У завршним речима, Минић је захвалио посланицима на конструктивној расправи, и што су показали, како каже до сада највећи степен заједништва у изузетно изазовним времену.

Поручио је да ће Влада одговорити на све актуелне проблеме, а који се тичу и растуће цијене нафте, али и побољшања свеукупног стандарда грађана.

Посланици владајуће коалиције сагласни су са ставом Минића, да су претходне владе биле легалне као и све њихове одлуке.

"Ми сматрамо да је предсједник Додик имао право да именује Саву Минића за мандатара и да је влада изабрана 12. септембра била легална. Сматрамо да је избор Ане Тришић Бабић била легитиман и да кад је она предложила другу владу Саве Минића имала је уставно и законско право да предложи за мандатара. Изабран је Синиша Каран и нико не може оспорити ову владу коју ћемо ми данас изабрати", навео је Срђан Мазалица, шеф Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске.

Са тим се не слажу посланици опозиције, и тврде да ће само садашња Влада бити легална.

"Није тачно да су прва и друга биле легитимне, да јесу не би данас бирали трећу. Ово именовање Саве Минића има легитимитет. Синиша Каран је легално изабран за предсједника, ова влада ће бити легална и министри и сви ће бити легални и сви закони које донесе трећа влада Саве Минића ће бити легални", рекао је Огњен Бодирога, шеф Клуба посланика СДС-а у Народној скупштини Републике Српске.

Раније данас, председник Каран је на конференцији за новинаре у Палати Републике рекао да се ради о техничком питању, али са политичког аспекта.

Истакао је да је то последица кризе у БиХ и удара на њену стабилност, прво кроз удар на некадашњег председника Милорада Додика, а потом и на Владу Српске.

Црна Гора је отворила сва 33 преговарачка поглавља у процесу приступања Европској унији, а привремено је затворено 14 поглавља.

Образлажући предлог, Срђан Мазалица, шеф посланичког Клуба СНСД-а напоменуо је да ће се забранити све идеологије зла.

"Забранићемо све што припада идеологијама које су нашем народу нанеле највеће зло у нашој историји. Мора се јасно рећи геноцид у НДХ, геноцид над Србима се десио у НДХ", рекао је Мазалица.

Опозициони СДС је тражио измену закона и казну од шест месеци до пет година затвора за величање идеологије НДХ.

Шеф посланичког Клуба СДС-а, Огњен Бодирога тражио је и да се у текст резолуције унесу реципрочне мере према Хрватској.

"Тражим да се у резолуцију унесе следећи текст: ‘Влада РС уводи реципрочне мјере Хрватској држави коју је донио Хрватски сабор и доноси одуку да се уклањају сви споменици и симболи који промовишу и величају идеологију НДХ, усташку, фашистичку и нацистичку идеологију а који вријеђају вјерске, моралне и националне осјећаје српског народа‘“, навео је Бодирога.

Усвојеном резолуцијом забрањено је промовисање идеологије и симбола НДХ, забрањена усташка, нацистичка и фашистичка идеологија и симболи, укључујући иницијативе, манифестације и обележја.

Скупштина Српске послала је поруку да нема места величању усташтва и да је током Другог светског рата усташки режим НДХ починио тешке злочине и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Једино су у НДХ постојали логори за децу.

Јелена Жарић Ковачевић, министарка за бригу о породици и демографију, рекла је у Београдској хроници да су подаци очекивани, с обзиром на то да је Закон о Алиментационом фонду почео да се примењује пре око осам месеци.

"Оно што је за нас најважније у овом тренутку јесте да је закон дао искључиво и само позитивне ефекте. Управо онакве какве смо и желели и какве смо очекивали. Дакле, ради се о једној апсолутној породично-правној заштити сваког детета у нашој земљи", сматра Жарић Ковачевић.

Шта је људима најкомпликованије

У процедури је, каже, можда најкомпликованије људима да схвате на који начин могу да крену ка Алиментационом фонду.

"Оно што је један рок који они морају да сачекају јесте рок који се односи на јавне извршитеље, а који проверавају да ли ће исплата ићи на добровољној бази или не. Онда када исплата не иде добровољно од стране извршног дужника, односно оног родитеља који је одређен за плаћање алиментације, онда се они окрећу ка Алиментационом фонду. Када стигну до Министарства, када ми искомуницирамо са Министарством правде и када будемо обавештени да постоји дете или да постоје деца која чекају алиментацију од Алиментационог фонда, то већ иде јако брзо и јако једноставно", наводи министарка.

Пријаве сваког месеца нису потребне

Није потребно, истиче, никакво јављање Министарству, никакво подношење захтева, никакво чекање.

"Ми имамо тај рок од 15 дана, али кажем и у краћем року од 15 дана ми њима исплаћујемо алиментацију. Самим тим, они улазе у један редослед исплате алиментације који подразумева сваки следећи месец, докле год се не буду стекли услови да се алиментација плаћа од стране извршног дужника", навела је Жарић Ковачевић и потврдила да пријаве сваког месеца нису потребне.

Зашто новац још није почео да се враћа у Фонд

Жарић Ковачевић напомиње да новац још није почео да се враћа у Фонд и да је то вероватно зато што се закон кратко примењује.

