу базне енергије, саопштило је министарство.

"ЕНЕК је исказао спремност да подели са нама мапу пута за успостављање нуклеарног програма и за даљи развој сарадње са нашим институцијама и компанијама. Компанија је нуклеарни програм развијала четири године, а изградња и пуштање у рад трајали су десет, рекла је Ђедовић Хандановићева.

Министарка је истакла да је ова компанија сарађивала са бројним носиоцима технологије широм света, те да су њихов увид и процена доступних нуклеарних технологија на тржишту од значаја.

"Размотрићемо да ли Србија може да приступи међународном ЕНЕК програму кроз који деле своја искуства и разматрају улагања у нуклеарне програме у државама широм света. Наставићемо разговоре ка формализацији сарадње коју смо покренули", истакла је Ђедовић Хандановићева.

Подсетила је да је Србија пре годину и по дана укинула мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, усвојена је Стратегија развоја енергетике до 2050. и да је у току спровођење прве фазе развоја нуклеарног програма – анализе оправданости, која претходи доношењу информисаних одлука и одабиру потенцијалних партнера и технологије.

"Имали смо тај драматичан дан у коме је загребачка градска власт заправо рекла да неће организирати ту прославу ако у њој буде судјеловао Марко Перковић Томпсон и то због тога што је он у претходним својим наступима у градским просторима прекршио одлуку градске скупштине и градског поглаварства око употребе поздрава 'За дом спремни', што се сматра, чак и по важећим законима, распиривањем националне мржње, између осталога, у Хрватској, без обзира на двоструке конотације које је Влада својевремено разматрала у једној посебној комисији 2016. године која је закључила да се у неким околностима тај поздрав може користити", навео је Јовић.

Оценио је да је дочек рукометаша био и манифестација напада на загребачку власт која је под контролом зелено-леве коалиције.

"Откако су они добили врло увјерљиво локалне изборе прошле године, ми заправо имамо један читав низ таквих манифестација око Марка Перковића Томпсона. Дакле, са оним концертом на хиподрому и онда касније сада са овим и онда се покушава на неки начин та власт дестабилизирати и да је под сталним притиском", истакао је Јовић.

Подсетио је да градоначелник Загреба Томислав Томашевић у првом кругу локалних избора добио 47,6 одсто гласова и да левица у Загребу има чврсту и стабилну власт и да су сви овакви догађаји покушаји да се та власт дестабилизује и спречи успех левице у другим местима и у целој Хрватској.

"Пленковић као да је напустио политику снажног центра"

Дејан Јовић је навео да су овакви догађаји трајна провокација за људе антинационалистичке оријентације, који се супротстављају било каквој рехабилитацији симбола Независне Државе Хрватске.

"Оно што мене изненађује мало је да заправо сада премијер Андреј Пленковић, нарочито откако је у коалицији са Домовинским покретом, као да је напустио своју претходну политику, а то је политика снажног центра и затварање идеолошких подјела и прешао на једну политику поларизације, прије свега у овом случају у којем се Хрватска сад поновно појављује као нека врста, ми политолози то зовемо двогрбе деве (камиле, прим. ред), гдје имате снажну љевицу и снажну десницу, а слаби центар", објаснио је Јовић.

Додао је да се Пленковић противио поларизацији када је дошао на власт, али да изгледа да је десет година након тога сам ствара тиме што је прешироко отворио врата разним интерпретацијама поздрава "За дом спремни".

Говорећи о организацији дочека упркос противљењу локалне власти у Загребу, Дејан Јовић је навео да уставни правници сматрају да је реч о нарушавању аутономије локалне самоуправе која је морала да буде сагласна, а са друге стране влада Хрватске тврди да то није потребно, пошто је реч о националном догађају за који локална власт нема надлежност.

"Сви знају да не постоји велика могућност да Срби преузму власт у Хрватској"

Недавно су у Загребу осванули графити са позивом на убиство председника Самосталне српске демократске странке Милорада Пуповца. Дејан Јовић је оценио да Срби нису толико јаки у Хрватској иако радикална десница сматра да Срби владају Хрватском и да сви слушају Милорада Пуповца.

"То су све теорије завjере, јако типичне за радикалну десницу и темеље се на разним лажним вијестима, дифамацијама, хајкама које су заправо стално присутне. Тако да уопће њих нема велики број, а Југославена још мањи број, онда су то главне мете. Сви знају да ту не постоји нека велика озбиљна могућност да Срби преузму власт у Хрватској или да се појави нека обнова Југославије. То је потпуно илузорно и немогуће у Хрватској. Ја бих рекао да је то константа постала у хрватској политици јако дуго, тако да овај задњи вал догађаја заправо, на неки начин, никога не изненађује. Морамо, нажалост, тако рећи", истакао је Јовић.

