"Молимо вас да се склоните или избегавате то подручје до даљњег", поручили су из полиције.

У најновијем упозорењу, универзитет је позвао студенте да остану у склоништима, закључају врата и утишају телефоне, пренео је Ен-Би-Си њуз.

"Запамтите: бежите, ако сте на погођеном месту, евакуишите се безбедно ако можете; сакријте се, ако евакуација није могућа, склоните се; борите се, као последње средство, предузмите мере да бисте се заштитили“, наводи се у упозорењу.

Председник САД Доналд Трамп навео је да је обавештен о пуцњави, као и да је ФБИ на лицу места.

"Обавештен сам о пуцњави која се догодила на Универзитету Браун у Роуд Ајленду. ФБИ је на лицу места. Осумњичени је у притвору. Бог благословио жртве и породице жртава", навео је Трамп.

Гувернер Роуд Ајленда Ден Меки рекао је да његова канцеларија прати инцидент на Универзитету Браун и да државна полиција и државна агенција за управљање ванредним ситуацијама координирају са органима реда.

Према незваничним информацијама које су пренели медији, дечак је нешто пре 22 сата утрчао у једну пицерију у насељу Степа Степановић на Вождовцу, тражећи помоћ.

Мање групе демонстраната окупиле су се и у другим румунским градовима, попут Kрајове и Сату Маре.

Протести у Букурешту уследили су након што су у петак, на истом тргу, грађани изразили незадовољство због наводне корупције у правосудном систему, коју је открио документарац независне истраживачке NVO Recorder.

Високи савет судства Румуније саопштио је да је одлучио да обавести правну инспекцију да спроведе проверу у вези са питањима која су изнета у документарцу.

Документарац приказује неколико тужилаца и судија, од којих су неки заштићеног идентитета, који откривају како руководство Апелационог суда у Букурешту редовно мења судије у панелима како би дошло до повољних одлука за особе оптужене за корупцију.

Сви погинули припадници мировних снага су држављани Бангладеша, који су служили у оквиру УН мисије за привремену безбедност у Абјеју (УНИСФА).

Гутерес је осудио напад и упозорио да напади на мировњаке УН могу представљати ратне злочине према међународном праву.

Позвао је на одговорност оних који стоје иза овог напада.

Суданска војска је за напад окривила парамилитарну групу Снаге брзе подршке (РСФ), која се већ више од две године бори са војском за контролу над том земљом.

Војска је у саопштењу истакла да напад јасно показује "субверзивни приступ" побуњеничких милиција и њихових налогодаваца.

Организатори су нагласили да је скуп нестраначки и позвали учеснике да уместо политичких и идеолошких симбола понесу дечје играчке, у знак солидарности са жртвама злостављања.

Повод за протест била је објава тајних видео-снимака, начињених пре више година у заводу за малолетнике у Будимпешти, на којима се види грубо физичко злостављање штићеника.

На снимцима се, према наводима медија, види како тадашњи вршилац дужности директора установе удара и шутира децу.

Он је у међувремену поднео оставку и приведен, док је полиција спровела претрес установе и привела више особа.

Скуп је, према извештајима са терена, протекао мирно, без инцидената, а многи учесници су у тишини прешли Ланчани мост испод транспарената посвећених заштити деце.

У свету у ком племенити метали руше рекорде, крипто улази у фазу високог ризика, а финансијске институције траже нови баланс, где је место малог инвеститора.

Бранислав Јоргић каже да су на светској политичкој и економској сцени велике турбуленције и у таквим условима је очекивано да цене одређених финансијских производа расту.

"Инвеститори беже из онога што сматрају недовољно сигурним. Од почетка године цена сребра порасла је за 113 одсто, више него дупло", истиче Јоргић.

Шта када падне вредност долара

Како каже, тренутна цена сребра по финој унци износи 62 долара.

"Важан фактор за сребро и злато, али и генерално, је пад вредности долара. Долар је од почетка године пао за 12 одсто, с обзиром да се цена изражава у доларима, онда је нормално да цена оде горе да би они који продају сребро добили реалну вредност", каже  Јоргић.

Наводи да је тешко предвидети да ли је раст цена улаз у један супер талас раста вредности сребра или у потенцијални талас хлађења.

"Тешко је то сада предвидети, али практично с обзиром да је већ отишло на 113 одсто, у најмању руку не очекујемо да ће то сада расти и следеће године у истим процентима", објашњава Јоргић.

Истиче да ће раст цене зависити, између осталог, и од геополитичких односа с једне стране и употребне вредности с друге стране.

Злато и даље сигурнија инвестиција

Wall Street упозорава да је злато и даље сигурније од сребра.

"Имајући у виду већу употребну вредност сребра, уз то да је сврстано у листу ретких метала, мислим да ће и даље бити на цени", истиче Јоргић.

Како каже, сребро је доступно и малим улагачима који немају велике буџете.

"Код нас имате у понуди инвестиционо сребро, значи сребро које је стандардног квалитета и облика, плочице или полуге од 100 грама које вреде 45 хиљада, оне од 333 грама, вредне 107 хиљада и полуге које су тешке 5 килограма и које вреде милион и 530 хиљада динара тренутно", објаснио је Јоргић.

Цена бакра такође иде горе и порасла је за 35 одсто.

"Србија поседује руду бакра, злата и сребра. Тако да и цене тих метала погодују нама. Имамо и Зиђин који врши експлоатацију руде у Бору, њихове акције се котирају на берзи у Хонгконгу. Цена акција Зиђина је порасла за 131 одсто", рекао је Јоргић.