"Дакле, за осам месеци ми можемо да говоримо о позитивним ефектима, али не можемо да говоримо о ефектима који се односе на то што је Алиментациони фонд и направљен као револвинг фонд, односно замишљен као фонд у који ће се враћати новац од извршних дужника, а који ће држава наплатити од њих", истакла је министарка.

Мајке до 35 година старости могу да комбинују две субвенције

Министарство такође обезбеђује и субвенције мајкама за куповину прве некретнине по основу рођења детета, а та мера се може комбиновати са кредитом за младе за куповину стана.

"Сада мајка која узме субвенцију од Министарства за бригу о породици и демографију за куповину некретнине по основу рођења детета, може ту субвенцију искористити и узети кредит за младе уколико је старости до 35 година живота, који још даје погодности и повољности, што се тиче кредита, за отплаћивање кредита, за рате, односно за камату", објаснила је министарка.

"Разговарајући с грађанима Севојна и познајући управо те проблеме, рекла бих да ћемо у наредном периоду најпре доградити вртић 'Маслачак' предшколске установе Ужице, јер има мањак простора. Реконструисаћемо Улицу Миливоја Марића, то је улица да кажем главна кроз Севојно од зграде општине до укључења на магистрални пут", рекла је Мирјана Ђурић, кандидат за одборника испред листе "Александар Вучић – Севојно, наша породица".

Под редним бројем 2 је листа Милан Стаматовић – Аврам Илић, председник Градске општине Севојно – Здрава Србија – Здраво да победи, која такође има искуства и на локалним изборима, а као део власти у Ужицу учествују и у пројектима у Севојну.

"Мислим да су то пројекти као што је реконструкција игралишта на кругу, као што је сада започет пројекат изградње трга између два самачка, део су неких наших заслуга самим тим учествовањем у власти. Мислим да нам притом треба и остати и зато тражимо подршку грађана, јер Здрава Србија ће се највише бавити локалним проблемима грађана", каже председник Градске општине Севојно Аврам Илић и кандидат листе "Здрава Србија – Здраво да победи".

Под бројем 3 је Група грађана "Уједињени за Севојно", настала из студентског покрета. Како кажу, циљ им је да од Севојна направе боље место за живот.

"Оно што нама тренутно смета је што севојничка општина има само 0,8 одсто градског буџета града Ужица, мање од један одсто и већи део тога иде на плате запослених у општини. Дакле, Севојно нема свој буџет и ми желимо то да повећамо. Даље, суграђанима недостаје особља у севојничкој амбуланти, лекара, медицинских сестара и то је друга ствар на којој бисмо желели да радимо", каже Јелена Недић испред листе "Уједињени за Севојно".

Под бројем 4 је листа "Српски либерали за зелено Севојно" који нису имали времена за снимање, такође ни за предизборне промоције, а оно што се о њима зна је да имају 10 кандидата, међу којима је шест пензионера.

Севојно је индустријски центар, и према последњем попису од пре четири године имао је 6.426 становника.

18.03.2026. Среда: Ветровито. Дуваће умерен и јак источни ветар, понегде и са ударима олујне јачине и то посебно у источној Србији, увече у слабљењу. Током дана умерено и потпуно облачно, ујутру и пре подне на западу и југу местимично са кишом, у брдско-планинским пределима са снегом. Најнижа температура од 3 до 8 °С, а највиша од 10 до 15 °С. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 80%.

19.03.2026. Четвртак: Променљиво облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен, у Војводини и у брдско-планинским пределима повремено и јак источни и североисточни. Најнижа температура од 1 до 6 °С, а највиша од 11 до 16 °С.

20.03.2026. Петак: Променљиво облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен, у планинским пределима повремено и јак северни и североисточни. Најнижа температура од 0 до 5 °С, а највиша од 10 до 15 °С.

21.03.2026. Субота: Променљиво облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен, источни и североисточни. Најнижа температура од -2 до 4 °С, а највиша од 12 до 15 °С.

"Присуствовала су два репрезентативна удружења произвођача млека из Мачве и централне Србије, највећи произвођачи сирева у типу качкаваља, као и највећи дистрибутери у Србији. Тема је била поремећај тржишта изазван увозом јефтиних сирева из Европе, који су потиснули наше производе са традиционалних тржишта попут Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине“, рекао је он новинарима након састанка који је одржан у Влади Србије.

Илегално тржиште сирева

Гламочић је нагласио да је састанак био "жучан, али конструктиван" и да су сви учесници отворено изнели проблеме.

"Заједнички закључак је да значајан део проблема лежи и у илегалном тржишту сирева. Предложио сам формирање оперативног тима под вођством ресорног министарства, у који би били укључени и представници полиције и царине, како бисмо сузбили сиве токове. Сигуран сам да их можемо макар преполовити“, рекао је министар.

Како је додао, ради се о значајним количинама тих сирева који улазе у земљу у мањим пошиљкама.

"То се свакодневно акумулира и нису занемарљиве количине. Већ сада шаљем поруку свима који се баве тим пословима да престану, јер су за то предвиђене озбиљне казне. Реч је о злоупотребама које угрожавају и тржиште и безбедност потрошача“, рекао је Гламочић.

Он је додао и да је на састанку договорено да се посебна пажња посвети контроли декларисања производа, нарочито сирева на бази палминог уља.

