Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија интензивно ради на заштити критичне инфраструктуре и реагује на све покушаје непријатељских акција.

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас изјавила је да претње из Русије неће нестати чак ни након завршетка рата у Украјини и упозорила је на то да Европа мора дугорочно да се припрема за такве изазове.

"Данас имамо читав низ нових земаља које се налазе у реду за чланство у ЕУ. То су Украјина и Молдавија, Западни Балкан већ више деценија, али имамо ту и Исланд. Показује се да чланство у ЕУ свакоме даје осећај веће безбедности. Ја мислим да би и ЕУ овакво проширење управо то пружило, снажнији безбедносни оквир“, каже Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику.

"Морамо бити поштени јер је тренутни систем доста напрегнут. Као што је Марта Кос недавно рекла, нити статус кво, нити радикалне идеје ка проширењу нису прихватљиве за већину чланица. Налазимо се у тренутку институционалне искрености јер стари модел не даје резултате, али тај апетит за неке револуционарне промене не постоји“, каже Пламена Халачева, заменица шефа Делегације Европске уније у Србији. 

Србија и Албанија: На путу ка чланству у Европској унији - конференција на којој се анализирало колико су постогле на путу евроинтеграција.

Тирана за сада у предности, искористила је моменат и отворила све кластере. Београд у стагнацији, више од четири године - без отвореног кластера. Да су односи две земље бољи него што се мисли, потврђује пројекат "Отворени Балкан" - још важније, показао је и да је сарадња могућа без посредства са стране.

Последњи предлог који је стигао са државног врха двеју земаља - делимично чланство - без права вета. И из Делегације Уније потврда да се разматрају инцијативе које би довеле до постепене интеграције. 

"То је нешто што се рефлектује у плану раста и кроз идеје које долазе из самог региона, пре свега, из Србије и Албаније, где се као приоритет стављају учешће у Шенгену и јединственом тржишту пре него што се добије пуноправно чланство. Треба да будемо пажљиви јер смо имали такве моделе, рецимо Европски економски простор. Исланд је већ интегрисан у јединствено тржиште. Питање није да ли такви модели већ постоје или не, него да ли су прихватљиви политички и стратешки, а не као неки прелаз", наводи Пламена Халачева.

"Ако погледамо податке, већина инвестиција у регион долази из Уније, што показује да је Западни Балкан већ економски интегрисан. Проблем је што та реалност није довољно препозната у политичком процесу. Велики изазов је и недостатак јасних информација — земље региона често не знају где тачно стоје када су у питању нове политике, буџети и програми ЕУ", каже Ардиан Хацкај, дирекор истраживања Института за сарадњу и развој у Тирани.

Суштинска интеграције, кажу, могућа је кроз три нивоа: међу грађанима, кроз бизнис заједницу и институције. Без тога, резултат ће изостати.

"Проблем је што бих хтео да проширим кућу, да доградим нешто, да реновирам. Не могу ништа зато што нисам власник земљишта. Хтео бих да буде моје власништво, ту конверзију да урадим. Покушавао сам 30 година и никако нисам успео у томе", поручује Југослав Бакаловић.

Захтев за упис права својине над земљиштем у катастар могу да поднесу преко адвоката, уз плаћање таксе од седам хиљада динара, поручују из Републичког геодетског завода.

"Најчешће се ради о томе да нека стара исправа није спроведена на време. Дакле, спроведена је у односу на објекат или нека исправа која се налази у општинској архиви никада није спроведена у катастру и због тога данас имамо уписана нека лица која никакве везе немају са власником објекта. Дакле, да бисмо дошли до тога да прво имамо право коришћења, па да га можемо конвертовати, треба користити поступак циљане конвалидације", објашњава Милош Бјелановић, помоћник директора за правне послове РГЗ-а.

Агенција за просторно планирање и урбанизам задужена за предузећа

За приватизована предузећа конверзију ради Агенција за просторно планирање и урбанизам. У њиховој надлежности су и случајеви грађана који су право коришћења земљишта добили од државе, али на њему нису изградили објекте.

"Агенција за просторно планирање пре свега проверава планске документе. Дакле, да се не деси да се ради о одређеном грађевинском земљишту које обавезно по планском документу мора бити и мора служити објектима у обавезној јавној својини. Да ту не би дошло до проблема, агенција пре свега проверава то и још неке предуслове", наводи Бјелановић.

Милица Малешић, руководилац групе за кориснички сервис РГЗ-а, поручује да су врата Републичког геодетског завода отворена за све грађане и било које недоумице које се односе на било које правне радње – конвалидацију, конверзију и слично. Термини се могу заказати и путем телефона 0700 500 500, али и мејлом на адресу otvorenavrata@rgz.gov.rs.

До сада је стигло више од 4.000 захтева за промену намене 9.000 парцела из права коришћења у право својине.

