Према документу, финска министарка спољних послова Елина Валтонен разговарала је о том питању 19. јануара са америчким конгресменима Џеком Бергманом и Саром Елфретх, члановима Одбора за оружане снаге Представничког дома Конгреса САД.

Валтонен је том приликом истакла да Финска Русију сматра "дугорочном стратешком претњом" и упозорила да би "слаб" мировни споразум за Украјину могао да ограничи њену способност да се одбрани од будуће руске агресије.

Истовремено, она је изразила противљење употреби термина "безбедносне гаранције налик члану 5" за Украјину, наводећи да би то могло да доведе до поистовећивања НАТО обавеза са евентуалним билатералним или мултилатералним обећањима датим Кијеву.

Према депеши, Валтонен је нагласила да мора да постоји "заштитни зид" између НАТО-а и будућих безбедносних аранжмана за Украјину, а сличне ставове изнео је и фински министар одбране на каснијем састанку.

Званичник финске владе, који је говорио под условом анонимности, рекао је да канцеларија министарке Валтонен не коментарише поверљиве разговоре, али је нагласио дугорочни циљ Хелсинкија да Украјина једног дана постане чланица НАТО-а.

"Циљ Финске је да се Украјини обезбеде најјачи могући безбедносни аранжмани и гаранције у функцији одрживог и трајног мира", рекао је званичник и нагласио да је став Финске да је будућност Украјине у НАТО-у.

Члан 5 Северноатлантског уговора предвиђа да се оружани напад на једну чланицу НАТО-а сматра нападом на све чланице савеза, а ова одредба је активирана само једном и то након терористичких напада на САД 11. септембра 2001. године.

Садржај депеше, према Политику, показује забринутост и других финских званичника, који истичу да желе да помогну Украјини да се одбрани, али да је појам формалне безбедносне "гаранције" питање од далекосежног значаја о којем још није постигнут консензус.

Према документима, изгледа да је истрагу о његовој смрти спровела теренска канцеларија ФБИ-ја у Њујорку, а извештај од 23 странице има ознаку "некласификовано" на свакој страници.

У извештају се наводи да је на састанку са психологом наредног дана, након што је оптужио цимера из ћелије да је покушао да га убије, Епстин рекао да "нема интерес да се убије и да би било лудо" да себи одузме живот.

У документу се и наводи да је 25. јула 2019. године изјавио да је "превише уверен у свој случај", као и да је психологу рекао да "има живот и жели да му се врати".

Управник затвора саветовао да Епстин не треба да буде смештен сам и нагласио потребу за провером његове ћелије на сваких пола сата, као и за "ненајављеним обиласцима", пише у документима које је објавило америчко Министарство правде.

Епстинов цимер, за кога је тврдио да га је напао, пуштен је дан пре његове смрти. Затворски чувари, такође, у ноћи 9. августа нису су га проверавали, иако је то било заказано за 3.00 и 5.00 часова, док систем камера у том делу затвора није радио, показују затворски документи.

Тело Епстина пронађено је током јутарње провере коју је обавило особље затвора.

У документима су објављене и досад невиђене фотографије које приказују тело Џефрија Епстина како лежи на носилима и тренутке док му лекари пружају помоћ непосредно након смрти, као и извештај о обдукцији.

Друга, редигована верзија истог извештаја ФБИ-ја, дуга само 17 страница, објављена је као део Епстинових досијеа и не укључује извештај психолога, нити хронологију његовог притвора, а фотографије у досијеу су редиговане.

Епстин је пронађен мртав у својој затворској ћелији 10. августа 2019. године, а пре суђења био је притворен у градском поправном центру у Њујорку под оптужбама за трговину људима у сврху сексуалне експлоатације и заверу.

Министар енергетике Денис Шмигаљ каже да је ситуација у енергетском сектору и даље веома тешка, а да се Руси спремају за нове нападе у наредној недељи.

Делегације Украјине, Русије и Сједињених Држава наставиће данас мировне преговоре у Абу Дабију.

Амерички државни секретар Марко Рубио истиче да се списак нерешених питања која су постојала између Украјине и Русије значајно смањио. То је, каже, добра вест, али да има и лошу.

"Ствари које су преостале на овој листи су најтеже, и то је лоша вест. Али, рад се наставља", поручује амерички државни секретар.

О рату у Украјини разговарали су амерички и кинески председник Доналд Трамп и Си Ђинпинг. 

Си је разговарао и с руским председником Владимиром Путином и позвао га да у првој половини године посети Кину. Шеф Кремља је прихватио позив.

Толико оброка Верско добротворно старатељство успева да им обезбеди на неколико локација. Онима којима су украдена документа или немају могућност да их изваде, то је готово једини начин да добију помоћ.

"Неки људи овде имају шта да једу, али многи немају. Ја сам остала без свега кад ми је умро отац. Уцењивана сам, иначе бих имала. У ситуацији када неко изгуби све, ово добро дође", истакла је корисница помоћи.

Помоћ Верског добровољног старатељства користи и бивши војник са Кошара.

"Зар је могуће да човек не може да добије своје папире. Немам место пребивалишта у Србији. Био сам у Вуковару као војник, прошао сва ратишта и био 27 година у војсци", прича бивши војник.

Као и за храну, за услуге црквеног Дома здравља нису потребна документа. И онима без здравственог осигурања, овде пружају помоћ лекари волонтери.