"Имамо утисак да део произвођача избегава правилно декларисање. Посебан проблем представљају пекаре и угоститељски објекти, попут пицерија где се такви производи користе без јасног означавања. То ћемо појачано контролисати“, нагласио је Гламочић.

Према његовим речима, када је реч о цени млека, на европском тржишту већ су приметни позитивни трендови, а за нас је најважније да су цене почеле да расту.

"Бележимо раст цена сирева у Европи, што даје назнаке да се тржиште полако опоравља“, казао је министар.

Он је нагласио и да држава наставља са мерама подршке домаћој производњи, подсетивши на кампању "100 одсто из Србије", за коју већ постоји интересовање међу произвођачима.

Предност домаћим производима

"Дистрибутери су показали спремност да дају предност домаћим производима, док су млекаре најавиле унапређење квалитета и асортимана", рекао је Гламочић.

Најавио је и да ће за месец дана бити одржан нови састанак, на коме ће бити представљени конкретни резултати рада инспекцијских служби.

"Тада ћемо подвући црту и видети шта је урађено на терену. Важно је да сви раде свој посао у интересу развоја Србије и заштите грађана", закључио је Гламочић.

Трајковић: Заиста конструктиван састанак

Представник Удружења одгајивача говеда централне Србије Милош Трајковић рекао је да је данашњи састанак са ресорним министром у Влади Србије одржан на иницијативу произвођача и да је био "заиста конструктиван".

Како је рекао, на састанку који је затражен због вишемесечног пада откупне цене млека, учествовали су и представници прерађивача, укључујући удружење из Мачванског округа, као и дистрибутери и увозници млечних производа.

"Увозници су показали известан степен националне одговорности и спремност да преузму веће количине сира. Очекујемо да ће то подстаћи тражњу и довести до раста цена сира у наредном периоду", рекао је он.

Према његовим речима на састанку су отворене и друге теме, укључујући проблем сиве економије на тржишту млека, као и да је договорено да се за месец дана одржи нови састанак како би се сагледали конкретни резултати.

Откупна цена између 25 и 50 динара по литру

Трајковић је навео и да се откупна цена млека у централној Србији креће између 25 и 50 динара по литру.

Представник Удружења произвођача млека Мачванског округа Горан Васић изјавио је да је охрабрујуће што је на данашњем састанку са надлежнима постигнута сагласност о потреби интензивније контроле нелегалног промета сирева, јер како је нагласио, произвођачи то сматрају једним од кључних узрока поремећаја на тржишту.

Он је навео да је ситуација у Мачванском округу нешто повољнија у односу на централну Србију, али да проблем сиве зоне и даље озбиљно угрожава домаћу производњу.

"Тржиште сирева, које је генератор кризе, у великој мери функционише у сивој зони. Велике количине робе прелазе границу без адекватне контроле, а затим се продају на пијацама. То директно угрожава наше произвођаче", рекао је Васић.

Зелено светло за инспекцијски надзор

Према његовим речима, на састанку је затражено појачавање инспекцијског надзора на границама и пијацама, што је, како тврди, наишло на разумевање и подршку надлежних.

Васић је казао и да се откупна цена млека у западној Србији тренутно креће од 35 до 55 динара по литру, док поједини већи произвођачи остварују и цену од око 60 динара.

"За наше подручје то је релативно задовољавајући ниво, али би додатно повећање од неколико динара у наредном периоду значајно допринело стабилности производње", оценио је Васић.

Снег је пре неколико сати почео да пада на Тари где се већ створио снежни покривач.

Има га и на Копаонику где је, према мерењима РХМЗ-а, достигао висину од 30 сантиметара.

Снежни покривач формирао се и на Златибору где снег пада већ неколико сати.

Влажан снег који провејава на Рудну од поднева изазвао је проблеме на нисконапонској мрежи, домаћинства су вечерас остала без струје.

Током дана, на подручју Пештерске висоравни, Сјенице и Голије забележене су слабе снежне падавине, али се снег није задржао на коловозу. Сви путеви на овим деоницама су чисти и проходни.

Како су навели из ЈКП "Путеви Србије", због ниских температура могуће су поледице на путевима, поготово на деоницама које се простиру дуж речних токова, котлина, клисура као и на путним објектима.

Додају и да на основу извештаја Штаба зимске службе, најоптерећенији путни правци првог, другог и трећег приоритета одржавања су проходни и нема снега. 

Oблачно, на северозападу, западу и југу Србије местимично с кишом. 

Ветар слаб до умерен, северних и источних смерова, у даљем појачању и то посебно у источној Србији. 

На терену је пожар гасило 13 ватрогасаца-спасилаца са четири возила.

Нема повређених, али је гашење пожара било отежано због запаљивих секундарних сировина.

Рат на Блиском истоку практично је с тржишта збрисао скоро 20 милиона барела нафте дневно, који више не могу да прођу кроз Ормуски мореуз због иранске блокаде. Рафинерије горе под ракетама, на нафтним и гасним пољима се обуставља испумпавање, складишта се празне.

Професор Економског факултета Вељко Мијушковић указује за РТС да последице рата не погађају само производњу већ и читав ланац снабдевања.