Ипак, увече до југа наше земље стиже јаче наоблачење донесећи падавине. Падаће киша, на планинама снег.

Ветар слаб и умерен, на северу повремено и јак, северни и североисточни.

Јутарња температура од 2 до 6 степени, а највиша дневна од 8 до 15 степени.

У Београду умерено облачно и мало топлије, до 13 степени.

Обилније падавине јужније од Саве и Дунава очекују се у четвртак и петак, а од викенда нам се враћа сунчано пролеће.

На мети иранских дронова и пројектила у Израелу били су Тел Авив и Јерусалим.

Запаљен је танкер са сировом нафтом уз обалу Дубаија, који је пловио под кувајтском заставом.

После усвајања предлога Закона о увођењу такси за бродове који пролазе кроз Ормуски мореуз - Иран мења правила. Почиње наплата до два милиона долара по броду за "сигуран пролаз“ кроз мореуз. Процењује се да је блокирано више од 3.200 бродова. Вашингтон прети глобалним енергетским токовима, а амерички председник има решење.

"Имам предлог за земље које не могу да добију гориво због Ормуског мореуза, попут Уједињеног Краљевства, које је одбило да се умеша у обезглављивање Ирана. Под један, купујте од САД. Имамо га доста. Под два, скупите мало храбрости, идите до Мореуза и једноставно га узмите", рекао је Трамп.

Амерички министар одбране Пит Хегсет тврди да је дошло до промене режима у Ирану и да руководство земље треба да буде "мудрије од претходног“.

Упозорио је да ако не постигну договор са Доналдом Трампом да ће америчка војска наставити да напада "још већим интензитетом“.

Начелник Здруженог генералштаба САД, Ден Кејн навео је да је морнарица успешно уништила више од 150 бродова и да је више од 11.000 мета погођено за 30 дана.

Иранска Револуционарна гарда (ИРГЦ) саопштила је да ће од данас од 20 часова по локалном времену почети да циља америчке компаније у региону као одмазду. Међу 18 наведених компанија налазе се "Мајкрософт", "Гугл", "Епл", "Интел", Ај-Би-Ем, "Тесла" и "Боинг".

Након Шпаније и Француске, војсци САД је рампу на ваздушни простор и употребу база за потребе удара на Иран, ставила и Италија.

Број погинулих у Либану порастао је на 1.268 од 2. марта, а додатних 3.750 је повређено, јавила је тамошња национална агенција.

Група европских земаља позвала Израел да не шири своје операције у Либану а како је рекао, инвазију на ту земљу осудио је и канадски премијер Марк Карни.

"До краја године биће расписани избори, можда буду и до Видовдана. Тражили су их, видећемо када ће ти избори бити. Оно што народ буде рекао, тако ће и бити, 'vox populi, vox dei' (глас народа је глас Бога)", поручио је Вучић за Информер где је коментарисао и дешавања испред Ректората.

Поводом протеста испред Ректората, председник Вучић је истакао да грађани могу да буду мирни и да држава ради свој посао одговорно и професионално.

Говорећи о томе ко би требало да буде задовољан резултатима избора, професор Филозофског факултета у Београду Владимир Вулетић сматра да разлога за задовољство има и владајућа коалиција и опозициони блок.

"Владајућа коалиција не толико због овог резултата 10:0. Знате, то се пренаглашава, јер ви можете да победите са 10:0 и ако освојите 30 одсто гласова у општини када имате мноштво странака. Али, у овој референдумској атмосфери, победа од 10:0 значи да сте ви у свакој општини морали да имате преко 50 одсто гласова. И то је владајућа коалиција успела. Са друге стране, опозициони блок, ја се не сећам када је опозиција овде у шест од 10 општина имала преко 40 одсто гласова", наводи Вулетић.

Указује да ове општине нису никакав репрезентативни узорак, али дају одређену врсту индиција.

"Али, знате, када имате преко 40 одсто гласова, то је нешто што је капитал који можете или да искористите, да га инвестирате у нешто за будућност или да га упропастите", наводи Вулетић.

"Опозициони блок уколико жели озбиљно да угрози и да на крају крајева у једном тренутку и победи на изборима, мора пре свега да се профилише, ово је сада ембрион, мора да пронађе некаквог лидера који би био пандан Александру Вучићу, али мора пре тога да се ослободи екстремиста у својим редовима. Kао што и власт мора да се ослободи мангупа у својим редовима", нагласио је Вулетић.

Указује да сада "опозиција дише за врат", па је "свака грешка власти нешто што може да доведе до тога да се пар процената изгуби".

Локални избори или огледно поље

Професор Факултета политичких наука Милош Бешић поручује да у ситуацији у којој се налази Србија као дубоко подељено друштво, пре свега политички, избори би требало да буду метод и средство да се на неки начин ако не изађе из кризе, макар најави излазак из кризе.