Процењује се да је прошле године промет злата био око 100 милиона евра.

Пад биткоина – мање интересовање "рудара"

Када је у питању пад вредности биткоина, Јоргић каже, да је вероватно утицао и на пад интересовања код оних који рударе биткоине.

"Имате одређене алгоритме преко којих налазите тај биткоин и он је онда нови на тржишту. Осим тог новог, ви имате и оно претходно рударење. С обзиром да је релативно мала количина биткоина која ће у наредном периоду бити изрударена, можемо очекивати и раст цене", објашњава Јоргић.

Све чешће банке размишљају о повезивању са традиционалним начином финансирања биткоина. У Лугану је омогућено плаћање прегледа код лекара у криптовалутама.

"Ја немам велико поверење у криптовалуте генерално, све што сте ви навели, то су егзотични случајеви. Немате ту неку масовну употребу, али ја бих додао да Европска унија и комисија раде на пројекту – дигитални евро", истиче Јоргић.

Додаје да дигитални евро није нова валута, већ други облик постојеће.

"Пројектовано је тако да ви имате евре на свом рачуну, одете у банку и пребаците у дигитални новчаник. Онда то добија исти статус као кеш, само што није у папирном, већ у електронском облику. Очекујем да ће развој дигиталних валута ићи више у том правцу, да реалне валуте добијају дигитални облик", закључио је Јоргић.

Док се чека на увођење депозитног система, у којем би амбалажа могла да се врати у трговинама уз накнаду, искуство са рецикломатима постављеним у неколико градова Србије показало је да грађани сматрају да је то добар начин да се подстакне рециклажа.

Ускоро ће бити постављено још 11 сакупљачких станица.

Усмереност ка малим продавницама

Зоран Јаковљев из Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ каже да је фокус на томе да се оне поставе у малим трговинским ланцима, јер у Србији више од 70 одсто чине такозване мале продавнице, које су искључене из традиционалних депозитних система.

"Да би се успоставило дугорочно одрживо решење, неопходно је да се пропише законски оквир, а затим да се инвестира у инфраструктуру и да се управљање системом повери такозваној депозитној организацији. Већину система инвестира обавезничка индустрија, пре свега произвођачи који пласирају напитке на тржиште", наводи Јаковљев.

Према његовим речима, та индустрија не би требало да управља системом, већ би држава требало да има улогу мониторинга и контроле над системом.

Иако се у Србији најављује већ десетак година, депозитни систем би могао да заживи 2027. године, ако се наредне године донесе нови закон о амбалажном отпаду.

"Процес траје дуго због сложених преговора између више актера – трговине, бизниса, заједнице и државе. За 20 година изгубили смо више од две милијарде евра рециклабилних сировина, за шта је наша индустрија остала ускраћена. Процес депозита мора сада да успе", наводи Синиша Митровић из Центра за циркуларну економију ПКС.

Напомиње да ћемо ускоро имати обавезу да све што се производи у Србији садржи рециклат у амбалажи у износу од скоро 30 до 50 одсто.

Потрошачи у Европи мотивисани

Истраживања показују да 86 одсто грађана Србије подржава увођење депозитног система, који је заживео у већини европских земаља, где су потрошачи мотивисани јер у продавницама добијају новац за враћену амбалажу, а пластичне флаше и конзерве тешко да се могу видети у природи.

"Тема дуго постоји и људи су је свесни. Потребан је законодавни оквир. Бенефит је што на улицама и у природи нема отпада који се прикупља кроз депозитни систем", указује Јелена Петљански, менаџерка за одрживост компаније Ball.

Док велика количина амбалажног отпада завршава на дивљим депонијама и у рекама, рециклари су принуђени да увозе сировине.

"Проблем у Србији већ деценију и по јесте то што систем сакупљања заостаје за регионом, али и за Европом, а нама недостаје сировина, па радимо са мање од половине капацитета. Будући да немамо довољно домаће сировине, рециклари у Србији су приморани да увозе из региона, као што су Хрватска, БиХ, Црна Гора и Северна Македонија", напомиње председник Српске асоцијације рециклера амбалаже Михаил Матески.

Србија се обавезала да до 2030. године испуни циљеве Европске уније, који подразумевају рециклажу 85 одсто отпада од картона и папира, 75 одсто стакла, 60 одсто алуминијума и 55 одсто пластичног отпада.

Рокови су се померали, а Марта Кос, преузимајући ресор, изјавила је тада да први пут после више од деценије постоји шанса да се закључе преговори са једном или више земаља.

Све по заслугама

Порука која се највише тумачила до краја мандата јесте да би желела све земље Западног Балкана у Унији, али се оградила да ће то зависити од њиховог учинка. Повремено се помиње идеја да земље у исто време постану пуноправне чланице.

"У овом тренутку ми то не делује тако. Мислим да је принцип регате, за који се ЕУ увек залагала, такав да се, према доприносу, заслугама и напретку држава кандидата, мери способност приступања", каже генерална секретарка Центра за демократију Наташа Вучковић.

Од 2007. године, када су Бугарска и Румунија приступиле ЕУ, Брисел се одлучио за индивидуални приступ, односно да свака земља према заслугама трасира свој темпо.