Како објашњава, чак и када постројења нису директно оштећена, долази до поремећаја у "низводним елементима“, пре свега у дистрибуцији и транспортним рутама. "Биће потребно више недеља, ако не и месеци, да се ситуација нормализује и након престанка ратних дејстава", истиче Мијушковић.

Према доступним проценама, значајан део транспорта већ је заустављен. Он наводи да је, према подацима Ројтерса, око 8,2 милиона барела дневно обустављено због високог безбедносног ризика. Додатно, иранска производња је смањена за око милион барела дневно.

Иако Ормуски мореуз формално није затворен, Мијушковић указује да је "миниран и под сталним ризиком од напада“, што практично онемогућава нормалан транспорт.

Раст трошкова и ризик за транспорт

Поред смањене производње, велики проблем представља и нагли раст трошкова транспорта. Мијушковић наглашава да "долази до драстичног раста логистичких трошкова“, пре свега због повећаних премија осигурања.

Како наводи, ратна премија за осигурање бродова већ достиже око три одсто вредности пловила, што за танкере представља милионске износе. Тај трошак се директно преноси на цену нафте.

Чак и након завршетка сукоба, ризик неће одмах нестати. "Ако је подручје минирано, биће потребно време да се очисти, што значи да ће ризик транспорта постојати и након смиривања тензија“, објашњава Мијушковић.

Додатну неизвесност представљају и могуће активности паравојних група, што би могло дугорочно да одржи високе трошкове обезбеђења и транспорта.

Ограничене могућности тржишта

У условима кризе, тржиште енергената покушава да се прилагоди, али су могућности ограничене. Мијушковић истиче да је неопходна диверсификација извора снабдевања и проналажење алтернативних рута.

Ипак, како каже, питање је колико алтернативни извори могу да надоместе нафту, што додатно усложњава ситуацију.

Наглашава да ће економски фактори на крају имати пресудан утицај. "Ово је ситуација која штети свима, укључујући и сам Иран, који је ограничен у извозу и складиштењу“, наводи Мијушковић и додаје да би управо економски притисци могли довести до смиривања сукоба.

Ризик од глобалне рецесије

Проблем не погађа само енергетски сектор. Поред нафте и гаса, глобално тржиште остаје и без значајних количина алуминијума, пластике и вештачког ђубрива.

У условима већ успореног привредног раста у Европи и Сједињеним Државама, ова криза додатно повећава ризик од рецесије.

Мијушковић истиче да је избегавање глобалне кризе могуће само уколико се сукоб оконча у релативно кратком року. "У супротном, постоји озбиљан ризик да се негативне економске последице продубе", упозорава он.

Европа под додатним притиском

Посебно је изложена европска економија, која је, како оцењује Мијушковић, већ била ослабљена и пре ове кризе.

Мијушковић указује да је привредни раст успорен, а да је индустрија, посебно аутомобилски сектор, под снажним притиском конкуренције, пре свега из Кинe.

"Технологија није спорна, она је на сличном нивоу, али је кинески економски модел тренутно ефикаснији“, наводи Мијушковић, напомињући да додатна енергетска криза може још више ослабити европске економије.

Криза би, према оцени стручњака, могла да донесе и дубље промене у глобалној економији. Мијушковић истиче да се показује да модел потпуно слободног тржишта уз минималну улогу државе више није одржив у условима глобалних поремећаја.

Како наводи, очекује се јача улога државе у економији, скраћивање ланаца снабдевања и окретање националним економијама. 

"Мора доћи до прилагођавања реалним околностима“, закључује Мијушковић, уз оцену да би европске економије у том процесу могле да преузму поједине елементе кинеског модела.

“Најважнији је да у условима у којима је наша држава пет година већ пружила поверење Уједињеним нацијама, а Уједињене нације опет државама НАТО-а, да успоставе некакав протекторат на простору Аутономне Покрајине Kосова и Метохије, догодило се да негде око шест одсто албанског становништва на Kосову, више од 80.000 људи, узме учешће у насиљу, линчовању, прогону, рушењу свега што је српско”, наводи Антић.

Поручује да није случајно што се све то догодило пред америчке изборе.

"Увек се најгоре ствари дешавају у изборној години у Америци, што значи да иницијатива за све није била из Србије, него од оних који су очекивали подршку и, нажалост, добили je од Америке", напомиње Антић.

“Све то је урађено да би се изашло из једног времена у коме се веровало, односно у коме су САД и савезници тврдили да њих занимају само права грађана Kосова и Метохије, односно пре свега албанске мањине у Србији, а да их не занима стварање албанске националне државе”, додаје Антић.

Шта се заиста догодило видели смо касније када је постало јасно да повод, а то је наводно дављење албанске деце у Ибру, нема никакве везе са српском децом.

“Лажна вест, могуће да су се та деца удавила, они су интервјуисали једну мајку, али то су злоупотребили албански, али и западни медији. И у крајњој линији, и да су се деца потукла, па то су малолетници. То треба да се реши полицијски, а не да убијете 19 људи и да 2.500 кућа и станова срушите”, наводи Антић.

На питање да ли је то било етничко чишћење, Антић каже да јесте и то без сваке сумње.

“Више од 10.000 људи је изгубило дом том приликом. Свакако да је велики број људи одлучио да оде са тог простора”, додаје Антић.

Насиље се догодило пред 38.000 војника Kфора, а Антић каже да не само да су ћутали, него се нису ни бранили.

