Poljski kompozitori bez države

Poljski kompozitor i violinista Karol Lipinjski rođen je 1790, tek dve godine pre prve podele Poljske između Rusije, Habzburške monarhije i Pruske. Lipinjski je na početku svoje karijere radio u operi u Lavovu, koji je već 1792. pripao Habzburzima, ali je nakon toga započeo period putovanja koji je trajao sve do 1839. godine, tokom kojeg se predstavio se širom Evrope kao vrstan violinista-virtuoz, sarađujući sa umetnicima poput Nikola Paganinija, Luja Špora, Roberta Šumana, Franca Lista i drugih. Svečarski, dvorski poljski ples, poloneza, nastala iz folklornih obrazaca, kroz čitavu drugu polovinu 18. veka bila je najpopularniji način da se poljski nacionalni karakter prikaže u instrumentalnoj muzici, te je kao takva prisutna i u opusu Lipinjskog. 

Lipinjski je u prvoj polovini 19. veka slovio za jednog od vodećih violinista Evrope, predstavnika klasične škole Viotija i Špora, koji je posebnu pažnju poklanjao kvalitetu tona. Njegova solistička dela za violinu i orkestar odlikuje temeljna upotreba čitave lepeze virtuoznih tehnika.

Kada govorimo o poljskim kompozitorima „bez države" početkom i u prvoj polovini 19. veka, naša prva asocijacija je Frederik Šopen i njegov stvaralački i pijanistički put koji ga je vodio širom Evrope, a prevashodno u Pariz, koji je od pada Napoleona krasila mnogobrojna poljska dijaspora. Šopen je 1810. godine rođen u Varšavskom vojvodstvu, kratkotrajnoj marionetskoj državi Francuskog carstva, i ujedno poslednjem pokušaju održanja poljske suverenosti. Smatra se da je za sazrevanje Šopenove stvaralačke poetike bila važna politička reakcija na represiju Ruskog carstva nad Poljacima, oličenoj u krvavom gušenju Novembarskog ustanka, 1830. godine, nakon čega buntovni Šopen, već u dijaspori, nastavlja da profiliše svoje klavirske kompozicije pisane na obrasce poljskih plesova.

Autor Srđan Atanasovski
Urednica Sanja Kunjadić