Како грађани могу да помогну

Cвештеник Бранислав Јоцић напомиње да, поред Дома здравља, од услуга имају и правно саветовалиште, које је бесплатно.

"Постоји и бутик половне гардеробе. Имамо фризерски салон за шишање и туш кабине, где људи са улице могу да се истуширају, Имамо групу волонтера која се бави милосрдним посетама и обилази све центре социјалне заштите", истакао је Јоцић.

Током зимских месеци, корисницима ове хуманитарне организације потребна је гардероба, пре свега за старије особе. Драгоцене су и донације у храни.

"Гардеробу је могуће донети у Француску улицу број 31 где је наша централа сваког дана од 9-15. Потребна је зимска одећа, али и храна нам је увек добродошла од свих који могу да је купе и донесу. Такође, могу да пошаљу поруку на хуманитарни број 2844 или да се прикључе нашим волонтерима", рекао је Јоцић.

За безмало 60 година постојања покренули су и пастирско саветовалиште.

У њему, заједно лекари и теолози организују брачно и породично саветовање, помажу у случајевима злоупотребе дрога и алкохола, секти, саветују младе, али и оне са пострауматским синдромом.

Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић каже да, у зависности од врсте меда, пчелари често не могу да покрију ни трошкове производње.

"До јуче је цена багремовог меда на откупу била на нивоу производне цене која је отприлике 4,5 евра. Најнижа производна цена у Србији по килограму меда је 3,5 евра, али понављам, то је врло индивидуално. Ми смо рачунали од 2011. до краја 2023. године да је производња меда поскупела 43 одсто. Сад је дошло до додатног поскупљења од 12 посто, јер све поскупљује неоправдано, сви користе прилику, а откупна цена меда остаје иста", указује Живадиновић.

Фалсификовани мед увозимо али га и сами "производимо"

Живадиновић упозорава да је тржиште, поред домаћих фалсификата, сада преплављено и увезеним чија се цена креће од 1,3 евра за килограм.

"То је 3 до 5 пута мање од производне цене. То су међународни фалсификатори, такозвана међународна пчеларска мафија. Они су пре неколико година ангаживали хемичаре, како би заобишли најмодерније методе утврђивања фалсификата", напомиње Живадиновић и напомиње да ће се против тога борити уз помоћ европске платформе. 

Европска платформа за мед

Ускоро се обележавају две године од оснивања Европског пчеларског савеза који је основан у Београду. 

Живадиновић је навео да је Србија имала лабораторију за контролу квалитета хране која је користила инвентивну методу чији је аутор предложен за Нобелову награду.

"Ми се на нивоу Европске уније боримо да решимо проблем. ЕУ је прихватила и направила радну групу која се зове 'хани платформ' (honey platform) која би требало да до краја ове године дође до методе за испитивање меда, захваљујући којој би 100 одсто били сигурни да је мед прави. То данас уопште није лак посао и то можете да утврдите само ако урадите читав спектар посебних анализа које постоје и да се надате да је фалсификатор у неком делу био неопрезан", објашњава за РТС председник Савеза пчеларских организација Србије.

Напоменуо је да је та лабораторија на самом почетку свог рада, за само неколико дана на граници зауставила око 200 тона фалсификованог меда.

Разлог за престанак рада те лабораторије види у нечијем страху. Сматра да није толико у питању страх од открића фалсификованог меда, колико у потенцијалним открићима фалсификатима ракија и вина.

После јутарњег мраза, после подне и увече у Бачкој, Срему и западној Србији понегде са краткотрајном кишом. У Тимочкој Крајини током целог дана облачно, тмурно и хладно, повремено са слабом кишом.

Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју и на планинама и јак јужни и југоисточни, а на југу Баната и у доњем Подунављу са олујним ударима. 

Најнижа температура од -3 степена у Тимочкој Крајини до 7 степени на југу Србије, а највиша у већини места од 10 до 14 степени, на истоку земље око 2 степена.

И у Београду променљиво облачно и ветровито, уз умерен и јак југоисточни ветар, са најнижом температуром од 3 до 5 степени, а највишом од 10 до 12 степени.

Према изгледима времена у Србији за наредних седам дана, до 12. фебруара, у петак ће у већем делу земље бити топлије, пре подне мало до умерено облачно са сунчаним интервалима, а после подне и увече следи пролазно наоблачење са југозапада које ће условити местимично кишу, на високим планинама и снег.

У Тимочкој Крајини задржаће се током целог дана облачно, тмурно и хладније време.

У суботу ће бити облачно, местимично са слабом кишом, а на високим планинама и са слабим снегом.

У недељу ујутро очекује се киша, а на високим планинама снег се очекује само на југу Србије, док ће током дана падавине постати ретка појава и то углавном у брдско-планинским пределима.

Затим се очекује умерено до потпуно облачно време, местимично са кишом, док се снег очекује на планинама и у Тимочкој Крајини, где ће доћи до стварања мањег снежног покривача почетком следеће седмице.

У кошавском подручју се очекује поновно успостављање и појачање југоисточног ветра.

МУП је, такође, навео да се сумња да су С. М. и још једна особа за којом се трага, 3. фебруара око 4.52 дошли до породичне куће оштећеног на Дедињу где су активирали и бацили ручну бомбу у двориште. 

Бомба је бачена у двориште куће певача и нико није повређен, али је причињена материјална штета.

