Земљотрес се осетио у 21.35 сати, али није наведено где је био епицентар.

Грађани тврде да је земљотрес кратко трајао и да је био јак, преноси РТРС.

Ова заплена у земљи која је највећи произвођач кокаина на свету долази у тренутку када је Бела кућа увела финансијске санкције председнику Колумбије Густаву Петру и уклонила Колумбију са листе савезника у борби против дрога, подсећа америчка телевизија.

Кокаин, смештен у десетине џакова од по 50 килограма унутар складишта, био је камуфлиран у мешавини са малтером, објавило је Министарство одбране Колумбије на друштвеној мрежи Икс, називајући заплену "историјским ударцем против трговине дрогом".

Министарство је објавило видео пса трагача како реагује на џакове, као и снимке службеника који електронским уређајем проверавају садржај.

Званичници тврде да је заплена спречила дистрибуцију 35 милиона доза кокаина вредних више од 388 милиона долара.

"Ово је највећа заплена коју је колумбијска полиција извршила у последњој деценији", рекао је Петро, чији мандат истиче за девет месеци.

Према подацима америчке Агенције за борбу против дрога (ДЕА), око 90 одсто кокаина који стиже у САД долази из Колумбије, а Трамп је окривио Петра за неуспех у сузбијању нарко-картела у тој земљи.

Полиција је тело мушкарца (46), након пријаве његовог нестанка затекла у спаваћој соби, у кући у којој је претходна два месеца становао заједно са Ж. Н.

На основу предлога Вишег јавног тужилаштва у Пожаревцу, судија за претходни поступак је осумњиченом Г. С. одредио меру притвора до 30 дана.

Осумњичени Ж. Н. је, након расписане потраге и интензивног оперативног рада полиције, јутрос пронађен и ухапшен, а по налогу надлежног тужилаштва, одређено му је задржавање до 48 сати, наводи МУП.

Магистрални пут Источно Сарајево-Фоча током дана био је више часова у прекиду јер се више камиона препречило на путу пре Трнова.

Преко Романије, и поред интензивног снега, возила саобраћају без већих проблема.

Зимске службе у Бањалуци ангажоване су на чишћењу снега у вишим пределима града, где је најмање 20 центиметара снега. Без струје је више бањалучких села и насеља.

Федерални хидрометеоролошки завод и даље прогнозира снег и суснежицу у већем делу Босне и Херцеговине.

И Хрватска је под снегом, висина покривача у појединим местима, већа је од 30 центиметара, бројни аутомобили су завејани на путевима.

И код Сплита, Клиса и Ријеке је отежан саобраћај.

Снег пада и у Лици, Горском Котару, централној и северозападној Хрватској, Славонији и у Далматинској загори.

Снег вечерас пада на северу Црне Горе, а на путевима има поледице због чега је отежан саобраћај на појединим деоницама. Магла додатно отежава услове за вожњу, а снег је прекрио и део ауто-пута, преноси РТЦГ.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

23.11.2025. Недеља: Облачно и хладно на северу и западу суво, а у осталом делу земље местимично са кишом, суснежицом и снегом, а у брдско планинским пределима са снегом уз мање повећање висине снежног покривача. Крајем дана и увече престанак падавина. Ветар слаб, на истоку и умерен, западни и северозападни. Јутарња температура од -1 до 4, а највиша дневна од 1 до 5 степени, у Неготинској крајини око 7 степени. Упозорење: Снег,  формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 85%.

24.11.2025. Понедељак: Ујутру слаб мраз. Током дана умерено облачно, суво и мало топлије. Увече на северу и западу, а током ноћи и у осталим крајевима ново наоблачење са кишом Ветар слаб и умерен југоисточни, у јужном Банату и доњем Подунављу и јак. Најнижа температура од -3 до 0, а највиша температура од 7 до 12 степени.

25.11.2025. Уторак: Умерено до потпуно облачно, местимично са кишом, а само на југу и југоистоку суво. Ветар слаб и умерен, у кошавским подручју и јак, југоисточни, крајем дана и увече на северу и западу у скретању на западни и југозападни. Најнижа температура од 1 до 8 степени, а највиша температура од 8 до 16 степени.

26.11.2025. Среда: Претежно облачно, на северу мало хладније и углавном суво, а у осталом делу земље местиимично са кишом.. Ветар слаб и умерен северозападни. Најнижа температура од 3 до 10 степени, а највиша температура од 7 до 14 степени.

"Изјаве су узете сходно Обавезном упутству Врховног јавног тужилаштва О.10/20 од 24.12.2020. године", наводи се у саопштењу.

Такође, како се наводи, претходно је, по пријему информације о догађају, наложено ПС Стари град да утврди идентитет учиноца, прибави снимке безбедносних камера које покривају место догађаја, утврди индетитет и испита очевице догађаја.

