Blag oporavak srpske privrede

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjavio je Tanjugu da nije nemoguće govoriti o oporavku srpske privrede u ovoj godini i o rastu većem od dva odsto, posebno zbog toga što prvi indikatori, za prvo tromesečje 2010. godine, ukazuju da je već došlo do blagog oporavka domaće ekonomije.

"Mislim da 2010. godina neće biti godina neke spektakularne renesanse ili oporavka srpske privrede, ali će je, u svakom slučaju, obeležiti neki rast", ocenio je Bugarin.

Precizirao je da pokazatelji za prvo tromesečje ukazuju da će doći do blagog rasta i oporavka, posebno kada je reč o prerađivačkoj industriji i poljoprivredi.

Bugarin je zadovoljan što je u 2009. godini Srbija imala relativno blag nivo recesije u odnosu na očekivani nivo i što se ispostavilo da je srpska ekonomija vitalnija nego što je ranije procenjivano.

"Naravno da su veliki doprinos tome dale i mere Vlade Srbije, koja je u nekoliko navrata reagovala blagovremeno sa tim paketima mera," ocenio je Bugarin.

Krediti za podsticaj proizvodnje

Odgovarajući na pitanje da li su za Srbiju primerenije mere štednje ili ekspanzivna kreditna politika za privredni rast, Bugarin je rekao da je u našoj zemlji pre svega potrebno izvršiti smanjenje javne potrošnje.

"Tu su preuzete i obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu, što znači da se u tom delu mora napraviti određena racionalizacija. Mislim da bi bilo pogubno povećanje penzija i plata, jer to budžet ne bi mogao da istrpi," naglasio je Bugarin.

Predsednik PKS ukazao je da je ekspanzivna kreditna politika pozitivno ocenjena, pod uslovom da su kamatne stope prihvatljive i da je reč o dinarskim kreditim, ocenivši da je najnoviji, najavljeni, paket mera za subvencionisane dinarske kredite potreban da bi se na taj način povećala proizvodnja i nivo tražnje.

Bugarin je istakao da je neophodno da kreditna ekspanzija bude u dinarskim sredstvima, sa prihvatljivim kamatama, što bi verovatno generisalo povećanje domaće tražnje, pod uslovom da to ne dovede do nekih velikih inflatornih oscilacija.

"Naš cilj mora da bude usmeren na povećanje konkurentnosti srpske privrede, strane direktne investicije i ulaganja u velike infrastrukturne projekte", naglasio je predsednik PKS.

Pare od "Telekoma" u infrastrukturu

Komentarišući prodaju akcija "Telekoma", Bugarin je rekao da pozdravlja tu odluku ako je procena vlade da je sada pravi trenutak da se proda, ali pod uslovom da ta sredstva budu upotrebljena za izgradnju putne, elektro i telekomunikacione infrastrukture i za opremanje industrijskih i tehno parkova, kako bi tim projektima privukli neophodan nivo stranih direktnih investicija, od tri do pet milijardi dolara godišnje.

"Ako to uradimo, onda i opravdanje prodaje 'Telekoma' ima svoje mesto. Ako pare ponovo završe u javnoj potrošnji, onda smo stvarno u duplom problemu i, u tom slučaju, izražavam svoje negodovanje za odluku o prodaji akcija "Telekoma'", rekao je.

Bugarin je rekao da je trenutno najvažnije kvalitetno pozicioniranje srpske izvozne privrede i jačanje konkurentnosti domaćih kompanija jer, kako je istakao, "ako u narednih nekoliko godina ne budemo uspeli da izvezemo 50 odsto ukupnog srpskog društvenog proizvoda, onda imamo vrlo veliki problem održivosti naše ekonomije, jer ćemo sve više biti izloženi globalnoj konkurenciji."

"Izuzetno je važno i očuvanje liderske izvozne pozicije u zemlje regiona CEFTA i tu moramo mnogo više poraditi kako bismo naše brendove sačuvali i održali i pozicionirali još veći deo srpskih brendova koji su izvozno orijentisani," kazao je Bugarin.

Napomenuo je da je za to neophodno da se uklone sve postojeće necarinske barijere, da se izvrši međusobno usaglašavanje zdravstvenih, veterinarskih, fitosanitarnih uverenja i da se poštuju principi potpisanog sporazuma CEFTA i Svetske trgovinske organizacije.