Након што је на његову кућу у Београду бачена експлозивна направа, Здравко Чолић je рекао истиче да су сви чланови његове породице добро и да је у Загребу, где завршава албум.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи потврдио је да ће преговори између Ирана и САД бити одржани у петак у Маскату, у Оману.

"Нуклеарни преговори са Сједињеним Државама требало би да се одрже у Маскату у петак око 10 часова ујутру по локалном времену", написао је Аракчи на платформи Икс.

Изразио је захвалност властима Омана које су, како је навео, омогућиле све неопходне логистичке аранжмане за одржавање ових преговора.

Разговори између САД и Ирана заказани за петак враћени су са руба пропасти након што су САД првобитно одбиле захтев Ирана да их преместе из Турске у Оман и то без присуства групе арапских држава, преноси Гардијан.

Претходно је амерички државни секретар Марко Рубио рекао да је постигнут договор о томе да преговори буду одржани у Турској, али је нагласио да локација преговора још није дефинитивно потврђена.

Рубио је истакао да су САД отворене за наставак преговора са Ираном, али да разговори не могу да буду ограничени само на нуклеарна питања.

Нагласио је да је неопходно укључити и теме попут иранског балистичког ракетног програма, подршке регионалним милитантним групама и људских права у Ирану.

Иран је, са друге стране, захтевао да се преговори преместе из Турске у Оман, као и да из њих буду искључене регионалне земље.

Питање нуклеарног програма Ирана остаје у фокусу, док су Стејт департмент истиче да за постизање стварног напретка разговори морају да обухвате и шира питања.

Најновије преговоре прати и повећана војна присутност САД у региону. У уторак је амерички авион оборио ирански дрон који се приближавао носачу авиона "Абрахам Линколн" у Арабијском мору, што је додатно подигло цену нафте и повећало напетости у региону.

Разговори између Техерана и Вашингтона прошле године су пропали након што је Израел извео ваздушне нападе на Иран у јуну. 

На скупу антифашиста поручено је да "фашизам неће проћи".

Један од говорника рекао је да су се окупили против комеморације човеку који је "исписао најмрачније странице српске историје".

Иако Устав Црне Горе прописује црногорски као службени језик, а српски, хрватски, босански и албански као језике у службеној употреби, попис показује да највећи број грађана говори српски језик.

Новинар Иван Јовановић сматра да та чињеница није нова, нити је настала као последица последњег пописа. Подсећа да је и раније већина становништва говорила српски, али да је питање језика временом добило снажан политички и идентитетски набој.

"Јасно је као дан да већина народа у Црној Гори, чак и они који се изјашњавају као Црногорци, добрим делом говори српским језиком", истиче Јовановић.

Према његовим речима, потреба да српски језик, поред црногорског, добије статус службеног произлази управо из те чињенице. Наглашава да не спори право било коме да свој језик назива црногорским, али указује да је проблематично ако језик којим говори убедљива већина нема службени статус.

"Ако имате такву убедљиву већину да говори тај језик, а да није службени, то јесте мало проблематично", поручује Јовановић.

Језик између политике и културе

Писац Ђуро Радосавовић, са друге стране, наводи да се ово ради на силу, а да се ништа не може радити на силу. Поручује да се језичка питања не могу решавати наметањем и да би она пре свега требало да буду део културне, а не политичке сфере. Оцењује да је управо политизација језика довела до додатних подела у друштву.

"Језик је више питање књижевности, то су процеси, није толико политичко, већ је питање културе“, наглашава Радосавовић.

Упозорава да инсистирање на разликама у говору и акцентима може довести до апсурда и стварања све већег броја "нових" језика и додаје да је лош тајминг био и када је уведен црногорски језик као службени.

"Мислим да је лош тајминг био и када су пласирали црногорски језик, када су на силу политички то гурнули, а не кроз културу", сматра Радосавовић.

Кнежевић: Не желимо да будемо саучесници у убијању интереса српског народа

Лидер Демократске народне партије Милан Кнежевић као кључни разлог изласка те странке из Владе наводи, како каже, одбијање да се реше "основна елементарна права лингвистичке већине у Црној Гори, која се изјаснила да говори српским језиком".

"Ми смо добили подршку грађана да решимо статус српског језика као службеног, да нормирамо народну заставу из 1905. Kњажевине Црне Горе и њеног Устава у Закону о државним симболима и да омогућимо десетинама хиљада наших сународника који воде порекло из Црне Горе, а 2005. и 2006. за време референдума су се задесили у Србији и остали су без држављанства, да им то омогућимо", истиче Кнежевић.

Указује да је однос Милојка Спајића и актуелне владе према тим питањима идентичан политици бившег режима, због чега, како каже, нису желели да буду саучесници у "убијању интереса српског народа и лингвистичке већине".

Посебно се осврнуо на питање црногорског језика.

"Ми ни на који начин нисмо доводили у питање његово нормирање у Уставу, већ смо тражили само допуну. За ту допуну довољно је било да гласају две трећине посланика у црногорском парламенту, јер смо уставне договоре и политичке договоре имали и пре референдума и када се доносила уставна повеља Србије и Црне Горе, а за Закон о застави и за Закон о држављанству довољан је био 41 посланик. То значи да не постоји политичка воља за све ово и ми сматрамо да треба кроз други вид институционалног деловања да се боримо за остварење наших идеолошких циљева", наводи Кнежевић.