О свим даљим корацима, јавност ће бити благовремено обавештена, додаје се у саопштењу Првог основног јавног тужилаштва у Београду

Хришћанско удружење Нигерије (ЦАН) саопштило је данас да је у нападу на католички интернат Света Марија у Папирију, на западу те земље, отето 315 ученика и наставника, преноси Ројтерс.

У саопштењу се наводи да је, осим ученика и наставника за које се раније знало да су из интерната отети јуче, утврђено да је отето још 88 ученика који су покушали да побегну.

"То сада износи 303 ученика (и)...12 наставника, чиме је укупан број отетих особа порастао на 315", наводи се у саопштењу.

Отмица се догодила усред пораста напада наоружаних група и исламистичких побуњеника у Нигерији, која је под посебним притиском након што је председник САД Доналд Трамп овог месеца запретио војном интервенцијом због односа према хришћанима.

Ако буде потврђен, ревидирани број отетих из школе премашиће број од 276 ученица које је 2014. године отела милитанта група Боко Харам у Чибоку.

Масовна отмица трећи је такав инцидент у Нигерији само током ове недеље. У понедељак је 25 ученица отето из интерната у држави Кеби, док је у среду 38 верника киднаповано током напада на цркву у држави Квара.

Високи званичник Стејт департмента САД изјавио је у четвртак да Сједињене Државе разматрају мере као што су санкције и ангажовање Пентагона у области борбе против тероризма, као део плана којим би се извршио притисак на нигеријску владу да боље заштити хришћанске заједнице и верске слободе.

С друге стране, Нигерија тврди да су наводи о прогону хришћана погрешна интерпретација сложене безбедносне ситуације и да не узимају у обзир напоре које држава улаже у очување верских слобода.

"Данас у Председништву Србије обављали смо много важних разговора о бројним питањима, а са Милорадом Додиком још једанпут сам размотрио кључне теме од значаја за регионалну стабилност и унапређење сарадње Србије и Српске", навео је Вучић.

Додик: Заједно кад год је важно

Милорад Додик је саопштио да је одржао састанак са председником Вучићем, током којег су размотрена "сва политичка и економска питања од значаја за Србију, Републику Српску и регион".

"Данас још једном - раме уз раме. Александар Вучић и ја настављамо да чувамо оно што је најважније: јединство српског народа, стабилност и заједничку снагу Републике Српске и Србије. Кад год је важно, делујемо заједно", навео је Додик на Иксу.

Он је истакао да је подржао напоре које, према његовим речима, Вучић улаже у проналажење најбољег решења за проблем пословања НИС-а, како би се обезбедила енергетска стабилност Србије.

"Верујем да ће то решење бити убрзо пронађено и да ће рафинерије у Новом Саду и Панчеву наставити рад без застоја", рекао је Додик.

Додик је, како је додао, информисао Вучића да је ситуација у Српској "стабилна и безбедна" и да су активности институција усмерене искључиво на "поштовање слова Дејтонског споразума".

Болсонарове присталице су планирале да одрже "бдење" вечерас испред луксузног стана у којем њихов лидер живи у кућном притвору од августа, на које је позвао његов син, сенатор Флавио Болсонаро у видеу на друштвеним мрежама.

Неименовани извор добро упућен у ситуацију са Болсонаром изјавио је за Ројтерс да је превентивна мера везана за услове Болсонаровог кућног притвора.

Болсонаро је у септембру осуђен на 27 година и три месеца затвора због организовања пуча како би се спречило да победник избора 2022. године, Луиз Инасио Лула да Силва, преузме власт.  Међутим, суд још није одредио затворску казну за Болсонара због злочина за које се терети, јер  је у току низ судских поступака и жалби. 

Болсонаро се више од 100 дана налазио у строгом кућном притвору због кршења мера предострожности у одвојеном случају, у којем се терети да је наводно покушао да утиче на САД да зауставе кривични поступак против њега.

На снази је акција "Вихор 3“ за територију ПС Нови Београд и ПС Земун.

У 11.52 окупљени су шеснаестоминутном тишином одали пошту страдалима у паду надстрешнице, након чега се група студената, опозиционих представника и грађана упутила према згради Општине Нови Београд где је емитована аудио-порука.

"Нападачи на студенте и запослене, укључујући и јавног функционера Милију Колџића, нису отпуштени, већ су пуштени да се врате на своја радна места. Одлука одборника да не разреше Колџића 12. децембра показала је први пут да заорбљене институције нису у стању да испуне студентске захтеве. Годину дана касније, они који су процесуирани одшетали су са симболичном новчаном казном, пуштени да се врате на своја радна места", саопштено је окупљенима са разгласа у снимљеној аудио поруци Студената у блокади ФДУ.

