Milanska „Vertikalna šuma“ – kuća za drveće u kojoj žive ljudi i ptice

U milanskom kvartu Porta Nuova, dve stambene kule koje je projektovao studio arhitekte Stefana Boerija unele su u centar grada preko 800 stabala, 4.500 žbunova i 20.000 biljaka, raspoređenih po terasama i balkonima.

Pozdravljena kao simbol urbane inovacije, Vertikalnu šumu je sam Boeri opisao kao „kuću za drveće u kojoj zajedno žive i ljudi i ptice“.

„Kada smo počeli sa skicama za Vertikalnu šumu i tokom izgradnje odlučili smo da ne stavimo nikakav kopirajt, jer nema smisla, pošto je ovaj način projektovanja koristan za sve – za poboljšanje kvaliteta vazduha, trošenje energije, a život ljudi se poboljšava sa fizičke i psihološke tačke gledišta“, naglašava Stefano Boeri.

„Tako da nema autorskih prava i volimo da kažemo da volimo da kopiramo ko je nas kopirao koristeći sličnu tehnologiju koju smo mi uveli Vertikalnom šumom, odnosno one koji imaju na balkonima drveće od 10 pa čak i 15 metara visine. Radi se o specifičnoj zgradi koja nikada nije prestala da se menja jer stabla i puzavice rastu, tokom godišnjih doba se menjaju boje i taj efekat stalne promene nam daje inspiraciju ne bi li napravili još bolje zgrade u svetu. Sada imamo dve slične zgrade u Holandiji, jedna na kojoj radimo u Belgiji, u Egiptu i četiri u Kini“, dodaje arhitekta.

U Milanu je Vertikalna šuma postala simbol savremenog grada, promenila njegovu panoramu, donela međunarodna priznanja i inspirisala arhitekte širom sveta.

Ipak, projekat je izazvao i brojne kritike, naročito zbog visoke cene. Cena po kvadratnom metru se kreće od 12 do 15 hiljada evra, a troškovi održavanja za stanare dostižu oko 1.500 evra mesečno, što Vertikalnu šumu čini luksuzom dostupnim malobrojnima.

Sledeći projekti Boerijevog studija pokušavaju da učine ovaj koncept inkluzivnijim i pristupačnijim porodicama sa srednjim i nižim prihodima, a u Italiji je, pored ovog milanskog prototipa, već projektovano i realizovano još pet Vertikalnih šuma čije stvaranje zahteva dosta istraživanja i rada.

„Posao na ovakvoj zgradi prvenstveno se zasniva na klimatskim uslovima jer ako radimo na severu Kine ili u Egiptu, u Holandiji ili Brazilu svaka od tih zona ima svoje vremenske uslove koji utiču na život biljaka. Tu su onda savetnici za botaniku koji biraju autohtone biljke pogodne za te klimatske uslove, i tek onda se kreće sa konstrukcijom životnog prostora za svaku od tih vrsta, za jelku, za hrast, žbun i slično. Mi tretiramo biljke kao da su stanovnici zgrade, kao da su ljudska bića i naučili smo da koristimo botaniku kao arhitekturu“, objašnjava Stefano Boeri.

Deset godina kasnije, Vertikalna šuma je jedan od simbola Milana, a povodom ovog jubileja je izdata i knjiga koja po Boerijevim rečima, na jedan zabavan način prepričava život 360 ljudi koji žive u ovoj zgradi zajedno sa 21.000 biljaka i sa oko dvadesetak vrsta ptica, čitavim ekosistemom.

Ovaj projekat bi slavni arhitekta rado uradio i u Beogradu koji jako voli.

„Mnogo volim Srbiju i jako bih voleo da napravim nešto u Beogradu“, ističe arhitekta Vertikalen šume, Stefano Boeri.