Указао је и да у Црној Гори постоје два факултета за црногорски језик, са различитим бројем графема.

"Један је у Никшићу са 30 графема и други је на Цетињу са 32 графеме. То вам најбоље говори колико се примио тај такозвани црногорски језик у народу Црне Горе и да се радило о једном лингвистичком накарадном инжењерингу, који је покушавао да направи неког новог Црногорца, оперисаног од српског језика и оперисаног од заједничке историје, културе и традиције и саме духовности и књижевности са Србијом и са српским народом“, поручује Кнежевић.

Политички односи у коалицији и даљи кораци

Говорећи о односима унутар коалиције са Мандићевом Новом српском демократијом, која је остала у власти, Кнежевић истиче да разговори о будућности тек предстоје, али да је његова странка већ предузела конкретне кораке.

"До краја фебруара месеца предложићемо у скупштинску процедуру Закон о држављанству и покренути иницијативу о српском језику кроз допуне Устава“, најављује Кнежевић.

Према његовим речима, за допуне Устава потребан је политички договор који у овом тренутку не постоји.

"За допуне Устава неопходно је да имамо 54 посланика, то јест две трећине и политички договор који у овом тренутку господин Спајић не жели да подржи и он нас је упутио на радне групе", наводи Кнежевић.

Када у Црној Гори формирате радну групу, то значи да нешто не желите да завршите и нама је било јасно да је бежање од ових суштинских грађанских и елементарних права, а не само српског народа, него говорника српским језиком, у ствари дошло од одређених амбасадора, додаје Кнежевић.

"Наш даљи опстанак у овој влади био би компромитујући, јер се наша држава налази у једном тоталном институционалном распаду и ми не желимо да дајемо легитимитет таквом распаду", поручује Кнежевић.

О Ђукановићу у Епстиновим препискама: Ништа ново, једна трагична спознаја

Говорећи о документима који су доспели у јавност у вези са Џефријем Епстином, у којима се помињу имена из региона, укључујући и некадашњег изасланика Европске уније Мирослава Лајчака и бившег председника Црне Горе Мила Ђукановића, Кнежевић је оценио да се ради о "општепознатој ствари".

"Мирослав Лајчак је заједно са Франтишеком Липком 2006. године, уз пуну координацију са Милом Ђукановићем, омогућио стварање такозване независне Црне Горе", рекао је Кнежевић.

Додао је да га садржај преписке не изненађује и да, како тврди, показује блиске односе између актера који су утицали на политичке процесе у том периоду.

"Када чујете Мила Ђукановића, који попут Билија Питона препоручује да ископамо леш Епстина и да проверимо да ли су њих двојица имали контакте, то вам најбоље говори у каквом смо времену живели и какво време још увек живимо", каже Кнежевић.

Додаје да се у тим документима не помиње само Мило Ђукановић из Црне Горе него и тадашњи министар спољних послова Миодраг Влаховић, који је био и амбасадор у Вашингтону.

"Тако да ми се чини да се којим случајем попнемо на Месец и тамо да сретнемо неке ванземаљце, чули бисмо да познају Мила Ђукановића и некога из његовог окружења. Дакле, ништа ново – једна трагична спознаја ко су били људи који су управљали глобалним процесима и утицали на наше судбине, а конкретно и на раздвајање Црне Горе од Србије 2006. године“, закључио је Кнежевић.

Оштре оцене на рачун Лајчака и Ђукановића 

Коментаришући реакцију бившег председника Црне Горе након помињања његовог имена у документима о Епстину, Ђуро Радосавовић је изнео оштре оцене, карактеришући такав став као непримерен.

"То је толико дегутантно“, рекао је Радосавовић.

Осврћући се на повлачење Мирослава Лајчака са функције, Радосавовић сматра да разлози нису моралне природе.

"Мислим да се није повукао због неког великог морала, него је вероватно питање шта још може ту да исплива“, оценио је Радосавовић.

"Тражио сам дуго термин за такве људе који су нама изигравали неку моралну вертикалу која долази са Запада, као да ми не знамо ко су били Сартр, Kами, неке истинске вертикале. Не, он се био поставио ту да нам свима буде стварно разредни старешина. И сад видимо да један једини термин, мислим да може за њега да се искористи, а то је нитков. А нитков је неко ко је нико и ништа, нитко. Ја уопште нисам зачуђен откуд Ђукановић у тим препискама, не у смислу да знам шта се дешавало, него судећи по карактеру", додаје Радосавовић.

"Горак укус“ и пад поверења у ЕУ

Јовановић је истакао да сва ова сазнања остављају снажан утисак, посебно код оних који су, како каже, и даље опредељени за европски пут.

"Ово стварно оставља горак укус у устима“, навео је Јовановић.

Подсећа да је управо Лајчак годинама држао лекције државама региона о европским вредностима и стандардима.

"Онда видите какви људи кроје нама пут ка Европској унији“, рекао је Јовановић, додајући да је понашање појединих представника ЕУ више допринело паду подршке европским интеграцијама него унутрашњи политички фактори.

Ипак, наглашава да, упркос свему, не одустаје од европске идеје.

"Ја сам и даље непоправљиви Европејац и мислим да је то једини пут, али ово заиста оставља горак укус“, закључио је Јовановић.

Ботун – еколошко, а не национално питање

Јовановић истиче да је случај Ботуна пре свега еколошка, а не национална тема, и да се вештачки покушава превести у идентитетски оквир.