Након тога, окупљени су наставили шетњу према Палати правде, Генералштабу, Мостарској петљи и згради Радио-телевизије Србије.

Студенти су у шетњи од Мостарске петље кроз Улицу кнеза Милоша застали код Генералштаба и узвикивали "Кушнеру напоље, Генералштаб остаје", "Хоћемо изборе, испуните захтеве", "Не дамо вам Генералштаб" и "Нећете рушити".

На путу до РТС-а застали су код Трга Николе Пашића и узвикивали "Дијана, Дијана", име мајке погинулог у паду надстрешнице Стефана Хрке, која је код Народне скупштине више дана штрајковала глађу. Скандирали су и "испуните захтеве – хоћемо изборе".

Колона се није ту задржала, већ су наставили низ Таковску до зграде РТС-а.

Испред зграде РТС-а емитована је порука у којој се наводи да је "РТС изгубио поверење јавности".

"Стојимо испред куће оних који сваки дан доносе одлуку да ћуте. Они су већ изгубили. И то оно најзначајније - поверење јавности", наведено је, између осталог, у емитованој поруци чиме је завршена протестна шетња.

Протестна шетња и у Нишу и Чачку

У Нишу су студенти у блокади организовали протест поводом, како је саопштено, годишњице напада на студенте Факултета драмских уметности.

Окупљени студенти и грађани који их подржавају кренули су од Основног суда до просторија градског одбора СНС-а, а протест ће се завршити на кружном току код Делте.

Група активиста "Грађани Чачка у блокади" одржала је скуп испред градске управе и протестну шетњу улицама Чачка, како су навели, у знак подршке студентима Факултета драмских уметности Универзитета у Београду, који обележавају годишњицу напада на њихове колеге.

Како су "Студенти у блокади" навели уочи шетње, циљ им је да прођу поред сваке институције одговорне за то што "годину дана после напада на студенте ФДУ-а нико није одговорао" и укажу на то да њихов захтев проналажења и процесуирање одговорних за напад на студенте ФДУ-а код Булевара уметности и даље није испуњен.

Студенти ФДУ-а су тада, захтевајући "утврђивање кривичне одговорности и разрешење јавних функционера одговорних за напад" ступили у блокаду факултета, коју су убрзо подржали и студенти већине високошколских установа у држави.

Блокаде високошколских установа покренуле су талас студентских и грађанских протеста.

Крајем марта, у Вишем суду у Београду почело је суђење оптуженима за напад на окупљене испред зграде ФДУ, а тужилаштво је у оптужном акту предложило да окривљене Милију Колџића – тадашњег члана Већа општине Нови Београд – М. А. и И. С. осуди на годину дана условне и 100.000 динара новчане казне.

У међувремену, троје оптужених је закључило споразум о признању кривице са Вишим јавним тужилаштвом у Београду.

Студенти ФДУ-а у блокади су у више наврата протестовали испред Палате правде, тражећи кривичну одговорност за све нападаче и тврдећи да их је било више од троје. 

Колџић је споразум склопио у јуну, М. А. у марту, а И. С. у мају.

"Американци желе да виде све детаље уговора, а то није могуће после пет дана. Нама је лиценца потребна колико јуче, јер ако је не добијемо, рафинерија стаје. Грађани ни то неће осетити, јер смо обезбедили резерве. Али осетиће држава", рекао је Вучић новинарима током обиласка сајма Винске визије Отвореног Балкана.

Најавио је да ће поново разговарати и са Американцима и са другима. "Биће тешко али даћу све од себе", истакао је Вучић.

Говорећи о праву прече куповине, Вучић каже да ми као мањински власник увек имамо право прече купивне, али је овде проблем што се не ради о добровљној продаји.

"Нама говоре о праву прече куповине они који су извршили право прече продаје. То је било 100 одсто у српским рукама. Онда су продали 56,15 одсто Русима, а онда су продали и малим акционарима још 14 процената не би ли се некоме додворили пред неке изборе", рекао је Вучић.

"Надам се да ће ЕУ осудити антисрпске, антисемитске и фашистичке повике у Европи"

Председник Вучић изјавио је, поводом поклича "За дом спремни" који су се поново чули у Хрватској, да је ужаснут бујањем фашизма у савременој Европи и изразио је наду да ће ЕУ осудити такве повике у срцу Европе.

"Надам се да ће ЕУ да осуди и антисрпске и антисемитске и фашистичке повике у срцу Европе", рекао је Вучић новинарима на питање да прокоментарише то што су се у Осјеку на Томпсоновом концерту поново чули повици "За дом спремни".

Истакао је да што се тиче Срба, како је рекао, код нас фашизам никада није имао прођу и никада је неће имати.