Поновио је да су овакви догађаји заправо усмерени на ширу причу и зелено-леву коалицију у Загребу и друга удружења за која се сматра да су сувише антифашистичка.

"Појављује се чак и појам 'антиантифашизам'. Притом се, наравно, гледа и што се догађа у свијету. На примјер, истиче се да је Трамп забранио антифашистичке организације као терористичке, па онда наравно и у хрватском парламенту тражи се забрана таквих организација, па онда успут и српских организација, као што је СНВ, СДСС и друге. Вјеројатно би ти напади били још и већи да је СДСС случајно и даље дио коалиције. као што знамо, није, зато што је Домовински покрет ставио као увјет да неће ући у владу ако остану представници Срба и охрабрени су тиме. Ако ви можете рећи да Срби не смију у владу, сутра можете рећи не смију ни на универзитетима, ни у јавном простору, нити организирати своје академије, културне приредбе, не смију имати своје новине", навео је Јовић.

"Хрватска има осећај да више не мора водити рачуна о томе што говоре други у регији"

Говорећи о реакцији Београда, Дејан Јовић рекао је да се у Загребу не обраћа превише пажња на поруке из Србије и да је Хрватска сада јако самопоуздана, будући да је чланица Европске уније, еврозоне, Шенгена и да сада жели да уђе у ОЕЦД.

"Хрватска има осјећај да више уопће не мора водити рачуна о томе што говоре други у регији опћенито. И управо обрнуто, да њихова будућност можда у великој мјери овиси, посебно ако желе ући у Европску унију, о Хрватској, а не обрнуто. Мислим да је потребно схватити да је ту дошло до промјене разине моћи и мислим да ће Загреб регистрирати да је ту био неки протест или нека изјава, али се неће заправо озбиљније осврнути на то", навео је Јовић.

На питање колико би снажније реакције из Београда могле да утичу на односе Србије и Хрватске и европске интеграције Србије, Јовић је одговорио да је понекад боље да нема никаквих јачих реакције него да су оне погрешне.

"Већ неко вријеме нема амбасадора Србије у Загребу. Можда је то и боље, него да има амбасадора или амбасадорице Србије која вуче погрешне потезе. Дакле, на неки начин неко ко не сурађује са српским институцијама него насупрот томе, рецимо, иде на разговоре са прилично политички радикалним бискупима и другим таквим ликовима. Некако ми се чини да би било корисно и било би добро да се успоставе нормални, регуларни дипломатски односи поново, на највишој разини са новим амбасадором или амбасадорицом Србије овдје и да се ти односи почну поправљати колико је могуће", навео је Јовић.

Додао је да је имао одређена очекивања од тога што је СНС придружени члан Европске народне партије (ЕПП) и на неки начин политички и партијски близак ХДЗ-у, али да види да ни ту нема озбиљнијих помака.

"Пленковићев глас о евроинтеграцијама Западног Балкана није пресудан, али је важан"

Немачки канцелар Фридрих Мерц је недавно у Загребу рекао да је за ЕПП Пленковић човек који може најбоље да суди о државама Западног Балкана. Дејан Јовић је оценио да Пленковићев глас није пресудан, али да је важан.

"Досад Хрватска није успјевала постићи све своје циљеве када се говори о другим земљама у региону. Рецимо, Хрватска ипак прилично безуспјешно покушава навести ЕУ да чвршће стане уз Хрвате у БиХ, да промјени карактер изборног система, да федерализира БиХ и да на неки начин ревидира Дејтон у том смјеру. Дакле, Хрватска ту нема успјеха, премда јој је то страшно важно", навео је Јовић.

Истакао је да треба пратити и како Хрватска приступа Црној Гори која је сада вероватно у завршној фази преговарачког процеса.

"Хрватска је ту поставила 10 тачака и врло инзистира, тврдо инзистира на томе. То је порука свима другима да, када ће се наћи у сличној ситуацији пред улазак у ЕУ, да ће Хрватска хтјети у том моменту добити све што може и да ће користити процес проширења да повећа своју моћ и постигла своје вањскополитичке циљеве. Дакле, сигурно ће Хрватска бити фактор, али треба знати да Хрватска не може све што жели, као ниједна друга земља у ЕУ", навео је Јовић.