"Постоји велика подршка и жеља да се Албанија и Црна Гора подрже у реформама и процесу приступања. Србија у овом часу стагнира. Вучић није рекао државама, већ деловима Западног Балкана, због Косова. Самим тим, приступ целине региона је под знаком питања“, наводи Вучковићева.

Пријем Украјине без логике

Дипломате препознају три разлога због којих идеја о заједничком приступу може да буде корисна и за државе кандидате и за саму Унију. Као први наводе политичку одлуку Брисела.

"А не на основу критеријума који су важили: вратићемо се на пример Румуније и Бугарске, својевремено из геополитичких разлога. Други разлог је интерес да регион буде на овај или онај начин уграђен, а трећи је искакање из стандарда и норми", указује каријерни дипломата Зоран Миливојевић.

Као пример наводе Украјину. Тешко је, каже Миливојевић, успоставити стандарде у тамошњим ратним околностима.

"О држави у ратном стању говоре о драматичном напретку у погледу људских права, где ни изборни процес не функционише, што је основ демократије. Искакање и активан третман две државе које немају ни територијални интегритет враћа нас на кипарски модел. Понуда у том смислу има логике", наводи Миливојевић.

У корак с тим, охрабрују и нова истраживања. "Балкан барометар 2025" показује раст оптимизма на Западном Балкану — 64 одсто грађана региона подржава чланство у Европској унији, што је највећа подршка од 2015. године.

Трећа - срећа. Тако је за Српску листу окончана предизборна представа у режији ЦИК-а у Приштини. Заправо, Аљбина Куртија - како сматрају у партији која представља Србе у Покрајини. Трећи покушај да јој се оспори учешће на изборима, пропао је после још једне уложене жалбе.

"По трећи пут, мала али значајна победа српског народа и Српске листе - непосредно пред овај позив стигла је одлука Изборног панела за жалбе и представке којом се усваја наша жалба, мења одлука која је била незаконита и потврђују се свих 33 кандидата за учешће на ванредним парламентарним изборима 28. децембра“, каже Игор Симић из Српске листе.

Претходно, кандидатура им није оверена због два негативна гласа чланова ЦИК-а из покрета Самоопредељење Аљбина Куртија. Упркос чињеници да им се образложење коси са законом о општим изборима.

"Посао ЦИК-а је да види да ли су сви кандидати предали одређену документацију која је потребна, као и једна политичка странка, потребна да се листа верификује за овај избор. Није јој посао да улази у суштину да ли је неки кандидат подобан или није подобан. Наравно да су испуњени сви услови, да нема апсолутно никаквих препрека, ни правних, да било ко од кандидата Српске листе није подобан, нити да Српска листа као једина и највећа политичка странка од Срба буде забрањена да учествује на изборима“, каже председница Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић.

Ванредни избори крајем године долазе после деветомесечне институционалне кризе. Иако је на изборима у фебруару освојио чак 42 одсто гласова, Куртијево Самоопредељење ни после два покушаја није успело да формира парламентарну већину.

"Тај институционални вакум ја мислим да се неће решити ни након парламентарних избора, али дефинитивно тамо где убира плодове свог терора, нерада итд. јесте на грбачи Српске листе. Само да би натерао Српску листу да можда одустане или да је ослаби на било који начин“, каже Николићева.

Зато је, сматра Николићева, тенденциозно одабран и датум одржавања избора - 28. децембар. Верује да Курти рачуна на долазак албанских исељеника који се у периоду католичког Божића и новогодишњих празника враћају на Косово и Метохију.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

14.12.2025. Недеља: У већем делу магла и ниска облачност са локалном појавом сипеће кише (росуље), осим у брдско-планинским пределима на југу и југозападу Србије, као и у Неготинској и Тимочкој Крајини, где ће бити претежно сунчано. Ветар у већем делу земље слаб, променљив, а на истоку Србије слаб и умерен западни и северозападни. Најнижа температура од -4 до 2, а највиша дневна од 3 у магловитим областима до 10 степени на истоку. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

15.12.2025. Понедељак: Јутро хладно, местимично са слабим мразем и маглом. Током дана претежно сунчано уз слабу до умерену облачност. Ветар слаб и умерен, јужних праваца. Најнижа температура од -4 до 1, а највиша од 4 до 10 степени. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 70%.

16.12.2025. Уторак: Јутро хладно понегде са слабим мразем и маглом. Током дана мало до умерено облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен, јужних праваца. Најнижа температура од -6 до -1, а највиша од 6 до 12 степени. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 70%.

17.12.2025. Среда: Пролазно наоблачење понегде са слабом кишом. Ветар слаб и умерен јужни и југоисточни, на југу Баната и јак. Најнижа температура од -3 до 5  а највиша од 7 до 13 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 18.12.2025. до 22.12.2025.)
Мало до умерено облачно са сунчаним периодима током дана, стабилно и топло време за ово доба године. Појава магле очекује се у вечерњим, ноћним и јутарњим сатима, али се у већем делу земље неће задржавати током целог дана.

Идентитет погинулих остаје у тајности 24 сата док се њихови најближи не обавесте.

Централна команда САД саопштила је да је напад био "резултат заседе коју је извео усамљени наоружани припадник ИД у Сирији", као и да је нападач убијен.

Огласио се и амерички министар одбране Пит Хегсет.

"Нека се зна, ако циљате Американце, било где у свету, провешћете остатак свог кратког, забринутог живота знајући да ће вас Сједињене Државе ловити, пронаћи и немилосрдно убити“, написао је Хегсет.

