Seksting kao opasnost koja vreba na mreži

Slike namenjene jedino očima momka, devojke, druga ili drugarice, lako završe cirkulišući mrežom kada se šalju preko društvenih medija.

"Devojke time privlače pažnju momaka, doduše, to jesu pogrešni momci, ali njima to nije bitno, bitno je samo da im kažu – slatka si, zgodna si, mislim da time podižu samopouzdanje i da su to vrlo nesigurne osobe", priča Nina Vasić, maturant Pete beogradske gimnazije.

Pošto je granica provokativnosti pomerena ka golotinji, kazna je najčešće javno poniženje.

"To su onda posle pogledi na ulici – aha, evo je ona mala – i onda dolazi do nekih pogrdnih imena za nju, jednostavno je tako", kaže maturant Nikita Jovanović.

Psiholozi novi fenomen obnaživanja na društvenim medijima prepoznaju kao seksting. Uzora za takvo ponašanje ima napretek i u domaćim i u stranim medijima. Gotovo po pravilu, prati ga vršnjačko nasilje.

"To je bila novina pre nekoliko godina kada su počele da se koriste takve vrste poruka, međutim, sada je to postalo uobičajeno naročito među mladima, među osnovcima i srednjoškolcima... negde od osmog razreda, čak i sedmi u nekim slučajevima, pa tokom srednje škole", kaže Nikolina Ljepava sa Fakulteta za medije i komunikaciju.

U najosetljivijem dobu, kada je o seksualnosti reč, slika ili video-klip se postavlja impulsivno, kao odgovor na izazov. Posledice se sagledavaju kad je već kasno.

"Taj gubitak kontrole može da izazove snažnu reakciju u smislu krivice, depresivnosti, čak i do granica očaja, pa i do pokušaja da se sebi naudi", objašnjava psihijatar za decu i adolescente dr Oliver Vidojević.

Ističe da trajne posledice ostaju kod onih koji su prošli situaciju koja je ekstremna, i kod onih kod kojih je reakcija na to ali i na nešto drugo vrlo snažna i dugotrajna.

Nikolina Ljepava doadje da je posledica takvog ponižavanja često i pokušaj samoubistva – nažalost i uspešan u Severnoj Americi, baš zbog takvih situacija kada je dolazilo do razmene poruka, različitih fotografija i video-klipova.

Flertovanje golotinjom na društvenim medijima teško je sprečiti u 21. veku. Pitanje je samo kako ga ograničiti na makar punoletne. Odgovor bi na prvom mestu trebalo da daju roditelji, najpre prateći ponašanje deteta.