Министарка Софронијевић је навела да је до сада пристигло више од 1.935.000 пријава по основу закона који је назван "Свој на своме".

Појаснила је да је рок продужен због великог интересовања грађана и наглог повећања броја корисника у систему, као и због жеље да се свим грађанима који то желе омогући да поднесу пријаве.

Истакла је да је систем стабилан и да функционише и поред великог броја пријава који је, како је рекла, незабележен у било ком систему у Србији до сада.

Позвала је грађане, привредна и правна лица да до недеље у поноћ поднесу пријаве и истакла да ће оне бити сматране као благовремено поднете.

"Обавестили смо све јединице локалне самоуправе, значи све општине и градове да своје радно време прилагоде продужетку рока", рекла је министарка.

Одговарајући на питање да ли ће бити продужен и рок за достављање приговора, 5. март, министарка је рекла да се и он продужава сходно продужетку основног рока.

"Тако да ће рок 5. март бити продужен сразмерно продужетку овог основног рока, али то је само за изјављивање приговора по поднетим пријавама", прецизирала је Софронијевићева.

Лана Миљковић Ђерић из села Прњавор, каже: "На свом рачуну поред своје потрошње коју је очитао мој исправни, легални, пријављени водомер, који је на пример у просеку негде 10 кубика сваког месеца, на ставку тог такозваног "растура" се преписује чак до 140 кубика свакога месеца. Што значи да ја негде око 100 евра сваког месеца бацим у воду, односно дам за воду."

А реална месечна потрошња Ђерића је око 900 динара. Са таквим проблемом сусрећу се и њихове комшије.

Нина Веселиновић из села Прњавор, додаје: "Лети имамо проблем да немамо воду. Заправо, готово два месеца једва да смо имали воду, рачуни су и даље били огромни. Дакле, 10 до 13 пута већи него што су реални."

Нада Вановац из села Прњавор, објашњава: "Ја сам одлучила да не плаћам растур и имам велико дуговање на основу растура, преко 200 000, с тим што не постоји рачун који сам добила, а да нисам платила воду коју сам потрошила и која је очитана на мом водомеру."

Тај растур настаје због отицања воде на делу мреже од централног водомера у селу до домаћинстава.

Небојша Јаковљевић, директор ЈKП "Водовод и канализација" Kрагујевац, наводи: "Пре свега, због старе хидротехничке инфраструктуре која је изграђена пре више деценија и која није апсолутно била у техничким стандардима ни за то време, а камоли сада. Тај квалитет водоводних линија је апсолутно неприхватљив и оне имају јако велико цурење на свим деловима и свим прикључцима. Друга ствар, за овакве "растуре" појављује се проблем великог броја нелегалних прикључака."

Тако житељи Прњавора, уз своју реалну потрошњу, плаћају и воду која исцури на делу мреже и "комшијама" које су се нелегално прикључиле.

Небојша Јаковљевић, директор ЈKП "Водовод и канализација" Kрагујевац, закључује: "Kолико ће од тог "растура" бити додељено свакоме од корисника зависи од онога колико је процентуално учешће његово у укупно евидентираној потрошњи на том централном водомеру."

У "Водоводу" тврде да, на основу уговора потписаног са Општином Баточина 2014. године, нису задужени за одржавање мреже од централног водомера до домаћинстава. Решење вишегодишњег проблема је, кажу, да се замене цеви и да је то питање за челнике општине. Из општине Баточина нису желели пред камере. Поручују да су упознати са проблемом растура у селима према Kрагујевцу. Најављују да ће у наредном периоду заједно са крагујевачким "Водоводом" покушати да нађу решење. До тада, вода наставља да цури, сваке године све више, па ће рачуни житеља појединих делова села, од Баточине према Kрагујевцу, и даље бити високи.

Како се додаје у саопштењу МУП-а, сумња се да је 30. јануара, у Улици Ратка Митровића на Чукарици, прерушен у достављача хране, позвонио на врата стана у којем се налазио двадесетпетогодишњи мушкарац и пуцао у њега.

В. М. који се сумњичи и за кривично дело недозвољено ношење оружја, одређено је задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву, наводи се у саопштењу МУП-а.

Иранске власти су потврдиле да је летелица "изгубљена", али и да је команда претходно добила све информације о кретању америчког носача авиона, који је праћен "сходно уобичајеним и правно регулисаним процедурама".

Одмах после овог инцидента, барел нафте поскупео је за два одсто. 

