Bilt osudio rezoluciju švedskog parlamenta

Ministri spoljnih poslova Švedske i Turske, Karl Bilt i Ahmet Davutoglu, osudili su usvajanje rezolucije u švedskom parlamentu, kojom su masovna ubistva Jermena u Otomanskom carstvu tokom Prvog svetskog rata označena kao genocid.

Bilt je na neformalnom sastanku evropskih šefova diplomatija, kom prisutstvuje i turski ministar spoljnih poslova, izjavio da je uzrujan zbog glasanja u švedskom parlamentu i zabrinut da bi to moglo da utiče na tursko-jermensko pomirenje.

"To je za žaljenje, jer smatram da nema svrhe politizovati istoriju. Nas interesuje pomirenje, a ovakve odluke mogu da povise, a ne snize tenzije", rekao je Bilt novinarima u Sariselki, gradu na severu Finske.

Davutoglu je rekao da Turska neće ćutati i stajati po strani ukoliko i druge države označe ubistva Jermena 1915. godine kao genocid, dodajući da na taj način ne može da se izvrši pritisak na njegovu zemlju, preneo je Rojters.

"Nećemo ćutati, a za svaki slučaj ponaosob odgovorićemo različitim merama", istakao je turski šef diplomatije.

Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan ocenio je juče u Istanbulu da bi usvajanje rezolucije u švedskom parlamentu moglo da ugrozi mirovni proces između Turske i Jermenije.

Povučen ambasador iz Stokholma

Ankara je povukla na konsultacije ambasadora iz Stokholma pošto je švedski parlament pre dva dana usvojio rezoluciju, nedelju dana pošto je Turska povukla i ambasadora iz Vašingtona, nakon što je Komitet Predstavničkog doma američkog Kongresa za spoljna pitanja usvojio neobavezujuću rezoluciju kojom su ubistva Jermena u Otomanskom carstu proglašena genocidom.

Turske vlasti prihvataju da je za vreme raspada Otomanskog carstva, 1915. godine, ubijen veliki broj Jermena, ali ne i da je bilo milion i po žrtava, niti da je to bio genocid, kako tvrde u Jerevanu.

Ankara i Jerevan složili su se prošle godine, posle gotovo 100 godina neprijateljstva, da uspostave diplomatske odnose i otvore granice, ali sporazum još nije ratifikovan u parlamentima dve zemlje, a vlade optužuju jedna drugu za pokušaj prepravljanja teksta.

Da bi se usvojio mirovni sporazum Turska zahteva da se jermenske snage povuku iz sporne oblasti Nagorno-Karabah u Azerbejdžanu, većinom nastanjene Jermenima.

"Nož u leđa"

Parlamenti drugih država, među kojima su Francuska, Rusija, Grčka, Nemačka, Belgija i Kanada, usvojili su slične rezolucije, a Turska je svaki put privremeno prekidala trgovinsku, odbrambenu saradnju i druge odnose.

Turci su se osetili posebno pogođenim odlukom parlamenta Švedske, koja snažno podržava nastojanja Turske da se pridruži Evropskoj uniji.

U turskim medijima pojavili su se naslovi poput "Naš 'prijatelj' Švedska zabola nam je nož u leđa jednim glasom" ili "Uskoro neće biti više turskih ambasadora niti strane zemlje koju će naši zvaničnici moći da posete".

Predlog rezolucije su podnele švedske opozicione partije, Levica, Zelena partija, Socijaldemokratska radnička partija i nekoliko poslanika iz redova Liberalne narodne partije i Hrišćansko-demokratske partije, a za rezoluciju je glasao 131 poslanik, dok se protiv izjasnilo 130.