Чланом 9 недавно усвојеног посебног закона (лекс специјалис) о Генералштабу предвиђено је да се Одлука о утврђивању зграда Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду за споменик културе оглашава ништавном и чиме се сматра да објекти на локацији нису стекли својство, нити имају статус културног добра.

Опозиција је током расправе била против усвајања Аутентичног тумачења, сматрајући да уводи нове ставке посебног закона којим је предвиђено рушење комплекса зграда Генералштаба.

На основу Аутентичног тумачења, како су указали, одлука о скидању заштите културног добра односе се и за Милошев амам, Вазнесењску цркву, Дом радничке коморе, зграде Мањежа, Студентског културног центра, старог Генералштаба, Касарне 7. пука, Најдановог дома, Официрског дома, зграде Владе Србије и Министарства спољних послова, као и на подручја куће Несторовића и самог Генералштаба.

Купци могу да изаберу електронску доставу рачуна на порталу и апликацији "ЕПС Увид у рачун", на шалтерима у пословницама ЕПС-а или попуњавањем захтева на сајту www.eps.rs, саопштио је ЕПС.

"Процедура за избор е-рачуна је једноставна и предност је што купци добијају рачун на мејл адресу, одмах по формирању месечног задужења. На тај начин, осим што штеде време, смањујући употребу папира дају и допринос очувању животне средине. Наредни корак је да измире свој рачун до 20. у месецу и остварују попуст од седам одсто", наводи се у саопштењу.

Електронски рачун већ користи више од 400 хиљада грађана, истиче ЕПС.

Милан Антонијевић је дипломирао на Правном факултету у Београду, а уписао је докторске студије на Филозофском факултету у Београду, Одсек за антропологију и етнологију, при Универзитету у Београду.

У његовој биографији наведено је да је независни консултант у области људских права, европских интеграција и владавине права, да је члан радне групе Владе Србије за израду закона о интелигенцији, саветник за развој програма при извршној Канцеларији НАЛЕД-а, а био је директор Фондације за отворено друштво од 2018. до 2021. године.

Антонијевић је обављао и функцију директора Комитета правника за људска права – ЈУКОМ, од 2010. до 2018. године.

Између осталог, пружао је бесплатну правну помоћ пред домаћим и међународним судовима жртвама кршења људских права, тортуре, говора мржње, злочина из мржње.

Био је и члан радних група за израду Закона о бесплатној правној помоћи.

Домаћин главна атракција

Ако је судити по гужви посетилаца и жељи да се дође до фотографије, онда је египатски “РААД 200” свакако једна од највећих звезда овогодишњег сајма. Међутим, није у питању новитет, будући да је овај систем премијерно представљен на прошлом сајму у Каиру.

У питању је вишецевни ракетни лансер смештен на гусеничну платформу, настао као резултат рада инжењера у војној фабрици 200, која послује под окриљем Министарства војне производње Египта.

Ватрена моћ огледа се у 30 ракета калибра 122 мм, које су смештене у два блока са по 15 комада, а целокупна салва од 30 ракета, након заузимања елемената гађања, испаљује се за 15 секунди.

Оно што је међутим новина јесте његова напреднија варијанта “РАД’А 300” (срп. одвраћање 300) коју одликује могућност употребе различитих калибра, а самим тим и дејство по циљевима на различитим даљинама.

Главни адут и новина овогодишњег сајма свакако је модуларност система у погледу употребе више различитих калибара, као и могућност дејства по циљевима на даљинама до 300 километара.

Према наводима произвођача, маса празног возила је око 16,6 тона, а брзина кретања по уређеним и неуређеним путевима износи око 40 км/х.

Нови-стари оклопњаци

Оклопна возила точкаши СТ-100 и СТ-500 засијала су у новом светлу али и под новим брендом. Брзорастућа египатска компанија Амстоне чини се да је представила две платформе као своје кључне адуте, а има и неколико разлога за то.

У питању су возило отпорно на мине и дејства из заседе (СТ-100) лако тактичко возило (СТ-500) али ово је само подела “на прву лопту”. Наиме платформа СТ-100, захваљујући модуларности подвозја, може послужити као основа и за командно возило, амбулантно возило, возило за осматрање и извиђање, оклопно борбено возило, а уз одређене модификације чак и као возило за деминирање.

За ову сајамску прилику, произвођач је представио и варијанту вишецевног лансера ракет (12-цевни лансер смештен је на задњем делу платформе).

Ипак не треба очекивати “тешки ве-бе-ер”, већ се пре свега ради о калибру 107 мм. Посебну пажњу привлачи степен балистичке заштите који је у основној варијан на нивоу СТАНАГ 4, односно штити посаду од дејства муниције калибра 14,5мм са предње и бочних страна, уз могућност додатног унапређења заштите.

У нешто мањој и лакшом варијанти (СТ-500), још један интересантан детаљ. Замена мотора на терену за мање од 10 минута, без захтевне логистике, што је у условима савременог бојишта изузетно велика предност.

