Na Kosovu ništa novo

Stejt departmenta u svom izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu, ocenio je da su na Kosovu ostali isti problemi i u 2010. godini poput mešanja vlasti u pravosuđe, korupcije, zastrašivanja medija, diskriminacije i zlostavljanja pripadnika etničkih i seksualnih manjina, nasilje prema ženama i radna eksploatacija dece.

U izveštaju se, takođe, navode detalji optužbi Dika Martija, izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, o umešanosti OVK u trgovinu ljudskim organima, i podseća da je sadašnji kosovski premijer Hašim Tači, tada bio jedan od vođa te organizacije.

Stejt department, međutim, podseća da su istragu o tome već vodili UNMIK i Haški tribunal, koji nemaju mandat da istragu o tome prošire i na Albaniju, i da su oni tada zaključili da nema dovoljno dokaza. Jedinica Euleksa za ratne zločine ima otvorenu istragu o optužbama za trgovinu organima.

Ta jedinica kaže da nema dovoljno dokaza za pokretanje slučaja, konstatuje se u izveštaju Stejt departmenta i podseća da je upućen poziv Beogradu, Prištini i Tirani da sarađuju sa Euleksom na tome.

U izveštaju, koji je urađen odvojeno od istog takvog za Srbiju, navodi se da se, prema podacima Crvenog krsta, na Kosovu još 1.822 osobe vode kao nestale, od kojih 70 odsto Albanci, a 30 odsto Srbi i druge manjine.

Zastrašivanje medija 

Stejt department pominje i da zvaničnici, političari i poslovni ljudi zastrašuju kosovske medije.

Iako nema direktne cenzure, ima izveštaja o pritiscima političara i organizovanog kriminala, koji dovode do samocenzure. Neki novinari uzdržavaju se od kritičkog istraživačkog izveštavanja, zbog straha po sopstvenu bezbednost ili gubitak posla, a bilo je i nekoliko nasilnih incidenata usmerenih na medije.

"I pored zagarantovane slobode okupljanja, u nekoliko slučajeva policija je silom razbila demonstracije i tukla i hapsila njihove učesnike, a javljeno je i o preteranoj upotrebi sile policije Euleksa prilikom sukoba sa grupom Srba u septembru", navodi se u izveštaju Stejt departmenta.

Što se tiče slobode kretanja na Kosovu, koja je takođe garantovana, međuetničke napetosti i zabrinutost za bezbednost ograničavaju tu slobodu u praksi. Policija i dalje ocenjuje stanje na Kosovu kao stabilno, ali krhko.

"Iako nije bilo zabeleženih zločina u vezi sa slobodom kretanja, pripadnici svih etničkih zajednica uglavnom se kreću između oblasti gde njihove grupe čine većinu", napomiinje Stejt department.

Procena rizika i sporadični nasilni incidenti i zastrašivanja i dalje ograničavaju slobodu kretanja za kosovske Albance po severu Kosova i za Srbe u ostalom delovima Kosova, navodi se u izveštaju.

Problem raseljenih lica 

Stejt department podseća da je, prema podacima UN, krajem 2010. godine na Kosovu bilo 18.196 raseljenih lica, 54 odsto Srba i 40 odsto Albanaca.

Od oko 4.100 lica raseljeniih tokom nemira 2004. godine, njih oko 1.000 se još nisu vratili domovima. Oko 80 odsto raseljenih skoncentrisano je oko Kosovske Mitrovice.

Prema izveštaju, na Kosovu opstaje institucionalna i društvena diskriminacija prema Srbima i drugim manjinama u pogledu zapošljavanja, obrazovanja, društvenih usluga, upotrebe jezika, slobode kretanja, prava povratka i drugih osnovnih prava.

Bilo je slučajeva uništavanja sprske imovine, od kojih su neki motivisani pritiskom na Srbe da je prodaju.

Restitucija svojine ostaje sistemski izazov na Kosovu. Što se tiče položaja pripadnika gej zajednice na Kosovu, Stejt department konstatuje da se većina ne oseća bezbedno.

"Korupcija na Kosovu ostaje ozbiljan problem, a u javnosti je rašireno uverenje o korupciji u redovima vlade, čemu doprinosi nedostatak efikasne kontrole i opšta slabost vladavine zakona", ističe se u izveštaju Stejt departmenta.