Izložba „Strip made in Italy – Generacije" u Muzeju Jugoslavije – zajednička istorija stripa dve zemlje

U Muzeju Jugoslavije otvorena je izložba „Strip made in Italy – Generacije", posvećena istoriji i razvoju italijanskog stripa. Postavka, čiji su autori Đani Bono i Đovani Ruso, slojevitim pristupom prikazuje i analizira njegov razvoj, uticaj i doprinose ključnih protagonista svih faza, od nastanka do današnjih dana.

Tridesetih godina prošlog veka u lov na stripove išle su srpske i italijanske genracije sa podjednakim oduševljenjem. Svi su voleli Mikija Mausa i Tajnog agenta Iks 9. Strip u Srbiji paralelno se razvijao sa italijanskim, kaže Đani Bono jedan od autora izložbe.

„Ne bih rekao da je tada bilo direktnog uticaja, više je to bio suživot stripa čiji su autori u Srbiji i Italiji stvarali bez saznanja šta oni drugi rade. I jedni i drugi su do 1941. pokušavali da naprave dobro, kvalitetno delo. To su bili istinski majstori poput Sergeja Solovjeva, koji se kasnije iz Srbije preselio u Italiju i tu ostao do kraja života. Međutim, šezdesetih godina se situacija menja. U Srbiji se objavljuju novi italijanski stripovi, kao što su Blek Stena, Dijabolik, Alan Ford, čiji narativ je neprevaziđen. U to vreme neke priče Blek Stene pisale su se u Srbiji i naknadno su objavljivane u Italiji i širom sveta“, objašnjava Bono.

Strip se vremenom menjao i danas više nije onako popularan kao što je to nekada bio.

„Danas strip objedinjuje umetnost, ilustraciju i crtež. Mi smo hteli da ova izložba bude omaž ne samo italijanskim već i srpskim umetnicima. Zato smo predstavili pored Sergeja Solovjeva i Branislava Kerca i Aleksandra Zografa, koji su objavljivali stripove i u Italiji. Što se tiče italijanskih autora izabrali smo mlade umetnike i tako smo pokušali da pokažemo koliko je njihov pristup stripu drugačiji, jer današnje generacije mnogo manje čitaju i više ih zanima grafički prikaz i ilustracija“, dodaje Đani Bono.

Izložba obuhvata nekoliko tematskih celina, koje posetioce vode na nostalgično putovanje u čudesan svet stripa.

„Treća tematska celina je najvažnija, jer predstavlja doprinos čuvenog pisca Umberta Eka da strip postane umetnost. Osim što je bio romanopisac on se bavio i semantikom. Na ovoj izložbi možemo da vidimo kako je na 20 strana analizirao tekst jedne strane stripa. Osnovao je Salon stripa i Linus i strip preneo izvan granica Italije“, ističe autor izložbe.

Kako su savremeni autori svojim obradama odali počast klasicima i kakve su sada njihove avanture čitaoci mogu da otkriju do 30. juna na izložbi italijanskog stripa u Muzeju Jugoslavije.