Кроз разговоре са представницима компаније демонстриран ми је начин приступа мотору, а суштина брзе замене огледа се у његовом извлачењу кроз предњу маску, сопственим витлом на предњем бранику.

Српски Комарац-3 премијерно у свету, све веће интересовање за Гаврана

Иако је премијера дрона-камиказе Комарац-3 одржана током протеклог сајма Партнер 2025 у Београду, Египат је био идеална прилика за његову премијеру у свету.

У питању је јуришни дрон за једнократну употребу, а убојна моћ огледа се у бојевој глави маљутке 2Т која омогућава пробијање оклопа еквивалента преко 750 мм хомогеног челика.

Борбени радијус је до 10 км, чак и у условима интензивно електронског ометања, захваљујући вођењу преко оптичког кабла.

Уз овај пројекат, стајао је изложен и наш “Гавран”. У питању је тзв. лутајућа муниција, а у Египту је представљен пројекат у калибра 175 мм, са бојевом главом из ваљевског Крушика.

У првој верзији, калибар је био 145 мм, са бојевом главом из чачанске Слободе, а чини ми се да сам ће овај пројекат доживети додатна унапређења.

Подсећања ради, “Гавран” је интегрисан на возило “Александар ујединитељ” и то 8 кутијастих лансера. У овом случају, поред лансирне верзије, систем прати још једно возило у конфигурацији командног возила.

На крају, постоји и верзија са 27 кутијастих лансера у којима су смештени “Гаврани”, а као шасија у том случају користи се камион МАН.

Бугарски убица дронова

Из комшилука долази један врло интересантан новитет. У питању је систем за борбу против дронова, базиран на 24 модификоване ракете С-5 калибра 57 мм са фрагментационом бојевом главом.

Систем је потпомогнут сопственим радаром на кратком домету, који ротирајући покрива простор од 360 степени али и вештачком интелигенцијом.

Декларисан као аутономни и аутоматски хард-кил систем за пресретање и неутралисање дронова и беспилотних летелица, систем сам врши прорачун трајекторије лета у складу са улазним елементима, након чега долази до лансирања ракете.

Захваљујући савременој генерацији темпирних упаљача и поменутом прорачуну путање, односно тачке пресретање, није неопходно додатно вођење ракета.

Наиме, након активирања  бојеве главе формира се “облак” фрагмената у пречнику од око 20 метара, чиме се обезбеђује изузетно висок проценат успешности дејства.

Вишецевни лансер РП-24 може бити стационарног типа или смештен на приколицу чиме добија на мобилности, а тренутно се налази у завршној фази тестирања. Уз то, ваља напоменути да одређене компоненте за овај систем производи и једна фирма у Србији.

Извиђање са вертикалним полетањем и слетањем

Када су конструктори дронова у питању, крилатица “небо је граница” заиста има своје пуни смисао.

Изгледа су се инжењери компаније Shield AI водили управо њоме када су осмислили пројекат V‑BAT.

У питању је беспилотна летелица са вертикалним полетањем и слетањем, а њена посебна предност огледа се у томе што не захтева ни писту ни катапулт, већ може аутономно да полети и слети у урбане средине, на бродове, кровове зграда или на друге изузетно ограничене просторе.

Покреће је мотор на тешко гориво што омогућава продужено трајање мисије од преко 12 сати лета, а захваљујући модуларној конструкцији, може да носи различите врсте корисног терета попут сензора, радара, камера и опреме за електронско ратовање.

Због тога је погодна за мисије извиђања, надзора, идентификације и обележавање циљева и обавештајне операције (ИСТАР).

Једна од кључних предности је отпорност и оперативност у условима електронског ометања, као и веома брзо распоређивање за које је потребно мање од пола сата и само две особе.

Због своје високе модуларности примену може наћи у специјалним јединицама, ратној морнарици, граничној полицији али и другим снагама безбедности.

Интересантно је да произвођач посебно истиче како је платформа доказана у реалним борбеним условима. Ту се пре свега мисли на резултате и позитивна искуства до којих је дошла Украјинска војска користећи ову летелицу у ИСТАР мисијама дубоко унутар територије коју контролише руска војска.

(Не)заборављена “Шилка”

Рат у Украјини најбоље је показао колико од користи могу бити неки “превазиђени” или “застарели” системи попут ЗСУ-23-4 “Шилка”.  

Да стара совјетска дама не падне у заборав побринули су се инжињери из Словачке, који су на сајму у Египту представити модернизовану верзију овог самоходног противваздушног система кратког домета.

У основи су и даље 4 топа калибра 23 мм, подржана 3Д радаром и намењена за уништавање дронова, беспилотних летелица, хеликоптера, као и за дејство по живој сили и циљевима на земљи.

Пакет модернизације прилично је разноврстан и подразумева интеграцију савремене оптоелектронике, ометача дронова, ракетних ПВО система кратког домета, као и модернизацију погонског блока, односно мотора и мењача.

Овакав пројекат чини се да је усмерен пре свега према купцима са нешто скромнијим буџетима, али и у ситуацијама када вам је свако средство ратне технике на бојном пољу драгоцено, без обзира на његову генерацију.