"Ботун је по мени еколошка тема, која покушава да се пребаци на национални оквир", каже Јовановић.

Он наводи изборне резултате у Зети као доказ да против изградње колектора нису били само Срби.

Према његовим речима, ни Србима ни Црногорцима није прихватљиво да се такав објекат гради у непосредној близини њихових домова.

"Да ли је то исправно или није, о томе можемо да полемишемо, али да је национално питање – није", наглашава Јовановић.

Хоће ли се ДПС вратити на власт 

Говорећи о политичким кретањима до наредних избора, Радосавовић очекује период "намигивања на све стране", уз недостатак јасне визије како придобити гласаче.

"Нису способни да створе стратегију на којој ће привући гласаче", сматра Радосавовић.

Додаје да Европској унији, како каже, није пресудно ко ће доћи на власт, већ да процеси формално напредују.

"Битно је само да неко протрчи кроз циљ“, оцењује Ђуро.

Јовановић прогнозира могући повратак ДПС-а у власт, макар у мањој улози.

"Питање је тренутка када ће ДПС се вратити, не као локомотива, али као део власти. Сад очијукају ДПС и ПЕС пуним капацитетима, тако да се покаже и Kнежевићу и Мандићу 'можда може и без вас, господо Срби'“, закључује Јовановић.

"На тај начин ће се избећи свако погрешно интерпретирање изјава председника Уставног суда, одвојити његов наступ као стручњака и професора уставног права од функције председника Суда и омогућити несметано функционисање Уставног суда и поштовање његовог институционалног угледа и ауторитета“, наводи се у саопштењу.

Током инцидента агент Тајне службе је приметио Рута са оружјем и пуцао у његовом правцу, након чега је осумњичени побегао са лица места.

Рут је ухапшен касније током саобраћајне контроле у близини Палм Ситија. У тужби се наводи да је током суђења покушао да се убије оловком.

Рут је рођен у Северној Каролини, а током суђења је тражио "праведну казну", надајући се да ће избећи доживотну казну.

Током скупа у Пенсилванији у јулу 2024. метак је окрзнуо Трампово уво у другом покушају атентата.

"Знамо шта Европска унија пројектује у вези са свим врстама забрана руског енергетског присуства у Европи и морамо, на неки начин, да прилагодимо и ускладимо нашу енергетску политику одређеним захтевима и молбама оних који су веома моћни. Још увек имамо веома повољну цену у нашем краткорочном аранжману са Русијом и то је добро за српски народ, али мораћемо да се прилагодимо условима које Европска унија, како год да је зовете, предлаже, намеће или шта год то било", рекао је Вучић.

Навео је да Србија настоји да обезбеди 500 милиона кубних метара гаса годишње – око петине укупних потреба – кроз заједничку европску иницијативу за куповину гаса, којој се придружила прошле године.

"Србија већ купује гас из Азербејџана, преко Бугарске, а изградња гасовода ка Северној Македонији, који би омогућио приступ течном природном гасу из Грчке, требало би да почне ове године. Ово је велика диверсификација", рекао је Вучић.

Истакао је да су економија, животни стандард и ниво задужености земље побољшани.

"И то су чињенице. Не шта ће људи мислити сутра, већ шта ће људи мислити за 10, 20 или 30 година. Управо смо прешли 1.000 евра као просечну плату у Србији. Пензије су на врхунцу и рашће у годинама које долазе. И то је нешто о чему размишљам и о том плану – до 2035. године, јер ако сте озбиљна земља, морате нешто да планирате. Морате да направите прави програм који можете да понудите људима", нагласио је председник Србије.

"Замолио сам Владу Србије да спроведе реформе"

Најавио је и нови програм развоја земље за период до 2035. године.

"Нема сумње, док сам ја председник, Србија ће бити на свом европском путу. Не могу рећи да сам наложио, али сам замолио колеге у Влади да предузму неопходне техничке кораке, али не само техничке, већ и суштинске политичке и правне реформе у овој земљи како бисмо се приближили ЕУ", рекао је председник Србије.

Британска новинска агенција подсећа да ЕУ већ дуго захтева од Србије да унапреди владавину права, слободу медија и да се одлучније бори против организованог криминала и корупције уколико жели да постане чланица. Такође, наводе да "критичари тврде да би недавне реформе правосуђа могле да умање његову независност, што би додатно закомпликовало европски пут Србије".

Вучић је у интервјуу навео, како пише Ројтерс, да су власти спремне да "детаљно преиспитају" спорне законе о правосуђу у сарадњи са европским институцијама.

Такође, Ројтерс подсећа да је политичка ситуација у земљи дестабилизована након несреће на Железничкој станици у Новом Саду у којој је погинуло 16 особа. Уследили су масовни протести широм земље, уз захтеве за "окончање корупције и расписивање ванредних избора".

"Волео бих да сам мање укључен у политику"

Вучић је признао да је корупција озбиљан проблем у Србији и да је "незадовољан" досадашњим напорима да се она искорени.

"Реч је о корупцији у нашим државним институцијама… укључујући и политичаре", рекао је Вучић.

Ипак, протесте је одбацио као заверу међународних безбедносних служби – укључујући оне из суседних Хрватске, Албаније и такозваног Косова – чији је циљ, како тврди, рушење власти. 