"Да се изборним резултатима или вољом народа на неки начин постави некаква платформа на којој треба градити будући дијалог, разумевање. Дакле, циљ избора је заправо увек да се на неки начин или санира одређена криза или нађе прави пут ка изласку из одређене кризе", објашњава Бешић.

Сматра и да ово нису били локални избори.

"Дакле, они су то били по свом формалном карактеру, али по својој суштини они су били једно мало огледно поље да се ова два блока нађу у бирачким кутијама и да се одмере. И без обзира што заиста тај узорак општина није репрезентативан за читаву Србију, то јесте једна врста примера нарочито ако упоређујете бројеве у односу на претходне изборе на тим местима", додаје Бешић.

Поручује и да "ови избори не само да нису разрешили никакву политичку кризу и као огледно поље, него су је само продубили".

"Након ових избора ја не мислим да су се позиције ове две стране које су супротстављене на било који начин промениле. Не мислим да је било која од ових страна направила некакву стратешку предност и мислим да ћемо наставити да се крећемо у том некаквом смеру све до републичких избора", наглађава Бешић.

Kада је реч о формалном резултату, наводи да владајућа странка може бити задовољна.

"Она је остварила победу у тих 10 општина, ту нема спора, то је врло јасно. Kада је реч о самим бројевима, ако погледате саме бројеве, нисам сигуран да може бити задовољна. То показује једну врсту стагнације процентуално и у физичком броју гласова, то је негде мање-више исти број људи на тих 220.000 гласача као што је био 2023. године, али са повећаним бирачким телом то је у просеку нешто мањи проценат", каже Бешић.

Поручује и да "владајућа партија није демонстрирала оно што је желела да демонстрира – доминацију и апсолутну надмоћ".

"Али је демонстрирала капацитет да снажним апаратом организацијским када је реч о изборној игри, изборној утакмици покаже да је успела да консолидује своју организациону структуру, да изведе своје гласаче и да направи тај резултат", додаје Бешић.

Нова политичка снага

Новинар Филип Родић каже да су ови избори показали нову политичку снагу.

"Да ли је то нова политичка реалност и како ће то да изгледа на неким другим, наредним, пре свега мислим на парламентарне изборе, то је питање. На парламентарним изборима ће бити већи број играча. Овде се парламентарна опозиција повукла и углавном није учествовала, није била присутна или није остварила неки озбиљнији резултат. На парламентарним изборима мислим да ће ситуација бити мало другачија", додаје Родић.

Наводи да имамо два јасно дефинисана блока, као и да оба блока треба да буду задовољни овим резултатима.

"Мислим да и друштво треба да буде задовољно оваквим резултатом, јер ако се из овога изроди једна озбиљна опозиција која ће моћи да делује на нивоу државе и у будућности, ако се ово на неки начин не испумпа у будућности, мислим да је то добро за друштво. Мислим да је добро да постоји јака опозиција", наводи Родић.

О инцидентима

Новинар Филип Родић поручује да ипак сви треба да будемо незадовољни због инцидената који су забележени.

"Мислим да је то, од добробити коју смо имали оваквим резултатима и овом причом, све практично отишло низ воду због те атмосфере где су и једна и друга страна показале да још не можемо да имамо нормалне изборе у једној атмосфери која ће бити искључиво политичка и у којој неће бити насиља", наглашава Родић.

Професор Вулетић пак сматра да ти инциденти не би требало да буду фокус приче.

"Сви смо некако жртве онога што медији преносе. Медији су заинтересовани, фокусирани су, ви сте могли да видите и на телевизији те туче и то све што је било и заиста човек би рекао да је у Србији почео рат када би само гледао то што је објављено на екранима", каже Вулетић.

Наводи и да је мали број људи учествовао у тим инцидентима.

Ипак, професор Бешић истиче да су инциденти очигледно били довољно велики да ми сада о њима разговарамо.

"Дакле, нису били толико мали да су безначајни, то нема никакве сумње. Да ли су утицали на изборне резултате, ми то не можемо знати. Можемо спекулисати, али мислим да то није уопште сходно нити паметно да радимо. Оно што је суштина ствари – није спорно да присталице различитих партија, то се дешава и у другим земљама рецимо Грчка је добар пример, присталице на дан избора се знају потући између себе. Kада се то дешава на један спонтан начин или случајно. Начин на који се то овде дешавало је забрињавајући са становишта легитимитета резултата избора и перцепције целог изборног процеса", истиче Бешић.