За верификацију Српске листе гласали су председник ЦИК-а Крешник Радонићи и српски члан комисије, а против два представника Самоопредељења, док је седам чланова било уздржано.

Мисија ОЕБС-а осуђује акције које "поткопавају право политичких субјеката да учествују на изборима".

"Изражавамо дубоко разочарање и забринутост због одлука неких представника политичких странака у ЦИК-у да одбију, или се уздрже од одобрења захтева за акредитацију СЛ. Такве акције представљају јасно одступање од међународно прихваћених изборних стандарда", наводе из ОЕБС-а.

Канцеларија ЕУ указује да је на делу политизација ЦИК-а од стране Самоопредељења и других политичких странка. 

"Жалимо због штете која се наноси инклузивном изборном процесу", закључују из Канцеларије ЕУ.

Амбасада САД у Приштини критиковала је Самопредељење и поручила да су напори покрета који предводи Аљбин Курти да се Српској листи одузме право учешћа на изборима "кратковиди и раздорни".

"Такве акције штете стабилности и америчким интересима, укључујући и наставак стратешког дијалога Вашингтона и Приштине", пише у саопштењу америчке амбасаде.

Немачки амбасадор у Приштини Рајнер Рудолф жали због "опструктивног понашања појединих чланова ЦИК".

"Изборни процес и техничке припреме за изборе морају да буду слободни од политичких маневара политичких актера", сматра Рудолф.

Италијанска амбасада у Приштини такође жали због одлуке ЦИК-а и наглашава важност обезбеђивања потпуно демократског изборног процеса.

"У таквом процесу све политичке снаге могу да учествују на праведан и инклузиван начин", напомињу из Амбасаде Италије.

„Пратећи страдање и велике проблеме и патњу на том путу, дугачком путу, у нади и жељи за бољим животом пролазе ту огромну дистанцу“, каже Звездан Манчић, директор фестивала „Визуализатор“.

„Траже се кадрови који би могли да неког узбуде, да прикажу све што се дешава. То јесте оно што народ не види. Додуше, код нас у Београду је било на више места да народ може да види, па је постао имун на те ствери, али ове фотографије које је Николо приказао нису видљиве народу који је тамо“, наводи фотограф Зоран Јовановић Мачак.

Изложба је отворена у сарадњи са Културним центром Панчева као део 13.фестивала „Визуализатор“. Он се до сад одржавао у Београду, а од ове године и у другим градовима.

„Основна замисао је повезивање озбиљних фотографа са светске и домаће сцене са публиком и другим професионалцима и излагање доминантно документарне фотографије“, каже Звездан Манчић

У склопу фестивала одржана је и панел дискусија о значају и утицају фотографије у медијима.

„Фотографија је најмоћније оружје које постоји, фотографија и покретна слика, али питање је ко је и како користи, и ми који радимо у тим медијима како то презентујемо, кад одемо на терен шта бирамо и после то неко треба да стави у медиј, да ли је то новина или телевизија, свеједно“, сматра Зоран Јовановић Мачак.

Након Панчева изложбу „Егзодус“ видеће и публика у Сомбору.

Месаровићева је навела да је реч о веома важном документу, који ће бити платформа за све будуће активности које ће две државе реализовати у наредном периоду.

"Све у циљу продубљивања економске сарадње и билатералних односа", рекла је Месаровићева у изјави за медије у Влади Северне Македоније.

Српска министарка је истакла да ће у току дана бити одржан и Пословни форум Србија – Северна Македонија након којег, како каже, очекује конкретизацију низа сарадњи.

"И сами смо се бавили повезивањем комплементарних предузећа желећи да им дамо ветар у леђа да се та сарадња оствари", рекла је Месаровићева.

Додала је да ће током пословног форума учествовати на Б2Б састанцима (business-to-business – пословне трансакције и односи између две компаније), али и да ће разговарати са македонским трговинским ланцима.

"Ми се боримо и за тржиште Северне Македоније и залажемо се да Србија има што више извозно оријентисаних компанија које могу пласирати своје робе и услуге на тржиште Северне Македоније, али и да овде отварају своје производне погоне", казала је Месаровићева.

Развој малих преузећа у фокусу

Северна Македонија би, према њеним речима, на тај начин могла да искористи споразуме о слободној трговини које Србија има са Кином, Уједињеним Арапским Емиратима и Египтом.

"Посебно ћемо радити на развоју малих и средњих предузећа имајући у виду да је њима лакше да извозе у земљу која је у непосредној близини, с обзиром да такве компаније често нису логистички јаке", рекла је министарка привреде.

Потпредседник Владе Северне Македоније и министар за односе међу заједницама Иван Стоилковић рекао је да потписани меморандум није обичан меморандум, већ меморандум који треба да донесе резултат.

"У меморандуму су наведене све области које треба да се подигну на виши ниво у наредном периоду", рекао је Стоилковић.

Министарка привреде борави други дан у званичној посети Северној Македонији.

