Kraj karijere za Garsona

Vrhovni sud Španije zabranio je sudiji Baltazaru Garsonu, poznatom borcu za ljudska prava, da se u narednih 11 godina bavi svojom profesijom, zbog slučaja "prisluškivanja". Garsonu (56), koji je suspendovan sa funkcije 2010. godine, time je praktično zapečaćena karijera.

Njemu je suđeno po optužnici da je naložio prisluškivanje razgovora pritvorenika i njihovih advokata u politički osetljivom slučaju korupcije u koji je bilo umešano nekoliko važnih poslovnih ljudi u Madridu i Valensiji.

Garsonu se sudi i u mnogo osetljivijem slučaju - za pokretanje istrage o nestalima za vreme Frankove diktature i građanskog rata.

Optužen je za kršenje Zakona o amnestiji koji je španski parlament izglasao 1977. godine, dve godine nakon kraja diktature, pošto je pokrenuo istragu o sudbini više od 100.000 nestalih tokom Španskog građanskog rata koji je trajao od 1936. do 1939. godine i Frankove diktature, u trajanju od 1939. do 1975. godine.

Optužbu protiv njega podigle su desničarske organizacije "Čiste ruke" i "Sloboda i identitet".

Garson, koga mediji često nazivaju "krstašem evropskog pravosuđa", smatra da se radi o zločinima protiv čovečnosti koji nisu mogli da potpadnu pod amnestiju.

Sudija Garson je poznat po podizanju optužnice protiv bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea, pripremi optužnice protiv Osame bin Ladena, a razmatrao je i podizanje optužnice protiv zvaničnika administracije predsednika SAD Džordža Buša zbog mučenja ljudi.

Takođe je pripremio dokaze da je Bin Laden u Španiji pripremio jedan deo terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.