Вучићев други и последњи председнички мандат истиче 2027. године. Више пута је најавио да ће на јесен ове године расписати ванредне парламентарне, а можда и председничке изборе. 

Рекао је да још није сигуран шта ће радити након истека мандата, али није искључио повратак у страначку политику или кандидатуру за премијера.

"Волео бих да будем мање укључен у политику, или да се њоме уопште не бавим, али брига о мом наслеђу можда ће захтевати одређени ангажман – видећемо", закључио је у интервјуу за Ројтерс председник Србије.

05.02.2026. Четвртак: У већем делу земље променљиво облачно, а у кошавском подручју и на планинама и ветровито. После подне и увече у Бачкој, Срему и западној Србији понегде са краткотрајном кишом. У Тимочкој Крајини током целог дана облачно, тмурно и хладно, повремено са слабом кишом или росуљом. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју и на планинама и јак јужни и југоисточни, а на југу Баната и у доњем Подунављу са олујним ударима. Најнижа температура од -3 степена у Тимочкој Крајини до 7 степени на југу Србије, а највиша у већини места од 10 до 14 степени, на истоку земље око 2 степена. Упозорење:  Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 85%.

06.02.2026. Петак: Ујутро местимично ниска облачност, која ће се у Тимочкој Крајини задржавати већи део дана. У осталим крајевима пре подне мало до умерено облачно са сунчаним интервалима, а после подне и увече пролазно наоблачење са југозапада, местимично с кишом, на високим планинама и са снегом. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у Браничевском округу повремено јак, југоисточни. Најнижа температура од 0 до 5 степени, а највиша од 8 до 14 степени, само ће у Тимочкој Крајини бити хладније, до 5 степени.

07.02.2026. Субота: У већем делу Србије облачно са слабом кишом, а на високим планинама и са слабим снегом, само се на југу, уз променљиву облачност, очекују и краћи сунчани интервали. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 6 степени, а највиша од 8 до 13 степени.

08.02.2026. Недеља: Умерено до потпуно облачно. Кишовито јутро очекује се на југу Србије (на високим планинама снег), док ће током дана падавине постати веома ретка (изолована) појава, углавном у брдско-планинским пределима. Ветар слаб и умерен, у Војводини и источној Србији средином дана повремено јак, северозападни. Најнижа температура од 2 до 5 степени, а највиша од 8 до 13 степени.

Немачки недељник Шпигел преноси да се међу стотинама хиљада мејлова и четова налазе и делови који се баве ситуацијом у немачкој политици.

Бенон против Немачке

Ради се о разговорима, у међувремену преминулог Џефрија Епстина с више особа о актуелној немачкој политици.

У тим разговорима, пре свега с бившим Трамповим саветником Беноном, Епстин се негативно изјашњава о тадашњој канцеларки Ангели Меркел – а слично као и касније особе из Трампове утицајне сфере, попут Илона Маска, у позитивном светлу гледа на успон десничарске Алтернативе за Немачку (АфД).

Уочи ЕУ-избора Бенон и Епстин тако маштају о јачању деснице у Европској унији на коју Бенон, како се наводи у једној преписци с Епстином, има "велики утицај". Поред тадашњег Националног фронта у Француској, Бенон наводи и италијанског десничара Матеа Салвинија, Британца Најџела Фаража и немачки АфД.

Епстину и Бенону је победа десничара на изборима за парламент Европске уније важна, како би сузбили правила која је ЕУ припремала по питању криптовалута. "Тако ћемо моћи да спречимо сваку крипто-регулативу или све друго што желимо", написао је Бенон, а преноси Шпигел.

Десничарске фракције у Европском парламенту биле су против планиране регулације криптовалута.

АфД у центру пажње

Стив Бенон се у више наврата налазио и са лидерима Алтернативе за Немачку, па тако и са садашњим копредседницима те странке Алис Вајдел и Тином Крупалом. Они су чак Бенона, у том тренутку бившег саветника Доналда Трампа, позвали као госта у Бундестаг – али до те посете никада није дошло.

Посланик владајуће Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Јоханес Фолкман, иначе унук бившег немачког канцелара Хелмута Кола, након откривања тих докумената оцењује да је видљив „јасан утицај САД на АфД".

"Сигурно није случајно што су посланици АфД-а гласали против одредбе о контроли криптовалута", написао је Фолкман на платформи Икс.

"Пала је Меј, падају и Меркел и Макрон"

Једна друга електронска преписка Епстина и Бенона показује нетрпељивост према европским политичарима. Након оставке британске премијерке Терезе Меј у мају 2019. уочи ЕУ-избора, Епстин у једном мејлу хвали Бенона, уверен да је та оставка „Бенонова заслуга“. Бенон му одговара: „Меј је отишла, Меркел и Макрон ће отићи у понедељак“, написао је Бенон алудирајући на то да ће немачка канцеларка и француски председник дати оставке након успеха десничара.

Како даље пише Шпигел, међу списима се налази и једна црно-бела фотографија, на којој је наводно млада Ангела Меркел и то нага. Фотографија је пре тога већ неко време кружила интернетом, а на адресу Епстина послао ју је један бизнисмен из Емирата с напоменом: "Млада Ангела Меркел".

За фотографију се већ тада знало да с бившом немачком канцеларком нема никакве везе .

Председница Механизма је наложила да Одлука што пре буде достављена властима Естоније, где Мартић служи затворску казну, Србије и тужиоцу.