Месаровићева ће у току дана учествовати на Пословном форуму Србија – Северна Македонија, који ће окупити око 300 привредника из више од 200 компанија. Циљ овог форума јесте продубљивање привредне сарадње две земље, а са посебним фокусом на заједничком наступу на трећим тржиштима.

Посебан фокус разговора у Вашингтону био је на значају српске заједнице у Америци и њених потенцијала у јачању веза између наших земаља, саопштили су из Министарства спољних послова.

"Србија жели да са Сједињеним Америчким Државама гради још интензивнији политички дијалог и економске везе засноване на заједничким интересима и вредностима", наводи се у саопштењу.

Тема састанка био је и положај српског народа на Косову и Метохији, а Ђурић је указао на важност подршке САД у процесу нормализације односа Београда и Приштине.

"Тај процес је озбиљно успорен због једностраних потеза приштинских власти и континуиране кампање притисака на српску заједницу на Косову и Метохији", навео је Ђурић.

На састанку је било речи и о изазовима са којима се Србија сусреће у вези са Нафтном индустријом Србије и активностима које Србија предузима како би се у најскорије време та ситуација разрешила на најповољнији начин.

Ђурић се током званичне посете Вашингтону јуче састао са Шнајдером, као и конгресменом Мајком Тарнером, чланом Комитета за оружане службе Представничког дома.

Претходно, Ђурић се састао са сенаторком Џин Шахин, највише рангираним демократом у Комитету за спољне односе Сената и чланицом српског кокуса, као и са конгресменом Петом Хариганом, чланом Комитета за оружане службе Представничког дома.

Разговарао је и са конгресменом Вилијемом Китингом, највише рангираним демократом у Поткомитету за Европу Комитета за спољне послове Представничког дома, као и са конгресменом Брајаном Мастом, председавајућим Комитетом за спољне послове Представничког дома.

"Почећемо да изводимо те нападе и на копну", рекао је Трамп новинарима током седнице кабинета, одговарајући на питање о досадашњим нападима на мору. "Знате, копно је много лакше... а ми знамо којим се правцима крећу. Знамо све о њима. Знамо где живе. Знамо где живе они лоши. И врло брзо ћемо почети и с тим", рекао је Трамп.

Није прецизирао када или где би евентуални напади могли да буду изведени.

Администрација Трампа оптужује венецуеланског председника Николаса Мадура да сарађује са нарко-картелима — што Мадуро одбацује.

Нарко-картели чине заједницу од 20 милиона људи и одговорни су за проблем наркоманије више стотина хиљада Американаца, тврде амерички званичници.

До сада су напади били усмерени на бродове за које се сумњало да превозе дрогу, али прелазак на копнене циљеве у Венецуели може довести до озбиљнијих последица.

Овај потез додатно компликује односе САД са земљама Латинске Америке, посебно са Колумбијом.

Оптужбе укључују превару у јавним набавкама, корупцију, сукоб интереса и кршење професионалне тајне, али је тужилаштво оценило да у њиховом случају "не постоји ризик од бекства", пренела је Анса.

Према белгијским законима, означавање осумњичених значи да је истрага у току и да особе могу даље да се испитују, али да то не подразумева кривицу. Како је ЕППО саопштио, осумњичени се сматрају невиним док истрага траје.

Раније је саопштено да су Могерини и Санино притворени због сумње да тендерски поступак из 2021. и 2022. године, повезан са оснивањем дипломатске академије при Колеџу Европе, "није био фер".

Фокус истраге су и околности куповине зграде у Брижу, у којој су смештени показници Колеџа, за 3,2 милиона евра, рекле су четири особе упознате с истрагом, пренео је Фољо.

Конкурс за домаћина академије захтевао је од кандидата да обезбеде смештај, а Колеџ Европе је купио зграду 2022. године током периода финансијских потешкоћа и непосредно пре него што је ЕЕАС расписала тендер којим је касније институцији додељено 654.000 евра за финансирање, наводе извори.

Истражитељи испитују наводе да су Колеџ Европе и његови представници имали приступ поверљивим информацијама у вези с тендером, који је требало да остане тајан како би се омогућила поштена конкуренција између институција које су се надметале за смештај нове академије.

У операцији спроведеној јуче учествовали су белгијска федерална полиција, канцеларија ЕУ за борбу против превара (ОЛАФ) и Европско јавно тужилаштво (ЕППО), а према речима очевидаца око 10 полицајаца у цивилу је ушло у зграду ЕЕАС-а око 7.30.

ОЛАФ је раније испитивао више особа у вези са случајем и проследио налазе ЕППО-у, које је надлежно за потенцијално кривично гоњење.

Могерини је од 2020. године ректорка Колеџа Европе, а 2022. постала је директорка Дипломатске академије ЕУ, пројекта који је у центру истраге. 

Санино је раније био генерални секретар ЕЕАС, а тренутно обавља високу функцију у Комисији.

Представници синдиката ЕУ упозорили су да би, ако се наводи потврде, штета по углед европских институција могла да буде "катастрофална".

"На локалном нивоу имамо и специфичне коалиције. Мислим да су ови локални избори, као и они у Косјерићу и Зајечару, нека врста теста како да се изађе на републичке изборе", истиче Пејић.