"Мене не занима на којој су страни, али ако неко витла пиштољем из аутомобила, то је просто неприхватљиво. Уопште ме не занима са које је стране. Ако имате групу, видите организовану групу људи са маскама и капуљачама и бејзбол палицама на изборни дан како шетају улицама, уопште ме не занима на чијој су страни – то није у реду. То једноставно није у реду. То је неприхватљиво за тај изборни дан", додаје Бешић.

Напомиње да то шаље једну веома лошу поруку.

"Апсолутно не треба да нас занима ко је на чијој страни. Оно што је мени исто тако било индикативно и то показује нешто друго што је наш дубоки проблем, а то је криза поверења у све институције, укључујући и полицију", сматра Бешић.

Шта нам је показала висока излазност

Изборе је свакако обележила висока излазност. Сада се поставља питање да ли је могуће имати већу излазност.

"Чињеница је да је на овим локалним изборима била излазност веома, веома висока. Ја мислим да је то само још један показатељ интересовања свих актера за значај тих избора. Немам никакве сумње, готово никакве сумње немам да ће бити јако висока, можда чак и већа излазност на републичким изборима, јер они ће бити нека врста дана Д", додаје Бешић.

Говорећи о томе може ли доћи до превлачења бирача са једне на другу страну, Родић сматра да до тога неће доћи.

"Ако није до сада у ових 16 месеци овакве политичке кризе, притиска, који је вршен и који је био доста интензиван, није било толико прелета, мислим да не. Мислим да је власт показала овим изборима да је консолидована, а и у неколико општина су заиста солидно повећали број својих бирача", додаје Родић.

Како ће се слати поруке бирачима пред наредне изборе

Говорећи о томе којим каналима ће се вршити кампања пред парламентарне изборе који нас очекују, Родић каже да ће то најмање бити од врата до врата.

"Младо становништво гледа интернет, подкасте и тако даље, старији су склонији телевизији", додаје Родић.

Бешић пак сматра да ће доминантан канал комуникације владајуће партије бити директан контакт са великим бројем гласача које имају на својим списковима и које су изградили током претходних година.

"Они имају директне контакте великог броја својих гласача и оствариће га некад од врата до врата, некад телефоном или већ на који начин, али просто директан", додаје Бешић.

Када је реч о опозиционим структурама, они ће имати два кључна канала на располагању.

"То ће бити друштвене мреже и наравно уличне демонстрације и такво показивање некаквог става, али то се после прелива и на друштвене мреже", сматра Бешић.

Вулетић сматра да то све зависи од друштвених слојева, друштвених група, јер се различитим групама приступа на различите начине, односно кроз различите канале.

Када можемо да очекујемо парламентарне изборе

О томе какве су прогнозе када би могли да буду парламентарни избори, гости "Таковске 10" имају различите ставове.

"Да је којим случајем опозициони блок победио рецимо у пет, шест општина то би био сада снажан притисак да се што пре распишу избори. Пошто то није случај, сада имате власт која има маргину од тога да закаже за два месеца до тога да чека редовне изборе. Мислим да ће на то не утицати толико њихова ситуација, видели смо да они нису изгубили ништа од оних који су гласали, већ глобална ситуација", сматра Вулетић и додаје да мисли да ће бити следеће године.

Професор Бешић пак сматра да ће бити одржани у јуну или октобру ове године.

"То је моја процена. Ако ме питате шта су ми конкретни параметри, просто интуиција. Ја сам мишљења да владајућа странка ово посматра корак по корак ка некој врсти консолидације властитих снага и да процењује да ће до краја године да консолидује снаге довољно да може изаћи на изборе. То може да се деси у јуну месецу ако процене да је опозиција неорганизована као што јесте, па онда да има тај ефекат, или може да се деси у октобру уколико сачекају вероватно неке њихове параметре који треба да мере степен консолидације властитог бирачког тела", објашњава Бешић.

Родић истиче да ће избори сигурно бити онда када власти буде највише одговарало да буду.

"Ја бих лично волео да избори код нас постану што је редовнији могуће. Kад кажем редовнији, мислим да се одржавају када им је време, а не да имамо сваки час неке ванредне изборе. Са једне стране мислим да власт мора да размисли о томе да у случају глобалне економске кризе време не ради за њу, а мислим да време ради за њу што се тиче ентузијазма опозиције", поручује Родић.

Целу емисију "Таковска 10" можете погледати у видеу на почетку текста.

На основу свих обрађених бирачких места, друго место је заузела листа "Књажевац уз студенте - чиста листа - др Иван Милошевић" са 5.102 гласа, објављено је на сајту Републичке изборне комисије (РИК).

Листа "Промене - др Игор Милосављевић - Марко Игњатовић" имала је 1.377 гласова и тиме је заузела треће место.

Четврто место припало је листи група грађана "Српски либерали за зелени Књажевац" са 153 гласа.

Број бирача уписаних у бирачки списак био је 22.262 грађана, а на изборе је изашло 15.835 грађана, што је 71,13 одсто укупног броја бирача.