Амерички амбасадор у Турској и специјални изасланик за Сирију Том Барак осудио је, како је навео, "кукавичку терористичку заседу", изражавајући саучешће породицама страдалих и жељу за брз опоравак повређеним војницима.

Портпарол сиријског Министарства унутрашњих послова Нур ел Дин ел Баба изјавио је на државној телевизији да су званичници унутрашње безбедности претходно издали упозорења партнерским снагама које делују у том региону о могућности напада Исламске државе. Додао је и да коалиција предвођена САД није озбиљно схватила та упозорења.

САД имају стотине војника распоређених у источној Сирији као део коалиције која се бори против Исламске државе.

Иако је Исламска држава поражена у Сирији 2019. године, њене такозване успаване ћелије и даље изводе нападе.

Прошлог месеца, Сирија се придружила међународној коалицији која се бори против Исламске државе, док је Дамаск побољшао своје односе са западним земљама након прошлогодишњег пада председника Башара ел Асада када су побуњеници заузели његово место у Дамаску.

САД нису имале дипломатске односе са Сиријом, али су се односи поправили након пада петодеценијске владавине породице Асад. Сиријски председник Ахмад ел Шара боравио је прошлог месеца у историјској посети Вашингтону током које се састао са председником Доналдом Трампом.

Истакла је, такође, да су ослобођени затвореници били из различитих земаља и да су били осуђени за кривична дела, укључујући шпијунажу, тероризам и екстремизам.

САД ће наставити дипломатске напоре како би ослободиле преостале политичке затворенике у Белорусији, саопштила је Амбасада САД у Виљнусу.

Нобеловац, опозиционарка и бивши председнички кандидат међу пуштенима

Међу ослобођенима су бранилац људских права и нобеловац Алес Бељацки, опозициона политичарка Марија Калесникава, као и бивши председнички кандидат Виктор Бабарика.

Бељацки је 2023. године осуђен на десет година затвора због "кријумчарења и финансирања протестних скупова под окриљем активности у области људских права".

Калесникава, једна од водећих фигура опозиционог покрета после спорних председничких избора 2020. године, осуђена је у септембру 2021. на 11 година затвора због завере ради преузимања власти и формирања екстремистичке групе.

Бабарика, сматран главним Лукашенковим ривалом на изборима 2020. године, осуђен је 2021. на 14 година затвора због оптужби за мито.

Међу ослобођенима је и пет украјинских држављана, саопштио је председник Украјине Володимир Зеленски.

Бељацки и још осам затвореника налазе се у Литванији, док је Украјина примила 114 особа које је Белорусија ослободила. Из Кијева је саопштено да ће ослобођени добити медицинску помоћ, а да ће белоруски држављани који то желе бити пребачени у Пољску или Литванију.

САД су раније, у јуну, посредовале у ослобађању 14 политичких затвореника, међу којима је био и Сергеј Тихановски, један од најистакнутијих белоруских опозиционих политичара.

Полиција је почела истрагу, обављајући увиђај на лицу места, узевши отиске и друге доступне трагове.

Петар Јаковљевић, рођак покојника чији су споменици оштећени, каже да је ово већ четврти пут, да неко напада ново православно гробље у Племетини.

“Обавестио сам полицију у Обилићу, обавестио сам међународну заједницу за људска права у Обилићу. Не сумњамо ни на кога, то би био грех рећи да сумњам на некога, али неко је то урадио. Ко, нека истраже надлежни органи за гоњење који су ту, извршна власт на Косову нека ради и нека решава  проблеме”, рекао је РТС-у Јаковљевић.

Додаје да су Срби узнемирени због овог вандалског чина.

“Ми овако ако буде, јер до сада у Племетини није било, почело је, ако  буде, јер смо ми већина српског села, ту им сметамо, због чега, коме, како, зашто, то не бих могао нити бих знао да кажем”, упозорио је Петар Јаковљевић.

Одборник Српске листе у локалној скупштини у Обилићу Горан Данчетовић упозорава да се ради о вандалском чину којим је извршен притисак на све Србе који живе у Племетини и у читавој општини.

“Племетина има складан живот са свим својим комшијама, и ово је корак уназад у нашим односима. Причињена је незнатна материјална штета али много већа је нематеријална штета, то што је неко узнемирио породицу Јаковљевић и све остале православне које се овде сахрањују, што И њихови покојници нису безбедни овде”, рекао је Данчетовић.

Осуђујући рушење споменика Данчетовић је најавио да ће да финансира поправку и враћање споменика у првобитно стање.

У Племетини живи око 800 Срба, док је пре сукоба било више од хиљаду.

Обострана претња оружаном силом

Та њена изјава отуд је изазвала бурну реакцију владе у Пекингу, која је осим протеста јапанском амбасадору, предузела низ економских санкција, као што су забрана увоза јапанских морских плодова, отказивање концерата и изложби јапанских уметника у Кини и, нарочито битно, налог путничким агенцијама и државним авио превозницима да откажу групне туре и летове за Јапан. 

Медији у Земљи излазећег сунца тако су јавили да је до краја новембра укупно отказано близу пола милиона посета кинеских туриста, док је само у прва два дана децембра отказано више од 900 летова и чак 156.000 авионских карата на релацији Кина-Јапан.

