Trinaest godina od Rambujea

Na današnji dan pre 13 godina počela je Međunarodna konferencija o rešavanju kosovske krize održana u zamku Rambuje kod Pariza.

Neuspeh skupa održanog od 6. do 23. februara 1999. godine rezultirao je 78-dnevnim bombarovanjem SRJ, posle čega je, na osnovu Kumanovskog mirovnog sporazuma iz juna 1999. i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, došlo do povlačenja jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i Metohije i uspostavljanja privremene administracije UN u pokrajini.

Inicijator tronedeljnih razgovora o Kosovu i Metohiji u Rambujeu bila je Kontakt grupa, dok su međunarodni posrednici bili Kristofer Hil (SAD), Boris Majorski (Rusija) i Volfgang Petrič (EU).

Trinaestočlanu srpsku delegaciju u Rambujeu predvodio je tadašnji potpredsednik Vlade Ratko Marković.

U delegaciji kosovskih Albanaca bili su, između ostalih, predsednik Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova, jedan od komandanata OVK Hašim Tači i Edita Tahiri, koja sada vodi pregovarački tim Prištine u dijalogu sa Beogradom.

Srpska delegacija je u Rambujeu odbila da "direktno razgovara s teroristima", pa se pregovaralo iz različitih prostorija, pisanim porukama, preko posrednika.

Prištinska strana je potpisivanje ponuđenog sporazuma uslovljavala referendumom o samoopredeljenju, a Beograd je odbijao dolazak stranih trupa, kao i referendum o samoopredeljenju Kosova.

Obe strane su poslednjeg dana konferencije, 23. februara, međutim, uslovno prihvatile sporazum o Kosovu i Metohiji. Srpska delegacija načelno je prihvatila politički deo – široku autonomiju Kosova, ali je izričito odbacila vojni aneks sporazuma navodeći da bi primena praktično značila okupaciju i ograničenje suvereniteta SRJ.

Nova runda pregovora srpskih vlasti i kosovskih Albanaca počeo je 15. marta 1999. u Centru "Kleber" u Parizu, ali je posle nekoliko dana i taj pokušaj da se postigne rešenje za kosovsku krizu, propao.

Ni u poslednjem pokušaju, 22. marta 1999, specijalni izaslanik SAD Ričard Holbruk nije uspeo da ubedi tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića da prihvati sporazum o Kosovu i razmeštanje stranih trupa u pokrajini.

Dva dana kasnije, 24. marta, NATO je počeo bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije. Ono je okončano 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je predviđao povlačenje jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova i razmeštanje međunarodnih snaga.

Posle toga, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kojom je uspostavljeno međunarodno prisustvo na Kosovu – UNMIK kao civilna misija i Kfor kao vojna misija.

Kosovo je 17. februara 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost, koju je u međuvremenu prihvatilo 86 zemalja, od ukupno 193 države članice UN. Među državama koje nisu prihvatile nezavisnost Kosova je i pet država članica Evropske unije, kao i Rusija, Kina, Indija, Brazil.