"То са поносом могу да кажем", нагласио је Вучић, приликом обиласка излагача на сајму Винска визија Отвореног Балкана.

На питање новинара да ли су на сајам Винска визија Отвореног Балкана позвани винари из Хрватске, Вучић је рекао да Хрватска не припада Отвореном Балкану, али да нема ништа против да учествују и да би се томе и обрадовао.

Вучић је рекао да ће ангажовати најбоље адвокате како би тужио поједине светске медије који су га довели у везу са афером "Сарајево сафари" и да очекује да ће то бити учињено у наредних 15 дана.

"Морам да кажем да је готово невероватно да смо ми за тако мало година успели да достигнемо четврто место у Европи по том винском нивоу који сајам има. Испред нас су само Италија, Диселдорф и Париз. Нема следећег места које би било испред Београда, испред Отвореног Балкана", рекао је Вучић у обраћању.

Он је казао да знам да у свакој од наших земаља и у Србији, у Албанији и у Северној Македонији, увек постоје неке битније ствари јер увек имамо неке велике ломове и нека важна питања да решавамо, али да је веома важна наша сарадња.

"И увек смо мислили да је сарадња са свим великима много важнија него сарадња између нас. И моје мишљење било, такво је и данас, рекао бих сам, много више искуства него раније, да је то једна од наших највећих грешака. Сарадња између нас је важна и много важнија, неретко, од сарадње са великима. Велике дођу по своје и то је то, а ми можемо и брже заједно да напредујемо и једним другима да помогнемо више. Ближи смо једни другима и која год невоља нас задеси, једни другима у помоћ да притекнемо и зато је ова врста сарадње за нас од пресудног значаја", нагласио је Вучић.

Захвалио је спрском тиму који је, како је рекао, чудесно радио, уз помоћ својих колега.

"Али и српски тим је уложио највише енергије и највише новца и хвала вам свима који сте на томе вредно и марљиво радили, даноноћно радили, да организујете један од највећих сајмова", поручио је Вучић.

"Огроман напредак у винској индустрији" 

Председник Вучић изјавио је да је тешко да постоји сфера друштвеног живота која је у Србији више напредовала од винске индустрије у последњих 10, 15 година и додао да је напредовао цео Балкан, као и да је винска индустрија увек показатељ напретка једног друштва и напретка једне земље.

"Огроман је напредак у претходних 10, 15 година. Тешко да постоји сфера друштвеног живота у које смо толико напредовали, као што смо напредовали у винској индустрији. И због тога сам бескрајно срећан. И цео Балкан је напредовао и верујем да ће наставити да напредује", рекао је Вучић. 

Вучић је навео да је Балкан напредовао као што су земље ЕУ у нашем окружењу имале страховити раст до 2013, 2014. и 2015. године.

Навео је да су они наставили да напредују, али да то није више такав експлозивни напредак.

"Овде, у нашем региону и у нашој Србији, буквално имате и експлозиван и ексклузиван напредак. И много сам срећан због тога, јер вино је увек показатељ напретка једног друштва и напретка једне земље. По винској индустрији можете много тога да препознате. По винској индустрији можете готово све да видите", навео је Вучић.

Како је додао, није случајно што је амерички књижевник Ернест Хемингвеј рекао "да је вино најцивилизованија ствар на свету", а амерички филозоф и политичар Бенџамин Френклин "да је вино стални доказ да нас Бог воли и да жели да будемо срећни".

"Велика шанса кинеско тржиште"

Председник Вучић изјавио је да је Србија једна од ретких земаља где винска индустрија расте, као и да је за нас велика шанса кинеско тржиште.

"Велика је срећа за нас кинеско тржиште. Њега је донела политика. Много је важно што неки од наших највећих произвођача, већ извозе у Кину. Сада ће две године од када је успостављен уговор о слободној трговини са Кином. За три године биће потпуно слободан увоз без икаквих царина и дажбина у Кину, а по 20 одсто се те царине умањују сваке године у тих пет година", рекао је Вучић приликом обиласка излагача на сајму.

Истакао је да многи винари основу својих прихода базирају на томе што продају у Кину.

Навео је и да кинеско тржиште постаје све захтевније и да Кинези пију све више вина, по чему се види раст стандарда.

Немања Ђикановић, руководилац Фонда за младе таленте рекао је у разговору за РТС да је конкурс 18. по реду од када постоји Фонд.

Прецизирао је да је конкурс, намењен свим оним студентима који желе да наставе своје мастер и докторске студије у иностранству, отворен до 25. новембра до поноћи.

"Могу да се пријаве сви они који немају више од 27 година, а желе да наставе мастер студије и они који немају више од 29 година и желе да наставе докторске студије, којима просек није мањи од 8,5“, напомиње Ђикановић.