“Дакле, ми смо срећни што наше светиње нису срушене, рецимо Дечани или Грачаница или Пећка патријаршија”, наводи Антић.

Поручује да је резултат свега тога Аљбин Kурти, који може да прекрши било који закон и било који споразум и да га нико не санкционише.

“Разлика у рушењу светиња, и српских и бошњачких и албанских и хрватских у рату, јесте у томе што ово није био рат. Ово је био мир, у коме су нам показали да кад њихова команда нареди – они убијају, кад нареди – они ослепљују стоку, кад нареди – силују жене. И то је оно што је најстрашније код националног покрета са којим ми имамо посла на Kосову и Метохији”, објашњава Антић.

До данас нису откривени налогодавци, а Антић поручује да је Мартовски погром злочин без казне.

“Не можете покренути шест одсто једног становништва, Албанаца има на Kосову и Метохији око 1.600.000, не можете покренути неких стотину хиљада људи, можда и више, а да не постоји команда. Посебно у једном таквом друштву”, додаје Антић.

Говорећи где је Kосово и Метохија данас, 22 године касније, Антић каже да оно што су желели нису успели у потпуности.

“Наш велики песник Матија Бећковић је једном приликом рекао: 'Ако Kосово није наше, зашто нам га тражите онда?'. Е сад, они су очекивали да ће свет реаговати на диктат као што је реаговао девeдесетих година када су, незавршивши преговоре, сви признали Босну и Херцеговину, у којој та централна бошњачка, муслиманска власт контролише у том тренутку 20 одсто територије и у грађанском рату је са свима, чак и са својима”, навео је Антић.

Истиче да је КиМ у лимбу, али да је неопходно да се ујединимо.

“Ми смо успели да постигнемо одређени ниво отпризнавања Kосова. Kосово је у једном лимбу, није до краја признато. Све наше владе су играле ту игру попуштања, Аска и вук игру, где ви док играте, док заваравате, живите. Мислим да би било добро да се коначно објединимо око тих питања која, верујем, ником срећу нису донела”, поручује Антић.

Јанковић: Све је већ било припремљено, али је било потребно да се омасови

Милош Јанковић, главни и одговорни уредник Образовно-научног програма РТС-а, који је у време погрома био у Kосовској Митровици, каже да у северном делу града нису имали информације шта се спрема са друге стране Ибра.

"Албански медији су пренели да су дечаке који су се удавили у Ибру у оближњем селу Чабра, које се налази из између Косовске Митровице и Звечана, јурили неки Срби, да су се они због тога удавили, али нисмо имали слику који је обим онога што се спрема. Све је почело у Митровици. Они су се прво ту окупили, у јужној Митровици, и кренули преко моста на север", додаје Јанковић.

Истиче да је то већ било припремљено, али да је потребно да се омасови и да позову народ.

"Није то изоловано, није се то десило само од себе, Kосово је већ неко време било у тензији. Албанци су били фрустрирани што њихове замисли о независности већ нису реализоване", напомиње Јанковић.

"Све је то некако припремано и као да се чекало то што се назива црни лабуд и то се догодило, нажалост, та деца су се удавила у Ибру. Ми данас знамо да то није кривица Срба, али се то тог дана није знало до увече, док портпарол Kфора 17. марта увече није изашао и рекао да је сва прилика да су те вести лажне", каже Јанковић.

Човић: Албанци добили простор да наставе етничко чишћење које спроводе и до данашњих дана

Тадашњи председник Kоординационог центра за Kосово и Метохију Небојша Човић каже да као државни орган нису имали никакву најаву свега што се догодило, али јесу индиректне информације.

"Једна од тих информација је да је шест месеци пре 17. марта 2004. године у истој тој Приштини био састанак Вокера, Клинтон је чак био на састанку, генерал Кларк, Холбурк, Kушнер и тада су они држали брифинг са Албанцима, у смислу да Албанци морају да појачају свој приступ у вези са борбом за заједнички пројекат, а то је независно Kосово. То је некако почетак", додаје Човић.

Истиче да је страдање деце искоришћено у целој причи.

"Повезали су то у једној лукаво поквареној причи. Село Чабра и село Зупче, које је већински српско, релативно су близу. Они су у општини Зубин Поток. Наводно су Срби из села Зупче пустили псе на ову децу. Деца су побегла, упала су у Ибар и ту су се удавила. Ибар је у том тренутку имао нешто повишени ниво зато што су Газиводе испуштале воду", рекао је Човић.

Додаје да су то одмах пренели сви светски медији који су осудили Србе.

"Једном речју, потпуно организована акција, типоване тачно локације на којима смо ми санирали много објеката, урадили повратничке пројекте, све у циљу потпуног етничког чишћења, са порукама немате извесност живота овде на овом простору, ви као Срби. И, наравно, то су и међународни званичници у почетку подржали", поручио је Човић.

"Морам да вам кажем да je последица свега тога, наравно материјална штета, али јако мало људи се вратило после од тих 4.000 и нешто што је избегло. Тиме су они добили простор да даље наставе етничко чишћење које спроводе и до данашњих дана. Само су мало другачије технологије, додатни притисци", закључује Човић.