Ни ирански, али ни амерички извори нису навели где се тачно догодио инцидент, али су неколико дана раније, кинески сателити "пронашли" групу америчких бродова, укључујући и носач авиона "Абрахам Линколн" недалеко од острва Сокорта у Арапском мору.

Ова група ратних бродова је, у претходних неколико дана, узмакла безмало 700 километара од места на којем се налазила у тренутку када су претње новим нападом на Иран, пре десетак дана, достигле врхунац.

Други инцидент забележен је у Ормуском теснацу у којем су извиђачки дрон "мохаџер" и два наоружана глисера Револуционарне гарде пратила амерички танкер "Стена императив".

Према извештајима америчке Централне команде, Иранци су узмакли пошто су изнад танкера пролетела два борбена авиона Ф-16, док је кроз теснац прошао и ракетни разарач "Мекфаул".

У оба инцидента, америчке снаге тврде да су ирански глисери и дронови "агресивно" пришли носачу авиона и танкеру, те да су разарач и борбени авиони реаговали како би "заштитили средства и људство".

Одмах после обарања "шахида", Револуционарна гарда је ка носачу авиона упутила нову летелицу.

Американци су у воде око Ирана, последњих седмица, упутили 12 ратних бродова, укључујући носач авиона "Абрахам Линколн" и подморницу наоружану крстарећим пројектилима "томахавк".

Први пут, кинески медији објављују сателитске снимке распореда америчких снага на Блиском истоку и у Индијском океану, што је навело Централну команду снага САД да носач авиона "повуку" додатних 700 километара од Ирана.

Пројектили система "патриот", борбени авиони Ф-15, Ф-16, Ф-35 и летећи танкери КЦ-135 и транспортне летелице Ц-17 и ратни бродови у најмање шест америчких база на Блиском истоку главне су звезде серије сателитских снимака које је у протеклих десетак дана објавила кинеска компанија "MizarVision".

Кинези су снимили и писте базе "Дијего Гарсија" у Индијском океану из којих су, током америчких напада у јуну прошле године, полетели бомбардери Б-2 и 13 тона тешким бомбама ГБУ-57 разнели добар део дубоко укопаних објеката иранског нуклеарног програма. На новим снимцима, међутим, на писти ове базе види се само пар транспортних авиона.

На кинеске снимке, Американци су одговорили сателитским фотографијама нуклеарних центара Натанз и Исфахан на којима се, изнад кратера насталих током прошлогодишњих напада, виде новопостављени кровови, што Пентагон тумачи као доказ да Техеран покушава да обнови оштећене и уништене објекте.

Тензије у водама око Ирана и објављивање сателитских снимака распореда две војске представљају увод у преговоре о иранском нуклеарном програму и балистичким пројектилима, који ће у петак почети у Оману.

Амерички председник Доналд Трамп је запретио да ће у случају изостанка договора неминовно почети нови рат између две државе, "знатно жешћи" од 12 дана дугог сукоба из јуна прошле године.

Неђа Мандић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, изјавио је да је на састанку свакој земљи дато седам минута да изложи своје проблеме, али да Европска комисија није предложила конкретна решења, те да је сада у току прелазни период у којем треба доћи до решења.

За трајно решење, ипак, истиче да ће бити потребно од годину до годину и по дана.

"Разочарани смо што Европска комисија није имала конкретне предлоге, док су они очекивали то од нас. Једини предлог имао је министар Немања Старовић, који је позван да пошаље писани предлог. Знамо да можемо дати најбоље решење, па смо проследили колегама са Балкана предлоге да бисмо их усагласили", наводи Мандић.

ЕУ свесна последица по њену економију

Према његовим речима, на састанку Радне групе планирају да изнесу заједничке предлоге који ће обухватити увођење регистра превозника, тумачење статуса прекограничних радника и доказивање тог статуса, а најважније је зауставити хапшења и депортовање возача.

"Што више предлога дамо, брже ће се наћи решење. Привремено решење је успостављање сталне комуникације и размена информација о ситуацији на терену, као што су контрола, хапшења и депортовања, како би се спречила. Немамо ништа против контрола, али је потребно дати упутства да се возачи не хапсе", истиче Мандић.

Напомиње, такође, да превозници неће бити у блокади ако за месец дана добију прелазно решење, али указује да су и након завршетка блокаде настављена хапшења и протеривања возача.

"ЕУ је свесна да блокаде утичу на њихову економију и зато желе да нађу коначно решење", додао је Мандић.

