Srbi u Bergenu

Društvo Srba i prijatelja Srbije okuplja ljude sa zapada Norveške, kako Srbe, tako i ljude drugih nacija koji su na neki način povezani sa srpskim narodom. Jubilej, pet godina rada, je bio povod da za Program za dijasporu RTS, podpredsednica društva, Dobrila Radulović predstavi rad i aktivnosti društva.

Koliko članova broji društvo i na koji način ste organizovani?

Od osnivanja 2008. do danas uvećali smo članstvo. Danas društvo ima preko 100 odraslih članova i oko 60-oro dece, a na početku nas je bilo 40-oro. Društvo je registrovano kao apolitična, neprofitna organizacija i od norveške države dobijamo finansijsku pomoć (oko 1000 eura godišnje). Društvom upravlja odbor sastavljen od 9 članova. Kao što i ime društva kaže, bili smo i ostaćemo otvoreni za pripadnike svih nacija i religija koji poštuju Srbiju, žele da se druže i imaju interesovanja za naše aktivnosti.

Kojim vidovima aktivnosti se bavi društvo?

Pored organizacije kulturnih događaja, veoma smo ponosni što smo do sada realizovali nekoliko humanitarnih akcija pomoći ugroženima u Srbiji, od škole pogođene zemljotresom do nedavnih akcija prikupljanja novca za transplantacije. Nova pošiljka medicinskih uređaja je spremna i nadamo se da će naši članovi uspeti da zajedničkom akcijom obezbede transport.

Našim sunarodnicima koji odluče da nastave život u Norveškoj, pružamo neophodne informacije i pomažemo savetima i podrškom, a veliku zahvalnost dugujemo našim norveškim prijateljima, koji sa puno entuzijazma predtavljaju nas i Srbiju u pozitivnom svetlu.

Moramo se pohvaliti da je basket entuzijasta sve više. Naša košarkaška ekipa Otpisani je prvi put učestvovala na Košarkaskom prvenstvu srpske dijaspore u Stokholmu i osvojila pehar za fer plej.

Na koji način čuvate srpsko nasleđe i kulturu?

Naši mladi članovi sa velikim zadovoljstvom pohađaju školu srpskog jezika, školu gitare, slušaju duhovnu muziku u izvođenju našeh crkvenog hora, prisustvuju pozorišnim predstavama i koncertima i tako neguju vezu sa Srbijom i Balkanom.

Do sada smo ugostili nekoliko glumaca i muzičara iz Srbije - Radu Đuričin, Vjeru Mujović, Aleksandra Srećkovića, a za Vaskrs gitarski trio Starčević (Balkanske žice). Ta gostovanja ostavljaju poseban utisak na našu decu koja su uglavnom rođena ovde. Trudimo se da odaberemo prave sadržaje i vrednosti i da im prenesemo delić srpske kulture u kojoj smo mi odrasli.

Pored gostovanja, organizujemo i koncerte koje izvode članovi našeg društva. Imamo sreću da u Bergenu žive profesionalni muzičari - Marko Erdevički profesor klasične gitare, Milica Toskov, profesor violončela, a nedavno su nam se priključili i bračni par Kadović- Marija, harfistkinja i Danilo koji svira hornu u Bergenskoj filharmoniji.

Da li su srpska deca u Bergenu zainteresovana da uče maternji jezik?

Da, svakako. Jedna od najvažnijh aktivnosti je upravo škola srpskog jezika za školsku i predškolsku decu. Učitelji uspevaju da motivišu decu da dolaze svake subote u školu, i na zanimljiv i raznovrstan način uče decu, pripremaju priredbe i predstave povodom Svetog Save, Vaskrsa, Božića, završetka školske godine....

Rad je zasnovan na programu Ministarstva dijaspore postavljenom na njihovom sajtu, a onima koji ne mogu da stignu do škole omogućeno je onlajn učenje.

Da li Norvežani pokazuju interesovanje za Srbiju?

Pored naše dece, veliko interesovanje i entuzijazam pokazuju i naši norveški prijatelji koji imaju želju da nauče srpski jezik. Jedan od njih Richard Exelby koji je nedavno organizivao ekskurziju norveške dece u Srbiju, tako da su videli Oplenac, manastir Vraćevšnicu, Norvešku kuću u Gornjem Milanovcu i mnoge druge kulturne i turističke znamenitosti. Koliko nam je privržen govori i to što je zbog njegove intervencije, odnosno pisama upućenim organizatorima, odložena organizacija izložbe u Oslu o internircima u Drugom svetskom ratu, gde su sve etničke grupe pomenute, a samo srpski narod svrstan pod Jugoslovene, a činili su 90 odsto zarobljenika.