*Гостовања можете погледати у видео-снимцима у оквиру текста

"Од самог почетка сам била у водећој групи и одвојила сам се - већ од другог, трећег километра ишао је мој ритам до краја и то ме је довело до првог места. У току трке, када сам тако на водећој позицији гледам да и тако остане. Пратим више у том тренутку сат, јер знам да сам у водећој групи и онда је нека борба са штоперицом - у том тренутку не за место.И онда до краја трке све у глави да и остане тако и да завршим са што бољим пласманом", каже Мина Станковић, репрезентативка Србије у атлетици.

Осим што се попела на „кров" Балкана, Мина је недавно на првенству Србије поставила нови национални рекорд у сениорској конкуренцији.

"На првенству Србије сам оборила сопствени рекорд. Прошле године сам исто ишла три километра, био је 12,55 сада сам ишла 12,35,што је показатељ да стварно напредујем и на тим краћим дисциплинама", наводи Мина Станковић.

Заслужену пажњу светске спортске јавности, ова двадесетогодишња атлетичарка, постигла је напорним свакодневним тренинзима - под будним оком тренера.

"Доста се радило на тој брзини која је остала из јуниорске категорије а полако смо додавали на том неком обиму, али то је уназад две године -додавало се по 2,3 километра на месечном нивоу. На крају смо дошли до тог нивоа да она тај полумаратон од 21 километар - где је прошле године било 10 километара - није ни осетила,то се види по резултату", каже Предраг Крстовић, тренер АК Пирот.

Са 25 оборених државних рекорда у протеклом периоду и титулом најбоље младе атлетичарке Србије три године заредом, Мина Станковић, није више само талентована, млада нада.Серију успеха надовезала је у сениорској конкуренцији - а њене амбиције су очекиване.

"Ове године Европско првенство - а за две године, видимо се на Олимпијади", поручује Мина Станковић,балканска шампионка у спортском ходању.

„Ја сам живео поред аеродрома, гледао сам авионе како лете и машатао сам о томе да постанем пилот“, каже поручник Петар Илић, пилот у 98. ваздухопловној бригади.

„Кокпит ваздухоплова уједно и најлепша канцеларија“, сматра поручник Виктор Теодосић, пилот у 98. ваздухопловној бригади.

Младиће и девојке до 30 година, које привлачи исто или желе да са земље управљају даљински пилотираним вазудухопловима могу да постану пилоти Восјке Србије. Иако су пропустили прилику да упишу Војну академију. Уколико су завршили факултет и имају најмање 240 академских бодова, до краја марта могу да се пријаве на конкурс и уђу у селекцију за похађање курса резервних официра авијације. А на првом кораку их чека безбедносна и здравствена провера.

 „Где се проверава способност и здравље кандидата и након тога специјалистички ваздухопловни прегледи у склопу ваздухопловно медицинског института на Војно медицинскиј академији. Ко испуни одређене услове, након тога приступа падобранској и селективној летачкој обуци“, објашњава поручник Виктор Теодосић, пилот у 98. ваздухопловној бригади.

„Кандидати који буду успешно задовољнли све критеријуме селекције биће упућени на тај курс војно-стручног оспособљавања и он ће се састојати из теоретског и практичног дела где се стичу основна знања која су неопходна да би се приступило летачкој обуци“, наводи поручник Петар Илић, пилот у 98. ваздухопловној бригади.

Радни однос у Војсци Србије заснивају одмах по успешном завршетку курса резервних официра. Али летачки знак заслужиће тек када подједнако успешни буду и на летачкој обуци у јединицама.

„Сваком младом човеку би, пре свега, препоручио да искуша себе. Занимање пилота је стресно и веома захтевно и изазовно, али лепота коју доноси летење вредна је сваког труда рада. Сваки дан су неки нови изазови и искушења“, каже поручник Виктор Теодосић.

„Сматрам да је једна врло часна професија због тога што наша војска баштини једну дугу и светлу традицију и зато што је част бити део српске војске“, наводи поручник Петар Илић.

Пут до писта на аеродромима у Батајници, Лађевцима и Нишу није ни кратак, нити лак. Али први корак до самосталног лета и места међу Петровим и Викторовим саборцима се прави пријавом на конкурс.

Компанија Телеком Србија интезивно ради са полицијом на откривању починилаца овог дела.

"Безбедност телекомуникационих сервиса није угрожена и све услуге се пружају неометано. Верујемо да ће надлежне институције врло брзо доћи до починилаца овог кривичног дела", наведено је у саопштењу.

Лучић: Веома смо близу да починиоце ухватимо, сервиси потпуно безбедни

Генерални директор "Телекома" Владимир Лучић потврдио је новинарима у Бору да је дошло до крађе и додао да је "Телеком" увек под континуираним хакерским нападима.

"Овде се ради о једној, морам рећи, мало више аматерској хакерској групи која је узела део фактичких података корисника наше сателитске телевизије и покушала да нас уцењује. Да нам траже одређен број биткоина за то, али ми смо у интензивној сарадњи са полицијом и Одељењем за високо технолошки криминал веома близу да те починиоце ухватимо", рекао је Лучић.

Тим авантуристима, како је рекао, поручио је да ће "Телеком Србија" спречити било какво појављивање било ког податка на интернету, јер имају механизам за заштиту њихове интелектуалне својине.