У образложењу се наводи да је Механизам у мају прошле године од Естоније обавештен да је Мартић стекао услов за превремено пуштање на слободу.

Милан Мартић (72) је бивши полицијски инспектор, српски политичар и председник Републике Српске Крајине.

Међународни кривични суд за бившу Југославију је 2007. године осудио Мартића на 35 година затвора због злочина против човечности и ратних злочина, укључујући гранатирање Загреба.

Мартић је био министар одбране, министар унутрашњих послова и председник РСК (1994–1995).

Оптужен је 1995, а 2007. године проглашен је кривим за прогоне, убиства, мучења и безобзирно разарање насеља.

Пресуда је обухватила и одговорност за ракетне нападе на Загреб, у мају 1995. године.

Након бекства из Хрватске 1995. године, Мартић се предао и пребачен је у Хаг 2002. године, где је осуђен након дуготрајног суђења.

Мартић је рођен 18. децембра 1954. године у книнском насељу Жагровићу, у Хрватској.

Kако би се утврдио узрок смрти жене, тело је послато на обдукцију.

Стефановић је у захтеву позвао Повереника да, у складу са својим овлашћењима из Правилника о поступању ВСТ у вези са непримереним утицајем на рад носиоца јавнотужилачке функције и јавног тужилаштва, предложи ВСТ заказивање седнице на којој ће се расправљати о пријављеном непримереном утицају, саопштено је из тог тужилаштва.

"Подсећам да је јачање самосталности јавног тужилаштва главно начело прокламовано уставним променама из 2023. године иза кога је једногласно стао комплетан састав тадашњег Државног већа тужилаца, а који подржава и садашњи састав ВСТ. Управо због тога ВСТ и Ви као Повереник треба да станете у одбрану самосталности јавних тужилаца, чак и када је угрожавају председник Савета и врховни јавни тужилац", навео је Стефановић у допису.

Kривична пријава министра правде, који је по функцији члан ВСТ, односи се на електронску седницу коју је Стаменковић, као председник Савета заказао за 25. децембар 2025. године, иако за то нису били испуњени услови, јер се радило о ствари која је захтевала достављање материјала и расправу, као и на доношење незаконитих одлука 26. децембра 2025. године којима је Стаменковић одбио приговоре шест бирача (јавних тужилаца) због неправилности на четири бирачка места, иако их није могао донети, јер чак ни на електронској седници ВСТ за такву одлуку није гласало осам чланова Савета, како је то прописано Законом о јавном тужилаштву.

Непримерен утицај због којег је поднет захтев Поверенику се огледа се, како је наведено, у томе да је издајући саопштење за јавност председник ВСТ Бранко Стаменковић оптужио министра правде Ненада Вујића и главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду за пристрасност на његову штету, јер су се, како је навео, на крајње негативан начин до сада изјашњавали о његовом раду, те због, “спремности да се поднесе лажна пријава и да се злоупотреби Законик о кривичном поступку”.

У истом саопштењу, Стаменковић је главном јавног тужиоцу ВЈТ у Београду и поступајућем јавном тужиоцу приписао да су му послали позив да буде саслушан у својству осумњиченог, што је, по његовом мишљењу, учињено “супротно Законику о кривичном поступку пре утврђивања постојања основа сумње”.

Стаменковић је даље навео да се 29. јануара обратио врховном јавном тужиоцу Загорки Доловац, од које је тражио да у смислу члана 23. Закона о јавном тужилаштву изврши увид у списе предмета ВЈТ у Београду, а потом предмет додели у рад другом јавном тужилаштву које ће, како је Стаменковић даље навео, “непристрасно и у складу са законом донети јавнотужилачку одлуку”.

Врховни јавни тужилац Загорка Доловац је након тога истог дана од ВЈТ у Београду дописом затражила да јој се неодложно доставе списи предмета, ком захтеву се, како је већ саопштено, није могло удовољити, јер она као врховни јавни тужилац и члан ВСТ по функцији може бити позвана као сведок у овом предмету, будући да врло вероватно има непосредна сазнања у вези са радњама које је на поменутој електронској седници предузимао Стаменковић.

Из наведеног произилази да су Стаменковић и Доловац, како је наведено у саопштењу, покушали да искористе хијерархијску надређеност Врховног јавног тужилаштва тако што ће овлашћење из члана 23. Закона о јавном тужилаштву употребити супротно његовој сврси у циљу ометања поступка против Стаменковића, да би се након тога применом института супституције надлежности предмет доделио у рад неком другом јавном тужилаштву у Републици Србији, које би након тога донело одлуку по Стаменковићевој вољи.

Поменуто овлашћење има сврху да Врховном јавном тужилаштву омогући вршење својих надлежности из члана 31. Закона о јавном тужилаштву, међу којима је праћење рада и усмеравање јавних тужилаштава у Републици Србији, проучавање праксе тужилаштава и судова, међународна сарадња итд, али не обухвата помагање осумњиченима за кривична дела која се гоне по службеној дужности од стране јавних тужилаштава, па макар ти осумњичени били и најближи сарадници Врховног јавног тужиоца.

Иако је у свом саопштењу Стаменковић навео да сумња у пристрасност поступања ВЈТ у Београду, он би као лице које ради у јавном тужилаштву скоро 30 година, требало да зна да ЗKП предвиђа процедуру за заштиту осумњиченог који сматра да је носилац јавнотужилачке функције поступао на његову штету, или да је пристрасан, истиче се у захетву.