Наглашава да још није прецизирано тачно време првог састанка Радне групе који би требало да се одржи следеће недеље, али да ће на њему учествовати амбасадори балканских земаља, транспортна заједница и представници превозника.

Подсећају, такође, да носиоци правосудних функција немају право на обуставу рада и право на штрајк. 

Према наводима ЈТОК, Законом о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, који ступа на снагу 7. фебруара, начињен је озбиљан корак уназад у области владавине права.

На основу измена Закона, ЈТОК ће, наводи, у року од 30 дана од дана ступања на снагу, односно 9. марта, остати без 11 упућених јавних тужилаца, чиме ће и њихов рад бити "озбиљно угрожен и готово онемогућен".

Пожар је избио на филтерима који излазе из ливнице "Минала", а захватио је површину од око 300 метра квадратних.

Нема повређених, сви радници су на време склоњени на безбедно, јавио је дописник РТС-а.

Пожар је локализован око 12.30.

"Минт" је кинеска компанија која се бави производњом делова за најсавременије аутомобиле и већи део индустрије је оријентисан ка светском тржишту еколошких производа, делова за батерије за електричне аутомобиле. 

Компанија је у Србији присутна од 2018. године, када је отворила прву фабрику у Лозници, након чега је уследила и изградња фабрике у Шапцу.

Осим Селаковића, у овом случају, оптужени су и секретарка Министарства културе Славица Јелача, в. д. директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горан Васић и в. д. директора Завода за заштиту споменика културе града Београда Александар Ивановић.

Министар Селаковић и остали оптужени изјаснили су се да нису криви и одбацили наводе оптужнице. 

На питање судије да ли жели да се позове на имунитет, Селаковић је рекао да не жели, на шта је судија навео да ће Влади упутити допис јер и Влада треба да се изјасни о томе, пошто може да тражи да се Селаковићу успостави имунитет. 

Оптужени Селаковић, Славица Јелача, Горан Васић и Александар Ивановић рекли су да су граматички разумели оптужницу, али не и садржину и негирали су кривицу. 

Поступајући тужилац је прочитао оптужни предлог, а потом изнео уводна излагања и побројао доказе који су предложени у оптужном акту.

Шта кажу браниоци

Адвокат Драган Палибрк, бранилац Селаковића, Јелаче и Васића је у својим уводним излагањима предложио суду да одбије оптужни предлог, уз образложење да не постоји кривично дело у вези са "Генералштабом" јер је, како је истакао, донет "лекс специјалис".

Палибрк је нагласио да се лекс специјалисом проглашава ништавом одлука о проглашењу Генералштаба за културно добро из 2005. године.

Он је указао да је о овом случају у медијима објављено више од 1.700 негативних текстова, што види као притисак на суд и тужилаштво, исто као и данашње окупљање групе грађана испред зграде суда. 

Палибрк је више пута истакао да је овде реч о политичком и бесмисленом поступку јер нема бића и елемената кривичног дела.

Он је објаснио да за извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја мора да постоји штетна последица која је настала и корист која је прибављена том радњом, чега у овом случају, како је нагласио, нема.

Адвокат Владимир Ђукановић, који такође брани Селаковића, Васића и Јелачу, је изјавио да у својој каријери није видео да неко доводи публику испред суда, која гађа и вређа адвокате и оптужене, и замолио суд да им у даљем току поступка обезбеди да несметано уђу у судницу.

Адвокат Игор Исаиловић, који брани троје оптужених, је у уводним излагањима рекао да је ту једино Србији начињена штета јер је изгубила улагање од 800 милиона евра, у ком пројекту је, како је навео, требало да буде ангажовано од 21.000 до 42.000 радника.

Суђење ће бити настављено 15. априла, када би окривљени требало да изнесу одбрану.

Оптужбе за злоупотребу службеног положаја и фалсификовање

Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК) подигло је 15. децембра 2025. године оптужни предлог против Селаковића и још три особе, које оптужује да су својим положајем утицали или фалсификовали документа како би противзаконито одузели статус културног добра згради Генералштаба.

Осим за злоупотребу службеног положаја, Никола Селаковић, Славица Јелача и Горан Васић терете се и за фалсификовање службене исправе, а Александар Ивановић за фалсификовање службене исправе помагањем.

Тужилаштво за Селаковића и Васића тражи по три године затвора, за Славицу Јелачу две и по године и за Ивановића годину и по.

Селаковић је раније изјавио да се радује суђењу у случају "Генералштаб", јер ће то "раскринкати целу причу" и оценио да је реч о политичкој конструкцији и политичком деловању јавнотужилачке организације, коју је оптужио за криминално деловање.