"Што се тиче свих сервиса и корисника, они су потпуно безбедни. Никада није доведено њихово функционисање у питање, тако да ће и у будућности то бити на најбезбеднијем нивоу", истакао је Лучић.

"У наредних шест месеци, морам да носим холтер, да виде како је стање срца и доктор је рекао да за тих шест месеци, ако се стање не побољша, да ће да ми уграде пумпу око срца да ми ојача срце, јер је срце на 50 одсто", каже Младен Томић из Смедерева.

Као потпредседник Удружења дистрофичара "Бољи живот", Кристијан, заједно са члановима, свакодневно ради на унапређењу активности. Бројне медаље и похвале сведоче њиховој посвећености и борби да буду видљивији у друштву.

"Покушавамо да равноправно учествујемо у друштву, та терапија би нам пре свега помогла и психички, зато што би се прогресија успорила бар на неко време", каже Кристијан Томић из Смедерева.

Успешни су као ученици, хуманитарци, а напредују и у послу. Двадесетдвогодишњи Стефан је уз помоћ породице, отворио радњу, где продаје производе које сам осмисли и направи.

"Свако треба да нађе нешто у чему се проналази, неки посао или хоби, мени је ово хоби и ја уживам у овоме да радим и препоручујем свима да треба да се нађу у нечему што им одговара. Жеља ми је да положим за ауто и да возим сам, да бих могао да побољшам свој бизнис", каже Стефан Радовановић из Смедеревске Паланке.

Родитељи се дуги низ година залажу да се подигне свест о овој тешкој болести и да се пажња једнако посвети и младићима, који су захваљујући лекарима и породици, победили све прогнозе. Иновативну терапију, Гивиностат, која је доступна у Србији, још увек чекају.

"Захтеви су предати, не само за мог сина, предате су за отприлике за око 75 детета, за сада још увек чекамо, све је у РФЗО-у И надамо се позитивном исходу. Успевамо да не размишљамо само о болници и о неким тешким ситуацијама, него да просто живимо нормалан живот, да нам колица не буду препрека", каже Рената Радовановић, Стефанова мајка.

Оболели од Дишенове мишићне дистрофије се суочавају са убрзаним губитком мишићне снаге, већ око 12. године приморани су да користе инвалидска колица и да зависе од помоћи других. Нажалост, многи не доживе 20. рођендан.

Предлог решења одразумева одузимање права Академији на коришћење Галерије АУНС на Булевару Михајла Пупина и атељеа на Булевару деспота Стефана, у којима се одвијају настава и изложбене активности.

Како се наводи у решењу, Градска управа за имовину контролом ових простора, утврдила је да се не користе у складу са функцијом остваривања делатности корисника на тој непокретности, из чега је извучен закључак да Академија уметности "нема потребу за коришћењем истих“.

Овим поводом декан Академије уметности Зоран Крајишник поднео је захтев да се сутра обрати одборницима у Скупштини града на седници градског парламента како би их упознао са ситуацијом и последицама које би донела ова одлука.

Према саопштењу Академије, ускраћивање права на коришћење ових просторија, директно би угрозило функционисање наставе, али и редовне изложбене програме, чиме би, био доведен у питање опстанак Академије у оквиру државног универзитета.

Истиче се да је Црква Богородице Љевишке, која је један од најрепрезентативнијих споменика средњовековне Србије и епископско средиште српске цркве у средњем веку, унеколико обновљена и да је прва литургија у њој служена шест година касније, али да трагови девастације и пожара нису отклоњени.

СПЦ подсећа да је то здање 2006. стављено на листу споменика под заштитом УНЕСKО-а.

У саопштењу се указује да су се албански екстремисти посебно обрушили на српске православне светиње.

"Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама (као на пример у Подујеву) заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживели османску окупацију и светске ратове", наглашава СПЦ.

Додаје се да је 17. март 2004. године посебно болно погодио српски народ и његову цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага KФОР-а, косовске полиције и УНМИK-а, од којих, како се истиче, нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.

"Када погледамо почетке Централноевропске иницијативе, видимо колико је било храбро у време гвоздене завесе пружити руку сарадње и градити мостове. Данас нам је такав приступ потребан више него икада“, рекао је Ђурић.

Он је нагласио да су иницијативе попут ЦЕИ кључне за приближавање региона Европској унији.

"Свака иницијатива која приближава наш регион и друге делове Европе који још нису део Европске уније том циљу - добра је и потребна“, истакао је шеф српске дипломатије.

О европским интеграцијама

Говорећи о европским интеграцијама, Ђурић је оценио да је неинтегрисаност Западног Балкана у ЕУ проблем и за регион и за саму Унију.

"Искрено говорећи, сматрам да је својеврсна срамота и за наше владе и за Европу у целини то што овај регион још није интегрисан у Европску унију“, рекао је он.

Ђурић је додао да Србија, као највећа економија региона, жели чланство у ЕУ и свесна је неопходности спровођења реформи.

"Свесни смо тешких политичких одлука и реформи које морамо да спроведемо како бисмо постали чланица Европске уније“, навео је Ђурић.

Као кључне приоритете за ову годину, издвојио је очување мира и стабилности, али и даљи економски развој.

Министар Ђурић је истакао и то да ЦЕИ има важну улогу у унапређењу инфраструктурне повезаности региона.