Наводи да исходом избора сви политички актери могу да буду задовољни, али и да извуку одређене поуке.

"Српска напредна странка је задржала доминантну позицију у све три општине. Међутим, када се резултати упореде са неким претходним указују и на то да није све тако сјајно. Највећи проблем за власт није висока изласност, колико чињеница да се у све три општине груписала једна листа – која је најчешће називана студентском – а која је показала да може да буде озбиљан супарник власти", наглашава извршни директор агенције "Фактор плус".

Ненадић: Активна функционерска кампања

Програмски директор организације "Транспарентност Србија" Немања Ненадић напомиње да су изборни услови пред улазак у најављену изборну годину лошији у односу на претходне парламентарне и локалне изборе.

"Пре свега, Србија није испунила кључну препоруку да се држава раздвоји од партије на сваки могући начин, а не само симболички. Поред симболичног раздвајања још је битније раздвајање коришћења јавних ресурса у погледу коришћења јавних ресурса, као што је био случај и сада", тврди Ненадић.

Говорећи о томе зашто су представници студентског покрета и опозиције потписали записнике са самих избора ако сматрају да су нерегуларни, указује да је реч о процесу одвојеном од самих изборних услова.

"Записник са изборног места одражава оно о чему се у њему говори – да ли су гласачки листићи правилно пребројани, да ли је правилно утврђен идентитет бирача, да ли има вишка гласачких листића и слично. Дакле, то је оно што се дешава на самом бирачком месту. Међутим, у Србији имамо проблем са дешавањима ван бирачког места која могу да утичу на одлуку бирача", сумира програмски директор "Транспарентност Србија".

Објашњава да је у Мионици, Неготину и Сечњу "било функционерске кампање".

"Најчешће су то били функционери локалне власти, али веома често су активни били и републички функционери, попут разних министара. Функционерска кампања је на овим локалним изборима била учесталија 27,5 пута у односу на претходне 3,5 године", закључује Ненадић.

Пејић: Верујем да ће избори бити крајем 2026. године

Пејић каже да му осећај говори да ће ванредни парламентарни избори бити крајем 2026. или почетком 2027. године и да му се чини да студентски покрет и опозиција прилагођавају своје активности том термину.

"Логично је да председнички и парламентарни избори буду спојени. Ипак, председнички избори ће бити мање интересантни јер на њима неће учествовати Александар Вучић, а снага СНС-а се црпи искључиво из популарности, снаге и моћи Вучића", истиче Пејић.

С друге стране, Ненадић истиче да датум избора још није прецизно утврђен, али наглашава да је, када власт већ отвара ту тему, неопходно да се све што се тиче изборног процеса јасно изнесе и размотри.

"Односно, да се утврди шта је то што ће бити промењено у пракси пре него што било какви избори буду расписани на републичком и локалном нивоу. Доста тога зависи од воље власти", објашњава Ненадић.

Гостовање Владимира Пејића и Немање Ненадића у целости можете да погледате у видео запису на почетку текста.

"Захтеван је потпис мог пратиоца и то у два наврата, а приликом подизања новца, интересантна ситуација у истој банци, захтевано је присуство два сведока. То делује не само непријатно, него омаловажавајуће, јер се слепе особе третирају као пословно неспособне особе", објаснила је Пећанац.

Одлазак у банку са "трећим лицем"

Бранка је банку тужила и добила на суду. Из Народне банке Србије кажу да су банке дужне да особи која не може својеручно да се потпише, омогуће коришћење печата за слепе.

Такође, не предвиђају обавезу да банке траже присуство "треће особе" приликом обављања банкарских услуга. Упутили су и препоруке.

Виши саветник за правна питања Народне банке Србије Ивана Терзић Даниловић каже да је у препоруци јасно истакнуто да су банке дужне да омогуће да слепе и слабовиде особе самостално закључују банкарске уговоре.

"Треба да им се пружи одређена слобода избора, могућност сачињавања тонског или аудио визуелног записа који би садржао текст тог платног налога или текст уговора", рекла је Терзић Даниловић.

Баријере на путу до права

Постоје и други проблеми, од архитектонских баријера до остваривања права из области социјалне и здравствене заштите, образовања. Проблеми и када траже посао.

Иванка Јовановић из Националне организације особа са инвалидитетом наводи да је потребно унапређивати образовну структуру, јер је то први услов да особа буде запошљива категорија и конкурентни на тржишту.

"Они који не могу да се запосле на отвореном тржишту, као што су особе са тежим облицима интелектуалног инвалидитета морали би да имају могућност да буду ангажовани у већем проценту у заштитним радионицама или у радним центрима који у нашој земљи нису у довољној мери заживели", објаснила је Јовановићева.

Подршка за родитеље деце са сметњама у развоју

Проблеми с којима се суочавају особе с инвалидитетом, погађају и њихове породице. Родитељи деце са сметњама у развоју, кажу, имају много брига, а мало подршке.