Додаје се да је својим обраћањем Врховном јавном тужиоцу и захтевањем да изврши супституцију надлежности Стаменковић захтевао привилегован положај за себе у односу на остале пријављене и осумњичене који ту могућност немају.

"Да би се његовој жељи удовољило било је неопходно да врховни јавни тужилац искористи своје овлашћење из члана 23. Закона о јавном тужилаштву и тражи доставу списа на увид, на који начин је извршила недозвољен притисак на ВЈТ у Београду", наведено је у захтеву.

Указује се да ​вид притиска на ВЈТ у Београду представља и околност да је Стаменковић у свом саопштењу, које је издао у име ВСТ, које носи на себи државни грб, ознаку службеног броја и оверено је службеним печатом, оптужио главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду и поступајућег тужиоца за незаконит рад и пристрасност на његову штету, тврдећи да крше ЗKП тиме што га позивају на саслушање у својству осумњиченог, те наводећи да је то урађено а да није утврђено постојање основа сумње да је извршио наведено кривично дело.

Главни јавни тужилац је у допису Поверенику указао да ни на који начин није поступао у овом предмету, нити је послао позив осумњиченом, већ је то урадио поступајући јавни тужилац, због чега сматра да га председник ВСТ неосновано помиње, те је истакао да ВЈТ у Београду у овом, као и у сваком другом предмету, поштује претпоставку невиности.

"Околност да лице против којег је поднета кривична пријава и које је позвано у својству осумњиченог на саслушање – за изношење својих приватних ставова поводом кривичне пријаве и радњи предузетих од стране надлежног јавног тужилаштва злоупотребљава меморандум и службени печат ВСТ, које је гарант самосталности јавних тужилаца и орган који одлучује о статусним питањима јавних тужилаца, представља нескривени притисак на јавно тужилаштво поменуто у том саопштењу", оценио је Стефановић.

Марија Минић, ученица осмог разреда, ОШ "Нада Матић", каже: "Почели смо да се спремамо још у шестом разреду када смо прошли на ту Српску математичку олимпијаду. После тога у седмом разреду сам научила Ц++ и после сам само наставила да се спремам на вишем нивоу."

Интересовање за природне науке код обоје се развило још у нижим разредима.

Вук Филиповић, ученик осмог разреда, ОШ "Нада Матић", додаје: "Занимљиво ми је како компјутери функционишу, како се праве апликације. Сваки дан смо на телефонима. Сваки дан користимо и друштвене мреже и игрице. Занимљиво ми је како се то прави.

Овакви резултати плод су посвећеног рада ученика, али и њиховог ментора.

Јелица Стевановић, ментор, наставник информатике, објашњава: "Да би се постигао овакав резултат није могуће радити један час недељно, колико има информатике. Они најмање по пет часова имају додатне наставе. Kада смо кренули да се припремамо за такмичење тај број часова се можда и удвостручио, а да не кажем да смо морали, односно желели, да радимо и за зимски распуст."

Љубав према науци и велики успеси које Марија и Вук постижу већ неколико година у низу, инспирација су и другим ученицима, истичу наставници. Жеља им је да средњошколску диплому стекну у своме граду и наставе да се баве програмирањем.

Жаклина Стевановић, из Врања, каже: "Моје лично искуство је да све што се на време открије може и успешно да се излечи, ја сам пример. Подршка много значи, увек о томе причамо и апелујемо да су превентивни прегледи много битни, из тог разлога да се болест открије на време ако болест постоји и да буде на крају позитивно, односно особа излечена."

Озбиљан здравствени, али и друштвени проблем. Болест која може бити излечена ако се открије на време, напомињу лекари. И на Светски дан борбе против рака, а и сваког другог дана треба да мислимо на здравље.

Др Kоста Здравковић, Здравствени центар у Врању, додаје: "Данас се обележава у свету, а ми се боримо сваки дан. На локалном нивоу је то много тешко зато што је мало кадра, а много пацијената. Свима у целом свету је то проблем, али нека добра ствар је што је 40 процената оболелих од рака могло да буде излечено 2020. године, само да су променили навике у животу, да су оставили алкохол, да су оставили цигарете, да су почели здраво да живе као ова деца овде, да су се бавили спортом и регулисали телесну тежину. Чак 40 посто карцинома је могло бити избегнуто."

"Kош за здравље" у центру Врања симболична је акција чланова Друштва онколошких пацијената и њихових пријатеља, да кроз спорт, игру, здрав начин живота победе рак.

Марјан Станојковић, Kошаркашки клуб "Пантери" Врање, објашњава: "Желимо да утичемо на свест људи, пре свега о превенцији и раном откривању рака, а уједно и да подржимо све особе које су оболеле од рака да што пре оздраве."

Светлана Здравковић, председница Друштва онколошких пацијената у Врању, наводи: "Поделимо лично искуство, јер смо већ прошли кроз то и хвала Богу, добро, исход је био добар, позитиван, тако да се људи охрабре кад виде да је неко добро, да је излечен, и добију снагу да се и они боре."

У кругу врањског Здравственог центра од 18. јануара је покретни мамограф Универзитетског клиничког центра у Нишу, до сада је прегледано 916 пацијената. Дневно се уради 50-ак прегледа, заказивање је у току за наредни период.