Према његовим речима, пријављивање је једноставно као и прошле године - преко портала е-управе у делу е-таленти, тако што узму свој consentID, уколико га нису преузели у земљи, то могу радити у министрству, у нашим конзуларним представништвима.

Кључни услови и новине

Најважнији и кључни услов је да се њихов универзитет налази међу првих 500 на Шангајској листи или да се налази у првих 150, када говоримо о листи области. То је кључни критеријум.

Што се тиче њиховог задржавања на тим факултетима, дали смо рок две године од године за које смо дали стипендију и то је неки рок. И оно што је новина од 2022. године, променили смо уговорну обавезу, а то је да осим њиховог рада у земљи - да они могу по повратку у земљу да оснују стартап предузеће у оквиру научно-технолошких паркова, што је значајни помак, навео је Ђикановић.

Колике су стипендије и колико је пријављених

Стипендије износе 1.167.000 динара или око 10.000 евра по студенту.

Трудићемо се да ту цифру задржимо и ове године, наводи Ђикановић.

Већ неколико дана траје конкурс. Одговарајући на питање за које универзитете су заинтересовани они који се пријављују на конкурс, Ђикановић каже да би најпре говорио о земљама које су најзаступљеније.

"Када говорим о земљама, Италија је на првом месту, затим иде Француска, Немачка, Швајцарска и највише интересовања постоје за техничке факултете, односно природно-математичке факултете. Онда иду и уметнички факултети и друштвени факултети", каже гост Дневника.

До овог тренутка пријавило се нешто мање од 200 студената, изнео је податак.

Награде најбољим средњошколцима

Коначна листа за најбоље средњошколце биће објављена у току ове недеље.

"Награде се крећу одо 20.000 до 200.000 динара, у зависности од нивоа такмичења, пошто смо награђивали све оне средњошколце који су се пријавили на основу календара Министарства просвете и освојили награде на републичким, међународним и светским такмичењима. Тај конкурс је нама важан, јер држава преко Фонда за младе таленте баш у том узрасту успоставља систем вредности, где награђује труд и рад и где та деца постају корисници и стипендисти Фонда за младе таленте“, истакао је Ђикановић.

Колико средњошколаца ће бити укључено

Више од 1.500 седњошколаца по подацима које имамо, биће награђено, истакао је Ђикановић.

Говорећи о којим градовима је реч, каже да је то доминантно Београд, али предњаче и Ниш, Лесковац, Нови Сад.

Програм "таленти у јавном сектору"

Ђикановић је рекао да се наставља са програмом "таленти у јавном секртору".

"То је нешто што нам је редовно. То је уговорна обавеза за све оне који су добили стипендију Доситеја и он функционише тако да је од 2022. до данас близу 2.000 дипломаца прошло кроз тај програм што је значајан податак. Радили смо анализу тог првог циклуса и увидели да је преко 30 младих талената остало у јавном сектору. Чини се да јавни сектор није популарно место за младог човека, али бројке и анализе другачије показују“, каже Ђикановић.

Додаје да је од 2008. године до данас држава поделила преко 40.000 стипендија и награда и за то издвојила преко 12 милијарди динара што су значајне суме.

Идеја Фонда за младе таленте је да остане и постане место умрежавања и писта која ће омогућити најбољим људима да узлете и полете, навео је Ђикановић.

Какви су планови

Корисници стипендија су врло захвални и оно што ми у тим неким првим контактима са њима сазнајемо да они желе да врате држави оно што је њима држава дала.

"Испоставило се да је посебно програм "таленти у јавном сектору“ показао вишеструке користи, посебно како за њих саме јер њима даје прилику да закораче у тржиште рада, а с друге стране и самом јавном сектору јер су промењени неки принципи односно форме и начини функционисања, односно унапређен је рад", подвукао је Ђикановић.

Када у неком уопштеном смислу сагледавамо све оно што смо до сада урадили, можемо само да кажемо да су нам ефекти више него задовољавајући, напомиње.

"Фонд има дугу традицију и ми се сада налазимо у оквиру Министарства науке, технолошког развоја и иновација. Планови су нам свакако нова Доситеја, нови конкурс за средњошколце и унапређење рада Фонда за младе таленте", закључио је Ђикановић.

“Они су потпуно на правцу овога захтевали неутралност Украјине, да се не прикључи НАТО-у, предају све четири области. Видимо да је то, како поједини европски лидери оптужују, план креиран у Москви. Институт за проучавање рата је овај план назвао '28 тачака ничега'”, наводи Лунић.

Указује да је ово веома тежак план за Украјину, јер може губитком партнера, као што су САД, много да изгуби.