Ана Кнежевић из Удружења родитеља деце са посебним потребама каже да је велики проблем финансијске природе, зато што многи родитељи, или нису били запослени, или су били приморани да оставе посао због тога што морају да воде рачуна о деци.

"Ми не можемо да радимо, да добијемо право на то да имамо неке доприносе, остваримо пензију и имамо плаћену ту негу за дете", истакла је Кнежевићева.

Зато би, кажу, значило да коначно добију статус родитељ-неговатељ, који би им донео новчану накнаду из области радних односа.

То им за наредну годину обећава ресорна министарка, уз оснивање Централног регистра особа са инвалидитетом који ће, каже, бити добра основа да те особе остваре своја права.

Саслушање Селаковића заказано је за сутра у 17 сати, сазнаје Танјуг.

Министар је рекао да је јутрос опет отишао у Тужилаштво и преузео позив, али да нису могли да узму исказ данас, па су заказали други термин. Најавио је да ће сутра доћи на саслушање.

Пре него што је ушао у тужилаштво, Селаковић је рекао да поједини покушавају да се на тој причи и исконструисаној ствари, појаве у јавности. "То је њихова опробана политика константне лажи. Они изнесу једну лаж, ви докажете да лажу, они иду на другу лаж и не осврћу се на оно што су већ урадили”, рекао је Селаковић.

Јавно тужилаштво за организовани криминал јуче је саопштило да је издало наредбу МУП СБПОК да се осумњичени министар културе Никола Селаковић доведе на саслушање.

Министар Селаковић дошао је око 15.45 у ТОК, али му је, како је рекао за ТВ Информер и Пинк испред Тужилаштва, пренето да је истекло радно време и да не могу да га приме.

Селаковић је у петак требало да буде саслушан у ТОК-у, али се није одазвао позиву, због чега је ТОК издао налог за довођење.

У случају "Генералштаб", ТОК сумњичи и директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горана Васића, в. д. директора Градског завода Александра Ивановића и секретара у Министарству културе Славицу Јелачу да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја.

Горан Васић је пред тужиоцем у мају 2025. признао да је фалсификовао документацију на основу које је Влада Србије донела Одлуку о престанку својства културног добра зградама Генералштаба и обрисала га из регистра културних добара.

Надеждa Кокотовић из "Бриселског клуба за енергетику" рекла је за РТС да НИС није тема у Бриселу, јер је Брисел много жртвовао да се одвоји од руских енергената, то је њихов стратешки циљ број један, тако да сада могу само да посматрају и слежу раменима.

"Што се тиче игре нерава између Вашингтона, Београда и Москве различити су погледи са различитих страна. Све ово са Американцима се може посматрати као одузимање конкурентске имовине. НИС је само један мали део тог плана да ставе под своју контролу европско, а и евроазијско тржиште нафте и гаса. Руси су то схватили и желе да извуку најбоље из свега тога“, навела је Кокотовићева.

Према њеним речима, из медија се може видети да су у току договори о неким пројектима као део мировног плана, па се разматра учешће америчких компанија у ЛНГ пројекту Арктикт 2, куповина Северног тока, куповина "Лукоилових" налазишта у Ираку...

"Питање НИС-а под Путиновом личном контролом"

Што се тиче НИС-а и Руса, каже да је већ очито да је питање НИС-а под личном контролом Путина и да зато нема јавних информација или их има по принципу "крени и стани“.

Сматра да су Американци у позицији да чекају и да они имају стратешки циљ, знају да желе да очисте Русе из овог дела света, а Руси су то и прихватили.

Оно што је рекао председник Србије је да Руси не иду ка продаји свог удела у НИС-у, а претходно смо имали информације да трају неки преговори.

Кокотовићева истиче да је у вези са тим много спекулација у јавности и много цурења неких информација што Руси не воле.

"Ово питање директно, под личном контролом председника Русије Путина. Зато нема неких потеза, врло мали број људи зна шта се дешава. У том смислу ја заиста мислим да треба јавност престати са спекулацијама без познавања свих нијанси и корака који се могу предузети у овом смислу и информација са самих преговора“, рекла је Кокотовићева.

Како је рекла, Србија има обавезу да заштити своје тржиште, као и све земље у околини, као и Европска унија, своје запослене и мора да предузме одређене правне и дипломатске и ризике и кораке.

"Затварање Рафинерије представља озбиљно уназађивање"

"Мислим да затварање рафинерије од стране "Гаспромњефта" и у економском и у технолошком смислу, у смислу технолошког развоја друштва и земље представља озбиљно уназађивање“, каже Кокотовићева.

Додала је да ће Руси после 13. фебруара изгубити могућност да продају свој удео, шта год то значило за "Гаспромњефт" и за НИС.

Говорећи о могућим опцијама за НИС, каже да је простор сужен, додаје да она не верује да је опција национализација.

"Мислим да постоје и неке друге опције. Мислим да није више опција привремена управа. То је била опција до краја ове лиценце. Сад мислим да више не постоји опција стечаја“, каже Кокотовићева и наводи да стручњаци морају да разматрају шта је најјефтиније за Србију у овом тренутку.

