Imaginarni pejzaži

Na ovom ostvarenju Gifonova daje poetsku inverziju tradicionalne uloge mjuzaka, koji bi treblo da svojom neutralnom i nekomplikovanom prirodom „pozadinske muzike” potpomogne produktivnost na radnom mestu. Mjuzak je patentiran tridesetih godina u Sjedinjenim Američkim Državama, kao forma distribucije muzike putem električnih žica, čime su se zaobišli tad već komercijalizovani sadržaji koji su dolazili sa radio aparata. Kao takva počela je da se koristi pre svega u robnim kućama, gde je postala drugo ime za sveprisutnu, neinvazivnu muziku koja je trebalo da utiče na kupce da budu što izdašniji, a takođe da na određeni način sonično disciplinuje radnike na samom radnom mestu da budu što produktivniji i efikasniji.

Džasmin Gifon je, isprva, svoj projekat predstavila kao zvučnu instalaciju, na Distopija Saund Art Bijenalu 2024. godine, koji se odvijao na lokaciji Amazonovog distributivnog centra u Berlinu. Umetnica je, stoga, pokušala da se obrati problematici efikasne produktivnosti, bez napora i trenja, koja je inherentna kapitalističkoj kulturi, ali koja takođe proizvodi konkretne frome eksploatacije i ima sve negativniji uticaj na životnu sredinu. Njena poetska inverzija, koja je dodatno razvijena na albumu koji ćete čuti, predstavlja mjuzak ne kao sredstvo kontrole, već kao refleksivni prostor u kojem možemo da razmislimo šta dobijemo na ličnom, globalnom i ekološkom nivou, od usporavanja produkcije i rada.

Esencijalna karakteristika estetike mjuzaka je reverb, koji je ovaj put izveden iz karakteristika reverba u Amazonovom distributivnom centru, što je inspirisano konceptom Sema Kidela o „mimetičkom hakovanju”. Tako je na simboličan način napravljena sonična disrupcija ili upad u produkcijski lanac Amazonovog centra.

Na muzičkom nivou, Džasmin Gifon na ovom albumu koristi zvuke trube, tube, klarineta i sintisajzerskih modulacija, u izrazito usporenoj verziji, koja, transcendentno, traži izlaz iz našeg stalnog uzavrelog rada, u ovoj možda i završnoj fazi, globalnog kapitalističkog sveta.

Urednica Ksenija Stevanović