“Специфичан план, по многим стварима које нису уобичајене у спољнополитичкој пракси. На пример, плаћање закупнине Украјини, значи Русија би за земљу плаћала закупнину Украјини. Такво једно решење може да смисли само магнат некретнинама Стиф Виткоф и његов контрапартнер Кирил Дмитријев, он је такође економиста”, поручује Лунић.

Денчић: Вашингтон би имао значајан економски интерес од оваквог плана

Спољнополитички уредник Радио Београда Никола Денчић каже да је познато да се, још од повратка Трампа у Белу кућу, главни преговори о Украјини воде између Вашингтона и Москве.

“Делује да овај план јесте потпуно у складу са руским интересима или макар на трагу руских интереса, али се јасно препознаје и печат Америке, односно Трампа”, наводи Денчић.

Истиче да је важно напоменути да, уколико се план усвоји у овој форми, постојао би и значајан економски интерес за САД.

“Од неких сто милијарди долара средстава које су планиране за обнову Украјине, планирано је да велики део тих средстава заправо оде у руке САД које ће онда тим средствима обнављати, односно водити процес обнове Украјине”, наводи Денчић.

Поред тога, додаје, Американцима се и формално дозвољава, иако то већ постоји у договору Вашингтона и Kијева, потпуна експлоатација рудних налазишта, што је била важна тема пре неколико месеци.

“Ту је некако Kијев успео и да смекша Трампа потписивањем тог договора. Тако да када се на тај начин гледа, види се да су овај договор правили бизнисмени. Постоји ту доста формулација, радиће се на њиховом тумачењу", каже Денчић.

Указује да се у плану говори о Америци, Русији, Украјини и Европи.

"Не помиње се Европска унија, говори се о Европи. Питање је шта би то значило. Тако да, ово очигледно јесте, или биће, једна полазна основа. Све стране су рекле да план мора да се прихвати до одређеног рока, али да ће се на њему и даље радити. Тако да, питање је шта ћемо ми у ствари видети и колико ће тих тачака заправо и бити договорено”, објашњава Денчић.

Напомиње и да говоримо о плану који још увек није званично објављен.

“Ми имамо комплетан нацрт, који можемо да претпоставимо да јесте такав, али он није званично објављен и даље практично говоримо о документима која су процурела”, додаје Денчић.

Сматра да Украјина има интерес да овај план прихвати и да уђе у преговоре.

“Видећемо у наредном периоду шта ће заправо прихватити из тих преговора”, додаје Денчић.

Две последице овако сроченог плана

У овом тренутку, по плану се предвиђа да Украјина преда комплетан Донбас, значи Доњецк и Луганск, а то јесте један од највећих проблема, јер у војном контексту то је најбоље фортификована територија Украјине, у одбрамбеном контексту, истиче Лунић.

“Од 2014. је Украјина развијала фортификацију на том делу ратишта, тај чувени Славјанск и Краматорск и линија тврђава. Предвиђа се да би оваквим темпом Русији, уз велике жртве, требало неколико година да освоје комплетан Доњецк. И предаја тогa у војном контексту би отворила сасвим сигурно пут Русији за освајање и Дњепропетровска и Харкова. И то је велики стратешки проблем у војном контексту Украјине, на страну суверенитет и територијални интегритет”, указује Лунић.

Напомиње и да имамо две последице овако сроченог плана, које су за сада познате.

“Једна је најава одласка специјалног изасланика Трампа за Украјину, то је Кит Келог, јер Стив Виткоф је специјални изасланик за Блиски исток, а не за рат у Украјини. Међутим, Трамп очигледно покушава од Стива Виткофа да направи фигуру неког новог Хенрија Кисинџера”, наводи Лунић.

Друга поседица је, додаје, јединство Европљана.

“Посебно осовине Берлин–Париз–Лондон, која је практички иницијатива Е3, и они су сасвим јединствени у одбијању оваквог плана. Њима се наравно стално придружује и Варшава. Практично, најснажнији део Европе, односно Европске уније, одбија и даје безусловну и потпуну подршку Украјини. Да ли ће Украјина изгубити подршку Америке или не, то ће се показати вероватно у наредном периоду. Али Америка улази у једну веома осетљиву геополитичку фазу, где улазимо у једну дисхармонију унутар НАТО земаља са различитим погледом према миру у Украјини”, наглашава Лунић.

На питање може ли Украјина да изгуби подршку Америке, Лунић каже да у оваквом тренутку сасвим сигурно може.

“Трамп је очигледно геополитички играч који у највећој мери води и оријентише спољну политику САД. Тако да нема сумње да је то могуће”, наглашава Лунић.

"Европска унија стављена по страни"

Говорећи о томе колико је уопште реално да ЕУ има удела у самим преговорима, Денчић каже ће свакако бити тешко.