Он је, након саслушања 4. децембра прошле године у ЈТОК, изјавио да је дао исказ и доказао да је реч о "блокадерској удруженој криминалној банди која је узурпирала део државе и државног система и у оквиру тог подухвата покушавају да на нелеган начин руше власт".

"Они нису само организована криминална група, они су аутоимуно обољење у Србији", рекао је Селаковић и додао да ЈТОК разара оно што је легално, законито и уставно у држави.

Селаковић је по подизању оптужног предлога оценио да је "права мета председник Србије Александар Вучић, који им је главна претња".

Селаковићев адвокат Владимир Ђукановић оценио је да је поступак против његовог клијента "правни апсурд“, тврдећи да Генералштаб није имао статус културног добра, јер је одлука из 2005. године о томе оглашена ништавом.

"Тражио сам да се јасно констатује правно стање. Подсетићу вас - реч је о одлуци из 2005. године којом је зграда Генералштаба наводно проглашена културним добром, али је та одлука касније оглашена ништавом. То значи да зграда никада није имала статус културног добра, па према томе није могла ни да буде заштићена у смислу наводне штете културном наслеђу", рекао је Ђукановић.

Студенти у блокади испред суда: Сви смо ми сведоци

Студенти који су се окупили испред Специјалног суда, поводом почетка суђења поручили су да тај случај превазилази локални карактер и да су дошли зато што су сви сведоци.

Студент Димитрије Радојевић указао је да је, према оптужном предлогу, одлука о укидању статуса културног добра комплексу Генералштаба донета мимо закона, уз фалсификовање документације и политички притисак.

"Зато је важно да се овај поступак не одвија у тишини јер тишина носи последице", поручио је Радојевић окупљеним колегама и грађанима, који су блокирали део Устаничке улице, а министра Селаковића, који је ушао у зграду суда у пратњи адвоката, дочекали су звиждуцима и скандирањем држећи транспарент са натписом "Сви смо ми сведоци".

Они су предали писмо у којем су истакли да јавност тај поступак прати пажљиво и очекује да ће бити утврђено чињенично стање и да ће о индивидуалној одговорности бити одлучено искључиво на основу изведених доказа.

"Уверени смо да је законито, стручно и транспарентно вођење овог поступка од кључног значаја за очување владавине права и заштиту културног наслеђа као добра од општег интереса", поручено је у писму студената и грађана.

Реаговања на почетак суђења

Председница Скупштине Ана Брнабић изјавила је да "блокадери нису против власти, већ да су против државе" и навела да је и суђење министру Николи Селаковићу за случај "Генералштаб" бесмислено и бесрамно и да представља рушење државе. 

"Не кажем ја да је Александар Вучић или да смо ми држава. Не. То они постављају знак једнакости. Дакле, они руше државу под изговором да руше власт. Све што они прогласе за свој успех је у ствари рушење државе", рекла је Брнабићева за ТВ Пинк.

Посланик Покрета слободних грађана Владимир Пајић рекао је да суђење министру Селаковићу,  представља "симболички и суштински тренутак у борби између јавног и приватног интереса".

"У тренутку када се пред судом налази човек који је директно одговоран за политику према културном наслеђу, власт покушава да прогура рушење Генералштаба – једног од најважнијих симбола модерне српске архитектуре и савремене историје Србије. То није случајност, то је порука система који мисли да је изнад закона", навео је Пајић, саопштио је ПСГ.

"То је лепа вест за грађане Србије. Обећање које смо дали на такав начин испуњавамо. Плате у јавном сектору од 1. јануара ове године су веће за 5,1 одсто, а минимална зарада у Србији од јануара износи 551 евро", рекао је Мали Танјугу у Дубаију где учествује на Светском самиту влада.

Министар је навео да су од децембра прошле године увећане и пензије за 12,2 одсто.

"Што се тиче животног стандарда грађана Србије, из године у годину одржавамо обећања и повећавамо и пензије и плате и минималну зараду, далеко изнад нивоа инфлације", истакао је Мали.

Мали је подсетио да су у јануару прошле године зараде у просвети повећане 11 одсто, а осам одсто за све остале у јавном сектору.

Додао је да је у марту прошле године било ванредно повећање зарада за запослене у просвети од пет одсто, а у октобру додатно ванредно повећање од пет одсто за запослене у просвети и здравству.

Мали је навео да са последњим повећањем од 5,1 одсто, кумулативно повећање плата у последњих 12-13 месеци за запослене у просвети износи 28,6 одсто, а за запослене у здравству 19,2 одсто.