Раније данас, прелиминарне резултате објавила је изборна комисија у Кладову, док је осталих осам изборних комисија прелиминарне резултате објавило у понедељак.

Према члану 59 Закона о локалним изборима, изборна комисија у року од 96 часова од затварања бирачких места доноси и објављује укупан извештај о резултатима локалних избора.

"Најважнији документ по коме смо поступали јутрос је наредба Вишег суда у Београду, посебног Одељења за сузбијање корупције, да се изврши претрес зграде Ректората универзитета у Београду. У складу са том наредбом, полицијски службеници, Управе криминалистичке полиције отишли су до зграде Ректората, предочили ректору Београдског универзитета разлоге доласка, показали наредбу и започели мере и активности у складу са наведеном наредбом", казао је Васиљевић на ванредној конференцији за медије у Палати Србија.

Навео је да претрес још увек траје, како је рекао, имајући у виду велики број просторија и велики број пронађених предмета.

"Активности још трају. Током претреса пронађено је више средстава која ће бити изузета и одузета с лица места и прослеђена надлежном тужилаштву да би се наложиле даље мере и радње. Посебно наглашавам да су пронађени већи број топовских удара, петарди, спрејева, већи број токи вокија", рекао је Васиљевић.

Истакао је да су припадници полиције нападнути на Студентском тргу, али да је полиција успоставила јавни ред и мир уз минималну употребу силе.

"Полиција бива нападнута јер ради свој посао, што је непримерено. Уз мининалну употребу силе полиција је успоставила ред и мир", закључио је Васиљевић.

Према његовим речима, водоник ступа на сцену када постоји суфицит у производњи електричне енергије, што је чест случај током пролећних и летњих месеци.

"Суштински циљ зеленог водоника јесте складиштење енергије и то дугорочно складиштење. Од пролећа до јесени има много сунца и соларне електране ће производити велику количину енергије. У неким моментима та енергија ће бити већа него што је нама потребно. Тада на сцену ступа водоник који од тих вишкова треба да се генерише електролизом, а онда користи зими када је дефицит енергије", објашњава Латиновић.

Пилот-пројекат у Институту "Винча“

Министарство рударства и енергетике, у сарадњи са европским фондовима, обезбедило је средства за изградњу првог пилот-постројења за водоник у Институту за нуклеарне науке „Винча“. У току је спровођење тендера који ће Србији омогућити сопствени полигон за стицање искустава у коришћењу овог енергента.

Иако водоник није нова материја, његова примена у енергетске сврхе представља новитет којем Србија прилагођава свој научни и технички оквир. Пилот-постројење у Винчи имаће двоструку улогу: едукацију стручне јавности и испитивање примене водоника у енергетици и транспорту.

Један од кључних задатака који предстоји јесте измена законске регулативе. Тренутна законска регулатива у Србији познаје водоник само као технички гас, док је за његову ширу употребу неопходно дефинисати оквир који ће јасно разликовати зелени водоник од оног произведеног из фосилних горива. Изградњом постројења у Винчи и дефинисањем нових правила, Србија би требало да створи амбијент за ширу примену зеленог водоника у индустрији и енергетском сектору. 

Незаменљив у тешком транспорту

Када је реч о саобраћају, водоник се намеће као једино зелено решење за велике удаљености и тешке терете, где батерије због своје масе и времена пуњења нису практичне. Прекоокеански бродови не могу да користе батерије, то није реално.

"Цена таквог брода би била нереална, а морао би да стоји јако дуго на станици да би се напунио. Идентична је прича и са камионским превозом који превози тешки терет на дуге дистанце. Да би то остварио, батерије би морале бити огромне", закључује Латиновић у разговору за Први програм Радио Београда.

Дачић је захвалио свима који су се молили и бринули за њега.

"Све док моје срце куца и док моја плућа буду дисала, будите сигурни да ће срце бити на левој страни, а плућа пуна српског ваздуха! Живела Србија, идемо даље", навео је Дачић.

У разговору за РТС Пашалић је рекао да су истраживања у другим земљама показала да је забрана мобилних телефона утицала на бољи успех у школи, нарочито код ученика који имају слабији успех у предметима који су кључни за образовање, попут матерњег језика и математике.

"Постоји још један разлог, а то је вршњачко насиље, јер је последица злоупотребе мобилних телефона у оквиру периода који ученици проводе у школи доста утицала на појаву вршњачког насиља или пак на нешто што се не може назвати физичким насиљем, али има велике последице на психу ученика када се користи за друге сврхе које апсолутно нису ни дозвољене нити су примерене", навео је Пашалић.

Додао је да су на основу проучавања која су детаљно обављали дошли су до закључка да има много више разлога да ученици немају код себе мобилне телефоне него да их имају.