“Чињеница да је овде Европа, макар у формулисању тог плана, стављена по страни. Али, ако погледамо изјаве које су дошле од званичника након објављивања нацрта плана, видимо да су европске земље имале мало и радикалнији став него што је имала Украјина, односно председник Зеленски који је рекао да ово јесте тешко, али треба ући у преговоре. Највеће државе ЕУ су биле доста резервисаније и некако смо могли да чујемо да подршка Украјини у овом тренутку мора остати и опстати и да ће се радити даље на томе", додаје Денчић.

Ипак, сматра да најмоћније државе ЕУ у овом тренутку не могу да парирају САД, али да се иде у том правцу.

“Покренута је војна индустрија у Европи, европске државе се окупљају око тог заједничког циља. Наравно, што се тиче САД, они имају интерес да развијају одређене односе са Русијом, који могу да буду и безбедносни, али можда у овом тренутку више економски, док за Европску унију Русија остаје и истиче се и као можда нека будућа претња, иако би по плану САД заправо биле гарант безбедности и обезбедиле то да не долази до даљих сукоба”, наглашава.

Поједини медији, додаје, то пореде са споразумима и договорима које постоје у оквиру НАТО-а.

“Дакле, да би Украјина на тај начин практично била чланица НАТО-а, иако не би била чланица НАТО-а. Тако да, формулисаће се став Европе сигурно наредних дана, али у овом тренутку делује да европске државе не желе да одступе. Сигурно ће се ући у одређене разговоре, нико у овом тренутку сигурно не жели отворити дипломатски сукоб са Вашингтоном, али делује макар у овом тренутку да Европа неће одустати од својих ставова”, сматра Денчић.

"Украјина се оставља без могућности одбране"

На питање колика је украјинска војска у овом тренутку, с обзиром да план предвиђа њено смањење на 600.000 припадника, Лунић каже да је то смањење за половину.

“Они би желели да се смањи на 600.000, без могућности набавке далекометног оружја како се не би нанели стратешки удари Русији. Практично по тим тачкама видимо да се Украјина оставља без могућности одбране свог суверенитета”, додаје Лунић.

Истиче да је Европа то перципирала као слабљење европске безбедносне архитектуре, јер је са слабом Украјином слаба и Европа.

“Управо зато и не пристаје на своју маргинализацију и повећава свој геопотенцијал. Они су уверени да је ово нови покушај Путина да продаје илузију преговарачке конструктивности, коју је успео неколико пута да прода Трампу у протеклом периоду”, додаје Лунић.

Сматра да можемо очекивати само јачу кохезију Европе, даље наоружавање, као и снажнију подршку Украјини.

"Системи банака покушавају да спрече овакве проневере, па је реч о заиста малом броју случајева. За грађане је битно да имају потврду да су предали новац, која им пружа право и гаранцију да потражују новац од банке. Банкари увек наглашавају је новац грађана осигуран, а онај који је покушао да присвоји новац који није његов ће одговарати кроз правни систем", наводи Васић.

Банкар објашњава да је у конкретном случају у Аранђеловцу осумњичени вероватно дужи временски период остављао такозване "трагове у снегу".

"Банкарски систем је успостављен тако да не може нешто да промакне на дужи временски период. Пре или касније ће свако бити ухваћен, а банка ће да потражује свој новац назад", наглашава Васић.

Клијенти и банке

Када је реч о верификацији новца, саговорник указује на процедуру која подразумева бројање дневних лимита на касама поред сваког благајника, превоз у трезор експозитуре и потом даље – у централни трезор.

"Додуше, код нас има више готовине, па је изазов већи", сумира Васић.

Подвлачи да је клијент за свој новац одговоран све док га не донесе у пословницу банке, а чим изађе из објекта, за безбедност је задужена искључиво банка.

"Процедура чувања новца је устаљена и безбедна. Банка има неколико нивоа и запослени имају тачна задужења за одређени ниво, не могу сви свуда да шетају. Систем све прати, а за грешке у систему никада не могу да се окриве грађани", закључује саговорник у Јутарњем програму.

Мобилно банкарство

Васић подсећа да у Србији 75 одсто људи користи телефоне који су повезани с интернетом и да око 60 процената корисника поседује мобилне банкарске апликације.

"То је пар милиона људи, немојте да вас мрзи да проверавате стање на рачуну. Мобилно банкарство преко својих јавних сервиса доступно је 24 сата", упозорава банкар.

Каже да је дигитални свет, тако и дигитално банкарство, блиска будућност.

Иначе, уочи Томпсоновог концерта у загребачкој Арени заказаног за 27. децембар, загребачка Градска скупштина је донела уредбу о забрани коришћења обележја, слогана и порука којима се велича, подстиче или одобрава национална, расна или верска мржња, као и фашистички и усташки симболи или покличи укључујући "За дом спремни".