Истовремено, кинеско Министарство иностраних послова, као и бројни кинески политиколози и други коментатори, јавно су упутили упозорење јапанској влади да се ставом који је изразила премијерка Такаићи на груб начин меша у унутрашња питања и оглушује о обавезе које је прихватила предајом на крају Дугог светског рата и нормализацијом односа са Кином 1972. године. 

Односно, истиче кинеска страна, Јапан је 1945. године приликом капитулације прихватио одредбе декларација из Каира и Потсдама, које предвиђају повратак територија које је окупирао, укључујући ту и Тајван, који се од 1895. пуних педесет година налазио под јапанском влашћу. Такође, у тексту Заједничке изјаве о успостављању дипломатских односа између Народне Републике Кине и Јапана из септембра 1972. године стоји да Токио признаје владу у Пекингу као јединог законитог представника Кине и поштује став те владе да је Тајван неотуђиви део територије Народне Републике Кине.

Штавише, поводом изјаве премијерке Такаићи, коју схвата као претњу употребом силе, кинеска влада је упутила писма на адресе страних дипломатских представништава у којима их подсећа на члан 53 Повеље Уједињених нација, који се односи на тзв. непријатељске државе.

Тај члан повеље, која је донета у јуну 1945. године док је у Пацифику и на Далеком истоку још увек трајао сукоб савезника (САД, Кине, Велике Британије и Аустралије) и Јапана, оставља могућност државама победницама у Другом светском рату и оснивачима УН, међу којима је и Кина да, без одобрења Савета безбедности, употребе оружану силу против "непријатељских држава" ако оне "обнове политику агресије". Други став тог члана као "непријатељску државу" дефинише "сваку државу која је током Другог светског рата била непријатељ неке од потписница повеље", што се практично односи и на Јапан (који, иначе, није био један од оснивача УН и тој организацији је приступио тек крајем 1956.).

Кинеска влада тиме је ставила на знање Токију и међународној заједници да је Тајван неотуђиви део њене територије и да јој низ међународних споразума и сама повеља Уједињених нација дају за право да употреби оружану силу против Јапана и без одобрења Савета безбедности уколико се он дрзне да војно интервенише на делу међународно признате кинеске територије (у овом случају, Тајвану).

Јапанска страна, међутим, указује на резолуцију Скупштине Уједињених нација из деведесетих којом је члан 53 Повеље проглашен застарелим, а као релевантан документ којим се регулишу њене послератне обавезе узима Мировни споразум из Сан Франциска, који је ступио на снагу 1952. године и који је закључен између Јапана и 49 других земаља. 

Пекинг, међутим, узвраћа да се, упркос поменутој резолуцији, члан 53. и даље налази у Повељи УН и да је стога, правно, на снази и да је споразум из Сан Франциска у овом случају небитан јер Кина није била међу његовим потписницама.

Војно трвење

Ова дипломатско-политичка препирка прелила се и у војну раван. Наиме, јапански пилоти су прошле недеље пријавили да су их кинески авиони у два наврата озрачили радаром, што је влада у Токију осудила као провокацију, упутивши протест Пекингу.

С друге стране, кинеске власти тврде да је њихов носач авиона вршио вежбе у међународним водама, те да су јапанске летелице у више наврата улазиле у простор који је Народноослободилачка војска Кине унапред најавила као место одржавања вежби, чиме су угрозили безбедност кинеских авијатичара.

И у вези са том чињеницом дошло је до јавне препирке кроз медије између армије две земље. Кинеске власти објавиле су аудио снимак у којем њихов носач обавештава јапански војни брод на кинеском и енглеском језику да намерава да одржи вежбе полетања и слетања и јапански официр потврђује да је примио поруку. С друге стране, Јапанско министарство одбране тврди да кинеска страна није поднела писмено обавештење и није прецизирала тачно место одржавања вежбе, због чега је јапанско ваздухопловство било присиљено да извиди ситуацију.

Оно што је битно приметити је да је носач "Лиаонинг" ради одржавања вежбе прошао кроз међународни коридор између јапанских острва Окинава и Мијакођима, односно, да је тренинг кинеских пилота одржан у простору само неколико стотина километара далеко од Тајвана са једне, и најјачег војног упоришта на територији Јапана, Окинави, с друге стране. Избор те локације се, наравно, може протумачити као реакција, односно, порука у односу на изјаву јапанске премијерке Санае Такаићи, али и наставак припрема за војну блокаду или евентуалну војну интервенцију на Тајвану.

Јапански медији јављају и да је у ваздушни простор између поменута два јапанска острва потом долетела заједничка патрола кинеског и руског ратног ваздухопловства, која се састојала од осам летелица, од чега су четири били бомбардери (од тога два руска). Као одговор на то, тврди лист "Никкеи", јапанске и америчке снаге су спровеле заједничку патролу над Јапанским морем, ближе обали азијског континента, у којој су ловци Земље излазећег сунца пружали заштиту америчким бомбардерима "Б-52".

Реакције у Јапану

Објава да ће Јапан евентуалну војну блокаду Тајвана схватити као опасност по сопствени опстанак у самој Земљи излазећег сунца у медијима и на друштвеним мрежама углавном је дочекана са одобравањем, као добродошли израз потребе да се Јапан одлучније заложи за своје интересе у међународним односима и "покаже зубе" Пекингу, за којег се у острвској царевини верује да је агресиван и има територијалне амбиције према јужним јапанским острвима. 