"То су огромна повећања за тако кратак временски период, поготово имајући у виду да је инфлација око 3 -3,5 одсто. Ми ћемо са тим наставити у месецима које долазе. И председник Вучић је рекао, а ја сам поновио више пута, да ће ова година бити економски најуспешнија година у историји Србије. Очекујемо даље повећање и на томе ћемо радити у недељама и месецима које долазе"', рекао је Мали.

Опали су и обим производње и прераде нафте, као и ниво промета. Петрохемија, која је власништво НИС-а и сутра поново почиње да ради, има губитак од 10,3 милијарде динара. Другим речима, минус тог губиташа продубљен је за више од 2,5 милијарди динара у односу на претходну годину.

Добра вест је да је НИС одржао ликвидност, као и да је дуг банкама чак умањио с 558 на 396 милиона евра. Осим санкција, како је саопштио НИС, на лош резултат утицали су и појефтињење нафте и поскупљење залиха нафте, као и обезвређење актива компаније у Бугарској и Румунији. Да ли је такав биланс 2025. утицао на цену коју је МОЛ спреман да плати за НИС? Може ли Нафтна индустрија да поново заузме некадашњи удео на тржишту и да надокнади губитке?

Енергетски аналитичар Жељко Марковић рекао је да се резултати пословања Нафтне индустрије Србије у протеклој години, иако оптерећени бројним изазовима, у датим околностима могу окарактерисати као очекивани.

Како истиче, на финансијски резултат НИС-а пресудно су утицале санкције, које су довеле до смањења обима производње, али и до потпуне обуставе рада рафинерије у одређеном периоду.

Према званичним подацима, у првих девет месеци прошле године НИС је забележио губитак од око 0,3 милијарди динара, док је до краја године тај минус порастао на 5,6 милијарди динара.

Кључни губици у последњем кварталу

Енергетски аналитичар Жељко Марковић рекао је да се резултати пословања Нафтне индустрије Србије у протеклој години, иако оптерећени бројним изазовима, у датим околностима могу окарактерисати као очекивани.

Како истиче, на финансијски резултат НИС-а пресудно су утицале санкције, које су довеле до смањења обима производње, али и до потпуне обуставе рада рафинерије у одређеном периоду.

Према званичним подацима, у првих девет месеци прошле године НИС је забележио губитак од око 0,3 милијарди динара, док је до краја године тај минус порастао на 5,6 милијарди динара.

Марковић наводи да је кључни део губитка настао у последњем кварталу, након што су санкције у потпуности ступиле на снагу и када је рафинерија престала са радом.

Значај НИС-а за српску економију

Иако су санкције биле најављиване и очекиване, њихов постепени ефекат осетио се током целе године, пре свега кроз губитак тржишта у велепродаји.

Купци су, како наводи, у условима неизвесности и страха од потпуне обуставе рада компаније, почели да се окрећу алтернативним добављачима.

Такав тренд резултовао је значајним осипањем купаца, што се најјаче одразило управо у завршници године и довело до наглог раста губитака.

Сагледавајући шири контекст, Марковић указује да се пословање НИС-а не одражава само на компанију, већ и на српски буџет и бруто домаћи производ, с обзиром на његов значајан удео у економији.

Одлагање решења, сматра он, имало је последице и по руског већинског власника, јер дуготрајно генерисање губитака неминовно утиче на вредност компаније.

Указао је да уколико се ситуација посматра искључиво са економског становишта, без геополитичких интереса, јасно је да продужена неизвесност смањује преговарачку позицију продавца.

НИС је, подсећа Марковић, у стабилним условима могао да остварује и до 200 милиона долара годишњег профита, што додатно илуструје колики је потенцијал изгубљен.

Тржиште проналази алтернативе

У таквим околностима, потенцијални купци логично тактизирају и нуде нижу цену, свесни да компанија тренутно послује под притиском.

Додатни проблем представља чињеница да тржиште временом проналази алтернативе, па је повратак на претходне позиције све тежи што неизвесност дуже траје.

Тренутно се чека одлука америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ), која би требало да да зелено светло за евентуалну трансакцију између МОЛ-а и Гаспром њефта.

До тада, НИС послује уз привремена продужења лиценци и без могућности рада у пуном капацитету, што додатно оптерећује резултате.

Подаци са тржишта показују да је удео НИС-а у укупном тржишту горива пао са 80 на 63 одсто, док је у малопродаји забележен мањи пад, са 48 на 46 процената.