Рецепт из комшилука - да или не

Румунија је припремила правни оквир за преузимање "Лукоила", претходно је то учинила и Бугарска, на питање да ли то може да буде рецепт и за Србију, Кокотовићева каже да се ситуација у Бугарској и Румунији разликује зато што је бугарска рафинерија много већа него румунска, има много већи значај за национално тржиште, за економију.

"У Бугарској је управљање активама Лукоила преузела држава са правом да изврши продају. Њима је приоритет да Лукоил оде и да немају тај амерички мач изнад главе везан за своју прераду и промет. Лукоил је у Бугарској добио дозволу ОФАК-а до краја априла 26. и за то време Лукоил планира да прода. Пуно је веће сарадње и са руске стране у Бугарској“, каже Кокотовићева.

Са друге стране, како је рекла у Румунији Лукоил има дозволу само до 13. фебруара, они су припремили потпуно правни оквир за могућу продају од стране румунске државе, ако Лукоил не прода своје активе у датом року.

У овом контексту није хтела да спекулише зашто је нешто другачији став Руса према НИС-у.

Говорећи о гасу, рекла је да се у Бриселу већ прича да ће се под утицајем Мађарске и Трумпа разводнити забрана увоза руског гаса преко Турског тока. Међутим сматра да иако би се продужио уговор да би цена била виша јер су се тржишни услови променили.

Споразум предвиђа правно обавезујућу забрану увоза течног природног гаса и гаса из цевовода из Русије, са потпуном забраном крајем 2026. године, односно од јесени 2027. године.

Ларс Огор, министар за климу, енергију и комуналне услуге Данске, рекао је да је то велика победа за целу Европу.

"Морамо ставити тачку на зависност ЕУ од руског гаса, а трајна забрана његовог увоза у ЕУ представља велики корак у правом смеру. Веома сам задовољан и поносан што смо успели да тако брзо постигнемо договор са Европским парламентом. То показује да смо посвећени јачању наше безбедности и очувању енергетског снабдевања", изјавио је Огор.

Прелазни период за постојеће уговоре о снабдевању

Званичници су потврдили да ће увоз руског гаса цевоводом и течног природног гаса (ЛНГ) бити забрањен шест недеља након ступања на снагу нове уредбе, уз задржавање прелазног периода за постојеће уговоре:

– за краткорочне уговоре о снабдевању закључене пре 17. јуна 2025. године, забрана увоза руског гаса примењиваће се од 25. априла 2026. за ЛНГ и од 17. јуна 2026. године за гас из цевовода.

– за дугорочне уговоре о увозу ЛНГ, забрана ће се примењивати од 1. јануара 2027. године, у складу са 19. пакетом санкција.

– када је реч о дугорочним уговорима о увозу гаса из цевовода, забрана ће ступити на снагу 30. септембра 2027. године, под условом да су циљеви пуњења складишта предвиђени у регулативи о складиштењу гаса на путу да буду постигнути, а најкасније 1. новембра 2027. године.

Удео руског гаса у увозу ЕУ износио је 12 одсто у октобру, знатно мање у односу на око 45 одсто пре избијања рата у Украјини 2022. године.

Мађарска, Француска и Белгија остају међу државама чланицама које и даље увозе руски гас, наводи Ројтерс.

Током јучерашњег дана одржан је састанак о НИС-у председника Србије Александра Вучића са тимовима за енергетску стабилност и безбедност земље у згради Председништва.

Председник Србије Александар Вучић после састанка рекао је да, иако смо очекивали да НИС добије лиценцу за наставак рада Рафинерије, позитивну одлуку САД нисмо добили.

Договорили смо се, на ризик Србије, да до краја недеље обезбедимо платни промет са НИС-ом, навео је Вучић.

Србија упозорава на последице по снабдевање, док стручњаци истичу да је реч о геополитичком питању чији ће исход утицати и на друге руске енергетске компаније. Ситуација је и даље неизвесна – још се чека одлука Стејт департмента и Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК). Према ранијим најавама, рафинерија би данас и званично требало да престане с радом уколико Вашингтон не одобри лиценцу.

Професор Велимир Лукић оцењује да је питање НИС-а геополитичко и спољнополитичко, као и да ће одлука ОФАК-а имати последице и по друге руске енергетске компаније. Навео је да ће домаће резерве почети да се празне и да очекује повећање увоза.

Бивши заменик помоћника америчког државног секретара за енергетска питања Џефри Пајат тврди да америчке санкције дају правни оквир да се уклони руско власништво.

Током дана у већем делу умерено облачно са сунчаним интервалима, а на истоку, југоистоку и југу претежно облачно местимично са кишом, док је на високим планинама могућ слаб снег.

Ветар слаб и умерен, у доњем Подунављу и јак, а на југу Баната и олујни југоисточни.

Најнижа температура од 0 до 6, а највиша од 6 до 12 степени.

Путинов помоћник, Јуриј Ушаков рекао је да је састанак био користан, конструктиван и значајан. Потврдио је да је разматрано територијално питање и неколико планова за решавање украјинског сукоба.

