Tadić u Briselu

Predsednik Srbije Boris Tadić razgovaraće u Briselu sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton o nacrtu rezolucije o Kosovu i Metohiji, koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Tadić i Eštonova imaće radnu večeru, a njihov razgovor mogao bi da bude prilika da se, posle višednevnih diplomatskih kontakata na različitim nivoima, pronađe kompromisno rešenje koje ne bi prešlo "crvenu liniju" Beograda.

Izvori EU u Briselu preneli su RTS-u da su članice Evropske unije usvojile zajednički stav o predstojećoj raspravi u Njujorku.

Tekst o kojem je postignut dogovor unutar EU predstavlja najmanji zajednički imenitelj između zemalja koje su priznale i onih koje nisu priznale nezavisnost Kosova, preneli su RTS-u izvori u Briselu. 

Političko-bezbednosni komitet Evropske unije trebalo bi danas, neposredno pre sastanka Eštonove i Tadića, da potvrdi stav koji su sve članice Unije usaglasile o rezoluciji koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN, prenosi agencija Tanjug.

Taj stav će večeras Eštonova izneti predsedniku Srbije, a prema nezvaničnim saznanjima, stav je suštinski u okvirima njenog saopštenja od 22. jula, javlja Tanjug.

Praktično, EU kao kompromis vidi insistiranje "na dijalogu", u cilju doprinosa "miru, stabilnosti i bezbednosti u regionu".

Prema diplomatskim izvorima Tanjuga u Briselu, time je otvoren put za postizanje kompromisnog teksta rezolucije sa Beogradom, koji bi Eštonova i Tadić mogli večeras da potvrde.

To bi, istovremeno, značilo da bi rezolucija koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini mogla da bude zamenjena dokumentom usaglašenim sa EU.

Bez obaveze o promeni stava članica EU

Prema tekstu predloga zaključaka Komiteta, u koji je Tanjug danas imao uvid, dogovor o zajedničkim stavovima članica Unije ni na koji način ne dovodi u pitanje politiku onih članica koje nisu priznale Kosovo, niti ih obavezuje na promenu te politike.

"Pojedinačno, članice imaju pravo da donesu odluku o tome kakvi će biti njihovi odnosi sa Kosovom, u skladu sa njihovom praksom i međunarodnim pravom", navedeno je u predlogu zaključaka Komiteta.

U prilog tome, Komitet je u zaključke uvrstio, kao aneks, saopštenja Rumunije i Kipra, dve od ukupno pet zemalja EU koje ne priznaju kosovsku nezavisnost. Te dve zemlje istakle su da su prihvatile dogovor o zajedničkim stavovima, ali ostaju pri tome da takvi stavovi ni na koji način ne utiču na priznavanje nezavisnosti Kosova.

Predsednik Tadić je ranije potvrdio spremnost Srbije da sarađuje sa Evropskom unijom u traženju kompromisa, ali i naglasio da Beograd neće pristati na dokument koji bi bio na štetu nacionalnih interesa Srbije.

Dok šef države bude razgovarao sa prvim diplomatom EU, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić uputiće se u Njujork, gde će imati seriju susreta sa predstavnicima zemalja članica UN.

Jeremić je ranije objasnio da je cilj podnošenja rezolucije Generalnoj skupštini bio da se okonča proces započet u Međunarodnom sudu pravde, da se otvori put novim pregovorima o kompromisnom rešenju, da se obezbede regionalni mir i stabilnost i da se izbegne sukob sa zemljama koje bi trebalo da budu partneri Srbije.

Posle iznošenja stava Međunarodnog suda pravde u Hagu, Srbija je Generalnoj skupštini UN podnela nacrt rezolucije o Kosovu i Metohiji, u kojoj se zalaže za otvaranje pregovora o svim pitanjima, uključujući i status jednostrano proglašene nezavisnosti pokrajine.

Prethodno je srpski parlament podržao politiku Vlade prema Kosovu i Metohiji.