Doktor Katastrofičar, nova prognoza

Američki ekonomista Nurijel Rubini, poznat pod nadimkom "Doktor Katastrofičar" zbog svojih sumornih prognoza koje je dao znatno pre nego što je globalna ekonomska kriza počela pre četiri godine, ukazao je da bi posledice te krize mogle potrajati sve do kraja ove decenije.

Rubini je u intervjuu američkoj agenciji AP, na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, upozorio da svetskoj ekonomiji predstoje teška vremena i ukazao da bi bez velikih promena u politici stvari mogle da postanu još gore.

"Sve dok se evrozona radikalno ne reformiše, a Sjedinjene Američke Države ne povedu ozbiljnu bitku protiv nagomilavanja duga, svetska ekonomija će nastaviti da se spotiče na štetu velikog dela svetskog stanovništva čiji će životni standard biti pod pritiskom, čak i ako budu imali radna mesta", ukazao je Rubini, koji predaje na Sternovoj poslovnoj školi Univerziteta Njujork.

Rubini se složio sa najnovijom prognozom Međunarodnog monetarnog fonda da će svetska ekonomija posustati i njen rast u 2012. je projektovao na 3,3 odsto.

"Doktor Katastrofičar" predviđa da će ekonomija SAD, najveća na svetu, ove godine ojačati svega 1,7 do 1,8 odsto, uz zadržavanje visoke stope nezaposlenosti, jer administracija predsednika Baraka Obame, kako je rekao, ne preduzima mere za povećanje produktivnosti i konkurentnosti.

"Živimo u svetu u kojem još postoji velika ekonomska i finansijska krhkost. Postoji velika količina nesigurnosti - makroekonomske, finansijske, fiskalne, suverene, bankarske, regulatorske, poreske - a takođe i geopolitička nesigurnost", ukazao je Rubini.

"Postoji mnogo izvora nesigurnosti iz evrozone, sa Bliskog istoka, iz činjenice da SAD ne rešavaju sopstvene fiskalne probleme, iz činjenice da je kineski rast neujednačen i neodrživ i da se previše oslanja na izvoz, na investiranje u kapitalna dobra i veliku štednju, a nedovoljno na potrošnju. Globalna ekonomija je stoga veoma krhka", ocenio je Rubini.

Najveća nesigurnost je, prema Rubiniju, mogućnost konflikta zapadnih zemalja sa Iranom zbog njegovog nuklearnog programa, što bi moglo da dovede do skoka cena nafte sa sadašnjih oko 100 dolara za barel, na 150 dolara i da izazove globalnu recesiju.

Svi ti činioci, uz rastuću nejednakost između bogatih i siromašnih, "vode ka političkoj i socijalnoj nestabilnosti", ukazao je Rubini. "Stoga moramo da smanjimo nejednakost, povećamo zapošljavanje, unapredimo obrazovanje kako bi se povećala konkurentnost na tržištu rada", navodi Rubini. Rubini je pozvao na velike izmene u političkim prioritetima.

Rubini je dodao da će usporen rast u razvijenim ekonomijama pre dovesti do "oporavka u obliku slova U, a ne u vidu slova V, kao što je uobičajeno", što bi moglo da potraje još tri do pet godina zbog visokog duga.

"Kada imate visok dug u javnom i privatnom sektoru, taj bolan proces može trajati i celu deceniju tokom koje ekonomski rast ostaje slab i anemičan sve dok se ne srede finansije i ne investira u oblasti koje nas čine produktivnijim za budućnost", zaključio je Rubini.