Превремене изборе у Републици Српској расписала је ЦИК БиХ након правоснажне пресуде Суда БиХ Милораду Додику.

У централни бирачки списак за превремене председничке изборе, који је потврдио ЦИК, налази се 1.264.364 бирача са правом гласа.

Превремени председнички избори у Републици Српској одржавају се мање од годину дана пре општих избора у БиХ, када се бирају представници на свим нивоима власти у Републици Српској, Федерацији БиХ и заједничких институција на нивоу БиХ.

Тужилаштво је саопштило да је по пријему полицијске кривичне пријаве испитало двојицу осумњичених, покренуло истрагу и предложило истражном судији Жупанијског суда у Загребу да одреди притвор за обојицу окривљених.

"Постоји основана сумња да је 17. новембра 2025. године у Загребу, у згради Вјесника, првоокривљени запалио картонску кутију напуњену папиром, а другоокривљени папир из те кутије бацио, што је довело до брзог ширења пожара, а ватра је захватила неколико спратова зграде Вјесника, проузроковавши велику материјалну штету“, саопштило је тужилаштво.

Одбрана првог осумњиченог предложила је да му се одреди кућни притвор.

Полиција је раније саопштила да се младићи терете за тешка кривична дела против јавне безбедности.

Наводе да су младићи у понедељак око 21:50 прескочили ограду небодера на Славонској авенији, ушли у зграду и изазвали пожар на 15. спрату. Наводно су били у пратњи троје малолетника.

"Када позовете полицију, важно је да кажете одакле допиру ти звуци, колико често се чују и да ли још неко од комшија то зна. Пријава може да буде анонимна, али је значајна како би жртва могла да се заштити. У одређеним ситуацијама, сведок може да буде позван да сведочи", наводи Добрић Ковчићева.

На питање шта ако поново приметимо насиље код комшија, гошћа Београдске хронике истиче да се свака пријава евидентира, те да увек треба звати полицију, а у те евиденције имају увид и тужиоци, што им служи у даљим корацима за предузимање мера.

Модрице код ученика

Говорећи о случају када наставник примети модрице код ученика, тужитељка каже да наставник треба да се обрати психологу, с обзиром на то да школа мора да реагује у складу са протоколима и законима, како би се све пријавило надлежнима.

Ако то примете родитељи вршњака, истиче Добрић Ковчићева, треба да се обрате разредном старешини.

Тужитељка такође указује да, ако лекар или здравствени радник примети повреде код пацијента и посумња на насиље, има обавезу да пријави сваки случај полицији или центру за социјални рад.

У случају да сестра, рођака или кума сумњају да најближа другарица у вези трпи насиље – које не мора да буде физичко, већ и вербално – потребно је, како објашњава тужитељка, да се осигура круг поверења и подршке и пронађе начин да се са жртвом разговара.

"Треба понудити да се заједно оде у полицијску станицу или центар за социјални рад и пријави насиље, што је и морална обавеза", каже Добрић Ковчићева.

Мешање у тучу на улици

Према њеним речима, ако грађани примете сцену насиља на улици која може да их доведе у опасност, треба да пронађу безбедно место и позову полицију, а пожељно је да сви очевици то учине одмах.

Напомиње и да је, према Кривичном законику, за снимање и објављивање насилних садржаја предвиђена затворска казна од шест месеци до две године. Ако, међутим, постоји сагласност особа које су снимане, нема елемената кривичног дела по службеној дужности.

"Снимци нису доказ пред судом, осим у случају да их је жртва начинила или ако је реч о јавним камерама. Ако догађај снима треће лице, то може послужити тужилаштву за прикупљање доказа, што је такође значајно. Искључиво снимак треба предати полицији", закључује тужитељка.

Насиље на екрану

Осим на друштвеним мрежама, насиље се емитује и на телевизији, у ријалити форматима и другим медијима, па је граница између забаве и ужаса постала тања од екрана телефона.

Ванредна професорка на Факултету политичких наука Данка Нинковић Славнић истиче да постоји врста људске радозналости да посматрамо девијантне ствари и догађаје, али са безбедне удаљености – места на којем не бисмо желели да будемо.

"Са друге стране, када је све на екрану, људи имају увид у то шта се десило, али имају и заштиту јер могу да искључе ТВ или да наставе да скролују по мрежама“, истиче Нинковић Славнићева.

Жеља да знамо туђу свакодневицу, кажу стручњаци, стара је колико и човек, али је постала видљивија са појавом ријалитија.

Психолошкиња Мартина Кварантан Шмитран истиче да то није новост; то је психолошки механизам – када гледамо из удаљености тежак и бруталан садржај, осећамо олакшање јер се то не дешава нама.