Пашалић је нагласио да ће учествовати и у изради подзаконских аката у сарадњи са Министарством просвете и да ће пратити и примену и имплементацију закона, уколико до тога дође.

Разговор са Зораном Пашалићем у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

Такође, оценио је да сарадња са Србијом представља прилику Алжиру да приступи земљама југоисточне Европе.

Премијер Мацут и председник Тебун изразили су жељу да се интензивирају односи, као и да обе земље постану стратешки партнери.

Мацут је нагласио и да је Србија одувек подржавала борбу Алжира за независност, као и да разуме проблем Западне Сахаре.

Истакао је да Србија подржава решавање отворених питања, у складу са међународним правом, пре свега Повељом Уједињених нација и поштовањем принципа суверенитета и територијалног интегритета свих држава чланица УН.

Председник Тебун изразио је током састанка задовољство поводом сусрета и прилике да се поново успостави блиска сарадња између Србије и Алжира.

Истовремено, он је оценио да су српски и алжирски народ сличних менталитета.

Двојица државника су указала да се могућа сарадње између Србије и Алжира може проширити у области пољопривреде, универзитетских размена, машинске индустрије, енергетике, као и сарадња у области наоружања, односно диверсификација у сваком погледу.

У оквиру прве посете на премијерском нивоу после неколико деценија, Мацут ће посетити Српско војничко гробље у Дели Ибрахиму, где почивају тела 324 српска војника страдала у Првом светском рату.

У делегацији Србије, осим премијера, су министар туризма и омладине Хусеин Мемић и министар без портфеља задужен за област међународне економске сарадње и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству и председавајући Мешовитог комитета са Народном Демократском Републиком Алжир Ненад Поповић.

Додају да је истоветном поступању био изложен и Филозофски факултет.

"Такав обим и начин поступања отвара озбиљна питања о пропорционалности, правној утемељености и границама полицијских овлашћења у академском простору. Посебно забрињава чињеница да се овакве интервенције спроводе без адекватне комуникације са руководствима институција и без увида у конкретне разлоге који би оправдали тако интрузиван приступ", истиче се у саопштењу.

Указују и да Универзитет у Београду поштује закон и сарађује са надлежним органима.

"Међутим, наша отвореност и спремност за сарадњу ради утврђивања истине се очигледно злоупотребљава. Закони се тумаче и примењују селективно, злонамерно и произвољно, што указује на озбиљно назадовање у погледу поштовања принципа владавине права", поручује се у саопштењу.

Универзитет у Београду ће, како истичу, предузети све расположиве правне и институционалне кораке како би заштитио своју аутономију, академске слободе, људска права и интегритет својих чланова.

Како се наводи у саопштењу, нове јединице, засноване на КАФ-овој платформи "Civity" за регионални и приградски саобраћај, имају по три вагона и капацитет од 546 путника, од чега је 204 седишта. 

Ентеријер је дизајниран са шест мултифункционалних зона, укључујући простор за до 18 бицикала, што, како наводе из КАФ-а, омогућава већи комфор и флексибилност за путнике. 

"Возови су модуларни, израђени од алуминијума и пројектовани за максималну брзину до 120 километара на час, са фокусом на удобност, сигурност и ефикасност у градском и приградском саобраћају", истичу из КАФ-а.

Додају да овај уговор представља други велики пројекат КАФ-а у Србији, након испоруке 30 трамваја Београду 2009. године, који су и данас у комерцијалној употреби. 

"Нова флота замениће стару железничку технику, смањити кварове и повећати доступност возова, чиме се директно доприноси побољшању јавног превоза и корисничког искуства у главном граду", додаје се у саопштењу.

Из КАФ-а подсећају да је БГ Воз систем приградских линија са 35 станица распоређених кроз четири главне и три помоћне линије. Мрежа повезује кључне интермодалне тачке са трамвајима, аутобусима и тролејбусима, пружајући путницима интегрисану и брзу везу између центра Београда и околних предграђа. 

Из шпанске компаније план Београда предвиђа даља проширења мреже, укључујући изградњу нових метро линија и унапређење приградског железничког саобраћаја. 

"У том контексту, инвестиција у нову КАФ флоту представља кључни елемент стратегије града за модернизацију и декарбонизацију урбаног превоза. КАФ, са међународним искуством у испоруци сличних јединица, доноси знање и технологију која омогућава дугорочно одржавање и поуздан рад система", истиче се у саопштењу.

Нови возови допринети, не само бољој мобилности Београђана, већ и подстаћи ширу дигитализацију и еколошки прихватљиве иновације у железничком саобраћају Србије, закључује се у саопштењу на веб страници КАФ.