Марковић оцењује да је малопродаја релативно добро прошла, делом захваљујући лојалности купаца и промотивним активностима компаније.

С друге стране, пад у велепродаји последица је повећаног увоза и формирања нових логистичких ланаца, како би се тржиште обезбедило у случају потпуне обуставе рада НИС-а.

Марковић је истакао да једном успостављени ланци снабдевања тешко се и споро мењају, па би повратак купаца захтевао време, конкурентне цене и стабилну тржишну позицију.

Гас као још један изазов

Говорећи о снабдевању гасом, Марковић истиче да Србија у наредном периоду неће имати проблема, али да је извесније склапање краткорочних, него дугорочних уговора са Русима.

У условима геополитичких промена и настојања Европске уније да смањи зависност од руског гаса, опрез и флексибилност у енергетској политици, закључује Марковић, остају од кључног значаја.

Како се наводи у саопштењу Владе, циљ споразума је успостављање институционализоване сарадње у областима од кључног значаја за дугорочни развој Србије и њену трансформацију ка економији заснованој на знању, иновацијама и дигиталним технологијама.

Сарадња ће бити усмерена на дигиталну управу и дигиталну трансформацију јавног сектора, дигиталну економију и развој иновативних услуга, вештачку интелигенцију и примену напредних технологија, науку, иновације и истраживачко-развојне програме, образовање и развој дигиталних вештина, пословне инкубаторе и развој стартап екосистема, креативне индустрије и туризам, као и друге области од заједничког интереса које стране накнадно утврде.

Споразум има посебан значај за Србију јер омогућава приступ знању и најбољим праксама једне од технолошки најнапреднијих и најагилнијих влада у свету, нарочито у областима електронске управе и вештачке интелигенције.

Такође, споразум доприноси убрзању реформе јавне управе, унапређењу квалитета јавних услуга и ефикасности државних институција, јачању иновационог и стартап екосистема, као и додатном позиционирању Србије као регионалног лидера у дигиталној трансформацији, иновацијама и креативним индустријама.

У Дубаију је у току Светски самит влада на којем учествује премијер Ђуро Мацут.

Премијер Мацут данас је разговарао са премијером и министарком иностраних послова Грузије Иракли Кобахидзе и Маком Бочоришвили о унапређењу билатералне сарадње две земље и међусобној подршци у међунардним организацијама.

Истакли су и значај јачања политичког дијалога као и сарадње у области економије и размени искустава.

Трамп је, међутим, одбио да одговори на питање новинарке Си-Ен-Ена о забринутости преживелих жртава Епстина поводом објављених досијеа.

Одбацио је, такође, наводе да су се у документима које је објавило Министарство правде Сједињених Америчких Држава појавила имена његових савезника, попут милијардера Илона Маска и министра трговине Хауарда Лутника.

"Сигуран сам да су добро прошли. У супротном, то би били главни наслови у медијима", рекао је Трамп.

Председник САД изразио је жаљење и због тога што су Бил и Хилари Клинтон одлучили да сарађују у истрази америчког Конгреса у вези са случајем покојног осуђеног сексуалног преступника Џефрија Епстина.

"Не би требало да се осећам овако, али ми је жао што морају да прођу кроз то. Ипак, урадили су много горе од мене. Хтели су и да ме стрпају у затвор", изјавио је Трамп.

Ово је први пут да Трамп говори похвално о Клинтоновима, преноси Си-Ен-Ен. "Мислим да је то штета. Он ми се увек свиђао, а она је веома способна жена. Била је боља у дебатама од неких других. Била је паметнија", додао је Трамп.

Некадашњи амерички председник Бил Клинтон и његова супруга, бивша државна секретарка САД Хилари Клинтон, пристали су да сведоче у оквиру конгресне истраге о случају Џефрија Епстина.

Бил Клинтон је почетком 2000-их година, након одласка са функције, више пута путовао Епстиновим авионом, али је касније изразио жаљење због тог односа и навео да није знао за Епстинову криминалну активност.

Министарство правде САД недавно је објавило три милиона страница докумената, 180.000 фотографија и 2.000 видео-снимака, као и спискове имена који се односе на покојног сексуалног преступника Џефрија Епстина.

У документима се помињу бројне познате личности које су имале контакт са Епстином. Међу њима су, осим Клинтонових, и Доналд Трамп, Илон Маск, Бил Гејтс, бивши британски принц Ендру, норвешка принцеза Мете-Марит, као и Мило Ђукановић.