Још један аргумент у прилог њеном поступку је то да Јапан мора да на убедљив начин покаже Сједињеним Америчким Државама да је озбиљан у намери да им помогне у случају да оне зарате с неким субјектом на Далеком истоку. Ово зато да би Јапан сам могао да буде сигуран да ће му Вашингтом оружјем притећи у помоћ ако буде потребно. 

Доста је и критика. Пуно најстаријих грађана, који се сећају рата и послератне глади и друштвене пометње, протестују против премијерке Такаићи, оптужујући је да је окренула леђа деценијској пацифистичкој политици и да жели да државу поново увуче у рат. 

Опозициони политичари упозоравају да је НР Кина одустала од захтева за ратне репарације, које би биле огромне јер је четрнаестогодишња јапанска окупација матице ту земљу коштала бар око 20 милион живота, управо зато што је Јапан почетком седамдесетих, у време када је тим острвом још увек управљао осведочени непријатељ комуниста Чанг Кајшек, пристао да призна Тајван делом Кине. 

Такође, поједини јапански интелектуалци трезвено тврде да ће права опасност по опстанак државе наступити тек ако Јапан уђе у рат са Кином око Тајвана, а не ако Пекинг просто овлада Тајваном без мешања Јапана.

Зебња у Токију

Јасно је да би се, ако би Пекинг овладао Тајваном, војнополитички положај Јапана битно погоршао. Кинеска армија би избила на само сто или две стотине километара од неколико мањих и слабо насељених јапанских острва, као што су Јонагуњи, Ишигакиђима и Мијакођима. Тајван је физички врло близу и сићушним острвима Сенкаку (Диаоју), која се налазе на огромним лежиштима нафте и гаса и које контролише Токио, а својом територијом сматра Пекинг. 

Кинези, када им то одговара, као рецимо управо сада током препирке око мешања Јапана у тајванско питање, подсећају и на то да статус ланца острва Рјукју, који има 1,46 милиона становника и који је до позног 19. века био краљевство у вазалном односу према кинеском двору, на крају Другог светског рата остало недефинисано. Због тога у Токију страхују да би, потенцијално, у будућности Кина могла да усмери своје територијалне амбиције и на тај архипелаг, чије је највеће острво Окинава, на којој се, иначе, налази чак 70 одсто свих америчких војних база у Јапану.

Даље, ако би Пекинг завладао Тајваном, он би с тог острва могао (у неком евентуалном будућем конфликту с Токијом) да, по потреби, с лакоћом пресече поморске руте снабдевања Јапана енергентима и минералима са Блиског истока, из Индонезије и Аустралије. Он би чак могао и да озбиљно угрози морске и ваздушне путеве између Јапана и северноамеричког континента и тако острвску царевину готово у потпуности изолује и економски исцрпи. 

Зато је брига у Токију за судбину Тајвана оправдана и жеља да се одржи статус кво (де факто независност Тајвана од матице Кине) разумљива. 

То ипак не оправдава (индиректну) претњу оружјем Пекингу. Јер, без обзира на то како се рационализовала и објашњавала изјава премијерке Такаићи, несумњиво је да она представља мешање у унутрашња питања Кине, па и провокацију. Поготово стога што сам Токио званично признаје да постоји само једна Кина и стога што је документ који је пратио нормализацију односа две земље и с чијим садржајем се јапанска влада сагласила 1972. садржи и клаузулу да Пекинг сматра Тајван неотуђивим делом територије НР Кине.

За чије добро?

Разне су теорије у вези са њеном мотивацијом, односно тога зашто је одступила од дотадашње праксе јапанских лидера који су практиковали једну врсту стратешке амбивалентности - они би, на пример, говорили да је "ванредно стање на Тајвану ванредно стање и за Јапан", чиме су алудирали да би се њихова земља можда умешала у евентуални сукоб на Тајвану, али истовремено остављали и простор за другачија тумачења - рецимо, да би блокада или пад Тајвана представљали економски ударац за Јапан. Они су тим речима практично присиљавали стратеге у Пекингу да нагађају да ли би Токио заиста ушао у конфликт или не, а њихов пажљив избор вербалних израза истовремено је кинеској влади омогућавао да пред својим грађанима и међународном заједницом сачува углед.

Изјава премијерке Такаићи, међутим, не оставља простора за сумњу у вези намера њене владе и, гледано из Пекинга, представља омаловажавање Кине и немалу увреду, јер, ето, бившег агресора и окупатора који је побио (десетине) милионе Кинеза и отцепио Тајван од Кине на читавих педесет година како прети војном интервенцијом нуклеарној сили са десет пута већом популацијом. 

Највећи број домаћих и страних аналитичара се слаже у оцени да је сврха изјаве премијерке Такаићи била одвраћање Пекинга од евентуалне војне интервенције на Тајвану. 

Има пуно оних који верују да је премијерка била мотивисана својом десничарском, националистичком идеологијом, која између осталог подразумева и историјски ревизионизам, односно, негирање (тежине) јапанских злочина почињених у Кини тридесетих и четрдесетих година прошлог века. Има и мишљења да је она њоме хтела и да одобровољи десно крило своје Либерално-демократске партије, чије су истакнуте фигуре одиграле важнију улогу у њеном избору за шефа странке и председника владе.

Говори се и о томе да је она поменуту изјаву свесно дала да би се додворила америчкој влади или зато што је председник Трамп од ње током састанка недељу дана раније тражио да заузме чврст став у односу на Пекинг. 

Тешко саморањавање?

Шта год да је разлог, јасно је да је та изјава непотребно проузроковала велику економску штету Јапану, која ће се мерити десетинама милијарди долара. 