Једини писани траг ове акције потиче од организације Муџахедин-е Калк, која је крајем фебруара објавила да је 100 бораца страдало у нападу на владине зграде у Техерану, али је кратку вест објављену на сајту Мек-а пратила фотографија напада припадника Исламске државе на ирански парламент из 2017. године.

Власти у Техерану, како преноси агенција Тасним, навеле су да су двојица осуђеника на смрт били у непрекидној вези са седиштем ове организације, које се већ петнаестак година налази у прилично затвореном комплексу у Драчу.

Албанија "изоловала" иранске дисиденте

Погубљење у Техерану изазвало је скоро моменталну реакцију албанских власти које су изоловале МеК-ов комплекс у Драчу, страхујући да би се сукоб иранских власти и изгнаника, на неки начин, могао прелити на њихову територију.

Тирана је, још пре четири године, прекинула дипломатске односе са Техераном после серије проблема због наводних планова Техерана за нападе на дисиденте који се већ годинама налазе у тој држави, те серије сајбер напада који су блокирали рад неколико институција.

Од почетка напада Американаца и Израелаца на Иран, медији блиски Револуционарној гарди у неколико су наврата најављивали нападе на седишта дисидентских група у иностранству, посебно "циљајући" МеК.

"Албанија је искосила варварску нарав режима у Техерану кроз серију сајбер напада. За нас ово није питање апстрактне геополитике, већ питање морала, безбедности и права", рекао је у фебруару албански премијер Еди Рама.

Односи између Албаније и Ирана, који су на завидном нивоу били само док су овим земљама владали ајатолах Руколах Хомеини и Енвер Хоџа, драматично су погоршани када је влада тадашњег премијера Саљија Берише, у жељи да ојача позиције у Вашингтону, одобрила да се припадници иранске дисидентске организације Муџахедин-е Калк сместе у околини Драча.

Прекид дипломатских односа

Серија догађаја последњих година, укључујући протеривање иранских дипломата и прилично магловите оптужбе о планирању напада на ово седиште иранских дисидената, драматично je покварилa односе Техерана и Тиране, па је Али Хамнеи, почетком 2020. године, Албанију назвао "малом, али злом европском државом у којој амерички елементи сарађују са иранским издајницима и кују планове против Исламске Републике".

Хомеини је, у време владавине Енвера Хоџе, рачунао да отворено непријатељство Албаније и Ирана према Америци представља основу за потенцијално савезништво, посебно се усресређујући на дервишке редове и ширење утицаја на муслимане у Босни.

Тај план није дао опипљивије резултате због низа фактора, укључујући у то време снажан утицај радикалних исламиста које је помагала Саудијска Арабија, као и прикључења Албаније НАТО-у.

Ова организација, коју Техеран сматра издајничком, претходно је била смештена у неколико база на граници Ирака и Ирана, одакле су спроводили акције против матичне државе, али су се падом режима Садама Хусеина нашли на мети напада проиранских милиција.

Американци, који донекле сматрају да би припадници МаК-а могли представљати окосницу будуће иранске владе, су их прво преместили у Багдад, али када се испоставило да ни тамо нису сигурни, пронашли су им уточиште у Албанији.

Временом, број припадника Муџахедин-е Калка у Драчу достигао је око 3.000.

Сајбер-ратници или стварни противници Исламске републике

Сајбер напади, за које су албанске и америчке власти оптужиле Техеран, временски се подударио са конференцијом МаК-а, која је отказана због опасности од иранских напада.

Албанија је, пре две године, због наводних планова за напад на базу организације Муџахедин-е Калк код Драча, већ прогнала двојицу иранских дипломата, што је ионако лоше односе две државе свело на најнижи могући ниво.

Односи су додатно заоштрени крајем јануара, када су позиве на убиство тадашњег врховног вође, ајатолаха Алија Хамнеија, изненада емитовале иранске телевизије. Неколико сати касније, одговорност за напад приписана је хакерима, симпатизерима отпадничке организације Муџахедин-е Калк (МеК).

Упад у строго контролисани етар у први је план, после много година, избацио организацију чији су се припадници после низа сукоба са челницима Исламске Републике расули широм света, те главну базу, уз помоћ Американаца, успоставили у прилично тајанственом комплексу који је пре десетак година никао недалеко од Драча.

Револуционари, издајници, терористи и савезници - организација Муџахедин-е Калк (Народни муџахедини Ирана), за неколико деценија и уз силне контроверзе, прошла је пут од врха копља Исламске револуције до изгнанства у Албанији, уз пар контроверзних успутних станица у Ираку.

Осуђени су на живот у егзилу јер их власти у Техерану терете за смрт 12.000 људи, који су страдали у акцијама које су припадници Муџахедин-е Калка, после прогона из Ирана почетком осамдесетих година, организовали прво у сарадњи са режимом Садама Хусеина, а затим Американцима и наводно Израелцима. Челници ове организације пак тврде да је у њиховим упадима страдало више од 50.000 Иранаца.

