Počinje izgradnja prve banke matičnih ćelija

Roditelji će prve uzorke ćelija iz krvi pupčanika moći da ostavljaju u javnoj banci matićnih ćelija krajem 2013. godine, a najkasnije u prvim mesecima 2014. godine, najavila je koordinator projekta i načelnica odeljenja za transplantaciju kostne srži Dragana Vujić.

U Institutu za majku i dete u četvrtak je potpisan ugovor, a izgradnja prve javne banke matičnih ćelija u Srbiji počeće za nedelju dana. Izvođač radova, preduzeće "Banković" iz Surdulice obavezao se da će radovi biti završeni za pet meseci, rekla je Vujićeva gostujući u Dnevniku RTS-a.

Prva uspešna transplantacija matičnih ćelija iz krvi pupčanika urađena je 1988. godine u Parizu kod deteta obolelog od Fankonijeve anemije. Davalac mu je bila rođena sestra. Od tada je u svetu obavljeno više od 25.000 transplantacija matičnih ćelija iz pupčanika, kao terapija za mnoge bolesti.

Krv pupčanika je bogata matičnim ćelijama, i to prvenstveno onim matičnim ćelijama od kojih nastaju ćelije krvi.

"To je broj ćelija koji je dovoljan da transplantirate nekoga ko ima do 40 kilograma, ali poslednjih godina kada su u pitanju odrasli bolesnici ide se na kombinaciju dva uzorka krvi pupčanika. Te ćelije su manje zrele, tako da ne mora da postoji potpuna podudarnost između primaoca i davaoca da bi bila uspešna transplantacija", objašnjava Vujić.

Naš zdravstveni sistem mnogo dobija ovim projektom.

"Svi oni bolesnici koji su do sada morali da odlaze u inostrane centre zbog transplantacije kostne srži, sve te procedure će moći da urade kod nas u zemlji i time će se ostvariti ogromna ušteda", naglasila je Dragana Vujić.

U izgradnju, opremanje i otvaranje javne banke država će uložiti oko 200 miliona dinara.

"Kada smo radili projekat izvodili smo određenu računicu i shvatili da će se državi za tri godine vratiti novac koji je uložen u ceo projekat, čije je finasiranje započelo 2008. godine", rekla je koordinatorka projekta.

Izgradnjom banke dobija se mnogo bolji i veći prostor tako da će moći da se ostavi minimum 10.000 uzoraka krvi pupčanika.

"Ne možemo, međutim, očekivati da ćemo u prvoj godini moći veliki broj ćelija da ostavimo, jer je jako važno da plasiramo adekvatne informacije o tome koliki je značaj ostavljanja krvi pupčanika i šta se sve tim ćelijama može lečiti", objasnila je Vujićeva.

Od 18. aprila 1997. godine, kada je otvoren prostor u kome se rade transplantacije matičnih ćelija, do sada je urađeno 156 transplantacija kod dece. Banka, međutim, nije namenjena samo deci, već i odraslima.

"Naš najmađi pacijent je devojčica od 5 meseci, a najstariji od 20 godina" rekla je Vujićeva i naglasila da Srbija može da se poredi sa podacima evropske grupe za transplantaciju kostne srži.

"Negde oko 50 odsto dece ima višegodišnje preživljavanje bez tragova bolesti što odgovara standardima. Jako je važno koja je dijagnoza i u kojoj fazi bolesti uradite transplantaciju", zaključuje Dragana Vujić.