Такође, упркос томе што Јапан све више издваја за одбрану и има робусну армију, држава од пандемије новог корона вируса наовамо пролази кроз економске тешкоће, као што су до сада незабележена инфлација, осетни пад животног стандарда, драстично слабљење валуте и дубок поремећај у економским односима са САД, док су од раније присутни проблеми изразитог старења становништва и недостатка војног особља. У таквим условима изјава премијерке Такаићи о Тајвану чини се сувишном и посебно контрапродуктивном. 

Она је такође изазвала неверицу међу политичким коментаторима у Азијско-пацифичком региону, који се питају да ли је могуће да Токио не види шта се дешава Украјини и да жели да се и сам нађе у улози заменика, који ће се попут предоброг вазала, и по цену фаталног саморањавања, тући са надмоћним противником за другога.    

"Дугогодишњи новинар и уредник, посвећен, пре свега, економским темама, које су интересантне за широку читалачку и телевизијску публику, успео је да једноставним, ефектним, примамљивим језиком појашњава и најсложеније банкарске и финансијске операције, токове и вредност новца и обиље економских непознаница", пише у образложењу жирија, који је једногласно одлучио да Ћулибрку буде додељено ово признање.

То је само једна важна особина његовог новинарског израза, додаје жири, јер је Ћулибрк отишао даље новим стазама изазова.

"Код њега су чињенице – мермерни стуб који држи и издржава целу списатељску кулу", навео је жири.

"Ту су и такозване афере, или случајеви. Они дубоко задиру у ткиво збивања, односа, послова и пословања, али се, захваљујући Ћулибрковом начину писања, као на длану, пред нама расветљавају многе мане друштва, које би остале гурнуте са стране", стоји у образложењу жирија.

Ћулибрк у новинарској борби за друштвом без корупције и крађа "не користи речник осветника, тужиоца, судије, него чињеницама указује на малигна ткива која разарају или нагризају организам друштва. Због тих истина и дијагноза Ћулибрк је често нападан од највиших врхова власти до чиновничких полтрона", образложио је жири.

Истакли су и да Ћулибрка ништа није обесхрабрило, да наставља убедљиво и жестоко.

"Његови тако грађени текстови, високог професионалног значаја и поштења, представљају праву благодет у данашњем српском новинарству, које је ушло у мутне водотоке и на самој је ивици опстанка. Милан Ћулибрк је новинарски прегалац који чистих и златних руку може да носи награду по имену Александра Тијанића, једног од најбољих изабраника српског новинарства", закључује жири.

О награди су ове године одлучивали Манојло Вукотић (председник жирија), Зара Тијанић, Оливера Kовачевић и прошлогодишњи добитник Зоран Kесић.

Награда ће бити уручена 21. децембра у Прес центру УНС-а (Kнез Михаилова 6/3, Београд) на додели годишњих награда УНС-а.

УНС ову награду за новинарску храброст додељује од 2015. године.

До сада су је добили: Јелена Попадић 2015. године (Политика), Горислав Папић 2016. године (РТС), Љубица Гојгић 2017. године (РТВ) , Вељко Лалић 2018. године (Недељник), Живојин Ракочевић 2019. године (Политика), Јелена Зорић 2020. године (Н1), Сандра Петрушић 2021. године (НИН),  Вук Цвијић 2022. године (НИН), Ранко Пивљанин 2023. године (лист Нова) и Зоран Kесић 2024. године (емисија "24 минута"). 

Студенти су позвали и на организовани одлазак аутобусима у 15 сати у Бачку Паланку, где је око 16 часова почео протест поводом четири месеца од сукоба грађана са присталицама Српске напредне странке.

Студенти у блокади поручују, како преноси Фонет, да су данашњи скупови у Новом Саду и Бачкој Паланци "реакција на полицијску бруталност и неправду коју су вршили током годину дана борбе".

Студенти су међу разлоге за протесте навели и "неправилности на недавним локалним изборима у Сечњу, Неготину и Мионици, који су обележени и нападима на посматраче, контролоре, студенте, новинаре и грађане, као и нереаговањем полиције".

Kао разлог за протестна окупљања у Новом Саду и Бачкој Паланци студенти су навели и да је Жандармерија "бранила присталице СНС док су у 'Ћациленду' пуштали непримерену музику као провокацију усмерену ка Дијани Хрки, мајци једне од жртава пада надстрешнице, која је штрајковала глађу у близини Скупштине Србије".

Поред ових навели су и друге разлоге за протест као што су: "нереаговање полиције у Бачкој Паланци и Врбасу, када су припадници СНС пиротехником и другим предметима гађали демонстранте, као и на оптужбе на рачун команданта ЈЗО Марка Kричка, пуцање из пиштоља у Новом Саду, полицијско присуство на Филозофском факултету у Новом Саду и ДИФ-у, као и на бруталну акцију полиције према грађанима 5. септембра, те бројна привођења, хапшења и пребијања, али и на сумњу о употреби звучног топа 15. марта на протесту у Београду, током акције одавања поште новосадским жртвама у тишини", преноси Фонет.

У Бачкој Паланци је протест почео око 16 сати  а завршио се нешто после 19 часова, преноси Радио 021. На овај протест дошли су студенти из Новог Сада, као и групе које су пешачиле из Обровца и Шида.