Најмање 3.000 припадника МаК-а убијено је у иранским затворима после разлаза ове организације са челницима Исламске републике.

"Ради се о трагедији. Важно је да све заинтересоване стране покажу уздржаност и да се инцидент не користи у политичке сврхе", истакао је Бекерат.

Апеловао је на медије да о том случају извештавају са више поштовања.

Бекерат је изразио саучешће породици и пријатељима преминуле студенткиње наводећи да га је тај случај дубоко потресао.

Полиција је, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, ушла у зграду Ректората Универзитета у Београду у оквиру истраге околности поводом догађаја од 26. марта када се на петом спрату Филозофског факултета запалила пиротехника, након чега је 25-годишња студенткиња скочила кроз прозор и изгубила живот.

Врање можда понајвише припада Бори Станковићу који је описао дух, душу, менталитет људи, ту жал за прошлим временима која се и данас осећа. Његово стваралаштво обележило је књижевни реализам и модерну, у реалности Бора и Врање су нераскидиво повезани.

1876. године почиње живот једног од најпознатијих српских књижевника. Рођен и одрастао у кући са бабом Златом, школовао се у родном граду и Београду.

"Са само 5 година је изгубио оца, са непуних 7 мајку, млађег брата у другој години живота, тако да нажалост, јако рано га је задесила породична трагедија, да тако кажем, која се касније одразила како на формирање његове личности, тако и на само писање јер је познато да је Бора био један од највећих трагичара у српској књижевности", наводи Лидија Илић, кустоскиња Музеј-куће Боре Станковића.

Кућа у којој је Бора живео постаје музеј 1967. године. Тада почиње и књижевна манифестација њему у част, ове године јубиларна, 60-та.

Мирослав Цера Михаиловић, уредник Књижевне заједнице "Борисав Станковић" истиче: "Прва "Борина недеља" одржана је 1967. године, а још један јубилеј представља 35 година од додељивања награде "Борисав Станковић"."

У Врању постоје и друге манифестације које су посвећене Бори, које славе његово дело. За јубилеј припремљена је изложба која приказује нове сегменте пишчевог живота и рада.

"Наслеђе и дело Боре Станковића је обавезујуће, и задовољство пре свега радити на оваквим стварима. Сама наша установа носи име Боре Станковића, као и позориште где се отвара ова изложба, и мислим да су све установе дале максимум у овом програму", наглашава Зоран Најдић, директор библиотеке "Бора Станковић" у Врању.

Томислав Р. Симоновић, аутор изложбе "Трагом људске душе" објашњава: "Трагом људске душе" није изложба само да се представи његово књижевно дело, већ његов унутрашњи немир. Немир који је носио целог живота."

"Бора Станковић је неко ко је оставио велики утицај на нашу књижевност, на стваралаштво, али и на културу нашег народа. Ми као град и држава желимо да се захвалимо нашем великану",истиче Милан Илић, заменик градоначелника Врања.

Изложбом и свечаном академијом у Врању почиње обележавање века и по од рођења познатог књижевника, програми посвећени њему организовани су током целе године.

Како се наводи у саопштењу ВЈТ, постоји основана сумња да је НН лице неовлашћено приступило заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података, што је, како се наводи, кривично дело као и да је Д.Б. (54) из Београда извршио кривично дело Неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података према Кривичном законику.

Полицији је, даље стоји у саопштењу, наложено и да "обави разговор са Д. Б. о свим околностима које су му познате поводом овог случаја, посебно поводом прикупљања личних података и слања спорне СМС поруке са одређених бројева телефона, ко су власници и корисници тих бројева телефона", али и има ли сазнања због чега су се "у просторијама политичке странке Народни покрет Србије налазили омоти СИМ картице једног мобилног оператера без припадајуће картице, који су пронађени и привремено одузети".

Такође, да ли поседује сазнања у чијем власништву се налази лаптоп рачунар који се "приликом претреса 29. марта 2026. године налазио у просторијама политичке странке Народни покрет Србије".

Наложено је да се од Д.Б. привремено одузме телефонски апарат и СИМ картица ради претреса и вештачења електронских уређаја, стоји у саопштењу ВЈТ.

Према објавама са друштвених мрежа, на дан избора, у недељу 29. марта, Управа криминалистичке полиције МУП-а ушла је у просторије Народног покрета Србије чији је председник Мирослав Алексић рекао да се функционери странке "терете за повреду права гласања".

Председник Србије је у изборној ноћи рекао да су из Народног покрета Србије "позивали људе из више општина, обраћали им се као људи из Председништва Србије, као колеге и пријатељи Александра Вучића, те их позивали да не гласају за број један, него за листу број 2, нарочито у Смедеревској Паланци".