"Договорили смо се с америчким колегама да не октривамо садржај преговора. Разговор је био поверљив'', рекао је Ушаков.

Такође, изјавио је да не може бити једноставних решења за окончање рата, али је  нагласио да те одлуке треба доносити само уз учешће Украјине.

Каже да нису ближи разрешењу кризе и да има још много тога да се уради. Навео је да је Русија на нивоу помоћника пристала да настави контакте са Сједињеним Државама.

Аксиос је пренео да ће се Виткоф и Кушнер данас састати са Зеленским. Украјински лидер је одговорио да није сигуран  "да су Американци спремни да одмах дођу у Кијев".

Шеф Беле куће Доналд Трамп објавио је да САД више нису финансијски укључене у сукоб у Украјини. Такође, изразио је наду да ће украјинска криза бити решена.

Путин је упозорио је да би Русија могла да одсече Украјину од мора као меру одмазде за нападе на танкере у Црном мору и проширити ударе на украјинске луке и на бродове који у њих улазе.

Скупштина се најпре изјаснила о предлогу закона о буџету за 2026. годину.

Посланици су гласали и о сету пореских закона, закона из области енергетике, изменама Закона о Војсци Србије, о уџбеницима, отпаду, званичној статистици, факторингу, као и о Поверенику за заштиту равноправности.

Такође, посланици су гласали и о изменама Закона о државним службеницима, платама државних службеника и намештеника, закону и науци и истраживањима.

Скупштина је потврдила и неколико међународних споразума и финансијских уговора.

Сједињене Државе су се, дефинисањем плана у 28 тачака и јасном поруком државног секретара Марка Рубија да руско-украјински сукоб ”није амерички рат”, надале да ће поставити основе за скори прекид рата, у којем су од 2022. године страдале десетине хиљада људи.

”Још нисмо постигли компромисно решење”, рекао је Ушаков после пет сати разговора у Кремљу, наводећи да се о неким америчким предлозима, ипак, може даље расправљати.

Иако је московски сусрет Путина са Трамповим изасланицима завршен без опипљивих резултата, дипломате сматрају да реч ”најзначајнији”, коју је Ушаков употребио уз коментар о току разговора, улива наду да би крај рата у Украјини могао бити ближи него пре овог састанка.  

Основу за нову рунду преговора представља амерички план у 28 тачака, који су Украјинци и добар део Европске уније оценили као претерано проруски, јер претпоставља да ће се Кијев одрећи одређених територија у замену за мир, док ће Русији, истовремено, бити укинути све међународне санкције.

Америка, према овом плану, рачуна на ”компензацију” у замену за безбедносне гаранцији Украјине. Иако ни једна страна није претерано образлагала овај део плана, Трампова администрација је још раније изразила озбиљан интерес за украјинске ретке минерале.  

”Сложили смо се око неких ствари. Неке су изазвале критике. Председник није крио наш критички и чак негативан став око бројних тачака предлога”, најдаље је што је Ушаков отишао објашњавајући ток преговора.

Делу разговора присуствовао је и шеф руског фонда за директна улагања Кирил Дмитријев, чије се име у сложеној рачуница која прати процес заустављања овог рата појавило још у фебруару, када су дипломате из САД и Русије почеле да расправљају о будућим заједничким улагањима.

Русија тврди да су америчке компаније, од увођења санкција Русији због упада у Украјину, изгубиле око 350 милијарди долара, што се како се чини, представља кључни Трампов мотив за покретање мировне иницијативе.

Америчка делегација, за сада, није коментарисала шесту посету Виткофа Москви, али су извори са обе стране потврдили да још ни изблиза није дошло време за сусрет Путина и Трампа.

Виткоф је у руску престоницу допутовао два дана пошто се у Мајамију састао са украјинском делегацијом, која је, попут Ушакова оценила разговоре конструктивним, а план у 28 тачака основом за будуће разговоре.

Амерички изворе наводе да је Виткоф у Москву донео и верзију мировног плана са којим се Украјина сложила.

Украјинци и лавовски део Европске уније сматрају да је амерички план, суштински, заснован на једној реченици: ”Територија Русији, минерали Америци, слава Украјини”, што га чини тешко прихватљивим за Кијев и Брисел.

Пред почетак разговора у Кремљу, Путин је у серији јавних наступа истакао руску предност на линијама фронта, наводећи да ће Украјина на концу морати да пристане на његове услове.

Успут, упозорио је и Европљане да се не играју ватром.

"Русија нема намеру да ратује са европским земљама, али ако Европа почне рат, Русија је спремна на то одмах", рекао је Путин новинарима.

Украјински председник Володимир Зеленски, чији кабинет потресају нова руска офанзива и прилично озбиљна корупционашка афера, чека резултате ове рунде преговора, страхујући да би Америка могла изгубити интерес за мировни процес.

На питање да ли је забринут да би САД могле изгубити интересовање за мировни процес, Зеленски је одговорио: "Да, плашим се. Ако се један од наших савезника умори, плашим се."