Прецизирао да у Србији постоји систем организације правосудних органа - који је непознат у упоредном праву, тако да пред једним судом поступају три различита тужилаштва, због чега, како је навео, треба размотрити да ли је потребно формирати специјализоване судове пред којима би ова тижилаштва поступала или ова тужилаштва уподобити Вишем суду у Београду.

Осврћући се на рад Високог савета тужилаштва, Стефановић је навео да је крајње скандалозно то што у последње две и по године нису биране колеге у тужилаштва виших инстанци.

Такође, како је рекао, заштита тужилаца од спољних притисака и напада појединих групација, који би требало да гарантује Високи савет тужилаштва, никада није била на нижем нивоу, а за то је искључиво одговоран председник Савета Бранко Стаменковић.

Стефановић је, са друге, стране напоменуо да охрабрују најаве министра правде да ће се радити на јачању капацитета правосудног особља, указујући да годинама уназад није било конкурса за пријем нових тужилачких и судских сарадника, који су будућност спрског правосуђа.

Упитан да прокоментарише тврдње да се између њега и врховне јавне тужитељке Загорке Доловац "води рат", Стефановић је одбацио ове тврдње.

"Постоји неслагање у вези начина рада и функционисања јавнотужилачке организације, а посебно у вези са транспаретношћу рада и ефикасношћу начина избора тужилаца пред ВСТ", рекао је главни јавни тужилац ВЈТ у Београду.

"У периоду од 2008. године, од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, то је око три буџета ЕУ. Врло грубо, износ и обим средстава за Србију је око 4,5 милијарди евра. ЕУ предњачи у односу на све друге донаторе и партнере који су подржавали Србију у претходним деценијама", указује Ана Илић из НАЛЕД-а.

Подршка развоју економије и инфраструктуре огледа се кроз улагања у хиљаде пројеката који утичу на економију, инфраструктуру и стабилност целог региона.

Инвестирање у пругу Ниш-Београд

Једна од највећих и најзначајнијих појединачних инвестиција на Западном Балкану, за коју су средства издвојили порески обвезници ЕУ, налази се у Србији.

"Реч је о инвестирању у железничку пругу Ниш–Београд. Опредељено је 600 милиона евра из ИПА средстава и зајмова Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој. Укупан износ је био 2,2 милијарде евра. То је улагање у Коридор 10 који повезује Аустрију и Грчку и важан је за Србију и цео регион", истиче Мауро ди Вероли, шеф сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Србији.

Према његовим речима, по реализацији пројекта скратиће се време путовања за половину, а том трасом годишње путује 9,3 милиона путника и превезе се 9,4 милиона тона робе.

Највећи извор подршке стиже из европских ИПА фондова. Новац се најчешће користи за обнову школа, болница, установа културе и спортских објеката.

"У периоду од 2007. до 2013. године из ИПА фондова уложено је милијарду и по евра у Србију. Од 2014. до 2020. повећан је износ и укупно је било издвојено 1,7 милијарди евра. У садашњем вишегодишњем циклусу финансирања, који покрива период до 2027. године, планирано је још више: укупно 2,2 милијарде евра", каже Вероли.

Диверзификација као приоритет

У времену када је енергетска безбедност императив, изградња инфраструктуре потребне за диверзификацију извора снабдевања постављена је као приоритет.

Такав пројекат је и гасни интерконектор са Бугарском, вредан више од 94 милиона евра, чију је реализацију Европска унија подржала са више од половине тог износа, бесповратно.

"Стратешки најзначајније за Србију, цео регион и Европу јесте што се кроз пројекат обезбеђује диверзификација снабдевања гасом. Пројекат је од финансијског и стратешког значаја", напомиње Ана Илић из НАЛЕД-а.

Мауро ди Вероли истиче да је диверзификација набавке гаса од различитих добављача питање енергетске безбедности, те да интерконектор са Бугарском, чланицом Европске уније, ту могућност пружа и Србији.

Најбољи пример да спровођење реформи има своју награду јесте и План раста за Западни Балкан. Нова средства стижу по учинку, са циљем да кроз реформе и финансијску подршку Србија постане равноправна чланица европске породице.

Наглашавајући да су две земље достигле највиши ниво билатералних односа оличен у стратешком партнерству, министар Ђурић је додао да "лични однос и пријатељство наших председника Александра Вучића и Његовог Височанства Мухамеда бин Заједа Ал Нахјана представљају темељ наших одличних односа и трасирају пут даљој сарадњи наших земаља".

"Свеобухватни споразум о економском партнерству, који је пре неколико месеци ступио на снагу, даће нови замах у јачању економских и привредних веза, и допринеће наставку раста спољнотрговинске размене, привлачењу инвестиција и иницирању нових пројеката", рекао је Ђурић.

Осврнувши се на учешће Србије на "Експу 2020" у Дубаију, које се показало вишеструко корисним, указао је да је за Србију веома добра вест долазак УАЕ на "Експо 2027" у Београду, те да се нада размени искустава и добре праксе са емиратским пријатељима у организацији овако великих манифестација.

Уз позив Његовом Височанству да у наредном периоду посети Београд, министар Ђурић је указао да би та посета била не само потврда блискости наших народа, већ и додатна прилика за разговоре о проширењу нашег партнерства у областима од заједничког интереса, наводи се у саопштењу.

Како је речено, случај је јутрос нешто после 6 часова пријављен полицији.

По налогу Тужилаштва, полиција врши увиђај и ради на утврђивању свих околности и чињеница.