"Пројекти попут унапређења железничке везе од Београда ка Трсту, преко Хрватске и Словеније, управо су примери иницијатива које доприносе бољој повезаности и економском развоју“, рекао је Ђурић.

Говорећи на догађају поводом 30. годишњице Извршног секретаријата ЦЕИ, Ђурић је нагласио и потребу убрзања европских интеграција кроз конкретније кораке, попут слободног кретања људи, робе, капитала и услуга.

"Укључивање региона Западног Балкана у шенгенски простор донело би бројне користи - од економских до политичких, укључујући и унапређење међуетничких односа“, оценио је он.

Додао је да би такав потез допринео смањењу тензија у региону.

Иницијатива за убрзавање европског пута региона

"Слободно кретање људи допринело би стварању позитивније атмосфере и смањењу конфронтација међу народима у региону“, рекао је Ђурић.

Шеф Српске дипломатије подсетио је овом приликом и на иницијативе председника Србије Александра Вучића и премијера Албаније Едија Раме за убрзање европског пута региона. Захвалио је Италији на подршци, као и министру спољних послова Италије Антонију Тајанију, генералном секретару Централноевропске иницијативе Франку Дал Масу и председници Одбора за спољне послове и одбрану Сената Италије Стефанији Кракси. Посебно је захвалио Италији на заштити српског културног и духовног наслеђа, укључујући и манастира Високи Дечани.

"Централноевропска иницијатива негује разноликост наших националних идентитета и представља важну платформу за сарадњу и међусобно разумевање“, закључио је Ђурић.

На истом панелу учествовали су и министарка спољних послова Румуније Оана Цоју, у својству председавајуће ЦЕИ, министар спољних послова Украјине Андриј Сибиха, потпредседник Владе и министар спољних послова Молдавије Михај Попшој, потпредседница Владе и министарка спољних послова Словеније Тања Фајон, министар спољних послова Босне и Херцеговине Елмедин Конаковић и министар спољних послова Хрватске Гордан Грлић Радман.

"Тога дана сам се осећао тако понижено, не знам, да бих могао пропао бих у земљу и рекао бих. Да ли је могуће да поред толике силе и УНМИК-а и полиције и администрације и свега тога, да се за два дана учини једном народу, иако је доста страдало, да бар то мало што је сачувано 500 година да остане. Тог дана су нам уништили све", прича Милован Томчић из Подујева.

Ристићи из Велике Реке оставили су комплетну имовину коју су стварале четири генерације и уточиште пронашли у Косаничкој Рачи. Са њима су избегли и Ђукићи из Подујева.

"Буквално у приколицу са децом и женом и неке ствари све смо дотерали, прешли преко границе, то је друго све остало тамо. 6 кућа, 4 амбара, 2 штале, гараже, плевње, шупе, стругаре, брента, гатер, абрихтер, све то остало ту. Све су разнели ту", каже Милован Ристић из Велике Реке код Подујева.

"52 године сам имала кад смо напустили Косово, са мојом децом. Дошли смо овде у Куршумлију у нади да ће бити боље, али није боље. Ја се надам да се кад тад вратимо на Косово да повратимо нашу земљу, наше станове, наше куће", прича Десанка Ђукић из Подујева.

Расељени са Косова и Метохије кажу да их све више боли чињеница да је мало ко одговарао и био кажњен за насиље, и што су уништени готово сви докази који сведоче о етничком чишћењу Срба.

"Нека је на част свима који све ово раде и који мисле да ће на трагедији једног народа они остварити своју срећу", каже Милован Томчић из Подујева.

Ови људи кажу да се још увек нису опоравили од погрома и истичу да је исељавање Срба и продаја имовине планиран процес који непрекидно траје.

“Схватила сам да млади превише времена проводе и да се то највише одражава на успех у школи и на послу, да се ментално здравље такође погоршава због друштвених мрежа", каже Мила Досковић ученица Медицинске школе, а ученик Алекса Петровић додаје: „Вејп има више никотина него цигарете, а енергетска пића се све више пију, а сви знамо да нису добра за срце.”

“Друга ствар коју сам закључила је да су превенција и скрининг тестови веома битни, и то неко размишљање како можемо да се променимо и да побољшамо живот", каже Нина Ковачев, ученица Медицинске школе.

Пројекат су осмислиле професорке Тамара Ристић и Снежана Михајловић, а планирају да га презенентују и другим школама.

“Задали смо им неке задатке: да се шетају, одређени број минута у току дана, да се баве неком физичком активношћу, да покушају да се хране другачије, него до сад, па су и они сами осмишљавали рецепте здравих оброка, након што су их тражили од нас”, каже професорка Снежана Михајловић.

Истраживања и закључке о физичком и менталном здрављу деца су снимила у видео форми, а тај мали филм ће бити приказан у Стокхолму, на светском Самиту наставника, који ускоро организује Нобелов музеј у сарадњи са Нобеловим комитетом.

“Закључак је да хоће да се покаже наставницима, а самим тим и ученицима, да се прво креће од неке комуникације, истицања проблема, да би се евентуално, на глобалном, локалном и државном нивоу, дошло до неких решења”, наводи Тамара Ристић, професорка.

Циљ је да млади постану свесни глобалних проблема, нарочито у области здравља, и да се укључе у дијалог о томе.