Vojvođanski parlament usvojio Deklaraciju

Skupština Vojvodine večeras je, posle osam i po sati rasprave, usvojila Deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine. Za Deklaraciju glasalo je 75, dok je protiv bio 21 poslanik pokrajinskog parlamenta.

Sednici pokrajinskog parlamenta, koja je trajala osam i po sati, prisustvalo 113 od ukupno 120 poslanika.

Predlagač Deklaracije, vojvođanski premijer Bojan Pajtić rekao je, obrazlažući tekst na početku sednice, da će Vojvodina insistirati na svojim ustavnim i zakonskim pravima.

"Mi ne tražimo hleba preko pogače, to nije vojvođanski manir, ali ako nam po Ustavu sleduje sedam odsto neka bude sedam. Ako po zakonu imamo pravo da biramo one za koje mislimo da će najbolje obavljati posao, onda mi da ih biramo i postavljamo. Ako je nešto po zakonu u vlasništvu građana Vojvodine, onda da Vojvođani rapsolažu time, jer ako je naše pravo danas sporno, sutra će svačije pravo biti sporno a to je opasno", rekao je Pajtić.

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor kaže da da su svi problemi koji su sadržani u Deklaraciji otvoreni problemi i da taj dokument zaslužuje podršku.

Opozicija, međutim, smatra da je deklaracija separatistička.

"Šta sadrži ovaj opasan politički pamflet? On sadrži jedan krug nabacanih tema od kojih su neke više, neke manje opasne, a neke potpuno besmislene i ne zaslužuju da budu deo ovako važnog akta koji treba da se zove Deklaracija o zaštititi ustavnih prava Vojvodine", rekao je šef poslaničke grupe opozicionog SNS-a Igor Mirović.

Pavle Budakov iz SPS-a kaže da Deklaracija nije način za rešavanje otvorenih pitanja koja postoje u Vojvodini, ali smatra da otvorenih pitanja ima. Među tim problemima Budakov navodi Zakona o finansiranju Vojvodine, Zakona o nadležnostima pokrajine kao i Statut Vojvodine.

Poslanik DSS-a Milenko Jovanov pozvao je pokrajinsku vlast da raspiše izbore, i rekao da u Vojvodini neće poći za rukom ono što je uspelo u Crnoj Gori, "jer to neće građani".

Izmenjena rečenica u Deklaraciji, po kojoj je autonomija Vojvodine prirodno i istorijsko pravo njenih građana, jer je, kako piše, nastala i potvrđena voljom njenih naroda na Skupštini izaslanika naroda Vojvodine u Novom Sadu 1945. godine, kritikovana je i danas.

"Koji to datum zaslužuje da bude kao neka vrsta posebnosti ugrađena u dokument - bilo koji, posebno onaj koji pledira da bude značajan za Vojvodinu, to je 25.novembar 1918. godine", rekao je Igor Mirović.

Pre sednice, naprednjaci i socijalisti predali su u pisarnicu Vlade Vojvodine 160.000 potpisa građana, kojima se traži ostavka vojvođanskog premijera Bojana Pajtića.

Tri sata potom, demokrate su tvrdile da taj broj nije realan i da su neki od potpisa falsifikovani, što kako kažu, potvrđuju i svedoci na stranačkoj konferenciji. Portparolka DS-a Aleksandra Jerkov kaže da je među potpisanima na spiskovima našla i nekoliko članova svoje porodice koji su joj rekli da nisu potpisali peticiju.

Vojvođanska deklaracija predstavljena je sredinom aprila. O tekstu je, pre sedam dana, raspravljao i pokrajinski Odbor za ustavno-pravna pitanja, koji je prihvatio dokument dopunjen sa pet amandmana SVM-a i jednim LSV-a.