Bogotražitelji – Manastir Stanjevići

Prema predanju ovaj svetionika srpske duhovnost osnovao je u prvoj polovini XIV veka, plemić Nikola Stanjević čija bista krasi ulazak u manastir.

U manastiru Stanjevići 1780. godine bila je otvorena bogoslovska škola koju je pohađao i Sveti Petar Cetinjski.

Savremena obnova manastira otpočela je 1994. godine blagoslovom vladike Amfilohija i imenovanjem  jeromonaha Dimitrija Blagojevića. On je deset godina vodio obnovu manastira, sve do prerane smrti, 2004. godine. Njegov rad nastavio je jeromonah Jefrem Dabanović, sadašnji iguman. Bogatstvo manastira je i bilioteka sa oko 20 000 knjiga koje je vladika Amfilohije zaveštao manstiru kao i spomen-sobu s brojnim predmetima koje je vladika koristio za života.

Zabeležili smo i pešternu crkvu posvećenoj efeskim mladićima, u kojoj se liturgije služe leti a u njoj su česta i krštenja. Boravili smo i na Cetnju o proslavi Petrovdana gde se verujući narod okuplja dolazeći iz celog sveta kako bi liturgijski obeležio i proslavio ovaj veliki praznik.

Posle svake nedeljna liturgije u Manastiru Stanjevići verujući uz razgovor ostaju na Agape trpezi ljubavi. Mnogi verujući put ka svom duhovnom uzrastanju pronalaze i kroz duhovne razgovore s igumanom manastira ocem Jefremom s koji smo pričali i o tome koja su to najčešća pitanja i problemi savremenog čoveka o kojima razgovara s verujućima koji posećuju ovo svetinju.

Bratstvo manastira Stanjević svakog 6. maja održava i bogosluženje u takođe obnovljenoj Crkvi Svetog Đorđa na obližnom brdu Đurđevac gde su i ostataci istoimene tvrđave koju je podigao vojvoda Đurđe Đurašković Crnojević.

O lepoti, snazi i istoriji ovoga mesta pored oca Jefrema, igumana manastira, razgovarali smo i s monahom dr Pavlom Kondićem upravnikom Arhiva Mitroplije crnogorsko-primorske, monahom Simeonom ali i verujućima koji su česti posetioci manastira.

Autor: Vera Janković Raičević
Direktor fotografije: Dimitrije Hadži Nikolić